Evidentno je nastojanje države da i u rad javnih beležnika i izvršitelja, čija delatnost obuhvata i određene dužnosti koje su donedavno bile pod ingerencijom države, uvede striktnu fiskalnu disciplinu
Poslednjim zakonskim izmenama koje su u primeni od 1. oktobra 2014. godine javni beležnici i izvršitelji dužni su da evidentiraju promet preko fiskalne kase. Do tog datuma aktivnosti koje su se nalazile u okviru šifre delatnosti 6910 – Pravni poslovi, među koje spadaju i aktivnosti koje obavljaju javni beležnici i izvršitelji, bile su izuzete od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa u skladu sa članom 2. Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RSˮ, br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012 i 59/2013, u daljem tekstu: Uredba).
Donošenjem Uredbe o izmeni Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RSˮ, br. 100/2014, u daljem tekstu: Izmena uredbe) jasno je definisano da se za aktivnosti javnih beležnika i izvršitelja uvodi obaveznost u pogledu evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa.
Razlozi za donošenje ove odluke sadržani su u potrebi da se javnim beležnicima i izvršiteljima stvori obaveza da svaku pruženu uslugu fizičkim licima (tj. za svaki ostvareni pojedinačni promet) evidentiraju preko fiskalne kase. Naime, u skladu sa odredbama člana 3. st. 1. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RSˮ, br. 135/2004 i 93/2012, u daljem tekstu: Zakon), lice koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Obaveza evidentiranja u evidenciju obveznika PDV-a
U vezi sa obavezom evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, javni beležnici i izvršitelji ispunjavaju uslove za sticanje svojstva obveznika PDV-a budući da samostalno i trajno obavljaju oporezivi promet usluga. Ipak, da bi stekli svojstvo obveznika koji je dužan da obračunava i plaća PDV moraju ispuniti uslov propisan članom 38. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RSˮ, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn. i 68/2014 – u daljem tekstu: Zakon o PDV-u) da su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet veći od 8.000.000 dinara. Ukoliko to nije slučaj oni nisu dužni da obračunavaju i plaćaju PDV.
S druge strane, član 33. Zakona o PDV-u propisuje da obveznik koji nije ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara može da se opredeli za dobrovoljnu obavezu plaćanja PDV-a, pri čemu u tom slučaju podnosi evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Imajući u vidu da su javni beležnici otpočeli s radom 1. septembra 2014. godine, jedini način da steknu svojstvo obveznika PDV-a, koji je dužan da obračunava i plaća PDV, jeste na prethodno opisan način, dakle, na dobrovoljnoj osnovi, pri čemu obaveza plaćanja PDV-a traje najmanje dve godine.
Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 413-00-00461/2013-04 od 3. 10. 2014, potvrđeno je da PDV obveznik ima pravo da PDV koji je obračunao izvršitelj za promet usluge sprovođenja izvršenja odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom o PDV-u.
Evidentiranje prometa preko fiskalne kase
U skladu sa članom 3. Zakona, javni beležnici i izvršitelji dužni su da svaku pruženu uslugu prema fizičkim licima evidentiraju preko fiskalne kase, pri čemu korisniku usluge izdaju fiskalni isečak. Takva obaveza postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček ili dr.).
Pre otpočinjanja evidentiranja prometa preko fiskalne kase, javni beležnik i izvršitelj dužni su da u skladu sa članom 2. st. 5. Zakona unesu u bazu podataka operativne memorije fiskalne kase podatke o svojim uslugama, a pre svega podatke o nazivu dobra ili usluge, ceni, kao i oznaku propisane poreske stope.
Podaci o vrsti usluge, jedinici mere, kao i o oznaci poreske stope ne mogu se menjati u periodu od izdavanja prvog isečka kasene trake do izrade dnevnog izveštaja za taj dan. Drugim rečima, podaci mogu biti izmenjeni u periodu od završetka radnog vremena do početka narednog radnog vremena. S druge strane, podatak o ceni može se menjati i u toku rada fiskalne kase.
U članu 12. Zakona navodi se da fiskalni isečak mora sadržati sledeće podatke:
1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;
2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;
3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;
4) naziv, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobara, odnosno usluga;
5) specifikaciju poreskih stopa;
6) iznos poreza po poreskim stopama;
7) ukupan iznos poreza;
8) vrednost prometa po poreskim stopama;
9) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu, sredstvo plaćanja (gotovina, ček, kartica), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga;
10) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja fiskalnog isečka;
11) redni broj fiskalnog isečka;
12) fiskalni logo.
Kod podatka o nazivu obveznika – unosi se naziv iz rešenja o imenovanju javnog beležnika i izvršitelja.
