Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste olakšavanje poslovanja poreskih obveznika, u cilju prevazilaženja poteškoća sa kojima su se suočili u prethodnom periodu, a samim tim i omogućavanje izmirivanja njihovih poreskih obaveza u bližoj budućnosti. Time se stvaraju uslovi i za očuvanje nivoa socijalne zaštite najugroženijih slojeva društva i daljeg podsticanja privrednih aktivnosti
Narodna skupština Republike Srbije na sednici Šestog vanrednog zasedanja u 2016. godini, 24. februara 2016. godine donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije”, br. 15/16 i stupio je na snagu 4. marta 2016. godine.
Pregled najvažnijih odredaba
Jedna od usvojenih izmena odnosi se na obavezu Poreske uprave da na svojoj internet strani objavljuje ime i prezime, PIB i iznos poreskog duga poreskih dužnika. Definisano je da te podatke Poreska uprava objavljuje dva puta godišnje, umesto kvartalno, budući da kod postupka utvrđivanja obaveze i njene konačnosti protekne duži vremenski period od tri meseca (žalba, odlaganje izvršenja), te se na taj način ne postiže prvobitno predviđena svrha propisivanja ove norme u smislu ažurnosti poreskog obveznika u ispunjavanju obaveza.
Pored slučajeva propisanih u članu 26. st. 2. tač. 1–4) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 i 112/15, u daljem tekstu: ZPPPA), Poreska uprava, prema novim zakonskim rešenjima, ne može dodeliti PIB ni u situacijama kada je osnivačima – pravnim licima i preduzetnicima, pravnim licima nastalim statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, kao i preduzetnicima, privremeno oduzet PIB u skladu sa ZPPPA-om.
Osim toga, Poreska uprava će rešenjem oduzimati dodeljeni PIB i u slučajevima kada je poreskom obvezniku naložena zabrana raspolaganja novčanim sredstvima preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke shodno odredbama čl. 66. i 87. ZPPPA, pod uslovom da ta zabrana traje duže od godinu dana. Predmetna odredba primenjuje se na rešenja kojima je određena zabrana raspolaganja novčanim sredstvima preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, a koja su doneta nakon stupanja na snagu Zakona.
Zakonom se, između ostalog, propisuje da se uz ispunjenje propisanih uslova može obezbediti odlaganje plaćanja dugovanog poreza pod povoljnijim uslovima od važećih, kao i mogućnost otpisa obračunate, a neplaćene kamate, kada je reč o javnim prihodima koji su dospeli za plaćanje do dana stupanja na snagu Zakona i koji su kao takvi evidentirani u poreskom računovodstvu Poreske uprave na taj dan, kada je reč o poreskom dugu koji u sebi ne obuhvata kamatu i koji ne prelazi iznos od 2.000.000 dinara.
Na ovaj način, poreskim obveznicima (privrednim društvima i preduzetnicima) se obezbeđuje finansijska olakšica, kako bi bili u mogućnosti da u propisanim rokovima izmiruju zakonske obaveze. Time se ujedno stvaraju uslovi za oživljavanje i razvoj privrede i preduzetništva, kao i održavanje ili povećanje stope zaposlenosti u njima. Takođe, davanjem istovrsnih prava poreskim obveznicima – fizičkim licima koja ne obavljaju registrovanu delatnost, obezbeđuje se ravnopravan tretman svih poreskih obveznika.
Zakonom je povećan i iznos dugovanog poreza radi čijeg se namirenja od poreskog obveznika neće zahtevati sredstvo obezbeđenja, i to za pravna lica i preduzetnike – 1.500.000 dinara, a za fizička lica – 200.000 dinara.
Takođe, ako je saglasno odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ZPPPA plaćanje dugovanog poreza odloženo, kamata će se obračunavati i za vreme dok traje odlaganje, i to po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije (dakle, bez uvećavanja za deset procentnih poena).
Poreskom obvezniku kome je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ZPPPA plaćanje dugovanog poreza odloženo, a koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza koje su odložene, uključujući i tekuće obaveze u skladu sa ZPPPA-om, otpisuje se 50% kamate koja se odnosi na taj dug plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja duga u celosti.
