Članom 3. Zakona o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila („Sl. glasnik RS” br. 65/2020) propisano je da do stupanja na snagu odgovarajućeg zakona nastavlja da važi Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 („Sl. glasnik RS”, br. 54/2020, 60/2020 – dalje: Uredba).
Skip to PDF contentJUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 81
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Osnovni elementi i karakteristike isplate
dividende u akcijama, odnosno udelima
Uvod
Članom 3. Zakona o važenju uredaba koje je Vlada
uz supotpis predsednika Republike donela za vreme
vanrednog stanja i koje je Narodna skupština po-
tvrdila („Sl. glasnik RS” br. 65/2020) propisano
je da do stupanja na snagu odgovarajućeg zakona na-
stavlja da važi Uredba o fiskalnim pogodnostima
i direktnim davanjima privrednim subjektima u
privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima
u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nasta-
lih usled bolesti COVID-19 („Sl. glasnik RS”, br.
54/2020, 60/2020 – dalje: Uredba).
Ovu uredbu navodimo jer je u članu 16. iste
propisano da „privredni subjekti u privatnom
sektoru koji se opredele za korišćenje fiskal-
nih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta
ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020.
godine.”
Međutim, prema stavu 3. ovog člana, za sve pri-
vredne subjekte koji su se opredelili da koriste
neku od pogodnosti iz Uredbe zabrana isplate
dividendi do kraja 2020. godine ne odnosi se na
isplatu dividende u akcijama, odnosno udelima
isplatioca dividende. Prema pojašnjenju iz stava
4. ovog člana, pod dividendama se podrazumevaju sve
isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno
društvo po osnovu njihovog vlasništva nad akci-
jama, odnosno udelima tog privrednog društva.
Imajući u vidu tu mogućnost koju daje Uredba,
u narednom delu teksta biće prikazani osnovni
elementi i karakteristike isplate dividendi u
akcijama, odnosno udelima privrednih društava,
pri čemu treba napomenuti da je namera zakonodav-
ca u vezi sa ovim isplatama jasna: ako već država
pomaže poslodavcima u vidu bespovratnog novca
za zarade, odgađa im plaćanje poreskih obaveza i
daje povoljne kredite – deplasirano je da poslodav-
ci isplaćuju dividende u novcu. Dozvoljena je samo
isplata dividendi u akcijama/udelima, što će se
pokazati kao varijanta koju, na primer, akcionari
ne vole mnogo, jer dobijaju još akcija kojima pada
vrednost. Za akcionarska društva ovaj postupak
znači štednju para, ali i veću obavezu za dividen-
de sutra. Konačno, dividendne akcije predstavlja-
ju u stvari novu emisiju akcija, pa treba doneti
odluku o povećanju kapitala, registrovati akcije
itd., što celu ovu operaciju čini složenom, bar
u akcionarskim društvima, jer u društvima sa
ograničenom odgovornošću to je nešto jednostav-
nije. Svi pomenuti postupci predstavljeni su u
nastavku teksta, pa nek privredni subjekti sami
odluče da li da čine tako ili da sačekaju narednu
godinu sa isplatom dividende (odnosno učešća u
dobiti) u novcu.
Još jednom treba naglasiti da je isplata di-
videndi samo u akcijama/udelima na neki način
iznuđeno rešenje za sve one privredne subjekte
koji su prihvatili neko od davanja i pogodnosti
iz Uredbe, dok onaj, verovatno manji broj privred-
nika koji ne primenjuje Uredbu, ima punu slobodu
u isplati dividendi u 2020. godini.
1 Zakonsko određenje
Dividenda je prihod za vlasnike akcija, od-
nosno udela, koji se isplaćuje iz ostvarene čiste
dobiti akcionarskog i društva sa ograničenom
odgovornošću. Isplata dividendi može da se oba-
vi u novcu, u drugoj imovini i u novim akcijama. To
propisuje i Zakon o privrednim društvima („Sl.
glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. za-
kon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019 – dalje: Za-
kon), koji u članu 272. stav 1. utvrđuje da dividenda
može da se plaća u novcu ili u akcijama društva,
u skladu sa odlukom o isplati dividende. Način
isplate, zajedno sa visinom dividende, utvrđuje
uprava, a usvaja Skupština društva. Smatramo
da mogućnost isplate dividendi u akcijama mora
da bude zapisana u aktima društva, ali i pozna-
ta kupcima akcija, jer mnogi preferiraju upravo
novčanu dividendu, odnosno kupuju akcije radi
novčanih dobitaka.
U praksi isplata dividendi ima dvojak uticaj
na ukupne tokove imovine akcionarskog i društva
sa ograničenom odgovornošću:
82 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
1) isplata kojom se vrši odliv sredstava iz dru-
štva – kada se dividende isplaćuju u novcu;
2) isplata kojom se ne vrši odliv sredstava iz
društva – kada se dividende isplaćuju izdavanjem
novih akcija, tzv. dividendnih akcija, odnosno
novih udela.
Prema tome, isplata dividendi u akcijama
prisutan je i dozvoljen način isplate dividen-
di, o čemu odlučuje Skupština društva u skladu
sa aktima društva.
Na isti način se prilikom isplate dividendi
tretiraju i društva sa ograničenom odgovorno-
šću (dalje: DOO), koja (član 182) isplaćuju dobit
svojim članovima isključivo u skladu sa osnivač-
kim aktom i odredbama Zakona koje se odnose na
ograničenja plaćanja (o čemu će kasnije biti više
reči). Pri tome treba imati u vidu (član 183) da
se na isplatu dobiti članovima DOO-a shodno
primenjuju odredbe Zakona o isplati dividende
akcionarima.
2 Uslovi za isplatu dividendi u
akcijama, odnosno udelima
2.1 Uslovi za isplatu u akcionarskim
društvima
Zakon u članu 272. daje mogućnost isplate di-
videndi u akcijama društva, ali pod uslovima da:
1) takvo plaćanje mora da bude odobreno od stra-
ne akcionara klase akcija kojoj se takvo plaćanje
vrši po pravilima o glasanju akcionara u okviru
klase akcija;
2) svakom akcionaru klase akcija koja ima pravo
na dividendu plaćanje se vrši u akcijama te klase.
PO PRVOM USLOVU, isplata dividende u ak-
cijama mora da bude:
a) odobrena od strane akcionara klase akcija kojoj
se takvo plaćanje vrši,
b) glasanje akcionara te klase akcija o ovakvoj is-
plati dividende mora da se sprovede po pravilima
o glasanju akcionara u okviru klase akcija.
Drugim rečima, o isplati dividendi u akcija-
ma odlučuju sami akcionari glasanjem na sednici
Skupštine, i to glasaju akcionari klase akcija
koji poseduju konkretnu klasu akcija na koje se di-
vidende isplaćuju. Da podsetimo, prema članu 250.
Zakona, akcionarsko društvo može da izdaje slede-
će vrste akcija: obične i preferencijalne akcije.
U okviru svake vrste akcija, akcije koje daju
ista prava čine jednu klasu, dok sve obične akci-
je čine uvek jednu klasu akcija. Prema tome, ako
društvo želi da isplati dividende u običnim
akcijama, odobrenje za takvu isplatu mogu da daju
samo akcionari – vlasnici običnih akcija. U tom
glasanju ne učestvuju, na primer, vlasnici pre-
ferencijalnih akcija ili, ako se na Skupštini
predlaže isplata dividendi u akcijama po osnovu
izdatih kumulativnih preferencijalnih akcija,
koje predstavljaju jednu klasu akcija, o takvoj is-
plati odlučuju na Skupštini samo akcionari –
vlasnici akcija.
Način glasanja o isplati dividende u akcija-
ma u okviru klase akcija regulisan je članom 357.
Zakona. Prema tim odredbama, glasanje akcionara
konkretne klase akcija o isplati dividendi u ak-
cijama na njihove akcije može da se održi:
hhu okviru rada sednice skupštine ili
hhna posebno sazvanoj sednici skupštine akci-
onara te klase (posebna sednica skupštine) ako
to zahtevaju akcionari posebne klase akcija koji
predstavljaju najmanje 10% od ukupnog broja glasova
akcija koje imaju pravo glasa po tom pitanju.
Na sazivanje, održavanje, utvrđivanje kvoruma
i učestvovanje u radu u posebnoj sednici skupšti-
ne primenjuju se odredbe Zakona o sazivanju, održa-
vanju, utvrđivanju kvoruma i učestvovanju u radu
obične sednice skupštine.
