IMATE PITANJE? IMAMO ODGOVOR!
U ovoj rubrici donosimo odgovore na neka od pitanja koja ste uputili našem časopisu. Podsećamo da pitanja možete postaviti korišćenjem odgovarajućih e-adresa u zaglavlju tematskih rubrika. Nastojaćemo da odgovorimo na svako od njih!
Kliknite na pitanje da biste videli odgovor.
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]OBLIGACIONI ODNOSI
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li novi vlasnik nepokretnosti (kupac, fizičko ili pravno lice) ima obavezu da izmiri već nastale račune za pružene komunalne usluge (voda, grejanje…) koji se odnose na period pre njegove kupovine nepokretnosti? Da li u ovom slučaju ima mesta primeni člana 452. ZOO-a i da li iz njega proizilazi ova obaveza? Ima li razlike u pogledu obaveze izmirenja ovih računa ako lice postane vlasnik nepokretnosti redovnim putem (kupovinom od prethodnog vlasnika kuporodajnim ugovorom, razmenom, nasleđem…), kupovinom u izvršnom postupku preko javnog izvršitelja ili u stečajnom postupku (ako je predmetna nepokretnost bila vlasništvo firme u stečaju)?„]ODGOVOR: U nekoliko odluka privrednih i apelacionih privrednih sudova iskazan je stav da lice na koje po osnovu dogovora pređe neka imovinska celina drugog lica (nepokretnost), odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu pored dotadašnjeg imaoca solidarno s njim, ali samo do visine vrednosti prenete imovine. Takvo odlučivanje ukazuje, svakako, na primenu člana 452. ZOO-a, a mišljenja smo da se ista odredba treba primeniti i kada su u pitanju fizička lica.
No, isto tako, moramo navesti da je u izvršnim predmetima pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu više puta menjan stav, pa kad se radi o potraživanjima EPS-a i Infostana, kao poslednji način odlučivanja iskazan je upravo suprotan stav. Tako u predmetima, na primer, izvršnog poverioca EPS protiv izvršnog dužnika (bivšeg vlasnika stana, odnosno kuće) radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca po osnovu izvršenih komunalnih i sl. usluga, a odlučujući o prigovoru protiv zaključka o izvršenju, u kome je navedeno da nepokretnost više nije u njegovom vlasništvu, IPV je potvrđivalo Zaključak o izvršenju nalazeći da činjenica da nepokretnost nije više u vlasništvu izvršnog dužnika nije od uticaja i pored činjenice da je dokazima izvršni dužnik učinio verovatnim da je otuđio nepokretnost i nije koristio usluge izvršnog poverioca za utuženi period, uz pozivanje na član 26. Uredbe o uslovima isporuke električne energije. Međutim, u tim slučajevima nije bilo pozivanja na ZOO.
Osim toga, smatramo da po pitanju odgovora na ovo sporno pitanje nije od bitnog uticaja činjenica kojom vrstom pravnog posla ili po osnovu nasleđa je nepokretnost/pravo prešla s jednog lica na drugo.
[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]JAVNA SVOJINA
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li su na osnovu Zakona o javnoj svojini, Zakona o energetici i Zakona o komunalnim delatnostima mreže za distribuciju gasa i mernoregulacione stanice sa pripacima u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, s obzirom na to da je momentom stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini njihov korisnik bilo javno preduzeće koje je osnovala opština, ili su iste mreže vlasništvo Republike Srbije?„]ODGOVOR: Na osnovu člana 11. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RSˮ, br. 72/11, 88/13 i 105/14), mreža u smislu ovog zakona jeste nepokretna stvar sa pripacima, odnosno zbir stvari, namenjenih protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, a čiji je pojam bliže utvrđen posebnim zakonom. Taj posebni zakon je zapravo Zakon o energetici („Sl. glasnik RSˮ, 145/14). U skladu sa članom 157. tog zakona uređena je svojina na elektroenergetskim mrežama. Prenosna elektroenergetska mreža može, u skladu sa zakonom, biti u javnoj svojini i u svojini operatora prenosnog sistema koga je osnovala Republika Srbija za obavljanje delatnosti prenosa i upravljanja prenosnim sistemom. Distributivna elektroenergetska mreža može, u skladu sa zakonom, biti u javnoj svojini i u svojini operatora distributivnog sistema koga je osnovala Republika Srbija ili koje je zavisno društvo pravnog lica čiji je osnivač Republika Srbija. Operator sistema stiče svojinu na objektima elektroenergetske mreže koje izgradi svojim sredstvima ili pribavi pravnim poslom. U slučaju prestanka operatora sistema čiji je osnivač Republika Srbija elektroenergetska mreža postaje svojina Republike Srbije. S obzirom na to da su mreže dobro od opšteg interesa, smatramo da su one u vlasništvu Republike Srbije ili javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija.
[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]SINDIKATI
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li u preduzeću u kojem je samo jedan od dva reprezentativna sindikata potpisnik kolektivnog ugovora poslodavac u pregovore o Aneksu KU mora da uključi oba sindikata ili sindikat koji nije potpisnik može da bude prisutan samo u svojstvu posmatrača?„]ODGOVOR: U skladu sa odredbama Zakona o radu, poslodavac bi na pregovore trebalo da pozove oba reprezentativna sindikata i kada je u pitanju osnovni tekst Kolektivnog ugovora i kada su u pitanju tzv. Aneksi tj. Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama kolektivnog ugovora. Kao predstavnici sindikata, ta dva sindikata trebalo bi da zaključe odbor za pregovore, ako je to moguće. Ukoliko nije, poslodavac poziva na pregovore oba reprezentativna sindikata. U praksi se dešava da oba (ili više) sindikata učestvuju u pregovorima, ali da taj tekst ne potpišu svi sindikati (ne budu zadovoljni onim što je ispregovarano).
Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama kolektivnog ugovora (Aneks) mogu da potpišu oba sindikata.
[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]DEVIZNO POSLOVANJE
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Ustupanje potraživanja banke nerezidenta na pravno lice – rezidenta je moguće. U Zakonu o deviznom poslovanju piše da je ustupanje potraživanja od preduzeća u restrukturiranju, privatizaciji tj. od preduzeća koje je u većinskom državnom vlasništvu, moguće uz saglasnost Vlade. Ko konkretno daje tu saglasnost? Da li to ide preko Ministarstva privrede, ako su akcije preduzeća u većinskom vlasništu Agencije za privatizaciju (sada prešlo na Ministarstvo)?Na osnovu Zakona o zaštiti korisnika platnih usluga, da li je moguće ustupanje i nedospelog potraživanja banke nerezidenta po kreditnom poslu ili samo dospelog?
S tim u vezi je i pitanje prava pravnog lica rezidenta kome je ustupljeno potraživanje da obračunava samo zateznu kamatu na dospelo potraživanje ili i da obračunava i ugovornu kamatu pod istim uslovima kao što je to radila i banka nerezident (ako je moguće ustupanje nedospelog duga).
Ako ustupa svoje potraživanje rezidentu – pravnom licu, da li je banka nerezident u obavezi da postupa po zakonskim odredbama svoje države ili i države u kojoj se nalazi sedište pravnog lica od kojeg potraživanje ustupa drugom pravnom licu?„]
ODGOVOR: Kao što stoji u samom važećem Zakonu o deviznom poslovanju, saglasnost koju pominjete daje upravo Vlada, a formalno se zahtev, kao što ste naveli, podnosi nadležnom ministarstvu, na primer, ako je u pitanju javno preduzeće ili preduzeće u kome je nakon privatizacije jedan broj akcija ostao u državnom vlasništvu, zahtev za saglasnost podnosio bi se Ministarstvu finansija.
Verujem da ste postavljajući drugo pitanje imali na umu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih, a ne platnih usluga. Ustupanje potraživanja po tom Zakonu odnosi se na ustupanja između banaka, odnosno lizing društava koja su rezidenti Republike Srbije po ugovorima sa korisnicima finansijskih usluga (fizička lica, poljoprivrednici, preduzetnici), a ne odnosi se na ustupanja na lica koja su nerezidenti Republike Srbije.
Kada govorimo o Zakonu o deviznom poslovanju, taj zakon u članu 7. odnosno članu 20. govori o prenosu potraživanja od strane nerezidenata na rezidente, pod uslovima navedenim u navedenim članovima, u odnosu na potraživanja iz realizovanih spoljnotrgovinskih prometa roba i usluga rezidenta, odnosno kreditnih poslova sa inostranstvom rezidenta. Prenos potraživanja (odnosno dugovanja) koja ne spadaju u navedena potraživanja (odnosno dugovanja), po slovu Zakona i tumačenju nadležnih organa, ne bi bio moguć. Stoga vam ne možemo odgovoriti na pitanje koje se odnosi na tretman ugovorne, odnosno zatezne kamate bet prethodnog saznanja o tačnoj vrsti potraživanja koja se prenose, te preciznih odredaba koje se odnose na tretman kamate iz konkretnih ugovora.
Što se tiče vašeg poslednjeg pitanja, iako vam ne možemo dati savet o stranom pravu, generalno govoreći, banka nerezident je dužna da poštuje propise svoje matične države, kao što je dužna da poštuje i imperativne propise srpskog prava pri sprovođenju ustupanja potraživanja na rezidenta Republike Srbije.
[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: U kojim slučajevima je malo pravno lice obveznik revizije finansijskih izveštaja?„]ODGOVOR: Malo pravno lice podleže obaveznoj reviziji finansijskih izveštaja u skladu sa članom 21. odredbe Zakona o reviziji („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13) koja glasi: „Revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno preduzetnika čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (zakonska revizija).
Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezna je za matična pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo (zakonska revizija).
Za preračunavanje deviznog iznosa iz stava 1. ovog člana u dinarsku protivvrednost primenjuje se zvanični srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja finansijski izveštaj.
Revizija finansijskih izveštaja pravnih lica i drugih subjekata koji nisu navedeni u st. 1. i 2. ovog člana jeste dobrovoljna revizija.ˮ
Pored ovog slučaja, malo pravno lice podleže reviziji finansijskih izveštaja u slučaju da sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji se sastavljaju ako je malo pravno lice osnovalo mikro ili drugo malo pravno lice.
[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]IZVRŠENJE
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li pravno lice čiji je račun u blokadi može da podnese predlog za izvršenje?„]ODGOVOR: Ne postoje nikakve smetnje da privredno društvo čiji su računi blokirani podnese predlog za izvršenje.
[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]POREZI
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Molim vas za instrukcije prometovanja i oporezivanja nepokretnosti u sledećim slučajevima:1) prodaja objekta (prvi prenos) i uzimanje istog u finansijski lizing,
2) prodaja objekta koji je ranije bio prometovan i uzimanje u finansijski lizing,
3) otkup objekta koji je ranije bio prometovan od pravnog lica koje je u sistemu PDV-a.
Molim vas za tretman prodaje i poreza po tačkama 1, 2. i 3. i bilo koji sledeći promet nepokretnosti ako se ugovorom definiše da se promet vrši u skladu sa članom 10. st. 2. tač. 2) pod uslovom da su obe strane obveznici PDV-a i da će nepokretnost koristiti za obavljanje delatnosti?„]
ODGOVOR: U skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost promet dobara je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik (prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata se u smislu člana 4. Zakona smatra prometom dobara).
Članom 25. st. 2. tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet objekata, osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i prometa objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, uključujući i vlasničke udele na tim dobrima, u slučaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara, zaključenim između obveznika PDV-a, predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, pod uslovom da sticalac obračunati PDV može u potpunosti odbiti kao prethodni porez.
Pravilnikom o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RSˮ, br. 120/2012 i 86/2015, u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je šta se smatra objektima, u smislu člana 25. st. 2. tač. 3) Zakona.
Shodno napred navedenom, promet objekata i ekonomski deljivih celina u okviru objekata oslobođen je PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza, osim:
1) ako se radi o prvom prenosu prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta, odnosno
2) ako se radi o prometu objekta za koji se PDV obračunava iz razloga što je, uz ispunjenje propisanih uslova, ugovorom na osnovu kojeg se vrši prenos prava raspolaganja na tom objektu predviđeno da se na taj promet obračunava PDV.
Prema tome, ako je u konkretnom slučaju reč o prvom prenosu prava raspolaganja na stanovima – ekonomski deljivim celinama u okviru novoizgrađenog građevinskog objekata koji se isporučuju kao posebne celine, PDV se obračunava po stopi propisanoj Zakonom.
Lizing nepokretnosti koja je već bila prometovana, po svojoj prirodi predstavlja promet dobara. Naime, članom 4. Zakona propisano je da se prometom dobara smatra predaja dobara na osnovu ugovora o lizingu, odnosno zakupu, zaključenog na određeni period, za pokretne ili nepokretne stvari, kada nijedna od ugovornih strana ne može raskinuti ugovor ako se strane pridržavaju ugovornih obaveza.
U tom smislu, lizing već prometovane nepokretnosti bi, prema našem tumačenju, bio u skladu sa članom 25. Zakona oslobođen PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza.
Za detaljnije informacije o poreskom tretmanu prometa nepokretnosti neophodno je izvršiti uvid u okolnosti predmetnog slučaja za šta preporučujemo da pribavite podršku kompetentnog poreskog savetnika.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Da li izrada (kanalizacionog) priključka spada u građevinske radove na koje se ne obračunava PDV?„]
ODGOVOR: Ukoliko se navedeni radovi mogu podvesti pod šifru delatnosti 42.21 Izgradnja cevovoda, u konkretnom slučaju, trebalo bi primeniti član 10. st. 2. tač. 3) Zakona o PDV-u, tj. PDV bi trebalo da obračuna primalac dobara i usluga kao poreski dužnik, pod pretpostavkom da je promet izvršen između dva obveznika PDV-a.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Između ostalih delatnosti, naša firma se bavi i uvođenjem klimatizacije, pa nas zanima da li smo u obavezi da po novom zakonu obračunamo PDV na dobra i usluge koje ugrađujemo kod uvođenja klimatizacije? Napominjemo da se klimatizacija instalira u objekat koji je u upotrebi već deset godina.„]ODGOVOR: Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, radi određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Pravilnikˮ), bliže je uređeno šta se, u smislu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Zakonˮ) smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.
U tom smislu, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. st. 1. i st. 3. tač. 6) i članom 5. st. 1. i st. 3. tač. 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz sledećih grupa iz Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Uredbaˮ).
Na osnovu izloženog, smatramo da se posmatrani promet obavlja u smislu delatnosti pod brojem 43.22 iz Uredbe. Naime, Uredbom je propisano da delatnost 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema obuhvata instaliranje klimatizacionih sistema, uključujući dogradnju, adaptaciju, održavanje i popravke, kao i postavljanje instalacija u zgradama ili drugim građevinama za ventilacionu i klimatizacionu opremu i kanale.
Prema tome, u slučaju obavljanja radnji koje potpadaju pod delatnost 43.22 primenjuju se odredbe Pravilnika, te ukoliko se ugradnja vrši drugom PDV obvezniku, ne bi trebalo da se obračuna PDV, već tu obavezu ima primalac dobara i usluga iz člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Naše pitanje je u vezi s najnovijim izmenama Zakona o PDV-u, a odnosi se na avans dat stranom pravnom licu. Molimo da nam pojasnite na osnovu kog papira i kako obračunavamo PDV na avansnu uplatu (profaktura nema „težinuˮ, pa samim tim ne mora ni da postoji), kao i način njegovog unosa u PDV prijavu. Poreski dužnik je strano lice, ali ako nema poreskog punomoćnika onda smo mi ti koji obračunavamo, plaćamo, odbijamo.„]
ODGOVOR: U konkretnom slučaju, kada PDV na ino-uslugu obračunava njen primalac kao poreski dužnik, interni obračun se sastavlja samo na osnovu predviđene naknade za izvršeni promet, odnosno na osnovu iznosa avanse uplate. Naime, primalac ino-usluge u Srbiji dužan je da obračuna izlazni PDV za ino-usluge koje su oporezive u Srbiji, ukoliko strano lice nije imenovalo poreskog punomoćnika u periodu kada je nastala poreska obaveza, i to bez obzira na to da li je za nju uopšte primljen račun (uključujući tu i avansni račun), osim u slučaju usluga po osnovu autorskih i njima sličnih prava (na primer, za licence), za koje se nastanak poreske obaveze vezuje i za momenat izdavanja, odnosno prijema računa (potonje važi samo za ino-usluge).
Za avans se iznosi PDV-a unose u polja 103 i 108 (ukoliko obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza), a u poreskom periodu kada je promet izvršen, iznos osnovice se unosi u polje 008 PDV prijave za taj poreski period. U polje 008 se uvek unosi osnovica za izvršeni promet (nabavku dobara i usluga) u ovom slučaju, dok se u polje 103 uvek unosi iznos pripadajuće PDV obaveze po tom osnovu, i to u periodu kada je nastala poreska obaveza. U polje 108 se unosi iznos PDV-a koji se može odbiti kao prethodni porez, ukoliko su ispunjeni svi uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u.
Efekat kod primene reverse charge mehanizma po pravilu i jeste nula, osim ako PDV obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po ovom osnovu, kada će biti iskazana samo obaveza. Reverse charge mehanizam može se primeniti i za dobra i za usluge, ali kada je u pitanju nabavka od ino-lica, usluge učestalije podležu ovom mehanizmu, budući da je promet dobara po pravilu predmet uvoznih procedura.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li su i po kom zakonu ski-škole u Srbiji u obavezi da plaćaju naknadu za pravo obavljanja delatnosti podučavanja skijanju u ski-centru, kome i u kom iznosu po zimskoj sezoni. Da li se na tu naknadu plaća PDV?„]
ODGOVOR: Zakon o javnim skijalištima ne propisuje predmetnu naknadu, međutim, postoji osnov u propisima da se predmetna naknada može zahtevati. Naime, Odlukom o usklađivanju poslovanja Javnog preduzeća „Skijališta Srbijeˮ Beograd sa Zakonom o javnim preduzećima, propisano je da delatnosti javnog preduzeća od opšteg interesa jesu uređenje, opremanje, održavanje, korišćenje i upravljanje javnim skijalištem, kao i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje skijališta.
Dalje, istom Odlukom propisano je da delatnost, između ostalog, obuhvata vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji skijališta i objekata planinskog turizma; organizovanje i obavljanje stručnih poslova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju, opremanju i zaštiti skijališta; pribavljanje i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje skijališta; korišćenje skijališta, odnosno prostora kojim upravlja u zimskom i letnjem periodu (organizovanje i kontrola naplate naknade za upotrebu skijališta, pružanje usluga na skijalištu i sl.); kao i druge aktivnosti.
Shodno napred navedenom, može se smatrati da postoji osnov u pozitivnim propisima za zahtevanje plaćanja naknade za pravo obavljanja delatnosti podučavanja skijanju u ski-centru. Naime, predmetna naknada bi se mogla naplaćivati s obzirom na to da javno preduzeće ima pravo da organizuje i kontroliše naplatu naknade za upotrebu skijališta. Kako se predmetna naknada može po svojoj suštini podvesti pod pojam naknade za upotrebu skijališta, proizlazi zaključak da se navedena naknada može potraživati u skladu sa pozitivnim propisima.
U skladu sa članom 9. Zakona o PDV-u, Republika Srbija i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave nisu obveznici u smislu Zakona o PDV-u ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave.
S obzirom na to da naknadu naplaćuje javno preduzeće koje ima svojstvo pravnog lica za promet dobara, odnosno usluge koja je iz delokruga naznačenog organa, predmetna naknada ne bi trebalo da bude predmet oporezivanja PDV-om.
Imajući u vidu da je praksa u ovoj oblasti u Srbiji nerazvijena, postoji mogućnost da nadležni poreski organi zauzmu drugačiji stav, te je preporučljivo u cilju postizanja višeg nivoa pravne sigurnosti u naznačenoj transakciji pribaviti zvanično mišljenje nadležnog ministartva o PDV tretmanu predmetne naknade.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: U poslednje četiri godine radili smo reeksport sa još dva poslovna partnera iz Nemačke. Od njih smo dobijali fakture bez PDV-a, roba nije dolazila kod nas nego je direktno išla kod partnera B. iz Nemačke, kome smo mi prefakturisali fakture koje smo dobijali od partnera. Naravno, na našim fakturama nije bilo PDV-a. Nakon dužeg vremena partner je ustanovio da je sve vreme grešio, da nije uračunavao PDV od 19%, te nam je poslao dokumentaciju da storniramo sve postojeće fakture i poslao nam potpuno nove fakture sa 19% PDV-a. Naravno, mi nemamo osnova da knjižimo taj PDV, ali naš partner B. iz Nemačke traži od nas da storniramo fakture prema njima i da napravimo nove fakture i na njima prikažemo PDV od 19% zato što nas je u Nemačkoj prijavio za profil tog PDV-a. Smemo li uopšte da na fakturama prikažemo 19% nemačkog PDV-a, iako nećemo da knjižimo taj iznos kao PDV, nego ćemo knjižiti fakture u celosti? Molimo vas i za mišljenje u vezi sa knjiženjem storno i novih faktura od našeg dobavljača, kao i storno faktura prema našem kupcu B. naknadno posle četiri godine poslovanja.„]
ODGOVOR: Sa poreskog aspekta ove transakcije su poreski neutralne, te stoga nema obaveze po osnovu PDV-a. Zato, ukoliko biste iskazali PDV na izlaznim fakturama prema nemačkom kupcu, vi biste bili u obavezi da obračunati PDV uplatite na propisane uplatne račune javnih prihoda u svojstvu poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV-u. Dodatno, ukoliko bi izdavanje predmetnih računa bila korekcija prethodnih računa, smatramo da bi trebalo da izvršite izmenu PDV prijava za odnosne periode, te da obračunati PDV uplatite s pripadajućim iznosom kamate od dana dospelosti poreskog duga po osnovu PDV-a do dana uplate.
Ukoliko biste iznos nemačkog PDV-a obračunatog od vašeg dobavljača prefakturisali kao trošak, ne biste bili u obavezi da uplatite PDV, ali u tom slučaju vaš kupac iz Nemačke ne bi imao pravo na odbitak prethodnog PDV-a.
