Obavljanje privremeno-povremenih poslova u nepunom radnom vremenu

U članu 197. Zakona o radu regulisano je obavljanje privremenih ili povremenih poslova, a njihova osnovna odlika je u tome što su to poslovi van radnog odnosa, dakle – poslovi za koje se ne zaključuje ugovor o radu. Iz odredbi Zakona proizlazi da su osnovni uslovi za obavljanje privremenih ili povremenih poslova sledeći:

1) da je reč o poslovima koji mogu da budu iz delatnosti poslodavca ili van delatnosti poslodavca;

2) da se obavljaju po prethodno zaključenom ugovoru;

3) da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Povremeno-privremeni poslovi mogu da se obavljaju, u skladu sa potrebom poslodavca, u punom ili nepunom radnom vremenu. To znači da zaposleno lice koje kod jednog poslodavca radi sa punim radnim vremenom, nema pravo da kod istog ili drugog poslodavca obavlja privremene ili povremene poslove. U drugom slučaju fizičko lice može da obavlja poslove koji imaju karakter privremenih i povremenih poslova u nepunom radnom vremenu u toku meseca kod jednog poslodavca, bez posla kod drugog poslodavca do punog radnog vremena.

Prema tome, po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova fizičko lice može da radi puno radno vreme, ali i deo meseca. U svim takvim slučajevima kada se privremeno-povremeni poslovi kod jednog poslodavca obavljaju u jednom delu meseca (na primer 20 dana u toku meseca), beleže se određene specifičnosti prilikom obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, ako je osnovica za njihov obračun važeća zakonska najniža osnovica doprinosa. Pri tome treba podsetiti da privremeno-povremene poslove mogu da obavljaju:

– nezaposleno lice,

– zaposleno lice koje radi sa nepunim radnim vremenom – do punog radnog vremena,

– korisnik starosne penzije i

– lice koje je član omladinske ili studentske zadruge.

Obračun doprinosa na srazmerni iznos najniže osnovice

Najpre u narednoj tabeli treba pogledati stope poreskih obaveza na naknadu za rad koja se isplaćuje za obavljanje povremeno-privremenih poslova:

Osnovica za obračun svih navedenih stopa doprinosa jeste bruto ugovorena naknada za rad, s tim što ne može da bude niža od srazmernog iznosa najniže osnovice, niti viša od najviše osnovice. Osnovica za obračun poreza je bruto ugovorena naknada, bez poreskog umanjenja od 15.000,00 dinara.

Prema tome, kada fizičko lice radi povremeno-privremene poslove deo meseca, period za koji se obračunavaju doprinosi kraći je od punog mesečnog radnog vremena. Ako je u takvom slučaju ispunjen uslov za primenu najniže osnovice doprinosa, utvrđuje se tzv. srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa, koji je srazmeran broju dana, odnosno broju časova rada u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.

Na primer, fizičko lice je po ugovoru radilo 16 dana u mesecu koji ima 23 radna dana, kod jednog poslodavca. Važeća najniža mesečna osnovica doprinosa iznosi 23.053,00 dinara, a njen srazmerni iznos za 16 dana jeste (21.012 : 23 x 16) 16.037 dinara. Ako je ovo lice ostvarilo bruto naknadu nižu od 16.037 dinara, osnovica za plaćanje doprinosa je 16.037 dinara, a ako je naknada veća od srazmernog iznosa najniže osnovice od 16.037 dinara, osnovica za obračun doprinosa je konkretna naknada.

Uvek kada nezaposleno ili penzionisano lice ili lice koje je angažovano preko zadruge, a ima više od 26 godina ili se ne nalazi na školovanju, radi sa nepunim radnim vremenom po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, doprinosi na naknadu za ove poslove plaćaju se na osnovicu utvrđenu po odredbama člana 40. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 113/2017 – u daljem tekstu: Zakon o doprinosima). Primena ovog člana Zakona o doprinosima na obračun naknade za obavljanje privremenih i povremenih poslova ima sledeća pravila:

1. Ako lice po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radi ceo mesec sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a naknada koju ostvaruje niža je od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa jeste najniža mesečna osnovica doprinosa.

Na primer, ako je zaposleni ostvario bruto naknadu od 16.000 dinara, a najniža bruto osnovica iznosi 23.053 dinara, doprinosi se plaćaju na najnižu osnovicu od 23.053 dinara. Međutim, da je ovo lice naknadu od 16.000 dinara ostvarilo za 16 dana rada u mesecu koji ima 22 radna dana, osnovica za obračun doprinosa bila bi srazmerna najniža osnovica za 16 dana, koja iznosi (23.053 : 22 x 16) 16.766 dinara.

U ovom slučaju radno angažovanje traje kraće od kalendarskog meseca, pa se naknada za rad, radi obračuna doprinosa, upoređuje sa srazmernim iznosom najniže propisane mesečne osnovice, koja iznosi 23.053,00 dinara. Ako je naknada za rad na privremeno-povremenim poslovima koji traju kraće od punog meseca niža od najniže srazmerne osnovice, doprinosi se plaćaju na srazmernu najnižu osnovicu i obratno.

