U tekstu koji sledi nastojimo da damo odgovor na neka od najnovijih i najznačajnijih pitanja iz oblasti građevinske delatnosti, a povodom izmenjenih propisa u Zakonu o PDV-u
Imajući u vidu da je građevinarstvo složena privredna delatnost, u praksi su se javili brojni problemi i nedoumice u vezi sa tumačenjem i primenom PDV propisa u građevinskoj delatnosti, posebno imajući u vidu poslednje izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispr., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 – usklađeni din. izn. 68/14 – dr. zakon, 142/14, 5/15 – usklađeni din. izn., 83/15 i 5/16 – usklađeni din. izn., u daljem tekstu: Zakon).
Naime, u skladu sa izmenjenim i dopunjenim članom 10. st. 2. Zakona, primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV-a, poreski je dužnik za promet izvršen od strane obveznika PDV-a. Drugim rečima, Zakon se više ne poziva na Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RSˮ, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka Ustavnog suda, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka Ustavnog suda, 50/13 – odluka Ustavnog suda, 98/13 – odluka Ustavnog suda, 132/14 i 145/14), tj. lice koje vrši promet i primalac dobara i usluga više ne moraju biti klasifikovani kao izvođač radova i investitor, u skladu sa pomenutim propisom, kako bi došlo do primene mehanizma obrnute naplate (tzv. reverse charge mehanizam).
Navedena izmena trebalo je da, s jedne strane, olakša primenu propisa kojima je uređena materija PDV-a, budući da je prethodno rešenje neretko izazivalo nedoumice u praksi, te samim tim dovodilo i do različitih tumačenja povodom ispunjenosti uslova za primenu mehanizma obrnute naplate, dok je, s druge strane, trebalo da dovede i do šire primene predmetnog mehanizma, čime bi se dodatno rasteretilo poslovanje privrednih subjekata u predmetnoj oblasti. Međutim, ispostavilo se da je novo rešenje izazvalo još veće probleme u praksi, budući da je član 10. st. 2. tač. 3) Zakona sada preširoko postavljen i često ga je potrebno primeniti čak i za promete koji, makar na prvi pogled, ne bi trebalo da budu tretirani kao građevinska aktivnost u uobičajenom, užem smislu te reči, a koji podrazumeva građenje objekta.
Naime, podzakonskim aktom, tj. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RSˮ, br. 86/15, u daljem tekstu: Pravilnik) preciznije je uređena predmetna materija, tj. šta se sve smatra prometom dobra i usluga iz oblasti građevinarstva.
U skladu sa članom 2. Pravilnika, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. st. 1. i st. 3. tač. 6) i članom 5. st. 1. i st. 3. tač. 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz sledećih grupa Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RSˮ, broj 54/10), i to:
1) 41.20 Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada;
2) 42.11 Izgradnja puteva i autoputeva;
3) 42.12 Izgradnja železničkih pruga i podzemnih železnica;
4) 42.13 Izgradnja mostova i tunela;
5) 42.21 Izgradnja cevovoda;
6) 42.22 Izgradnja električnih i telekomunikacionih vodova;
7) 42.91 Izgradnja hidrotehničkih objekata;
8) 42.99 Izgradnja ostalih nepomenutih građevina;
9) 43.11 Rušenje objekata;
10) 43.12 Priprema gradilišta;
11) 43.21 Postavljanje električnih instalacija;
12) 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;
13) 43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;
14) 43.31 Malterisanje;
15) 43.32 Ugradnja stolarije;
16) 43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;
17) 43.34 Bojenje i zastakljivanje;
18) 43.91 Krovni radovi;
19) 43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi.
Kada obveznik PDV-a obavlja prethodno navedene aktivnosti, nezavisno od toga da li je registrovan za obavljanje tih aktivnosti u skladu sa zakonom, po nalogu naručioca, od sopstvenog materijala, pod uslovom da se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima, smatra se da obveznik PDV-a vrši promet dobara iz oblasti građevinarstva iz člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona.
Kada obveznik PDV-a obavlja prethodno navedene aktivnosti, nezavisno od toga da li je registrovan za obavljanje tih aktivnosti u skladu sa zakonom, po nalogu naručioca, od materijala naručioca, smatra se da obveznik PDV-a vrši promet usluga iz oblasti građevinarstva iz člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona.