Računovodstveni aspekt odgovora: Načelno, u ovom slučaju srpski poreski obveznik, svakako, ne bi trebalo da obračuna nemački PDV, već bi eventualno mogao da izvrši fakturisanje u bruto iznosu (sa iznosom PDV-a koji bi bio uključen u iznos neto naknade). Ipak, kako bi kupac iz Nemačke mogao da iskoristi taj PDV, možda bi klijent trebalo da razmotri otvaranje PDV predstavništva u Nemačkoj.
S računovodstvenog aspekta, najbolje bi bilo kad bi dobavljač iz Nemačke izdao knjižna zaduženja samo za iznos dugovanog PDV-a, pa bi i srpsko društvo isto to učinilo i prema svom nemačkom kupcu. Ukoliko je nemačko društvo (dobavljač srpskog društva) već izdalo nove fakture i knjižna odobrenja (storna), u tom slučaju možete stornirati te iznose i proknjižiti nove fakture, pri čemu bi po tim fakturama novi trošak bio veći za iznos nemačkog PDV-a, koje srpsko društvo ne može da iskoristi kao odbitnu stavku. S druge strane, srpsko društvo bi trebalo da izda knjižna odobrenja prema kupcu iz Nemačke, da bi nakon toga izdalo nove fakture gde bi bio prefakturisan bruto iznos naknade (sa uključenim PDV-om, dakle, bez iskazivanja nemačkog PDV-a). Još jednom navodimo da ovo rešenje ne podrazumeva otvaranje PDV predstavništva u Nemačkoj, koje bi podrazumevalo ozbiljnije poresko planiranje.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Prema nalogu terenske kontrole poreski inspektor je izvršio kontrolu u skladu s našom poreskom prijavom za mesec jul. Uvidom u nalog izdat od S. S. Beograd, za izvršenu uslugu fizičkog obezbeđenja za koju smo tražili povraćaj PDV-a na kojoj stoji datum i mesto izdavanja 31. 5. 2015. Beograd i mesto saobraćaja Beograd, inspektor je konstatovao da je faktura neispravna jer je usluga obezbeđenja izvršena u Nišu. On smatra da je to suprotno odredbama člana 12. Zakona o PDV-u i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. st. 2. tač. 1) Zakona o PDV-u.
Od S. S. dobili smo dopis u kojem navode da njihov sistem povlači mesto izdavanja računa i da je na njihovim fakturama za sve klijente na teritoriji Srbije mesto prometa Grad Beograd, te da nikad nisu imali problema s Poreskom upravom, kao i da smatraju da mesto prometa dobara nije neophodan podatak na fakturi.
Mi smo poreskom inspektoru priložili i ugovor u kojem se vidi naša tačna adresa u Nišu na kojoj se vrši usluga obezbeđenja; naravno, i na fakturi se vidi naša adresa i svi ostali podaci kao primaoca usluge.„]
ODGOVOR: Po pravilu, mesto saobraćaja usluga prema Zakonu o PDV-u jeste mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost. Ukoliko su, međutim, u pitanju usluge koje su neposredno povezane sa odnosnom nepokretnošću, mesto saobraćaja usluga je mesto gde se predmetna nepokretnost nalazi.
Shodno tome, mesto prometa usluga (pod pretpostavkom da je nepokretnost koja se obezbeđuje locirana u Nišu) i jeste Niš, te tehnički problem koji ima društvo S. S. prilikom izdavanja računa nije od značaja za utvrđivanje poreskih obaveza.
Međutim, s obzirom na to da je usluga, svakako, pružena u Republici Srbiji, smatramo da pogrešno navođenje mesta prometa usluga nije materijalno za utvrđivanje prava na odbitak prethodnog poreza. Ovo proizlazi i iz formulacije odredbe člana 28. st. 1. Zakona o PDV-u koja propisuje sledeće:
„Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koriste ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:
1) koji je oporeziv PDV-om;
2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a;
3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.ˮ
S obzirom na to da je mesto prometa usluga u Srbiji, smatramo da ne bi moglo da se ospori pravo na odbitak prethodnog poreza iz napred navedenog razloga.
Dalje, naša je pretpostavka da vaše privredno društvo predmetne usluge obezbeđenja koristi za PDV oporeziv promet u Republici Srbiji. Radi ostvarivanja prava na odbitak prethodnog poreza (pored prethodno opisanih uslova iz člana 28. st. 1. Zakona o PDV-u), vaše društvo mora da poseduje nalog koji je izdao drugi obveznik u prometu (S. S.) o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Shodno Zakonu o PDV-u račun naročito sadrži podatke koji su propisani u članu 42. st. 4. koji ne zahteva označavanje mesta prometa usluga. Zbog formulacije člana („račun naročito sadržiˮ), može se, međutim, zaključiti da nalog može da sadrži i dodatne elemente, kao, na primer, mesto prometa dobara/usluga.
Prema našem najboljem znanju, praksa u Srbiji je da učesnici u prometu izdaju račune u kojima navode mesto prometa usluga precizirajući konkretan grad, odnosno opštinu gde se mesto prometa usluge smatra izvršenim. Posledično, poreska uprava može imati stav da je nalog neispravan, jer ne sadrži propisno opredeljeno mesto prometa usluga (Niš umesto Beograda).
Imajući napred navedeno u vidu, smatramo da ukoliko je nalog izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV-u, te ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u, za priznavanje prava na odbitak prethodnog PDV-a, vaše društvo ima pravo da tako obračunati PDV iskaže kao prethodni porez u poreskom periodu u kojem je pravo na odbitak prethodnog poreza ostvareno, odnosno u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je ovo pravo stečeno.
Okolnost da je mesto prometa u Nišu, a ne u Beogradu, ne bi trebalo da bude od značaja za osporavanje prava na odbitak prethodnog poreza ukoliko su drugi zakonom propisani uslovi ispunjeni.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Kao vlasniku stambenog objekta na opštini Voždovac, u postupku legalizacije nepokretnost mi je svrstana u Zonu 1, da bi za istu nepokretnost nedavno stiglo rešenje za plaćanje poreza na imovinu kojom je ona raspoređena u Zonu 2.Molim vas za savet kako da uspostavim saglasje između ove dve pravne situacije jer je nelogično da ista nepokretnost bude istovremeno u dva pravna režima.
Dakle, šta je potrebno da učinim za slučaj da je objekat zaista u Zoni 2, a s obzirom na već započet postupak legalizacije?„]
ODGOVOR: Do diskrepance je došlo iz razloga što Sekretarijat za poslove legalizacije objekata i Uprava javnih prihoda imaju različite kriterijume prema kojima se utvrđuje zona, s obzirom na to da Uprava javnih prihoda ima i neke korektivne elemente.
Poresko rešenje kojim se utrđuje visina poreza na imovinu donosi se na osnovu Odluke o određivanju zona i najopremljenijih zona na teritoriji grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. list grada Beograda”, br. 55/2013).
Objekat u navedenoj ulici (poznata redakciji) shodno navedenoj Odluci nalazi se u Zoni 2 grada Beograda.
Ova Odluka trebalo bi da bude jedino merilo prilikom određivanja kojoj zoni određeni objekat pripada i nije jasno na osnovu čega je Sekretarijat svrstao pomenuti objekat u Zonu 1.
Dakle, ne postoji mogućnost da se Sekretarijatu podnese zahtev za ispravku Zona na osnovu rešenja Uprave javnih prihoda o utvrđivanju poreza na imovinu, niti Sekretarijat to smatra relevantnim.
S druge strane, zainteresovano lice može da podnese zahtev za umanjenje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, veoma detaljno obrazložen.
Taj zahtev se može podneti Odeljenju za građevinske poslove, Odseku za legalizaciju Gradske opštine na kojoj se objekat nalazi, a koji isti prosleđuje Direkciji za izgradnju (Radnoj grupi za zoniranje).
Inače, uslovi za umanjenje naknade propisani su Odlukom o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta grada Beograda („Sl. list grada Beograda”, br. 60/2009, 6/2010, 16/2010, 41/2010, 45/2010, 18/2011, 54/2011, 17/2012, 42/2012 i 65/2012, „Sl. glasnik RS”, br. 64/2013 – odluka US i „Sl. list grada Beograda”, br. 78/2013 i 24/2014).
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li obaveza za PDV spada u javni prihod? Naš poslovni partner decidirano tvrdi da ova obaveza nije javni prihod i odbija plaćanje. Iz Zakona o porezu na dodatu vrednost ne može se izvući odgovor na ovo pitanje.„]
ODGOVOR: Član 2. st. 1. tač. 14) Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr. i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon) propisuje da su javni prihodi svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Tačka 17. istog stava pomenutog člana Zakona propisuje da su poreski prihodi vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat.
Član 14. Zakona (Vrste javnih prihoda i primanja) propisuje da su javni prihodi:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
2a) neporeski prihodi…
Član 23. (Finansiranje nadležnosti Republike Srbije) propisuje da za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dodatu vrednost;
(2) akcize;
(3) porez na dohodak građana;
(4) porez na dobit preduzeća;
(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;
(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije…
Takođe, sâm Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 i 6/2014 – usklađeni din. izn.) u članu 17, st. 2. tač. 1) (Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga) propisuje da se u osnovicu uračunavaju i: 1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a. Istu odredbu sadrži i član 19. st. 2. tač. 1) (Osnovica kod uvoza dobara). Evidentno je da je i sâm PDV obuhvaćen javnim prihodima.
Dakle, iz svega navedenog nedvosmisleno se može zaključiti da su svi porezi, a samim tim i porez na dodatu vrednost, javni prihodi i da postoji zakonska obaveza njihovog plaćanja. Nije potrebno napominjati da se njeno nepoštovanje sankcioniše kako materijalno, tako i krivično.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Članom 55. Zakona o porezu na dobit pravnih lica definisan je osnov za primenu transfernih cena, te je u stavu 1. navedeno da matično pravno lice i zavisna pravna lica u smislu ovog Zakona čine grupu povezanih pravnih lica ako je među njima neposredna ili posredna kontrola nad najmanje 75% akcija ili udela.
Članom 59. st. 2. navodi se da se licem povezanim sa obveznikom smatra ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.
U konkretnoj situaciji, kada je odgovorno lice u jednom pravnom licu istovremeno i vlasnik radnje za prevoz robe, dakle, preduzetnik koji nema status pravnog lica i koji za potrebe pravnog lica obavlja uslugu prevoza u 80% slučajeva, da li ta dva lica čine grupu povezanih lica u smislu Zakona o porezu na dobit i da li njegove odredbe treba primenjivati kada je reč o transfernim cenama, odnosno da li u ovakvom slučaju postoji pravni osnov za primenu budući da se ne radi o dva pravna lica, već je jedno pravno lice, a jedno je preduzetnik?„]
ODGOVOR: U odgovoru na ovo pitanje iskoristićemo konkretno mišljenje Ministarstva finansija br. 023-02-00163/2009-04 od 30. 6. 2009. godine, koje glasi:
„…Prema tome, ukoliko je (isključivi) vlasnik privrednog društva osnovao i samostalnu zanatsku radnju (u skladu s propisima koji regulišu osnivanje i rad privatnih preduzetnika), između privrednog društva i privatnog preduzetnika – osnivača samostalne zanatske radnje, postoji povezanost, u smislu Zakona, imajući u vidu da se u međusobnim odnosima obveznika (privrednog društva) i privatnog preduzetnika javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke…”
Prema tome, povezana lica su i pravno lice i preduzetnik, ako je isto lice osnivač i vlasnik i pravnog lica i samostalne zanatske radnje ili više njih.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Kako regulisati poreske obaveze i doprinose za fizičko lice po osnovu deviznog priliva iz inostranstva proisteklog iz ugovora o prevođenju? Da li postoji precizna zakonska regulativa za ovu problematiku?“ ]
ODGOVOR: Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.
Prihodi koji se ostvaruju po osnovu ugovora o delu, odnosno pružanju konsultantskih usluga, u vezi s prevođenjem, na primer, imaju poreski tretman ostalih – drugih prihoda i podležu plaćanju poreza na dohodak građana po članu 85. Zakona.
Na ove prihode porez se plaća po stopi od 20%, na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbama člana 85. st. 1. do 3. i člana 86. Zakona.
Ugovorena naknada koja se ostvaruje po osnovu ugovora o delu, podleže plaćanju doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 24%, na istu osnovicu na koju se plaća i porez na dohodak građana, po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U slučaju da lice s kojim je zaključen ugovor o delu nije osigurano po drugom osnovu, na ugovorenu naknadu plaća se i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu.
Kada fizičko lice – rezident Srbije, ostvari prihod od isplatioca koji nema zakonsku obavezu obračuna i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku, dužno je kao obveznik da samo obračuna i uplati porez i doprinose po odbitku i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu, na obrascu koji je ministar finansija propisao Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika. Obračun i uplata poreza i doprinosa vrši se na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Poresku prijavu na Obrascu PP OPO poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici prema mestu svog prebivališta, najkasnije u roku od 30 dana od dana kada primi prihod.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Član 21. Zakona o porezu na dohodak građana glasi: „Ne plaća se porez na zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.ˮ Naše preduzeće zapošljava osobe sa invaliditetom i ima veliki broj sporova povodom ovog člana. Molimo vas da nam razjasnite nedoumicu, da li je poreza oslobođeno preduzeće, jer je to olakšica, ili pripadajući porez pripada zaposlenoj osobi sa invaliditetom?„]
ODGOVOR: Osnovna zarada i elementi za zaradu utvrđuju se ugovorom o radu, pa i za invalidna lica. Oslobođenje od poreza ostvaruju preduzeća za zapošljavanje invalida, pod uslovom da imaju određeni broj invalidnih lica u radnom odnosu. Prema tome, poresko oslobođenje je stimulacija za preduzeće, a ne povećanje zarade za zaposlena invalidna lica. Dakle, za toliko se smanjuju troškovi ovih preduzeća, a ne povećavaju zarade zaposlenih invalidnih lica.
[/toggle]
[/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]STEČAJ
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li se prethodni stečajni postupak može smatrati višom silom i biti osnov za raskidanje nekog ugovora?„]
ODGOVOR: Prethodni stečajni postupak služi za proveru postojanja okolnosti koje su razlog za pokretanje stečajnog postupka. Stečajni razlozi su trajnija ili preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost, nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Viša sila kao razlog za raskid ugovora definiše se kao spoljna okolnost, koja ima jaču moć od moći subjekta i koja dejstvuje nezavisno od volje subjekta. Dejstvo više sile ne može se predvideti, ne može se sprečiti ili izbeći i ona utiče na nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.
Prethodni stečajni postupak je samo faza u kojoj se vrši provera postojanja okolnosti koje su razlog za pokretanje stečajnog postupka. Te okolnosti bi se morale ceniti u kontekstu onoga što definiše višu silu.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Podnet je predlog za pokretanje stečajnog postupka za (…) od strane jednog većinskog poverioca, konkretno, reč je o banci. Za isto to potraživanje (…) tuži banku i predmet se nalazi na apelaciji. Da li (…), bez obzira na to što je pokrenut predlog za stečaj, može da podnese i UPPR uz dogovor sa drugim poveriocima i da taj UPPR bude u prednosti kod sudije u odnosu na predlog za stečaj, tj. da se prvo razmatra UPPR i ako ima osnova da se postupi po njemu? Da li sudija može da odbaci predlog za stečaj ukoliko (…) to traži iz razloga što je parnica za gore pomenuto potraživanje još u toku?„]
ODGOVOR: U svakom konkretnom slučaju sudija ispituje ispunjenost uslova za reorganizaciju i to da li je to povoljnije za namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo i da li postoje ekonomski opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja (član 155. Zakona o stečaju). Cilj stečajnog postupka je kolektivno i srazmerno namirenje poverilaca. Plan reorganizacije se može podneti i nakon otvaranja stečajnog postupka. Po pravilu, prvo se razmatra plan reorganizacije kao mogućnost za okončanje stečajnog postupka. Kada se potvrdi usvojeni plan reorganizacije, sva potraživanja se uređuju isključivo prema usvojenom planu reorganizacije.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka poverilac podnosi u slučaju postojanja trajnije nesposobnosti plaćanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način. Ukoliko poverilac nije dostavio dokumentaciju koja dokazuje njegovo potraživanje i ukoliko predlog po obaveštenju ne bude uređen, sud može da odbaci predlog shodno članu 57. Zakona o stečaju. Ukoliko predlog nije odbačen, po otvaranju stečajni postupak se sprovodi po službenoj dužnosti.
Prema navodima upućenog pitanja može se pretpostaviti da se radi o prethodnom stečajnom postupku u kome se utvrđuju razlozi za pokretanje stečajnog postupka iz člana 11. Zakona o stečaju. U toj fazi stečajni dužnik može iznositi svoje razloge zbog kojih smatra da predlog treba odbaciti.
U pitanju nije precizirano koji je razlog zbog koga je pokrenut postupak stečaja. Prema članu 7. Zakona o stečaju, postupak stečaja se sprovodi prema tom zakonu, a na pitanja koja nisu uređena tim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. ZPP u članu 223. st. 1. tač. 1) predviđa u slučaju postojanja prethodnog pitanja mogućnosti da se postupak prekine ukoliko sud odluči da sâm ne rešava prethodno pitanje. Da li će sud sâm rešavati prethodno pitanje stvar je procene suda u svakom konkretnom slučaju (član 12. ZPP-a). Odgovor na pitanje da li se zbog postojanja parnice povodom osporenog potraživanja banke može odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postuka zavisi od toga da li je postojanje neizmirenog potraživanja dužnika prema banci jedini razlog za pokretanje stečajnog postupka i koje je dokaze poverilac dostavio uz predlog.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Kao advokat, imam situaciju u kojoj zastupam 40 radnika koji rade za firmu u pravnoj formi društva s ograničenom odgovornošću, a gde je osnivač fizičko lice. Dakle, u pitanju je privatna firma. Radnicima nije isplaćena zarada više od godinu dana. Zanima me, ukoliko podnesem predlog za otvaranje stečaja i prijavim potraživanje Fondu solidarnosti, u skladu sa Zakonom o stečaju, da li Fond ima obavezu da isplati neisplaćene zarade ili može da ih i ne isplati? Suština mog pitanja svodi se na to da li ću ih sigurno naplatiti, budući da ja moram da finansiram ceo postupak do naplate ili postoji i rizik da ništa ne naplatim. Osim toga, zanima me i da li moram voditi parnicu ili mogu direktno otvoriti stečaj, jer ja bih u stečaju trebalo da imam priznato potraživanje od stečajnog upravnika?„]
ODGOVOR: Pravna forma i vlasništvo nad kapitalom ne utiču na obavezu Fonda solidarnosti da u slučaju stečaja poslodavca isplati zakonske obaveze radnicima. Stoga, Fond isplaćuje i mora isplatiti svima. Kojom će se dinamikom vršiti isplata zavisi od raspoloživih sredstava. Prema našim saznanjima, trenutno su vrlo ažurni. Treba, ipak, dodati i to da ne vrše isplatu bez zaključka suda o utvrđenom potraživanju donetom u postupku stečaja. Stečaj može pokrenuti svaki poverilac i bez prethodnog vođenja parnice i dobijanja presude i u stečaju prijaviti potraživanje, pa ako ga zaključkom priznaju stečajni organi, onda će Fond, po vašem zahtevu, isplatiti deo koji je njegova obaveza. Ako stečajni organi ospore potraživanje, mora se pokrenuti parnica za utvrđenje tog osporenog potraživanja u roku od 15 dana od prijema tog zaključka.
[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]BUDŽETI I JAVNE NABAVKE
[toggles behavior=“accordion“][toggle title=“PITANJE: Da li se u aplikaciju Uprave za javne nabavke moraju ubacivati nabavke ispod 500.000 din. tj. nabavke na koje se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, s obzirom da se na njih ne primenjuje pomenuti Zakon i ne ulaze u Plan javnih nabavki jer to nisu?„]
ODGOVOR: U aplikativni softver se ne moraju unositi nabavke do 500.000, ali se ukupna vrednost nabavki ispod limita prikazuje u kvartalnom izveštaju. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Zakonom o budžetskom sistemu propisano je da počev od 1. decembra ove godine direkcije tj. javna preduzeća više ne mogu biti indirektni korisnici budžetskih sredstava. Ukoliko se JLS odluči za reorganizaciju ovakvog svog preduzeća i promenu delatnosti istog, te pod pretpostavkom da ima tehničke i kadrovske resurse, poveri mu održavanje lokalnih puteva, održavanje javne rasvete, održavanje javnih i zelenih površina, postavlja se pitanje da li postoji obaveza sprovođenja postupka javnih nabavki ili se ugovor sa JP za ove usluge može zaključiti bez postupka javne nabavke u skladu sa članom 7a Zakona o javnim nabavkama?“]
ODGOVOR:
Direkcije za izgradnju su od početka ovog veka osnivane sa ciljem da se uređenje i upravljanje građevinskim zemljištem, te druge specifične oblasti koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, kao što su održavanje javne rasvete, održavanje puteva, izgradnja infrastrukturnih objekata i sl. izmeste iz opštinskih uprava, u cilju racionalnijeg, celishodnijeg i profesionalnijeg upravljanja ovim poslovima. Dakle, cilj osnivanja direkcija za izgradnju nije neposredno obavljanja poslova održavanja puteva, održavanja radova, već upravljanje tim poslovima, a neposredni izvršioci biraju se u postupcima javnih nabavki koje sprovodi direkcija. Intencija reorganizacije, odnosno restrukturiranja direkcija takođe ne ide u pravcu da se oni osposobe za neposredno izvođenje radova ili pružanje usluga.
