USVOJENE IZMENE I DOPUNE CARINSKOG ZAKONA

Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016 – u daljem tekstu: Zakon) su uređena opšta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije. U „Sl. glasniku RS”, br. 108/2016 od 29. 12. 2016. godine, objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona (u daljem tekstu: Izmene Zakona), a u nastavku dajemo odredbe Izmena Zakona koje se primenjuju od 5. 2. 2017. godine.

Izmenama Zakona utvrđene su sledeće najbitnije novine u Zakonu:

1. Dopunama člana 5. Zakona bliže se definiše pojam privrednog subjekta.

Iako se u Zakonu pojedini učesnici u carinskom postupku nazivaju privrednim subjektima, sam pojam privrednog subjekta ovim zakonom nije bio bliže pojašnjen. Dopunom člana 5. Zakona je sada određeno da je privredni subjekt pravno lice i preduzetnik koji su, u skladu sa svojim poslovanjem, uključeni u aktivnosti obuhvaćene carinskim propisima.

U skladu sa novom definicijom privrednog subjekta izvršena je i izmena člana 8. stav 1. Zakona, kojom je proširen krug lica koja mogu steći status ovlašćenog privrednog subjekta. Tako sada status ovlašćenog privrednog subjekta može zatražiti privredni subjekt osnovan na carinskom području Republike Srbije koji ispunjava uslove propisane Zakonom.

Dodatno, uvođenjem tačke 6) u član 10. stav 1. Zakona omogućeno je da Vlada propiše koje kategorije ovlašćenog privrednog subjekta mogu biti izuzete od zahteva da su osnovane na carinskom području Republike Srbije. Precizirano je da Vlada propisuje i uslove pod kojima se status ovlašćenog subjekta može suspendovati, kao i sam postupak suspenzije, te uslove za saradnju sa carinskim organima i pružanje podataka tim organima.

2. Poslodavce treba upozoriti na dopunu člana 5. Zakona, koja se odnosi na inoviranu definiciju pojma rizik.

Naime, carinskim propisima je predviđeno da carinski organ na osnovu prethodno izvršene analize rizika odabira radnje koje će sprovoditi pri vršenju carinske kontrole. Carinski zakon je rizik definisao kao verovatnoću nastajanja događaja u vezi sa unošenjem, iznošenjem, tranzitom, prenosom ili krajnjom upotrebom robe, kao i u vezi sa robom koja nema status domaće robe. Dopunama člana 5. stav 1. tačka 29) Zakona – nabrojanim negativnim posledicama su pored pretnji po bezbednost dodate i pretnje po sigurnost Republike Srbije i njenih građana.

3. U Zakonu su izvršene izmene u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine kao jednim od osnovnih zadataka Uprave carina.

Kao što je poznato, carinski organ kontroliše međunarodni promet robe doprinoseći slobodnoj trgovini, sprovođenju spoljašnjih aspekata domaćeg tržišta i principa koji se odnose na trgovinu, kao i opštoj bezbednosti u lancu trgovine. Tako, u slučaju postojanja sumnje da se uvozom, izvozom ili tranzitom robe koja je predmet carinskog postupka povređuju prava intelektualne svojine, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine carinski organ može prekinuti carinski postupak i zadržati robu. Prema do sada važećem članu 281. stav 3. Zakona, ukoliko carinski organ donese odluku kojom se odbija zahtev nosioca prava intelektualne svojine ili kojom se odbija produženje roka za preduzimanje mera potrebnih za otklanjanje povrede prava intelektualne svojine, podnosilac zahteva je mogao izjaviti žalbu Ministarstvu finansija. Izmenama Zakona navedeni stav je brisan, pa u gore nabrojanim slučajevima nosilac prava intelektualne svojine ostaje bez mogućnosti da protiv odluke Uprave carina kojom se njegov zahtev odbija, izjavi žalbu nadležnom ministarstvu.

Istovremeno, uvođenjem člana 287a omogućeno je Upravi carina da radi zaštite prava intelektualne svojine na granici, utvrđuje (formira) elektronsku bazu podataka o:

1) odlukama kojima se odobravaju zahtevi, uključujući zahtev i njegove priloge;

2) odlukama o produženju perioda u toku kog carinski organi moraju preduzimati mere ili odluke o ukidanju ili izmeni odluke kojom se odobrava zahtev;

3) obustavljanju odluke kojom se odobrava zahtev.

Ako je puštanje robe obustavljeno ili je roba zadržana, u navedenu bazu podataka unose se podaci o količini i vrsti robe, vrednosti, pravima intelektualne svojine, carinskim postupcima, državama porekla, polazištu i odredištu, prevoznim putevima i sredstvima.

Baza podataka je javno dostupna i pored nabrojanih podataka, sadrži i lične podatke koje je carinski organ prikupio u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine na granici.