Opšti PDV tretman prometa u građevinskoj industriji
Promet dobara, u skladu sa odredbom člana 4. st. 1. Zakona jeste prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako Zakonom nije drukčije određeno.
U skladu sa odredbom st. 3. tač. 6) istog člana Zakona, prometom dobara smatra se i isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala isporučioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima.
S druge strane, članom 5. st. 1. Zakona propisano je da su promet usluga svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. Zakona, a u skladu sa st. 3. tač. 3) istog člana prometom usluga se smatra i predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala naručioca.
Odredbama člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona propisano je da je poreski dužnik primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV-a, odnosno lice iz člana 9. st. 1. Zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV-a.
Ističemo da je u navedenim slučajevima primalac dobara ili usluga PDV obveznik kao poreski dužnik (primenjuje se mehanizam obrnute naplate), što znači da su primaoci dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva dužni da obračunaju izlazni PDV, a ne obveznik PDV-a koji je dobra ili usluge isporučio.
Skrećemo pažnju i na to da se mehanizam obrnute naplate primenjuje i u slučaju kada je naknada naplaćena pre nego što je izvršen promet, tj. u slučaju avansne uplate. Međutim, ovom prilikom napominjemo da, ako je za oporezivi promet dobara i usluga izvršeno avansno plaćanje zaključno sa 14. 10. 2015. godine, a promet dobara i usluga se vrši od 15. 10. 2015. godine, što znači da iznos avansnih sredstava (plaćenih zaključno sa 14. 10. 2015. godine) predstavlja naknadu ili deo naknade za promet koji se vrši od 15. oktobra 2015. godine, u tom slučaju za taj promet dobara i usluga, poreski dužnik određuje se u skladu sa starim pravilima, tj. u skladu sa članom 10. st. 2. tač. 3), u kome je bilo navedeno da je poreski dužnik primalac dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV-a, odnosno lice iz člana 9. st. 1. Zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV-a, ako je primalac dobara ili usluga investitor i ako je isporučilac dobara ili usluga izvođač radova, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
U skladu sa navedenim, obveznik PDV-a – lice koje je izvršilo promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, u polju 003 PDV prijave iskazuje iznos osnovice za izvršeni promet (navedeno lice izdaje račun bez PDV-a s obrazloženjem da PDV nije obračunat u skladu sa članom 10. st. 2. tač. 3) Zakona), dok obveznik PDV-a – primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u polju 103 PDV prijave iskazuje iznos PDV obaveze po ovom osnovu, a istovremeno u poljima 008 i 108 PDV prijave iskazuje osnovicu za predmetni promet, odnosno iznos prethodnog poreza koji se po ovom osnovu može iskoristiti kao odbitni.
Nadalje, uz račun bi trebalo da bude priložena i privremena situacija (ukoliko su u pitanju „standardniˮ građevinski radovi), na kojoj se nalazi i pečat ovlašćenog nadzornog organa, uz navedeni datum overe pored pečata i zajedno sa potpisom nadzornog organa, a kako bi investitor mogao da koristi prethodni porez kao odbitni, s tim da treba istaći da privremena situacija koja sadrži sve elemente propisane članom 42. st. 4. Zakona može biti ujedno korišćena i kao račun, tj. nije potrebno izdavati i privremenu situaciju i račun u ovom slučaju. Međutim, ukoliko nadzorni organ nije overio privremenu situaciju, investitor/primalac dobara ili usluga nema pravo da predmetni PDV iskoristi kao odbitni, budući da nedostaje „potvrdaˮ da je investitoru/primaocu dobara ili usluga zaista izvršen promet.
S tim u vezi, skrećemo pažnju i na sledeće Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1263/2015-04 od 8. 12. 2015. godine, u vezi sa određivanjem momenta prometa:
„… u slučaju delimičnih isporuka dobara i usluga iz oblasti građevinarstva (za koje se ispostavljaju situacije), kada u skladu sa propisima kojima se uređuju planiranje i izgradnja postoji obaveza angažovanja nadzornog organa, odnosno kada je naručilac po sopstvenom opredeljenju angažovao nadzorni organ, promet dobara i usluga smatra se izvršenim danom overe situacije od strane nadzornog organa. Međutim, kada u skladu sa propisima kojima se uređuju planiranje i izgradnja ne postoji obaveza angažovanja nadzornog organa, pri čemu naručilac nije angažovao nadzorni organ po sopstvenom opredeljenju, promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva smatra se izvršenim danom ispostavljanja situacijeˮ.
