NOVI IZNOS PORESKE OLAKŠICE I OBRAČUN ZARADA OD 1. FEBRUARA 2017. GODINE

Kao što smo izneli u posebnom članku u ovom broju „Poslovnog savetnika”, usklađena poreska olakšica na zarade zaposlenih od 1. februara 2017. godine do 31. januara 2018. godine iznosi 11.790 dinara („Sl. glasnik RS”, br. 7/2017).

Radi sprovođenja umanjivanja poreske osnovice u praksi propisan je Pravilnik o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske osnovice („Sl. glasnik RS”, br. 115/2013 – u daljem tekstu: Pravilnik). Ovim pravilnikom uređuje se način i postupak obračunavanja poreza na zarade saglasno Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 112/2015 – u daljem tekstu: Zakon), kao i dostavljanje podataka Poreskoj upravi o obračunatom porezu.

Pošto su od 1. februara 2017. godine u primeni i novi iznosi najniže i najviše osnovice za obračun doprinosa, možemo konstatovati sledeće:

1) od 1. februara 2017. godine u primeni je novi iznos najniže mesečne osnovice na koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje u visini od 23.229,00 dinara, pri čemu će ova najniža osnovica važiti tri meseca – do 30. aprila 2017. godine;

2) za februar 2017. godine važi nova najviša osnovica za obračun doprinosa, koja iznosi 368.205,00 dinara (što je petostruki iznos prosečne zarade u Republici za decembar 2016. godine od 73.641,00 dinara);

3) od 1. februara 2017. godine u primeni je novi usklađeni iznos poreskog umanjenja na zarade u visini od 11.790,00 dinara, koji će se primenjivati na obračun svih primanja sa karakterom zarade do 31. januara 2018. godine.

Imajući u vidu ove nove elemente, u narednom tekstu ćemo dati više primera obračuna zarada u toku februara 2017. godine za neki od prethodnih meseci.

1. Obračun zarade i poreskog umanjenja prilikom isplate cele zarade u februaru 2017. godine – puno radno vreme

Kada obračunava i isplaćuje zaradu zaposlenom u februaru 2017. godine (na primer, za januar 2017. godine) za puno radno vreme, poslodavac primenjuje ceo iznos poreskog umanjenja. Prema članu 4. stav 1. Pravilnika, za zaposlenog koji radi sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca, osnovica poreza na zarade se utvrđuje tako što se zarada umanjuje za neoporezivi iznos u celosti. Na osnovu ove odredbe Pravilnika dajemo u narednoj tabeli tri primera obračuna zarada: u prvom primeru obračunata zarada je niža od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa, u drugom primeru je zarada veća od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa, a u trećem primeru je zarada veća od najviše osnovice doprinosa. Pri tome podsećamo da se porez plaća samo na iznos zarade umanjene za 11.790,00 dinara jer Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje nije predviđen ovakav neoporeziv iznos, što znači da u sistemu obračuna zarada imamo dve osnovice – jedna je osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, a druga je osnovica za porez. Dajemo primere obračuna za puno radno vreme:

Red. broj	Opis	Bruto zarada niža od najniže osnovice doprinosa	Bruto zarada veća od najniže osnovice doprinosa	Bruto zarada veća od najviše osnovice doprinosa
1	2	3	4	5
1.	Obračunata bruto zarada	22.000,00	50.000,00	380.000,00
2.	Najniža mesečna bruto osnovica doprinosa	23.229,00	23.229,00	23.229,00
3.	Najviša mesečna bruto osnovica doprinosa	368.205,00	368.205,00	368.205,00
4.	Osnovica za plaćanje doprinosa (obračunata zarada, ali ne niža od najniže osnovice doprinosa i ne viša od najviše osnovice doprinosa): – kolona 3: najniža osnovica doprinosa – kolona 4: obračunata bruto zarada – kolona 5: najviša osnovica doprinosa	23.229,00	50.000,00	368.205,00
5.	Iznos doprinosa za uplatu na teret zaposlenog (19,90% na red. br. 4)	4.622,57	9.950,00	73.272,79
6.	Umanjenje poreske osnovice	11.790,00	11.790,00	11.790,00
7.	Osnovica za plaćanje poreza (red. br. 1 – red. br. 6)	10.210,00	38.210,00	368.210,00
8.	Iznos poreza za uplatu (10% na red. br. 7)	1.021,00	3.821,00	36.821,00
9.	Zarada za isplatu zaposlenom (red. br. 1 – red. br. 5 – red. br. 8)	16.356,43	36.229,00	269.906,21
10.	Iznos doprinosa za uplatu na teret poslodavca (17,90% na red. br. 4)	4.157,99	8.950,00	65.908,69