Uprava carina menja, dopunjava, ispravlja ili briše podatke unete u bazu podataka, i to:

1) ime i prezime podnosioca zahteva;

2) adresu i državu podnosioca zahteva;

3) ime i prezime zastupnika za pravna pitanja podnosioca zahteva;

4) adresu i državu zastupnika za pravna pitanja podnosioca zahteva;

5) ime i prezime zastupnika za tehnička pitanja podnosioca zahteva;

6) adresu i državu zastupnika za tehnička pitanja podnosioca zahteva.

Uprava carina je obavezna da uspostavlja i održava odgovarajuće tehničke i organizacione uslove za pouzdano i sigurno funkcionisanje baze podataka.

Lični podaci čuvaju se najduže šest meseci od dana kada je odgovarajuća odluka kojom se odobrava zahtev bila ukinuta ili je istekao period u kome carinski organi moraju da preduzimaju mere.

Ako je nosilac odobrenja pokrenuo postupak za utvrđivanje da li je pravo intelektualne svojine povređeno, o čemu je obavestio carinske organe, lični podaci se čuvaju šest meseci nakon što je u ovim postupcima konačno utvrđeno da li je pravo intelektualne svojine bilo povređeno.

4. Izmenama Zakona izvršeno je usaglašavanje Zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008, 104/2009 – dr. zakon, 68/2012 – odluka US i 107/2012) i sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010).

U tu svrhu je dodat član 24a („Zaštita ličnih podataka”) kojim je propisano da carinski organ obradu ličnih podataka mora vršiti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, te da se obrada ličnih podataka osoba sa invaliditetom, u slučaju podnošenja zahteva za korišćenje carinske povlastice iz člana 216. tačka 11a ovog zakona, odnosi isključivo na identifikaciju akta nadležnog organa – medicinske ustanove odnosno lekara specijaliste – kojim je utvrđena invalidnost.

Izmenjen je član 25. Zakona, pa je sada propisano da carinski organ sa podacima koji su tajni po svojoj prirodi ili po načinu pribavljanja, mora postupati u skladu sa zakonima (propisima) kojima se uređuje tajnost podataka i zaštita poslovne tajne. Podaci koji su u posedu carinskog organa, a koji su označeni nekim od stepena tajnosti, mogu se učiniti dostupnim javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

5. Izmenama člana 21. Zakona dosadašnje naknade za usluge carinskog organa, koje su predstavljale prihod Uprave carina, preimenovane su u takse koje predstavljaju prihod Budžeta i koje se naplaćuju shodno Zakonu o republičkim administrativnim taksama.

6. Izmenama u članu 29. Zakona utvrđeni su novi uslovi kod plaćanja uvoznih dažbina. Naime, prema sadašnjim propisima državni organi (sudovi, inspekcijski organi, organi unutrašnjih poslova i dr.) imaju obavezu da najbližem carinskom organu prijave ukoliko su privremeno zadržali ili konačno oduzeli robu ili prevozna sredstva za koje postoji osnovana sumnja da predstavljaju robu nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski postupak. Usled brisanja stava 3. iz člana 29. Zakona, sada se pre plaćanja uvoznih dažbina ne moraju izmiriti troškovi nastali u vezi sa privremeno zadržanom ili konačno oduzetom robom ili prevoznim sredstvima (troškovi čuvanja, prodaje i sl.).

7. Članom 47a Zakona propisana su pravila za utvrđivanje carinske vrednosti nosača podataka, pri čemu je u stavu 2. i stavu 3. ovog člana došlo do štamparskih grešaka koje su u potpunosti obesmislile propisano pravilo. Iz tog razloga su izvršene izmene navedenih stavova tako da novi tekst glasi:

Nosačem podataka iz stava 1. ovog člana ne smatraju se integrisana kola, poluprovodnici i slični uređaji ili proizvodi koji sadrže takva kola ili uređaje.

Programskom podrškom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se zvučni, kinematografski ili video-snimci ili uputstva.

8. Članom 73. Zakona je bilo propisano da carinski organ određuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu strane robe koja mu je dopremljena, pri čemu nije bilo određeno da li u navedenom slučaju carinski organ postupa na sopstvenu inicijativu ili tek nakon što mu neko lice deklariše robu za neki od postupaka koji se smatraju carinski dozvoljenim postupanjem ili upotrebom (stavljanje robe u carinski postupak, unošenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladište, ponovni izvoz robe iz carinskog područja Republike Srbije, uništavanje robe, ustupanje robe u korist države).

Stoga je navedeni član izmenjen tako da je precizirano da lice koje je dopremilo stranu robu carinskom organu zahteva od tog organa carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu te robe.

