ORGANIZOVANJE SINDIKATA U ŠKOLI I OBRAČUN SINDIKALNE ČLANARINE

Prema članu 6. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – u daljem tekstu: Zakon) sindikatom se, u smislu ovog zakona, smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih, u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa. Nakon ove definicije Zakon u članu 206. utvrđuje da se zaposlenima jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar.

Prema članu 215. Zakona o radu sindikat može da se osnuje u skladu sa opštim aktom sindikata. To znači da sindikat u školi može da se osnuje u skladu sa opštim aktom konkretne sindikalne organizacije, odnosno centrale na nivou Republike. Zakon ovde ne propisuje nikakvo merilo, već u celini ostavlja da je osnivanje sindikata kod poslodavca u nadležnosti konkretnog republičkog sindikata i njegovih akata.

Prema članu 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS”, br. 21/2015 – u daljem tekstu: PKU), zaposleni u školi imaju pravo da bez prethodnog odobrenja organizuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod isključivim uslovima i da se pridržavaju njegovih statuta i pravila. Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena administrativnim aktom ustanove.

Od mnogobrojnih aktivnosti koje su vezane za sindikalno organizovanje, u ovom članku će se obratiti pažnja na veći broj aktuelnih aspekata obračuna sindikalne članarine zaposlenima u školi.

Pristupnica kao dokaz sindikalnog članstva

Prema članu 207. stav 1. Zakona i članu 51. PKU-a, zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice čiji se izgled i sadržaj utvrđuju aktom sindikata. To znači da se i broj članova sindikata određuje prema pristupnicima.

Pristupnica je pojedinačna izjava zaposlenog o pripadnosti određenom sindikatu, što znači da se članstvo u sindikatu dokazuje na osnovu pristupnice koja sadrži relevantne podatke o zaposlenom. Forma pristupnice nije propisana, već je formira svaki sindikat za sebe, ali, s obzirom na njenu namenu, svaka pristupnica treba da sadrži sledeće podatke: naziv sindikata, ime i prezime člana, matični broj, adresu stanovanja, naziv poslodavca, zanimanje i stručnu spremu, a eventualno i broj telefona zbog kontakta sa članom, kao i visinu članarine (u procentu od neto zarade), uz obavezan datum popunjavanja i potpis člana. Dakle, pristupnica sadrži izjavu zaposlenog da prihvata da mu se na ime sindikalne članarine odbija iznos od plate, kao i da se taj iznos uplaćuje na odgovarajući račun sindikata, u skladu sa odlukom najvišeg organa sindikata. Zaposleni koji želi da pristupi i postane član određenog sindikata, samostalno popunjava pristupnicu i na taj način dokazuje pripadnost određenom sindikatu.

Sva pitanja koja se tiču unutrašnjeg organizovanja, učlanjenja i iščlanjenja iz sindikata i organa sindikata, kao i druga pitanja od značaja za njegov rad, regulisana su statutom ili drugim opštim aktom sindikata. Stoga zaposleni slobodno i dobrovoljno odlučuju o pristupanju i istupanju iz sindikata.

Obračun i upotreba sindikalne članarine

Članarina jeste osnovni izvor prihoda sindikata. Pored toga, sindikat može da ostvaruje svoje prihode i po osnovu imovine kojom raspolaže, dotacija, legata, priloga, poklona i sredstava iz drugih izvora.

Članarina se obračunava iz plate zaposlenog, a osnovni elementi obračuna sindikalne članarine u školi jesu:

a) visina članarine i

b) osnovica za obračun članarine.

Prema članu 207. stav 2. Zakona, poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata, na ime sindikalne članarine odbije iznos od plate na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.

Konkretno, kada su u pitanju škole, a shodno članu 52. PKU-a, škola je dužna da članu sindikata bez naknade, posredstvom sopstvene stručne, odnosno obračunske službe odbije iznos sindikalne članarine od plate i uplati je:

– na odgovarajući račun sindikalne organizacije, kao i

– na račune viših organa sindikata kome član pripada, prema statutu sindikata.

U vezi sa ovom obavezom škole treba podsetiti i na član 123. stav 1. Zakona – da poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove plate:

– samo na osnovu pravnosnažne odluke suda ili

– uz pristanak zaposlenog.

Polazeći od navedene odredbe Zakona, zaposlenom se može odbiti od plate na ime sindikalne članarine samo uz njegovu pismenu saglasnost, s obzirom na to da je članstvo u sindikatu slobodno i dobrovoljno. Kako smo ranije naveli, ako u pristupnici sindikalnoj organizaciji zaposleni između ostalih podataka potpiše „izjavljujem da dobrovoljno prihvatam da mi se od zarade odbije 1% od plate na ime sindikalne članarine”, ta izjava je dovoljan osnov da mu stručna služba u školi vrši mesečno odbijanje sindikalne članarine.