 

Ukoliko se zarada zaposlenom utvrđuje najpre u neto iznosu, treba je prevesti u bruto iznos radi obračuna poreskih obaveza. U navedenim primerima se primenjuju sledeće formule za prevođenje neto iznosa u bruto iznos:

1) Ako je obračunata zarada zaposlenog niža od najniže mesečne osnovice doprinosa (naš prvi primer), primenjuje se formula:

Bruto zarada = (Neto zarada + 3.443,57) : 0,90

(iznos od 3.443.57 dobijen je kada je od iznosa obračunatog doprinosa na najnižu osnovicu oduzet iznos od 10% poreske olakšice na zarade =  4.622,57 – 1.179,00).

U našem prvom primeru iz prethodne tabele, gde je neto zarada bila 16.356,43 dinara, primenom ove formule dobija se bruto zarada:

Bruto zarada = (16.356,43 + 3.443,57) : 0,90 = 22.000,00 dinara.

2) Ako je konkretna obračunata zarada veća od važeće najniže osnovice doprinosa, a niža od važeće najviše osnovice doprinosa (naš drugi primer), bruto zarada se dobija primenom sledeće formule:

Bruto zarada = (Neto zarada – 1.179,00) : 0,701.

U našem drugom primeru iz prethodne tabele, gde je neto zarada bila 36.229,00 dinara, primenom ove formule dobija se bruto zarada:

Bruto zarada = (36.229,00 – 1.179,00) : 0,701 = 50.000,00 dinara.

3) Ako je obračunata zarada zaposlenog veća od najviše mesečne osnovice doprinosa, onda se neto iznos zarade prevodi u bruto iznos pomoću formule:

Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 x NvO) – (1.179,00 x 10%)] : 0,90,

gde je:

0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno osiguranje na teret zaposlenog;

NvO – važeća najviša osnovica doprinosa;

0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske stope od 10%: (100 – 10 = 90 : 100).

Kako najviša osnovica doprinosa za februar 2017. godine iznosi 368.205,00 dinara, a doprinosi obračunati po stopi od 19,90% na tu osnovicu iznose 73.272,79 dinara, ova formula glasi:

Bruto zarada = [(Neto zarada + 73.272,79) – 1.179,] : 0,90, odnosno

Bruto zarada = (Neto zarada + 72.093,79) : 0,90.

U našem trećem primeru, gde neto zarada iznosi 269.906,21 dinara, primenom ove formule dobijamo:

Bruto zarada = (269.906,21 + 72.093,79) : 0,90 = 380.000,00 dinara.

2. Obračun zarade i poreskog umanjenja prilikom isplate cele zarade u februaru 2017. godine – nepuno radno vreme

Ako u toku meseca zaposleni nema puno radno vreme kod poslodavca, obračun poreskog umanjenja takođe mora da se prilagodi vremenu provedenom na radu. Konkretno:

1) kada zaposleni u toku meseca zbog zasnivanja, prestanka ili mirovanja radnog odnosa, odnosno drugog razloga, ne ostvari zaradu za pun fond radnih časova, osnovica poreza na zaradu se utvrđuje tako što se ostvarena zarada umanjuje za srazmerni neoporezivi iznos koji se utvrđuje srazmerno odnosu broja radnih časova za koje je zaposleni ostvario zaradu kod poslodavca za taj mesec i broja radnih časova punog fonda radnih časova za taj mesec (član 4. stav 4. Pravilnika);

2) za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, umanjenje zarade za pripadajući srazmerni iznos vrši se srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim da ukupno umanjenje mora biti manje od neoporezivog iznosa (član 4. stav 2. Pravilnika).