9. Članom 103. Zakona je predviđeno da carinski organ u cilju utvrđivanja tačnosti podataka koji su navedeni u deklaraciji, i posle puštanja robe, može da izvrši naknadnu kontrolu računovodstvenih i komercijalnih isprava i podataka u vezi sa uvozom ili izvozom te robe ili u vezi s naknadnim komercijalnim poslovima s tom robom.

Kako bi se način na koji carinski organ vrši naknadnu kontrolu usaglasio sa sličnim postupanjima drugih državnih organa, izvršena je dopuna člana 103. Zakona navođenjem da se naknadna kontrola koju vrše carinski organi mora sprovoditi u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprovođenje inspekcijskog nadzora.

10. Izmenama u članu 118. Zakona precizirano je da domaća roba može biti stavljena u postupak spoljnog tranzita samo u slučajevima i pod uslovima koje odredi Vlada.

11. Kako bi se učesnicima u tranzitnom postupku olakšalo dobijanje povlastica, izmenama člana 121. Zakona podnosilac zahteva za dobijanje zajedničkog obezbeđenja je oslobođen tereta dokazivanja da je u mogućnosti da ispuni svoje obaveze u vezi sa postupcima tranzita.

U cilju usaglašavanja propisa sa onima u EU propisano je da se odobrenje o izuzimanju od obaveze polaganja obezbeđenja ne primenjuje na postupak spoljnog tranzita robe koja se, u slučajevima koje propiše Vlada, smatra robom povećanog rizika.

Precizirano je i da u posebnim okolnostima Vlada može privremeno zabraniti upotrebu zajedničkog obezbeđenja u umanjenom iznosu u spoljnom tranzitu, u skladu sa članom 121. stav 4. Carinskog zakona, kao i da Vlada može privremeno zabraniti upotrebu zajedničkog obezbeđenja u spoljnom tranzitu, u skladu sa članom 121. stav 4. Carinskog zakona, za robu koja je pod zajedničkim obezbeđenjem identifikovana kao roba visokog rizika od prevare.

12. Izvršeno je i više izmena i dopuna u cilju regulisanja carinskog postupka u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladištu.

1) Izmenama u članu 191. Zakona precizirano je da će se pri smeštaju domaće robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište, u slučajevima kada je to predviđeno propisima, primenjivati mere koje se primenjuju kod izvoza robe.

2) Izmenama u članu 193. Zakona omogućeno je carinskom organu samo da pregleda robu koja ulazi, izlazi ili ostaje u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladištu, ali ne i da sprovede druge mere carinskog nadzora nad robom. Takođe je dodato da za obavljanje pregleda robe koja ulazi u ili napušta slobodnu zonu ili slobodno skladište, lice koje odredi carinski organ predaje tom organu ili mu stavlja na raspolaganje primerak prevozne isprave koji mora da prati robu. Ako je potrebno da se izvrši pregled robe, roba se stavlja na raspolaganje carinskom organu.

3) Izmenama člana 195. Zakona precizirano je da roba koja ulazi u slobodnu zonu ili u slobodno skladište ne mora da se dopremi carinskom organu niti je potrebno da se za nju podnese deklaracija, osim u tačno nabrojanim slučajevima kojima se sada dodaje i slučaj kada roba u slobodnu zonu ili slobodno skladište ulazi direktno iz područja koje nije carinsko područje Republike Srbije.

4) Izvršeno je i dodatno pojašnjenje uvođenjem člana 201a koji propisuje da se za takvu robu koja, ne prolazeći kroz ostali deo carinskog područja Republike Srbije, direktno ulazi u slobodnu zonu ili je direktno napušta, podnosi sažeta deklaracija u skladu sa čl. 59–61a, odnosno čl. 210–213. Zakona.

5) Dopunom člana 200. Zakona u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu omogućena je upotreba ili korišćenje robe čije stavljanje u slobodan promet ili privremeni uvoz ne bi imalo za nužnu posledicu primenu uvoznih dažbina ili mera u okviru poljoprivredne ili trgovinske politike, osim ako je odredbama koje se odnose na zalihe drugačije propisano. U tom slučaju nije potrebno podnošenje deklaracije za stavljanje u slobodan promet ili privremeni uvoz, osim u slučaju kad se količina robe otpisuje od kvote ili tarifnog maksimuma.

13) Izmenom člana 216. Zakona izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima („Sl. glasnik RS”, br. 30/2010 i 107/2012) tako što je domaćim i stranim državljanima ukinuto pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na lekove za ličnu upotrebu, koje u pošiljkama primaju iz inostranstva.