Istovremeno, ističemo da obveznik PDV-a koji vrši promet dobara sa ugradnjom, koji se smatra prometom u oblasti građevinarstva u smislu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, nema pravo da u računu za izvršeni promet iskaže vrednost materijala sa obračunatim PDV-om, a vrednost ugradnje tog materijala bez obračunatog PDV-a, niti da izda dva odvojena računa u smislu da će u jednom računu iskazati vrednost materijala sa obračunatim PDV-om, a u drugom vrednost ugradnje materijala bez obračunatog PDV-a, s obzirom na to da u ovom slučaju obveznik PDV-a vrši samo promet dobra za koji je poreski dužnik primalac dobara ili usluga. Navedeno je potvrđeno i Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 430-00-522/2015-04 od 21. 12. 2015. godine.
Ko se smatra licem iz člana 9. st. 1. Zakona?
Imajući u vidu da je izmenama i dopunama Zakona znatno proširena primena člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, veliki broj subjekata iz javnog sektora (ovde mislimo na lica koja nisu obveznici PDV-a) dovedeni su u poziciju da obračunavaju PDV kao poreski dužnici, budući da se smatraju licem iz člana 9. st. 1. Zakona.
Naime, licima iz člana 9. st. 1. Zakona smatraju se Republika Srbija i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave.
Iz tog razloga, a usled brojnih nedoumica koje su se javile u praksi, izdata su Mišljenja Ministarstva finansija, od kojih izdvajamo Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00516/2015-04 od 7. 12. 2015. godine u kome je navedeno sledeće:
„Javna preduzeća, kao lica koja obavljaju delatnost od opšteg interesa u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima („Sl. glasnik RSˮ, br. 119/12, 116/13 – autentično tumačenje i 44/14 – dr. zakon), ne smatraju se licima iz člana 9. st. 1. Zakona. S tim u vezi, kako su delatnosti od opšteg interesa, u smislu tog zakona, delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Republike Srbije; izdavanja udžbenika; upravljanja nuklearnim objektima, korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređenja dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja), proizvodnja, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme, upravljanja otpadom, komunalne delatnosti, uključujući i delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave, utvrđene zakonom ili aktom Vlade, a da se javna preduzeća, između ostalog, osnivaju i posluju radi sticanja dobiti, proizilazi da se javna preduzeća smatraju poreskim obveznicima u skladu sa Zakonom. Naime, poreskim obveznicima, u skladu sa Zakonom, smatraju se lica, uključujući i lica koja u Republici Srbiji nemaju sedište, odnosno prebivalište, a koja samostalno obavljaju promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti, kojom se smatra trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja. To znači, da se, između ostalih, odredbe Zakona kojima se uređuje dobrovoljno, odnosno obavezno evidentiranje za obavezu plaćanja PDV, primenjuju i na javna preduzeća. Međutim, ako je javno preduzeće osnovano u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave i ako javno preduzeće obavlja ove poslove, nezavisno od toga da li javno preduzeće isključivo obavlja te poslove ili pored tih poslova obavlja i druge, pri čemu su poslovi državne uprave određeni zakonom kojim se uređuje državna uprava, a poslovi lokalne samouprave zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava, u tom slučaju javno preduzeće smatra se licem iz člana 9. st. 1. Zakona.
U cilju otklanjanja nedoumica u pogledu određivanja poreskog dužnika za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV-a vrši javnom preduzeću, obveznik PDV-a treba da utvrdi:
– da li je javno preduzeće evidentirani obveznik PDV-a uvidom u registar obveznika PDV-a koji je dostupan na internet stranici Poreske uprave;
– da li je javno preduzeće lice iz člana 9. st. 1. Zakona na osnovu obaveštenja javnog preduzeća.ˮ
PRIMERI
U daljem tekstu donosimo nekoliko praktičnih primera koji bi trebalo da budu od koristi prilikom procenjivanja da li su ispunjeni uslovi za primenu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona.
