Pre upuštanja u posao reeksporta, neophodno je odabrati onaj oblik koji je najisplativi, te dobrom organizacijom posla omogućiti njegovo pravilno sprovođenje
Usled transparentnosti ponude i tražnje na svetskom tržištu, domaći privredni subjekti sve češće su u prilici da u inostranstvu kupuju robu radi njene dalje prodaje na inostranom tržištu. Kako bi pri obavljanju ovog spoljnotrgovinskog posla izbegli nepotrebno plaćanje carinskih i drugih uvoznih dažbina i PDV-a u Republici Srbiji, domaći privrednici teže korišćenju postupka reeksporta. Budući da postoji nekoliko vrsta reeksporta, pre upuštanja u ovaj posao, neophodno je odabrati onaj najisplativi, te dobrom organizacijom posla omogućiti njegovo pravilno sprovođenje.
Predmet reeksportnog posla može biti samo roba, a domaće lice koje ga obavlja nema status posrednika u smislu Zakona o obligacionim odnosima, jer ne zaključuje ugovor o posredovanju između dva strana lica, već u svoje ime zaključuje obično dva ugovora o kupoprodaji, pri čemu se u prvom javlja u ulozi kupca, a u drugom u ulozi prodavca.
Pod domaćim licem podrazumeva se pravno lice, ogranak domaćeg i stranog pravnog lica i preduzetnici koji imaju sedište, odnosno koji su registrovani u Republici Srbiji, a pod određenim uslovima i fizička lica koja imaju prebivalište u Republici Srbiji, osim fizičkih lica koja imaju prebivalište, odnosno boravište van Republike Srbije duže od godinu dana.
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju omogućava domaćem licu da robu kupljenu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ne mora da uveze, ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju, odnosno ne mora da je stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije.
Carinskim zakonom predviđeno je da se na robu stavljenu u carinske postupke spoljnog tranzita, carinskog skladištenja i aktivnog oplemenjivanja ne naplaćuju uvozne i druge dažbine niti se primenjuju mere trgovinske politike. Kako se roba koja je predmet reeksporta i koja prelazi preko carinske teritorije Republike Srbije upravo i stavlja u neki od navedenih postupaka, na ovu robu se ne naplaćuju carina i druge uvozne dažbine.
Bitno je istaći da u situaciji kada roba koja se otprema u inostranstvo ne ispunjava uslove za sticanje preferencijalnog porekla ili domaće lice ne zahteva izdavanje odgovarajućeg dokaza o preferencijalnom poreklu robe, inostrani kupac biće u obavezi da prilikom uvoza navedene robe plati uvozne carinske dažbine po stopi propisanoj carinskom tarifom države ili carinske teritorije uvoza. Kako bi se izbegla ova situacija, izuzetno je važno poznavati pravila o poreklu robe i načine izdavanja dokaza o preferencijalnom poreklu robe.
Zakon o porezu na dodatu vrednost propisuje da je predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici Srbiji uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti, a mesto prometa dobara je mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca. Osim toga, ovaj zakon predviđa da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se u okviru carinskog postupka stavljaju u postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja i ponovo izvoze ili se u okviru carinskog postupka stavljaju u tranzitni postupak ili postupak carinskog skladištenja. Stoga, nijedna vrsta reeksporta robe nije predmet oporezivanja PDV-om.
U skladu sa propisanim mogućnostima za ostvarivanje prava na neplaćanje carinskih dažbina i PDV-a predviđene su i dve osnovne vrste reeksportnog posla:
1) obični reeksport, u okviru kojeg se roba kupljena inostranstvu u nepromenjenom stanju prodaje u inostranstvo, i
2) reeksportna dorada, pri kojoj se roba kupljena u inostranstvu upotrebljava u procesu proizvodnje, a zatim obrađena, dorađena ili prerađena ponovo izvozi u inostranstvo.
OBIČNI REEKSPORT
#1 Direktni reeksport – roba se kupuje u inostranstvu i bez prelaska preko carinskog područja Republike Srbije u nepromenjenom stanju se isporučuje u inostranstvo
Ovaj vid reeksporta najčešće se koristi ukoliko se i strano lice od kojeg se roba kupuje i strano lice kome se roba zatim otprema, nalaze na teritoriji iste države ili carinske teritorije ili se ne nalaze na istoj teritoriji, ali je sa stanovišta uštede vremena, organizacije transporta robe i troškova carinskog postupka najcelishodnije da se roba ne unosi u Republiku Srbiju.
