REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA – Stanje na dan 1. januar 2017. godine –

Međunarodno dvostruko oporezivanje, odnosno njegovo izbegavanje, sve više dobija na značaju kako u svetu tako i u Republici Srbiji, s obzirom na sve intenzivnije investiranje kapitala u Republiku Srbiju, otvaranje stranih firmi, učešće stranih firmi u procesu privatizacije, zapošljavanje stranih lica, uključivanje Republike Srbije u međunarodne finansijske transakcije i dr.

Iz navedenog proizlazi da je Republika Srbija, kao i sve države, zainteresovana da putem zaključenja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, prvenstveno sa državama koje su njeni najznačajniji ekonomski partneri, a zatim i sa drugim državama, eliminiše problem međunarodnog dvostrukog oporezivanja i time olakša uključenje u međunarodnu podelu rada i intenzivira svoje ekonomske i finansijske odnose na svetskom planu.

U vezi sa tim posebno ukazujemo da zaključeni ugovori (kojima se određuje poreski tretman, odnosno način oporezivanja rezidenata druge države ugovornice u Republici Srbiji, kao i poreski tretman, odnosno način oporezivanja rezidenata Republike Srbije u drugoj državi ugovornici) nakon potvrđivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije[1] postaju integralni deo domaćeg poreskog zakonodavstva i imaju primat nad pravom Republike Srbije.[2]

Republika Srbija  putem zaključenja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja želi da postigne sledeće ciljeve:

– obezbeđenje potpune zaštite svojih rezidenata od međunarodnog dvostrukog oporezivanja;

– stvaranje fiskalne i pravne sigurnosti potrebne za obavljanje međunarodnih poslovnih aktivnosti (obezbeđenje podrške preduzećima Republike Srbije koja obavljaju delatnost u inostranstvu);

– privlačenje stranih investitora u Republiku Srbiju i obezbeđenje pozitivnog dejstva oslobođenja i olakšica predviđenih u domaćem poreskom zakonodavstvu Republike Srbije, u cilju stimulisanja ulaganja i reinvestiranja stranog kapitala (stvaranje poverenja kod stranih investitora u pogledu pogodnosti i stabilnosti poreskih uslova za ulaganje u Republiku Srbiju);

– sprečavanje poreske diskriminacije na međunarodnom planu;

– obezbeđenje razmene informacija i unapređenje saradnje između poreske administracije Republike Srbije i administracije države sa kojom je zaključen ugovor, što je uslov za efikasnu borbu protiv međunarodne evazije poreza.

Za preduzeća Republike Srbije je izuzetno značajno što se ugovorom stvaraju povoljniji poreski uslovi za izvođenje investicionih radova u drugoj državi ugovornici.

Države sa kojima Republika Srbija primenjuje Ugovor[3]

Republika Srbija ima, takođe, zaključen Ugovor kojim se reguliše izbegavanje dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja sa Argentinom (1948. godine).[12]

Države sa kojima je Ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja

Gana[13]; Gvineja[14]; Zimbabve[15]; Indonezija (Republika Srbija je potvrdila Ugovor); Maroko (Republika Srbija je potvrdila Ugovor);  Palestina (Republika Srbija je potvrdila Ugovor); Filipini[16].

Države sa kojima je Ugovor parafiran

Bocvana; Zambija; Izrael; Jordan; Južnoafrička Republika; Oman; Portugalija.

Države sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja Ugovora

Belgija (revizija Ugovora); Velika Britanija i Severna Irska (revizija Ugovora); Kipar (revizija Ugovora); Mijanmarska unija; Nemačka (revizija Ugovora); Nigerija; Sirija; Holandija (revizija Ugovora).

Razmena Nacrta ugovora i pripreme za buduće pregovore

U skladu sa zahtevima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, odnosno DKP Republike Srbije u inostranstvu, kao i drugih nadležnih organa u Republici Srbiji, razmenjeni su Nacrti ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa sledećim državama:

Alžir; Angola; Argentina; Brazil; Venecuela; Etiopija; Island; Kenija; Kuba; Laos; Liban; Mali; Meksiko; Namibija; Peru; San Marino; Sejšeli; Tanzanija; Uganda; Uzbekistan; Urugvaj; Čile; Šri Lanka (revizija Ugovora).