PO DRUGOM USLOVU, za isplatu dividendi
u akcijama svakom akcionaru klase akcija koja ima
pravo na dividendu plaćanje se vrši u akcijama
te klase. Drugim rečima, ako je doneta odluka o
isplati dividendi u akcijama, vlasniku običnih
akcija isplaćuje se dividenda u običnim akcijama,
vlasniku kumulativne preferencijalne akcije is-
plaćuje se dividenda u tim akcijama itd.
Izuzetno, prema stavu 3. člana 272. Zakona, di-
videnda može da se plati u akcijama druge vrste
ili klase samo ako je takvo plaćanje odobreno:
a) tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih
akcionara klase akcija kojoj se takvo plaćanje
vrši i
b) tročetvrtinskom većinom glasova akcionara
klase akcija u čijim se akcijama dividenda ispla-
ćuje.
Drugim rečima, akcionari običnih akcija mogu
da dobiju dividendu, na primer, u kumulativnim
preferencijalnim akcijama ako to odobre troče-
tvrtinskom većinom glasova prisutni vlasnici
običnih akcija i tročetvrtinskom većinom gla-
sova akcionara kumulativnih preferencijalnih
akcija, kao i obratno. Traži se, dakle, pozitivna
odluka vlasnika obe klase akcija.
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 83
ZARADE
2.2 Uslovi za isplatu u DOO-u
Procedura isplate dividende u novim udelima
u DOO-u jednostavnija je nego u akcionarskim dru-
štvima, s obzirom na to da udeli nisu hartije od
vrednosti, ne mogu da se stiču, niti njima može da
se raspolaže upućivanjem javne ponude. Ovde nema
različitih udela, pa je dovoljna odluka Skupštine
o visini isplate u novim, odnosno uvećanim dosa-
dašnjim ulozima. Uobičajeno je da se isplata do-
biti vrši u srazmeri sa visinom udela pojedinih
članova, ali Zakon u članu 183. stav 2. dozvoljava
da se osnivačkim aktom može odrediti da se ispla-
ta dobiti ne vrši u srazmeri sa udelom članova u
osnovnom kapitalu društva.
3 Obračun dividendi u akcijama/
udelima
Polazi se od činjenice da je akcionarsko dru-
štvo / DOO ostvarilo dobit u poslovanju, pa u
okviru nje izdvaja deo sredstava za isplatu divi-
dendi akcionarima/članovima. Međutim, umesto
da im se dividende isplate u novcu, iznos tih
izdvojenih sredstava za dividende pretvara se u
određeni broj akcija/udela, u vezi sa čim su u na-
stavku navedeni primeri.
3.1 Obračun i isplata dividendi u akcijama
3.1.1 Utvrđivanje sredstava za dividende
Sledi jedan numerički model situacije u kojoj
određeno akcionarsko društvo odlučuje o raspo-
deli dobiti i isplati dividendi. Početni podaci
društva po godišnjem obračunu su (u dinarima):
1. Ukupan prihod 1.000.000
2. Ukupni rashodi 725.000
3. Dobitak (1 – 2) 275.000
4. Porez na dobitak 27.000
5. Dobitak za raspoređivanje (3 – 4) 250.000
Nakon nadoknade svih rashoda utvrđen je neto
dobitak u iznosu od 250.000 dinara. Pošto iz tog
dobitka društvo u opisanom primeru ne mora da
naknađuje gubitak iz ranijih godina, što je prva
obaveza iz ostatka dobitka, ceo ovaj iznos ostaje za
dalju raspodelu. Pre nego što Skupština društva
usvoji raspodelu dobitka, prezentira joj se stanje
akcionarskog kapitala, koje je sledeće:
a) Broj izdatih običnih akcija 1.000 kom.
b) Nominalna vrednost pojedinačne akcije 1.000,00 din.
v) Osnovni kapital društva (a × b) 1.000.000,00 din.
Na predlog Odbora direktora Skupština raz-
matra sledeća namenska izdvajanja iz dobitka:
Dobitak za raspoređivanje 250.000
Za zakonske rezerve 100.000
Za statutarne rezerve 50.000
Za dividende (po stopi od 10%) 100.000
Odbor direktora predlaže dividendu po stopi
od 10% na nominalnu vrednost svake akcije, dakle
100 dinara po svakoj akciji. Šta se međutim deša-
va u slučajevima isplate u akcijama? Ukupan kapi-
tal društva na kraju poslovne godine je:
Red.
br. Naziv Iznos
(u dinarima)
1. Početni osnovni kapital društva 1.000.000
2. Neraspoređeni dobitak 250.000
– za zakonske rezerve 100.000
– za statutarne rezerve 50.000
– za dividende 100.000
Trajni kapital na kraju godine 1.250.000
Ako je odluka Skupštine da se dividende is-
plate u novim akcijama, doći će do povećanja ak-
cionarske glavnice (osnovnog kapitala), pa time
i ukupnog kapitala društva:
1. Osnovni kapital društva 1.000.000
2. Povećanje vrednosti akcija (100.000) 100.000
3. Rezerve (100.000 + 50.000) 150.000
4. Kapital (1 + 2 + 3) 1.250.000
U tom slučaju trajni i sopstveni kapital dru-
štva uvećan je za ceo dobitak ostvaren u poslova-
nju, s tim što:
1) za deo tog dobitka – u iznosu od 100.000 dinara
– društvo izdaje nove akcije i deli ih akcionari-
ma umesto dividendi, dakle povećava se osnovni
kapital;
2) drugi deo dobiti od 150.000 dinara unosi se u
rezerve i povećava ukupan kapital društva.
Povodom prikazane raspodele dividendi u ak-
cijama može se istaći više karakterističnih
napomena.
Postavlja se pitanje po kojoj se vrednosti za
pojedinačne akcije sredstva za dividende pretva-
raju u akcije. Po pravilu, pretvaranje novčanih
iznosa dividende u akcije trebalo bi da se vrši
po važećoj tržišnoj ceni akcija. Naime, ako se
akcionarima već daju akcije umesto novca, onda
im treba omogućiti da na tržištu, prodajom tih
akcija, dobiju onoliko novčanih sredstava koliko
bi dobili isplatom dividende u novcu. Međutim,
84 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
u praksi je pogodnije dividendne akcije izdavati
po nominalnoj vrednosti postojećih akcija dru-
štva jer se time izbegava da akcije istog društva
imaju različite nominalne vrednosti. To zahteva
i Zakon, koji u članu 250. stav 5. propisuje: „Ako
društvo izdaje akcije sa nominalnom vrednošću,
sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu
vrednost.” Ovim izjednačavanjem olakšava se evi-
dencija i utvrđivanje prava akcionara. U datom
primeru to bi značilo sledeće:
1. Iznos dividendi koje je trebalo
isplatiti – bruto 100.000,00 din.
2. Dividende za isplatu – neto 85.000,00 din.
3. Nominalna vrednost jedne postojeće
akcije 1.000, 00 din.
4. Broj dividendnih akcija koje treba
emitovati 85 kom.
U vezi sa ovim obračunom treba istaći da se
i na dividende isplaćene u akcijama obračunava
porez po stopi od 15% na ukupnu vrednost. Naime,
Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 430-00-
00144/2007-04 od 28. 8. 2007. godine precizira:
„Deo neraspoređene dobiti po godišnjem računu
koji se, u skladu sa propisima, raspoređuje akci-
onarima (srazmerno učešću svakog akcionara u
akcijskom kapitalu) za dividende po odluci od-
govarajućeg organa privrednog društva o raspode-
li dobiti, nezavisno od načina plaćanja (u novcu
ili u akcijama izdatim za isplatu dividende koje
povećavaju osnovni kapital), ima karakter pri-
hoda od kapitala – dividende i podleže plaćanju
poreza na dohodak građana po tom osnovu, u skladu
sa odredbama čl. od 61. do 64. Zakona o porezu na
dohodak građana.”
Imajući u vidu navedeno mišljenje, svrsishod-
nije je za društvo da donese odluku o povećanju
osnovnog kapitala pretvaranjem neraspoređene
dobiti u osnovni kapital, jer je to povoljnije po
poreskim propisima, nego da donese odluku o is-
plati dividende u akcijama društva.