Gledano sa proceduralne strane, ovo je najjednostavniji vid reeksporta, jer se pri njegovoj realizaciji ne sprovodi carinski postupak. S druge strane, povećava se mogućnost da strana lica iz robnih i drugih dokumenata koja prate robu saznaju cenu po kojoj je domaće lice kupilo robu ili druge podatke koji će ih navesti da otpočnu direktnu međusobnu poslovnu saradnju, isključujući iz tog odnosa domaće lice kao nepotrebno.
Kada su oba strana lica sa iste carinske teritorije (na primer, iz iste države ili iz različitih država koje su članice EU) nema potrebe za kreiranjem međunarodnog tovarnog lista i uverenja o preferencijalnom poreklu robe, pa je dokumentarna priprema posla jednostavna.
Kada su lica sa različitih carinskih teritorija (na primer, EU i BiH), tada navedena dokumenta treba popuniti sa posebnom pažnjom tako da ne otkrivaju podatke koje domaće lice ne želi da otkrije. Ukoliko se preferencijalno poreklo robe dokazuje sertifikatom EUR.1, poželjno je da rubrika br. 3 (Consignee), rubrika br. 6 (Transport details) i rubrika br. 10 (Invoice) ostanu nepopunjene, a da se u rubriku br. 4 unese šifra ili naziv države ili carinske teritorije otpreme (recimo, „EUˮ) i u rubriku br. 5 upiše šifra ili naziv države ili carinske teritorije odredišta (recimo, „Bosna i Hercegovinaˮ).
Ukoliko se preferencijalno poreklo robe dokazuje izjavom na fakturi ili izjavom ovlašćenog izvoznika, one se umesto na fakturi stranog lica mogu dati na bilo kom komercijalnom dokumentu (na primer, na paking listi ili otpremnici), pri čemu je poželjno naznačiti broj međunarodnog tovarnog lista, naziv lica iz Republike Srbije i državu ili carinsku teritoriju odredišta.
U tovarni list ne mora se uneti tačna adresa i naziv krajnjeg kupca, već se može navesti samo mesto isporuke.
Ukoliko se sprovođenjem direktnog reeksporta prometuje robama za čiji je uvoz, izvoz i tranzit Vlada propisala obavezu pribavljanja odgovarajućih isprava (dozvola, uverenja i sl.), ne postoji potreba za njihovim pribavljanjem jer u konkretnom slučaju nije reč o uvozu, izvozu ili tranzitu robe preko teritorije Republike Srbije.
Roba koja je kupljena u inostranstvu ne mora se nužno odmah i prodati u inostranstvo, već se tamo može dati na lizing ili po nekom drugom pravnom osnovu isporučiti nekom stranom licu.
#2 Roba se kupuje u inostranstvu i preko carinskog područja Republike Srbije u nepromenjenom stanju se otprema u inostranstvo
Roba se pri ulasku na carinsku teritoriju Republike Srbije deklariše za postupak spoljnog tranzita podnošenjem tranzitne deklaracije, uz koju se umesto fakture stranog prodavca prilaže faktura koju izdaje domaće lice, izjava domaćeg lica da se radi o reeksportu i ostali prateći dokumenti izdati u inostranstvu i popunjeni na gore opisan način, tako da ne sadrže podatke koje domaće lice ne želi da otkrije.
Kako sama definicija reeksporta predviđa postojanje ugovora, često se u praksi dešava da carinski organi insistiraju i na prilaganju pisanih ugovora kako sa inoprodavcem tako i sa inokupcem. Ovo obično predstavlja problem jer je pri savremenom spoljnotrgovinskom poslovanju postalo uobičajeno da se nakon ponude, koja je data usmeno ili elektronskim putem, na isti način razmeni i prihvat ponude, pa faktura predstavlja jedini pismeni dokaz u klasičnoj formi o ovako sklopljenom poslu.
Tranzitna deklaracija popunjava se tako što se u rubriku br. 8 (Primalac) upisuju podaci o stranom kupcu iz fakture koju izdaje domaće lice, a u rubriku br. 44 (Dodatne informacije/podnete isprave/potvrde i odobrenja) pod šifrom:
– F01 upisuje se broj fakture koju izdaje domaće lice;
– F93 upisuje se broj fakture stranog prodavca izdate domaćem licu;
– I93 upisuje se broj izjave koju daje domaće lice u kojoj se navodi da je reč o robi koja je kupljena u drugoj državi ili carinskoj teritoriji radi isporuke u drugu državu ili carinsku teritoriju.