Primer 1: Rekonstrukcija zgrade
Obveznik PDV-a, lice „A” zaključilo je s drugim obveznikom PDV-a, licem „B”, ugovor o rekonstrukciji poslovne zgrade u kojoj lice „B” obavlja delatnost.
Shodno tome, a budući da navedena usluga potpada pod šifru delatnosti 41.20 (Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada), za navedeni promet trebalo bi da se primenjuju nova pravila, odnosno poreski dužnik bi trebalo da bude lice „Bˮ kao primalac dobara i usluga, ukoliko za predmetni promet nije uplaćen avans pre 15. 10. 2015. godine; u suprotnom, PDV bi trebalo da obračuna lice „Aˮ primenom opštih pravila o PDV-u.
Pretpostavimo da je ugovor zaključen pre oktobra 2015. godine, pri čemu je tim ugovorom predviđeno ispostavljanje četiri situacije (tri privremene i konačne, što znači da će biti izvršena četiri zasebna prometa dobara), ali da nije predviđeno da će se svaka situacija pravdati delom avansa (tj. avans će biti pravdan u celosti kako budu vršeni radovi dok se isti ne iskoristi), i da je lice „Bˮ uplatilo avans licu „Aˮ u iznosu od 50% ugovorene vrednosti posla (tj. nije u pitanju 100% avans). Po osnovu primljenih avansnih sredstava, lice „Aˮ obračunalo je i platilo PDV primenom opštih pravila o PDV-u, u skladu sa prethodno važećim pravilima, a radovi su završeni posle novembra 2015. godine.
U skladu sa prethodno navedenim, poreski dužnik za promet dobara po osnovu prve situacije koja je u potpunosti pravdana avansom i po osnovu druge situacije koja je delimično pravdana avansom, trebalo bi da bude lice „Aˮ (budući da se za taj deo prometa imaju primeniti stara pravila), dok bi po osnovu treće situacije i konačne situacije koje nisu pravdane avansom, poreski dužnik trebalo da bude lice „Bˮ, u skladu sa novim pravilima.
Primer 2: Ugradnja stolarije
Obveznik PDV-a, lice „A”, zaključilo je s drugim obveznikom PDV-a, licem „B”, ugovor o ugradnji stolarije (na primer, parketa, prozora i sl.) na poslovnoj zgradi lica „B”. S tim u vezi, ako lice „A” ugrađuje sopstvenu stolariju, vrši promet dobara iz oblasti građevinarstva licu „B”. S druge strane, ako lice „A” ugrađuje stolariju koja je u vlasništvu lica „B”, lice „A” vrši promet usluga iz oblasti građevinarstva licu „B”.
Shodno tome, a budući da navedeni prometi potpadaju pod šifru delatnosti 43.32 (Ugradnja stolarije), za navedeni promet trebalo bi da se primenjuju nova pravila, odnosno poreski dužnik bi trebalo da bude lice „Bˮ kao primalac dobara i usluga, ukoliko za predmetni promet nije uplaćen avans pre 15. 10. 2015. godine; u suprotnom, PDV bi trebalo da obračuna lice „Aˮ primenom opštih pravila o PDV-u.
Napominjemo da se za sâm promet stolarije koju vrši obveznik PDV-a, lice „Vˮ, bilo licu „Aˮ, bilo licu „Bˮ, ne primenjuje član 10. st. 2. tač. 3) Zakona, tj. u pitanju je promet za koji važe opšta pravila PDV-a.
Primer 3: Iznajmljivanje bagera i rovokopača sa rukovaocima
Obveznik PDV-a, lice „A”, iznajmljuje bagere i rovokopače obvezniku PDV-a, licu „B”, zajedno sa rukovaocima, za potrebe izvođenja zemljanih radova (iskopavanje, nasipanje i sl.)