Prema tome, iznos umanjenja poreske osnovice zavisi od toga da li je kod poslodavca zaposleni zasnovao radni odnos sa punim ili nepunim radnim vremenom, u skladu sa Zakonom o radu, odnosno da li je zasnovao radni odnos kod konkretnog poslodavca prvog dana u mesecu ili kasnije u toku meseca. Dajemo primere obračuna zarada za puno radno vreme od 184 časa, za rad sa polovinom radnog vremena i za 32 časa rada u toku tog meseca:

Red. broj	Opis	Puno radno vreme	Rad sa polovinom punog radnog vremena	Zasnovan radni odnos kod poslodavca u toku meseca i ostvarena 32 časa rada u toku tog meseca
1.	Obračunata mesečna bruto zarada	50.000,00	30.000,00	15.000,00
2.	Umanjenje poreske osnovice:
	a) puno umanjenje	11.790,00
	b) umanjenje od 50% (11.790 x 50%)		5.895,00
	c) srazmerno umanjenje (32 : 184 = 17,39% x 11.790,00)			2.050,43
3.	Poreska osnovica za porez na zarade (red. br. 1 – red. br. 2)	38.210,00	24.105,00	12.949,57

 

U navedenim primerima zarada se umanjuje za 11.790,00 dinara mesečno u punom iznosu za zaposlenog koji radi sa punim radnim vremenom, a srazmerno za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom. U trećem primeru je prikazana primena člana 4. stav 4. Pravilnika, koji se odnosi na zaposlenog koji u toku meseca zbog zasnivanja, prestanka ili mirovanja radnog odnosa ne ostvari zaradu za pun fond radnih časova. Na primer, zaposleni je zasnovao radni odnos 25. u mesecu i imao ukupno četiri radna dana u tom mesecu, odnosno 32 časa rada. Pošto je u mesecu pun fond časova rada 184 časa, za ovog zaposlenog se srazmerni neoporezivi iznos utvrđuje prema broju časova rada za koje je zaposleni ostvario zaradu kod poslodavca za taj mesec (32 časa) i broja radnih časova punog radnog vremena za taj mesec kod poslodavca (184 časa). U ovom primeru umanjenje poreske osnovice za ovog zaposlenog iznosi 2.050,43 dinara ((32 : 184) x 11.790,00).

3. Obračun zarade i poreskog umanjenja kada zaposleni radi kod više poslodavaca

Na osnovu člana 15a Zakona o porezu na dohodak građana i odredaba Pravilnika možemo navesti slučajeve primene poreskog umanjenja odnosno utvrđivanja poreske osnovice kada zaposleni radi kod više poslodavaca:

1) kad zaposleni ostvaruje puno radno vreme kod dva poslodavca ili više poslodavaca, umanjenje od 11.790,00 dinara vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim da ukupno umanjenje iznosi 11.790,00 dinara mesečno;

2. kad zaposleni ostvaruje nepuno radno vreme kod dva poslodavca ili više poslodavaca, umanjenje zarade za pripadajući srazmerni iznos vrši se srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što zbir umanjenja mora biti manji od 11.790,00 dinara mesečno, odnosno srazmerno ukupnom radnom vremenu zaposlenog u odnosu na puno radno vreme.

Pogledajmo u nastavku primere primene navedenih rešenja.

– Umanjenje poreske osnovice za rad kod dva poslodavca ili više poslodavaca u punom radnom vremenu

Ako zaposleni radi kod dva poslodavca ili više poslodavaca ostvarujući puno radno vreme, umanjenje poreske osnovice vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu zaposlenog. Konkretno, za puno radno vreme od 184 časa u posmatranom mesecu, obračun izgleda ovako:

Red. broj	Opis	Poslodavac I – rad u nepunom radnom vremenu od 100 časova mesečno	Poslodavac II – rad u nepunom radnom vremenu od 84 časa mesečno	Ukupno za 184 časa punog radnog vremena
1	2	3	4	5
1.	Obračunata mesečna bruto zarada	35.000,00	30.000,00	65.000,00
2.	Umanjenje poreske osnovice:
	a) srazmerno umanjenje (100 : 184 = 54,35% x 11.790,00)	6.407,61		6.407,61
	b) srazmerno umanjenje (84 : 184 = 45,65% x 11.790,00)		5.382,39	5.382,39
3.	Poreska osnovica za porez na zarade (red. br. 1 – red. br. 2)	28.592,39	24.617,61	53.210,00

 

Pošto zaposleni ostvaruje puno radno vreme kod dva poslodavca, svaki od njih umanjuje poresku osnovicu za iznos srazmeran vremenu rada zaposlenog, s tim što ukupno umanjenje iznosi 11.790,00 dinara mesečno. Time je poštovana i odredba člana 4. stav 3. Pravilnika da se umanjenje osnovice poreza na zarade za neoporezivi iznos vrši srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme za taj mesec.