Pri utvrđivanju iznosa obezbeđenja, koje se obavezno polaže u carinskom postupku tranzita, koristi se vrednost robe iskazana u fakturi koju izdaje domaće lice.
Ukoliko se preferencijalno poreklo robe dokazuje putem EUR.1 ili izjava na paking listi izdatih u inostranstvu, one se popunjavaju na gore naveden način. Ako robu prati dokaz o preferencijalnom poreklu izdat u inostranstvu, u skladu sa pravilima o poreklu robe, domaće lice na svojoj fakturi može dati odgovarajuću izjavu kojom potvrđuje da roba zadržava navedeno preferencijalno poreklo.
#3 Indirektni reeksport – roba se kupuje u inostranstvu, unosi se u carinsko područje Republike Srbije i stavlja u postupak carinskog skladištenja robe, a zatim se u nepromenjenom stanju otprema u inostranstvo
Po prispeću robe kupljene u inostranstvu na granični prelaz Republike Srbije, roba se deklariše za postupak tranzita shodno podacima iz fakture i drugih robnih dokumenata koje je izdao strani prodavac na ime domaćeg lica. Roba se zatim upućuje u mesto u unutrašnjosti Republike Srbije u kojem će se nakon okončanja tranzitnog postupka staviti u postupak carinskog skladištenja robe.
Roba se za carinski postupak skladištenja robe deklariše na uobičajen način podnošenjem carinske deklaracije UV 7 sa vrstom postupka 76, uz sledeće specifičnosti pri popunjavanju:
– u rubriku br. 24 (Vrsta spoljnotrgovinskog posla) unosi se šifra 11 (Kupovina/prodaja);
– u treću podelu rubrike br. 33 (Šifra propisane jedinice mere) upisuje se jedinica mere (na primer, KG, KD, M2, …) iz fakture;
– u rubriku br. 41 (Dopunska jedinica) upisuje se podatak o količini robe u jedinici mere unete u rubriku br. 33.
Za vreme dok se roba nalazi u postupku carinskog skladištenja, vlasnik robe može preduzimati radnje koje predstavljaju uobičajene oblike rukovanja u cilju očuvanja robe, poboljšanja njenog izgleda ili kvaliteta, pripreme robe za tržište ili za dalju prodaju (na primer, ventilacija, sušenje, uklanjanje prašine, jednostavno čišćenje, sortiranje, prosejavanje, uklanjanje parazita, uzimanje uzoraka, mehaničko filtriranje, sterilizacija, zaštita od parazita ili rđe, jednostavno podizanje ili snižavanje temperature i sl.).
Ceneći okolnosti svakog konkretnog slučaja, carinski organ može odobriti da se roba, koja je u okviru posla reeksporta namenjena stavljanju u postupak carinskog skladištenja, ne mora fizički istovarati sa prevoznog sredstva i smeštati u carinsko skladište. Navedeno odobrenje može se dobiti ukoliko se roba istim prevoznim sredstvom kojim je dopremljena i otprema u inostranstvo i ako postoje uslovi da carinski organ na samom prevoznom sredstvu može nesmetano da sravni stvarno stanje robe sa podacima deklarisanim u carinskoj ispravi za carinsko skladištenje robe i pratećim robnim dokumentima. Moguće je dobiti i odobrenje za vršenje pretovara robe na drugo prevozno sredstvo, bez njenog unošenja u carinsko skladište, pri čemu se pretovar vrši pod nadzorom carinskog organa.
Postupak carinskog skladištenja robe po pravilu se okončava podnošenjem carinske deklaracije za ponovni izvoz robe IZ 3, uz koju se prilažu faktura i drugi potrebni dokumeti koje izdaje domaće lice na ime stranog kupca, te međunarodni tovarni list u koji se upisuju podaci potrebni za prevoz robe na relaciji Republika Srbija – mesto odredišta u inostranstvu. Nakon okončanja carinskog postupka ponovnog izvoza, roba se kroz NCTS deklariše za postupak tranzita i otprema u inostranstvo.
Kako se za ovakav promet robe na izdatoj fakturi ne iskazuje niti naplaćuje PDV, kao dokaz da je roba otpremljena u inostranstvo koristi se carinska deklaracija IZ 3 koju je overio carinski organ i na kojoj upisao datum i mesto istupa robe sa carinskog područja Republike Srbije.