3.1.2 Raspodela dividendi/akcija na
akcionare
Raspodela dividendnih akcija na akcionare
vrši se onako kako bi se vršila i raspodela nov-
čanog iznosa dividende. Znači, najpre se utvrdi
masa dividendi za raspodelu, a zatim pojedinač-
ne dividende svakog akcionara, pa se nakon toga
navedeni iznosi za pojedince pretvaraju u akcije
deljenjem sa nominalnom vrednošću pojedinačne
akcije.
Na primer, određeno društvo ima 5 akcionara
koji drže različite stokove akcija, pa će raspode-
la dividendnih akcija biti sledeća:
Akcionar Vrednost akcija
Učešće
%
Dividenda Nova vrednost
akcija
Učešće
%
1 500.000 50% 42.500 542.500 50%
2 300.000 30% 25.500 325.500 30%
3 100.000 10% 8.500 108.500 10%
4 50.000 5% 42.500 54.250 5%
5 50.000 5% 4.250 54.250 5%
Ukupno 1.000.000 100% 85.000 1.085.000 100%
Akcije su podeljene srazmerno pravu na divi-
dendu, a dividende su podeljene srazmerno vlasni-
štvu nad akcijama, tako da nije došlo do promene u
strukturi akcionara. Posle primanja novih akcija
njihova učešća u ukupnoj vrednosti akcionarskog
kapitala jednaka su prvobitnim.
Pošto se umesto dividendi akcionarima izda-
ju akcije, sredstva izdvojena za dividende ostaju u
društvu i unose se u njegov osnovni kapital kao
povećanje postojećeg akcionarskog kapitala. I u
tom slučaju radi se o prenosu dela godišnjeg neto
dobitka u osnovni kapital, pa društvo nema po-
sebnih troškova. Osim toga, ovakvo pretvaranje
dividende za društvo znači stvaranje veće obaveze
prema akcionarima u budućnosti. Naime, društvo
ove godine nije isplatilo dividende, već je izdalo
novi stok akcija, što znači da će na ime dividende
sledeće godine „dugovati” akcionarima veći iznos
jer sada poseduju veći broj i veći iznos akcija. To
je za društvo ujedno i loša strana izdavanja divi-
dendnih akcija – uprava društva time se obavezuje
na takve buduće rezultate koji će pre svega omogu-
ćiti isplatu dividendi u dinarima, kao i određe-
ni nivo dividendi koji će zadovoljiti akcionare.
Dobra strana izdavanja dividendnih akcija
ogleda se u činjenici da je društvo „isplatilo”
dividende bez stvarnog utroška i odliva tekućih
sredstava. Takva situacija ujedno je i osnovni ra-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 85
ZARADE
zlog za izdavanje pomenutih akcija, što znači da
izdavanje dividendnih akcija na neki način može
da bude i iznuđeno rešenje.
3.1.3 Da li se menja struktura glasova u
Skupštini
Pošto se dividendne akcije dele akcionarima
srazmerno njihovom pravu na dividendu, posta-
vlja se važno pitanje da li podelom novih akcija
može da dođe do promene u strukturi glasova u
Skupštini društva. To se ispituje kroz naredni
primer, uz pretpostavku da je aktom društva pred-
viđeno da se jedan glas u Skupštini obezbeđuje na
svakih 5 akcija društva. U opisanom primeru je
dakle:
1. Broj izdatih običnih akcija 1.000 kom.
2. Jedan glas dobija se na svakih 5 akcija
3. Ukupan broj glasova u Skupštini 200 glasova
4. Broj akcionara 5
5. Prethodna vrednost akcija 1.000,00 din.
6. Nova vrednost akcija 1.085,00 din.
Imajući u vidu strukturu 5 akcionara društva,
njihovo učešće pre i posle dodele dividendnih
akcija je:
Akcionar
Prethodno stanje Novo stanje
Broj akcija Broj glasova Učešće Broj akcija Broj glasova Učešće
1 500 100 50% 542,50 108,5 50%
2 300 60 30% 325,50 65,1 30%
3 100 20 10% 108,50 21,7 10%
4 50 10 5% 54,25 10,85 5%
5 50 10 5% 54,25 10,85 5%
Ukupno 1.000 200 100% 1.085,00 217 100%
Pošto su dividendne akcije podeljene srazmer-
no kapitalu koji postojeći akcionari već imaju u
društvu, nije došlo do promene odnosa u usposta-
vljenim glasovima u Skupštini. Istina, došlo je
do povećanja broja glasova jer je povećan broj ak-
cija, ali učešće u ukupnom broju glasova svakog
akcionara, dakle i uticaj na tokove glasanja nije
promenjen jer su akcionari zadržali već usposta-
vljenu strukturu glasova.
Važno je pomenuti još i da izdavanje dividend-
nih akcija u stvari znači lišavanje dividendi za
akcionare, odnosno lišavanje jednog od osnovnih
prava akcionara – novčanih dividendi. U mnogim
slučajevima takvo rešenje može da pogoduje inte-
resima određenog broja akcionara, naročito ma-
njinskih, tako da je potrebno da se aktima društva
preciznije reguliše kada i pod kojim uslovima
ove akcije mogu da se izdaju.
3.1.4 Prateće aktivnosti uz emitovanje
dividendnih akcija
Kao što je već rečeno, u ovom modelu akciona-
rima se, umesto novca, dividende isplaćuju novom
emisijom akcija, a povodom te emisije novih di-
videndnih akcija akcionarska društva treba da
imaju u vidu i sledeće radnje:
1) Treba doneti odluku o raspodeli dobiti, koja
se usvaja na redovnoj sednici Skupštine. Tom
odlukom (član 271. Zakona) odobrava se plaćanje
dividende akcionarima i određuju iznos dividen-
de i rok za isplatu dividende (odluka o isplati
dividende). U okviru odluke, sa pozivom na član
272. Zakona, precizira se isplata dividende u ak-
cijama društva (izdavanjem novih akcija).
Navedena odluka je važna jer se njom precizira
i ko ima pravo na dividendu, odnosno utvrđuje se
sledeće: „Akcionarem za potrebe raspodele dobiti
smatra se svako lice vlasnik akcije koji je na dan
________ . godine, kao akcionar društva, upisan
u Centralni registar, depo i kliring hartija od
vrednosti, što je dan koji je Statutom akcionar-
skog društva određen kao dan dividende, odnosno
dan na koji se utvrđuje ko je akcionar radi učešća
u raspodeli dividendi.”
2) Isplata dividende u utvrđenom iznosu isklju-
čivo u akcijama društva, shodno odluci Skupšti-
ne, podrazumeva istovremeno i donošenje odluke
Skupštine o povećanju osnovnog kapitala u izno-
su koji se isplaćuje akcionarima u akcijama.
3) Izdavanje dividendnih akcija ima karakter
„zatvorene emisije” jer nema javne ponude akcija,
pošto su one direktno namenjene akcionarima
kao dividenda. U tom smislu, Zakon o tržištu ka-
pitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 112/2015 i
108/2016) u članu 12. tačka 9) propisuje da objavlji-
vanje prospekta nije obavezno u pogledu akcija koje
se dodeljuju bez naknade postojećim akcionarima,
kao dividende isplaćene u vidu akcija iste klase.
86 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
4) Budući da plaćanje dividende novim akcijama
ima karakter povećanja kapitala društva, isto
mora da bude evidentirano i u Agenciji za pri-
vredne registre (dalje: Agencija). Povećanje ka-
pitala akcionarskog društva u Agenciji se uvek
sprovodi u dva koraka:
Prvi korak: registracija i objava odluke o po-
većanju kapitala, pri čemu se podnosi:
hhregistraciona prijava odluke o povećanju
osnovnog kapitala akcionarskog društva (na po-
sebnim obrascima Agencije),
hhodluka nadležnog organa društva o povećanju
kapitala,
hhdokaz o uplati naknade za preregistraciju i objavu.
Drugi korak: povećanje osnovnog kapitala na-
stalo sprovođenjem registrovane odluke, pri čemu
se podnosi:
hhregistraciona prijava povećanja osnovnog ka-
pitala akcionarskog društva nastalog sprovo-
đenjem odluke o povećanju kapitala (na posebnim
obrascima Agencije),
hhpotvrda Centralnog registra o izvršenom upi-
su akcija u Centralnom registru,
hhdokaz o uplati naknade za promenu podataka.
