Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19 – dalje: Zakon o PDV-u) definisano je šta je predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost, dok je odredbama člana 6. propisano u kojim prilikama se smatra da promet dobara i usluga nije izvršen, odnosno koji promet nije predmet oporezivanja PDV-om.
Skip to PDF content54 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
dipl. ekon. Tanja Đelkapić, mlađi savetnik u Ministarstvu finansija
Promet dobara i usluga koji nije predmet
oporezivanja u skladu sa članom 6. Zakona
o PDV-u
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na doda-
tu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 –
ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19
– dalje: Zakon o PDV-u) definisano je šta je pred-
met oporezivanja porezom na dodatu vrednost, dok
je odredbama člana 6. propisano u kojim prilikama
se smatra da promet dobara i usluga nije izvršen,
odnosno koji promet nije predmet oporezivanja
PDV-om.
Uvod
Prema odredbama člana 6. stav 1. Zakona o PDV-u
smatra se da promet dobara i usluga, u smislu ovog
zakona, nije izvršen prilikom:
1) prenosa celokupne ili dela imovine sa ili bez
naknade ili kao ulog, ako je sticalac poreski obve-
znik ili tim prenosom postane poreski obveznik
i ako produži da obavlja istu delatnost;
2) zamene dobara u garantnom roku;
3) besplatnog davanja poslovnih uzoraka u uobiča-
jenim količinama za tu namenu kupcima ili po-
tencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za
potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa;
4) davanja reklamnog materijala i drugih poklona
manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim
licima.
Dva opšta pravila u vezi sa prometom koji nije
predmet oporezivanja PDV-om glase:
1) naknada se ne iskazuje u poreskoj prijavi
PPPDV;
2) naknada ne ulazi u određivanje ukupnog prometa
dobara i usluga u smislu Zakona o PDV-u.
1 Prenos celokupne ili dela imovine
sa ili bez naknade ili kao ulog
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet dobara
i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen pri
prenosu celokupne ili dela imovine sa ili bez
naknade ili kao ulog ako je sticalac poreski ob-
veznik ili tim prenosom postane poreski obve-
znik i ako produži da obavlja istu delatnost.
Delom imovine smatra se celina kojom se omo-
gućava samostalno obavljanje delatnosti sticaoca
dela imovine.
Prilikom prenosa celokupne ili dela imovine
sa ili bez naknade ili kao ulog, ako je sticalac po-
reski obveznik ili tim prenosom postane poreski
obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost,
smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca.
Takođe, prenosilac imovine ili dela imovine
dužan je da sticaocu dostavi sve podatke koji se
odnose na dobra i usluge koji čine imovinu ili
deo imovine čiji je prenos izvršen.
Ako u roku od tri godine od dana izvršenog
prenosa imovine ili dela imovine u skladu sa
članom 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u pre-
stanu propisani uslovi iz člana 6. stav 1. tačka
1) Zakona o PDV-u, sticalac imovine ili dela
imovine dužan je da obračuna PDV za dobra i
usluge koje je stekao tim prenosom, koje na dan
prestanka uslova čine njegovu imovinu, i to na
način na koji bi prenosilac imovine ili dela
imovine imao obavezu obračunavanja PDV-a da
pri prenosu imovine ili dela imovine nisu
bili ispunjeni uslovi iz člana 6. stav 1. tačka
1) Zakona o PDV-u.
Osim toga, potrebno je naglasiti da se obave-
za obračunavanja PDV-a ne odnosi na opremu i
objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objek-
te za vršenje delatnosti za koje postoji obaveza
ispravke odbitka prethodnog poreza u skladu sa
Zakonom o PDV-u.
Pravilnikom o utvrđivanju prenosa celokup-
ne ili dela imovine sa ili bez naknade ili kao
ulog, u vezi sa kojim se smatra da promet dobara i
usluga nije izvršen („Sl. glasnik RS” broj 118/12
– dalje: Pravilnik), bliže se uređuje šta se smatra
prenosom celokupne ili dela imovine sa ili bez
naknade ili kao ulog, u vezi sa kojim se, u smislu
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 55
POREZI
člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, smatra da
promet dobara i usluga nije izvršen.
Ispunjenost uslova za primenu člana 6. stav 1.
tačka 1) Zakona o PDV-u utvrđuje se na dan prenosa
imovine. S tim u vezi, ukoliko su predmetni uslo-
vi ispunjeni i ako je reč o prenosu celokupne ili
dela imovine u skladu sa Pravilnikom, na prenos
celokupne, odnosno dela imovine PDV se ne obra-
čunava i ne plaća. Međutim, ako neki od propisa-
nih uslova nije ispunjen, isporuka svakog dobra u
imovini koja se prenosi, odnosno svaka usluga koja
se pruža prenosom imovine smatra se posebnim
prometom u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Prema članu 2. stav 1. Pravilnika, prenos ce-
lokupne imovine u vezi sa kojim se, u smislu člana
6. stav 1. tačka 1) Zakona, smatra da promet dobara
i usluga nije izvršen, jeste prenos celokupne imo-
vine prilikom:
1) statusne promene privrednog društva u skladu
sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u
formi privrednog društva u skladu sa Zakonom
kojim se uređuju privredna društva;
3) prodaje, ulaganja, odnosno besteretnog davanja;
4) nasleđivanja.
Promena pravne forme privrednog dru-
štva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju
privredna društva, ne smatra se prenosom ce-
lokupne imovine u smislu člana 6. stav 1. tačka
1) Zakona o PDV-u.
Ministarstvo finansija objavilo je Mišlje-
nje broj 011-00-810/2019-04 od 2. oktobra 2019. go-
dine, koje se odnosi na poreski tretman prenosa
uz naknadu celokupne imovine obveznika PDV-a
− privrednog društva u stečaju koje se prodaje
kao pravno lice, koju čine građevinski objekti
sa pripadajućim zemljištem (proizvodna hala,
upravna zgrada, skladište, kantina sa garderobom
i dr.) i zemljište, u kome je navedeno sledeće: „Na
prenos uz naknadu celokupne imovine obveznika
PDV − privrednog društva u stečaju koje se prodaje
kao pravno lice, koju, u konkretnom slučaju, čine
građevinski objekti sa pripadajućim zemljištem
(proizvodna hala, upravna zgrada, skladište, kan-
tina sa garderobom i dr.) i zemljište, PDV se ne
obračunava i ne plaća, pod uslovom da je sticalac
obveznik PDV, odnosno da tim prenosom postaje
obveznik PDV, kao i da sticalac nastavlja da oba-
vlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac.”