– Umanjenje poreske osnovice za rad kod dva poslodavca ili više poslodavaca u nepunom radnom vremenu

Ako zaposleni radi kod dva poslodavca ili više poslodavaca ostvarujući nepuno radno vreme, umanjenje poreske osnovice vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu zaposlenog. Konkretno, ako zaposleni radi kod dva poslodavca ukupno 140 časova mesečno, a puno radno vreme je 184 časa za konkretan mesec, umanjenje poreske osnovice iznosi 8.970,65 dinara ((11.790,00 : 184) x 140), a obračun po poslodavcima je sledeći:

Red. broj	Opis	Poslodavac I – rad u nepunom radnom vremenu od 100 časova mesečno	Poslodavac II – rad u nepunom radnom vremenu od 40 časova mesečno	Ukupno za 140 časova nepunog radnog vremena
1.	Obračunata mesečna bruto zarada	30.000,00	25.000,00	55.000,00
2.	Ukupno umanjenje poreske osnovice	6.407,61 (100 : 140 = 71,4% x 8.970,65)	2.563,04 (40 : 140 = 28,6% x 8.970,65)	8.970,65
3.	Poreska osnovica za porez na zarade (red. br. 1 – red. br. 2)	23.592,39	22.436,96	46.029,35

 

Pošto zaposleni ostvaruje nepuno radno vreme kod dva poslodavca, svaki od njih umanjuje poresku osnovicu za iznos srazmeran vremenu rada zaposlenog, a dobijene srazmerne procente primenjuje na srazmerno umanjen iznos poreske olakšice od 8.970,65 dinara, jer je ovde reč o nepunom radnom vremenu. Time je ispoštovana i odredba člana 4. stav 2. Pravilnika, prema kojoj se za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, umanjenje osnovice poreza vrši srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme za taj mesec, s tim da ukupno umanjenje poreske osnovice obavezno bude manje od važećeg punog neoporezivog iznosa.

4. Obračun zarade i poreskog umanjenja kada se zarada isplaćuje u delovima

U slučaju isplate zarade u ratama, poslodavci koji su u januaru 2017. godine isplatili akontaciju zarade za januar, a u februaru treba da isplate konačan obračun zarade za januar 2017. godine (dakle, u mesecu u kome važi usklađeni, veći iznos poreskog umanjenja), prilikom obračuna treba da imaju u vidu član 8. Pravilnika, koji glasi:

„Član 8.

U slučaju kada, zbog usklađivanja dinarskih iznosa u skladu sa Zakonom, dođe do povećanja neoporezivog iznosa, a kod prethodnih isplata zarade za odgovarajući mesec nije iskorišćeno umanjenje zarade u punom iznosu, umanjenje zarade vrši se tako što se preostali deo zarade koji se isplaćuje umanji za iznos razlike između usklađenog neoporezivog iznosa koji važi u momentu isplate tog dela zarade kod poslodavca i iskorišćenog umanjenja zarade kod prethodne isplate, odnosno isplata.”

Očigledno da prilikom isplate zarade za januar u dva dela (jednog u januaru i drugog u februaru), zbog promene visine poreskog umanjenja, poslodavci moraju da imaju u vidu dva mogućna slučaja.

1) Ako se pri isplati prvog dela zarade u mesecu koji prethodi mesecu u kome je usklađena poreska olakšica (na primer, u januaru), iskoristi ceo iznos važećeg poreskog umanjenja, prilikom isplate drugog dela zarade u mesecu u kome je poreska olakšica povećana zbog usklađivanja, zaposleni nema pravo na poresko umanjenje.

Primer

U januaru 2017. godine je isplaćena akontacija za januar od 30.000,00 dinara. Poreska osnovica je u ovom slučaju iznosila 18.396,00 dinara, što znači da je iskorišćena puna poreska olakšica od 11.604,00 dinara, koja je važila u januaru 2017. godine. Poslodavac u februaru isplaćuje drugi i konačan deo zarade za januar od 25.000 dinara, pri čemu poresku osnovicu predstavlja cela isplata bez ikakvog umanjenja jer je prilikom prve isplate iskorišćena poreska olakšica u celosti, bez obzira na to što je ona u februaru nominalno i povećana.

2) Ako se pri isplati prvog dela zarade u mesecu koji prethodi mesecu usklađivanja poreske olakšice (konkretno, u januaru) iskoristi deo pripadajućeg važećeg poreskog umanjenja, prilikom isplate drugog dela zarade u mesecu u kome je poreska olakšica povećana zbog usklađivanja (u februaru), zaposleni ima pravo na poresku olakšicu u iznosu razlike između pripadajuće usklađene poreske olakšice i ranije iskorišćene poreske olakšice.