5) Saglasno Pravilima poslovanja Centralnog re-
gistra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (ob-
javljen na sajtu Centralnog registra), nove akcije
i po osnovu dividendi moraju da budu prijavljene
Centralnom registru radi dodele odgovarajućih
oznaka i upisa u registar. U tom smislu akcio-
narsko društvo preko svog agenta podnosi zahtev
Centralnom registru za dodelu CFI koda i ISIN
broja, uz koji prilaže:
a) ugovor zaključen između agenta i izdavaoca fi-
nansijskih instrumenata,
b) odluku o izdavanju akcija,
v) osnivački akt i/ili statut izdavaoca koji je
registrovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata,
g) dokaz o registraciji odluke o povećanju kapita-
la u skladu sa zakonom kojim se uređuje registra-
cija privrednih subjekata.
Nakon dodele CFI koda i ISIN broja akcija-
ma, podnosi se zahtev za upis emisije na emisioni
račun izdavaoca u Centralnom registru.
3.1.5 Ograničenja plaćanja akcionarima
Pre donošenja odluke o isplati dividende, pa
i ove u akcijama, poslodavci treba da imaju u vidu
jasna zakonske odredbe o ograničenju plaćanja ak-
cionarima. Konkretno, prema članu 275. Zakona:
1) društvo ne može da plaća akcionarima ako je
prema poslednjim godišnjim finansijskim izve-
štajima neto imovina društva manja ili bi usled
takve isplate postala manja od uplaćenog osnovnog
kapitala, uvećanog za rezerve koje je društvo u oba-
vezi da održava u skladu sa zakonom ili statutom,
ako takve rezerve postoje (neto imovina društva
u smislu Zakona predstavlja razliku između vred-
nosti imovine i obaveza društva);
2) ukupan iznos isplata akcionarima za poslovnu
godinu ne može da bude veći od dobiti na kraju te
poslovne godine, uvećane za neraspoređenu dobit
iz prethodnih perioda i iznose rezervi predvi-
đenih za raspodelu akcionarima, a umanjene za
nepokrivene gubitke iz prethodnih perioda i iz-
nose rezervi koje je društvo u obavezi da održava u
skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve
postoje.
Akcionari kojima je izvršeno plaćanje suprot-
no navedenim odredbama obavezni su da isti iznos
vrate društvu ako su znali ili su morali znati
da se plaćanje vrši u suprotnosti sa odredbama
Zakona.
3.2 Obračun i isplata dividendi u udelima
Kao što je već rečeno, DOO koja su prihvatila
neku od pogodnosti iz Uredbe u 2020. godini mogu
da isplaćuju dividende u novim udelima, odnosno
putem povećanja postojećih udela. Član društva
po osnovu udela ima pravo na učešće u dobiti
društva (član 152. Zakona), pri čemu je to pra-
vo srazmerno učešću člana u osnovnom kapitalu
društva, osim ako je osnivačkim aktom određeno
drugačije. U tom slučaju, dakle, osnovni kapital
društva povećava se na teret dobiti, tako da se
udeli svih članova povećavaju srazmerno vredno-
sti njihovog udela u odnosu na vrednost osnovnog
kapitala.
U primeru koji sledi DOO je na godišnjoj
skupštini donelo odluku da se izvrši raspodela
neraspoređenog dobitka iz prethodnih godina u
ukupnom iznosu od 100.000,00 dinara, i to:
Za pokriće gubitka 50.000,00 dinara
Za rezerve 50.000,00 dinara
Za dividende članova 100.000,00 dinara
Ovo DOO ima tri člana, a ukupan osnovni kapi-
tal je 500.000,00 dinara, pri čemu je raspodela di-
vidende izvršena srazmerno učešću udela svakog
člana u osnovnom kapitalu, i to na sledeći način:
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 87
ZARADE
Član DOO Vrednost udela Učešće udela u
osnovnom kapitalu Dividenda Nova vrednost udela Učešće %
1 250.000 50% 50.000 300.000 50%
2 150.000 30% 30.000 180.000 30%
3 100.000 20% 20.000 120.000 20%
Ukupno 500.000 100% 100.000 600.000 100%
Raspodelom dividendi uvećana je vrednost ude-
la svakog člana, ali njihovo učešće u (povećanom)
osnovnom kapitalu društva ostalo je neprome-
njeno. U vezi sa takvom raspodelom dividendi u
DOO-u treba uraditi i sledeće:
1) Treba doneti odluku o raspodeli dobiti, koja
se usvaja na redovnoj sednici Skupštine. Njom se
odobrava plaćanje dividende članovima i određuje
iznos dividende, a precizira se i isplata divi-
dende putem povećanja postojećih udela članova na
dan utvrđen statutom društva kao dan dividende,
odnosno dan na koji se utvrđuje ko je član društva
radi učešća u raspodeli dividendi.
2) Isplata dividende u utvrđenom iznosu isklju-
čivo u udelima društva, shodno odluci Skupšti-
ne, podrazumeva istovremeno i donošenje odluke
Skupštine o povećanju osnovnog kapitala dru-
štva u iznosu koji se isplaćuje članovima. Odlu-
ka se bazira na članu 146. Zakona (koji reguliše
povećanje osnovnog kapitala) i u njoj se precizira:
hhsadašnji iznos registrovanog osnovnog kapita-
la društva,
hhiznos povećana osnovnog kapitala,
hhosnov povećanja osnovnog kapitala – povećanje
pretvaranjem dobiti društva u osnovni kapital,
hhukupna vrednost osnovnog kapitala društva na-
kon povećanja,
hhvrednost osnovnog kapitala po članovima na-
kon povećanja kapitala i procenat udela svakog
člana u ukupnom osnovnom kapitalu društva.
3) Odluka o povećanju osnovnog kapitala dru-
štva registruje se u Agenciji u roku od šest mese-
ci od dana donošenja, pri čemu se osnovni kapital
smatra povećanim na dan registracije povećanja
osnovnog kapitala. Registraciona prijava podno-
si se na posebnom obrascu Agencije, neposredno
u papirnoj ili elektronskoj formi, ili putem
pošte. Kada se prijava podnosi putem pošte, kao
datum i vreme podnošenja prijave uzimaju se datum
i vreme prijema prijave u Agenciji. Uz obrazac re-
gistracione prijave podnosi se i:
hhodluka Skupštine društva o povećanju osnov-
nog kapitala,
hhgodišnji finansijski izveštaj, ako isti nije
registrovan u skladu sa zakonom, kad se povećanje
osnovnog kapitala vrši pretvaranjem dobiti dru-
štva u osnovni kapital društva,
hhdokaz o uplati naknade za promenu podataka.
Registrator rešenjem odlučuje o prijavi u roku
od pet radnih dana od dana prijema prijave.
3.2.1 Ograničenja plaćanja članovima
Navedene odredbe o ograničenjima plaćanja za
akcionarska društva (iz člana 275. Zakona) shodno
se primenjuju i na DOO (član 184. Zakona), odno-
sno DOO ne može da plaća članovima ako je prema
poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima
neto imovina društva manja ili bi usled takve is-
plate postala manja od uplaćenog osnovnog kapita-
la, uvećanog za rezerve koje je društvo u obavezi da
održava u skladu sa zakonom ili statutom, ako ta-
kve rezerve postoje (neto imovina društva u smi-
slu Zakona predstavlja razliku između vrednosti
imovine i obaveza društva).
Prema drugom uslovu, ukupan iznos isplata čla-
novima za poslovnu godinu ne može da bude veći
od dobiti na kraju te poslovne godine, uvećane za
neraspoređenu dobit iz prethodnih perioda i iz-
nose rezervi predviđenih za raspodelu članovima,
a umanjene za nepokrivene gubitke iz prethodnih
perioda i iznose rezervi koje je društvo u obavezi
da održava u skladu sa zakonom ili statutom, ako
takve rezerve postoje.
Prema posebnom uslovu iz stava 3. člana 184.
