Početak obavezne primene Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema na strani uvoznika, izvoznika, carinskih posrednika, vozara i skladištara otvara nove dileme o načinu dalje organizacije dosadašnjeg načina poslovanja, a pogotovo ukoliko su koristili neke o od pojednostavljenih carinskih postupaka. U ovom tekstu, kroz prepoznatljivu formu kratkih pitanja i sasvim preciznih odgovora, razrešićemo najvažnije među njima
Stupanjem na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RSˮ, br. 145/2014) i početkom obavezne primene Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema uvoznici, izvoznici, carinski posrednici, vozari i skladištari ponovo su primorani da bitno menjaju organizaciju svog poslovanja, pogotovo ukoliko su koristili neke od pojednostavljenih carinskih postupaka. Razumevanje razloga zbog kojih se novine uvode i poznavanje dinamike njihovog uvođenja učiniće period prilagođavanja kraćim i bezbolnijim.
#1 Zašto je od 25. januara 2015. godine uvedena obavezna primena Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema?
U nastojanju da pojednostavi granične carinske procedure, da usaglasi propise i načine postupanja sa onima u EU i da poveća budžetske prihode koji se ubiru od putarina i drugih za transport vezanih delatnosti, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom i time stvorila pravni okvir i obavezu da se od 25. januara 2015. godine započne s primenom Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema, skraćeno NCTS (engl. New Computerised Transit System).
Iako se u ovom trenutku NCTS primenjuje samo na nacionalnom nivou, jer tranzitni postupak započinje i završava se u mestima koja se nalaze u okviru carinske teritorije Republike Srbije, očekuje se da će do kraja tekuće godine Republika Srbija pristupiti Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku, što će omogućiti da se za robu koja se u EU otprema iz Republike Srbije, odmah nakon završenog izvoznog carinjenja, kreira tranzitni dokument koji će robu pratiti preko graničnog prelaza Republike Srbije i graničnog prelaza EU, sve do mesta odredišta u EU ili nekoj drugoj državi ili teritoriji članici Konvencije (na primer, zemlje EFTA i Turska). Ista procedura bi se primenjivala i u uvoznom smeru. Na ovaj način se izbegavaju zadržavanja na graničnim prelazima radi izrade nacionalnih tranzitnih dokumenata, a samim tim i troškovi njihove izrade.
S druge strane, NCTS omogućava bolju carinsku kontrolu nad robom i onemogućava naknadne izmene podataka u pratećim dokumentima ili zamenu dokumenata, smanjuje mogućnost neovlašćenog rukovanja robom i otežava druge vidove prevarnog ponašanja.
Nakon pristupanja Konvenciji, očekuje se da će se na godišnjem nivou za nekoliko desetina hiljada povećati broj teretnih vozila koja će saobraćati na relaciji Turska–EU, prelazeći preko teritorije Republike Srbije. Samim tim bi se stvorili uslovi za razvoj uslužnih delatnosti koje prate drumski saobraćaj i koje sa sobom povlače otvaranje novih radnih mesta i veće budžetske prihode od akciza i poreza.
Naposletku, mora se istaći i da je uspostavljanje zajedničkog tranzitnog postupka sa EU jedan od uslova za pristupanje ovoj zajednici.
#2 Da li u ovom trenutku postoji obaveza da se svi vidovi tranzitnih postupaka sprovode isključivo primenom NCTS-a?
Primena NCTS-a obavezna je u okviru nacionalnog carinskog tranzitnog postupka kojim se strana roba od graničnog prelaza doprema do mesta u unutrašnjosti Republike Srbije, odnosno otprema između dva mesta u unutrašnjosti.
Tranzit strane robe koja se nakon završetka postupka privremenog uvoza ili aktivnog oplemenjivanja otprema u inostranstvo iz nekog mesta u unutrašnjosti Republike Srbije do daljnjeg će se (najverovatnije do kraja marta meseca tekuće godine) sprovoditi kao i do sada, korišćenjem Jedinstvene carinske isprave (JCI) i evidentiranjem kroz Informacioni sistem carinske službe (ISCS).
Stranom robom smatra se roba dobijena ili proizvedena u inostranstvu koja je namenjena uvozu u Republiku Srbiju, a na koju nisu naplaćene uvozne i druge dažbine koje se naplaćuju u uvoznom carinskom postupku, kao i roba koja je istupom iz carinskog područja Republike Srbije izgubila status domaće robe.
