DAVANJE STANOVA NA KORIŠĆENJE ZAPOSLENIMA KOD POSLODAVCA

U praksi su česti slučajevi da poslodavci – pravna lica nepokretnosti koje su zakupili koriste za rešavanje stambenih potreba svojih zaposlenih. Uslove pod kojim ove nepokretnosti daju na korišćenje svojim zaposlenima, poslodavci regulišu svojim opštim aktom. Poslodavci u tom opštem aktu posebno uređuju da li zaposlenima dodeljuju nepokretnosti na korišćenje sa ili bez obaveze plaćanja zakupnine. Pri tome:

1) ako se zaposlenom dodeli stan na korišćenje sa obavezom plaćanja zakupnine, opštim aktom se uređuju način utvrđivanja i visina zakupnine koju zaposleni plaća poslodavcu, kao i način plaćanja te zakupnine;

 2) ako se zaposlenom dodeli stan na korišćenje bez obaveze plaćanja zakupnine ili uz obavezu plaćanja zakupnine koja je niža od tržišno utvrđene zakupnine, zaposleni po tom osnovu ostvaruje primanja po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti koje se u smislu Zakona o porezu na dohodak građana smatraju zaradom.

Pogledajmo u nastavku kakav je poreski tretman davanja nepokretnosti na korišćenje zaposlenima od strane poslodavca.

Obračun primanja po osnovu korišćenja nepokretnosti od strane zaposlenog

Prema članu 14a stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 112/2015 – u daljem tekstu: Zakon), primanje po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti koje se smatraju zaradom, jeste i korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine. Prema stavu 3. istog člana, vrednost ovog primanja čini:

– ako poslodavac plaća zakupninu – iznos zakupnine koju poslodavac plati za zaposlenog;

– ako poslodavac ne plaća zakupninu – iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze, umanjena za iznos koji je zaposleni platio kao zakupninu.

Prema tome, ako se  zaposlenom dodeli nepokretnost na korišćenje bez obaveze plaćanja zakupnine ili uz obavezu plaćanja zakupnine koja je niža od iznosa zakupnine koja bi se postigla na tržištu, zaposleni po tom osnovu ostvaruje primanje po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti koje se u smislu člana 14. Zakona smatraju zaradom, na koje se plaćaju porez i doprinosi na zarade i koje ulaze u penzijski osnov.

Naime, kada zaposleni koristi stambenu zgradu ili stan u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, vrednost primanja tog zaposlenog čini iznos zakupnine tog stambenog prostora koju poslodavac plati za zaposlenog, odnosno u slučaju u kojem poslodavac ne plaća zakupninu, iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalazi, umanjen za iznos koji je zaposleni platio kao zakupninu. Visinu zakupnine, pa time i vrednost primanja zaposlenog po osnovu zakupnine, utvrđuje poslodavac – isplatilac zarade u trenutku kada se navedeno primanje ostvaruje. To treba imati u vidu jer ako nadležni poreski organ oceni da je utvrđena vrednost zakupnine niža od iznosa zakupnine prema tržišnim vrednostima, utvrdiće primanja u visini tržišne zakupnine. Tako utvrđena vrednost zakupnine koja ima karakter primanja zaposlenog, tretira se kao „neto” zarada koju zbog potrebe obračuna poreza i doprinosa treba preračunati u bruto iznos, a zatim je dodati na ostali deo zarade tog zaposlenog radi jedinstvenog obračuna poreskih obaveza. Na taj način zaradu po osnovu plaćene zakupnine stana poslodavac treba da „veže” sa redovnim obračunom zarada za konkretni mesec jer primanja po ovom osnovu, zajedno sa drugim primanjima koja se smatraju zaradom, čine ukupnu mesečnu zaradu zaposlenog.

Primeri obračuna

Najpre pogledajmo na koji način poslodavac plaća zakupninu za stanove zakupodavcu. Konkretno, poslodavac je za potrebe rešavanja stambenog pitanja svog zaposlenog iznajmio stan od fizičkih lica – zakupodavaca i mesečno im plaća bruto iznos od 40.000 dinara. Obračun ove mesečne isplate je sledeći:

Poslodavac kao isplatilac prihoda od izdavanja nepokretnosti i kao poreski platac, prijavljuje obračunati porez putem poreske prijave PPP-PD, preko šifre 254, a račun za uplatu poreza je 840-4848-37.

Na ovaj način se rešavaju „odnosi” između poslodavca i zakupodavca stana koji koristi zaposleni kod poslodavca. Sa druge strane, ostaje da se isplaćena zakupnina uračuna u zaradu zaposlenog, pri čemu bi se u konkretnom primeru plaćena bruto zakupnina od 40.000 dinara u obračunu zarade zaposlenog vodila kao „neto” zarada po osnovu korišćenja stana.

U narednoj tabeli su data tri primera obračuna zarade zaposlenima kojima je poslodavac dao stan na korišćenje uz iznos mesečne zakupnine od 40.000 dinara:

– u primeru 1 zaposleni nije obavezan da plaća mesečnu zakupninu jer je u celini plaća poslodavac;

– u primeru 2 zaposleni plaća poslodavcu polovinu mesečne zakupnine, odnosno 20.000 dinara;

– u primeru 3 zaposleni plaća poslodavcu celokupan iznos mesečne zakupnine.

U ovim primerima poslodavac mesečnu zakupninu naplaćuje obustavom iz zarade zaposlenih koji stanove koriste. Kako se stanovi koriste za potrebe stanovanja, poslodavac na usluge zakupa stanova, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 4) Zakona o porezu na dodatu vrednost, ne obračunava i ne plaća PDV. Obračun ukupne mesečne zarade za konkretni mesec za ove zaposlene je sledeći:

U primeru 1 – celokupan iznos zakupnine plaća poslodavac, pa se ceo iznos zakupnine od 40.000 dinara iskazuje kao neto zarada zaposlenog, koja se posle prevođenja u bruto iznos dodaje na redovnu zaradu tog zaposlenog radi jedinstvenog obračuna poreskih obaveza.

U primeru 2 – kao iznos neto zarade po osnovu zakupnine iskazuje se samo onaj iznos koji poslodavac plaća za zaposlenog, a to je 20.000 dinara, dok ostatak zakupnine od 20.000 dinara plaća zaposleni poslodavcu.

U primeru 3 – pošto celokupan iznos zakupnine plaća zaposleni poslodavcu, on u ovom slučaju ne ostvaruje primanja po osnovu korišćenja stana.

Kao i prilikom isplate redovnih zarada, ali i kada se obračunava deo zarade po osnovu zakupnina za korišćenje stanova, poslodavci podnose poresku prijavu za isplatu ukupnih zarada na obrascu PPP-PD.