Zakona, direktor, kao i član Nadzornog odbora ako
je upravljanje društvom dvodomno, kojem je pozna-
to da je u periodu između kraja prethodne poslov-
ne godine i dana donošenja odluke Skupštine o
usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja, imo-
vinsko stanje društva zbog gubitaka ili smanjenja
vrednosti osnovnog kapitala značajno i ne samo
privremeno pogoršano, dužan je da o tome oba-
vesti Skupštinu, koja je po prijemu pomenutog
obaveštenja u obavezi da iz raspodele dobiti is-
ključi dobit u visini nastalog smanjenja imovine
društva. PS
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Osnovni elementi i karakteristike isplate
dividende u akcijama, odnosno udelima
Uvod
Članom 3. Zakona o važenju uredaba koje je Vlada
uz supotpis predsednika Republike donela za vreme
vanrednog stanja i koje je Narodna skupština po-
tvrdila („Sl. glasnik RS” br. 65/2020) propisano
je da do stupanja na snagu odgovarajućeg zakona na-
stavlja da važi Uredba o fiskalnim pogodnostima
i direktnim davanjima privrednim subjektima u
privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima
u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nasta-
lih usled bolesti COVID-19 („Sl. glasnik RS”, br.
54/2020, 60/2020 – dalje: Uredba).
Ovu uredbu navodimo jer je u članu 16. iste
propisano da „privredni subjekti u privatnom
sektoru koji se opredele za korišćenje fiskal-
nih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta
ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020.
godine.”
Međutim, prema stavu 3. ovog člana, za sve pri-
vredne subjekte koji su se opredelili da koriste
neku od pogodnosti iz Uredbe zabrana isplate
dividendi do kraja 2020. godine ne odnosi se na
isplatu dividende u akcijama, odnosno udelima
isplatioca dividende. Prema pojašnjenju iz stava
4. ovog člana, pod dividendama se podrazumevaju sve
isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno
društvo po osnovu njihovog vlasništva nad akci-
jama, odnosno udelima tog privrednog društva.
Imajući u vidu tu mogućnost koju daje Uredba,
u narednom delu teksta biće prikazani osnovni
elementi i karakteristike isplate dividendi u
akcijama, odnosno udelima privrednih društava,
pri čemu treba napomenuti da je namera zakonodav-
ca u vezi sa ovim isplatama jasna: ako već država
pomaže poslodavcima u vidu bespovratnog novca
za zarade, odgađa im plaćanje poreskih obaveza i
daje povoljne kredite – deplasirano je da poslodav-
ci isplaćuju dividende u novcu. Dozvoljena je samo
isplata dividendi u akcijama/udelima, što će se
pokazati kao varijanta koju, na primer, akcionari
ne vole mnogo, jer dobijaju još akcija kojima pada
vrednost. Za akcionarska društva ovaj postupak
znači štednju para, ali i veću obavezu za dividen-
de sutra. Konačno, dividendne akcije predstavlja-
ju u stvari novu emisiju akcija, pa treba doneti
odluku o povećanju kapitala, registrovati akcije
itd., što celu ovu operaciju čini složenom, bar
u akcionarskim društvima, jer u društvima sa
ograničenom odgovornošću to je nešto jednostav-
nije. Svi pomenuti postupci predstavljeni su u
nastavku teksta, pa nek privredni subjekti sami
odluče da li da čine tako ili da sačekaju narednu
godinu sa isplatom dividende (odnosno učešća u
dobiti) u novcu.
Još jednom treba naglasiti da je isplata di-
videndi samo u akcijama/udelima na neki način
iznuđeno rešenje za sve one privredne subjekte
koji su prihvatili neko od davanja i pogodnosti
iz Uredbe, dok onaj, verovatno manji broj privred-
nika koji ne primenjuje Uredbu, ima punu slobodu
u isplati dividendi u 2020. godini.
1 Zakonsko određenje
Dividenda je prihod za vlasnike akcija, od-
nosno udela, koji se isplaćuje iz ostvarene čiste
dobiti akcionarskog i društva sa ograničenom
odgovornošću. Isplata dividendi može da se oba-
vi u novcu, u drugoj imovini i u novim akcijama. To
propisuje i Zakon o privrednim društvima („Sl.
glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. za-
kon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019 – dalje: Za-
kon), koji u članu 272. stav 1. utvrđuje da dividenda
može da se plaća u novcu ili u akcijama društva,
u skladu sa odlukom o isplati dividende. Način
isplate, zajedno sa visinom dividende, utvrđuje
uprava, a usvaja Skupština društva. Smatramo
da mogućnost isplate dividendi u akcijama mora
da bude zapisana u aktima društva, ali i pozna-
ta kupcima akcija, jer mnogi preferiraju upravo
novčanu dividendu, odnosno kupuju akcije radi
novčanih dobitaka.
U praksi isplata dividendi ima dvojak uticaj
na ukupne tokove imovine akcionarskog i društva
sa ograničenom odgovornošću:
82 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
1) isplata kojom se vrši odliv sredstava iz dru-
štva – kada se dividende isplaćuju u novcu;
2) isplata kojom se ne vrši odliv sredstava iz
društva – kada se dividende isplaćuju izdavanjem
novih akcija, tzv. dividendnih akcija, odnosno
novih udela.
Prema tome, isplata dividendi u akcijama
prisutan je i dozvoljen način isplate dividen-
di, o čemu odlučuje Skupština društva u skladu
sa aktima društva.
Na isti način se prilikom isplate dividendi
tretiraju i društva sa ograničenom odgovorno-
šću (dalje: DOO), koja (član 182) isplaćuju dobit
svojim članovima isključivo u skladu sa osnivač-
kim aktom i odredbama Zakona koje se odnose na
ograničenja plaćanja (o čemu će kasnije biti više
reči). Pri tome treba imati u vidu (član 183) da
se na isplatu dobiti članovima DOO-a shodno
primenjuju odredbe Zakona o isplati dividende
akcionarima.
2 Uslovi za isplatu dividendi u
akcijama, odnosno udelima
2.1 Uslovi za isplatu u akcionarskim
društvima
Zakon u članu 272. daje mogućnost isplate di-
videndi u akcijama društva, ali pod uslovima da:
1) takvo plaćanje mora da bude odobreno od stra-
ne akcionara klase akcija kojoj se takvo plaćanje
vrši po pravilima o glasanju akcionara u okviru
klase akcija;
2) svakom akcionaru klase akcija koja ima pravo
na dividendu plaćanje se vrši u akcijama te klase.
PO PRVOM USLOVU, isplata dividende u ak-
cijama mora da bude:
a) odobrena od strane akcionara klase akcija kojoj
se takvo plaćanje vrši,
b) glasanje akcionara te klase akcija o ovakvoj is-
plati dividende mora da se sprovede po pravilima
o glasanju akcionara u okviru klase akcija.
Drugim rečima, o isplati dividendi u akcija-
ma odlučuju sami akcionari glasanjem na sednici
Skupštine, i to glasaju akcionari klase akcija
koji poseduju konkretnu klasu akcija na koje se di-
vidende isplaćuju. Da podsetimo, prema članu 250.
Zakona, akcionarsko društvo može da izdaje slede-
će vrste akcija: obične i preferencijalne akcije.
U okviru svake vrste akcija, akcije koje daju
ista prava čine jednu klasu, dok sve obične akci-
je čine uvek jednu klasu akcija. Prema tome, ako
društvo želi da isplati dividende u običnim
akcijama, odobrenje za takvu isplatu mogu da daju
samo akcionari – vlasnici običnih akcija. U tom
glasanju ne učestvuju, na primer, vlasnici pre-
ferencijalnih akcija ili, ako se na Skupštini
predlaže isplata dividendi u akcijama po osnovu
izdatih kumulativnih preferencijalnih akcija,
koje predstavljaju jednu klasu akcija, o takvoj is-
plati odlučuju na Skupštini samo akcionari –
vlasnici akcija.
Način glasanja o isplati dividende u akcija-
ma u okviru klase akcija regulisan je članom 357.
Zakona. Prema tim odredbama, glasanje akcionara
konkretne klase akcija o isplati dividendi u ak-
cijama na njihove akcije može da se održi:
hhu okviru rada sednice skupštine ili
hhna posebno sazvanoj sednici skupštine akci-
onara te klase (posebna sednica skupštine) ako
to zahtevaju akcionari posebne klase akcija koji
predstavljaju najmanje 10% od ukupnog broja glasova
akcija koje imaju pravo glasa po tom pitanju.
Na sazivanje, održavanje, utvrđivanje kvoruma
i učestvovanje u radu u posebnoj sednici skupšti-
ne primenjuju se odredbe Zakona o sazivanju, održa-
vanju, utvrđivanju kvoruma i učestvovanju u radu
obične sednice skupštine.