Pri izvozu i privremenom izvozu domaće robe i dalje će se koristiti „stariˮ tranzitni sistem, osim ukoliko se ova roba u inostranstvo ne otprema primenom TIR karneta, ATA karneta i zbirnim transportom, kao i primenom pojednostavljenih postupaka železnicom, rečnim i vazdušnim saobraćajem, cevovodima i električnim vodovima. Od trenutka kada Republika Srbija pristupi Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku, poslovna zajednica će imati interesa da i domaću robu namenjenu izvozu u EU, zemlje EFTA i Tursku otprema kroz NCTS u okviru zajedničkog carinskog tranzitnog postupka, što će ubrzati otpremu robe i sniziti transportne troškove.
#3 Koji dokumenti obično prate robu deklarisanu u NCTS-u?
Osnovni dokumenti koji su u upotrebi u NCTS-u i koji prate robu jesu Tranzitni prateći dokument (skraćeno TPD, engl. TAD) i Tranzitni prateći sigurnosni dokument (skraćeno TPSD, engl. TSAD).
TPD i TPSD su dokumenti koji imaju unapred propisanu formu i koji se štampaju na osnovu podataka iz tranzitne deklaracije koja se nalazi u carinskom informacionom sistemu. Tranzitne deklaracije se podnose carinarnici u elektronskom obliku, a svoj štampani, papirni oblik dobijaju tek po završetku carinske procedure u otpremnoj carinskoj ispostavi/referatu, kada ih u zavisnosti od vrste postupka štampa carinski organ ili za to ovlašćeno lice (principal).
TPD sadrži samo set podataka iz elektronski podnete tranzitne deklaracije, dok TPSD, pored ovih podataka, sadrži i set podataka iz ulazne ili izlazne sažete deklaracije. Kada se u tranzitni postupak stavlja više vrsta robe, uz TPD ili TPSD se prilaže i spisak naimenovanja.
Svaka uredno podneta tranzitna deklaracija u NCTS-u dobija svoj referentni MRN broj (engl. Movement Reference Number) koji je odštampan uz barkod na TPD/TPSD i putem kojeg se robna pošiljka dalje identifikuje.
U slučaju da usled nedostupnosti carinskog ili računarskog sistema principala nije moguće podneti ili obraditi elektronsku tranzitnu deklaraciju, principal popunjava pisanu tranzitnu deklaraciju i podnosi je carinskom organu, nakon što robu dopremi na mesto koje je odobrila carinarnica. Ovaj postupak se naziva rezervni postupak.
U slučajevima kada se koristi rezervni postupak, robnu pošiljku prate:
a) Jedinstvena carinska isprava štampana na standardnom obrascu JCI ili na čistom papiru, ili
b) TPD/TPSD koji na sebi nemaju barkod i koji su označeni otiskom pečata za NCTS rezervni postupak.
Svaka nedostupnost računarskog sistema ne vodi ka automatskoj primeni rezervnog postupka jer svaku upotrebu ovog postupka mora da odobri Nacionalni help desk nakon što proceni da li za to postoji opravdanost. Bitno je naglasiti da ukoliko je u okviru NCTS-a tranzitni postupak započeo korišćenjem rezervnog postupka, u tom postupku se mora i okončati. Sprovođenje rezervnog postupka treba da predstavlja izuzetak, a ne pravilo, jer on povećava mogućnost zloupotreba i znatno usporava sprovođenje tranzitnog postupka, što svakako nije u interesu principala.
#4 Ko je principal i da li on mora sâm da podnosi tranzitne deklaracije ili može da angažuje zastupnika?
Principal je lice koje podnosi tranzitnu deklaraciju, odnosno lice koje učestvuje u tranzitnom postupku ili u čije se ime podnosi tranzitna deklaracije i koje snosi odgovornost ukoliko se tranzitni postupak ne sprovede u skladu s propisima.
To znači da je principal, pre svega, odgovoran da u skladu s propisima koji uređuju tranzitni postupak, odredišnoj carinarnici u propisanom roku preda robu u nepromenjenom stanju uz pridržavanje mera koje je odredio carinski organ u svrhu obezbeđivanja istovetnosti robe. U slučaju da roba u nepromenjenom stanju ne bude o roku predata odredišnoj carinarnici, odgovornost će pored principala snositi i prevoznik ili lice koje je primilo robu na prevoz, ukoliko to nije isto lice.
Železnički prevoznik je principal za pošiljke koje preuzme da prevozi, a u slučaju transporta robe cevovodima i električnim vodovima, principal je lice koje je odgovorno za ove instalacije.