Pregovore bi trebalo voditi i sa delegacijama ostalih zemalja Zapadne Evrope (radi revizije postojećih ugovora[17]), i sa SAD i Japanom[18], kao i sa zemljama – potencijalnim ekonomskim partnerima Republike Srbije, odnosno sa delegacijama svih zemalja koje pokažu interes za zaključenje ugovora sa Republikom Srbijom.

Posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije uspostavljeni su prvi kontakti sa nekim od tih zemalja (Australija, Francuska – revizija Ugovora, Finska – revizija Ugovora) u cilju utvrđivanja njihove spremnosti za pregovore sa delegacijom Vlade Republike Srbije.

[1] Ustavni osnov za donošenje zakona o potvrđivanju sadržan je u članu 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06 – u daljem tekstu: Ustav) prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava, prema kojem Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

[2] Ustav u članu 16. pored ostalog predviđa da su: „Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju”.

Istovremeno, Ustav u članu 194. predviđa da: „Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom”.

U stavu 2. istog člana Ustava, propisano je da „zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.ˮ

[3] Odlukom o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: Odluka – „Službeni glasnik Republike Srbijeˮ, broj 48/06 – tačka 1. alineja 2. Odluke) Republika Srbija je postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora što, pored ostalog, znači da Republika Srbija primenjuje sve međunarodne ugovore (uključujući i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koje je sa drugim državama zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora (računajući, takođe, i ugovore zaključene od strane bivše SFRJ i SRJ)

[4] „Službeni list SFRJ, SRJ, SCG – Međunarodni ugovoriˮ; „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ

[5] Revizija Ugovora iz 1981. godine

[6] Revizija Ugovora iz 1987. godine

[7] Revizija Ugovora iz 1988. godine

[8] Revizija Ugovora iz 1985. godine

[9] Revizija Ugovora iz 1983. godine

[10] Revizija Ugovora iz 1985. godine

[11] Revizija Ugovora iz 1986. godine

[12] Po informacijama dobijenim od argentinske strane, Ugovor je supstituisan trgovinskim i finansijskim ugovorima zaključenim 1953, 1958, 1961. godine i, konačno, Trgovinskim sporazumom potpisanim 9. juna 1965. godine, koji je na snazi između dve zemlje, a uskoro se planira i njegova revizija. Pomenutim Trgovinskim sporazumom dve strane su se dogovorile da daju jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na carinske dažbine, takse, poreze u uvozu i izvozu robe, što nema neposredne veze sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Na nadležnim organima dve države je da otklone pomenute nedoumice. S tim u vezi, sa argentinskom stranom su uspostavljeni preliminarni kontakti radi zaključenja opšteg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

[13] Ugovor je potpisan 25. 4. 2000. godine. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje neophodno je da ganska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor.

[14] Ugovor je potpisan 22. 10. 1996. godine. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje, neophono je da gvinejska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor, nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. Po nekim informacijama dobijenim od gvinejske strane, postupak potvrđivanja je uspešno okončan, ali gvinejska strana nema iskustva sa razmenom  instrumenata potvrđivanja. Iz navedenog razloga Republika Srbija u današnje vreme kao jedini uslov za stupanje ugovora na snagu, umesto razmene instrumenata potvrđivanja, preferira uzajamno obaveštavanje da je postupak potvrđivanja okončan.

[15] Ugovor je potpisan 19. 10. 1996. godine. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje, neophodno je da zimbabveanska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor, nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. Po nekim informacijama dobijenim od zimbabveanske strane, postupak potvrđivanja je uspešno okončan, ali zimbabveanska strana nema iskustva sa razmenom  instrumenata potvrđivanja. Iz navedenog razloga Republika Srbija u današnje vreme kao jedini uslov za stupanje ugovora na snagu, umesto razmene instrumenata potvrđivanja, preferira uzajamno obaveštavanje da je postupak potvrđivanja okončan.

[16] Ugovor je potpisan 21. 7. 1989. godine, ali isti nije potvrđen u parlamentu Filipina. Imajući u vidu navedeno, najverovatnije će se sa ovom zemljom iznova pregovarati.

[17]Zbog promena koje su se, od vremena zaključenja ugovora, dogodile u privrednom, pravnom i, naročito, poreskom sistemu država potpisnica ugovora, posebno, u Republici Srbiji.

[18]U vezi sa ovim, posebno ukazujemo da su, nedavno, na ekspertskom nivou, uspostavljeni neformalni kontakti sa navedenim državama.