Prema članu 3. stav 1. Pravilnika, prenos dela
imovine u vezi sa kojim se, u smislu člana 6. stav
1. tačka 1) Zakona, smatra da promet dobara i uslu-
ga nije izvršen, jeste prenos dela imovine kao
poslovne celine kojom se omogućava samostalno
obavljanje delatnosti sticaoca tog dela imovine
prilikom:
1) statusne promene privrednog društva u skladu
sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) prodaje, ulaganja, odnosno besteretnog davanja;
3) nasleđivanja.
Poslovnom celinom smatra se celina ko-
jom se omogućava samostalno obavljanje delat-
nosti sticaoca, čijim je prenosom u momentu
prenosa onemogućeno prenosiocu da obavlja tu
delatnost.
U Mišljenju Ministarstva finansija broj
430-00-77/2020-04 od 24. februara 2020. godine,
u vezi sa poreskim tretmanom prometa u slučaju
kada obveznik PDV-a − prenosilac izvrši pre-
nos dela imovine − opremu za proizvodnju na-
maza životinjskog i biljnog porekla, kao ulog u
novoosnovano privredno društvo, pri čemu na
dan prenosa predmetne imovine obveznik PDV-a
− sticalac nije nastavio da obavlja delatnost
proizvodnje namaza, već je to nastavio da čini
obveznik PDV-a − prenosilac (do dana kada ob-
veznik PDV-a − sticalac dobije dozvolu nadle-
žnog organa), objavljeno je sledeće: „Ispunjenost
uslova za primenu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona
utvrđuje se na dan prenosa imovine. Prema tome,
kada obveznik PDV − prenosilac izvrši prenos
dela imovine, u konkretnom slučaju opremu za
proizvodnju namaza životinjskog i biljnog pore-
kla, kao ulog u novoosnovano privredno društvo,
obveznika PDV, pri čemu u konkretnom slučaju
na dan prenosa predmetne imovine obveznik PDV
− sticalac nije nastavio da obavlja delatnost
proizvodnje namaza, već je predmetnu delatnost
nastavio da obavlja obveznik PDV − prenosilac
(do dana kada obveznik PDV − sticalac dobije
dozvolu nadležnog organa) obveznik PDV − pre-
nosilac dužan je da za predmetni promet obra-
čuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa
Zakonom. S tim u vezi, obveznik PDV − sticalac
ima pravo da PDV obračunat od strane obveznika
PDV − prenosioca po osnovu prenosa navedenog
dela imovine odbije kao prethodni porez u skladu
sa Zakonom.”
56 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
Naročito ističemo da se prilikom prenosa
celokupne imovine iz člana 2. stav 1. tačka 3),
odnosno dela imovine iz člana 3. stav 1. tačka
2) Pravilnika, prodajom, ulaganjem, odnosno
besteretnim davanjem, smatra da promet doba-
ra i usluga nije izvršen, nezavisno od toga da
li se imovina ili njen deo prenosi u redovnom
prometu ili u postupku likvidacije odnosno
stečaja poreskog obveznika.
2 Zamena dobara u garantnom roku
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet dobara
i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen pri
zameni dobara u garantnom roku.
Pravilnikom o postupku zamene dobara u ga-
rantnom roku kod koje se smatra da promet dobara
nije izvršen („Sl. glasnik RS” broj 118/12) bli-
že se uređuje postupak zamene dobara u garantnom
roku u vezi sa kojim se, u smislu člana 6. stav 1.
tačka 2) Zakona o PDV-u, smatra da promet dobara
nije izvršen.
Smatra se da promet dobara i usluga nije
izvršen prilikom zamene dobara u garantnom
roku, pod uslovom da je zamena dobara izvršena
bez naknade i u skladu sa uslovima iz garancije.
Ako se u skladu sa uslovima iz garancije kori-
sniku dobara vrši zamena dobara u garantnom
roku, uz obavezu plaćanja dela naknade, obveznik
PDV-a dužan je da na taj deo naknade obračuna
PDV u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Primer: Da li se obračunava i plaća PDV u slu-
čaju kada obveznik PDV-a – prodavac i serviser
računarske opreme na teritoriji Republike Sr-
bije imaocu garancije izvrši zamenu rezervnih
delova u garantnom roku u skladu sa uslovima iz
garancije?
Kada obveznik PDV-a – prodavac i serviser ra-
čunarske opreme na teritoriji Republike Srbije
imaocu garancije zameni rezervne delove u garant-
nom roku u skladu sa uslovima iz garancije (pri
čemu je reč o rezervnim delovima koje je obveznik
PDV-a – prodavac i serviser računarske opreme
kupio od proizvođača računarske opreme iz ino-
stranstva i iste uvezao u Republiku Srbiju), bez
naknade, PDV se ne obračunava i ne plaća. Među-
tim, kada obveznik PDV-a – prodavac i serviser
računarske opreme naplaćuje od davaoca garancije
(proizvođača računarske opreme iz inostranstva)
naknadu za zamenu dobara (rezervnih delova), iz-
vršenu imaocu garancije u garantnom roku, tada
se PDV obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o
PDV-u.
U slučaju kada davalac garancije uvozi dobra
koja mu služe za zamenu u garantnom roku, PDV
se obračunava i plaća, jer za uvoz predmetnih
dobara nije propisano poresko oslobođenje. Ob-
veznik PDV-a – davalac garancije ima pravo na
odbitak prethodnog poreza u skladu sa opštim
uslovima za odbitak prethodnog poreza pri uvo-
zu dobara.