Hipotetički posmatrajući postavljeno pitanje, ukoliko bi restrukturirane direkcije za izgradnju raspolagale tehničkim i kadrovskim resursima za izvođenje radova na održavanju lokalnih puteva, održavanju javne rasvete, održavanju javnih i zelenih površina, one bi i kroz svoje godišnje budžete raspolagale sredstvima za obavljanje tih radova, te bi po tom osnovu te delatnosti kao poverene i obavljale, a primena člana 7a bila bi irelevantna. Drugim rečima, kako bi predmetni poslovi isključivo bili u nadležnosti tih preduzeća, nijedan drugi naručilac ne bi imao u svom finansijskom planu neku od tih stavki, te ne bi ni imao potrebu da nabavlja radove/usluge u vezi sa predmetnim delatnostima. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: U skladu sa članom 68. ZJN-a, kad je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije. Procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period za koji se zaključuje ugovor. Imamo slučaj da je javna nabavka podeljena po partijama i da su vrednosti partija po 800.000 dinara. Ugovor za jednu partiju je, međutim, zaključen na iznos od 350.000 dinara, a nabavka za drugu partiju je poništena, jer su sve ponude bile skuplje od procenjene vrednosti partije. Da li možemo, prilikom ponovnog raspisivanja javne nabavke za partiju koja je bila poništena, vrednost te partije da sada uvećamo za iznos koji je ostao od partije za koju je zaključen ugovor. S obzirom na to da ovaj iznos treba da se potroši na ono što je predmet te javne nabavke i da u finansijskom planu imamo samo predviđen ukupan iznos za javnu nabavku, a ne i iznose po partijama, možemo li iznos preostale partije da uvećamo za 450.000 hiljada koje su višak po prethodnoj partiji?„]
ODGOVOR: ZJN to ne zabranjuje, ali to treba obrazložiti u novoj Odluci o pokretanju postupka, te posebnu pažnju posvetiti svrsishodnosti i opravdanosti potrebe za uvećavanjem vrednosti određenih partija. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Molimo da nam pomognete u tumačenju odredbe člana 4. st. 2. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Naime, u skladu sa ovom odredbom JKP „Vodovod i kanalizacijaˮ Obrenovac, čiji je osnivač Gradska opština Obrenovac, planiralo je da primi u radni odnos na neodređeno vreme bez saglasnosti Komisije u skladu sa Uredbom, zaposlenog na neodređeno vreme kod drugog korisnika javnih sredstava – Poljoprivredno-hemijske škole u Obrenovcu, čiji je osnivač Republika Srbija, nakon zaključenja sporazuma o prestanku radnog odnosa na neodređeno vreme između zaposlenog i škole. U sporazumu je, po navedenoj Uredbi, neophodno da stoji da će zaposleni zasnovati radni odnos kod JKP „Vodovod i kanalizacijaˮ Obrenovac kao korisnika javnih sredstava. Da li je moguće da na ovaj način prestane radni odnos profesoru zaposlenom na neodređeno vreme u pomenutoj školi i da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme kod nas, sve bez saglasnosti Komisije u smislu Uredbe?„]
ODGOVOR: Član 4. st. 2. Uredbe mogu da primene oni korisnici javnih sredstava koji primenjuju isti propis (zakon) vezano za rad i radne osnose. Budući da JKP „Vodovod i kanalizacijaˮ iz Obrenovca i Poljoprivredno-hemijska škola iz Obrenovca primenjuju različite propise vezane za rad i radne odnose, takav prelazak bez saglasnosti Komisije za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje nije moguć. U navedenom „prelaskuˮ neophodno je da JKP pribavi saglasnost za novo zapošljavanje od Komisije (tela Vlade) i putem konkursa popuni upražnjeno radno mesto. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Nakon što se desila poplava u jednoj sobi usled obilnih padavina, predškolska ustanova je naplatila štetu od osiguranja. Od novca koji je uplatila osiguravajuća kuća, ustanova je planirala da kupi laminat i ormar koji su uništeni u poplavi. Naše pitanje je da li je ustanova u obavezi da raspiše javnu nabavku i u ovom slučaju ili sredstva koja su dobijena od osiguranja može da iskoristi za nadoknadu štete bez raspisivanja javne nabavke?„]
ODGOVOR: I u ovom slučaju naručilac je u obavezi da sprovede postupak javne nabavke. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: U toku postupka nabavke usluge keteringa u jednoj ponudi koja je najpovoljnija na osnovu kriterijuma „najniža ponuđena cenaˮ u obrascu strukture cene ponuđač je stavio pečat, ali nije potpisao obrazac na označenom mestu, što mu je i jedini nedostatak u ponudi. Može li se takva ponuda prihvatiti kao ispravna ili moramo da je odbacimo kao neprihvatljivu, ili postoji i neko „prelaznoˮ rešenje?„]
ODGOVOR: Ukoliko se iz sadržine ponude, odnosno iz drugih delova ponude koja se upoređuje sa drugim ponudama sa sigurnošću može utvrditi, na primer, obrazac ponude, model ugovora i slično, ovaj nedostatak ponude neće se smatrati bitnim nedostatkom, tako da se ponuda može prihvatiti. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Budući da član 57. Zakona o javnim nabavkama nalaže da oglasi treba da se objavljuju na portalu službenih glasila RS, a da velika većina naručilaca iz praktičnih razloga to ne radi, zanima nas koje su posledice nepostupanja po pomenutom članu, pogotovo kad se uzme u obzir i cena samog objavljivanja.
Osim toga, zanima nas i vaše iskustvo u vezi sa objavljivanjem oglasa za javne nabavke, u smislu ažurnosti i redovnog oglašavanja. Napominjemo da mi redovno i uredno objavljujemo svu neophodnu dokumentaciju na portalu Uprave za javne nabavke, kao i na našem portalu.„]
ODGOVOR: Obaveza objavljivanja oglasa za sve javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od javne nabavke male vrednosti propisana je članom 57. Zakona o javnim nabavkama, a neobjavljivanje oglasa predviđeno je odredbom člana 169. st. 1. tač. 4) Zakona o javnim nabavkama kao prekršaj naručioca i za njega je predviđena kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Među prekršajnim prijavama kojima Državna revizorska institucija inicira ove postupke do sada nije bilo ukazivanja na ovakve prekršaje, niti je od strane Republičke komisije doneta ijedna odluka zbog ovakvog prekršaja. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Škola za nabavke (konkretno, namirnica – za nastavu – meso; mlečni proizvodi; voće i povrće; ostale namirnice za pripremanje hrane) ima na godišnjem nivou 100.000 dinara bez PDV-a. Da li Pravilnikom o postupku nabavki u školi možemo, zbog specifičnosti nekih nabavki odrediti iznos do kojeg se može plaćati samo po računu, pošto nam je Opština to osporila?
Za istu nabavku (100.000 din.) samo je jedan market preuzeo specifikacije proizvoda i školi je dostavljena samo jedna ponuda, ali stoji: cene istaknute na ili pored proizvoda. Šta uraditi u tom slučaju?„]
ODGOVOR: Ukoliko se radi o nabavci iz člana 39. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, potrebno je da svojim internim aktom uredite na koji način ćete obezediti konkurenciju u postupku nabavki na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, a možete urediti i sva druga pitanja u pogledu plaćanja u vezi sa tim nabavkama poštujući odredbe Zakona o javnim nabavkama. Takođe, napominjemo da prema članu 56. st. 2. Zakona o budžetskom sistemu korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drugačije propisano.
Ukoliko ponuda ne sadrži sve podatke koje ste tražili obrascem ponude, postupak morate ponoviti.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li postoje zakonske prepreke za prihvatanje donacije od strane fizičkog lica i to polovnog medicinskog aparata defibrilatora? Navedeni aparat je u ispravnom stanju, ali ne poseduje Rešenje agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije za stavljanje u promet iz razloga prestanka proizvodnje ovog modela. Za isti je obezbeđena garancija, kao i potvrda o ispravnosti i upotrebi od odgovorajućeg servisa sa kojim naša bolnica ima potpisan ugovor o održavanju medicinske i dijagnostičke opreme.„]
ODGOVOR: Sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama nemate nikakav problem da prihvatite ovakvu donaciju jer je u pitanju dobročin posao, tj. donacija. Ukoliko ugovor koji pominjete o održavanju medicinske i dijagnostičke opreme obuhvata i ovaj model koji nameravate da primite (ili ste možda ugovor radili za jedinične cene bez navođenja konkretnih modela), takođe možete na ovaj način regulisati održavanje ove opreme. Da li biste eventualno imali problem sa zdravstvenom inspekcijom jer koristite aparat koji nema Rešenje ALIMS-a, treba da proverite sa ovim telima, no sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama ne kršite zakon.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Molim vas da mi pomognete i razrešite dilemu u vezi sa istovrsnošću javnih nabavki. Godinama sprovodimo otvoreni postupak za kancelarijski materijal po partijama:
Partija 1 – Sitan kancelarijski materijal,
Partija 2 – Toneri,
Partija 3 – Repromaterijal za mašine Duplo – Konto je 426111.
S obzirom na to da se repromaterijal koristi za štampariju, a da u ovom trenutku radimo izmenu plana javnih nabavki, u dilemi smo da li repromaterijal za mašine Duplo može da se izdvoji iz kancelarijskog materijala.
Kada bi došlo do izdvajanja repromaterijala za mašine Duplo iz kancelarijskog materijala, napominjemo da bi bila vođena dva postupka javne nabavke male vrednosti.
Nije nam namera da izbegnemo vođenje otvorenog postupka. Pred nama je veći problem – mali broj ponuđača za repromaterijal za mašine za štampanje. Ove godine nam je taj deo poseban problem, s obzirom na to da imamo u planu kupovinu novih mašina za štampanje, tako da može da se dogodi da mašine koje kupimo ne budu sa repromaterijalom za mašine Duplo.„]
ODGOVOR: Saglasno članu 64. st. 4. ZJN-a, ukoliko namena repromaterijala nije ista ili slična kao kancelarijskog materijala (na primer, kancelarijski materijal služi za kancelarijsko poslovanje, a repromaterijal kao materijal koji se obrađuje u štampariji i ne može se koristiti kao kancelarijski materijal), onda se ove dve nabavke mogu tretirati kao neistovrsne. Veoma je važno i ko se po pravilu javlja kao ponuđač za jednu, odnosno drugu grupaciju. Ukoliko je, uz različitu namenu dobara, reč i o različitim grupacijama pravnih lica koja nude predmetna dobra, ne bi ih trebalo posmatrati kao istovrsne.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: U toku otvaranja ponuda jedan član Komisije je napustio otvaranje pre završetka bez potpisa zapisnika. Zapisnik je uručen prisutnim ponuđačima na otvaranju. Da li naručilac može nastaviti postupak i doneti Odluku o dodeli ugovora?„]ODGOVOR: Naručilac može nastaviti postupak ukoliko su zapisnik potpisala najmanje tri člana komisije ili njihovi zamenici.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Odredbom člana 7. st. 1. tač. 13) ZJN-a predviđeno je da se odredbe ZJN-a ne primenjuju na usluge kredita bez obzira na to da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata. Naručilac je u svom Finansijskom planu planirao određena sredstva za isplatu kamata na kredite koje dodeljuju poslovne banke. Da li je naručilac u obavezi da za navedenu uslugu primeni ZJN , odnosno da u Planu javnih nabavki predvidi javnu nabavku usluga – Isplata kamata na kredite koje dodeljuju poslovne banke i shodno tome sprovede postupak javne nabavke male vrednosti? Ili su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu člana 7. st. 1. tač. 13) ZJN-a?„]ODGOVOR: Iz postavljenog pitanja nije baš najjasnije po kom osnovu se isplaćuje kamata. Ako je u pitanju isplata kamata po zaključenim ugovorima o kreditima, onda i nije reč o nabavci, već o preuzetim finansijskim obavezama iz postojećih ugovora. Ako je reč o novom kreditu, onda je to nabavka usluge kredita i ona se, shodno izmenama i dopunama ZJN-a, ne nabavlja u postupku javne nabavke, ali je shodno st. 2. člana 7. ZJN-a naručilac dužan da postupa u skladu sa načelima iz ovog zakona kada nabavlja predmetne usluge. U svakom slučaju, nema postupka javne nabavke.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Za izradu monografije kao autorskog dela iz oblasti kulture, nauke, kao i za pisanje o važnim ličnostima grada Kruševca, planirana su sredstva u finansijskom planu za 2016. godinu na kontu 423599 – ostale stručne usluge u iznosu od 350.000,00 dinara sa PDV-om. Odredbom člana 7. st. 1. tač. 12) Zakona o javnim nabavkama propisano je da u slučaju zaključenja ugovora o delu koji ima za predmet samostalno izvršenje određenog intelektualnog posla iz oblasti nauke ili prosvete ili obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture, u skladu sa zakonom, a čija pojedinačna vrednost nije veća od 12.000.000,00 dinara, uključujući poreze i doprinose, na godišnjem nivou, odnosno za period važenja ugovora, ako je period važenja ugovora duži od godinu dana, ne primenjuju se odredbe ovog zakona.
Da li se za isplatu honorara za navedenu monografiju, kao autorskog dela određenog autora, primenjuje Zakon o javnim nabavkama ili se ne primenjuje na osnovu odredbi člana 7. st. 1. tač. 12) Zakona o javnim nabavkama?„]
ODGOVOR: U ovom slučaju se može primeniti član 7. st. 1. tač. 12) Zakona o javnim nabavkama.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Zavod za javno zdravlje Kruševac osnovan je Odlukom o osnivanju Zavoda za javno zdravlje Kruševac („Sl. glasnik RSˮ, br. 51/06) za teritoriju grada Kruševca. U osnivačkom aktu su predviđene delatnosti Zavoda u sprovođenju javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva.
Statutom Zavoda predviđeno je da prava i dužnosti osnivača u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti vrši Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, a dalje je predviđena delatnost Zavoda, odnosno svi poslovi koje u okviru svoje delatnosti obavlja Zavod.
Napred navedena opšta akta doneta su na osnovu:
– Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RSˮ, br. 107/205,72/09 – dr.zakon, 88/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr.zakon i 93/14) – odredbe čl. 119–122. Zakona;
– Zakona o javnom zdravlju („Sl. glasnik RSˮ, br. 72/09) – odredba člana 7. st. 1.,
kojima se predviđa da delatnosti u oblasti javnog zdravlja obavljaju zavodi za javno zdravlje koji se osnivaju za teritoriju RS, teritoriju grada ili više opština i člana 11. kojim se predviđaju delatnosti u sprovođenju javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva.
Grad Kruševac je u okviru realizacije Programa zaštite životne sredine planirao sredstva za određene aktivnosti grada u cilju obezbeđivanja uslova za održivi razvoj lokalne zajednice odgovornim odnosom prema životnoj sredini.
Prema ovom Programu, planirane su sledeće usluge javnog zdravstva:
1) ispitivanje stepena zagađenosti površinskih voda,
2) ispitivanje zagađenosti rečnih i otpadnih voda,
3) ispitivanje kvaliteta vode akumulacije „Ćelijeˮ,
4) analiza vazduha,
5) ispitivanje buke,
6) ispitivanje alergogenog polena u vazduhu,
7) ispitivanje kvaliteta zemljišta na sadržaj pesticida i teških metala, i
8) analize po nalogu inspekcije u slučaju nepoznatog zagađivača.
Navedene usluge su obuhvaćene delatnošću Zavoda – socijalno-medicinska, higijensko-ekološka, epidemiološka i mikrobiološka zdravstvena delatnost, kako je predviđeno članom 14. Statuta Zavoda, članom 11. Zakona o javnom zdravlju i članom 120. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Zavod za javno zdravlje Kruševac ima svojstvo naručioca u smislu odredbe člana 2. st. 2. Zakona o javnim nabavkama („Sl.glasnik RSˮ, br. 124/12, 14/15 i 68/15).
Članom 7. st. 1. tač. 1) Zakona o javnim nabavkama predviđeno je da „odredbe ovog Zakona naručioci ne primenjuju na nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem i koje su nosioci isključivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke;ˮ
Shodno navedenom, postavljamo pitanje: da li naručilac – grad Kruševac ima osnov za primenu člana 7. st. 1. tač. 1) Zakona o javnim nabavkama za napred navedene usluge javnog zdravstva, s obzirom na to da je Zavodu za javno zdravlje Kruševac dato pravo na obavljanje delatnosti iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju grada Kruševca (koja obuhvata ove usluge), a ista je predviđena osnivačkim aktom i Statutom Zavoda u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o javnom zdravlju?„]
ODGOVOR: Član 7. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RSˮ, br. 124/12, 14/15 i 68/15, u daljem tekstu: ZJN) reguliše izuzeće od primene ZJN-a. Tačkom 1) ovog člana predviđeno je da naručioci ne primenjuju odredbe ZJN-a na nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem i koji su nosioci isključivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.
Član 3. st. 1. tač. 24) ZJN-a definiše isključivo pravo kao pravo na osnovu kojeg određeno lice jedino može obavljati određenu delatnost na određenom geografskom području, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinačnog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zaključila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava.
Iz navedenih odredaba ZJN-a, prozilazi da je za izuzeće od primene ZJN-a neophodno da budu kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se nabavka vrši od naručioca, odnosno lica ili organizacija koji se smatraju naručiocima u smislu ZJN-a, a koje se pojavljuje kao ponuđač;
2) da lice koje se pojavljuje kao ponuđač, a ima status naručioca u smislu ZJN-a, ima isključivo pravo na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.
Prema navodima iz dopisa, Zavod za javno zdravlje Kruševac ima svojstvo naručioca u smislu odredbe člana 2. st. 2. ZJN-a, čime je ispunjen prvi uslov.
Drugi uslov koji treba ispuniti jeste da Zavod za javno zdravlje Kruševac ima isključivo pravo na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.
Da bi postojalo isključivo pravo na obavljanje određene delatnosti, neophodno je da postoji:
1) pravni osnov za sticanje isključivog prava, koji u ovom slučaju postoji;
2) nepostojanje konkurencije na određenom geografskom području.
Dakle, potrebno je da Zavod za javno zdravlje Kruševac jedini može da obavlja konkretnu delatnost na određenom geografskom području. Ukoliko je gore navedeno ispunjeno, Grad Kruševac ima osnov za primenu člana 7. st. 1. tač. 1) ZJN-a.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Za izradu monografije kao autorskog dela iz oblasti kulture, nauke, kao i za pisanje o važnim ličnostima grada Kruševca, planirana su sredstva u finansijskom planu za 2016. godinu na kontu 423599 – ostale stručne usluge u iznosu od 350.000,00 dinara sa PDV-om.
Odredbom člana 7. st. 1. tač. 12) Zakona o javnim nabavkama propisano je da se u slučaju zaključenja ugovora o delu koji za predmet ima samostalno izvršenje određenog intelektualnog posla iz oblasti nauke ili prosvete ili obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture, u skladu sa zakonom, a čija pojedinačna vrednost nije veća od 12.000.000,00 dinara, uključujući poreze i doprinose, na godišnjem nivou, odnosno za period važenja ugovora, ako je period važenja ugovora duži od godinu dana, ne primenjuju odredbe ovog zakona.