Principal je dužan da položi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga ili drugih dažbina koje bi mogle nastati u vezi s robom, osim ukoliko Carinskim zakonom i pratećim propisima nije drugačije određeno. Carinski zakon predviđa da se obezbeđenje ne polaže za robu koja se u okviru tranzitnog postupka prevozi železnicom, vazdušnim putem, cevovodima i električnim vodovima. Obezbeđenje se ne polaže ni u slučajevima kada je principal državni organ (republički, pokrajinski ili lokalni).
Obezbeđenje može biti pojedinačno (za jedan tranzitni postupak) ili zajedničko. Na zahtev principala, carinski organ može odobriti korišćenje zajedničkog obezbeđenja u umanjenom iznosu ili odobriti izuzimanje od obaveze polaganja obezbeđenja do visine referentnog iznosa. Obezbeđenje koje polaže principal važi na celom carinskom području Republike Srbije.
Principal može angažovati carinskog zastupnika koji će podnositi tranzitne deklaracije, o čemu obaveštava carinarnicu navođenjem potrebnih podataka o zastupnicima u zahtev za izdavanje odobrenja za elektronsku komunikaciju u tranzitnom postupku.
#5 Da li nakon izmene propisa i dalje postoje pojednostavljenja tranzitnog postupka i ko ih može koristiti?
Na zahtev principala ili primaoca, carinski organ može odobriti neko od sledećih pojednostavljenja tranzitnog postupka:
a) upotrebu zajedničkog obezbeđenja ili oslobođenje od polaganja obezbeđenja;
b) status ovlašćenog primaoca (u nacionalnom tranzitu, u zajedničkom tranzitu, na osnovu CIM u nacionalnom tranzitu, na osnovu CIM u zajedničkom tranzitu ili na osnovu karneta TIR-a u nacionalnom tranzitu);
v) status ovlašćenog pošiljaoca (u nacionalnom tranzitu ili u zajedničkom tranzitu);
g) upotrebu posebne vrste plombi;
d) izuzeće od obaveze korišćenja propisanog putnog pravca;
đ) primenu pojednostavljenih postupaka specifičnih roba koja se prevozi železnicom, vazduhoplovom, rekama, cevovodima i električnim vodovima.
#6 Kome se može odobriti pojednostavljeno postupanje u tranzitnom postupku i šta su prednosti ovakvog postupanja?
Pojednostavljenja tranzitnog postupka mogu se odobriti licima koja imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, koja nisu izvršila ozbiljan prekršaj carinskih ili poreskih propisa ili nisu učestalo kršila te propise i koja redovno koriste tranzitne postupke ili za koje carinski organ raspolaže saznanjima da mogu ispuniti za to propisane obaveze ili koja redovno primaju robu koja je stavljena u tranzitni postupak korišćenjem železničkog, vazdušnog i rečnog saobraćaja, cevovodima i električnim vodovima.
Nosioci statusa ovlašćenog primaoca imaju pravo da robu upućenu s graničnog prelaza ili iz nekog mesta u unutrašnjosti, prime u prostorima ili prostorijama po svom izboru i da tu sprovedu sve radnje potrebne za okončanje započetog tranzitnog postupka, bez obaveze da prevozno sredstvo prethodno upute na carinski terminal ili drugi prostor u okviru kojeg carinski organ redovno vrši kontrolu.
Nosioci statusa ovlašćenog pošiljaoca imaju pravo da sve radnje neophodne za otpočinjanje tranzitnog postupka izvrše u okviru prostora ili prostorija koje sami izaberu i da odatle pošiljku direktno upute na granični prelaz ili drugo mesto u unutrašnjosti Republike Srbije, pri čemu nemaju obavezu da podnose papirnu tranzitnu deklaraciju polaznoj carinskoj ispostavi.
Upotreba posebne vrste plombi omogućava principalu da u skladu sa odobrenjem carinskog organa, umesto standardnih carinskih plombi, koristi vlastite plombe koje mogu imati posebne funkcije. Obično je u ove plombe ugrađen uređaj koji omogućava principalu da locira položaj vozila i tako prati kretanje pošiljke ili uređaj koji omogućava vozilu da bez zaustavljanja i kontrole prolazi kontrolne punktove u prostorima principala ili u nekom drugom objektu.