Osim toga, na uvoz dobra koja su privremeno
izvezena radi popravke u garantnom roku PDV
se obračunava i plaća na osnovicu koju čini
naknada koju je obveznik platio ili treba da
plati za popravku predmetne mašine, a ako se
ta naknada ne plaća, osnovicu čini porast vred-
nosti mašine nastao popravkom.
U tom slučaju, u osnovicu za obračun PDV-a ura-
čunavaju se i carina i druge uvozne dažbine, kao
i ostali javni prihodi (osim PDV-a) i svi spo-
redni troškovi koji su nastali do prvog odredi-
šta u Republici Srbiji. Na PDV pri uvozu dobara
primenjuju se carinski propisi, a za obračun i
naplatu PDV-a pri uvozu dobara nadležan je ca-
rinski organ koji sprovodi carinski postupak.
Utvrđivanje vrednosti dobara koja se uvoze vrši
nadležni carinski organ. Na uvoz, primera radi,
mašine koja je privremeno izvezena radi popravke
u garantnom roku, PDV se obračunava na osnovicu
koju čini naknada koju je obveznik platio ili tre-
ba da plati za popravku predmetne mašine. Ako
se popravka mašine koja je privremeno izvezena
radi popravke u garantnom roku vrši bez naknade,
a u slučaju kada nadležni carinski organ u skla-
du sa carinskim propisima ne utvrđuje vrednost
mašine pri uvozu, na uvoz te mašine PDV se ne
obračunava i ne plaća jer se smatra da, u skladu sa
Zakonom o PDV-u, nije došlo do porasta vrednosti
mašine. Odredba člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona
o PDV-u i Pravilnik o postupku zamene dobara u
garantnom roku kod koje se smatra da promet doba-
ra nije izvršen ne primenjuju se pri uvozu dobara.
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 57
POREZI
3 Besplatno davanje poslovnih
uzoraka
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 3) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet doba-
ra i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen
prilikom besplatnog davanja poslovnih uzoraka
u uobičajenim količinama za tu namenu kupci-
ma ili potencijalnim kupcima, odnosno trećim
licima za potrebe analize na osnovu akta nadle-
žnog organa.
Pravilnikom o utvrđivanju šta se smatra uz-
imanjem i upotrebom dobara, drugim prometom
dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđi-
vanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, re-
klamnim materijalom i drugim poklonima manje
vrednosti („Sl. glasnik RS” broj 118/12 – dalje:
Pravilnikom), bliže se uređuje, između ostalog,
šta se smatra:
hhuobičajenim količinama poslovnih uzoraka
koje se za tu namenu besplatno daju kupcima ili po-
tencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za
potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa;
hhreklamnim materijalom i drugim poklonima
manje vrednosti koji se povremeno daju različi-
tim licima.
Uobičajenom količinom poslovnih uzoraka,
u smislu člana 6. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u,
smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu, a
rezultat su poslovanja poreskog obveznika ili su
neposredno povezana sa obavljanjem njegove delat-
nosti, bez obzira na to da li je na tim dobrima uti-
snut logotip poreskog obveznika.
Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju
da budu obeležena kao takva, a ako ne mogu da budu
obeležena kao poslovni uzorci, moraju da budu
u obliku i pakovanju različitom od oblika ili
pakovanja tih dobara namenjenih prometu.
Uobičajenom količinom uzoraka koji se daju za
potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa
smatraju se dobra koja se daju za potrebe analize
u količini određenoj aktom nadležnog organa.
Napominjemo da je pojedinim zakonima propisana
obaveza stavljanja na raspolaganje određene količi-
ne dobara nadležnim organima radi realizacije
određenih radnji propisanih tim zakonom. S tim
u vezi, primera radi, Zakonom o bezbednosti hrane
(„Sl. glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19) propisano je
da je prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane
za životinje subjekt u poslovanju hranom ili hra-
nom za životinje dužan da nadležnom inspektoru
stavi besplatno na raspolaganje količinu uzoraka
koja je neophodna za vršenje laboratorijskog ispi-
tivanja. Takođe, pored navedenih, postoje i drugi
propisi kojima je, pre svega radi sprovođenja kon-
trole, propisana obaveza dostavljanja određenih
dobara bez naknade.
4 Davanje reklamnog materijala i
drugih poklona manje vrednosti
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet doba-
ra i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen
prilikom davanja reklamnog materijala i drugih
poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno ra-
zličitim licima.
Reklamnim materijalom, u smislu člana 6. stav
1. tačka 4) Zakona o PDV-u, smatraju se dobra na ko-
jima je odštampan ili utisnut logotip poreskog
obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda
koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika,
koja taj poreski obveznik besplatno daje različi-
tim licima.
Reklamnim materijalom smatraju se olovke,
rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačke-
ti, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe,
upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužav-
nici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga
dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja
od 2.000 dinara, bez PDV-a.
Poklonom manje vrednosti, u smislu člana 6.
stav 1. tačka 4) Zakona o PDV-a, smatra se dobro
pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000
dinara, bez PDV-a, osim dobra koje se smatra re-
klamnim materijalom u skladu sa članom 8. Pra-
vilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem
i upotrebom dobara, drugim prometom dobara
i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju
uobičajenih količina poslovnih uzoraka, re-
klamnim materijalom i drugim poklonima manje
vrednosti, koje obveznik daje povremeno razli-
čitim licima (poslovnim partnerima, potenci-
jalnim poslovnim partnerima, predstavnicima
poslovnih partnera i dr.), a da za to ne postoji
pravna obaveza.
U Mišljenju Ministarstva finansija broj 413-
00-29/2019-04 od 23. decembra 2019. godine, u vezi
sa poreskim tretmanom prometa u slučaju kada ob-
veznik PDV-a − distributer kafe za espreso-apa-
rate, u cilju promocije svog proizvoda, daje bez
naknade povremeno različitim licima kapsule
58 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
kafe za espreso-aparate, pri čemu su kapsule kafe
koje se daju bez naknade identične kapsulama kafe
koje su namenjene prodaji i nisu obeležene kao po-
slovni uzorci, navedeno je sledeće: „Kada obveznik
PDV-a, u konkretnom slučaju distributer kafe za
espreso-aparate, u cilju promocije svog proizvo-
da daje bez naknade povremeno različitim licima
kapsule kafe za espreso aparate, pojedinačne tr-
žišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV-a,
pri čemu su kapsule kafe koje se daju bez naknade
identične kapsulama kafe koje su namenjene pro-
daji i nisu obeležene kao poslovni uzorci, reč je
o davanju poklona manje vrednosti u skladu sa Zako-
nom, što znači da obveznik PDV-a nema obavezu da
obračuna i plati PDV po tom osnovu do vrednosti
utvrđene u skladu sa članom 10. Pravilnika.”