Zakonom je omogućeno da se poreskom obvezniku koji podnese zahtev u postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate, za dugovani porez koji je dospeo za plaćanje do dana stupanja na snagu Zakona, koji je kao takav evidentiran u poreskom računovodstvu Poreske uprave, a ne prelazi 2.000.000 dinara, može odložiti plaćanje dugovanog poreza koji u sebi ne sadrži kamatu za taj dug, najduže do 60 meseci. Poreski obveznik neće imati obavezu da pruži sredstvo obezbeđenja za dugovani porez koji u sebi ne sadrži celokupnu kamatu za taj dug, a koji ne prelazi 2.000.000 dinara. Poreskom obvezniku kome dugovani porez koji u sebi ne sadrži kamatu prelazi iznos od 2.000.000 dinara, u postupku odlučivanja o sredstvu obezbeđenja opredeljuje se sredstvo obezbeđenja koje odgovara iznosu dugovanog poreza iznad navedenog iznosa u koji se uračunava i iznos pripadajuće kamate na taj deo duga.
Poreski obveznik može i pre isteka roka plaćanja dugovanog poreza na rate, u skladu sa Zakonom, da isplati dugovani porez u potpunosti, čime mu se otpisuje celokupna kamata na taj dug.
Zahtev se može podneti počev od prvog dana meseca koji sledi mesecu u kome je Zakon stupio na snagu, a najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu Zakona.
Takođe, do dana podnošenja zahteva, poreski obveznik je dužan da izmiri sve tekuće obaveze dospele za plaćanje od dana stupanja na snagu Zakona i o tome pruži dokaz, što je ujedno i uslov za ostvarivanje prava na plaćanje dugovanog poreza na rate u skladu sa Zakonom. Od dana podnošenja zahteva do dana dostavljanja rešenja, odnosno sporazuma o plaćanju dugovanog poreza na rate, poreski obveznik je dužan da izmiri sve tekuće obaveze dospele u tom roku, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja tog rešenja, odnosno sporazuma, uz obračunatu kamatu shodno članu 75. ZPPPA.
Za vreme plaćanja dugovanog poreza na rate, na taj porez obračunava se kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije.
Poreski obveznici koji su stekli pravo na odlaganje plaćanja glavnog poreskog duga na 24 mesečne rate u skladu sa Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga („Sl. glasnik RS”, br. 119/12), kao i poreski obveznici koji su do dana stupanja na snagu Zakona podneli zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza ili stekli pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza, uključujući i poreske obveznike kojima je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza u skladu sa odredbama ZPPPA, imaju mogućnost da podnesu zahtev nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave u pisanoj formi, kako bi stekli pravo na plaćanje dugovanog poreza na rate, u skladu sa Zakonom.
Ostvarivanje prava na odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate i prava na otpis uslovljeno je blagovremenim izmirivanjem tekućih obaveza i rata odloženog plaćanja dugovanog poreza u periodu plaćanja tog poreza na rate.
Osim toga, jedan od razloga za donošenje Zakona sastoji se i u činjenici da je neophodno precizirati, odnosno izvršiti normativnopravno usaglašavanje pojedinih odredaba ZPPPA, kako bi se omogućila primena ZPPPA sa što manje tumačenja i time doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, a time i većoj doslednosti u primeni i unifikovanju prakse poreskih organa.
Iako je bilo predloga da ove odredbe budu implementirane podzakonskim aktom, odlučeno je da to bude učinjeno zakonskim izmenama, jer se na taj način doprinosi pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnost u vođenju poreske politike. Kako je istaknuto u obrazloženju Predloga Zakona, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
Zakon je donet po hitnom postupku budući da je bilo potrebno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije, kao i da bi se stvorili uslovi za blagovremenu primenu usvojenih zakonskih rešenja. Za sprovođenje Zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
Analiza efekata Zakona
Budući da Zakonom propisana rešenja daju mogućnost da se poreskim obveznicima pod uslovima povoljnijim od dosadašnjih odloži plaćanje dugovanog poreza, odnosno otpiše kamata na dugovanja dospela za plaćanje do dana stupanja na snagu Zakona koja su evidentirana u poreskom računovodstvu Poreske uprave, očekuje se da će određeni broj poreskih obveznika podneti zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Propisivanjem mogućnosti da se poreska obaveza izmiri u najviše 60 rata, poreskim obveznicima se obezbeđuje da uz manje finansijsko opterećenje izmire svoja dugovanja.