Ovlašćenje za izuzeće od obaveze korišćenja propisanog putnog pravca omogućava principalu da po potrebi promeni putni pravac koji je pri započinjanju tranzitnog postupka odredio carinski organ. Promena putnog pravca otežava kriminalnim grupama presretanje i otimanje pošiljke. Ovo ovlašćenje najčešće koriste principali koji u tranzitni postupak stavljaju cigarete, duvan, plemenite metale i drugu robu kod koje postoji rizik da će pošiljka biti predmet kriminalnih aktivnosti.
#7 Kako nosioci statusa ovlašćenog primaoca postupaju radi sprovođenja radnji propisanih za tranzitni postupak?
Pošiljka koja je s graničnog prelaza ili iz nekog mesta u unutrašnjosti upućena ovlašćenom primaocu direktno se doprema u prostor ili prostorije ovlašćenog primaoca, a ne u carinski terminal, kao što bi to bilo obavezno u redovnom postupku. Po prispeću, vozilo se postavlja na mesto koje je za to unapred određeno odobrenjem carinarnice. Nakon što utvrdi da su carinska obeležja (plombe) koja su postavljena na prevozno sredstvo nedirnuta i neoštećena, ovlašćeni primalac elektronskom porukom „Obaveštenje o prispećuˮ obaveštava nadležnu carinsku ispostavu/referat da je pošiljka stigla i da je postavljena na za to predviđenom mestu. Nakon isteka roka određenog u odobrenju carinarnice, carinska ispostava ili šalje povratnu poruku „Dozvola za istovarˮ ili vrši kontrolu robe i dokumentacije. Nakon dobijene dozvole, nosilac odobrenja skida carinske plombe i istovara robu. Istovar se mora izvršiti u roku određenom u odobrenju carinarnice, a po okončanju istovara ovlašćeni primalac elektronskom porukom „Napomene pri istovaruˮ obaveštava postupajuću carinsku ispostavu da li su utvrđena neslaganja u odnosu na podatke deklarisane u tranzitnoj deklaraciji. Istovar nije obavezan ako je moguće proveriti sve podatke deklarisane u tranzitnoj ispravi bez vršenja istovara. Ukoliko nisu utvrđene nepravilnosti, carinska ispostava elektronskom porukom „Obaveštenje o puštenoj robiˮ dozvoljava ovlašćenom primaocu da robu stavi u neki drugi carinski dozvoljeni postupak (tranzit, skladištenje, stavljanje u slobodan promet, privremeni uvoz, aktivno oplemenjivanje, itd.). Od trenutka okončanja tranzitnog postupka do trenutka okončanja narednog zahtevanog carinskog postupka, istovarena roba se nalazi u privremenom smeštaju. Prostor u koji se roba privremeno smešta može biti registrovano carinsko skladište ili neki drugi otvoreni ili zatvoreni prostor koji je naveden u odobrenju carinarnice.
U slučaju da zbog nedostupnosti računarskog sistema nije moguće razmeniti predviđene elektronske poruke, ovlašćeni primalac je u obavezi da o tome obavesti nadležnu carinsku ispostavu koristeći faks poruku ili mejl, a izuzetno i telefonom. Nakon toga, carinski organ će ovlašćenog primaoca obavestiti o daljem postupanju. Ukoliko pristigne pošiljka koja je u postupak tranzita puštena korišćenjem rezervnog postupka, ovlašćeni pošiljalac je obavezan da o tome obavesti Nacionalni help desk koji će dati potrebne instrukcije za dalje postupanje.
#8 Kako nosioci statusa ovlašćenog pošiljaoca sprovode radnje propisane za sprovođenje tranzitnog postupka?
Pre utovara robe na vozilo, ovlašćeni pošiljalac je obavezan da izvrši detaljnu kontrolu tovarnog prostora vozila i da utvrdi istovetnost robe i podataka o njoj sa onima koje će carinskom organu proslediti putem elektronske tranzitne deklaracije. Nakon utovara robe, vozilo se postavlja na mesto u okviru prostorija ili prostora koji su unapred određeni odobrenjem carinarnice. Ovlašćeni pošiljalac na vozilo postavlja carinske plombe ili vlastite plombe ukoliko mu je to odobreno, a zatim podnosi elektronsku tranzitnu deklaraciju. NCTS ovlašćenom pošiljaocu odmah po prijemu elektronske tranzitne deklaracije šalje elektronsku poruku „MRN dodeljenˮ čime ga obaveštava o identifikacionom broju tranzitne deklaracije. Od trenutka prijema elektronske tranzitne deklaracije počinje da teče rok u okviru kojeg carinski informacioni sistem ili postupajući carinski službenici mogu doneti odluku da izvrše kontrolu prijavljene robe i pripadajuće dokumentacije. Ukoliko se ne naloži vršenje kontrole, istekom roka određenog odobrenjem carinarnice, NCTS automatski ovlašćenom pošiljaocu šalje elektronsku poruku „Puštanje u tranzitˮ, nakon koje je on ovlašćen da elektronsku tranzitnu deklaraciju štampa u vidu Tranzitnog pratećeg dokumenta (TPD) ili Tranzitnog pratećeg sigurnosnog dokumenta (TPSD) i overi ga posebnim pečatom koji je predviđen odobrenjem carinarnice. Tek tada vozilo može da uputi ka odredištu.