Kada je u pitanju ostvarivanje prava na odbitak
prethodnog poreza po osnovu poklona manje vred-
nosti, ono zavisi od toga da li se radi o dobrima
koja su nabavljena u cilju davanja poklona poslov-
nim partnerima ili drugim licima ili se radi
o dobrima proizvedenim ili nabavljenim u cilju
dalje prodaje.
Ako su određena dobra nabavljena u cilju po-
klanjanja poslovnim partnerima ili drugim
licima, a nemaju karakter reklamnog materija-
la, nego se smatraju izdacima za reprezentaciju,
obveznik PDV-a, u skladu sa članom 29. stav 1.
tačka 2) Zakona o PDV-u, nema pravo na odbitak
prethodnog poreza po osnovu nabavke tih dobara,
ali ni obavezu obračuna PDV-a u ovom slučaju,
nezavisno od pojedinačne tržišne vrednosti
dobara. Napominjemo da se promet dobara bez
naknade izjednačava sa prometom dobara uz nak-
nadu, pod uslovom da PDV obračunat u prethod-
noj fazi prometa na ta dobra može da se odbije u
potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da
li je i ostvareno pravo na odbitak prethodnog
poreza po tom osnovu.
Važno je napomenuti i da se na uvoz dobara – po-
slovnih uzoraka, reklamnog materijala i pošilj-
ki male vrednosti (osim pošiljki male vrednosti
koje domaći i strani državljani besplatno prima-
ju od fizičkih lica iz inostranstva, uz uslov da je
reč o pošiljkama koje nisu komercijalne prirode)
– PDV obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o
PDV-u, s obzirom na to da za uvoz predmetnih doba-
ra nije propisano poresko oslobođenje odredbama
člana 26. Zakona o PDV-u.
5 Ukupna vrednost reklamnog
materijala i drugih poklona manje
vrednosti u poreskom periodu na koju
se ne obračunava i ne plaća PDV
Ukupna vrednost reklamnog materijala i dru-
gih poklona manje vrednosti u poreskom periodu
ne može da bude veća od 0,25% od ukupnog prometa
poreskog obveznika u tom poreskom periodu.
Ukupnim prometom smatra se promet dobara
i usluga sa i bez prava na odbitak prethodnog
poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbi-
je i u inostranstvu, bez PDV-a. Napominjemo, u
ukupan promet ne uračunava se promet opreme i
objekata za vršenje delatnosti, bez PDV-a.
Prema tome, ukoliko je ukupna, odnosno zbirna
vrednost reklamnog materijala i drugih poklona
manje vrednosti u poreskom periodu veća od 0,25%
od ukupnog prometa poreskog obveznika, postoji
obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a na razliku.
Ministarstvo finansija u Mišljenju broj
011-00-00791/2016-04 od 2. novembra 2016. godine,
u vezi sa pitanjem šta se uračunava u ukupnu vred-
nost reklamnog materijala i drugih poklona manje
vrednosti koja se utvrđuje primenom procenta
od 0,25% na ukupan promet poreskog obveznika u
poreskom periodu, objavilo je sledeće: „Kada ob-
veznik PDV, u cilju tržišnog pozicioniranja i
postizanja poslovnih rezultata, besplatno daje
reklamni materijal i druge poklone manje vred-
nosti različitim licima u Republici Srbiji,
pri čemu je vrednost datih dobara jednaka ili
manja od vrednosti utvrđene primenom procenta
od 0,25% na ukupan promet poreskog obveznika u
tom poreskom periodu (ukupnim prometom za svr-
hu utvrđivanja vrednosti reklamnog materijala i
poklona manje vrednosti smatra se promet dobara
i usluga sa ili bez prava na odbitak prethodnog
poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbije
i u inostranstvu, u koji se ne uračunava promet
opreme i objekata za vršenje delatnosti, uklju-
čujući i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti,
bez PDV, nezavisno od toga da li je reč o prometu
sa ili bez naknade), PDV se ne obračunava i ne
plaća. Naime, u ovom slučaju, a u skladu sa čla-
nom 6. stav 1. tačka 4) Zakona, smatra se da promet
predmetnih dobara nije izvršen. Međutim, kada
obveznik PDV izvozi, odnosno šalje ili otprema
u inostranstvo reklamni materijal i druge po-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 59
POREZI
klone manje vrednosti inodistributeru koji će
ih u inostranstvu besplatno davati različitim
licima, ne primenjuje se član 6. stav 1. tačka 4)
Zakona, već se primenjuje član 24. stav 1. tačka 2)
Zakona, prema kojem se PDV ne plaća na promet
dobara koja obveznik PDV ili treće lice, po nje-
govom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo.
Takođe, kada inodistributer u inostranstvu bes-
platno daje reklamni materijal i druge poklone
manje vrednosti različitim licima (dobra koja
mu je otpremio, odnosno poslao obveznik PDV
ili koja je samostalno nabavio u inostranstvu), u
cilju tržišnog pozicioniranja i postizanja po-
slovnih rezultata obveznika PDV, ne primenjuje
se član 6. stav 1. tačka 4) Zakona, s obzirom na to
da je, pre svega, reč o prometu dobara koji se vrši
u inostranstvu u skladu sa članom 11. stav 1. tačka
3) Zakona, a koji nije predmet oporezivanja PDV.
