Primena finansijskih propisa

Poreski tretman naknade štete

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-171/2016-04 od 4. 4. 2016)

Prema navodima u predmetnom zahtevu, tužilja je vodila dva sudska spora protiv poslodavca (tuženog), i to: spor radi poništenja Aneksa II Osnovnog ugovora o radu, kojim je tužilja raspoređena na radno mesto koje ne odgovara vrsti i stepenu njene stručne spreme, kao i spor zbog zlostavljanja na radu.

Dalje se ukazuje da je posle višegodišnjih sudskih procesa zajednički interes (tužilje i poslodavca) bio da se sporazumno reguliše prestanak radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih.

Na osnovu Sporazuma o prestanku radnog odnosa, zaključenog između poslodavca i tužilje, kako se navodi, poslodavac je isplatio novčane naknade, i to: na ime otpremnine zbog prestanka radnog odnosa, na ime naknade za neiskorišćeni deo godišnjeg odmora, na ime naknade štete zbog zlostavljanja na radu, kao i pripadajuću zaradu. Dalje, prema priloženom tekstu predmetnog sporazuma, u vezi sa tužbom i tužbenim zahtevom, koji se jednim delom odnosi na utvrđivanje da je zaposlena trpela zlostavljanje na radu, kao i na zabranu svakog ponašanja poslodavca koje predstavlja zlostavljanje, uključujući i pogoršanje uslova rada zaposlene, njenu izolaciju, stvaranje neprijateljskog okruženja i dalje vršenje zlostavljanja i ponavljanje zlostavljanja na radu, sud je doneo delimičnu presudu, koja je postala i pravnosnažna, kojom je usvojio tužbeni zahtev u navedenom delu.

Prema navodima iz sporazuma, po osnovu tužbenog zahteva na ime pretrpljene nematerijalne štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, straha i povrede časti i ugleda, kao i objavljivanja presude u dnevnom listu „Politikaˮ, radi naknade štete vođen je postupak pred Višim sudom.

Zaključenjem navedenog sporazuma, pored ostalog, ugovorne strane su se saglasile da se „sporovi okončaju mirnim putem, na način i pod uslovima definisanim ovim sporazumom, tako što će se Zaposlena: (1) odreći svih tužbenih zahteva u Sporovima u odnosu na koje nije zaključena glavna rasprava; (2) povući tužbe u sporovima u delu tužbenih zahteva u odnosu na koje je zaključena glavna rasprava, ali o kojima još uvek nije doneta pravnosnažna sudska odluka; (3) obavezati da neće pokretati postupke izvršenja na osnovu Delimične presude i eventualnih drugih pravnosnažnih odlukaˮ, a da će poslodavac isplatiti tužilji novčanu naknadu definisanu u tekstu predmetnog sporazuma.

Odredbom člana 9. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11– US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se porez na dohodak građana ne plaća na primanja ostvarena po osnovu naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu).

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJˮ, br. 29/78, 39/85, 45/89 – US i 57/89, „Sl. list SRJˮ, br. 31/93, 22/99 – dr. propis, 23/99 – ispravka, 35/99 – dr. propis i 44/99 – dr. propis) propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Svako ima pravo da zahteva od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti (član 157. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Stavom 2. tog člana zakona propisano je da sud, odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.

Prema odredbi člana 199. Zakona o obligacionim odnosima, u slučaju povreda prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Članom 200. Zakona o obligacionim odnosima propisuje se da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

Shodno navedenim okolnostima i zakonskim odredbama, primanje ostvareno po osnovu naknade materijalne i nematerijalne štete zbog zlostavljanja na radu koja je u predmetnom slučaju utvrđena pravnosnažnom presudom, ne predstavlja prihod fizičkog lica koji podleže plaćanju poreza na dohodak građana. Naknada štete u skladu sa zakonom koja je kao predmet tužbenog zahteva po postizanju sporazuma regulisana navedenim sporazumom, a koja po svojoj suštini ne predstavlja naknadu za izmaklu korist, nije predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.

Da li postoji obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u slučaju isplate naknade štete zaposlenom na ime razlike u zaradi, na osnovu pravnosnažne sudske presude?

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-104/2016-04 od 6. 4. 2016)

Prema članu 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RSˮ, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: ZDOSO) osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Odredbom člana 51. stav 1. ZDOSO propisano je da je poslodavac obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove. Prema odredbi stava 2. tog člana Zakona poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. tog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. Odredbom člana 9. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: ZPDG) propisano je da se porez na dohodak građana ne plaća na primanja ostvarena po osnovu naknade materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu).