PO DRUGOM USLOVU, za isplatu dividendi
u akcijama svakom akcionaru klase akcija koja ima
pravo na dividendu plaćanje se vrši u akcijama
te klase. Drugim rečima, ako je doneta odluka o
isplati dividendi u akcijama, vlasniku običnih
akcija isplaćuje se dividenda u običnim akcijama,
vlasniku kumulativne preferencijalne akcije is-
plaćuje se dividenda u tim akcijama itd.
Izuzetno, prema stavu 3. člana 272. Zakona, di-
videnda može da se plati u akcijama druge vrste
ili klase samo ako je takvo plaćanje odobreno:
a) tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih
akcionara klase akcija kojoj se takvo plaćanje
vrši i
b) tročetvrtinskom većinom glasova akcionara
klase akcija u čijim se akcijama dividenda ispla-
ćuje.
Drugim rečima, akcionari običnih akcija mogu
da dobiju dividendu, na primer, u kumulativnim
preferencijalnim akcijama ako to odobre troče-
tvrtinskom većinom glasova prisutni vlasnici
običnih akcija i tročetvrtinskom većinom gla-
sova akcionara kumulativnih preferencijalnih
akcija, kao i obratno. Traži se, dakle, pozitivna
odluka vlasnika obe klase akcija.
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 83
ZARADE
2.2 Uslovi za isplatu u DOO-u
Procedura isplate dividende u novim udelima
u DOO-u jednostavnija je nego u akcionarskim dru-
štvima, s obzirom na to da udeli nisu hartije od
vrednosti, ne mogu da se stiču, niti njima može da
se raspolaže upućivanjem javne ponude. Ovde nema
različitih udela, pa je dovoljna odluka Skupštine
o visini isplate u novim, odnosno uvećanim dosa-
dašnjim ulozima. Uobičajeno je da se isplata do-
biti vrši u srazmeri sa visinom udela pojedinih
članova, ali Zakon u članu 183. stav 2. dozvoljava
da se osnivačkim aktom može odrediti da se ispla-
ta dobiti ne vrši u srazmeri sa udelom članova u
osnovnom kapitalu društva.
3 Obračun dividendi u akcijama/
udelima
Polazi se od činjenice da je akcionarsko dru-
štvo / DOO ostvarilo dobit u poslovanju, pa u
okviru nje izdvaja deo sredstava za isplatu divi-
dendi akcionarima/članovima. Međutim, umesto
da im se dividende isplate u novcu, iznos tih
izdvojenih sredstava za dividende pretvara se u
određeni broj akcija/udela, u vezi sa čim su u na-
stavku navedeni primeri.
3.1 Obračun i isplata dividendi u akcijama
3.1.1 Utvrđivanje sredstava za dividende
Sledi jedan numerički model situacije u kojoj
određeno akcionarsko društvo odlučuje o raspo-
deli dobiti i isplati dividendi. Početni podaci
društva po godišnjem obračunu su (u dinarima):
1. Ukupan prihod 1.000.000
2. Ukupni rashodi 725.000
3. Dobitak (1 – 2) 275.000
4. Porez na dobitak 27.000
5. Dobitak za raspoređivanje (3 – 4) 250.000
Nakon nadoknade svih rashoda utvrđen je neto
dobitak u iznosu od 250.000 dinara. Pošto iz tog
dobitka društvo u opisanom primeru ne mora da
naknađuje gubitak iz ranijih godina, što je prva
obaveza iz ostatka dobitka, ceo ovaj iznos ostaje za
dalju raspodelu. Pre nego što Skupština društva
usvoji raspodelu dobitka, prezentira joj se stanje
akcionarskog kapitala, koje je sledeće:
a) Broj izdatih običnih akcija 1.000 kom.
b) Nominalna vrednost pojedinačne akcije 1.000,00 din.
v) Osnovni kapital društva (a × b) 1.000.000,00 din.
Na predlog Odbora direktora Skupština raz-
matra sledeća namenska izdvajanja iz dobitka:
Dobitak za raspoređivanje 250.000
Za zakonske rezerve 100.000
Za statutarne rezerve 50.000
Za dividende (po stopi od 10%) 100.000
Odbor direktora predlaže dividendu po stopi
od 10% na nominalnu vrednost svake akcije, dakle
100 dinara po svakoj akciji. Šta se međutim deša-
va u slučajevima isplate u akcijama? Ukupan kapi-
tal društva na kraju poslovne godine je:
Red.
br. Naziv Iznos
(u dinarima)
1. Početni osnovni kapital društva 1.000.000
2. Neraspoređeni dobitak 250.000
– za zakonske rezerve 100.000
– za statutarne rezerve 50.000
– za dividende 100.000
Trajni kapital na kraju godine 1.250.000
Ako je odluka Skupštine da se dividende is-
plate u novim akcijama, doći će do povećanja ak-
cionarske glavnice (osnovnog kapitala), pa time
i ukupnog kapitala društva:
1. Osnovni kapital društva 1.000.000
2. Povećanje vrednosti akcija (100.000) 100.000
3. Rezerve (100.000 + 50.000) 150.000
4. Kapital (1 + 2 + 3) 1.250.000
U tom slučaju trajni i sopstveni kapital dru-
štva uvećan je za ceo dobitak ostvaren u poslova-
nju, s tim što:
1) za deo tog dobitka – u iznosu od 100.000 dinara
– društvo izdaje nove akcije i deli ih akcionari-
ma umesto dividendi, dakle povećava se osnovni
kapital;
2) drugi deo dobiti od 150.000 dinara unosi se u
rezerve i povećava ukupan kapital društva.
Povodom prikazane raspodele dividendi u ak-
cijama može se istaći više karakterističnih
napomena.
Postavlja se pitanje po kojoj se vrednosti za
pojedinačne akcije sredstva za dividende pretva-
raju u akcije. Po pravilu, pretvaranje novčanih
iznosa dividende u akcije trebalo bi da se vrši
po važećoj tržišnoj ceni akcija. Naime, ako se
akcionarima već daju akcije umesto novca, onda
im treba omogućiti da na tržištu, prodajom tih
akcija, dobiju onoliko novčanih sredstava koliko
bi dobili isplatom dividende u novcu. Međutim,
84 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
u praksi je pogodnije dividendne akcije izdavati
po nominalnoj vrednosti postojećih akcija dru-
štva jer se time izbegava da akcije istog društva
imaju različite nominalne vrednosti. To zahteva
i Zakon, koji u članu 250. stav 5. propisuje: „Ako
društvo izdaje akcije sa nominalnom vrednošću,
sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu
vrednost.” Ovim izjednačavanjem olakšava se evi-
dencija i utvrđivanje prava akcionara. U datom
primeru to bi značilo sledeće:
1. Iznos dividendi koje je trebalo
isplatiti – bruto 100.000,00 din.
2. Dividende za isplatu – neto 85.000,00 din.
3. Nominalna vrednost jedne postojeće
akcije 1.000, 00 din.
4. Broj dividendnih akcija koje treba
emitovati 85 kom.
U vezi sa ovim obračunom treba istaći da se
i na dividende isplaćene u akcijama obračunava
porez po stopi od 15% na ukupnu vrednost. Naime,
Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 430-00-
00144/2007-04 od 28. 8. 2007. godine precizira:
„Deo neraspoređene dobiti po godišnjem računu
koji se, u skladu sa propisima, raspoređuje akci-
onarima (srazmerno učešću svakog akcionara u
akcijskom kapitalu) za dividende po odluci od-
govarajućeg organa privrednog društva o raspode-
li dobiti, nezavisno od načina plaćanja (u novcu
ili u akcijama izdatim za isplatu dividende koje
povećavaju osnovni kapital), ima karakter pri-
hoda od kapitala – dividende i podleže plaćanju
poreza na dohodak građana po tom osnovu, u skladu
sa odredbama čl. od 61. do 64. Zakona o porezu na
dohodak građana.”
Imajući u vidu navedeno mišljenje, svrsishod-
nije je za društvo da donese odluku o povećanju
osnovnog kapitala pretvaranjem neraspoređene
dobiti u osnovni kapital, jer je to povoljnije po
poreskim propisima, nego da donese odluku o is-
plati dividende u akcijama društva.