Prema tome, u vrednost reklamnog materijala i
drugih dobara manje vrednosti koja se utvrđuje
primenom procenta od 0,25% na ukupan promet
poreskog obveznika u poreskom periodu, ne ura-
čunava se vrednost dobara na čiji se promet ne
primenjuje član 6. stav 1. tačka 4) Zakona.” PS
POREZI
dipl. ekon. Tanja Đelkapić, mlađi savetnik u Ministarstvu finansija
Promet dobara i usluga koji nije predmet
oporezivanja u skladu sa članom 6. Zakona
o PDV-u
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na doda-
tu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 –
ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr.
zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19
– dalje: Zakon o PDV-u) definisano je šta je pred-
met oporezivanja porezom na dodatu vrednost, dok
je odredbama člana 6. propisano u kojim prilikama
se smatra da promet dobara i usluga nije izvršen,
odnosno koji promet nije predmet oporezivanja
PDV-om.
Uvod
Prema odredbama člana 6. stav 1. Zakona o PDV-u
smatra se da promet dobara i usluga, u smislu ovog
zakona, nije izvršen prilikom:
1) prenosa celokupne ili dela imovine sa ili bez
naknade ili kao ulog, ako je sticalac poreski obve-
znik ili tim prenosom postane poreski obveznik
i ako produži da obavlja istu delatnost;
2) zamene dobara u garantnom roku;
3) besplatnog davanja poslovnih uzoraka u uobiča-
jenim količinama za tu namenu kupcima ili po-
tencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za
potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa;
4) davanja reklamnog materijala i drugih poklona
manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim
licima.
Dva opšta pravila u vezi sa prometom koji nije
predmet oporezivanja PDV-om glase:
1) naknada se ne iskazuje u poreskoj prijavi
PPPDV;
2) naknada ne ulazi u određivanje ukupnog prometa
dobara i usluga u smislu Zakona o PDV-u.
1 Prenos celokupne ili dela imovine
sa ili bez naknade ili kao ulog
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet dobara
i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen pri
prenosu celokupne ili dela imovine sa ili bez
naknade ili kao ulog ako je sticalac poreski ob-
veznik ili tim prenosom postane poreski obve-
znik i ako produži da obavlja istu delatnost.
Delom imovine smatra se celina kojom se omo-
gućava samostalno obavljanje delatnosti sticaoca
dela imovine.
Prilikom prenosa celokupne ili dela imovine
sa ili bez naknade ili kao ulog, ako je sticalac po-
reski obveznik ili tim prenosom postane poreski
obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost,
smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca.
Takođe, prenosilac imovine ili dela imovine
dužan je da sticaocu dostavi sve podatke koji se
odnose na dobra i usluge koji čine imovinu ili
deo imovine čiji je prenos izvršen.
Ako u roku od tri godine od dana izvršenog
prenosa imovine ili dela imovine u skladu sa
članom 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u pre-
stanu propisani uslovi iz člana 6. stav 1. tačka
1) Zakona o PDV-u, sticalac imovine ili dela
imovine dužan je da obračuna PDV za dobra i
usluge koje je stekao tim prenosom, koje na dan
prestanka uslova čine njegovu imovinu, i to na
način na koji bi prenosilac imovine ili dela
imovine imao obavezu obračunavanja PDV-a da
pri prenosu imovine ili dela imovine nisu
bili ispunjeni uslovi iz člana 6. stav 1. tačka
1) Zakona o PDV-u.
Osim toga, potrebno je naglasiti da se obave-
za obračunavanja PDV-a ne odnosi na opremu i
objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objek-
te za vršenje delatnosti za koje postoji obaveza
ispravke odbitka prethodnog poreza u skladu sa
Zakonom o PDV-u.
Pravilnikom o utvrđivanju prenosa celokup-
ne ili dela imovine sa ili bez naknade ili kao
ulog, u vezi sa kojim se smatra da promet dobara i
usluga nije izvršen („Sl. glasnik RS” broj 118/12
– dalje: Pravilnik), bliže se uređuje šta se smatra
prenosom celokupne ili dela imovine sa ili bez
naknade ili kao ulog, u vezi sa kojim se, u smislu
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 55
POREZI
člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, smatra da
promet dobara i usluga nije izvršen.
Ispunjenost uslova za primenu člana 6. stav 1.
tačka 1) Zakona o PDV-u utvrđuje se na dan prenosa
imovine. S tim u vezi, ukoliko su predmetni uslo-
vi ispunjeni i ako je reč o prenosu celokupne ili
dela imovine u skladu sa Pravilnikom, na prenos
celokupne, odnosno dela imovine PDV se ne obra-
čunava i ne plaća. Međutim, ako neki od propisa-
nih uslova nije ispunjen, isporuka svakog dobra u
imovini koja se prenosi, odnosno svaka usluga koja
se pruža prenosom imovine smatra se posebnim
prometom u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Prema članu 2. stav 1. Pravilnika, prenos ce-
lokupne imovine u vezi sa kojim se, u smislu člana
6. stav 1. tačka 1) Zakona, smatra da promet dobara
i usluga nije izvršen, jeste prenos celokupne imo-
vine prilikom:
1) statusne promene privrednog društva u skladu
sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u
formi privrednog društva u skladu sa Zakonom
kojim se uređuju privredna društva;
3) prodaje, ulaganja, odnosno besteretnog davanja;
4) nasleđivanja.
Promena pravne forme privrednog dru-
štva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju
privredna društva, ne smatra se prenosom ce-
lokupne imovine u smislu člana 6. stav 1. tačka
1) Zakona o PDV-u.
Ministarstvo finansija objavilo je Mišlje-
nje broj 011-00-810/2019-04 od 2. oktobra 2019. go-
dine, koje se odnosi na poreski tretman prenosa
uz naknadu celokupne imovine obveznika PDV-a
− privrednog društva u stečaju koje se prodaje
kao pravno lice, koju čine građevinski objekti
sa pripadajućim zemljištem (proizvodna hala,
upravna zgrada, skladište, kantina sa garderobom
i dr.) i zemljište, u kome je navedeno sledeće: „Na
prenos uz naknadu celokupne imovine obveznika
PDV − privrednog društva u stečaju koje se prodaje
kao pravno lice, koju, u konkretnom slučaju, čine
građevinski objekti sa pripadajućim zemljištem
(proizvodna hala, upravna zgrada, skladište, kan-
tina sa garderobom i dr.) i zemljište, PDV se ne
obračunava i ne plaća, pod uslovom da je sticalac
obveznik PDV, odnosno da tim prenosom postaje
obveznik PDV, kao i da sticalac nastavlja da oba-
vlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac.”