Istovremeno, pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ukinuto je i:

a) osobama sa invaliditetom – na ortopedska i druga pomagala, i na rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje pomagala koja služe kao zamena telesnih organa koji nedostaju, odnosno oštećenih telesnih organa;

b) osobama sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojnim invalidima od prve do pete grupe, civilnim invalidima rata od prve do pete grupe, slepim licima, licima obolelim od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditeljima višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu – na putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tar. broja 8702 Carinske tarife), uključujući karavan i kombi vozila, osim terenskih, koja unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu;

v) osobama sa invaliditetom prve i druge grupe, kao i licima čiji stepen invaliditeta odgovara invaliditetu prve i druge grupe, koji se posle sprovedene profesionalne rehabilitacije osposobe za određenu delatnost – na opremu za vršenje te delatnosti koja se ne proizvodi u Republici Srbiji;

g) organizacijama osoba sa invaliditetom (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofičari, paraplegičari, oboleli od neuromišićnih bolesti i dr.) odnosno članovima tih organizacija – na specifičnu opremu, uređaje i instrumente, i na njihove rezervne delove i potrošni materijal za korišćenje te opreme, koji se ne proizvode u Republici Srbiji.

Navedena lica koja su usled pomenutih izmena Carinskog zakona izgubila pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na određenu robu, a koja su do dana stupanja na snagu Izmena Zakona zaključila kupoprodajni ugovor, mogu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Izmena Zakona uvesti robu koja je predmet tog ugovora, pod uslovima iz člana 216. stav 1. tač. 12–15) Zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015).

Kako bi se osobama sa invaliditetom ipak omogućilo da poprave svoj društveni položaj, dopunom člana 216. Carinskog zakona osobe sa invaliditetom odnosno organizacije osoba sa invaliditetom oslobođene su obaveze plaćanja uvoznih dažbina na predmete namenjene obrazovanju, zapošljavanju ili poboljšanju društvenog položaja osoba sa invaliditetom, kao i na rezervne delove, komponente ili dodatke koji su posebno napravljeni za te proizvode.

14. Izmenom člana 218. Zakona ukinuto je pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na novu opremu koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvozi za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, kao i za modernizaciju proizvodnje i uvođenje nove odnosno osavremenjivanje postojeće tehnologije.

Ovom izmenom je izvršeno usklađivanje Carinskog zakona sa stavom Vlade koji je bliže pojašnjen u stavu Ministarstva finansija – Sektora za carinski sistem, br. 011-00-00282/2016-17 od 14. 3. 2016. godine.

Bitno je napomenuti da je shodno Zakonu o ulaganjima („Sl. glasnik RS”, br. 89/2015) i Uredbi o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija („Sl. glasnik RS”, br. 110/2016) uvoz opreme koja predstavlja ulog stranog lica, osim putničkog motornog vozila i automata za zabavu i igre na sreću, oslobođen plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina pod uslovom da predmetna oprema ispunjava uslove navedene u propisima koji uređuju oblast zaštite zdravlja i bezbednosti građana i oblast zaštite životne sredine.

15. Izvršeno je više izmena u cilju regulisanja postupanja sa stranom robom koja je nakon okončanog carinskog ili sudskog postupka ostala u posedu carinskog organa.

1) Izmenom člana 288. Carinskog zakona propisano je da se prodaja robe ustupljene u korist države ili oduzete u skladu sa članom 298. stav 1. Zakona, po pravilu vrši javnom prodajom. Prodaja robe zadržane u skladu sa članom 298. stav 6. Zakona vrši se nakon što je pravnosnažna odluka postala izvršna u postupku u kom je izrečena zaštitna mera oduzimanja robe.

Izuzetno od navedenog, carinski organ lako kvarljivu robu, žive životinje, naftu i derivate nafte, zadržane u skladu sa članom 298. stav 6. Zakona, može prodati odmah bez javne prodaje. Na upravljanje ovom robom se shodno primenjuju odredbe propisa kojima se uređuje oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.

2) Izmenama člana 289. Carinskog zakona precizirano je, između ostalog, i da Vlada bez plaćanja protivvrednosti može ustupiti samo stranu robu od istorijske, arheološke, etnografske, kulturne, umetničke i naučne vrednosti, kao i stranu robu namenjenu za humanitarne svrhe, ali i ustanovama kulture koje su odgovorne za zaštitu kulturnih dobara, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, a ne kao do sada i u druge opravdane svrhe.

16. Izmenama Zakona povećani su iznosi zaprećenih novčanih kazni, propisani članom 295. Zakona. Tako je zaprećena kazna:

– za pravno lice sa 100.000 dinara povećana na 200.000 dinara;

– za preduzetnika sa 50.000 dinara povećana na 100.000 dinara; i

– za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu je sa 10.000 dinara povećana na 20.000 dinara.

Napominjemo da ćemo o Izmenama Zakona koje stupaju na snagu u julu 2017. godine blagovremeni pisati.