Poslovanje privrednih subjekata u uslovima modernog poslovanja podrazumeva sve veće korišćenje nematerijalne imovine. Celokupan tretman pomenute imovine utoliko je složeniji zbog njene nematerijalne prirode, što potencijalno dovodi do različitih nedoumica u pogledu njenog računovodstvenog i poreskog tretmana. U ovom tekstu ponuđena su objašnjenja pojma nematerijalne imovine i računovodstvenog obuhvata najčešćih oblika nematerijalne imovine, kao i razjašnjenja određenih poreskih nedoumica koje se javljaju u vezi sa tim. Pojam nematerijalne imovine U skladu sa MRS 38, nematerijalna imovina predstavlja nemonetarnu imovinu bez fizičke suštine, koja može da se identifikuje. Takva imovina će biti prepoznatljiva ukoliko ispuni jedan od sledeća dva uslova: – da je takva imovina odvojiva, dakle da može da se odvoji od društva i proda, prenese, licencira, iznajmi ili razmeni, bilo pojedinačno bilo zajedno sa drugom prepoznatljivom imovinom ili obavezom, odnosno – ukoliko ona nastaje po osnovu ugovornih ili drugih zakonskih prava, bez obzira na to da li su ta prava prenosiva ili odvojiva od društva ili od drugih prava ili obaveza. U slučaju da određena stavka ne ispunjava uslove da bude klasifikovana kao nematerijalna imovina, izdaci koji su učinjeni radi njenog sticanja ili internog generisanja biće priznati kao rashod perioda u kom su nastali. Ukoliko je stavka stečena u okviru poslovne kombinacije, činiće deo goodwill-a priznatog na datum sticanja. Pored toga, često je naknadne izdatke po osnovu nematerijalne imovine teže pripisati direktno određenoj nematerijalnoj imovini nego društvu u celini. S tim u vezi, samo će u retkim slučajevima naknadni izdaci, odnosno izdaci nastali nakon početnog priznavanja stečene nematerijalne imovine ili nakon dovršetka procesa internog generisanja nematerijalne imovine, biti priznati u knjigovodstvenoj vrednosti imovine. Nematerijalnu imovinu treba priznati u poslovnim knjigama ako, i samo ako: postoji verovatnoća da će se buduće ekonomske koristi, koje mogu da se pripišu imovini, uliti u entitet, i ako nabavna vrednost imovine može pouzdano da se odmeri. Nepriznavanje nematerijalne imovine Ukoliko određena imovina ne ispunjava uslove za priznavanje nematerijalne imovine, ona neće biti priznata kao takva u finansijskim izveštajima, već će biti obuhvaćena kao rashod perioda. S tim u vezi, u mišljenju Ministarstva finansija br. 023-02-00362/2011-16 navodi se da, ukoliko se naknada za franšizu utvrđuje u procentu od ukupnog godišnjeg prihoda i ne obezbeđuje posebna prava u dužem vremenskom periodu, ona ne ispunjava kriterijume da bude priznata kao nematerijalna imovina u smislu MRS 38, već se priznaje kao rashod perioda. Pored toga, u internom mišljenju Ministarstva finansija od 9. 5. 2016. godine navodi se da, u




POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVE PREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.



Existing Users Log In