Jačanje pravne sigurnosti uspostavljanjem striktnih pravila i preciziranjem pojmova i postupaka osiguravaju uniformnost u postupanju Poreske uprave, čime se unapređuju uslovi poslovanja obveznika i obezbeđuje izvesnost posledica određene poreskopravne situacije, pa time i otklanja pravna nesigurnost koja se javlja usled neusaglašenosti u ukupnom pravnom okviru za poslovanje.
Zakonska rešenja imaju uticaj na sve učesnike u poreskopravnom postupku, dakle, kako na same poreske obveznike i Poresku upravu, tako i na ostale subjekte koji su obavezni da učine neku radnju u poreskom postupku.
Zakon će imati pozitivan uticaj na sve poreske obveznike jer predstavlja pravni osnov prema kome neizmirene obaveze mogu biti izmirene pod povoljnijim uslovima. Dodatno, Zakon predstavlja podsticaj razvoju preduzetništva i privrede, jer se stvaraju uslovi da se ovakvim fiskalnim olakšanjem njihova finansijska sredstva usmere na razvoj njihovih delatnosti.
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne (direktne) troškove poreskim obveznicima, s obzirom na to da mogu ostvarivati pravo na plaćanje dugovanog poreza na rate i otpis kamate, uz ispunjenje propisanih uslova.
Poreski obveznici (privredni subjekti i fizička lica) neće snositi direktne troškove donošenjem Zakona, pri čemu se ocenjuje i da je potreba za prevazilaženjem problema veća od mogućih indirektnih troškova koje će primena Zakona stvoriti.
Konačno, primena Zakona nema potencijala da doprinese stvaranju novih privrednih subjekata, ali će, u određenoj meri, poboljšanjem uslova poslovanja na posredan način pozitivno uticati na očuvanje tržišne konkurencije.
Imajući u vidu opseg pitanja koja uređuju, usvojena zakonska rešenja nemaju za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata na tržištu, niti stvaranja tržišne konkurencije, već se stvaraju uslovi za nastavak poslovanja, odnosno za sprečavanje prestanka obavljanja delatnosti od strane određenih privrednih društava u finansijskim poteškoćama, kao i gubitak zaposlenja u njima (tako što se predlaže da se plaćanje dugovanog poreza tim licima može odobriti u dužim rokovima od rokova u kojima se, do sada, odlaganje plaćanja moglo vršiti).
Prilikom izrade Zakona usvojene su inicijative za izmenu pojedinih odredaba ZPPPA, kako od strane poreskih obveznika, tako i brojnih državnih organa i drugih organizacija.
Ministarstvo finansija – Poreska uprava (za javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) i nadležni poreski organi jedinica lokalnih samouprava (za svoje izvorne javne prihode – lokalne poreze) nadležni su za sprovođenje Zakona.
Umesto zaključka
Jedna od najznačajnijih novina koje su predviđene Zakonom određuje da Poreska uprava ne može dodeliti PIB ni u situacijama kada je osnivačima – pravnim licima i preduzetnicima, pravnim licima nastalim statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, kao i preduzetnicima, privremeno oduzet PIB u skladu sa ZPPPA-om. Ovaj faktor treba uzeti u obzir naročito prilikom osnivanja novih privrednih društava, kako bi se izbegla mogućnost blokade njihovog poslovanja zbog nedodeljivanja PIB-a.
Rok za reprogram poreskih dugova za privredna društva i preduzetnike koji nemaju više od 2.000.000 dinara duga produžen je sa 24 na 60 meseci, što je značajna pogodnost za poreske dužnike, ali i pogodnost za budžet, jer poreski obveznici za sve vreme odlaganja plaćanja duga duguju i kamatu. Povećan je i iznos dugovanog poreza za koji se od poreskog obveznika neće zahtevati sredstvo obezbeđenja i to: za pravna lica i preduzetnike – 1.500.000 dinara, a za fizička lica – 200.000 dinara. Ostvarivanje prava na odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate i prava na otpis uslovljeno je blagovremenim izmirivanjem tekućih obaveza i rata odloženog plaćanja dugovanog poreza u periodu plaćanja dugovanog poreza na rate.
Značajnu olakšicu predstavlja i činjenica da poreski obveznik može i pre isteka roka plaćanja dugovanog poreza na rate u skladu sa Zakonom da isplati dugovani porez u potpunosti, čime mu se otpisuje celokupna kamata na dugovani iznos.
KOMENTAR AUTORA
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacija, kako bi se i na taj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.