Zakonska odredba, odnosno odredba PKU-a da poslodavac u okviru obračuna plate obavlja i obustavu sindikalnih članarina, odnosi se na sve registrovane sindikate u školi, dakle, ne samo na reprezentativne, već i na sve ostale sindikalne organizacije kod poslodavca koje su podnele uredne dokaze o registraciji.

Visina članarine određuje se u procentu, usvaja se na nivou republičke organizacije sindikata, a iznosi obično između 1 i 2 procenta od plate, ali se posebnom odlukom sindikalne organizacije u školi ovaj procenat može i povećati.

Osnovica za sindikalnu članarinu jeste utvrđena plata zaposlenog, pri čemu to može biti ili bruto plata ili plata po odbitku poreza i doprinosa, ali je bitno da se uvek iznos utvrđene članarine odbija od „neto” plate zaposlenog. Očigledno je da iznos sindikalne članarine, budući utvrđen u procentu, prati visinu plate, pa u slučajevima kada zaposleni manje zarađuje, iznos članarine pada sa nivoom plate. Sindikalna članarina ima karakter klasične „obustave” iz plate, a predstavlja davanje koje se bazira na dobrovoljno izraženoj (i potpisanoj) volji zaposlenog o učlanjenju u konkretni sindikat. Obračunska služba u školi odbijanje sindikalne članarine od plate može da vrši samo na osnovu:

1) odluke sindikata kod poslodavca o visini članarine i

2) priloženog spiska zaposlenih – članova sindikata, sa njihovim potpisima.

Kao što smo rekli, pismena izjava zaposlenog o odbijanju sindikalne članarine od plate može biti data uz pristupnicu sindikata čiji je zaposleni član, a u tom slučaju sindikat je u obavezi da poslodavcu dostavi pristupnice kako bi poslodavac zaposlenom koji je član sindikata, na ime sindikalne članarine odbio taj iznos od plate i uplatio ga na odgovarajući račun sindikata. Ako sindikat ne dostavi pristupnice, poslodavac nije dužan da iznos sindikalne članarine odbije od plate zaposlenog i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata. Ako pristupnica ne sadrži izjavu zaposlenog o odbijanju sindikalne članarine, zaposleni koji želi da mu se sindikalna članarina odbija od plate, dužan je da poslodavcu dostavi pismenu izjavu u smislu člana 123. stav 1. Zakona, kojom pristaje na obustavu od plate po osnovu sindikalne članarine.

Primeri obračuna plate i sindikalne članarine

Sindikalna članarina obračunava se od plate zaposlenog svakog meseca, a dva moguća primera obračuna sindikalne članarine data su u nastavku:

Bez obzira da li je osnovica za članarinu bruto ili neto plata, utvrđena članarina uvek se odbija od „neto” plate, odnosno od plate posle obračunatog poreza i doprinosa. To znači da su na sredstva članarine obračunate poreske obaveze po osnovu plate, pa je zato svaka dalja upotreba ove članarine oslobođena obračuna bilo kakvih fiskalnih obaveza, o čemu će u nastavku biti više reči.

Namena sredstava članarine

Članarina je izvor za finansiranje aktivnosti koje sam sindikat odredi i propiše svojim aktom. Uobičajeno je da se sredstva (članarine) sindikata koriste za sledeće grupe namena:

1) za solidarnu pomoć zaposlenima u slučajevima duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove porodice i nastupa teže invalidnosti, uključujući i nabavku lekova, kao i za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda;

2) za solidarnu pomoć u slučajevima smrti zaposlenog ili člana njegove    porodice;

3) za solidarnu pomoć u slučajevima zdravstvene rehabilitacije zaposlenog ili upućivanja na rekreativne odmore.

Visina sredstava za pojedine od ovih namena, kao i prioritet u ovim namenama utvrđuju se aktima sindikata. U svakom slučaju plan finansijskih aktivnosti sindikalne organizacije treba da odgovara realnim prihodima od članarine koja se mesečno ubira.

Pri finansiranju navedenih namena solidarne pomoći treba imati u vidu da, u skladu sa PKU-om, sredstva za neke od namena solidarne pomoći izdvaja i škola iz svojih sredstava. Konkretno, prema članu 29. PKU-a, škola je dužna da zaposlenom po osnovu solidarnosti isplati pomoć u slučaju:

1) smrti bračnog druga ili deteta – u visini troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa;

2) nastanka trajne teške invalidnosti – u visini dve prosečne plate;

3) bolovanja dužeg od tri meseca u kontinuitetu – u visini jedne prosečne plate jednom u kalendarskoj godini;

4) nabavke medicinskih pomagala ili lekova koji su definisani Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima, a obezbeđuju se iz sredstava osiguranja – u visini jedne prosečne plate;

5) smrti zaposlenog – porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa.