Budući da navedena usluga potpada pod šifru delatnosti 43.12 (Priprema gradilišta – iznajmljivanje građevinskih mašina s rukovaocem svrstava se u one delatnosti građevinarstva za čije se obavljanje te mašine iznajmljuju), za navedeni promet trebalo bi da se primenjuju nova pravila, odnosno poreski dužnik bi trebalo da bude lice „Bˮ kao primalac dobara i usluga, ukoliko za predmetni promet nije uplaćen avans pre 15. 10. 2015. godine; u suprotnom, PDV bi trebalo da obračuna lice „Aˮ primenom opštih pravila o PDV-u.
Primer 4: Usluge izrade i montaže priključnih veza, kanala i cevovoda za ventilacionu klima komoru
U predmetom slučaju obveznik PDV-a, lice „Aˮ, pruža uslugu izrade i montaže priključnih veza, kanala i cevovoda za ventilacionu klima komoru obvezniku PDV-a, licu „Bˮ. Pretpostavimo da je navedena usluga sačinjena od pojedinačnih aktivnosti od kojih bi se neke, ukoliko bi se pojedinačno posmatrale, mogle smatrati prometom iz oblasti građevinarstva, a druge ne bi.
U konkretnoj situaciji, smatramo da je potrebno posmatrati širi aspekt predmetne usluge, odnosno činjenicu da li se sve pojedinačne aktivnosti u okviru ove usluge pružaju u cilju izrade i montaže priključnih veza, kanala i cevovoda za ventilacionu klima komoru, te da li, shodno tome, čine jedinstvenu isporuku.
Ukoliko se može izvesti zaključak da je u pitanju jedinstvena isporuka, a budući da navedena usluga potpada pod šifru delatnosti 43.22 (Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema, uključujući dogradnju, adaptaciju, održavanje i popravke), za predmetni promet trebalo bi da se primenjuju nova pravila, odnosno poreski dužnik bi trebalo da bude lice „Bˮ kao primalac dobara i usluga, ukoliko za navedeni promet nije uplaćen avans pre 15. 10. 2015. godine; u suprotnom, PDV bi trebalo da obračuna lice „Aˮ primenom opštih PDV pravila.
Primer 5: Usluge popravke lifta, odnosno ugradnje lifta
Obveznik PDV-a, lice „Aˮ, pruža uslugu popravke lifta obvezniku PDV-a, licu „Bˮ.
Budući da navedena usluga potpada pod šifru delatnosti 33.12 (Popravka mašina), mišljenja smo da se za navedeni promet ne primenjuju nova pravila, odnosno da bi poreski dužnik trebalo da bude lice koje pruža te usluge.
S druge strane, usluga ugradnje lifta potpada pod šifru delatnosti 43.29 (Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu) i za predmetni promet trebalo bi da se primenjuju nova pravila, odnosno poreski dužnik bi trebalo da bude lice „Bˮ kao primalac dobara i usluga, ukoliko za navedeni promet nije uplaćen avans pre 15. 10. 2015. godine; u suprotnom, PDV bi, opet, trebalo da obračuna lice „Aˮ primenom opštih pravila PDV-a.
Primer 6: Usluga zamene i ugradnje grejnih kotlova
U konkretnom slučaju obveznik PDV-a, lice „Aˮ, vrši zamenu i ugradnju grejnih kotlova obvezniku PDV-a, licu „B“, i tom prilikom pruža i usluge mašinskih, građevinskih i elektro radova, a sve u svrhu stavljanja sistema u funkciju.
Budući da glavna aktivnost (zamena i ugradnja grejnih kotlova) potpada pod šifru delatnosti 43.22. (Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema, uključujući dogradnju, adaptaciju, održavanje i popravke), kao i činjenicu da se ostale usluge pružaju u cilju zamene i ugradnje grejnih kotlova, za navedeni promet trebalo bi da se primenjuju nova pravila, odnosno poreski dužnik bi trebalo da bude lice „Bˮ kao primalac dobara i usluga, ukoliko za predmetni promet nije uplaćen avans pre 15. 10. 2015. godine; u suprotnom, PDV bi trebalo da obračuna lice „Aˮ primenom opštih pravila PDV-a.
Ovom prilikom skrećemo pažnju i na to da se prometom dobara, odnosno usluga iz oblasti građevinarstva iz člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, smatra:
– isporuka opreme za grejanje sa montažom i puštanjem u rad;
– isporuka opreme za grejanje sa montažom, a bez puštanja u rad;
– montaža opreme za grejanje i klimatizaciju.