U slučaju da zbog nedostupnosti računarskog sistema nije moguće razmeniti predviđene elektronske poruke, ovlašćeni pošiljalac je obavezan da o tome obavesti nadležnu carinsku ispostavu i Nacionalni help desk radi dobijanja odobrenja za upotrebu rezervnog postupka i dobijanja MRN broja. Nakon toga, ovlašćeni pošiljalac popunjava pisanu tranzitnu deklaraciju u vidu JCI (primerci 1, 4 i 5) ili TPD ili TSPD u dva primerka i overava ih pečatom predviđenim za rezervni postupak.
#9 Da li je plombiranje vozila postalo obavezno i koje prevozno sredstvo se smatra prikladnim za plombiranje?
Pre puštanja robe u tranzitni postupak neophodno je obezbediti njenu istovetnost. Ona se obezbeđuje postavljanjem carinskih obeležja na prevozno sredstvo ili na pakovanje (ambalažu). Carinskim obeležjima se smatraju carinske plombe, otisci carinskog žiga ili carinskog pečata i nalepnice. Samo u izuzetnim slučajevima i uz izričito odobrenje carinskog organa, pošiljka može biti stavljena u postupak tranzita bez postavljanja carinskih obeležja. Ovakvo postupanje je primereno ukoliko je istovetnost robe moguće osigurati na osnovu opisa robe iz tranzitne deklaracije ili priloženih isprava, tj. ukoliko je na osnovu navedenih podataka lako moguće utvrditi količinu i vrstu robe. Carinska obeležja se obično ne postavljaju na prevozna sredstva u slučaju vangabaritnog transporta ili prevoza robe u rasutom stanju (pesak, šljunak, ugalj i sl.) ili u tankovima pod pritiskom (razni gasovi i tečnosti).
Od svih carinskih obeležja u najčešćoj upotrebi su carinske plombe, a Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom propisane su njihove dimenzije i izgled. Svaka carinska plomba ima svoj identifikacioni broj i postavlja se ili na prostor prevoznog sredstva u okviru kojeg je smeštena roba ili u izuzetnim slučajevima na paket u koji je roba upakovana.
U okviru tranzitnog postupka u drumskom saobraćaju za prevoz robe prikladnim se smatraju sva drumska vozila, prikolice, poluprikolice ili kontejneri na koje je moguće brzo i jednostavno postaviti carinska obeležja, koja su konstruisana tako da nije moguće dodavati ili vaditi robu bez ostavljanja vidljivog traga na oznaci ili oštećenja carinskih obeležja, u kojima nema skrivenih prostora u kojima bi bilo moguće sakriti robu i u kojima su prostori namenjeni smeštaju robe lako dostupni za carinsku kontrolu.
#10 Koja roba se u carinskom postupku smatra „osetljivom robomˮ?
Osetljivom robom smatra se roba za koju postoji visok rizik od prevare i koja je navedena u Prilogu 43. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom. Posebne mere predviđene za osetljivu robu primenjuju se samo ukoliko količina takve robe prelazi propisanu minimalnu količinu.
Osetljivom robom se smatraju:
– meso i jestivi otpaci od živine iz tarifnog broja 0105 od kokoši vrste Gallus Domesticus, smrznuto (tarifne oznake 0207 12 i 0207 14) u količini većoj od 3.000 kg;
– šećer od šećerne trske ili šećerne repe i hemijski čista saharoza, u čvrstom stanju (tarifne oznake 1701 12, 1701 13, 1701 14, 1701 91 i 1701 99) u količini većoj od 7.000 kg;
– rakije, likeri i ostala alkoholna pića (tarifne oznake 2208 20, 2208 30, 2208 40, 2208 50, 2208 60, 2208 70 ex 2208 90) u količini većoj od 5 hl;
– cigarete koje sadrže duvan (tarifne oznake 2402 20) u količini većoj od 35.000 komada;
– duvan za pušenje s dodatkom ili bez dodatka zamene duvana u bilo kom odnosu (tarifne oznake 2403 11 i 2403 19) u količini većoj od 35 kg.