Porez na zaradu utvrđuje se i plaća po odbitku tako što za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano, saglasno članu 99. stav 1. tačka 1) i članu 101. 3PDG.

Saglasno navedenom, primanje koje fizičko lice ostvari po osnovu naknade štete dosuđene (pravnosnažnom) sudskom presudom zbog manje isplaćene zarade, predstavlja prihod tog lica koji podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu, kao i obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.

Obveznik obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade je isplatilac prihoda − poslodavac, koji je dužan da po odbitku obračuna i plati pripadajući porez i doprinose, nezavisno od toga za koji period se odnosi ta isplata.

Uslovi za ostvarivanje prava na olakšicu po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zapošljavanje novih lica

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-121/2015-04 od 5. 4. 2016)

Kako se navodi, radni odnos kod poslodavca prestao je 16. januara 2014. godine, a 7. februara 2014. godine podnosilac zahteva se prijavio kao nezaposleno lice na evidenciju kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Dana 29. jula 2014. godine zaključio je ugovor o radu sa novim poslodavcem.

Saglasno odredbi člana 45. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RSˮ, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: Zakon), poslodavac − pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, pri čemu se preduzetnikom smatra lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije.

Novozaposlenim licem smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca (stav 2. član 45. Zakona).

Odredbom člana 86. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RSˮ, br. 36/09, 88/10 i 38/15) propisano je da evidencija o licu koje traži zaposlenje počinje da se vodi danom prijavljivanja Nacionalnoj službi, a prestaje kada nastupi neki od osnova za brisanje iz evidencije, odnosno za prestanak vođenja evidencije, u skladu sa zakonom. S obzirom da je za ostvarivanje prava na olakšicu jedan od kumulativno navedenih uslova da je pre zasnivanja radnog odnosa fizičko lice bilo najmanje šest meseci bez prekida prijavljeno kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju lice bilo prijavljeno kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno manje od 6 meseci (bilo je prijavljeno od 7. februara 2014. godine, a 28. jula 2014. godine je zaključilo ugovor o radu kod poslodavca) nema osnova da se po članu 45. Zakona lice smatra novozaposlenim za koga bi poslodavac mogao da ostvari pravo na korišćenje olakšice.

Poreski tretman primanja zaposlenog po osnovu nenamenskog zajma koji dobije od poslodavca, sa određenim rokom otplate i bez obračunavanja i plaćanja kamate

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1477/2015-04 od 20. 4. 2016)

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom naknadom ili neposrednim plaćanjem, saglasno odredbi člana 14. stav 1. Zakona.

Osnovicu poreza na zaradu za navedena primanja, osim hartija od vrednosti, predstavlja: 1) nominalna vrednost bonova i novčanih potvrda, 2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu, 3) cena koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku, 4) novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni (član 14. stav 5. Zakona). Ako je zaposleni po osnovu primanja iz tač. 1) do 4) stav 5. ovog člana Zakona izvršio novčana plaćanja isplatiocu zarade, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između vrednosti tih primanja i novčanih plaćanja koja zaposleni vrši isplatiocu zarade, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između prihoda koji je primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze iz zarade i novčanih plaćanja koja je izvršio (član 14. stav 6. Zakona).

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RSˮ, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (stav 3. član 105. Zakona o radu). Odredbom člana 557. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJˮ, br. 29/78, 39/85, 45/89 – US i 57/89, „Sl. list SRJˮ, br. 31/93, 22/99 – dr. propis, 23/99 – ispravka, 35/99 – dr. propis i 44/99 – dr. propis) propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu (član 558. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

Imajući u vidu zakonske odredbe i navode u zahtevu, kada poslodavac odobri zaposlenom nenamenski beskamatni zajam sa rokom otplate na određeni period (u konkretnom slučaju − najviše do 36 meseci), a zaposleni na teret sredstava svoje zarade (umanjene za iznos pripadajućeg poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog) u ugovorenom roku izmiri obavezu (isplati glavnicu), navedeno primanje ne smatra se zaradom, pri čemu Ministarstvo finansija napominje da ukoliko zaposleni izvrši otplatu duga u visini novčanog iznosa koji je niži od iznosa glavnice, ta razlika bi predstavljala pogodnost koja ima karakter primanja zaposlenog koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.

Da li postoji obaveza plaćanja javnih prihoda po osnovu kamate zbog kašnjenja u isplati zarada?

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-181/2015-04 od 4. 4. 2016)

Odredbom člana 9. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknade materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu).

Članom 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJˮ, br. 29/78, 39/85, 45/89 – US i 57/89, „Sl. list SRJˮ, br. 31/93, 22/99 – dr. propis, 23/99 – ispravka, 35/99 – dr. propis i 44/99 – dr. propis) propisano je da ako dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze, duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom.