Kod podatka o nazivu prodajnog mesta – unosi se naziv i adresa kancelarije javnog beležnika i izvršitelja, takođe, iz rešenja.
Član 5. Zakona definiše da se označavanje poreskih stopa u bazi podataka fiskalne kase vrši ćiriličnim slovima „A”, „G”, „Đ” i „E” na sledeći način:
– oznaka poreske stope „Gˮ dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama koji su oslobođeni PDV-a;
– oznaka poreske stope „Đˮ dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po opštoj stopi propisanoj Zakonom o PDV-u;
– oznaka poreske stope „Eˮ dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po posebnoj stopi propisanoj Zakonom o PDV-u.
Izuzetno, lica koja nisu upisana u registar obveznika PDV-a označavaju dobra, odnosno usluge u bazi podataka fiskalne kase, isključivo oznakom poreske stope „Aˮ.
Budući da se na usluge javnih beležnika i izvršitelja PDV obračunava po stopi od 20%, označavanje poreske stope u fiskalnom isečku vrši se oznakom „Đ”. Ista oznaka se koristi i u slučaju da se javni beležnik dobrovoljno opredelio za sticanje svojstva obveznika PDV-a.
Ukoliko se javni beležnik i izvršitelj nisu upisali u registar obveznika PDV-a, označavanje usluga u bazi podataka fiskalne kase vršiće se isključivo oznakom poreske stope „Aˮ.
Označavanje načina plaćanja dobara i usluga u bazi podataka fiskalne kase vrši se na sledeći način:
– ako se plaćanje vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon čestitkama, internim karticama i sl., kao sredstvo plaćanja označava se: „gotovinaˮ;
– ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos, kao sredstvo plaćanja označava se: „čekˮ;
– ako se plaćanje vrši platnom karticom, kao sredstvo plaćanja označava se: „karticaˮ.
Pri čemu izvršitelji nisu dužni da evidentiraju uplate po osnovu predujma troškova.
Mišljenjem Ministarstva finansija, br. 011-00-1099/2014-04 od 21. 10. 2014, dodatno je obrazloženo da u slučaju pružene pravne usluge izvršitelja obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase nastaje u momentu kada je izvršni postupak okončan obustavom izvršenja ili zaključenjem izvršnog postupka. Vrednost pravnih usluga izvršitelja može se iskazati kao ukupan iznos novčanih sredstava po osnovu naknade i nagrade čije se visine određuju u broju bodova, kao i ostalih troškova čija se visina ne iskazuje u broju bodova, ali koji se mogu preračunati u bodove.
Ispravljanje grešaka prilikom evidentiranja prometa
Prilikom evidentiranja prometa, greške se mogu pojaviti u toku samog postupka evidentiranja prometa ili nakon izdavanja fiskalnog isečka. Otklanjanje greške koja se javi u toku samog evidentiranja prometa može se vršiti slobodno, pri čemu otklanjanje pomenute greške mora biti zabeleženo na fiskalnom isečku storno iznosom.
Otklanjanje grešaka koje nisu otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu se ispravljati samo ukoliko se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija nakon izdavanja fiskalnog isečka. Ispravljanje pomenute greške vrši se samo na osnovu originalnog fiskalnog isečka i to na obrascu N1 – Nalog za ispravku. Za svaki originalni fiskalni isečak, odnosno fiskalni račun, na osnovu kojeg se vrši ispravka evidentiranog prometa, popunjava se poseban obrazac N1, i to istog dana kada je izvršena reklamacija. Oblik i sadržina obrasca N1 propisani su Pravilnikom o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja („Sl. glasnik RSˮ, br. 140/2004, u daljem tekstu: Pravilnik).
Formiranje dokumenata na osnovu kojih se evidentira ostvareni promet
Prema važećim odredbama Zakona, pored fiskalnog isečka (koji je analiziran u prethodnom delu), evidencija o ostvarenom prometu vrši se i na osnovu:
1) dnevnog izveštaja,
2) periodičnog izveštaja,
3) preseka stanja,
4) knjige dnevnog izveštaja.
1) Dnevni izveštaj
Dnevni izveštaj predstavlja fiskalni dokument koji je obveznik dužan da štampa jednom dnevno, na kraju radnog vremena. U pomenutom izveštaju evidentiraju se totali prometa dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka koji su sačinjeni od trenutka formiranja prethodnog dnevnog izveštaja.