Primer

U januaru 2017. godine je isplaćena akontacija za mesec januar od 10.000,00 dinara (bruto), pri čemu je ceo ovaj iznos neoporeziv, a iskorišćena je poreska olakšica od 10.000,00 dinara (puna poreska olakšica u januaru je bila 11.604,00 dinara). Poslodavac u februaru isplaćuje drugi i konačni deo zarade za januar od 40.000,00 dinara u uslovima važeće poreske olakšice od 11.790,00 dinara. Prilikom ove isplate zaposleni ima pravo na poresku olakšicu u iznosu razlike između pripadajuće usklađene poreske olakšice i ranije iskorišćene poreske olakšice, što u ovom primeru iznosi 1.790,00 dinara (11.790,00 – 10.000,00), pa će u ovom slučaju poresku osnovicu predstavljati iznos isplate od 38.210,00 dinara (40.000,00 – 1.790,00).

5. Isplata zarada u delovima

Ako u toku 2017. godine poslodavac isplaćuje zaradu u dva dela ili više delova, treba da ima u vidu član 3. Pravilnika. Konkretno:

1) prema odredbi člana 3. stav 1. Pravilnika, u slučaju kad zaposleni radi sa punim radnim vremenom, umanjenje zarade za neoporezivi iznos vrši se prilikom isplate zarade, odnosno bilo kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec, tako da umanjenje može da se izvrši bilo odjednom i u potpunosti za ceo neoporezivi iznos (dakle, u celosti za 11.790 dinara), bilo u iznosu koji opredeli poslodavac (npr. prilikom isplate zarade u delovima može kod svake isplate da vrši umanjenje za iznos koji opredeli), s tim da ukupno umanjenje zarade ne može biti veće od neoporezivog iznosa koji važi u momentu isplate zarade;

2) prema stavu 2. člana 3. Pravilnika, kada zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom, zarada se umanjuje za srazmerni deo neoporezivog iznosa prilikom isplate zarade, odnosno bilo kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec, u potpunosti odnosno u iznosu koji opredeljuje poslodavac, s tim da ukupno umanjenje zarade ne može biti veće od pripadajućeg srazmernog iznosa.

Prema tome, od 1. januara 2017. godine poslodavac koji isplaćuje zaradu (odnosno naknadu zarade) u delovima može da koristi neoporeziv iznos i prilikom isplate prvog dela zarade odnosno naknade zarade, pri čemu se isplata vrši u mesecu za tekući mesec, i to u iznosu za koji se sam poslodavac opredeli, što znači da on sam odlučuje da li će odmah da iskoristi ceo pripadajući neoporezivi iznos ili deo tog iznosa.

6. Neoporezivi iznos za invalide rada II i III kategorije

Odredbe Pravilnika koje se odnose na ostale zaposlene, shodno se primenjuju i kod umanjenja zarade zaposlenog koji je korisnik prava na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vremenom (II kategorija invalidnosti), odnosno prava na naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III kategorija invalidnosti). Osnovica poreza na zarade za tu kategoriju zaposlenih utvrđuje se tako što se zarada umanji za neoporezivi iznos, odnosno srazmerni neoporezivi iznos.

Dajemo primer obračuna zarade i naknade zarade invalida rada II kategorije, koji ostvaruje zaradu kod poslodavca za pola radnog vremena od 25.000,00 dinara i naknadu zarade koju dobija od Fonda PIO u iznosu od 10.000 dinara. Obračun ove zarade u februaru je sledeći:

Red. broj	Opis	Iznos
1.	Obračunata bruto zarada	25.000,00
2.	Iznos doprinosa za uplatu na teret zaposlenog (19,90% na red. br. 1)	4.975,00
3.	Umanjenje poreske osnovice	11.790,00
4.	Osnovica za plaćanje poreza (red. br. 1 – red. br. 3)	13.210,00
5.	Iznos poreza za uplatu (10% na red. br. 4)	1.321,00
6.	Zarada za isplatu zaposlenom (red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 5)	18.704,00
7.	Iznos doprinosa za uplatu na teret poslodavca (17,90% na red. br. 1)	4.475,00
8.	Neto naknada zarade invalida rada	10.000,00
9.	Doprinos za zdravstveno osiguranje (10,30% na red. br. 8)	1.030,00
10.	Bruto naknada zarade (10.000,00 : 0,90)	11.111,11
11.	Porez (10% na red. br. 10)	1.111,11
12.	Iznos koji se refundira od Fonda PIO (red. br. 8 + red. br. 9 + red. br. 11)	12.141,11
13.	Ukupno neto primanje (red. br. 6 + red. br. 8)	28.704,00