Prema članu 3. stav 1. Pravilnika, prenos dela
imovine u vezi sa kojim se, u smislu člana 6. stav
1. tačka 1) Zakona, smatra da promet dobara i uslu-
ga nije izvršen, jeste prenos dela imovine kao
poslovne celine kojom se omogućava samostalno
obavljanje delatnosti sticaoca tog dela imovine
prilikom:
1) statusne promene privrednog društva u skladu
sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) prodaje, ulaganja, odnosno besteretnog davanja;
3) nasleđivanja.
Poslovnom celinom smatra se celina ko-
jom se omogućava samostalno obavljanje delat-
nosti sticaoca, čijim je prenosom u momentu
prenosa onemogućeno prenosiocu da obavlja tu
delatnost.
U Mišljenju Ministarstva finansija broj
430-00-77/2020-04 od 24. februara 2020. godine,
u vezi sa poreskim tretmanom prometa u slučaju
kada obveznik PDV-a − prenosilac izvrši pre-
nos dela imovine − opremu za proizvodnju na-
maza životinjskog i biljnog porekla, kao ulog u
novoosnovano privredno društvo, pri čemu na
dan prenosa predmetne imovine obveznik PDV-a
− sticalac nije nastavio da obavlja delatnost
proizvodnje namaza, već je to nastavio da čini
obveznik PDV-a − prenosilac (do dana kada ob-
veznik PDV-a − sticalac dobije dozvolu nadle-
žnog organa), objavljeno je sledeće: „Ispunjenost
uslova za primenu člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona
utvrđuje se na dan prenosa imovine. Prema tome,
kada obveznik PDV − prenosilac izvrši prenos
dela imovine, u konkretnom slučaju opremu za
proizvodnju namaza životinjskog i biljnog pore-
kla, kao ulog u novoosnovano privredno društvo,
obveznika PDV, pri čemu u konkretnom slučaju
na dan prenosa predmetne imovine obveznik PDV
− sticalac nije nastavio da obavlja delatnost
proizvodnje namaza, već je predmetnu delatnost
nastavio da obavlja obveznik PDV − prenosilac
(do dana kada obveznik PDV − sticalac dobije
dozvolu nadležnog organa) obveznik PDV − pre-
nosilac dužan je da za predmetni promet obra-
čuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa
Zakonom. S tim u vezi, obveznik PDV − sticalac
ima pravo da PDV obračunat od strane obveznika
PDV − prenosioca po osnovu prenosa navedenog
dela imovine odbije kao prethodni porez u skladu
sa Zakonom.”
56 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
Naročito ističemo da se prilikom prenosa
celokupne imovine iz člana 2. stav 1. tačka 3),
odnosno dela imovine iz člana 3. stav 1. tačka
2) Pravilnika, prodajom, ulaganjem, odnosno
besteretnim davanjem, smatra da promet doba-
ra i usluga nije izvršen, nezavisno od toga da
li se imovina ili njen deo prenosi u redovnom
prometu ili u postupku likvidacije odnosno
stečaja poreskog obveznika.
2 Zamena dobara u garantnom roku
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet dobara
i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen pri
zameni dobara u garantnom roku.
Pravilnikom o postupku zamene dobara u ga-
rantnom roku kod koje se smatra da promet dobara
nije izvršen („Sl. glasnik RS” broj 118/12) bli-
že se uređuje postupak zamene dobara u garantnom
roku u vezi sa kojim se, u smislu člana 6. stav 1.
tačka 2) Zakona o PDV-u, smatra da promet dobara
nije izvršen.
Smatra se da promet dobara i usluga nije
izvršen prilikom zamene dobara u garantnom
roku, pod uslovom da je zamena dobara izvršena
bez naknade i u skladu sa uslovima iz garancije.
Ako se u skladu sa uslovima iz garancije kori-
sniku dobara vrši zamena dobara u garantnom
roku, uz obavezu plaćanja dela naknade, obveznik
PDV-a dužan je da na taj deo naknade obračuna
PDV u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Primer: Da li se obračunava i plaća PDV u slu-
čaju kada obveznik PDV-a – prodavac i serviser
računarske opreme na teritoriji Republike Sr-
bije imaocu garancije izvrši zamenu rezervnih
delova u garantnom roku u skladu sa uslovima iz
garancije?
Kada obveznik PDV-a – prodavac i serviser ra-
čunarske opreme na teritoriji Republike Srbije
imaocu garancije zameni rezervne delove u garant-
nom roku u skladu sa uslovima iz garancije (pri
čemu je reč o rezervnim delovima koje je obveznik
PDV-a – prodavac i serviser računarske opreme
kupio od proizvođača računarske opreme iz ino-
stranstva i iste uvezao u Republiku Srbiju), bez
naknade, PDV se ne obračunava i ne plaća. Među-
tim, kada obveznik PDV-a – prodavac i serviser
računarske opreme naplaćuje od davaoca garancije
(proizvođača računarske opreme iz inostranstva)
naknadu za zamenu dobara (rezervnih delova), iz-
vršenu imaocu garancije u garantnom roku, tada
se PDV obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o
PDV-u.
U slučaju kada davalac garancije uvozi dobra
koja mu služe za zamenu u garantnom roku, PDV
se obračunava i plaća, jer za uvoz predmetnih
dobara nije propisano poresko oslobođenje. Ob-
veznik PDV-a – davalac garancije ima pravo na
odbitak prethodnog poreza u skladu sa opštim
uslovima za odbitak prethodnog poreza pri uvo-
zu dobara.
Osim toga, na uvoz dobra koja su privremeno
izvezena radi popravke u garantnom roku PDV
se obračunava i plaća na osnovicu koju čini
naknada koju je obveznik platio ili treba da
plati za popravku predmetne mašine, a ako se
ta naknada ne plaća, osnovicu čini porast vred-
nosti mašine nastao popravkom.