Zakon propisuje da dnevni izveštaj mora da sadrži:
(1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta, odnosno kancelarije javnog beležnika ili izvršitelja;
(2) PIB javnog beležnika ili izvršitelja;
(3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;
(4) naziv izveštaja;
(5) ukupan broj reseta;
(6) broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta od momenta sačinjavanja prethodnog dnevnog izveštaja do trenutka sačinjavanja tekućeg dnevnog izveštaja;
(7) ukupan broj promena poreskih stopa;
(8) specifikaciju, broj, dan, mesec, godinu, sat i minut svih promena poreskih stopa u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(9) iznos poreza po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(10) iznos ukupnog poreza u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(11) vrednost prometa po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(12) vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(13) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja dnevnog izveštaja;
(14) redni broj prvog i poslednjeg fiskalnog isečka u izveštajnom periodu iz tačke 6;
(15) redni broj dnevnog izveštaja;
(16) broj preostalih dnevnih izveštaja;
(17) fiskalni logo.
U skladu sa članom 7. Zakona, obveznik je dužan da u toku rada fiskalne kase uz nju drži i priključen terminal za daljinsko očitavanje.
2) Periodični izveštaj
Periodični izveštaj predstavlja izveštaj u okviru kog se evidentira ukupan promet dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka u datom izveštajnom periodu, a koji su javni beležnik i izvršitelj dužni da formiraju i štampaju na kraju rada, na kraju poslednjeg dana svakog poreskog perioda, bilo da je reč o kraju meseca ili kraju tromesečja. Periodični izveštaj se može formirati i štampati i u kraćim vremenskim periodima, ukoliko se za to javi potreba.
Prema članu 14. Zakona, periodični izveštaj sadrži:
(1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;
(2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;
(3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;
(4) naziv izveštaja;
(5) dan, mesec i godinu početka vremenskog perioda za koji je sačinjen periodični izveštaj;
(6) dan, mesec i godinu kraja izveštajnog perioda iz tačke (5);
(7) ukupan broj reseta svih tipova;
(8) broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(9) ukupan broj promena poreskih stopa;
(10) specifikaciju, broj, dan, mesec, godinu, sat i minut svih promena poreskih stopa u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(11) iznos poreza po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(12) iznos ukupnog poreza u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(13) vrednost prometa po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(14) vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(15) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja periodičnog izveštaja iz tačke (5);
(16) redni broj prvog i poslednjeg fiskalnog isečka u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(17) redni broj prvog i poslednjeg dnevnog izveštaja u izveštajnom periodu iz tačke (5);
(18) broj preostalih dnevnih izveštaja;
(19) fiskalni logo.
3) Presek stanja
Presek stanja predstavlja fiskalni dokument koji se formira i štampa po potrebi, na zahtev Poreske uprave ili za potrebe obveznika, u okviru kog se evidentiraju totali prometa dobara i usluga, kao i totali sredstava plaćanja (gotovina, ček i kartica) iz svih formiranih i odštampanih fiskalnih isečaka fiskalne kase, od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja.
Prema članu 15. Zakona presek stanja sadrži:
(1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;
(2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;
(3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;
(4) naziv izveštaja;
(5) ukupan broj reseta svih tipova;
(6) broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta od sačinjavanja poslednjeg dnevnog izveštaja do sačinjavanja preseka stanja;
(7) ukupan broj promena poreskih stopa;
(8) specifikaciju, broj, dan, mesec, godinu, sat i minut svih promena poreskih stopa u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(9) iznos poreza po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(10) iznos ukupnog poreza u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(11) vrednost prometa po poreskim stopama u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(12) vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(13) vrednost prometa dobara i usluga razvrstanih po sredstvima plaćanja u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(14) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja preseka stanja;
(15) redni broj prvog i poslednjeg fiskalnog isečka u izveštajnom periodu iz tačke (6);
(16) redni broj poslednjeg dnevnog izveštaja;
(17) broj preostalih dnevnih izveštaja;
(18) fiskalni logo.
4) Knjiga dnevnih izveštaja
Obveznik je dužan da za svaku fiskalnu kasu vodi knjigu dnevnih izveštaja, pri čemu je on dužan da odštampane dnevne izveštaje evidentira i odlaže u knjigu dnevnih izveštaja hronološkim redom.
Obveznik je dužan da pomenuti dokument čuva tri godine i to na mestu na kome vrši promet dobara na malo, odnosno mestu pružanja usluga.
Prema članu 9. Pravilnika, knjiga dnevnih izveštaja treba da poseduje najmanje 1 list za svaki mesec u godini (tj. najmanje 12 listova) u koji se ulažu:
– odštampani dnevni izveštaj za svaki radni dan u mesecu;
– kopije popunjenih naloga za ispravku u toku meseca;
– kopije računa za bezgotovinsko plaćanje izdatih u toku meseca.