Uskladištenu robu je jednom inostranom kupcu ili prema više inostranih kupaca moguće otpremiti u jednoj pošiljci ili putem više uzastopnih pošiljaka.
Deo robe ili svu robu, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani Odlukom o izvozu, odnosno uvozu robe i usluga bez naplate, odnosno plaćanja, moguće je otpremiti u inostranstvo kao besplatnu pošiljku, pri čemu se podnosi više carinskih deklaracija IZ 3 uz odgovarajuće popunjavanje rubrike br. 24 (Vrsta spoljnotrgovinskog posla).
Roba kupljena u inostranstvu se u inostranstvo može prodati i po nižoj ceni od one po kojoj je kupljena. Normalno, carinskom organu moraju se priložiti dokazi koji ukazuju na opravdanost ovakvog postupanja (na primer, kotacije berzanske robe, dokazi da je roba izgubila na vrednosti usled približavanja isteka roka trajanja, nepravilnog rukovanja ili drugog oštećenja i sl.).
U toku trajanja postupka carinskog skladištenja, vlasnik robe može da odluči da odustane od posla reeksporta, te da pravo svojine prenese na drugo domaće lice ukoliko ono ispunjava uslove za sprovođenje nekog drugog carinski dozvoljenog postupanja i ukoliko carinski organ to odobri. Navedeno je moguće samo ukoliko je roba smeštena u javno carinsko skladište. Ako su ispunjeni propisani uslovi, novi vlasnik robe je slobodan da podnošenjem carinske deklaracije izabere naredni carinski postupak u koji će staviti robu, pri čemu mora priložiti dokaz o sticanju prava svojine (kupoprodajni ugovor, sudska odluka i sl.). Ukoliko se podnosi carinska deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet, u rubriku br. 2 (Pošiljalac) upisuju se podaci poslednjeg prodavca robe pre uvoza u Republiku Srbiju, a u rubriku br. 8 (Primalac) podaci lica koje je vlasnik robe u trenutku podnošenja deklaracije. Za utvrđivanje carinske vrednosti robe koristiće se iznos po kojem je izvršena ova transakcija, s tim da ukoliko to carinski organ od njega zahteva, novi vlasnik mora biti u stanju da dokaže da se radi o stvarno plaćenoj ceni. PDV se ne obračunava niti naplaćuje jer se shodno zakonu, isti ne plaća na promet dobara koja su u postupku carinskog skladištenja. Kupoprodajna cena između ovih domaćih lica – rezidenata može biti ugovorena u devizama, ali se plaćanje po ovom ugovoru mora vršiti u dinarima.
Pri ovoj vrsti reeksporta, dokaz o preferencijalnom poreklu robe moguće je izdati i popuniti na više načina. Kada se, na primer, roba kupljena na teritoriji EU koju je pratio odgovarajući dokaz o EU preferencijalnom poreklu (EUR.1, izjava na fakturi ili izjava ovlašćenog izvoznika), u nepromenjenom stanju isporučuje na teritoriju Republike Turske (uz određene rezerve) ili na teritoriju nekih potpisnica CEFTA (BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija), moguće je izdati dokaz koji potvrđuje EU preferencijalno poreklo robe. Pri uvoznom carinjenju te robe, primeniće se carinska stopa predviđena ugovorom koji je ta strana potpisala sa EU.
Ukoliko se roba upućuje na teritoriju potpisnica CEFTA, pri popunjavanju sertifikata EUR.1, neophodno je u rubriku br. 4 uneti oznaku „EUˮ ili „EU/ime zemljeˮ (recimo. EU/Nemačka), u rubriku br. 5 upisati ime države ili teritorije u koju se roba otprema (recimo, Crna Gora), a u rubriku br. 7 popuniti kvadratić ispred rečenice Cumulation applied with, a iza upisati oznaku „EUˮ. Pri popunjavanju sertifikata EUR.1 prema sporazumu o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom postupa se na identičan način, ali se ne popunjava rubrika br. 7.