Dva primera obračuna naknade za rad na privremeno-povremenim poslovima u nepunom radnom vremenu zaposlenom licu, koja je ugovorena u bruto iznosu od 10.000,00 dinara, odnosno u iznosu od 7.500,00 dinara, data su u nastavku teksta:

2. Za lice koje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na naknadu koju lice ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta naknada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu tog lica kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme.

Na primer, ako fizičko lice obavlja privremeno-povremene poslove kod dva poslodavca od po 8 dana, dakle ukupno 16 dana u toku meseca, pa kod jednog poslodavca ostvaruje bruto naknadu od 23.500, a kod drugog od 24.000 dinara, svaki od poslodavaca će u ovom slučaju doprinose za socijalno obračunati na naknadu koju isplaćuje ovom licu, jer je kod svakog ona viša od važeće najniže osnovice za doprinose, koja iznosi 23.053,00 dinara. Praktično, u ovom slučaju nije bilo potrebe utvrđivati srazmernu najnižu osnovicu.

Međutim, ako je ovo lice za 8 dana rada kod jednog poslodavca ostvarilo bruto naknadu od 11.000 dinara, a kod drugog takođe za 8 dana rada 13.000 dinara, ukupan iznos ovih naknada veći je od najniže osnovice (23.053 dinara), pa je ispunjen uslov da svaki poslodavac plati doprinose na konkretan iznos naknade – prvi poslodavac na 11.000, a drugi na 13.000 dinara. U ovakvom slučaju poslodavci moraju da raspolažu informacijom da li je pomenuto lice angažovano kod drugog poslodavca na obavljanju privremeno-povremenih poslova i koliku naknadu prima kod drugog poslodavca.

3. Fizičko lice obavlja povremeno-privremene poslove kod dva poslodavca sa nepunim radnim vremenom i zbirno kod njih ostvaruje nepuno radno vreme (u mesecu koji ima 22 radna dana). Kod prvog poslodavca radi 8 dana, sa bruto naknadom od 8.000,00 dinara, a kod drugog poslodavca radi 10 dana, sa bruto naknadom od 10.000 dinara. Zbir ovih naknada je niži od važeće najniže osnovice od 23.053,00 dinara, a takođe je isplaćena naknada kod svakog od poslodavaca niža od srazmernog iznosa najniže osnovice. Naime, kod prvog poslodavca srazmerna najniža osnovica iznosi (8 : 22 x 23.053) 8.383 dinara, što je više od naknade lica koja iznosi 8.000,00 dinara, a kod drugog poslodavca srazmerna najniža osnovica iznosi (10 : 22 x 23.053) 10.479,00 dinara, što je više od naknade ovog lica koja iznosi 10.000,00 dinara. Dakle, u ovom slučaju zbir naknada kod oba poslodavca niži je od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa i svaki poslodavac obračunava i uplaćuje doprinose na srazmeran iznos najniže mesečne osnovice, srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod svakog od poslodavaca u odnosu na puno radno vreme. Ovakav slučaj obračuna prikazan je u narednoj tabeli:

U ovom slučaju bruto naknada za obavljanje privremeno-povremenih poslova kod oba poslodavca manja je od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, pa svaki poslodavac obračunava i uplaćuje doprinose na srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa, koja je među poslodavcima podeljena srazmerno radnom vremenu fizičkog lica kod svakog poslodavca u toku meseca, u odnosu na puno radno vreme.

U posebnom slučaju, ako zaposleni radi kod dva poslodavca u ukupno nepunom radnom vremenu, pa kod jednog poslodavca ostvaruje naknadu iznad, a kod drugog poslodavca ispod srazmernog iznos najniže osnovice doprinosa, obračun je sledeći: kod poslodavca kod koga je naknada iznad srazmernog iznosa najniže osnovice, doprinosi se obračunavaju na tu naknadu, a kod poslodavca kod koga je naknada ispod srazmernog iznosa najniže osnovice, doprinosi se obračunavaju na srazmerni iznos najniže osnovice, koja se, shodno članu 40. Zakona o doprinosima, utvrđuje srazmerno radnom vremenu kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.

U navedenim primerima naknada za izvršioca povremeno-privremenih poslova bila je ugovorena u bruto iznosu.