S druge strane, prometom dobara, odnosno usluga iz oblasti građevinarstva iz člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona ne smatra se:
– isporuka opreme za grejanje i klimatizaciju bez montaže i bez puštanja u rad;
– isporuka opreme za grejanje i klimatizaciju bez montaže sa puštanjem u rad.
KOMENTAR AUTORA #1
Na promet dobara i usluga u oblasti građevinarstva koje nisu obuhvaćene navedenom listom aktivnosti, PDV se obračunava u skladu sa opštim pravilima, tj. PDV obračunava lice koje je i izvršilo promet na računu, odnosno na privremenoj/konačnoj situaciji.
KOMENTAR AUTORA #2
Ako je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, za obračun te vrednosti u domaćoj valuti primenjuje se srednji kurs centralne banke, odnosno ugovoreni kurs koji važi na dan nastanka poreske obaveze.
Shodno tome, a imajući u vidu da poreska obaveza nastaje na dan kada je izvršen promet, odnosno na dan kada je izvršeno plaćanje (ukoliko je plaćanje izvršeno pre prometa), za obračun osnovice u domaćoj valuti trebalo bi primeniti kurs koji je važio na dan kada je izvršena uplata, dok bi za preostali deo naknade osnovicu u domaćoj valuti trebalo obračunati primenom kursa koji je važio na dan kada je promet izvršen.
KOMENTAR AUTORA #3
Kada obveznik PDV-a vrši promet dobara i usluga drugom obvezniku PDV-a, pri čemu je za jedan deo promet poreski dužnik isporučilac tih dobara i usluga, dok je za drugi deo prometa poreski dužnik primalac tih dobara i usluga, obveznik PDV-a koji vrši promet izdaje račun u kojem posebno iskazuje podatke o prometu za koji je taj obveznik PDV-a poreski dužnik, a posebno o prometu za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac dobara i usluga.
KOMENTAR AUTORA #4
Ukoliko je dogovoreno zadržavanje određenog iznosa naknade na ime garancije za dobro izvršene radove, predmetni iznos, takođe, ulazi u osnovicu za obračun PDV-a, bez obzira na to što će isti biti naplaćen u nekom kasnijem trenutku. Ukoliko, pak, taj iznos ne bude naplaćen budući da kvalitet radova nije odgovarao dogovorenim, u momentu kada je nastupio slučaj zbog koga iznos garancije neće biti vraćen, osnovica za obračun PDV-a može biti umanjena u periodu u kome je lice koje je izvršilo promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva izdalo knjižno odobrenje tim povodom.
KOMENTAR AUTORA #5
Na osnovu navedenih primera, lako je vidljivo da je domet člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, koji se pre 15. oktobra 2015. godine primenjivao samo ukoliko je izdata građevinska dozvola, za promet između obveznika PDV-a investitora i izvođača radova, i to samo za aktivnosti izgradnje i dogradnje objekta (dakle, čak ni adaptacija, sanacija ili rekonstrukcija objekta nisu bili obuhvaćeni), sada daleko prošireniji. Shodno tome, primena mehanizma obrnute naplate bi sada trebalo da se primenjuje i na, na primer, promet između podizvođača i izvođača radova, određene usluge popravki i održavanja (poput održavanja i popravki vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema), malterisanje (čak i na starom objektu), bojenje i zastakljivanje, itd.
U tom smislu, za određivanje da li je izvršen promet dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, polazne tačke za svaki konkretan slučaj (ukoliko se promet vrši između obveznika PDV-a) trebalo bi da budu Pravilnik i Uredba o klasifikaciji delatnosti, s tim da je predlog autora da se za svaku pojedinačnu situaciju, nakon što se ustanovi da je određena aktivnost navedena na listi iz Pravilnika, posebna pažnja obrati i na to da li se ta aktivnost može podvesti i pod neku drugu aktivnost iz Uredbe od klasifikaciji delatnosti koja nije navedena u Pravilniku, budući da bi u tom slučaju mogla biti isključena primena mehanizma obrnute naplate. Navedeni pristup je potvrđen i kroz sada već brojna mišljenja Ministarstva finansija objavljena na ovu temu u prethodnom periodu.