Ukoliko se daju izjava na fakturi ili izjava ovlašćenog izvoznika, u tekstu izjave se navodi da roba ima EU preferencijalno poreklo. Iako se i u ovom slučaju roba sve vreme nalazi na teritorijama koje međusobno imaju potpisane sporazume koji omogućavaju kumulaciju porekla, često se dešava da se radi primene preferencijala pri uvozu zahteva dokaz o postojanju „direktnog transportaˮ. Stoga je poželjno da carinski organ Republike Srbije izda Uverenje o direktnoj pošiljci kojim se potvrđuje da je pošiljka koja je otpremljena sa inostrane teritorije izvoza identična onoj koja je dopremljena na inostranu teritoriju uvoza, tj. da nad robom u vreme dok se nalazila na carinskoj teritoriji Republike Srbije, nisu izvođene radnje koje bi uticale na postojanje deklarisanog preferencijalnog porekla.
Radi izdavanja dokaza o preferencijalnom poreklu robe neophodno je priložiti izvoznu fakturu domaćeg lica, kopiju dokaza o EU preferencijalnom poreklu, međunarodni tovarni list koji je pratio robu pri uvozu, kopiju JCI UV 7 i dokaze da se radi o istovetnoj robi, odnosno da na robi nisu vršene radnje koje prevazilaze postupke nedovoljne obrade i prerade navedene u članu 7. sporazuma. Kao dokazi mogu poslužiti izvod iz magacinske knjige ili druga slična knjigovodstvena evidencija.
Ukoliko se roba kupljena na teritoriji EU ponovo isporučuje na teritoriju EU (na primer, roba kupljena u Francuskoj se isporučuje u Rumuniju), bez obzira na dokaz o preferencijalnom EU poreklu koji je izdat u Republici Srbiji, na robu će pri uvozu u EU biti naplaćene carinske dažbine po redovnoj carinskoj stopi propisanoj za uvoz te robe. Ovo iz razloga što propisi EU predviđaju da se pri uvozu robe EU preferencijalnog porekla ne može primeniti povlastica koja podrazumeva preferencijalni tretman. Ovakav dokaz o preferencijalnom poreklu robe izdat u Republici Srbiji može pomoći da roba brže i lakše uđe na teritoriju EU, kao i da omogući da novi proizvod koji bi se dobio preradom te robe na teritoriji EU, stekne preferencijalno poreklo.
Domaće lice može inostranom kupcu umesto dokaza o preferencijalnom poreklu izdatog u Republici Srbiji, obezbediti onaj izdat u EU. U tom slučaju se dokaz o preferencijalnom poreklu popunjava na način naveden u delu koji objašnjava direktni reeksport, a carinski organ Republike Srbije izdaje Uverenje o direktnoj pošiljci.
Na sličan način postupa se i ako se roba kupuje na teritoriji neke potpisnice sporazuma CEFTA, EFTA ili Republici Turskoj i prodaje u okviru panevropske zone slobodne trgovine (na primer, kupovina u Turskoj – prodaja u Makedoniji, kupovina u članicama EFTA – prodaja u Albaniji). Posebno treba obratiti pažnju na činjenicu da izdavanje uverenja o preferencijalnom poreklu robe po osnovu dijagonalne kumulacije porekla nije moguće između EU, s jedne strane, i Republike Moldavije i AP KiM (UNMIK), s druge strane, jer ovi potpisnici CEFTA sporazuma nemaju sa EU potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je u primeni. Takođe, potpisnice EFTA, pri prometu robe sa potpisnicama CEFTA, primenjuju dijagonalnu kumulaciju porekla samo sa Republikom Srbijom, Makedonijom i Albanijom, a ovakva dijagonalna kumulacija porekla sa EU i Republikom Turskom i dalje nije moguća.
Ukoliko se roba reeksportuje u Rusku Federaciju, ne može se izdati uverenje o preferencijalnom poreklu robe ST-2 niti izjava na fakturi. Izuzetak je situacija kada roba prethodno već poseduje preferencijalno poreklo Republike Belorusije ili Republike Kazahstan.
REEKSPORTNA DORADA
Robu kupljenu u inostranstvu moguće je koristiti u procesu proizvodnje, a zatim dobijenu robu ponovo izvesti drugom stranom licu bez plaćanja carine, drugih uvoznih dažbina i PDV-a i bez primene mera trgovinske politike.
Sâm carinski postupak reeksportne dorade odvija se po pravilima koja važe za postupak aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema odlaganja. Razlika između reeksportne dorade i aktivnog oplemenjivanja ogleda se u tome što je kod reeksportne dorade vlasnik robe domaće lice, koje dobijenu robu može prodati bilo kom stranom licu ili licima (ukoliko to važećim propisima nije zabranjeno), dok je kod aktivnog oplemenjivanja strano lice vlasnik kako repromaterijala tako i dobijenih proizvoda koji mu se vraćaju nakon izvršene obrade, dorade ili prerade.