Ukoliko se osetljiva roba stavlja u tranzitni postupak, u tranzitnu deklaraciju se mora uneti njena tarifna oznaka, pri čemu se na svim primercima deklaracije crvenom bojom unosi napomena „Osetljiva robaˮ u dimenziji 100 h 10 mm. Primerak ovakve deklaracije mora se vratiti polaznoj carinarnici najkasnije sledećeg radnog dana u odnosu na dan kada su roba i tranzitna dokumentacija podneti odredišnoj carinarnici.
#11 Da li uvođenje Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema znači ukidanje prava na „kućno uvozno/izvozno carinjenjeˮ?
Uvođenje u obaveznu primenu NCTS-a ne znači ukidanje prava na sprovođenje Pojednostavljenog uvoznog postupka u prostoru primaoca i Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca (poznatiji kao postupci „kućnog carinjenjaˮ), ali njihovu primenu uslovljava obaveznom primenom postupaka predviđenih za status ovlašćenog primaoca, a počev od 1. aprila 2015. godine i ovlašćenog pošiljaoca, ukoliko se strana roba stavlja u postupak ponovnog izvoza ili u postupak pasivnog oplemenjivanja.
Nadležna carinarnica će automatski, bez obaveze podnošenja zahteva, svim licima koja već poseduju odobrenje za sprovođenje „kućnog carinjenjaˮ pri uvozu dodeliti status ovlašćenog primaoca, odnosno status ovlašćenog pošiljaoca ukoliko se radi o odobrenju za „kućno carinjenjeˮ u izvozu.
Shodno iznetom, obavezna primena NCTS-a uslovila je znatno povećanje broja radnji koje privredni subjekti treba da preduzmu kako bi u okviru postupaka „kućnog carinjenjaˮ stranu robu deklarisali za neki od carinskih postupaka uvoznog smera ili robu otpremili u inostranstvo.
#12 Da li trajanje pojedinih faza postupka koje sprovode ovlašćeni primalac i ovlašćeni pošiljalac utiče na isplativost „kućnog carinjenjaˮ?
Do sada su korisnici „kućnog carinjenjaˮ uvoznog smera tranzitni postupak okončavali tako što su broj tranzitne isprave unosili u rubriku br. 40. („Prethodna ispravaˮ) elektronski podnete JCI (C4, C5, C6 ili C7), pri čemu je potvrdu prijema i okončanje tranzita ISCS vršio automatski i odmah prihvatao uredno podnetu uvoznu JCI. Uvoznik je na ovaj način u roku od 15 minuta mogao da okonča i tranzitni postupak i postupak uvoznog carinjenja ukoliko nije bio naložen neki vid kontrole robe i dokumentacije.
Sada se prvo pristupa sprovođenju postupka ovlašćenog primaoca, kod kojeg se rok u kojem carinski organ mora doneti odluku o potrebi vršenja kontrole robe i dokumentacije kreće u rasponu od 1 do 300 minuta (određuje ga carinarnica za svako odobrenje ponaosob), na šta se dodaje vreme potrebno za vršenje istovara koje se kreće u rasponu od 1 do 24 sata (određuje ga carinarnica za svako odobrenje ponaosob, a u opravdanim slučajevima rok može biti i duži) i vreme potrebno za obaveštavanje carinskog organa o rezultatima istovara. Tek nakon okončanog tranzitnog postupka se pristupa sprovođenju „kućnog carinjenjaˮ koje traje 15 minuta ukoliko se ne sprovodi kontrola robe i dokumentacije.
U izvoznom smeru se prvo sprovode radnje predviđene za „kućno carinjenjeˮ (obično traju 15 minuta), a ukoliko se radi o stranoj robi onda se pristupa sprovođenju radnji predviđenih za ovlašćenog pošiljaoca koje traju od 1 do 300 minuta u zavisnosti od roka datog u odobrenju carinarnice.
Bez obzira na produženje vremena potrebnog za okončanje tranzitnog postupka, „kućno carinjenjeˮ i dalje omogućava korisnicima da robu ne moraju da dopremaju carinarnici, da ostvare značajne finansijske uštede, da sprovode carinske postupke non-stop (svakog dana od 0 do 24 časa), te da mogu da planiraju vreme trajanja carinskog postupka i time omoguće isporuke just in time.