3.1.2 Raspodela dividendi/akcija na
akcionare
Raspodela dividendnih akcija na akcionare
vrši se onako kako bi se vršila i raspodela nov-
čanog iznosa dividende. Znači, najpre se utvrdi
masa dividendi za raspodelu, a zatim pojedinač-
ne dividende svakog akcionara, pa se nakon toga
navedeni iznosi za pojedince pretvaraju u akcije
deljenjem sa nominalnom vrednošću pojedinačne
akcije.
Na primer, određeno društvo ima 5 akcionara
koji drže različite stokove akcija, pa će raspode-
la dividendnih akcija biti sledeća:
Akcionar Vrednost akcija
Učešće
%
Dividenda Nova vrednost
akcija
Učešće
%
1 500.000 50% 42.500 542.500 50%
2 300.000 30% 25.500 325.500 30%
3 100.000 10% 8.500 108.500 10%
4 50.000 5% 42.500 54.250 5%
5 50.000 5% 4.250 54.250 5%
Ukupno 1.000.000 100% 85.000 1.085.000 100%
Akcije su podeljene srazmerno pravu na divi-
dendu, a dividende su podeljene srazmerno vlasni-
štvu nad akcijama, tako da nije došlo do promene u
strukturi akcionara. Posle primanja novih akcija
njihova učešća u ukupnoj vrednosti akcionarskog
kapitala jednaka su prvobitnim.
Pošto se umesto dividendi akcionarima izda-
ju akcije, sredstva izdvojena za dividende ostaju u
društvu i unose se u njegov osnovni kapital kao
povećanje postojećeg akcionarskog kapitala. I u
tom slučaju radi se o prenosu dela godišnjeg neto
dobitka u osnovni kapital, pa društvo nema po-
sebnih troškova. Osim toga, ovakvo pretvaranje
dividende za društvo znači stvaranje veće obaveze
prema akcionarima u budućnosti. Naime, društvo
ove godine nije isplatilo dividende, već je izdalo
novi stok akcija, što znači da će na ime dividende
sledeće godine „dugovati” akcionarima veći iznos
jer sada poseduju veći broj i veći iznos akcija. To
je za društvo ujedno i loša strana izdavanja divi-
dendnih akcija – uprava društva time se obavezuje
na takve buduće rezultate koji će pre svega omogu-
ćiti isplatu dividendi u dinarima, kao i određe-
ni nivo dividendi koji će zadovoljiti akcionare.
Dobra strana izdavanja dividendnih akcija
ogleda se u činjenici da je društvo „isplatilo”
dividende bez stvarnog utroška i odliva tekućih
sredstava. Takva situacija ujedno je i osnovni ra-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 85
ZARADE
zlog za izdavanje pomenutih akcija, što znači da
izdavanje dividendnih akcija na neki način može
da bude i iznuđeno rešenje.
3.1.3 Da li se menja struktura glasova u
Skupštini
Pošto se dividendne akcije dele akcionarima
srazmerno njihovom pravu na dividendu, posta-
vlja se važno pitanje da li podelom novih akcija
može da dođe do promene u strukturi glasova u
Skupštini društva. To se ispituje kroz naredni
primer, uz pretpostavku da je aktom društva pred-
viđeno da se jedan glas u Skupštini obezbeđuje na
svakih 5 akcija društva. U opisanom primeru je
dakle:
1. Broj izdatih običnih akcija 1.000 kom.
2. Jedan glas dobija se na svakih 5 akcija
3. Ukupan broj glasova u Skupštini 200 glasova
4. Broj akcionara 5
5. Prethodna vrednost akcija 1.000,00 din.
6. Nova vrednost akcija 1.085,00 din.
Imajući u vidu strukturu 5 akcionara društva,
njihovo učešće pre i posle dodele dividendnih
akcija je:
Akcionar
Prethodno stanje Novo stanje
Broj akcija Broj glasova Učešće Broj akcija Broj glasova Učešće
1 500 100 50% 542,50 108,5 50%
2 300 60 30% 325,50 65,1 30%
3 100 20 10% 108,50 21,7 10%
4 50 10 5% 54,25 10,85 5%
5 50 10 5% 54,25 10,85 5%
Ukupno 1.000 200 100% 1.085,00 217 100%
Pošto su dividendne akcije podeljene srazmer-
no kapitalu koji postojeći akcionari već imaju u
društvu, nije došlo do promene odnosa u usposta-
vljenim glasovima u Skupštini. Istina, došlo je
do povećanja broja glasova jer je povećan broj ak-
cija, ali učešće u ukupnom broju glasova svakog
akcionara, dakle i uticaj na tokove glasanja nije
promenjen jer su akcionari zadržali već usposta-
vljenu strukturu glasova.
Važno je pomenuti još i da izdavanje dividend-
nih akcija u stvari znači lišavanje dividendi za
akcionare, odnosno lišavanje jednog od osnovnih
prava akcionara – novčanih dividendi. U mnogim
slučajevima takvo rešenje može da pogoduje inte-
resima određenog broja akcionara, naročito ma-
njinskih, tako da je potrebno da se aktima društva
preciznije reguliše kada i pod kojim uslovima
ove akcije mogu da se izdaju.
3.1.4 Prateće aktivnosti uz emitovanje
dividendnih akcija
Kao što je već rečeno, u ovom modelu akciona-
rima se, umesto novca, dividende isplaćuju novom
emisijom akcija, a povodom te emisije novih di-
videndnih akcija akcionarska društva treba da
imaju u vidu i sledeće radnje:
1) Treba doneti odluku o raspodeli dobiti, koja
se usvaja na redovnoj sednici Skupštine. Tom
odlukom (član 271. Zakona) odobrava se plaćanje
dividende akcionarima i određuju iznos dividen-
de i rok za isplatu dividende (odluka o isplati
dividende). U okviru odluke, sa pozivom na član
272. Zakona, precizira se isplata dividende u ak-
cijama društva (izdavanjem novih akcija).
Navedena odluka je važna jer se njom precizira
i ko ima pravo na dividendu, odnosno utvrđuje se
sledeće: „Akcionarem za potrebe raspodele dobiti
smatra se svako lice vlasnik akcije koji je na dan
________ . godine, kao akcionar društva, upisan
u Centralni registar, depo i kliring hartija od
vrednosti, što je dan koji je Statutom akcionar-
skog društva određen kao dan dividende, odnosno
dan na koji se utvrđuje ko je akcionar radi učešća
u raspodeli dividendi.”
2) Isplata dividende u utvrđenom iznosu isklju-
čivo u akcijama društva, shodno odluci Skupšti-
ne, podrazumeva istovremeno i donošenje odluke
Skupštine o povećanju osnovnog kapitala u izno-
su koji se isplaćuje akcionarima u akcijama.
3) Izdavanje dividendnih akcija ima karakter
„zatvorene emisije” jer nema javne ponude akcija,
pošto su one direktno namenjene akcionarima
kao dividenda. U tom smislu, Zakon o tržištu ka-
pitala („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 112/2015 i
108/2016) u članu 12. tačka 9) propisuje da objavlji-
vanje prospekta nije obavezno u pogledu akcija koje
se dodeljuju bez naknade postojećim akcionarima,
kao dividende isplaćene u vidu akcija iste klase.
86 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
4) Budući da plaćanje dividende novim akcijama
ima karakter povećanja kapitala društva, isto
mora da bude evidentirano i u Agenciji za pri-
vredne registre (dalje: Agencija). Povećanje ka-
pitala akcionarskog društva u Agenciji se uvek
sprovodi u dva koraka:
Prvi korak: registracija i objava odluke o po-
većanju kapitala, pri čemu se podnosi:
hhregistraciona prijava odluke o povećanju
osnovnog kapitala akcionarskog društva (na po-
sebnim obrascima Agencije),
hhodluka nadležnog organa društva o povećanju
kapitala,
hhdokaz o uplati naknade za preregistraciju i objavu.
Drugi korak: povećanje osnovnog kapitala na-
stalo sprovođenjem registrovane odluke, pri čemu
se podnosi:
hhregistraciona prijava povećanja osnovnog ka-
pitala akcionarskog društva nastalog sprovo-
đenjem odluke o povećanju kapitala (na posebnim
obrascima Agencije),
hhpotvrda Centralnog registra o izvršenom upi-
su akcija u Centralnom registru,
hhdokaz o uplati naknade za promenu podataka.