Radi obavljanja ovog posla neophodno je carinskom organu podneti odgovarajući zahtev i dobiti odobrenje. Uz zahtev podnet na propisanom obrascu, neophodno je priložiti:
– ugovor o izvozu robe ili drugi dokument koji predstavlja dokaz da će dobijeni proizvod biti otpremljen sa carinskog područja Republike Srbije, i
– normativ utroška repromaterijala po jedinici dobijenog proizvoda koji podleže proveri carinskog organa.
U zahtevu posebno treba naznačiti ako se dobijeni proizvodi isporučuju u inostranstvo različitim primaocima.
Zahtev je poželjno podneti pre nego što se dopremi roba koja je predmet reeksportne dorade, jer carinski organ ima rok od 30 dana da donese odluku.
Carinski organ u odobrenju određuje rok u kojem se dobijeni proizvodi moraju izvesti i on ne može biti duži od 24 meseca, te se samo u opravdanim slučajevima može produžiti.
Za postupak reeksportne prerade, roba se deklariše podnošenjem carinske deklaracije UV 5 koja se popunjava na isti način kao i za postupak aktivnog oplemenjivanja, osim što se u rubriku br. 24 (Vrsta spoljnotrgovinskog posla) unosi šifra 11 (Kupovina/prodaja).
Ukoliko tokom sprovođenja odobrenog postupka dođe do promena koje utiču na sadržinu i dalju primenu odobrenja (na primer, promena kupca), nosilac odobrenja o tome mora odmah pismeno obavestiti nadležni carinski organ koji, ukoliko to propisi dozvoljavaju, vrši izmenu postojećeg odobrenja.
Postupak reeksportne dorade robe okončava se podnošenjem carinske deklaracije za ponovni izvoz robe IZ 3, uz koju se prilaže faktura koju izdaje domaće lice na ime stranog lica. Nakon okončanja postupka po carinskoj deklaraciji za ponovni izvoz, roba se kroz NCTS deklariše za postupak tranzita i otprema u inostranstvo.
Radi ostvarenja poreskog oslobođenja, poreski obveznik mora priložiti:
– carinsku deklaraciju UV 5 za postupak aktivnog oplemenjivanja;
– odgovarajuće ugovore;
– dokaz o obimu, vrsti i vrednosti izvršenih radova na uvoznoj robi radi dobijanja finalnog proizvoda koji se otprema u inostranstvo, u skladu sa normativom koji je utvrdio carinski organ, i
– carinsku deklaraciju IZ 3, koju je overio carinski organ i na kojoj je upisao datum i mesto istupa robe iz carinskog područja Republike Srbije.
Pri reeksportnoj doradi, roba može steći preferencijalno poreklo na osnovu kumulacije porekla ili ako su ispunjeni uslovi navedeni u Listi obrade i prerade, koja je sastavni deo svakog sporazuma o slobodnoj trgovini.
U slučaju dovoljne obrade i prerade, sertifikat EUR.1 i izjave o poreklu se popunjavaju i izdaju na uobičajen način, uz eventualnu naplatu carinskog duga shodno institutu zabrane povraćaja ili oslobođenja od carine, člana 15. bilo kog panevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini koji se primenjuje.
Ako se primenjuje kumulacije porekla robe, samo u sertifikatu EUR.1 kojim se deklariše srpsko preferencijalno poreklo shodno sporazumu CEFTA, u rubrici br. 7 (Napomene) treba naznačiti da je preferencijalno poreklo stečeno kumulacijom porekla. Ukoliko se daju izjava na fakturi ili izjava ovlašćenog izvoznika, ispod propisanog teksta izjave treba uneti formulaciju Cumulation applied with, nakon čega se navodi naziv države ili teritorije (na primer, „EUˮ).
Ukoliko se roba izvozi na teritoriju EU, EFTA ili u Republiku Tursku, kumulacija porekla se navodi samo na poleđini sertifikata EUR.1 na mestu predviđenom za navođenje pravnog osnova za sticanje preferencijalnog porekla.
Ako se roba nakon reeksportne dorade izvozi u Rusku Federaciju, uverenje o preferencijalnom poreklu robe ST-2 ili izjava na fakturi mogu se izdati samo ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u predmetnom sporazumu o slobodnoj trgovini.