 

U ovom slučaju poresko umanjenje je u celini obračunato iz zarade koju isplaćuje poslodavac, što je u skladu sa članom 7. Pravilnika u kome se kaže da se osnovica poreza na zarade za zaposlenog koji je korisnik prava na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vremenom (II kategorija invalidnosti), odnosno prava na naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III kategorija invalidnosti), utvrđuje tako što se zarada zaposlenog umanji za neoporezivi iznos, odnosno srazmerni neoporezivi iznos (u slučaju nepunog radnog vremena).

7. Ostali slučajevi primene Pravilnika

Odredbama Pravilnika su utvrđeni još neki slučajevi određivanja poreskog umanjenja.

Prema članu 5. Pravilnika, kada zaposleni za odgovarajući mesec, pored zarade kod poslodavca, ostvaruje i naknadu zarade kod drugog isplatioca (po osnovu privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, porodiljskog odsustva i dr.), umanjenje zarade kod poslodavca, odnosno naknade zarade kod drugog isplatioca vrši se srazmerno odnosu broja radnih časova za koje ostvaruje zaradu kod poslodavca, odnosno naknadu zarade kod drugog isplatioca, u odnosu na pun fond radnih časova za taj mesec.

Konkretno:

a) ako se zaposleni tokom celog meseca nalazi na bolovanju do 30 dana na teret poslodavca, naknadu zarade i poresko umanjenje u celini obračunava poslodavac iz svojih sredstava;

b) ako zaposleni deo meseca radi a deo meseca se nalazi na bolovanju do 30 dana na teret poslodavca, ukupno poresko umanjenje obračunava poslodavac na zbirni iznos zarade i naknade zarade;

c) ako je zaposleni tokom celog meseca odsutan sa posla zbog bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Fond), ili zbog porodiljskog odsustva, poresko umanjenje u celom iznosu od 11.790,00 dinara obračunava se u okviru naknade zarade na teret drugog isplatioca;

d) ako zaposleni deo meseca radi, a deo meseca se nalazi na porodiljskom odsustvu, odnosno deo meseca je bio na bolovanju na teret Fonda, on ostvaruje u istom mesecu i zaradu kod poslodavca i naknadu zarade kod drugog isplatioca, pri čemu se poresko umanjenje kod poslodavca odnosno kod drugog isplatioca vrši srazmerno odnosu broja radnih časova za koje je ostvarena zarada kod poslodavca, odnosno naknada zarade kod drugog isplatioca, u odnosu na pun fond radnih časova za taj mesec; znači, ako je zaposleni u jednom mesecu najpre 48 časova bio na bolovanju na teret Fonda, a zatim počeo da radi i radio 136 časova u tom mesecu, od mogućna 184 časa rada u mesecu poslodavac će obračunati poresko umanjenje od 8.714,35 dinara ((136 : 184) x 11.790,00) iz isplaćene zarade, a Fond će obračunati 3.075,65 dinara ((48 : 184) x 11.790,00) iz isplaćene naknade zarade.

Prema članu 6. Pravilnika, odredbe Pravilnika se primenjuju i na utvrđivanje osnovice za obračun poreza na zaradu zaposlenog po osnovu radnog odnosa u Republici Srbiji, zasnovanog saglasno propisima Republike Srbije, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države odnosno međunarodne organizacije, ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva odnosno organizacije. Ovi zaposleni sami obračunavaju i uplaćuju porez na zarade, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac zarade odnosno naknade zarade.

O obračunatom i plaćenom porezu ovaj zaposleni podnosi poresku prijavu u zakonom propisanom roku, u skladu sa članom 9. Pravilnika, nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu svog prebivališta odnosno boravišta, na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, za prihod primljen ______20__. godine, koji je propisan Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika („Sl. glasnik RS”, br. 77/2013). U slučaju kada radi sa nepunim radnim vremenom, zaposleni uz Obrazac PP OPO dostavlja i obaveštenje o nepunom radnom vremenu, iskazanom u procentualnom iznosu u odnosu na puno radno vreme.