5) Saglasno Pravilima poslovanja Centralnog re-
gistra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (ob-
javljen na sajtu Centralnog registra), nove akcije
i po osnovu dividendi moraju da budu prijavljene
Centralnom registru radi dodele odgovarajućih
oznaka i upisa u registar. U tom smislu akcio-
narsko društvo preko svog agenta podnosi zahtev
Centralnom registru za dodelu CFI koda i ISIN
broja, uz koji prilaže:
a) ugovor zaključen između agenta i izdavaoca fi-
nansijskih instrumenata,
b) odluku o izdavanju akcija,
v) osnivački akt i/ili statut izdavaoca koji je
registrovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje
registracija privrednih subjekata,
g) dokaz o registraciji odluke o povećanju kapita-
la u skladu sa zakonom kojim se uređuje registra-
cija privrednih subjekata.
Nakon dodele CFI koda i ISIN broja akcija-
ma, podnosi se zahtev za upis emisije na emisioni
račun izdavaoca u Centralnom registru.
3.1.5 Ograničenja plaćanja akcionarima
Pre donošenja odluke o isplati dividende, pa
i ove u akcijama, poslodavci treba da imaju u vidu
jasna zakonske odredbe o ograničenju plaćanja ak-
cionarima. Konkretno, prema članu 275. Zakona:
1) društvo ne može da plaća akcionarima ako je
prema poslednjim godišnjim finansijskim izve-
štajima neto imovina društva manja ili bi usled
takve isplate postala manja od uplaćenog osnovnog
kapitala, uvećanog za rezerve koje je društvo u oba-
vezi da održava u skladu sa zakonom ili statutom,
ako takve rezerve postoje (neto imovina društva
u smislu Zakona predstavlja razliku između vred-
nosti imovine i obaveza društva);
2) ukupan iznos isplata akcionarima za poslovnu
godinu ne može da bude veći od dobiti na kraju te
poslovne godine, uvećane za neraspoređenu dobit
iz prethodnih perioda i iznose rezervi predvi-
đenih za raspodelu akcionarima, a umanjene za
nepokrivene gubitke iz prethodnih perioda i iz-
nose rezervi koje je društvo u obavezi da održava u
skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve
postoje.
Akcionari kojima je izvršeno plaćanje suprot-
no navedenim odredbama obavezni su da isti iznos
vrate društvu ako su znali ili su morali znati
da se plaćanje vrši u suprotnosti sa odredbama
Zakona.
3.2 Obračun i isplata dividendi u udelima
Kao što je već rečeno, DOO koja su prihvatila
neku od pogodnosti iz Uredbe u 2020. godini mogu
da isplaćuju dividende u novim udelima, odnosno
putem povećanja postojećih udela. Član društva
po osnovu udela ima pravo na učešće u dobiti
društva (član 152. Zakona), pri čemu je to pra-
vo srazmerno učešću člana u osnovnom kapitalu
društva, osim ako je osnivačkim aktom određeno
drugačije. U tom slučaju, dakle, osnovni kapital
društva povećava se na teret dobiti, tako da se
udeli svih članova povećavaju srazmerno vredno-
sti njihovog udela u odnosu na vrednost osnovnog
kapitala.
U primeru koji sledi DOO je na godišnjoj
skupštini donelo odluku da se izvrši raspodela
neraspoređenog dobitka iz prethodnih godina u
ukupnom iznosu od 100.000,00 dinara, i to:
Za pokriće gubitka 50.000,00 dinara
Za rezerve 50.000,00 dinara
Za dividende članova 100.000,00 dinara
Ovo DOO ima tri člana, a ukupan osnovni kapi-
tal je 500.000,00 dinara, pri čemu je raspodela di-
vidende izvršena srazmerno učešću udela svakog
člana u osnovnom kapitalu, i to na sledeći način:
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 87
ZARADE
Član DOO Vrednost udela Učešće udela u
osnovnom kapitalu Dividenda Nova vrednost udela Učešće %
1 250.000 50% 50.000 300.000 50%
2 150.000 30% 30.000 180.000 30%
3 100.000 20% 20.000 120.000 20%
Ukupno 500.000 100% 100.000 600.000 100%
Raspodelom dividendi uvećana je vrednost ude-
la svakog člana, ali njihovo učešće u (povećanom)
osnovnom kapitalu društva ostalo je neprome-
njeno. U vezi sa takvom raspodelom dividendi u
DOO-u treba uraditi i sledeće:
1) Treba doneti odluku o raspodeli dobiti, koja
se usvaja na redovnoj sednici Skupštine. Njom se
odobrava plaćanje dividende članovima i određuje
iznos dividende, a precizira se i isplata divi-
dende putem povećanja postojećih udela članova na
dan utvrđen statutom društva kao dan dividende,
odnosno dan na koji se utvrđuje ko je član društva
radi učešća u raspodeli dividendi.
2) Isplata dividende u utvrđenom iznosu isklju-
čivo u udelima društva, shodno odluci Skupšti-
ne, podrazumeva istovremeno i donošenje odluke
Skupštine o povećanju osnovnog kapitala dru-
štva u iznosu koji se isplaćuje članovima. Odlu-
ka se bazira na članu 146. Zakona (koji reguliše
povećanje osnovnog kapitala) i u njoj se precizira:
hhsadašnji iznos registrovanog osnovnog kapita-
la društva,
hhiznos povećana osnovnog kapitala,
hhosnov povećanja osnovnog kapitala – povećanje
pretvaranjem dobiti društva u osnovni kapital,
hhukupna vrednost osnovnog kapitala društva na-
kon povećanja,
hhvrednost osnovnog kapitala po članovima na-
kon povećanja kapitala i procenat udela svakog
člana u ukupnom osnovnom kapitalu društva.
3) Odluka o povećanju osnovnog kapitala dru-
štva registruje se u Agenciji u roku od šest mese-
ci od dana donošenja, pri čemu se osnovni kapital
smatra povećanim na dan registracije povećanja
osnovnog kapitala. Registraciona prijava podno-
si se na posebnom obrascu Agencije, neposredno
u papirnoj ili elektronskoj formi, ili putem
pošte. Kada se prijava podnosi putem pošte, kao
datum i vreme podnošenja prijave uzimaju se datum
i vreme prijema prijave u Agenciji. Uz obrazac re-
gistracione prijave podnosi se i:
hhodluka Skupštine društva o povećanju osnov-
nog kapitala,
hhgodišnji finansijski izveštaj, ako isti nije
registrovan u skladu sa zakonom, kad se povećanje
osnovnog kapitala vrši pretvaranjem dobiti dru-
štva u osnovni kapital društva,
hhdokaz o uplati naknade za promenu podataka.
Registrator rešenjem odlučuje o prijavi u roku
od pet radnih dana od dana prijema prijave.
3.2.1 Ograničenja plaćanja članovima
Navedene odredbe o ograničenjima plaćanja za
akcionarska društva (iz člana 275. Zakona) shodno
se primenjuju i na DOO (član 184. Zakona), odno-
sno DOO ne može da plaća članovima ako je prema
poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima
neto imovina društva manja ili bi usled takve is-
plate postala manja od uplaćenog osnovnog kapita-
la, uvećanog za rezerve koje je društvo u obavezi da
održava u skladu sa zakonom ili statutom, ako ta-
kve rezerve postoje (neto imovina društva u smi-
slu Zakona predstavlja razliku između vrednosti
imovine i obaveza društva).
Prema drugom uslovu, ukupan iznos isplata čla-
novima za poslovnu godinu ne može da bude veći
od dobiti na kraju te poslovne godine, uvećane za
neraspoređenu dobit iz prethodnih perioda i iz-
nose rezervi predviđenih za raspodelu članovima,
a umanjene za nepokrivene gubitke iz prethodnih
perioda i iznose rezervi koje je društvo u obavezi
da održava u skladu sa zakonom ili statutom, ako
takve rezerve postoje.
Prema posebnom uslovu iz stava 3. člana 184.
Zakona, direktor, kao i član Nadzornog odbora ako
je upravljanje društvom dvodomno, kojem je pozna-
to da je u periodu između kraja prethodne poslov-
ne godine i dana donošenja odluke Skupštine o
usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja, imo-
vinsko stanje društva zbog gubitaka ili smanjenja
vrednosti osnovnog kapitala značajno i ne samo
privremeno pogoršano, dužan je da o tome oba-
vesti Skupštinu, koja je po prijemu pomenutog
obaveštenja u obavezi da iz raspodele dobiti is-
ključi dobit u visini nastalog smanjenja imovine
društva. PS