Odredbom člana 278. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima utvrđeno je da poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje. Imajući u vidu navedeno, primanje fizičkog lica − u konkretnom slučaju po osnovu razlike između zarade koja sadrži naknadu za topli obrok i regres za period od 2006. do 2008. godine i (manje) isplaćene zarade za taj period, u vezi sa kojim ostvaruje zateznu kamatu koja po svojoj suštini predstavlja naknadu štete zaposlenom koju je trpeo (jer nije blagovremeno ostvario prihod − deo zarade koji mu je po tom osnovu pripadao saglasno zakonu i opštem aktu kod poslodavca) za period od momenta dospelosti potraživanja do dana podnošenja prijave potraživanja u likvidacionom postupku, ne predstavlja prihod fizičkog lica koji podleže plaćanju poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Ministarstvo finansija napominje da se porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade obračunavaju i plaćaju po odbitku, što znači da je isplatilac u obavezi da za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod porez i doprinose obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako Zakonom nije drukčije propisano. S tim u vezi, saglasno članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RSˮ, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15 i 15/16), ukoliko porez i doprinosi nisu obračunati i uplaćeni u momentu isplate prihoda (konkretno zarade), na dugovani iznos poreza i doprinosa kamata (po osnovu neplaćenih javnih prihoda) se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Ostvarivanje olakšica za zapošljavanje novih lica kada je ugovor o radu zaključen na određeno vreme

(Objašnjenje Ministarstva finansija, br. 112-01-200/2016-04 od 1. 4. 2016)

Odredbom člana 21v stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: ZPDG) propisano je da poslodavac − pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, pri čemu se preduzetnikom smatra lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije.

Odredbom člana 21d Zakona propisana je i poreska olakšica za poslodavca − pravno lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstava u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnika koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, u kom slučaju ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, pri čemu se preduzetnikom smatra lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije.

Novozaposlenim licem, saglasno članu 21v stav 2. i članu 21d stav 2. Zakona, smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca, i za to vreme nije ostvarivalo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog angažovanja.

Odredbama čl. 45. i 45v Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RSˮ, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: ZDOSO) propisane su istovrsne olakšice za zapošljavanje novih lica kroz pravo poslodavca na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposlena lica.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je po pitanju radnopravnog statusa fizičkih lica za koje poslodavac ostvaruje olakšicu dalo mišljenja broj: 011-1029/2015- 02 od 16. novembra 2015. godine i broj: 414-00-8/2016-24/2 od 28. marta 2016. godine.

Resorno ministarstvo je po pitanju ostvarivanja prava po osnovu zapošljavanja kada poslodavac inicijalno zasnuje sa zaposlenim radni odnos na određeno vreme i nakon isteka tog ugovornog odnosa zaključi novi ugovor o radu ili aneksira isti na određeno ili neodređeno vreme, bez dana prekida, opredelilo stav da u tom slučaju postoji kontinuitet osiguranja tog lica i da poslodavac za isto lice ne treba ponovo da dokazuje ispunjenost uslova koji se odnosi na zahtev da se lice prethodno nalazi na evidenciji nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje s obzirom da je taj uslov već ispunio prilikom zasnivanja radnog odnosa odnosno uključivanja u osiguranje, na početku procesa. S tim u vezi, Ministarstvo finansija je dalo mišljenja broj: 011-00-308/2015-04 od 8. oktobra 2015. godine i broj: 011-00- 1274/2015-04 od 17. decembra 2015. godine. Saglasno navedenom, poslodavac koji prema čl. 21v i 21d ZPDG i čl. 45. i 45v ZDOSO zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licem tako što zaključi ugovor o radu na određeno vreme i po prestanku radnog odnosa na određeno vreme sa istim licem zasnuje radni odnos zaključenjem novog ugovora o radu ili aneksiranjem osnovnog ugovora, ima pravo da nastavi sa korišćenjem olakšice s obzirom da postoji kontinuitet osiguranja tog lica i poslodavac za isto lice ne treba ponovo da dokazuje ispunjenost uslova koji se odnosi na zahtev da se lice prethodno nalazi na evidenciji nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje s obzirom da je taj uslov već ispunjen prilikom zasnivanja radnog odnosa, tj. uključivanja novozaposlenog u osiguranje zasnivanjem radnog odnosa inicijalnim ugovorom o radu (na određeno vreme) u kom slučaju je i stekao pravo na olakšicu.

Napomena redakcije:

Mišljenja u ovom tekstu preuzeta su iz Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa Ministarstva finansija.