Obaveštenje o obavezi izdavanja fiskalnog isečka
U skladu sa članom 18. Zakona, obveznik koji vrši evidenciju svakog pojedinačnog prometa preko fiskalne kase, dužan je da u objektu u kojem vrši promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima, na vidnom mestu istakne obaveštenje:
– o obavezi izdavanja fiskalnog isečka;
– o obavezi kupca da uzme fiskalni isečak; kao i
– o pravu kupca dobara, odnosno korisnika usluga da kupljena dobra, odnosno izvršene usluge ne plati obvezniku ako mu obveznik ne odštampa i ne izda fiskalni isečak.
Oblik i sadržina pomenutog obaveštenja regulisani su Pravilnikom o obliku i sadržini obaveštenja iz člana 18. st. 3. Zakona („Sl. glasnik RSˮ, br. 140/2004 i 19/2005).
Za neisticanje obaveštenja propisana je novčana kazna za prekršaj, i to:
– 100.000 do 2.000.000 dinara – za pravno lice;
– 5.000 do 150.000 dinara – za odgovorno lice;
– 50.000 do 500.000 dinara – za preduzetnika.
Kontrola evidentiranja prometa preko fiskalne kase
Član 34. Zakona definiše da kontrolu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, kontrolu fiskalnih plombi i fiskalne kase vrši Poreska uprava. Osim toga, svaki obveznik (pri tome i javni beležnik i izvršitelj) dužan je da na zahtev Poreske uprave odštampa periodični izveštaj za određene periode, kao i presek stanja.
U postupku poreske kontrole obveznik je dužan da omogući daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja fiskalne kase u toku zadatog perioda preko terminala za daljinsko očitavanje. Poreska uprava u postupku kontrole utvrđuje da li se podaci iz dnevnog izveštaja za konkretan dan odštampani iz baze podataka Poreske uprave (a formirani na osnovu dostavljenih podataka putem terminala za daljinsko očitavanje) slažu s podacima iz dnevnog izveštaja za isti dan.
Poreska uprava izriče meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 60 dana u slučaju kada utvrdi da je:
– obveznik vršio evidentiranje prometa preko nefiskalizovane kase (pri čemu će istovremeno rešenjem privremeno oduzeti kasu obvezniku);
– obveznik sakrio, oštetio, uništio ili učinio neupotrebljivom kontrolnu traku fiskalne kase na kojoj su zabeleženi podaci o evidentiranju prometa u okviru obavljanja delatnosti za koju je zakonom propisano evidentiranje prometa preko fiskalne kase, a pre isteka roka za njeno čuvanje.
Takođe, ukoliko je u postupku kontrole utvrđeno da obveznik vrši evidentiranje prometa korišćenjem nesertifikovane softverske aplikacije na računaru preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi, Poreska uprava će rešenjem privremeno oduzeti fiskalnu kasu, računar i ostalu dodatnu opremu radi veštačenja, a obvezniku će izreći zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od 60 dana i preduzeti zakonom propisane mere.
Osim toga, Poreska uprava će privremeno oduzeti fiskalne kase, kontrolne trake i servisne knjižice radi veštačenja, kao i izreći zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od 60 dana svakom obvezniku za koga se utvrdi da je neovlašćeno vršio resete fiskalne kase.
Umesto zaključka
Iz svega navedenog evidentno je nastojanje države da i u rad javnih beležnika i izvršitelja, čija delatnost obuhvata i određene dužnosti koje su donedavno bile pod ingerencijom države, uvede striktnu fiskalnu disciplinu. U skladu s tim, opravdano se može postaviti i pitanje da li su advokati sledeći kada je u pitanju obaveza registrovanja prometa preko fiskalne kase.
Tehničke i funkcionalne karakteristike fiskalne kase
Fiskalna kasa je uređaj za registrovanje podataka o vrednosti prodatog dobra i izvršene usluge, unetih u njenu bazu podataka i koji se na propisani način saopštavaju kupcu dobara, odnosno korisniku usluga, uz istovremeno evidentiranje na kontrolnoj traci fiskalne kase, njihovo periodično evidentiranje u fiskalnoj memoriji fiskalne kase i formiranje štampanih fiskalnih dokumenata.
Kupovina fiskalnih kasa vrši se preko preduzeća koja su dobila saglasnost Vlade Republike Srbije za njihovu proizvodnju i prodaju, čime se garantuje da će javni beležnici i izvršitelji evidentirati promet u skladu sa zakonskim propisima. Pri tom su javni beležnici i izvršitelji dužni da, uz fiskalnu kasu, imaju i terminal za daljinsko očitavanje koji se koristi za bežični prenos podataka svih formiranih dnevnih izveštaja iz fiskalne kase za zadati period do servera Poreske uprave.
Osim toga, terminal za daljinsko očitavanje obezbeđuje obvezniku bežično daljinsko zadavanje komandi fiskalnoj kasi, kao što su promena cena jedinice mere, ažuriranje baze podataka, očitavanje liste prodatih dobara i slično.