Da li se za isplatu honorara za navedenu monografiju, kao autorskog dela određenog autora, primenjuje Zakon o javnim nabavkama ili se ne primenjuje na osnovu odredaba člana 7. st. 1. tač. 12) Zakona o javnim nabavkama?„]
ODGOVOR: U ovom slučaju se može primeniti član 7. st. 1. tač. 12) Zakona o javnim nabavkama.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Prema starom Zakonu o javnim nabavkama bile su tačno definisane tačke iz člana 55. Zakona koje se objavljuju na Portalu službenih glasila RS i baza propisa.Izmenom i dopunom ZJN-a, član 57. st. 2. više ne sadrži tačno definisane oglase iz člana 55. ZJN-a koji se objavljuju u Službenom glasilu RS. Da li to znači da se u Službenom glasilu objavljuju svi oglasi iz člana 55. st. 1, tač. 1) do 14) ukoliko procenjena vrednost javne nabavke prelazi vrednost javne nabavke iz člana 39. ZJN-a?„]
ODGOVOR: Odgovor na postavljeno pitanje je DA. U Službenom glasilu se objavljuju svi oglasi iz člana 55. st. 1, tač. 1) do 14), ukoliko procenjena vrednost javne nabavke prelazi vrednost javne nabavke iz člana 39. ZJN-a, odnosno iznos od 5.000.000,00 dinara.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li u postupku javne nabavke (otvoreni postupak) u konkursnoj dokumentaciji možemo tražiti jedinične cene od ponuđača, kao i da ugovor sklopimo na iznos procenjene vrednosti te javne nabavke?„]ODGOVOR: U situaciji kada naručilac nije u mogućnosti da odredi potrebne količine predmeta nabavke može izbodovati ukupnu jediničnu cenu, a ugovor finansijski ograničiti na procenjenu vrednost javne nabavke.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Smemo li u konkursnoj dokumentaciji kod otvorenog postupka, u tehničkoj specifikaciji i u modelu ugovora, da naglasimo sledeće:„Količine dobara u specifikaciji date su okvirno. Naručilac se ne obavezuje da će za vreme trajanja ugovora naručiti sve procenjene količine, već može naručiti količine u zavisnosti od svojih konkretnih potreba. Količine predmetnih dobara mogu se kretati najviše do procenjene vrednosti javne nabavke, a ako je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, onda se količine mogu kretati samo do procenjene vrednosti te partije.“„]
ODGOVOR: Može, samo kad iz objektivnih razloga nije moguće predvideti i ugovoriti tačno određene količine za određeni period.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: U ugovoru koji smo sastavili za nabavku dobra – hrana za užinu u postupku JNMV stavili smo da isporučilac može izvršiti promenu cene nakon isteka dva meseca od zaključenja ugovora, ali pod uslovom da dođe do promena cena na tržištu (cena energenata, sirovina i sl.). U slučaju promene cene u ugovoru (ako već postoji kao mogućnost u ugovoru) da li se mora objaviti izveštaj UJN i DRI?„]ODGOVOR: Ako je navedeno ugovoreno, to se smatra realizacijom ugovora, pa stoga nije potreban izveštaj.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Mnoge osnovne škole imaju sledeću situaciju: zbog nepostojanja posebne službe koje su zadužene za nabavku i praćenje nabavki u školama taj posao radi jedna osoba koja radi i mnoge druge vrste poslova. Iz tog razloga, vrlo često se događa da bude propušten rok za pokretanje postupka javne nabavke u pogledu nabavke namirnica za nesmetano odvijanje spremanja užine za decu. U slučaju da se završila ugovorna obaveza, a nije se na vreme krenulo sa postupkom javne nabavke, ili ako se postupak javne nabavke ne sprovede na vreme, usled pokretanja postupka za zaštitu prava – kako postupati u ovakvim slučajevima kada je neophodno nastaviti s nabavkom namirnica u školi radi neometanog odvijanja procesa ishrane učenika u školi? Da li je u ovom slučaju dozvoljeno uraditi aneks ugovora s postojećim dobavljačem do zaključenja novog ugovora po završenom procesu javne nabavke?„]ODGOVOR: Na ovo pitanje je teško odgovoriti i svi koriste neke zaobilazne načine da premoste problem. Možemo da predložimo da se sprovede javna nabavka male vrednosti, dok se čeka zaključenje novog ugovora, ali je pitanje šta je naručilac uneo u Plan nabavki i ima li mogućnost da sprovede JNMV, odnosno da li je na nekoj poziciji u budžetu rezervisao sredstva za ovakve situacije. Sa sigurnošću se može reći samo to da stari ugovor ne može da se aneksira.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Dobavljač je doneo potpisane primerke ugovora, ali je odbio da donese sredstva obezbeđenja (menicu i menično ovlašćenje), na šta se učešćem na tenderu (navedeno u tenderskoj dokumentaciji) i odredbama ugovora, obavezao. Napominjemo da u ugovoru, čiji je identičan model bio sadržina tenderske dokumentacije, stoji odredba da ugovor proizvodi pravno dejstvo danom potpisivanja i dostavljanja sredstava obezbeđenja. Da li se ovakav ugovor smatra zaključenim, s obzirom na to da sredstva obezbeđenja nisu dostavljena? Ovo nam je veoma bitno, jer u slučaju da se ne smatra zaključenim, Ustanova ima pravo na zaključivanje ugovora s prvim sledećim ponuđačem.„]ODGOVOR: Prema Zakonu o obligacionim odnosima ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost volja ugovornih strana oko njegove sadržine. Kako se shodno Zakonu o javnim nabavkama propisuje pisana forma za ugovore, oni su zaključeni potpisivanjem ugovornih strana, ako što drugo samim ugovorom nije ugovoreno. Ukoliko ste pripremili ugovor tako da se on smatra zaključenim pod uslovom nastupanja određene činjenice, kao što ste naveli (dostavljanje menice ili sl.), onda će se on smatrati zaključenim kad taj uslov bude ispunjen. Ukoliko tvrdite da dobavljač odbija da dostavi ono na šta se u ponudi obavezao, o tome morate posedovati odgovarajući dokaz.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Obraćamo vam se radi dobijanja stručnog mišljenja u vezi s primenom člana 11. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije. Prilikom otvaranja ponuda u postupku javne nabavke male vrednosti kancelarijskog materijala za 2015. godinu, jedna od ponuda ne sadrži detaljno popunjen Prilog br. 9 – Obrazac strukture cena. Naime, u datoj tabeli s rednim brojevima od 1 do 60, s rubrikama naziv robe, količina, cena po jedinici mere, cena bez PDV-a i cena sa PDV-om, upisan je samo krajnji iznos iz obrasca ponude, kojim je obuhvaćena vrednost svih dobara iz ponude, bez navođenja svakog artikla i njihovih jediničnih cena sa PDV-om i bez PDV-a. Prilog br. 9 potpisan je i overen pečatom ponuđača. U našoj konkursnoj dokumentaciji označeno je da se ispravnom ponudom smatra popunjen, potpisan i pečatom overen obrazac strukture troškova. Zapisnički smo konstatovali da obrazac struktura cena ne sadrži sve elemente zahtevane od naručioca, odnosno pojedinačno date cene. Imajući u vidu odredbu člana 11. st. 2. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije, kojom je propisano da se smatra da je sačinjen obrazac strukture cena, ukoliko su osnovni elementi ponuđene cene sadržani u obrascu ponude, u nedoumici smo da li se u konkretnoj situaciji smatra da je obrazac strukture cena sačinjen, s obzirom na to da obrazac ponude sadrži sve potrebne elemente ponuđene cene?„]ODGOVOR: Ponuda ponuđača koji nije popunio obrazac strukture cene ne bi se mogla smatrati neprihvatljivom, ukoliko je ponuđač sve podatke iz obrasca strukture cene, iskazao u obrascu ponude. Tome u prilog ide i načelni pravni stav Republičke komisije za zaštitu prava, donet na opštoj sednici od 16. 4. 2014. godine – stav 18, koji glasi: ,,Ukoliko pojedini sastavni delovi ponude ne sadrže neki od podataka koje je ponuđač bio dužan da navede u ponudi u skladu sa zahtevima naručioca iz konkursne dokumentacije, naručilac ne može da odbije takvu ponudu zbog bitnih nedostataka ukoliko je traženi podatak ponuđač naveo u nekom drugom delu ponude na osnovu čije sadržine je naručilac u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude u smislu odredbe člana 106. st. 1. tač. 5) Zakona o javnim nabavkama.ˮ
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Neto naknada za usluge čišćenja čistačice po ugovoru o delu na godišnjem nivou iznose 360.000, međutim, ako se uzima bruto naknada (sa porezima i doprinosima), onda to premađuje iznos od 400.000. Mora li u tom slučaju da se sprovede postupak javne nabavke?„]ODGOVOR: Na nabavke istovrsnih usluga čija je ukupna procenjena vrednost nabavke ispod 400.000 dinara naručioci nisu u obavezi da primenjuju ZJN. Procenjene vrednosti nabavki se iskazuju u dinarima bez poreza na dodatu vrednost.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li se obaveze po ugovoru o preuzimanju duga koji zaključi predsednik opštine, za izmirenje obaveze koju ima javno preduzeće čiji je osnivač opština, prema trećem licu (privrednom subjektu) smatraju javnim dugom u smislu Zakona o javnom dugu?„]
ODGOVOR: Članom 54. st. 9. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispr., 108/13 i 142/14) propisano je da preuzete obaveze i sve finansijske obaveze moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove s konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod. Gotovinska osnova je propisani način izvršenja obaveza prema ovom članu, ali s obzirom na to da postoje različite specifičnosti, st. 3. istog člana predvideo je mogućnost drugačijeg metoda plaćanja, ali samo ako je zakonom, odnosno aktom Vlade tako uređeno.
Naime, jasno je da Zakonom o budžetskom sistemu nije predviđena mogućnost preuzimanja duga po ugovoru između predsednika opštine i javnog preduzeća čiji je osnivač opština, jer se sve obaveze iz budžeta mogu izmirivati samo po principu gotovinske osnove, te nikakve asignacije, cesije ili preuzimanje duga po ovom zakonu nisu dozvoljene.
U tom smislu je irelevantno pitanje da li bi se izmirivanje tih obaveza smatralo javnim dugom.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: U okviru nabavke kancelarijskog materijala kao posebna partija u okviru javne nabavke male vrednosti sproveden je postupak javne nabavke male vrednosti putem narudžbenice, tj. upućen je poziv za prikupljanje ponuda putem narudžbenice za nabavku tonera i po sprovedenom postupku doneta je odluka o dodeli narudžbenice s ponuđačem (…) za vrednost od 150.000,00 dinara bez PDV-a.
U postupku nabavke po raspisanom pozivu bila je predviđena samo nabavka novih tonera, pa se postavlja pitanje da li je moguće raskinuti zaključenu narudžbenicu sa izdavaocem ponuđačem iz razloga što je punjenje tonera jeftinija varijanta nego što je kupovina novih?„]
ODGOVOR: U trenutku pokretanja postupka, naručilac je znao da su reciklirani toneri jeftiniji, pa bi bilo neozbiljno i objektivno neopravdano u ovom trenutku raskidati ugovor, odnosno narudžbenicu.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li iznos nabavke od 350.000,00 dinara ulazi u plan javnih nabavki? Da li plan javne nabavke naše ustanove (Centar za socijalni rad) treba da usvoji Upravni i nadzorni odbor, opštinsko veće i Skupština Opštine?„]
ODGOVOR: Plan nabavki svakog naručioca sastoji se od plana javnih nabavki i plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje, saglasno članu 51. Zakona o javnim nabavkama. Ukoliko se u vašem slučaju radi o nabavci koja je na godišnjem nivou 350.000,00 dinara, nije potrebno da se nalazi u planu javnih nabavki, ali je zato potrebno da bude predviđena u planu nabavki na koje se zakon ne primenjuje, a kao osnov za izuzeće navodi se član 39. st. 2. Zakona o javnim nabavkama.
Plan nabavki potpisuje odgovorno lice naručioca, tako da plan treba da usvoji organ naručioca, što je opet unutrašnja stvar svakog naručioca posebno, i sama procedura oko usvajanja treba da bude predviđena internim aktom.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li se nabavke dobara i usluga koje su ispod 400.000 dinara sabiraju tokom godine, tako da kada pređu limit naručilac mora da sprovede malu javnu nabavku? Pitanje postavljamo budući da hitno moramo da nabavimo prozore za porodilište bolnice i zamenimo ih zbog prokišnjavanja. Procenjena vrednost nabavke prozora je 300.000 dinara, atokom godine smo već dva puta nabavljali dobra čija je vrednost bila ispod 400.000 dinara.„]
ODGOVOR: Vrednost nabavke posmatra se na godišnjem nivou i to početkom godine pri izradi plana nabavki i shodno tome se određuje odgovarajuća vrsta postupka. Ako se početkom godine proceni da je na godišnjem nivou to nabavka ispod 400.000 dinara, onda se takva nabavka planira kao postupak javne nabavke male vrednosti.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li je uverenje koje izdaje privredna komora o domaćem poreklu dobra validno i da li se odnosi i na javne nabavke električne energije?„]
ODGOVOR: Uverenje je validno ako ga je izdala Privredna komora Republike Srbije.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li se radi o sukobu interesa (član 29. Zakona o javnim nabavkama) ako je naručilac Škola, a potencijalni ponuđač (vlasnik preduzeća) bračni drug člana Školskog odbora?„]
ODGOVOR: Da, radi se o sukobu interesa.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li Centar za socijalni rad, kao nosilac projekta koji finansira opština iz javnih sredstava, podleže pribavljanju saglasnosti za novo zapošljavanje i novo radno angažovanje po Uredbi o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, s obzirom na to da se radi o projektnoj aktivnosti koju bi obavljala nova lica saglasno članu 37. st. 1. Zakona o radu? U slučaju da je tako, ko u ovom slučaju traži saglasnost?„]
ODGOVOR: Centri za socijalni rad su ustanove socijalne zaštite koje vrše javna ovlašćenja u oblasti socijalne i porodično-pravne zaštite, odnosno centri su uvršteni u javni sektor pa se kao takvi smatraju korisnicima javnih sredstava. Stoga se i na njih odnosi pomenuta Uredba i moraju da traže saglasnost za novo zapošljavanje.
Odgovor se odnosi na član 1. tač. 2) Uredbe, kojom je predviđena saglasnost za prijem lica angažovanih po ugovoru van radnog odnosa, jer ne vidim kako biste drugačije primali u radni odnos lica na radna mesta koja ne postoje. Dakle, po jednom rešenju, trebalo bi da menjate sistematizaciju kako biste ova lica primili u radni odnos na određeno vreme, što nije racionalno. Mnogo je, međutim, realnije da lica primate po ugovoru van radnog odnosa, a to je slučaj na koji se primenjuje pomenuta odredba Uredbe.
Saglasnost u ovom slučaju traži centar za socijalni rad koji lica i angažuje.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Šta da radimo sa uslugama mobilne telefonije? Imamo zaključen ugovor sa MTS-om o poslovnoj saradnji na neodređeno vreme, ali bez javne nabavke. Da li smo u obavezi da, bez obzira na poslovni odnos, pokrenemo postupak javne nabavke usluga mobilne telefonije, budući da novi zakon predviđa takvu obavezu?„]
ODGOVOR: Ako je ugovor važeći, možete ga primenjivati dok je na pravnoj snazi imajući u vidu Zakon o obligacionim odnosima. Postojalo je, međutim, mišljenje Ministarstva finansija koje kaže da takve ugovore ne bi trebalo primenjivati duže od 48 meseci. Imajući u vidu novi Zakon o javnim nabavkama i ovo mišljenje, ovaj rok bi trebalo svesti na 36 meseci. S tim u vezi, ugovor možete primenjivati ukoliko od njegovog potpisivanja nije proteklo više od 36 meseci. U protivnom, u novoj budžetskoj godini planirajte postupak javne nabavke.
Izuzetno, ako pripadate delatnosti u kojoj postoji Poseban – granski kolektivni ugovor, onda se mora poštovati taj ugovor.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Koji su konkretni razlozi za sprovođenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva prema predlogu novog zakona i koja je procedura za sporovođenje?“ ]
ODGOVOR:
Po nacrtu Zakona o javnim nabavkama imamo 9 osnova za primenu pregovaračkog postupka bez objave poziva:
- ako u otvorenom ili restriktivnom postupku naručilac nije dobio nijednu ponudu odnosno prijavu ili su sve ponude neodgovarajuće;
- u slučaju javne nabavke dobara koja su proizvedena isključivo radi istraživanja, razvoja ili eksperimenata, a ne u svrhe ostvarivanja dobiti ili naknade troškova ostvarivanja i razvoja;
- zbog tehničkih , odnosno umetničkih razloga ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava kada nabavku može izvršiti samo određeni ponuđač;
- u slučaju hitnih nabavki prouzrokovanih vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima čije nastupanje niukom slučaju ne zavisi od volje naručioca, a naručilac nije mogao da postupi u rokovima predviđenim za otvoreni ili restriktivni postupak;
- kod dodatnih isporuka dobara do 15% ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora i da od zaključenja istog nije proteklo više od 18 meseci;
- u slučaju kupovine dobara na robnim berzama;
- kod dodatnih usluga ili radova do 15% ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora i da od zaključenja istog nije proteklo više od 18 meseci;
- u slučaju javnih nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuđača koji su u likvidaciji ili stečaju;
- u slučaju nabavki usluga koje su deo nastavka konkursa za dizajn.
Sam način pregovaranja biće jedinstven za sve naručioce i uređen posebnim aktom Uprave za javne nabavke.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: U situaciji kada je proglašena vanredna situacija na čitavoj teritoriji RS, da li je ispravno produžiti rok za dostavljanje ponuda i njihovo otvaranje, ili ne?„]
ODGOVOR: Da, može se uvek produžiti rok za dostavljanje ponuda, to je diskreciono pravo naručioca, a posebno u ovoj situaciji. Time se samo širi transparentnost postupka i povećava mogućnost obezbeđenja veće konkurencije.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Nakon što, kao naručilac, rešenjem usvojimo zahtev za zaštitu prava i poništimo postupak u celosti, da li posle pravnosnažnosti tog rešenja možemo ponoviti postupak? Reč je o javnoj nabavci male vrednosti usluge suzbijanja komaraca.„]
ODGOVOR: Da, nakon pravnosnažnosti prvostepenog rešenja može se ponoviti postupak javne nabavke.[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]PLANIRANJE I IZGRADNJA
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li izvođač radova ima pravo na isplatu naknade za izvedene radove u slučaju da je odstupio od projekta i nije dobio saglasnost investitora za odstupanje od projekta građenja?„]ODGOVOR: Odredbom člana 630. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor o građenju ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu. Stavom 2. ovog člana propisano je da ugovor o građenju mora biti zaključen u pisanoj formi.
Sporne predmetne radove u ovom slučaju možemo podvesti pod zakonsku formu naknadnih radova koji po zakonu predstavljaju one radove koji se izvode u toku izvođenja ugovorenih radova. Za naknadne radove karakteristično je to da ugovorom nisu obuhvaćeni i naknadno se ugovaraju posebnim sporazumom, što znači da je za izvođenje ovih radova potrebna posebna saglasnost naručioca. Ukoliko takve saglasnosti nema, izvođač radova nema pravo na naknadu.
Međutim, ako se dokaže da su sporni predmetni radovi bili nužni u cilju realizacije ugovorenih radova, da su pozicije svih nepredviđenih radova upisane u građevinski dnevnik, bez primedbi nadzornog organa, a prema stručnom mišljenju veštaka, takvi radovi su bili nužni da se izvedu kako bi se mogli izvesti ugovoreni radovi, izvođač ima pravo na naplatu naknadnih i nepredviđenih radova po ugovorenim cenama, u onom delu u kome je bilo nužno da se izvedu u cilju realizacije ugovorenih radova.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Investitor je odustao od gradnje i želi da vrati parcelu s kućom, godinu dana nakon što je sa njim potpisan ugovor u sudu, a koji je bio ograničen rokom od godinu dana za dobijanje svih mogućih dozvola i sa još dve godine roka za izgradnju i prijem zgrade. Prvi rok je upravo probijen ovih dana, jer investitor nema čak ni građevinsku dozvolu. Ugovorom je zemljište katastarski ustupljeno investitoru da napravi zgradu, a da zauzvrat ustupi određeni broj kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Imamo li pravo na obeštećenje, iako to nije predviđeno sklopljenim ugovorom?„]
ODGOVOR: Konstattujemo da su ugovorne strane u predmetnom slučaju zaključile neku vrstu ugovora o zajedničkoj izgradnji. Budući da tim ugovorom nisu bile predviđene sankcije u slučaju njegovog neizvršenja ili kašnjenja u izvršenju, odnosno penali za probijanje rokova, smatramo da nema valjanog osnova da se traži obeštećenje. U svakom slučaju, moguće je pokrenuti parnicu, ali bi u tom postupku na tužiocu bio teret dokazivanja da je pretrpeo štetu neizvršenjem ugovora od strane investitora. Ipak, samtramo da su mali izgledi za uspeh u takvom sporu.[/toggle]
[/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″]OBRAZOVANJE
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li mali pečat koji škola koristi u pravnom prometu, svakodnevnoj korespondenciji i za finansijsko-administrativno poslovanje mora da ima grb Republike Srbije?„]ODGOVOR: Zakonom o pečatu državnih i drugih organa („Sl. glasnik RSˮ, br. 101/07), u članu 1, uređuju se namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koje u vršenju poslova iz svog delokruga koriste Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, organi državne uprave, Zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, Ustavni sud, Republičko javno pravobranilaštvo, službe Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službe organa čije članove bira Narodna skupština, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: državni i drugi organi), kao i pečata koje koriste javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom (u daljem tekstu: imaoci javnih ovlašćenja).
Prema članu 3. ovog Zakona, pečat sadrži naziv i grb Republike Srbije, naziv odnosno ime i sedište državnog i drugog organa ili imaoca javnog ovlašćenja. Pečat sadrži i naziv organa uprave u sastavu ministarstva, a može da sadrži i naziv i sedište organizacione jedinice u državnom i drugom organu, ako je ta jedinica zakonom ovlašćena da odlučuje u upravnom postupku ili u drugim pojedinačnim stvarima. Pečat koji upotrebljava diplomatsko ili konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu sadrži grb Republike Srbije, naziv i sedište predstavništva.
Prema članu 5, tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije. U spoljnom krugu pečata ispisuje se naziv Republike Srbije. U pečatu organa čije je sedište na teritoriji autonomne pokrajine, naziv autonomne pokrajine ispisuje se u prvom sledećem krugu ispod naziva Republike Srbije. U sledećem unutrašnjem krugu ispisuje se naziv organa. Naziv organa uprave u sastavu ministarstva, odnosno organizacione jedinice organa, ispisuje se u sledećim unutrašnjim krugovima. Sedište organa, organa uprave u sastavu ministarstva, odnosno organizacione jedinice organa, ispisuje se u dnu pečata. U slučaju kada se, u skladu sa ovim zakonom, tekst pečata organa ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, tekst pečata na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ispisuje se u svakom krugu iznad grba Republike Srbije, a tekst na jeziku i pismu nacionalnih manjina ispisuje se u nastavku svakog kruga, zaključno sa sedištem organa.
Prema članu 8. ovog Zakona, organ može imati jedan pečat manjeg prečnika (u daljem tekstu: mali pečat). Sadržina malog pečata je ista i ispisana je na isti način kao i sadržina pečata iz čl. 3. i 5. ovog Zakona. U malom pečatu naziv organa može biti skraćen – tako da se iz skraćenog teksta nedvosmisleno vidi čiji je pečat. Mali pečat koristi se u slučajevima u kojima je njegova upotreba podesnija. Prečnik malog pečata ne može biti manji od 20 mm niti veći od 28 mm. O potrebi postojanja malog pečata, kao i o broju primeraka, veličini, skraćenom nazivu organa i upotrebi malog pečata odlučuje rukovodilac organa, odnosno ovlašćeno telo ili organ.
Sudeći prema navedenim zakonskim odredbama, mali pečat treba da ima grb Republike Srbije i sadržinu ispisanu na način uređen navedenim odredbama Zakona o pečatu državnih i drugih organa.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li se prilikom izricanja disciplinske mere sabiraju izostanci ili nema sabiranja? Na primer, ako je za 5 neopravdanih izrečena opomena, pa učenik načini još 5 izostanaka, da li on ima deset ili ponovo 5, budući da je već dobio opomenu pa se kreće od nule?„]ODGOVOR: Odredbama Pravilnika o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju („Sl. glasnik RSˮ, br. 82/15, u daljem tekstu: Pravilnik), član 21. st. 4, uređeno je da se učeniku koji neopravdano izostaje sa nastave smanjuje ocena iz vladanja na kraju prvog ili drugog polugodišta ukoliko nakon blagovremeno preduzetih mera i aktivnosti pojačanog vaspitnog rada i obaveštavanja roditelja, odnosno staratelja učenika, nije došlo do pozitivne promene u ponašanju učenika, i to:
1) vrlo dobro (4) – dobija učenik koji je neopravdano izostajao sa nastave od 5 do 8 časova;
2) dobro (3) – dobija učenik koji je neopravdano izostajao sa nastave od 9 do 16 časova;
3) dovoljno (2) – dobija učenik koji je neopravdano izostajao sa nastave od 17 do 25 časova;
4) nezadovoljavajuće (1) – dobija učenik koji je neopravdano izostajao sa nastave 26 i više časova.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – autentično tumačenje i 68/15, u daljem tekstu: Zakon), odredbama člana 113. st. 3. tač. 8) propisuje da je teža povreda obaveze učenika neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno staratelja od strane škole.