U tom slučaju, u osnovicu za obračun PDV-a ura-
čunavaju se i carina i druge uvozne dažbine, kao
i ostali javni prihodi (osim PDV-a) i svi spo-
redni troškovi koji su nastali do prvog odredi-
šta u Republici Srbiji. Na PDV pri uvozu dobara
primenjuju se carinski propisi, a za obračun i
naplatu PDV-a pri uvozu dobara nadležan je ca-
rinski organ koji sprovodi carinski postupak.
Utvrđivanje vrednosti dobara koja se uvoze vrši
nadležni carinski organ. Na uvoz, primera radi,
mašine koja je privremeno izvezena radi popravke
u garantnom roku, PDV se obračunava na osnovicu
koju čini naknada koju je obveznik platio ili tre-
ba da plati za popravku predmetne mašine. Ako
se popravka mašine koja je privremeno izvezena
radi popravke u garantnom roku vrši bez naknade,
a u slučaju kada nadležni carinski organ u skla-
du sa carinskim propisima ne utvrđuje vrednost
mašine pri uvozu, na uvoz te mašine PDV se ne
obračunava i ne plaća jer se smatra da, u skladu sa
Zakonom o PDV-u, nije došlo do porasta vrednosti
mašine. Odredba člana 6. stav 1. tačka 2) Zakona
o PDV-u i Pravilnik o postupku zamene dobara u
garantnom roku kod koje se smatra da promet doba-
ra nije izvršen ne primenjuju se pri uvozu dobara.
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 57
POREZI
3 Besplatno davanje poslovnih
uzoraka
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 3) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet doba-
ra i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen
prilikom besplatnog davanja poslovnih uzoraka
u uobičajenim količinama za tu namenu kupci-
ma ili potencijalnim kupcima, odnosno trećim
licima za potrebe analize na osnovu akta nadle-
žnog organa.
Pravilnikom o utvrđivanju šta se smatra uz-
imanjem i upotrebom dobara, drugim prometom
dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđi-
vanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, re-
klamnim materijalom i drugim poklonima manje
vrednosti („Sl. glasnik RS” broj 118/12 – dalje:
Pravilnikom), bliže se uređuje, između ostalog,
šta se smatra:
hhuobičajenim količinama poslovnih uzoraka
koje se za tu namenu besplatno daju kupcima ili po-
tencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za
potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa;
hhreklamnim materijalom i drugim poklonima
manje vrednosti koji se povremeno daju različi-
tim licima.
Uobičajenom količinom poslovnih uzoraka,
u smislu člana 6. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u,
smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu, a
rezultat su poslovanja poreskog obveznika ili su
neposredno povezana sa obavljanjem njegove delat-
nosti, bez obzira na to da li je na tim dobrima uti-
snut logotip poreskog obveznika.
Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju
da budu obeležena kao takva, a ako ne mogu da budu
obeležena kao poslovni uzorci, moraju da budu
u obliku i pakovanju različitom od oblika ili
pakovanja tih dobara namenjenih prometu.
Uobičajenom količinom uzoraka koji se daju za
potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa
smatraju se dobra koja se daju za potrebe analize
u količini određenoj aktom nadležnog organa.
Napominjemo da je pojedinim zakonima propisana
obaveza stavljanja na raspolaganje određene količi-
ne dobara nadležnim organima radi realizacije
određenih radnji propisanih tim zakonom. S tim
u vezi, primera radi, Zakonom o bezbednosti hrane
(„Sl. glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19) propisano je
da je prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane
za životinje subjekt u poslovanju hranom ili hra-
nom za životinje dužan da nadležnom inspektoru
stavi besplatno na raspolaganje količinu uzoraka
koja je neophodna za vršenje laboratorijskog ispi-
tivanja. Takođe, pored navedenih, postoje i drugi
propisi kojima je, pre svega radi sprovođenja kon-
trole, propisana obaveza dostavljanja određenih
dobara bez naknade.
4 Davanje reklamnog materijala i
drugih poklona manje vrednosti
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona o
PDV-u propisano je da se smatra da promet doba-
ra i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen
prilikom davanja reklamnog materijala i drugih
poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno ra-
zličitim licima.
Reklamnim materijalom, u smislu člana 6. stav
1. tačka 4) Zakona o PDV-u, smatraju se dobra na ko-
jima je odštampan ili utisnut logotip poreskog
obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda
koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika,
koja taj poreski obveznik besplatno daje različi-
tim licima.
Reklamnim materijalom smatraju se olovke,
rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačke-
ti, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe,
upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužav-
nici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga
dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja
od 2.000 dinara, bez PDV-a.
Poklonom manje vrednosti, u smislu člana 6.
stav 1. tačka 4) Zakona o PDV-a, smatra se dobro
pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000
dinara, bez PDV-a, osim dobra koje se smatra re-
klamnim materijalom u skladu sa članom 8. Pra-
vilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem
i upotrebom dobara, drugim prometom dobara
i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju
uobičajenih količina poslovnih uzoraka, re-
klamnim materijalom i drugim poklonima manje
vrednosti, koje obveznik daje povremeno razli-
čitim licima (poslovnim partnerima, potenci-
jalnim poslovnim partnerima, predstavnicima
poslovnih partnera i dr.), a da za to ne postoji
pravna obaveza.
U Mišljenju Ministarstva finansija broj 413-
00-29/2019-04 od 23. decembra 2019. godine, u vezi
sa poreskim tretmanom prometa u slučaju kada ob-
veznik PDV-a − distributer kafe za espreso-apa-
rate, u cilju promocije svog proizvoda, daje bez
naknade povremeno različitim licima kapsule
58 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
kafe za espreso-aparate, pri čemu su kapsule kafe
koje se daju bez naknade identične kapsulama kafe
koje su namenjene prodaji i nisu obeležene kao po-
slovni uzorci, navedeno je sledeće: „Kada obveznik
PDV-a, u konkretnom slučaju distributer kafe za
espreso-aparate, u cilju promocije svog proizvo-
da daje bez naknade povremeno različitim licima
kapsule kafe za espreso aparate, pojedinačne tr-
žišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV-a,
pri čemu su kapsule kafe koje se daju bez naknade
identične kapsulama kafe koje su namenjene pro-
daji i nisu obeležene kao poslovni uzorci, reč je
o davanju poklona manje vrednosti u skladu sa Zako-
nom, što znači da obveznik PDV-a nema obavezu da
obračuna i plati PDV po tom osnovu do vrednosti
utvrđene u skladu sa članom 10. Pravilnika.”