U svim navedenim slučajevima solidarne pomoći „prosečna plata” je prosečna plata po zaposlenom u školi u prethodnom mesecu, odnosno prosečna plata isplaćena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate solidarne pomoći, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog.

Prema tome, sindikalne organizacije treba da imaju u vidu navedene obaveze škola po osnovu solidarne pomoći kako se te isplate ne bi duplirale, odnosno da bi se sredstva sindikata što svrsishodnije upotrebila. To takođe znači da po pitanju ovih isplata treba da se usklade i regulative škole i sindikalne organizacije radi izbegavanja nepotrebnog dupliranja.

Međutim, razlika između finansiranja solidarne pomoći sredstvima sindikata (dakle sredstvima iz sindikalne članarine) i sredstvima škole je u poreskom tretmanu takvih isplata. Konkretno:

1) Uvek kada sredstva solidarne pomoći isplaćuje škola iz svojih sredstava, poreski tretman te isplate podvrgava se kriterijumima iz Zakona o porezu na dohodak građana.

2) Međutim, kada se za ove namene vrše isplate iz sredstava sindikata, pribavljenih putem sindikalne članarine, takve isplate nemaju karakter ličnih primanja i oslobođene su svih poreza i doprinosa.

Ovo naravno pod uslovom da se jasno i nedvosmisleno može utvrditi da se radi o davanjima isključivo iz sredstava od sindikalnih članarina, na koja su već plaćene odgovarajuće poreske obaveze.

Obaveze škole u vezi sa odbijanjem sindikalne članarine zaposlenima

Prema članu 207. stav 2. Zakona, odnosno prema članu 52. PKU-a, poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata, na ime sindikalne članarine odbije iznos od plate na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata. Istovremeno, članom 208. Zakona predviđeno je da je sindikat dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata. Prema tome, škola je dužna da na ime sindikalne članarine zaposlenom odbije od plate određeni iznos samo na osnovu pismene izjave zaposlenog i samo za sindikat koji je upisan u registar koji se vodi u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pošto je obračun sindikalne članarine zakonska obaveza škole, po članu 207. stav 2. Zakona, odnosno po članu 52. PKU-a, ta obaveza škole ne podleže pregovaranju, odnosno ne traži se da ta obaveza prvo bude uneta u opšti akt škole, pa da se onda primeni, već se primenjuje direktno iz člana 207. stav 2. Zakona, odnosno iz člana 52. PKU-a. Ovo ističemo zato što je članom 210. Zakona precizirana obaveza poslodavaca da sindikatu obezbede tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, što se precizira kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata. Kada se radi o obračunu sindikalne članarine, to nije uslovljeno prethodnim dogovorom poslodavca i sindikata ili pristankom poslodavca, već je to zakonska obaveza poslodavca, a predmet dogovora može biti sam način dostavljanja podataka poslodavcu za obračun sindikalne članarine.

Na ovaj način je Zakonom utvrđena obaveza škole da na ime sindikalne članarine zaposlenom članu sindikata odbije iznos od plate na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata. Da bi se to ostvarilo, nije dovoljno da je zaposleni član sindikata, već je nužno i da zaposleni u pisanoj formi da saglasnost da mu se od plate obustavi iznos na ime sindikalne članarine. Kada je data saglasnost na obustavu sindikalne članarine od budućih iznosa plate dok traje članstvo u sindikatu, nema potrebe da poslodavac svakog meseca poziva zaposlenog da na ime sindikalne članarine daje saglasnost u odnosu na svaki obustavljeni iznos od mesečnog iznosa plate. Jednom data saglasnost važi do opoziva, odnosno prestanka članstva u sindikatu.

Međutim, ako zahtev zaposlenog da poslodavac prekine sa odbijanjem članarine usledi posle izjave da mu se odbija sindikalna članarina, neophodno je po istom postupiti budući da više ne postoji pristanak zaposlenog u skladu sa članom 123. stav 1. Zakona i bez obzira na proceduru iščlanjenja iz sindikata. U takvim situacijama se događa da postupak isključenja iz članstva traje određeno vreme, pa je zahtev zaposlenog, upućen obračunskoj službi, u ovom slučaju ujedno i nalog za prekid plaćanja članarine, bez obzira na to što se zaposleni u tom momentu još uvek vodi na listi članova sindikata. To takođe znači da zahtev za obustavu plaćanja članarine može da podnese sam zaposleni, a nije potrebno čekati da nadležno lice sindikalne organizacije to učini ili da potvrdi pomenuti zahtev podnet od strane zaposlenog.