Za učinjenu težu povredu obaveze, učeniku mogu da se izreknu vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom (član 115. st. 1. tač. 2) Zakona).
Shodno navedenom, u konkretnoj situaciji, učeniku se broje svi neopravdani izostanci sa nastave koje učini u toku školske godine i prema broju neopravdanih izostanaka (od 5 do 25 časova) smanjuje se ocena iz vladanja na kraju prvog ili drugog polugodišta na način propisan Pravilnikom, odnosno za neopravdano izostajanje sa nastave preko 25 časova, smanjuje se ocena iz vladanja na način propisan opštim aktom ustanove.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Može li šef računovodstva biti član Školskog odbora iz reda zaposlenih u osnovnoj školi koje predlaže nastavničko veće?„]
ODGOVOR: Mišljenja smo da, u konkretnoj situaciji, zaposleni koji je raspoređen na radno mesto šefa računovodstva, odnosno računovođe škole, obavlja poslove koji su nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja i prema tome ne može da bude član školskog odbora, shodno članu 54. st. 11. tač. 3) Zakona.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li zaposlenoj koju smo preuzeli iz druge škole sa 30% radnog vremena, jer je za toliko ostala tehnološki višak u toj školi, možemo da proširimo procenat radnog vremena sa još 25%, sve na neodređeno vreme, da ima ukupno 55% radnog vremena, a da pri tom ne tražimo sa liste nekog drugog zaposlenog? I ako možemo, kojim je to zakonom regulisano ili pravilnikom?„]
ODGOVOR: Radni odnos zaposlenih u osnovnoj i srednjoj školi, s obzirom na specifičnosti obrazovno-vaspitnog rada, regulisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RSˮ, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013, dalje: Zakon), koji se primenjuje kao lex specialis, odnosno prvi je u primeni i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RSˮ, br. 12/2009, 67/2011 i 1/2012 – sporazum od 11. 1. 2012. godine, dalje: Kolektivni ugovor). Ako neko pitanje nije u potpunosti uređeno Zakonom i Kolektivnim ugovorom, primenjuju se odredbe Zakona o radu („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
Odredbama Kolektivnog ugovora (član 5. st. 3.) utvrđena je obaveza za direktora osnovne i srednje škole, da pre nego što raspiše konkurs za prijem u radni odnos, shodno članu 130. st. 1. i 2. Zakona, pokuša da upražnjeno radno mesto popuni putem preuzimanja zaposlenog za čijim je radom, u drugoj ustanovi, prestala potreba, a koji, pored zakonskih uslova, ispunjava i posebne uslove za zasnivanje radnog odnosa na upražnjenom radnom mestu, utvrđene aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u školi.
Kolektivnom ugovorom (član 5. st. 4.) utvrđena je mogućnost da direktor na upražnjeno radno mesto može da rasporedi i zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom u ustanovi, do punog radnog vremena, bez raspisivanja konkursa, u slučaju da na listi radnika za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba nema zaposlenih koji ispunjavaju uslove za rad na tom radnom mestu.
Shodno navedenom, u konkretnoj situaciji, zaposlena koja je primljena u radni odnos u školi na osnovu sporazuma o preuzimanju, kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba i zasnovala radni odnos na neodređeno vrene, sa nepunim radnim vremenom (30%), može da se rasporedi u istoj školi za procenat radnog vremena (do 55%) na neodređeno vreme, samo pod uslovom da na listi radnika za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba (u nadležnoj školskoj upravi) nema zaposlenih tzv. tehnoloških viškova koji ispunjavaju uslove za rad na tom radnom mestu.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li učenica koja je završila 3. razred i postala punoletna, može da otvori firmu, odnosno da bude preduzetnik? U Agenciji za privredne registre dozvoljavaju da redovan đak, ako je punoletan, može otvoriti firmu na svoje ime.“ ]
ODGOVOR: U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju nije propisana zabrana u tom smislu. Redovan učenik mora da pohađa nastavu i da izvršava druge obaveze, kao redovan učenik, a šta će raditi u svoje slobodno vreme – to je njegova stvar. Ako može da bude i preduzetnik i redovan đak s pozitivnim ocenama i može da odgovori školskim obavezama, utoliko bolje. Ipak, možda je mudro da se učenik uputi na vanredno školovanje, jer će u tom slučaju imati više vremena da se bavi preduzetništvom.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Naš radnik u martu (2014) puni 65 godina života, a uškoli radi kao nastavnik.Da li mu se odmah u martu prekida radni odnos ili završava školsku godinu do 31. 8. 2014?“ ]
ODGOVOR: Shodno odredbama člana 144. st. 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojima je propisano da nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, nastavniku koji u martu ove godine (2014) puni 65 godina života, radni odnos može da prestane, ako on hoće odmah u martu, ali po sili zakona 31. 8. 2014. godine. Znači, radnik može da bira, ali ne može da radi duže od završetka školske godine, odnosno nakon 31. avgusta. Ove odredbe se ne odnose na vannastavno osoblje, na koje se primenjuju odredbe Zakona o radu.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li nastavnik razredne ili predmetne nastave u osnovnoj školi može imati po 18 časova dodatne i dopunske nastave u okviru 40-časovne radne nedelje na godišnjem nivou, odnosno da li može naizmenično držati časove dodatne i dopunske nastave ili mora imati po 36 časova godišnje, odnosno 1 čas nedeljno?“ ]
ODGOVOR: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013, u daljem tekstu: Zakon) odredbama člana 136. st. 1, pored ostalog, propisuje da u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje nastavnik izvodi nastavu 20 časova i četiri časa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu s posebnim zakonom) – 60 odsto radnog vremena.
Pravilnikom o normi časova neposrednog rada sa učenicima nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača u osnovnoj školi („Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik”, br. 2/92 i 2/2000), član 5. st. 1. tač. 5) i 12) utvrđeno je da u okviru neposrednog rada sa učenicima od 24 časa nedeljno, pored obavezne nastave, nastavnik ima, između ostalog, i dodatni obrazovno-vaspitni rad sa učenicima od IV do VII razreda s jednim časom nedeljno, odnosno 36 časova godišnje, a za učenike VIII razreda s jednim časom nedeljno, odnosno 34 časa godišnje i dopunsku nastavu sa učenicima od I do VIII razreda s jednim časom nedeljno za učenike koji zaostaju u savlađivanju nastavnog programa.
Prema odredbama člana 136. st. 3. Zakona, struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da budu različiti u okviru radnih nedelja.
Shodno navedenom, direktor može rešenjem da utvrdi nastavniku strukturu 40-časovne radne nedelje, u toku školske godine, tako da u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje ima po jedan čas dopunske i dodatne nastave, ili da u određenom periodu školske godine, u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, ima samo dopunsku, odnosno samo dodatnu nastavu, u zavisnosti od potreba obrazovno-vaspitnog rada u školi, a saglasno navedenim zakonskim odredbama.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Radim u osnovnoj školi sa 60% radnog vremena i u srednjoj školi sa 30%. Tehnološki sam višak 10%. U osnovnoj školi, koleginica koja ima 40% ide u penziju. Obavestila sam direktora da sam zainteresovana za njenih 40%, tako da bih se vratila u matičnu školu i imala 100%, kao što sam imala do pre tri godine. Direktor je po zakonu obavezan da mi obezbedi tih 10%, što i hoće, ali za ostalih 30% prima devojku koja nije tehnološki višak (s biroa je počela da radi u nekoj privatnoj školi). Navodno, hoće da me primi tek u septembru, ali tada se javlja problem tehnoloških viškova. Da li je on u obavezi da meni ponudi tih 40% s obzirom na to da sam ranije imala 100%?“ ]
ODGOVOR: Odredbe člana 130. st. 1. i 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013, dalje: Zakon), propisuju da se prijem u radni odnos u ustanovi vrši na osnovu preuzimanja zaposlenog, u ustanovi čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, i na osnovu konkursa, a da se prijem u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu konkursa može izvršiti ako se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog.
Prema odredbama člana 131. st. 1. Zakona, zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog s nepunim radnim vremenom, na osnovu člana 137. st. 2. i 3. Zakona ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih s koje se vrši preuzimanje, koja se utvrđuje do 15. avgusta za svaku narednu školsku godinu, u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje.
Takođe, i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS”, br. 12/2009, 67/2011, i 1/2012 – sporazum od 11. 1. 2012. godine) uređuje način zasnivanja radnog odnosa u osnovnoj i srednjoj školi, odnosno odredbama člana 5. st. 4. propisuje da ukoliko se uprazni radno mesto, direktor može rasporediti zaposlenog koji radi s nepunim radnim vremenom u ustanovi, do punog radnog vremena, bez raspisivanja konkursa, u slučaju da na listi radnika za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba nema zaposlenih koji ispunjavaju uslove za rad na tom radnom mestu.
Imajući u vidu navedeno, u konkretnoj situaciji, ukoliko na listi pri nadležnoj školskoj upravi nema zaposlenih za čijim radom je prestala potreba i koji ispunjavaju uslov za upražnjeno radno mesto, direktor škole može (nije u obavezi) da nastavniku koji je u radnom odnosu u školi na neodređeno vreme, s nepunim radnim vremenom –60%, dopuni radno vreme do punog, odnosno za još 40%.
U tom slučaju, zaposlenom se izdaje rešenje o statusu u pogledu rada s punim radnim vremenom u skladu sa članom 137. Zakona, a aneksom ugovora o radu se uvećava procenat radnog vremena, tako da je njegov status u toj školi s punim radnim vremenom – 100%, na neodređeno vreme. U navedenoj situaciji, tako zaposlenom morao bi da prestane radni odnos u drugoj školi.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Koji je vremenski period Gimnazija dužna da u arhivi čuva maturske radove?„]
ODGOVOR: Prema članu 99. Zakona o srednjoj školi („Sl. glasnik RS”, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 – ispr., 62/2003 – dr. zakon, 64/2003 – ispr. dr. zakona, 101/2005 – dr. zakon i 72/2009 – dr. zakon – dalje: Zakon), srednja škola, znači i gimnazija, vodi evidenciju: matičnu knjigu, knjigu evidencije o obrazovno-vaspitnom radu, evidenciju o ispitima, uspehu učenika na kraju školske godine, izdatim svedočanstvima i diplomama i o podeli predmeta na nastavnike. Škola sa domom vodi matičnu knjigu, dnevnik vaspitnog rada i dnevnik dnevnog dežurstva.
Prema stavu 4. ovog člana Zakona, škola trajno čuva matičnu knjigu i evidenciju o izdatim svedočanstvima i diplomama, a ostalu evidenciju,na primer,dnevnik evidencije o obrazovno-vaspitnom radu, čuva se 10 godina. Evidencija o ispitima, prema istom članu Zakona, čuva se 10 godina.
Što se tiče ostalih evidencija, pa i čuvanjamaturskih radova, gimnazija donosi opšti akt, u skladu sa Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Sl. glasnik RS”, br. 80/92) i utvrđenom listom registraturskog materijala sa rokovima čuvanja (član 18. Uredbe), kojim uređuje rokove čuvanja svojih evidencija.
Prema tome, rokovi čuvanja maturskih radova nisu posebno propisani, već se utvrđuju opštim aktom gimnazije, u skladu sa pomenutom Uredbom.[/toggle]
[/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″] RADNI ODNOSI I SOCIJALNO OSIGURANJE
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Privredno društvo želi da angažuje lice za obavljanje poslova direktora i da sa njim zaključi Ugovor o pravima, obavezama i odgovornostima direktora KOJI NIJE ZASNOVAO RADNI ODNOS, u skladu sa članom 48. stav 4. Zakona o radu (tzv. menadžerski ugovori). S obzirom da se radi o angažovanju van radnog odnosa, za koje ipak postoji obaveza podnošenja prijave na obavezno osiguranje i uplata doprinosa za PIO, postavlja se pitanje da li se vreme provedeno (na primer 5 godina) kao angažovanje na osnovu Ugovora o pravima, obavezama i odgovornostima direktora KOJI NIJE ZASNOVAO RADNI ODNOS, uračunava u radni staž, odnosno da li će biti uračunato u godine koje se zbrajaju za ostvarivanje prava na starosnu penziju (penzijski staž).Ovaj ugovor, odnosno vrsta angažovanja, ima sličnosti i sa ugovorom o delu i sa ugovorom o privremenim i povremenim poslovima. Međutim, vreme provedeno na angažovanju po ugovoru o delu se NE URAČUNAVA U RADNI STAŽ, već samo utiče na visinu penzije, dok se kod privremenih poslova vreme uračunava i u radni staž i u visinu penzije.
Pošto Zakon o radu i Zakon o PIO ne daju odgovor na ovo pitanje, potrebno nam je vaše mišljenje.„]
ODGOVOR: U skladu sa odredbama člana 48. Zakona o radu, poslovi direktora mogu da se obavljaju:
1) zasnivanjem radnog odnosa na neodređeno vreme ili određeno vreme; ili
2) zaključivanjem posebnog ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa.
Prema tome, lice izabrano za direktora može da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme ili da zasnuje radni odnos na određeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa.
U slučaju kada se poslovi direktora obavljaju bez zasnivanja radnog odnosa, međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora i poslodavca uređuju se posebnim ugovorom (stav 4. člana 48. Zakona). To nije ugovor o radu jer se ne zasniva radni odnos, već ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze između lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca.
Saglasno stavu 5. člana 48. Zakona, lice koje obavlja poslove direktora u privrednom društvu van radnog odnosa za to svoje angažovanje ima pravo na naknadu za rad. Ova naknada treba da je u saglasnosti sa prirodom posla tog direktora, a zavisi od faktora kao što su obim posla direktora, vrsta delatnosti, broj zaposlenih, obim prihoda poslodavca, uslovi i složenost posla itd.
Sa poreskog stanovišta, naknada za rad direktoru koji svoje poslove obavlja po ugovoru o pravima i obavezama direktora, van radnog odnosa, ima karakter drugog prihoda. A to znači da se na tu naknadu plaćaju:
1) porez na lična primanja po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto ugovorena naknada za rad, umanjena za procenat normiranih troškova od 20%;
2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret izvršioca poslova po stopi od 26% na osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana (oporeziv prihod);
3) doprinos za zdravstveno osiguranje na teret izvršioca po stopi od 10,3% na osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana, i to samo ako poslove direktora obavlja lice koje nije osigurano po drugom osnovu, a ako ove poslove obavlja već osigurano lice (na primer zaposleni sa nepunim radnim vremenom ili penzioner), nema obračuna ovog doprinosa.
Prema tome, godine rada direktora po ugovoru van radnog odnosa ne računaju se u godine rada za sticanje prava na penziju, jer je ovde slučaj o radu van radnog odnosa. Samo iznos naknade direktoru će ući u obračun buduće penzije.
[toggle title=“PITANJE: Poslodavac je sa istom zaposlenom (…) iz Niša, zaključio više ugovora o radu na određeno vreme, u kontinuitetu, zbog objektivnih razloga koji su opravdani rokom za izvršenje poslova (povećani obim poslova), na osnovu kojih se radni odnos sa njom zasnovao na određeno vreme, za ukupan kalendarski period, koji bez prekida do dana 28. 7. 2016. traje 24 meseca. Poslednji aktuelni ugovor o radu na određeno vreme je zaključen za period od nepuna tri meseca, odnosno počev od 1. 5. 2016. do 28. 7. 2016. kao dana kada joj prestaje radni odnos.
Zaposlena je pre isteka vremena za koje je zasnovala radni odnos na određeno vreme poslednjim aktuelnim ugovorom izabrana na javnu funkciju člana Gradskog veća Grada Niša. Da li je poslodavac u obavezi da na njen zahtev donese rešenje o mirovanju radnog odnosa, i ako jeste, do kada, odnosno do kog dana joj miruju prava i obaveze iz radnog odnosa prilikom sačinjavanja samog rešenja o mirovanju (do 28. 7. 2016. kao dana kada joj prestaje radni odnos na određeno vreme za koji je zaključila ugovor o radu ili do dana prestanka funkcije, u kom slučaju bi zaposlena imala pravo da se vrati na rad kod poslodavca, u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije)? Da li je poslodavac u tom slučaju u obavezi da joj eventualno omogući povratak na rad za onoliki broj dana za koji joj je umirovljen radni odnos, računajući početak mirovanja do ugovorom utvrđenog dana prestanka radnog odnosa i da joj nakon toga donese rešenje o prestanku radnog odnosa? Kada, odnosno kog dana poslodavac donosi rešenje o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa istekom vremena (dana 28. 7. 2016. kada joj ističe ugovorom utvrđeni period za koji je zaključila ugovor ili po prestanku funkcije i povratku na rad nakon protoka nedostajućih dana umirovljenog radnog odnosa)? Uzimajući u obzir da je u konkretnom slučaju oročen radni odnos i da je zaključen ugovor o radu zbog povećanog obima posla, da li postoji pravni osnov (povećani obim posla) zbog koga je i zaključen ugovor o radu u momentu povratka na rad zaposlenog, a po prestanku javne funkcije, odnosno razloga za mirovanje radnog odnosa? Da li se mirovanje radnog odnosa iz člana 79. Zakona o radu tretira kao prekid rada u smislu odredaba člana 37. Zakona?„]ODGOVOR: Zakonom o radu, u članu 37, propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba. Rad na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je ugovor zaključen.
Prema tome, ako je radni odnos na određeno vreme zasnovan radi povećanog obima posla, prestankom tog razloga otkazuje se ugovor o radu. Stoga smatramo da u konkretnom slučaju, poslodavac treba da otkaže ugovor o radu datumom prestanka povećanog obima posla, koji je i bio razlog za radni odnos, a po našem mišljenju, na prestanak radnog odnosa ne utiče činjenica da je zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme u međuvremenu biran na drugu funkciju. Odnosno, biranje na drugu funkciju ne utiče na prestanak (prolongiranje) ugovora o radu na određeno vreme. Znači, mirovanje radnog odnosa može postojati samo dok traje povećani obim posla, odnosno dok poslodavac ne primi drugog zaposlenog ako još uvek traje povećani obim posla, a zaposleni kome miruje radni odnos u tom slučaju ne može da se vrati kod poslodavca na rad, jer su razlozi za njegovo zapošljavanje prestali.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Zaposleni je napunio 65 godina života i 38 godina staža osiguranja (radnog staža). Da li poslodavac može da ga pošalje u penziju bez njegovog izričitog pristanka, ako hoće da radi još 2 godine i da napuni 40 godina radnog staža, da mu se ne bi umanjivala penzija ili može da ga pošalje u penziju tek 2018. godine kada zaposleni napuni 40 godina radnog staža i bude imao 67 godina života, dakle, kada se kumulativno ispune oba uslova – i godine starosti i radni staž?„]
ODGOVOR: Prema članu 175. Zakona o radu, radni odnos prestaje, između ostalog, i kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju. Znači zaposlenog iz pitanja poslodavac može da „pošaljeˮ u penziju, jer je ispunio kumulativno oba zahteva za penzionisanje. Moguće je da se zaposleni i poslodavac dogovore da zaposleni i dalje ostane u radnom odnosu, zbog potreba poslodavca.
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Da li se zaposlenom kome je izrečena mera udaljenja u trajanju od 15 dana zbog nepoštovanja radne discipline i pravila ponašanja, po povratku na rad može otkazati ugovor o radu za slučaj da nastavi posle izvesnog vremena sa istim ponašanjem kao i pre udaljenja?
Za uvrede, pretnje, nedolično ponašanje koje je trajalo u kontinuitetu, poslodavac je odlučio da izrekne meru udaljenja sa rada. Koji bi bio sledeći korak ukoliko se ponovi takvo ponašanje, kao i da li je poslodavac u obavezi da odluči o statusu zaposlenog u toku trajanja tog udaljenja?„]
ODGOVOR: Kao poslodavac zaposlenom kome ste izrekli meru udaljenja u trajanju od 15 radnih dana iz člana 179a st. 1. tač. 1) – zbog nepoštovanja radne discipline i pravila ponašanja, po povratku na rad možete mu otkazati ugovor o radu za slučaj da nastavi posle izvesnog vremena sa istim ponašanjem kao i pre izrečene navedene mere.
Kao poslodavac, prethodno ste dužni da postupite u skladu sa odredbom člana 180. Zakona o radu, odnosno da pre otkaza ugovora o radu tog zaposlenog pismenim putem upozorite na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavite mu rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.
Bitno je da mu upozorenje dostavite u pismenoj formi i omogućite da se na isto izjasni. Stvar je njegovog opredeljenja da li on to hoće da učini ili ne. Zaposlenog zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, udaljujete sa rada u smislu odredbe člana 165. st. 1. tač. 2) Zakona o radu.
Nepoštovanje radne discipline postojaće ako se zaposleni ne ponaša u skladu sa odredbama ovog zakona ili u skladu sa opštim aktom ili pojedinačnim aktom vas kao poslodavca. Udaljenje će trajati najduže tri meseca u smislu odredbe člana 167. Zakona o radu, jer ga donosite da bi zaposlenog sprečili u daljem vršenju povrede radnih obaveza. Znači u funkciji preventivne mere i po isteku ovog perioda možete mu otkazati ugovor o radu, ako postoje opravdani razlozi u smislu odredbe člana 179. st. 3. tač. 8) Zakona o radu i vaših opštih akata kao poslodavca.