Kada je u pitanju ostvarivanje prava na odbitak
prethodnog poreza po osnovu poklona manje vred-
nosti, ono zavisi od toga da li se radi o dobrima
koja su nabavljena u cilju davanja poklona poslov-
nim partnerima ili drugim licima ili se radi
o dobrima proizvedenim ili nabavljenim u cilju
dalje prodaje.
Ako su određena dobra nabavljena u cilju po-
klanjanja poslovnim partnerima ili drugim
licima, a nemaju karakter reklamnog materija-
la, nego se smatraju izdacima za reprezentaciju,
obveznik PDV-a, u skladu sa članom 29. stav 1.
tačka 2) Zakona o PDV-u, nema pravo na odbitak
prethodnog poreza po osnovu nabavke tih dobara,
ali ni obavezu obračuna PDV-a u ovom slučaju,
nezavisno od pojedinačne tržišne vrednosti
dobara. Napominjemo da se promet dobara bez
naknade izjednačava sa prometom dobara uz nak-
nadu, pod uslovom da PDV obračunat u prethod-
noj fazi prometa na ta dobra može da se odbije u
potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da
li je i ostvareno pravo na odbitak prethodnog
poreza po tom osnovu.
Važno je napomenuti i da se na uvoz dobara – po-
slovnih uzoraka, reklamnog materijala i pošilj-
ki male vrednosti (osim pošiljki male vrednosti
koje domaći i strani državljani besplatno prima-
ju od fizičkih lica iz inostranstva, uz uslov da je
reč o pošiljkama koje nisu komercijalne prirode)
– PDV obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o
PDV-u, s obzirom na to da za uvoz predmetnih doba-
ra nije propisano poresko oslobođenje odredbama
člana 26. Zakona o PDV-u.
5 Ukupna vrednost reklamnog
materijala i drugih poklona manje
vrednosti u poreskom periodu na koju
se ne obračunava i ne plaća PDV
Ukupna vrednost reklamnog materijala i dru-
gih poklona manje vrednosti u poreskom periodu
ne može da bude veća od 0,25% od ukupnog prometa
poreskog obveznika u tom poreskom periodu.
Ukupnim prometom smatra se promet dobara
i usluga sa i bez prava na odbitak prethodnog
poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbi-
je i u inostranstvu, bez PDV-a. Napominjemo, u
ukupan promet ne uračunava se promet opreme i
objekata za vršenje delatnosti, bez PDV-a.
Prema tome, ukoliko je ukupna, odnosno zbirna
vrednost reklamnog materijala i drugih poklona
manje vrednosti u poreskom periodu veća od 0,25%
od ukupnog prometa poreskog obveznika, postoji
obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a na razliku.
Ministarstvo finansija u Mišljenju broj
011-00-00791/2016-04 od 2. novembra 2016. godine,
u vezi sa pitanjem šta se uračunava u ukupnu vred-
nost reklamnog materijala i drugih poklona manje
vrednosti koja se utvrđuje primenom procenta
od 0,25% na ukupan promet poreskog obveznika u
poreskom periodu, objavilo je sledeće: „Kada ob-
veznik PDV, u cilju tržišnog pozicioniranja i
postizanja poslovnih rezultata, besplatno daje
reklamni materijal i druge poklone manje vred-
nosti različitim licima u Republici Srbiji,
pri čemu je vrednost datih dobara jednaka ili
manja od vrednosti utvrđene primenom procenta
od 0,25% na ukupan promet poreskog obveznika u
tom poreskom periodu (ukupnim prometom za svr-
hu utvrđivanja vrednosti reklamnog materijala i
poklona manje vrednosti smatra se promet dobara
i usluga sa ili bez prava na odbitak prethodnog
poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbije
i u inostranstvu, u koji se ne uračunava promet
opreme i objekata za vršenje delatnosti, uklju-
čujući i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti,
bez PDV, nezavisno od toga da li je reč o prometu
sa ili bez naknade), PDV se ne obračunava i ne
plaća. Naime, u ovom slučaju, a u skladu sa čla-
nom 6. stav 1. tačka 4) Zakona, smatra se da promet
predmetnih dobara nije izvršen. Međutim, kada
obveznik PDV izvozi, odnosno šalje ili otprema
u inostranstvo reklamni materijal i druge po-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 59
POREZI
klone manje vrednosti inodistributeru koji će
ih u inostranstvu besplatno davati različitim
licima, ne primenjuje se član 6. stav 1. tačka 4)
Zakona, već se primenjuje član 24. stav 1. tačka 2)
Zakona, prema kojem se PDV ne plaća na promet
dobara koja obveznik PDV ili treće lice, po nje-
govom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo.
Takođe, kada inodistributer u inostranstvu bes-
platno daje reklamni materijal i druge poklone
manje vrednosti različitim licima (dobra koja
mu je otpremio, odnosno poslao obveznik PDV
ili koja je samostalno nabavio u inostranstvu), u
cilju tržišnog pozicioniranja i postizanja po-
slovnih rezultata obveznika PDV, ne primenjuje
se član 6. stav 1. tačka 4) Zakona, s obzirom na to
da je, pre svega, reč o prometu dobara koji se vrši
u inostranstvu u skladu sa članom 11. stav 1. tačka
3) Zakona, a koji nije predmet oporezivanja PDV.
Prema tome, u vrednost reklamnog materijala i
drugih dobara manje vrednosti koja se utvrđuje
primenom procenta od 0,25% na ukupan promet
poreskog obveznika u poreskom periodu, ne ura-
čunava se vrednost dobara na čiji se promet ne
primenjuje član 6. stav 1. tačka 4) Zakona.” PS