Ukoliko se ova naknada ugovara u neto iznosu, ona mora da se prevede u bruto iznos radi dobijanja osnovice za obračun poreskih obaveza. U zavisnosti od vrste izvršioca privremeno-povremenih poslova i visine njegove naknade u odnosu na srazmernu najnižu osnovicu doprinosa za nepuno radno vreme u toku meseca, formule za prevođenje neto iznosa naknade u bruto slede u nastavku:

1. Za ugovor zaključen sa nezaposlenim i licem koje ima radni odnos sa nepunim radnim vremenom:

1) ako je ugovorena neto naknada veća od srazmerne najniže osnovice za doprinose, bruto naknada se dobija po formuli:

Bruto naknada = Neto naknada : 0,701,

gde je koeficijent 0,701 utvrđen na osnovu zbirne stope doprinosa za socijalno osiguranje na teret radnika od 19,90% i stope poreza od 10%, pa je jednačina (100 – (19,9 + 10) : 100 = 0,701);

2) ako je ugovorena neto naknada niža od srazmerne najniže osnovice za doprinose, osnovica za doprinose jeste srazmerna najniža bruto osnovica, a osnovica za porez je bruto naknada izvedena po formuli:

Bruto naknada = ((Ugovorena neto naknada + Obračunati doprinosi na srazmernu najnižu osnovicu) : 0,90).

2. Za ugovor zaključen sa penzionisanim licem:

1) ako je ugovorena neto naknada veća od srazmerne najniže osnovice za doprinose, bruto naknada se dobija po formuli:

Bruto naknada = Neto naknada : 0,760,

gde je koeficijent 0,760 utvr­đen na osno­vu sto­pe do­pri­no­sa za pen­zij­sko i invalid­sko osi­gu­ra­nje od 14% i sto­pe po­re­za od 10% (100 – (14 + 10) : 100 = 0,760);

2) ako je ugo­vo­re­na ne­to na­kna­da ni­ža od srazmerne naj­ni­že osno­vi­ce za doprino­se, osno­vi­ca za do­pri­no­se je srazmerna naj­ni­ža bru­to osno­vi­ca, a osnovica za po­rez je bru­to na­kna­da iz­ve­de­na po for­mu­li:

Bruto naknada = ((ugo­vo­re­na ne­to na­kna­da + ob­ra­ču­na­t do­pri­no­s za PIO na srazmernu naj­ni­žu osno­vi­cu) : 0,90).

3. Za ugovor zaključen preko zadruge sa licem starijim od 26 go­di­na živo­ta ili licem koje se ne nalazi na školovanju:

1) ako je ugo­vo­re­na neto na­kna­da ve­ća od srazmerne naj­ni­že osno­vi­ce do­pri­no­sa, for­mu­la za pre­vo­đe­nje u bru­to iz­nos je:

Bruto naknada = Neto naknada : 0,701;

2) ako je ugo­vo­re­na neto na­kna­da ni­ža od srazmerne naj­ni­že osno­vi­ce do­pri­no­sa, osno­vi­ca do­pri­no­sa jeste srazmerna naj­ni­ža bru­to osno­vi­ca, a osno­vi­ca za po­rez je bru­to na­kna­da iz­ve­de­na po for­mu­li:

Bruto naknada = ((ugo­vo­re­na ne­to na­kna­da + ob­ra­ču­na­ti do­pri­no­si na srazmernu naj­ni­žu osno­vi­cu) : 0,90).

4. Za ugovor zaključen preko zadruge sa licem koje se nalazi na školovanju i nije starije od 26 go­di­na:

1) for­mu­la za pre­vo­đe­nje u bru­to iz­nos u svim slučajevima je:

Bruto iznos = Ne­to iz­nos : 0,904,

uz napomenu da se u ovom slučaju bruto utvrđena naknada umanjuje za 20% normiranih troškova, a obračunati porez umanjuje se za 40%.

U narednoj tabeli daju se dva primera za obračun naknade nezaposlenom licu za povremeno-privremene poslove, za rad u delu meseca – kada je naknada za ovaj rad najpre utvrđena u neto iznosu. Pri tome se napominje da se u ovakvim obračunima utvrđena bruto srazmerna najniža osnovica svodi na uporedni neto iznos. Pošto se primeri odnose na nezaposlena lica za koja je rečeno da se prevođenje neto naknade u bruto vrši deljenjem sa koeficijentom 0,701, neto uporedni iznos najniže osnovice dobija se množenjem utvrđene srazmerne najniže bruto osnovice sa koeficijentom 0,701. Po istoj metodologiji vrši se svođenje najniže osnovice na neto iznos i kod drugih kategorija lica koja obavljaju povremeno-privremene poslove (na primer: kod penzionisanih lica srazmerna utvrđena najniža bruto osnovice množi se sa koeficijentom 0,706 itd.).

Obračun za nezaposlena lica, kada je naknada utvrđena najpre u neto iznosu

Kao što se vidi, kada je naknada za obavljanje privremeno-povremenih poslova u delu meseca utvrđena najpre u neto iznosu, potrebno je izvršiti upoređenje tog neto iznosa i srazmernog neto iznosa najniže osnovice doprinosa za broj dana rada, na osnovu čega se utvrđuje koja je osnovica doprinosa i koja je osnovica za porez, a obe moraju da budu u bruto iznosu kada se od njih obračunavaju pripadajuće poreske obaveze.