Dakle, ukoliko su uvrede, pretnje, nedolično ponašanje trajale u kontinuitetu i vi ste kao poslodavac zaposlenom izrekli meru udaljenja sa rada kako ste naveli (pretpostavka da se radi o meri udaljenja od 15 dana), dalji korak vas kao poslodavca, ukoliko zaposleni kada se vrati na rad nastavi sa takvim ponašanjem, bio bi da sprovedete propisani postupak u skladu sa zakonom kako je napred navedeno i otkažete mu ugovor o radu u smislu odredbe člana 179. Zakona o radu.
Može se izreći i neka druga mera u smislu odredbe člana 179a Zakona o radu. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li je poslodavac u obavezi da nakon donošenja novog pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova zaposlenima sačini i uruči nove ugovore ili anekse ugovora o radu imajući u vidu okolnost da kod većine zaposlenih nema promena u radnopravnom statusu (radno mesto, koeficijent, radno vreme i sl.)? Napominjemo da smo se u postojećim ugovorima o radu u preambuli pozvali na Zakon o radu, kolektivni ugovor i tada važeći pravilnik.„]
ODGOVOR: Ako ste vi kao poslodavac pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je donet, promenili uslove ili prava, tada ste kao poslodavac u obavezi da zaključite anekse ugovora o radu uz proceduru propisanu odredbom člana 172. Zakona o radu („Sl. glasnik RSˮ br. 75/14).
Ako novim pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova ne menjate uslove i prava, u tom slučaju procedura izostaje. Tačnije, vi kao poslodavac imate obavezu da zaključite anekse ugovora o radu, ali bez sprovođenja postupka za ponudu. Ovo s pozivom na st. 4. člana 172. Zakona o radu, kojim je propisano: „da izmena ličnih podataka o zaposlenom i poslodavcu, kao i drugih podataka u kojima se ne menjaju uslovi rada može da se konstatuje aneksom na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovođenja postupka za ponudu u smislu člana 172. ovog Zakonaˮ.
Za slučaj da ste vi kao poslodavac prethodni ugovor o radu više puta menjali donošenjem novih aneksa, možete ga zameniti prečišćenim tekstom ugovora o radu, s pozivom na st. 5. člana 172. Zakona o radu. Tekst ovog ugovora sadrži podatke o zaposlenom i poslodavcu i sve druge odredbe koje su u momentu sastavljanja teksta bile na snazi, s tim što ćete se u uvodu pozvati na odredbe Zakona o radu i novi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kao važeći. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Zaposlenom (ocu deteta) odobreno je odsustvo radi nege novorođenog deteta. Poslodavac poseduje dokaze da zaposleni zloupotrebljava pravo na odsustvo tako što radi po ugovoru kod drugog poslodavca i to u mestu daleko od mesta prebivališta. Da li se zaposlenom može otkazati ugovor o radu?„]
ODGOVOR: Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta je pravo iz radnog odnosa. Ovo pravo ne ostvaruju lica koja rade po ugovoru van radnog odnosa (ugovor o dopunskom radu, ugovor o delu).
Prema Zakonu o radu, otac deteta ima pravo da koristi odsustvo sa rada radi nege deteta, umesto majke deteta i u dogovoru sa njom. Ako otac deteta za vreme ovog odsustva radi po osnovu nekog od ugovora van radnog odnosa po osnovu koga se ne ostvaruje pravo na to odsustvo, ne može se smatrati da je reč o zloupotrebi prava iz radnog odnosa. Pitanje eventualnog zanemarivanja deteta je u nadležnosti centara za socijalni rad – organa starateljstva, a ne poslodavca.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Koleginica je bila na porodiljskom odstustvu, nakon čega je koristila srazmerni deo godišnjeg odmora i posle toga godinu dana neplaćenog odsustva. Pošto je tokom korišćenja neplaćenog odsustva ostala ponovo trudna, a neplaćeno joj ističe 1. juna 2016. godine, da li postoji smetnja da nakon iskorišćenog neplaćenog odsustva otvori odmah trudničko bolovanje?„]
ODGOVOR: Ne vidimo nikakvu smetnju da posle iskorišćenog neplaćenog odsustva, u skladu sa rešenjem o tom odsustvu, zaposlena odmah otvori trudničko bolovanje. Naravno, potrebno je da blagovremeno pribavi lekarsko uverenje – doznaku radi otvaranja trudničkog bolovanja i da ga predoči poslodavcu, kako bi odmah posle neplaćenog nastavila bolovanje.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: U JKP (…) je u postupku racionalizacije radnih mesta donet novi pravilnik o sistematizaciji. Prema uputstvima iz ranijeg perioda, posle nove sistematizacije treba aneksirati sve ugovore o radu. Pitanje je kako formulisati aneks ugovora o radu, kada nema izmene ugovorenih uslova rada, jer zaposleni ostaju na istim radnim mestima?„]
ODGOVOR: Posle nove sistematizacije potrebno je sačiniti Aneks Ugovora o radu iako zaposleni ostaju na istim radnim mestima, iz razloga što se promenio tj. dodao novi pravni osnov (na primer, Pravilnik o sistematizaciji).
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Molimo vas za mišljenje u vezi sa pravom na korišćenje godišnjeg odmora zaposlenog koji je privremeno udaljen s rada do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka. U konkretnom slučaju, zaposleni je u martu 2015. godine udaljen s rada. Osnov za udaljenje s rada bila je prvostepena presuda krivičnog suda kojom je zaposleni oglašen krivim za delo (…). Zaposleni je u skladu sa članom 167. Zakona o radu udaljen s rada do pravosnažnog okončanja krivičnog postupka. Postupak je pravnosnažno okončan donošenjem oslobađajuće presude i zaposleni je vraćen na rad počev od 1. 4. 2016. godine. Po povratku u preduzeće, zaposleni se obratio zahtevom za korišćenje godišnjeg odmora za 2014. i 2015. godinu. Molimo vas za mišljenje u vezi sa osnovanošću podnetog zahteva za korišćenje godišnjeg odmora. U svakom slučaju, NESPORNO JE DA nije bilo krivice na strani poslodavca zbog nekorišćenja godišnjeg odmora.„]ODGOVOR: U konkretnom slučaju, zaposleni ima pravo da iskoristi drugi deo godišnjeg odmora za 2015. godinu i godišnji odmor za 2016. godinu, a nema pravo na korišćenje godišnjeg odmora za 2014. godinu i prvog dela godišnjeg odmora za 2015. godinu, s obzirom na to da je istekao zakonski rok do kojeg je zaposleni mogao da koristi prvi deo godišnjeg odmora za 2015. i godišnji odmor za 2014. godinu.
Napominjemo da prema mišljenju Ministarstva rada jedino u slučaju zaposlenog koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti s rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i posebne nege deteta – zaposleni ima pravo da taj odmor u celini iskoristi do 30. juna naredne godine, što konkretno znači da bi samo u ovom slučaju zaposleni imao pravo da ceo odmor za 2015. godinu iskoristi najkasnije do 30. 6. 2016. godine. U svim drugim slučajevima zaposleni gubi pravo na korišćenje prvog dela godišnjeg odmora za 2015. godinu i odmora za 2014. godinu i ranije godine.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Koja prosečna mesečna zarada u RS i za koji mesec se uzima kao osnovica za obračun visine isplate otpremnine imajući u vidu zakonsku odredbu člana 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru?„]ODGOVOR: U članu 158. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisana je obaveza poslodavca da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. st. 5. tač. 1) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Shodno članu 159. Zakona, pod zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca, koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
Članom 22. st. 3. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RSˮ, br. 68/15) utvrđeno je da zaposleni koji je utvrđen kao višak zaposlenih, odnosno koji je neraspoređen, ima pravo na isplatu otpremnine zbog prestanka potrebe za njegovim radom u visini koja se određuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje njegov radno-pravni status, a koja se obračunava za sve godine rada u radnom odnosu u javnom sektoru.
Ovo znači da bi zaposleni na koga se odnosi Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a čiji se radno-pravni status uređuje Zakonom o radu imao pravo na otpremninu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, u visini koja se određuje čl. 158–159. Zakona o radu.
Napominjemo da u skladu sa članom 21. st. 3. tač. 1) Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, organizacioni oblik može da zaključi sporazum o prestanku radnog odnosa sa zaposlenima koji su se izjasnili da prihvataju prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, ako za radom navedenog zaposlenog prestaje potreba i uz isplatu novčane naknade, i to u u visini 1/3 prosečne plate, odnosno zarade zaposlenog isplaćene u poslednja tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, odnosno u visini 1/3 prosečne zarade u Republici Srbiji za mesec koji prethodi mesecu prestanka radnog odnosa prema podatku organa nadležnog za poslove statistike, u zavisnosti od toga šta je za zaposlenog povoljnije, uvećane za 30%, za svaku godinu rada u radnom odnosu u javnom sektoru, s tim da ukupna visina novčane naknade ne može biti veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – za zaposlene kojima na dan prestanka radnog odnosa nedostaje više od dve godine do ispunjenja uslova za penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Iz navedenog člana 21. Zakona, proizilazi da se novčana naknada obračunava na osnovu prosečne plate, odnosno zarade zaposlenog isplaćene u poslednja tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, odnosno u visini 1/3 prosečne zarade u Republici Srbiji za mesec koji prethodi mesecu prestanka radnog odnosa prema podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Prema našem mišljenju, u konkretnom slučaju, ovo znači da ako je radni odnos zaposlenog prestao u martu 2016. godine, novčana naknada se obračunava na osnovu podatka Republičkog zavoda za statistiku RS za februar 2016. godine, odnosno prosečne zarade zaposlenog za februar 2016, januar 2016 i decembar 2015. godine.
Napominjemo da je u skladu sa odredbama Zakona o ministarstvima, za primenu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (uključujući i izradu pojedinačnih Rešenja o pravu i isplatu novčane naknade/otpremnine), dok je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka pitanja i socijalna pitanja zaduženo za davanje mišljenja u vezi sa primenom odredaba Zakona o radu.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Uputstvom o načinu obračuna troškova prevoza i službenog putovanja (član 21) regulisano je da se zaposlenom kome je obezbeđena besplatna ishrana na službenom putu, dnevnica za službeno putovanje u zemlji umanjuje za 80%. Nije navedeno da li se to odnosi na sva tri obroka (pun pansion), ili na polupansion (doručak–večera).
U istom uputstvu, u članu 30, dnevnica za službeno putovanje u inostranstvu, umanjuje se za:
1) 60% – ako je obezbeđena besplatna ishrana;
2) 10% – ako je obezbeđen samo besplatan doručak;
3) 30% – ako je obezbeđen samo besplatan ručak;
4) 20% – ako je obezbeđena samo besplatna večera.
Ukoliko se zaposleni uputi na službeni put u zemlji više dana (odlazak na stručno savetovanje) i ima obezbeđen smeštaj i polupansion (doručak i večeru), s tim da nema ručak i prinuđen je da sâm kupuje ručak, a uputstvom ova mogućnost nije regulisana, da li ima isti tretman kao i zaposleni koji je upućen na stručno savetovanje, gde je sve obezbeđeno, smeštaj i pun pansion. Odnosno, kako bi trebalo obračunati dnevnice za službeno putovanje zaposlenom koji je otišao na službeno putovanje sa obezbeđenim polupansionom? Da li se u tom slučaju (pošto nije regulisano), primenjuje član iz istog uputstva za službeni put u inostranstvo ili neko drugo pravilo?
Ukoliko bi zaposleni imali isti tretman i sa punim pansionom i sa polupansionom, to bi značilo da se nalaze u neravnopravnom položaju.„]
ODGOVOR: Dnevnica za službeno putovanje u zemlji umanjuje se za 80% ako je obezbeđena besplatna ishrana. U situaciji kada je obezbeđen doručak – kao deo troškova smeštaja (prenoćište i doručak), i kada su obezbeđeni ručak i večera, naknađivalo bi se samo 20% dnevnice. Kada ne bi bila obezbeđena ova dva obroka (ručak i večera), mišljenja smo da se ne bi umanjivala dnevnica zbog toga što je doručak (samo jedan obrok) obezbeđen kroz naknadu troškova smeštaja.
U posebnom slučaju, ako nije obezbeđen samo ručak (polupansion), smatramo da svojim opštim aktom treba da sami predvidite procenat umanjenja, pri čemu je logično da on bude manji od 80%.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li može da se radno angažuje, bez ikakve nadoknade, nezaposleno lice (diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom) u svojoj struci kroz oblik stručnog usavršavanja, uz odgovarajući Program ustanove, a da se pri tom ne krši zakon?„]ODGOVOR: Prema članu 201. st. 1. tač. 2) Zakona o radu, ugovor o stručnom usavršavanju poslodavac može da zaključi s licem koje želi da se stručno usavrši i stekne posebno znanje i sposobnost za rad u svojoj struci. To može biti i lice koje nije u radnom odnosu, ali želi da se stručno usavrši. U takvom slučaju, poslodavac zaključuje poseban ugovor o stručnom usavršavanju, pri čemu mora da donese program, odnosno plan stručnog usavršavanja.
Poslodavci nisu obavezni da isplaćuju naknadu za rad licu na stručnom usavršavanju, što se definiše ugovorom. Po pravilu, rad zbog stručnog usavršavanja jeste rad bez naknade, budući da lice koje ga obavlja ima određeni interes da stekne znanje i da se osposobi i pripremi za budući rad u svojoj struci. To znači da poslodavac nema obavezu da navedenim licima isplaćuje bilo kakve naknade.
Ako, međutim, nije ugovorena naknada, poslodavac plaća samo doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (4%) i zdravstveno osiguranje (2%) za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja na najnižu osnovicu za plaćanje doprinosa (čl. 11. i 36. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).
[/toggle][toggle title=“PITANJE: Dobili smo rešenje od Republičkog fonda za PIO kojim se našem radniku utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti, a o pravu na invalidsku penziju biće odlučeno posebnim rešenjem. To rešenje je 30. 10. 2015. godine postalo pravnosnažno i dostavljeno nam je 5. 11. 2015. godine.
Izrađujemo rešenje kojim zaposlenom radni odnos prestaje po sili zakona dana kada je poslodavcu dostavljeno pravnosnažno rešenje o potpunom gubitku radne sposobnosti, a to je 5. 11. 2015. godine. U ugovoru o radu sa zaposlenim, u slučaju odlaska u penziju, predviđena je otpremnina u visini od 2 prosečne mesečne zarade na nivou Republike. Da li rešenjem utvrđujemo i njegovo pravo na otpremninu pri odlasku u penziju (evidentno je da će to biti invalidska penzija, jer je rešenjem utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti i to rešenje je pravnosnažno)?“ ]
ODGOVOR: U članu 119. st. 1. tač. 1) Zakona o radu („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) utvrđena je obaveza poslodavca da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju. Istim stavom je precizirano da ova otpremnina mora biti najmanje u visini dve prosečne zarade, pri čemu se pod prosečnom zaradom smatra prosečna zarada u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zakonom o radu utvrđena je obaveza poslodavca za isplatu otpremnine zaposlenom zbog odlaska u penziju, ali nije definisana vrsta penzije (starosna, invalidska ili porodična) zbog koje zaposlenom prestaje radni odnos, što znači da u svakom slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom zbog odlaska u penziju poslodavac ima obavezu da isplati otpremninu najmanje u visini utvrđenoj ovim zakonom.
U konkretnom slučaju, zaposlenom kome prestaje radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju poslodavac ima obavezu, shodno članu 119. st. 1. tač. 1) Zakona, da isplati otpremninu zbog odlaska u penziju najmanje u visini dve prosečne zarade ostvarene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za statistiku.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Član 77. Zakona o radu reguliše da zaposleni ima pravo na odsustvo s rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), na 2 uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.
Zakon o radu u članu 70. tač. 2) utvrđuje da se odsustvo s rada uz naknadu zarade ne uračunava u dane godišnjeg odmora. Ukoliko zaposleni dobrovoljno dâ krv u dane kada se nalazi na godišnjem odmoru, da li ima pravo na korišćenje plaćenog odsustva po ovom osnovu? Da li bi trebalo prekinuti godišnji odmor i iskoristiti 2 dana, pa nastaviti, čime bi došlo do kršenja člana 77. ZOR-a, ili ne dozvoliti zaposlenom da koristi 2 dana, čime bi došlo do kršenja člana 70. ZOR-a?„]
ODGOVOR: Prema članu 70. st. 2. Zakona o radu, praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo s rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu s propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Dakle, ukoliko je tokom godišnjeg odmora dao krv (zakon upotrebljava izraz „za svaki slučaj davanjaˮ) zaposleni ima pravo na dodatna dva dana godišnjeg odmora (prema zakonskoj formulaciji „da odsustvuje s radaˮ, tj. da ne radi). Istovremeno, Zakon propisuje odsustvo od „dva danaˮ, a ne „dva radna danaˮ, što upućuje da se krv dobrovoljno može dati i za vreme godišnjeg odmora.
Pravnotehnički, može se doneti rešenje o korišćenju odsustva uz naknadu zarade po osnovu dobrovoljnog davanja krvi i doneti rešenje o izmeni rešenja o korišćenju godišnjeg odmora (kojim se produžava korišćenje godišnjeg odmora na još dva dana).
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Udruženje ponuđača Srbije ima potrebu da jednokratno angažuju fizička lica pojedince – van radnog odnosa, obrazovane stručne i iskusne pojedince za pojedine oblasti društvenog ili privredno-ekonomskog okruženja, da za njih izrade neko istraživanje, pruže uslugu konsaltinga, urade neki projekat, ili stručnu ocenu projekta, ili im reše neki drugi praktičan problem, ili analizu konkretnih problema, pojava ili činjenica i sačinjavanja stručnih izveštaja koje Udruženje podnosi Skupštini Srbije kad je imenovano kao građanski nadzornik u postupcima javnih nabavki, a sve u ime i za račun udruženja koje ima samo jedno zaposleno lice – sekretara udruženja. Pod kojim uslovima za navedene potrebe udruženje može angažovati fizička lica van radnog odnosa i isplatiti im pripadajuću pravičnu nadoknadu za utrošeno vreme na angažovanju na poslovima za udruženje? Koje obaveze po osnovu poreza i doprinosa bi imalo udruženje pri isplati nadoknada fizičkim licima?„]
ODGOVOR: Smatramo da u ovom slučaju mogu da se angažuju stručna lica po ugovoru o delu, što je ugovor bez zasnivanja radnog odnosa, ali se zaključuje u pisanom obliku, sa preciziranim radnim zadatkom za svako angažovano lice i trajanjem angažovanja. Naknada se određuje prema vrsti i obimu posla, obično u neto iznosu.
Na prihode po ugovoru o delu plaćaju se sledeće poreske obaveze:
1) akontacioni porez na lična primanja po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto ugovoren prihod umanjen za 20% normiranih troškova;
2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret izvršioca poslova po stopi od 26% na osnovicu na koju se plaća porez;
3) doprinos za zdravstveno osiguranje na teret izvršioca po stopi od 12,30% na osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana, i to samo ako ove poslove obavlja lice koje nije osigurano po drugom osnovu (nezaposleni), a ako ove poslove obavlja već osigurano lice (na primer, zaposleni ili penzioner), nema obračuna ovog doprinosa.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Mi smo ustanova kulture. Zaposleni koji radi na poslovima tehničkog osoblja – vodiča leči se od depresije. Dolazi uredno na posao, ali nije sposoban za obavljanje svojih zadataka, a naročito je problematičan kod prijema posetilaca i nijednog trenutka ne smemo da ga ostavimo samog. Bio je na bolovanju, ali ga je zatvorio i sada radi. Može li lekar da mu zatvori bolovanje iako nije sposoban za rad. Molimo vas da nas uputite na pravilnu proceduru koju treba da preduzmemo.„]
ODGOVOR: Najpre, treba reći da je pitanje „sposobnosti za obavljanje svojih zadatakaˮ relativno, te se postavlja pitanje kako treba tumačiti reč „sposobanˮ. Naime, u smislu propisa o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, zaposleni može biti sposoban ili nesposoban za rad. Izabrani lekar je jedini ovlašćen da procenjuje da li je zaposleni „privremeno sprečen za radˮ i da, shodno tome, „izda odgovarajuću potvrduˮ. Ukoliko je zaposlenom lekar „zaključioˮ bolovanje, to znači da je zaposleni u smislu „zdravstvenih propisaˮ sposoban za rad, odnosno da je u „zdravstvenomˮ smislu sposoban za rad. „Nesposobnostˮ za rad u smislu „problematičnosti kod prijema posetilacaˮ treba ceniti u kontekstu radnopravne regulative, odnosno Akta o radnoj disciplini, odnosno Kolektivnog ugovora ili ugovora o radu u vezi sa „ugovorenim povredama radnih obavezaˮ. Naposletku, nije najjasnija formulacija „ne smemo da ga ostavimo samogˮ, budući da u pitanju nije navedeno da li je ovo lice samostalno u svom radu ili je deo tima u kome postoji rukovodilac tima, odnosno odeljenja. Konačno, ukoliko smatrate da zaposleni i dalje „nije sposoban za radˮ trebalo bi da se obratite nadležnoj, drugostepenoj, lekarskoj komisiji koja je ovlašćena da „vrši nadzor nad radom prvostepene lekarske komisijeˮ.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Može li poslodavac doneti Odluku o isplati minimalne zarade samo za zaposlene u jednom od svojih registrovanih ogranaka, a koja se neće odnositi na sve zaposlene kod poslodavca? Iako ogranak nema ,,samostalnostˮ i u svemu deli pravnu sudbinu privrednog društva, postavlja se pitanje da li, ako samo određeni ogranak ima problema u poslovanju (loš plasman robe, otežana naplata potraživanja…), teret loše finansijske situacije treba da snose samo zaposleni u tom ogranku ili svi zaposleni u privrednom društvu?„]ODGOVOR: Prema članu 5. st. 2. Zakona o radu, poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće, odnosno strano ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica. Dakle, član 5. st. 2. Zakona o radu propisuje da je poslodavac pravno lice. S druge strane, prema Zakonu o privrednim društvima, ogranak nema svojstvo pravnog lica i shodno tome zaposleni ne mogu biti zaposleni u ogranku već u pravnom licu, u čijem sastavu je ogranak. Shodno navedenom, ne može se ugovarati minimalna zarada samo za zaposlene u ogranku jer bi time bile prekršene odredbe iz člana 104. st. 2. Zakona o radu, odnosno da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za jednak rad. Ekonomski posmatrano, ogranak ima svoju samostalnost, dok korporativno-pravno ogranak poseduje određene „specifičnostiˮ. Radnopravno, međutim, ogranak nema samostalnost, a na osnovu svega navedenog.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Interesuje me obrazložen metod utvrđivanja naknade štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora (član 76. Zakona o radu)?„]
ODGOVOR: Pravo zaposlenog na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor utvrđeno je članom 76. Zakona o radu. Izmenama Zakona o radu od 29. 7. 2014. godine, jasno je precizirano da naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor može da se isplati zaposlenom samo u slučaju prestanka radnog odnosa. U ovom slučaju ne pravi se razlika po kom osnovu zaposlenom prestaje radni odnos. Prema navedenom, u svakom slučaju kada zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca, nezavisno po kom osnovu, ako zaposleni nije iskoristio godišnji odmor za tu kalendarsku godinu, poslodavac ima obavezu da mu isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Prvo pitanje koje se postavlja jeste kada je momenat za isplatu naknade štete, da li pre prestanka radnog odnosa ili po prestanku radnog odnosa. Po našem mišljenju, naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora trebalo bi isplatiti zaposlenom na dan prestanka radnog odnosa ili najkasnije u roku od 30 dana po prestanku radnog odnosa, shodno članu 186. st. 2. Zakona o radu. Takođe, i u slučaju prestanka radnog odnosa po osnovu otkaza zaposlenog, poslodavac je obavezan da tom zaposlenom isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Imajući u vidu član 76. Zakona o radu, novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor isplaćuje se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja, u smislu člana 105. st. 3. Zakona, čine zaradu: 1) isplaćena zarada, odnosno plata za efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka; 2) uvećanje zarade; 3) druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodnih dvanaest meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga primanja koja imaju karakter zarade). Za utvrđivanje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci uzimaju se samo radni sati koje je zaposleni efektivno proveo na radu u tih dvanaest meseci. Isplaćene naknade zarade u prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i drugo), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada, ne ulaze u zbir zarade koja čini osnov za utvrđivanje visine naknade zarade.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Zaposleni radnik je po rešenju NSZ-a stekao status osobe sa invaliditetom. U rešenju su navedena ograničenja vezana za preostalu radnu sposobnost zaposlenog. Poslodavac će zaposlenog invalida rasporediti na poslove poštujući navedena ograničenja, ali se postavlja pitanje da li zaposleni zadržava koeficijent poslova koje je obavljao pre nastupanja invalidnosti ili se zaposlenom određuje koeficijent prema novom radnom mestu, a u okviru stručne spreme?„]ODGOVOR: Prema odredbi člana 101. Zakona o radu, invalidi rada uživaju posebnu zaštitu. Ta zaštita se odnosi na obavezu poslodavca da invalidu kod koga je utvrđena invalidnost po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Ova obaveza poslodavca nastaje danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja nadležnog organa – organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja o utvrđivanju preostale radne sposobnosti zaposlenog, s pravom na rad na drugom odgovarajućem poslu. Poslodavac je dužan da postupi po rešenju i zaposlenom obezbedi odgovarajući posao. Zakonom nije dato invalidu rada potpuno ovlašćenje da može prema svojoj volji da bira ili odbija ponuđene poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti, već je po tom pitanju zaštitio i poslodavca. Tako je odredbom člana 102. Zakona o radu utvrđeno da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona. Ako poslodavac postupi u skladu s rešenjem nadležnog organa i zaposlenom invalidu obezbedi odgovarajući posao s preostalom radnom sposobnošću, a invalid odbije da radi na tim poslovima, poslodavac mu može otkazati ugovor o radu. U ovom slučaju, invalidu se nudi aneks ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, u smislu člana 171. Zakona o radu, kojim se nudi rad na poslovima u skladu s rešenjem Fonda. Ukoliko invalid odbije da radi na tim poslovima prestaje mu radni odnos. Invalidi rada II kategorije, dok su u radnom odnosu, imaju pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, kao i na druga primanja po osnovu rada, kao što su: naknada zarade za vreme odsustvovanja s rada po osnovu bolovanja, korišćenja godišnjeg odmora, odsustvovanja na dan praznika, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa i drugo. Obračun zarade invalida rada II kategorije invalidnosti ne razlikuje se ni po čemu od obračuna ostvarene zarade za bilo kog drugog zaposlenog, a to znači da se obračun osnovne zarade za mesec vrši tako što se broj ostvarenih sati rada množi ugovorenom bruto zaradom po satu, koja preračunata na neto ne može biti manja od ugovorene minimalne neto zarade po satu za mesec u kom se isplata vrši. Invalidi rada II kategorije koji rade s preostalom radnom sposobnošću, pola radnog vremena, ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa primenom opšteg režima o radu s nepunim radnim vremenom. Shodno navedenom, i zaposleni invalid II kategorije koji radi pola radnog vremena ostvaruje zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu. To je zarada utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu za poslove na kojima je invalid raspoređen u pripadajućem iznosu srazmerno vremenu provedenom na radu, tj. ugovorena zarada za pola radnog vremena. Za drugu polovinu radnog vremena, koje invalid ne radi, prima naknadu zarade po rešenju Fonda.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Zaposlena je zasnovala radni odnos u preduzeću zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka (porodiljsko odsustvo), shodno članu 37. st. 4. tač. 1) ZOR-a. U međuvremenu, ta ista zaposlena je otišla na porodiljsko odsustvo, te joj, primenom člana 187. st. 2. ZOR-a, radni odnos traje do isteka prava na to odsustvo. U prethodno navedenom slučaju radni odnos zaposlene traje do zaključenja porodiljskog odsustva. Postavlja se pitanje da li ova zaposlena ima pravo da koristi godišnji odmor koji je stekla u preduzeću, bez obzira na to što joj radni odnos prestaje zaključenjem porodiljskog odsustva?„]ODGOVOR: Najpre bismo rezimirali pitanje. Osoba A je u radnom odnosu na određeno vreme zbog korišćenja prava na porodiljsko odsustvo osobe B. Isto tako, za vreme trajanja (privremenog) radnog odnosa na određeno vreme, osoba A koristi pravo na korišćenje porodiljskog odsustva. Zaposlena A je zasnovala radni odnos na određeno vreme i ona ostvaruje sva prava iz radnog odnosa, kao i zaposleni na neodređeno vreme, uključujući i pravo na godišnji odmor. Zaposlena A ostvaruje pravo na godišnji odmor, srazmerno dužini provedenoj u radnom odnosu, odnosno periodu vremena pre korišćenja prava na porodiljsko odsustvo (na primer, bila je u radnom odnosu 6 meseci, te u tom slučaju pripada joj pravo na 1/2 od punog godišnjeg odmora). Takođe vas upućujemo i na član 72. Zakona o radu koji propisuje da zaposleni kome u toku kalendarske godine prestaje radni odnos ima pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu u kalendarskoj godini, a pre prestanka radnog odnosa. Naposletku, postoji i mogućnost isplate naknade štete, umesto korišćenja prava na godišnji odmor, a na osnovu člana 76. st. 1. Zakona o radu.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li je za poslove portira moguće sklopiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, na tačno određeni rok definisan ugovorom: na primer, do 1. 10. 2014, i za to definisati zaradu za tih 15 ili više dana?„]ODGOVOR: Može se zaključiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, s tim da su to poslovi koji stvarno traju taj period, odnosno da nisu poslovi koji traju na neodređeno vreme.
Bitno je napomenuti da se ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova mogu zaključiti samo sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ovaj ugovor se zaključuje u pisanom obliku.
Isto tako, za ugovoreni period se isplaćuje zarada.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Ako je ugovor zaključen na određeno vreme, da li se rok računa od datuma zaključenja ugovora ili od dana stupanja na rad ? Da li je dan početka rada dan kada je zaposleni stupio na rad ili dan kada je zaključen ugovor o radu?„]
ODGOVOR: Bitno je, najpre, napraviti razliku između formalnih i materijalnih dejstava ugovora, koji se primenjuju i u oblasti ugovora o radu (na određeno vreme). Primer za to jeste kada se „klasičan” ugovor zaključi sa jednim datumom (nastupilo je formalno dejstvo ugovora), a ugovori se da stupa na snagu od drugog datuma (nastupilo je materijalno dejstvo ugovora).
Slično se, naročito, može primeniti i na ugovor o radu na određeno vreme, iz razloga što Zakon o radu, u članu 34, u kome se propisuje da se prava i obaveze iz radnog odnosa ostvaruju stupanjem na rad, odnosno da ako zaposleni ne stupi na rad smatra se da nije zasnovao radni odnos. U pitanju je tzv. institucionalna teorija radnog odnosa, nasuprot ugovornoj teoriji.
Konkretno, s tim u vezi, rok trajanja rada na određeno vreme računa se od datuma zaključivanja ugovora o radu (formalno dejstvo ugovora o radu na određeno vreme), jer su u pitanju formalni elementi ugovora. U vezi sa prethodno navedenim, kao dan početka rada (na primer, isplata zarade) uzima se datum stupanja na rad (materijalni elementi ugovori, izričito propisani u članu 34. Zakona o radu).[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Pozvao sam zaposlenog da opravda izostanke u periodu avgust–decembar 2014 . On je posle toga uredno otišao na bolovanje, tj. doneo potvrdu (nije iz člana 187. Zakona o radu), ali izostanke za period avgust–decembar (što je i predmet postupka) nije opravdao. Poslao sam mu upozorenje i naveo izostanke kao razlog osnova za otkaz. U roku od 8 dana on mi je odgovorio. Da li me šta sprečava da mu otkažem ugovor o radu i ako se zaposleni nalazi na bolovanju duže od 30 dana?„]
ODGOVOR: Sama činjenica da je zaposleni na „bolovanjuˮ, odnosno da je privremeno sprečen za rad ne sprečava poslodavca da mu otkaže ugovor o radu. Zakon o radu ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje zaposlenog na „bolovanjuˮ kao zaštitnu kategoriju, odnosno da je zaštićen od dobijanja otkaza ugovora o radu kao što je, na primer, sa zaposlenima na porodiljskom odsustvu. Napominjemo da nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad predstavlja nepoštovanje radne discipline iz člana 179. st. 3. tač. 2) Zakona o radu. S tim u vezi, da bi se otkazao ugovor o radu po osnovu ovog otkaznog razloga, potrebno je da je nastupilo „težeˮ, „znatnijeˮ (ili slična kvalifikacija) nepoštovanje radne discipline. U tom smislu, savetujemo vam da to konstatujete u Rešenju.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Koleginica je bila na porodiljskom odstustvu, nakon čega je koristila srazmerni deo godišnjeg odmora i posle toga godinu dana neplaćenog odsustva. Pošto je tokom korišćenja neplaćenog odsustva ostala ponovo trudna, a neplaćeno joj ističe 1. juna 2016. godine, da li postoji smetnja da nakon iskorišćenog neplaćenog odsustva otvori odmah trudničko bolovanje?„]
ODGOVOR: Ne vidimo nikakvu smetnju da posle iskorišćenog neplaćenog odsustva, u skladu sa rešenjem o tom odsustvu, zaposlena odmah otvori trudničko bolovanje. Naravno, potrebno je da blagovremeno pribavi lekarsko uverenje – doznaku radi otvaranja trudničkog bolovanja i da ga predoči poslodavcu, kako bi odmah posle neplaćenog nastavila bolovanje.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Imamo radnicu koja je zaposlena na određeno vreme do decembra 2014. Hteli bismo da je primimo za stalno, na neodređeno vreme. Da li je potrebno raskidati postojeći ugovor i radni odnos ili možemo izmeniti ugovor u formi aneksa ili sačekati preobražaj po članu 37. Zakona o radu?„]
ODGOVOR: Odgovor na vaše pitanje razlikuje se u zavisnosti od toga u kom trenutku želite da sa zaposlenom zaključite ugovor o radu na neodređeno vreme.
Ukoliko ugovor o radu na neodređeno vreme želite da zaključite pre isteka decembra 2014. godine, potrebno je da zaposlena napiše dokument „Inicijativa za zaključenje aneksa ugovora o radu”, u kom će izraziti nameru da se zaključi aneks ugovora o radu, u vidu promene ugovorne odredbe s rada na određeno vreme na rad na neodređeno vreme i nakon toga potpisati Aneks ugovora o radu, s promenjenom odredbom u vidu promene trajanja dužine radnog odnosa.
Postoji i druga opcija, u smislu da se zaposlenoj raskine radni odnos na određeno vreme (ovo pod uslovom da ugovor o radu na određeno vreme sadrži odrednicu „DO decembra”, a ne i fiksni datum trajanja rada na određeno vreme) i zaključi novi ugovor o radu na neodređeno vreme.
Obe opcije su pravno ispravne, a primena jedne od njih zavisi od toga da li osim odredbe o radu na određeno vreme želite još nešto da izmenite, te ako želite da promenite još nešto u ugovoru o radu, onda je bolji raskid prethodnog ugovora o radu na određeno vreme i zaključivanje novog ugovora o radu na neodređeno vreme, i unošenje odredaba koje želite da promenite.
S druge strane, ukoliko želite da sačekate decembar 2014. godine, u tom slučaju kada istekne ugovor o radu na određeno vreme, raskinite taj ugovor i zaključite novi ugovor o radu na neodređeno vreme. Nema potrebe da čekate preobražaj.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Mi smo ustanova kulture čiji je osnivač Vlada A. P. Vojvodine. Interesuje nas odgovor na sledeće pitanje: naša koleginica, koja je radila na radnom mestu šefa računovodstva, iz ličnih razloga, podnela je zahtev za odlazak u starosnu penziju. Zahtev joj je odobren i njoj je prestao radni odnos 18. jula 2014. godine. U tom trenutku imenovana je imala 42. godine radnog staža i 64. godine života. Nekoliko dana nakon prestanka radnog odnosa ista osoba bi želela da i dalje radi kod nas, odnosno da ponovo zasnuje radni odnos i da nadalje prima i platu i penziju. Ne znamo da li je to po Zakonu moguće, jer je ona još mogla da bude u radnom odnosu do navršenih 65 godina života i da li je ponovno zasnivanje radnog odnosa sa starosnim penzionerom pre ispunjenja radnog veka, odnosno pre 65 godina života, prekršaj.„]
ODGOVOR: Kada su u pitanju ustanove kulture, na njih se primenjuje Zakon o radu. Naime, članom 190. Zakona o državnim službenicima poništen je član 23. Zakona o javnim službama koji je regulisao da se primenjuju propisi o državnim službenicima, a s druge strane i Zakon o kulturi propisuje da se na zaposlene u kulturi primenjuju opšti propisi o radu.
Zakon o radu propisuje samo minimalnu starosnu granicu za zasnivanje radnog odnosa od 15 godina. S druge strane, istovremeno propisuje da je navršavanje 65 godina života i 15 godina staža osiguranja uslov za prestanak radnog odnosa po sili zakona, što, s druge strane, ne sprečava poslodavca i zaposlenog da ponovo zaključe ugovor o radu.
Istovremeno, u Zakonu o radu ni na koji način nije propisano da lice koje je starosni penzioner ne može biti u radnom odnosu. Štaviše, sama praksa pokazuje da se lica koja su starosni penzioneri radno angažuju ugovorom o radu, naročito, ako se ima u vidu da postoje olakšice pri zapošljavanju starijih zaposlenih, a s druge strane tu su i druge olakšice, koje sleduju po prirodi stvari (na primer, ne plaćaju se doprinosi za zdravstveno osiguranje jer lice ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu toga što je penzioner).
Zbog svega navedenog, kada je u pitanju Zakon o radu ne postoji prekršaj za zasnivanje radnog odnosa sa korisnikom starosne penzije.
Upućujemo vas da ne zasnivate radni odnos na neodređeno vreme. Istine radi, ono nije zabranjeno, ali isto sledi po logici stvari (životni vek je ograničen), te se postavlja pitanje da li bi to bio nemoguć rok, u smislu Zakona o obligacionim odnosima, i kao takav ništav. Istovremeno, vas upućujemo i na eventualnu primenu propisa o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Radnica naše škole je posle smrti muža uzela porodičnu penziju.Ima li pravo na otpremninu?„]
ODGOVOR: Prema odredbi člana 119. st. 1. tač. 1) i st. 3. Zakona o radu (u daljem tekstu: Zakon), poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Navedenom odredbom Zakona utvrđeno je pravo zaposlenog na otpremninu koja se isplaćuje u slučaju kada zaposlenom prestane radni odnos zbog odlaska u penziju. Ovom odredbom nije napravljena razlika u odnosu na vrstu penzije (starosna, invalidska, porodična) zbog koje zaposlenom prestaje radni odnos.
Prema tome, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri prestanku radnog odnosa zbog odlaska u penziju, što znači da je dužan da mu isplati otpremninu i kada mu radni odnos prestaje zbog odlaska u porodičnu penziju. Prema tome, pravo na otpremninu ima i zaposleni kome je radni odnos prestao radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju.
O ovome postoji Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-877/2006-02 od 2. 8. 2006. godine.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li se pri utvrđivanju prava na jubilarnu nagradu uzima u obzir zemljoradnički staž osiguranja ili samo staž koji je zaposleni ostvario u radnom odnosu?„]
ODGOVOR: U članu 120. st. 1. tač. 1) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) navedeno je da poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu u visini utvrđenoj opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Nikakve druge pojedinosti o isplati jubilarne nagrade u Zakonu o radu nisu date, pa su svi elementi ove isplate u isključivoj nadležnosti akata poslodavaca. To znači da se aktom poslodavca (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) ili ugovorom o radu uređuje u kojim slučajevima zaposleni stiče pravo na jubilarnu nagradu, šta se smatra jubilarnim godinama rada u preduzeću, kao i drugi kriterijumi koji bitno utiču na utvrđivanje prava na jubilarnu nagradu.
Takva je situacija i s propisivanjem godina koje se računaju u pravo na jubilarnu nagradu. Dakle, poslodavci su slobodni da propišu koje su to godine: da li ukupnog radnog staža, da li samo radnog staža kod tog poslodavca, da li se računa prethodni staž u svojstvu preduzetnika ili zemljoradnika i sl. Prema tome, poslodavac je slobodan da propiše koje godine se računaju za jubilarnu nagradu.
Izuzetno, ako pripadate delatnosti u kojoj postoji Poseban – granski kolektivni ugovor, onda se mora poštovati taj ugovor.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Zaposlenoj u našoj školi prestaje radni odnos zbog povratka zaposlene s porodiljskog bolovanja. Zaposlena kojoj prestaje radni odnos u školi radila je više od godinu dana. Iskoristila je pravo na godišnji odmor za 2013. godinu. Da li ona ima pravo da iskoristi godišnji odmor za 2014. godinu, s obzirom na to da je u 2014. radila samo dva i po meseca? Srazmeran deo godišnjeg odmora po članu 72. ne može joj se pisati jer nije u pitanju radnik koji je prvi put zasnovao radni odnos i koji ima manje od 6 meseci rada, ali, da li bi mogao da joj se piše pun godišnji odmor ako je u tekućoj godini radila samo 2 i po meseca?“ ]
ODGOVOR: Sâm Zakon o radu, u članu 72, navodi samo dva slučaja u kojima se može ostvariti pravo na srazmeran godišnji odmor:
1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;
2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 68. st. 2 ovog zakona.
Primenjen je princip taksativne enumeracije, a ne nabrajanja exempli causa (ne koriste se reči: posebno, naročito, primera radi…).
Kako, međutim, regulisati situaciju kada je ugovoren rad do povratka odsutnog radnika u kalendarskoj godini u kojoj se zaposleni vraća na rad, a u kojoj ostvaruje, „samo” dva i po meseca rada, naročito, ako se ima u vidu da se, u ovoj situaciji, početkom kalendarske godine „zna” koliko će radni odnos trajati u toj kalendarskoj godini, jer se Rešenjem o (ne)plaćenom odsustvu utvrđuje datum povratka na rad.
Princip srazmernosti godišnjeg odmora (pro rata temporis) nije priznat u ovom slučaju, iako je, možda, „nepravično” da zaposleni koji radi svega dva meseca ostvaruje isti godišnji odmor (i regres) kao i zaposleni koji radi celu kalendarsku godinu.
Izričito je propisano kada pripada pravo na srazmerni godišnji odmor i to je volja zakonodavca. Da li je pravična ili ne, to je posebno pitanje, ali je odredba izričita u vidu člana 72. st. 1 tač. 1) u kom je primenjen princip taksativne enumeracije, što isključuje sve druge situacije.
Dakle, Zakon o radu ne poznaje mogućnost da se u ovoj situaciji utvrdi „srazmeran” godišnji odmor, iako bi to bilo, možda, pravično, već se zaposlenoj u ovoj situaciji mora utvrditi pun godišnji odmor.
Imajući sve navedeno u vidu, a u slučaju eventualnog spora, treba znati da je praksa suda da izričito „slede” zakonsku normu, naročito ako je ona jasna i precizna, ne ulazeći u njenu pravičnost i primenu pravnih principa i načela.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li poslodavac može da izvrši izmene Pravilnika o radu nakon pokretanja inicijative za početak pregovora o zaključenju Kolektivnog ugovora?“ ]
ODGOVOR:U članu 3. st. 2. tač. 2) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013), regulisano je da se Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora.
Iz navedenog proističe (tumačeći po principu suprotnosti) da ukoliko je sindikat podneo inicijativu za početak pregovora radi zaključenja kolektivnog ugovora, poslodavac ne može doneti Pravilnik o radu.
Istovremeno, Zakon o radu nije izričito regulisao da li se odredba člana 3. st. 2. tač. 2) Zakona o radu, odnosi i na izmene i dopune Pravilnika o radu. Opšti je, međutim, pravni princip da pravilo koje se odnosi na osnovni akt (na primer, ugovor) važi i za njegove dopune i izmene.
Napominjemo da je, primera radi, praksa Inspektorata rada za grad Beograd, da sankcioniše donošenje izmena i dopuna Pravilnika o radu kada je podneta inicijativa za pregovore. Između ostalog, u Rešenju inspektorata se konstatuje da: „ukoliko je podneta inicijativa poslodavcu, on gubi pravnu moć da jednostrano odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih donošenjem Pravilnika o radu ili njegovim izmenama i dopunama jer je, shodno članu 254. st. 1. Zakona o radu, dužan da pregovara”.
Takođe, donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o radu, Poslodavac „rizikuje” da izgubi spor pred Ustavnim sudom u postupku po inicijativi za ocenu zakonitosti tako donetog Pravilnika.
Poslodavcu, međutim, stoji na raspolaganju da putem Ponude za zaključenje Aneksa ugovora o radu, u smislu člana 171. Zakona o radu i u skladu sa odredbama postojećeg Pravilnika o radu, ostvari promene u radnopravnom odnosu sa zaposlenima, a koje je nameravao da učini kroz izmene Pravilnika o radu.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Radnik ima dve radne knjižice, jedna je iz Bosne, a druga iz Srbije. Kako se isplaćuje otpremnina: prema ukupnom stažu ili stažu ostvarenom samo u Republici Srbiji?“ ]
ODGOVOR: Budući da iz pitanja nije jasno o kojoj vrsti otpremnine je reč, dajemo dva moguća odgovora.
1) Ako se radi o otpremnini zaposlenom prilikom odlaska u penziju, radna knjižica iz Bosne nije bitna, odnosno radni staž ostvaren u Bosni nije bitan jer se otpremnina u ovom slučaju, u skladu sa članom 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, utvrđuje najmanje u visini tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičke statistike.
2) Međutim, ako se radi o otpremnini zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom, primenom člana 179. stav 1. tačka 9) Zakona o radu, poslodavac je ovom zaposlenom dužan da pre otkaza ugovora o radu, isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim da ona ne može biti niža od zbira:
a) trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu, i
b) četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.
Zaradom u smislu ovih kriterijuma smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.
Ovim rešenjem, kod isplate otpremnine „tehnološkom viškuˮ uzima se ukupno vreme provedeno u radnom odnosu, a osnovica za obračun je zarada zaposlenog isplaćena u prethodna tri meseca, po svim osnovama.
U obračun za ovu „otpremninuˮ se uzimaju godine provedene u radnom odnosu, odnosno upisane u radnu knjižicu, pa je računanje broja godina za ovu otpremninu posebno karakteristično za lica koja imaju deo radnog staža ostvarenog u republikama bivše SFRJ, zbog čega treba imati u vidu sledeće tumačenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike broj 011-00-00084/2006-02:
„Pri utvrđivanju vremena provedenog u radnom odnosu, mogu se uzeti u obzir godine rada ostvarene u radnom odnosu na teritoriji republike SFRJ koja nije u sastavu Srbije, koje je zaposleni ostvario do dana otcepljenja te republike, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Što se tiče priznavanja podataka o radnom odnosu ostvarenom na teritoriji republike SFRJ koja nije u sastavu Srbije (iz radne knjižice izdate od strane bivše republike SFRJ, odnosno SCG), poslodavac uzima u obzir sve godine rada provedene u radnom odnosu koje je zaposleni ostvario do dana otcepljenja te republike, a na osnovu uvida u radnu knjižicu.
Prema tome, za ostvarivanje prava na uvećanu zaradu, zaposleni poslodavcu daje na uvid radnu knjižicu izdatu od strane bivše republike SFRJ, na osnovu koje poslodavac zaposlenom priznaje sve godine rada ostvarene u radnom odnosu na teritoriji bivše republike SFRJ, do dana otcepljenja te republike.
Napominjemo da ne postoji obaveza da se radi ostvarivanja prava zaposlenog na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu („minuli radˮ), navedeni radni staž ostvaren i upisan u radnu knjižicu izdatu od strane bivše republike SFRJ verifikuje od strane Republičkog fonda PIO, za period pre otcepljenja.ˮ
Kao što se vidi, radne knjižice koje su izdate u bivšim republikama SFRJ su dokaz o ostvarenom radnom stažu imaoca radne knjižice. Zato treba imati u vidu i podatke koji se dani računaju kao datumi otcepljenja pojedinih republike bivše SFRJ:
– za Sloveniju, 25.6.1991. godine;
– za Hrvatsku, 25.6.1991. godine;
– za Bosnu i Hercegovinu, 3.3.1992. godine;
– za Makedoniju, 8.9.1991. godine.
Prema tome, za isplatu ove otpremnine računa se staž u obe republike, s tim da se radni staž ostvaren u Bosni i Hercegovini računa za ostvarivanje prava u Srbiji do 3.3.1992. godine.[/toggle]
[/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″] KOMPANIJSKO PRAVO
[toggles behavior=“accordion“][toggle title=“PITANJE: Da li je zdravstvena ustanova,obavezna da po Zakonu o privrednim komorama plaća članarinu ili nije?„]
ODGOVOR: Po Zakonu zdravstvena ustanova nije član komore, ali može, ako želi, to i da postane. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Dva pravna lica su 2012. zaključila ugovor o prenosu udela u trećem pravnom licu.
Pravno lice 1 je prenelo na pravno lice 2 50% udela kod tog trećeg pravnog lica. Dakle, pravno lice 1 i pravno lice 2 su postali udeličari sa po 50% udela u tom trećem pravnom licu.
Udeo je prenet uz određenu naknadu. Način isplate nakande za preneti udeo (koji je kod APR-a registrovan kao upisan i unet) određen je samim ugovorom. Pravno lice 1 je pokušalo da preko suda raskine predmetni ugovor, ali je sud pravnosnažno odbio tužbeni zahtev, odnosno utvrdio da nema mesta raskidu ugovora o prenosu udela.
Pitanje je:
Može li pravno lice 1 da preko suda zahteva da mu pravno lice 2 isplati naknadu za preneti udeo (ako bi se u tom sudskom postupku utvdilo da naknada – cena za preneti udeo – nije isplaćena u celosti), a imajući u vidu da je proteklo 4 godine od dana kada je ta obaveza dospela, odnosno po vašem mišljenju, u kom roku zastareva predmetna obaveza (obaveza da se potražuje naknada/deo naknade za preneti udeo?“]
ODGOVOR: Za ovu situaciju Zakon o privrednim društvima ne propisuje poseban rok zastarelosti. Trebalo bi primeniti rok zastarelosti iz odredbe člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, a to je zastarni rok od 10 godina. U konkretnom slučaju se ne može primeniti rok zastarelosti od 3 godine jer, iako su pravna lica u pitanju, prenos udela ne predstavlja promet robe ili usluga.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li je reč o raspolaganju velikom vrednošću u slučaju izgradnje novog proizvodnog objekta čiju izgradnju finansira drugo lice (finansijer), te A.D. kao investitor nema zaduženja, osim naknade za finansiranje koja se sastoji u davanju na korišćenje finansijeru novoizgrađenog objekta na određeni period u skladu sa Ugovorom o finansiranju izgradnje objekta?„]
ODGOVOR:
Pretpostavka je da je zemljište na kome se gradi objekat u vlasništvu investitora. Po našem mišljenju, ovde bi se radilo o nekoj vrsti razmene, gde investitor praktično ustupa zemljište finansijeru radi gradnje objekta. Ukoliko je nabavna i/ili prodajna i/ili tržišna vrednost zemljišta na kome se gradi objekat u momentu donošenja odluke o ustupanju zemljišta finansijeru za gradnju poslovnog objekta predstavljala 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine investitora iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja investitora, ovde bi se načelno, po našem mišljenju, radilo o raspolaganju imovinom velike vrednosti investitora.
Što se tiče poslovnog objekta koji se gradi, on bi se do trenutka predaje u svojinu investitoru vodio kao vanbilansna stavka u knjigama investitora, a tek nakon sticanja svojine investitora nad poslovnim objektom moglo bi se govoriti o sticanju imovine velike vrednosti, pod uslovima da je nabavna i/ili prodajna i/ili tržišna vrednost objekta u momentu sticanja prava svojine predstavljala 30% ili više od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine investitora iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja investitora. Odgovor je dat samo na osnovu osnovnih podataka koje ste dali i pod postavljenim pretpostavkama, te bi shodno tome on mogao biti i drugačiji nakon uvida u celokupnu dokumentaciju. [/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li zakonski zastupnik većinskog akcionara koji predsedava skupštinom akcionara i vodi je kao predsednik skupštine može istovremeno i da glasa kao akcionar ili je potrebno da privredno društvo koje je većinski akcionar ovlasti drugo lice koje će u svojstvu punomoćnika da glasa na skupštini?
Da li punomoćje za glasanje i učestvovanje u radu skupštine, kada ga daje fizičko lice, mora biti overeno od strane nadležnog državnog organa, u situaciji kada statut društva ne sadrži odredbe koje regulišu kakvo punomoćje mora biti, tj. kada izričito ne sadrži odredbu koja kaže da punomoćje ne mora biti overeno?„]
ODGOVOR: Nema smetnje da lice koje obavlja funkciju predsednika skupštine, a istovremeno je i zakonski zastupnik većinskog akcionara, glasa na sednici skupštine u ime većinskog akcionara, s obzirom na to da glasanje na sednici skupštine i vođenje sednice skupštine nisu nespojivi poslovi, a naročito ako se ima u vidu da Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RSˮ, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15) ne propisuje ograničenja ove vrste.
Ako fizičko lice daje punomoćje za glasanje, ono mora biti overeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, osim ako je ta obaveza isključena statutom, kako je propisano odredbom člana 344. st. 7. Zakona o privrednim društvima.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li preduzetnik koji vodi poslovne knjige (agencija), a koji je do kraja februara 2015. godine APR-u poslao Izveštaj za statističke potrebe za 2014. godinu i koji je uredno obrađen od strane APR-a, mora da dostavi i redovan godišnji finansijski izveštaj za javno objavljivanje ili je ovaj prethodni dovoljan? U slučaju da nije dostavio redovan godišnji finansijski izveštaj za javno objavljivanje, da li će platiti neku kaznu?„]ODGOVOR: Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13) propisano je da su preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva dužni da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, radi javnog objavljivanja. Ova obaveza ne može biti zamenjena dostavljanjem izveštaja za statističke potrebe. Nepostupanje u skladu sa propisanom obavezom sankcionisano je odredbom člana 47. st. 1. Zakona o računovodstvu. Preduzetnici koji ne vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva nemaju obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li Skupština preduzeća koju je imenovala Vlada ima pravo da sama sebi odredi naknadu i iznos naknade i ako ima to pravo – do koje visine?„]ODGOVOR: Skupštinu preduzeća uvek čine vlasnici preduzeća, samim tim što su vlasnici, što dalje znači da ih niko ne imenuje. Ukoliko Vlada određuje svoje predstavnike u skupštini, odgovor zavisi od toga kako je to regulisano osnivačkim aktom (odnosno statutom ili drugim aktom samog preduzeća) ili pak odlukom Vlade – da li će naknadu određivati sami, da li će to činiti Vlada ili će samo davati saglasnost na odluku.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Naše društvo je jednočlano. Najveći deo osnivačkog kapitala čine stvari – roba koja je uneta promenom pravne forme (preduzetnik u doo). Društvo je još uvek likvidno, ali je pitanje dana kada će računi biti blokirani. Šta se događa s robom (osnovnim kapitalom)? Može li se ona otuđiti? Mora li se raditi smanjenje (nenovčanog) kapitala, odnosno da li društvo, zbog eventualnih poverilaca, mora imati robu u toj vrednosti na lageru? Koje su posledice i eventualne sankcije za člana društva ukoliko ne preduzme ove mere? Koji je „najbezbolnijiˮ izlaz iz ove situacije, odnosno koji je način da društvo (jedini njegov član) na zakonit način „odradiˮ sve što treba?„]ODGOVOR: U konkretnoj situaciji koju ste nam predočili društvo će slobodno moći da otuđuje svoj kapital. Društvo bi trebalo da pazi da kapital otuđuje po tržišnoj ceni, kako se u eventualnoj kasnijoj fazi pokretanja stečajnog postupka nad društvom ne bi dogodilo da se te radnje društva proglase ništavim usled uspešnog pobijanja tih pravnih radnji od strane stečajnih poverilaca. Osim toga, poverioci će uvek moći da pobijaju pravne radnje društva i van stečaja, pa i radnje otuđenja kapitala, ukoliko društvo nema dovoljno sredstava za namirenje potraživanja poverilaca, ali i pored toga otuđuje svoju imovinu.
Prethodno rečeno odnosi se i na situaciju kad društvo smanji kapital ispod iznosa osnovnog kapitala. Dodatno, nakon donošenja odluke društva o smanjenju osnovnog kapitala, društvo je dužno da poveriocima koji su poznati društvu, a čija pojedinačna potraživanja iznose najmanje 2.000.000 dinara u protivvrednosti bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan registracije odluke o smanjenju osnovnog kapitala, u skladu sa članom 314. st. 3. Zakona o privrednim društvima, uputi i pisano obaveštenje o toj odluci, a najkasnije 30 dana po sprovedenoj registraciji te odluke. Poverioci čija su potraživanja, nezavisno od datuma dospeća, nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke o smanjenju osnovnog kapitala društva mogu pisanim putem tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja do isteka perioda objave te odluke.
Poverioci koji su tražili obezbeđenje potraživanja i koji od društva ne dobiju obezbeđenje tih potraživanja u roku od tri meseca po isteku roka, niti im društvo izmiri ta potraživanja, mogu tužbom protiv društva pred nadležnim sudom tražiti ustanovljavanje obezbeđenja svojih potraživanja, pod uslovom da dokažu da je izmirenje njihovih potraživanja ugroženo predmetnim smanjenjem osnovnog kapitala. Ovo obezbeđenje ne mogu tražiti poverioci čija potraživanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj, kao i poverioci čije je potraživanje obezbeđeno.
Kao što smo istakli na početku, društvo u načelu može slobodno da otuđuje svoj kapital (uključujući i robu na lageru), uz poštovanje prethodno navedenih zakonskih odredaba.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Može li poslodavac doneti Odluku o isplati minimalne zarade samo za zaposlene u jednom od svojih registrovanih ogranaka, a koja se neće odnositi na sve zaposlene kod poslodavca? Iako ogranak nema ,,samostalnostˮ i u svemu deli pravnu sudbinu privrednog društva, postavlja se pitanje da li, ako samo određeni ogranak ima problema u poslovanju (loš plasman robe, otežana naplata potraživanja…), teret loše finansijske situacije treba da snose samo zaposleni u tom ogranku ili svi zaposleni u privrednom društvu?„]ODGOVOR: Prema članu 5. st. 2. Zakona o radu, poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće, odnosno strano ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica. Dakle, član 5. st. 2. Zakona o radu propisuje da je poslodavac pravno lice. S druge strane, prema Zakonu o privrednim društvima, ogranak nema svojstvo pravnog lica i shodno tome zaposleni ne mogu biti zaposleni u ogranku već u pravnom licu, u čijem sastavu je ogranak. Shodno navedenom, ne može se ugovarati minimalna zarada samo za zaposlene u ogranku jer bi time bile prekršene odredbe iz člana 104. st. 2. Zakona o radu, odnosno da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za jednak rad. Ekonomski posmatrano, ogranak ima svoju samostalnost, dok korporativno-pravno ogranak poseduje određene „specifičnostiˮ. Radnopravno, međutim, ogranak nema samostalnost, a na osnovu svega navedenog.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li društvo može podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – fakture, protiv člana društva (udeličar sa 50% u tom društvu), ako skupština tog društva prethodno o tome nije donela odluku? Sve ovo imajući u vidu član 200. tač. 20) Zakona o privrednim društvima.„]ODGOVOR: Zakon je vrlo jasan. Potrebna je odluka skupštine društva, osim ako je osnivačkim aktom uređeno drugačije od zakona.
[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Molim vas za savet i informaciju kada je reč o dokapitalizaciji D.O.O. U časopisu sam pročitala članak o smanjenju osnovnog kapitala, a mene zanima upravo obrnuta situacija: procedura, dokumentacija, registracija kod Agencije za privredne registre, da li se zahteva angažovanje advokata, kompozicija dokumentacije, osim knjigovođe, da li uključuje i pravno lice? Šta je sve potrebno da bi se izvršila dokapitalizacija?Naše preduzeće je registrovano 4. 7. 2001. godine, a vlasnička struktura je: 90% strano fizičko lice, 10% domaće fizičko lice. Da li je i u kojoj meri reciprocitet dokapitalizovanog iznosa u odnosu na udeo u vlasničkoj strukturi potrebno analizirati kako ne bi narušio vlasničku strukturu?„]
ODGOVOR: Registracija povećanja osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću u Registru privrednih subjekata koji se vodi kod Agencije za privredne registre, vrši se na zahtev ovlašćenog lica privrednog društva. Ovlašćeno lice za podnošenje registracione prijave jeste registrovani zastupnik društva. Dakle, nije potrebno učešće advokata da bi se izvršila registracija ove promene. Uz prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala podnosi se, takođe, i dokaz o uplati naknade za registraciju promene, odluka skupštine (članova) društva o povećanju osnovnog kapitala i druga zakonom propisana dokumentacija, koja se razlikuje u zavisnosti od osnova povećanja (dokapitalizacije), a koji niste naveli u svom pitanju. Na internet strani Agencije za privredne registre se, svakako, možete informisati o pravnoj regulativi povećanja osnovnog kapitala i njegovoj registraciji u delu Privredna društva/Uputstva. Članovi društva dužni su da izvrše povećanje svojih uloga u skladu sa ugovorenom vlasničkom strukturom, odnosno srazmerno svojim udelima. U suprotnom, potrebna je izričita saglasnost člana čiji se udeo smanjuje.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Da li prema novom Zakonu o privrednim društvima, smrću jedinog člana jednočlanog DOO, koji je u isto vreme i Direktor, prestaje prokura?„]
ODGOVOR: Smrt člana društva sa ograničenom odgovornošću (nezavisno od činjenice da li je društvo jednočlano ili višečlano) ima svakako za posledicu da udeo po pravilima naslednog prava pripada njegovim naslednicima, što povlači obavezu sprovođenja odgovarajućih promena u Registru privrednih subjekata (promena članskog odnosa po osnovu pravnosnažnog ostavinskog rešenja). Ukoliko je član bio registrovan kao zastupnik društva ili prokurista, prestaje mu ta funkcija. Međutim, iz Vašeg pitanja rekla bih da je prokurista u konkretnom slučaju neko drugo lice, što dalje znači da smrt člana nema uticaja na prestanak prokure. O sudbini izdate prokure mogu odlučivati naslednici – članovi društva.[/toggle] [toggle title=“PITANJE: Može li delovodna knjiga da se vodi samo u elektronskom obliku ili, pored elektronskog oblika, mora da se vodi i u pisanom obliku? Osim toga, mora li delovodna knjiga da se vodi za svaku godinu posebno?„]
ODGOVOR: Zakonskim propisima nije posebno propisana obaveza vođenja delovodnika – delovodne knjige, kao neka generalna obaveza za pravna lica. U zakonima ne postoje nikakve odredbe koje bi obavezivale pravna lica na vođenje delovodnika – bilo u obliku papirne knjige ili u nekom drugom obliku – u koji se upisuju određeni podaci. To nadalje znači da nema ni sankcija za slučaj da se delovodna knjiga vodi ili ne vodi u papirnom obliku.
Iako ne postoje generalne norme koje propisuju opštu obavezu vođenja delovodnika, postoje specijalne odredbe u pojedinim propisima koji važe za određene grupe subjekata, a koje se odnose na način vođenja registara i dokumentacije, kao što su: Uredba o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Sl. glasnik RSˮ, br. 40/2010), Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Sl. glasnik RSˮ, br. 80/92), Uredba o kancelarijskom poslovanju u Vojsci Srbije („Sl. glasnik RSˮ, br. 87/2008). Prema tome, iako nema eksplicitno propisanih obaveza vođenja delovodnika na bilo koji način, zbog svojih potreba pravna lica, ipak, vode takve knjige, štaviše smatraju da takva obaveza postoji, kao svojevrsni poslovni običaj. Uostalom, vođenje ove knjige je i korisno za pravna lica, pa i neophodno, jer se preko delovodnika prati primljena i poslata pošta. Bez takvog registra ne bi bilo moguće pratiti prijem i ekspediciju pošte, davati podatke o tome i dokazivati prijem ili ekspediciju. Imajući u vidu sve navedeno, smatramo da pravna lica sama uređuju pitanja u vezi s delovodnom knjigom, pa i pitanja koja su postavljena od pretplatnika, a u okviru svoje interne regulative kancelarijskog poslovanja. Budući da se podaci u delovodnim knjigama često zloupotrebljavaju, na primer antidatiraju, možemo dodati da pravna lica u vođenju delovodnika treba da obrate pažnju da su u praksi razvijene tehnike koje obezbeđuju uspešno vođenje delovodnika u elektronskom obliku, a ujedno i da se uspešno suprotstave zloupotrebama elektronskih zapisa. Konkretno, neke od načina predviđa Zakon o elektronskom dokumentu („Sl. glasnik RSˮ, br. 51/2009), na primer, u članu 14. u kome govori o vremenskom žigu koji bi trebalo da obezbedi zaštitu od antidatiranja. Pored složenih softverskih rešenja kojima se obezbeđuje zaštita od netačnosti i zloupotrebe, moguća su i neka jednostavnija rešenja, na primer, da se na kraju svakog radnog dana štampaju dokumenti koji su uneti u elektronskoj formi. To bi konkretno značilo odštampati i overiti listove delovodnika za taj dan, čime se opet vraćamo na klasičan način vođenja kao glavni. Dobitak je postojanje duple evidencije, od čega se jedna može pretraživati i elektronski, što je nedostatak klasičnih papirnih delovodnika. Osim toga, ovaj dvostruki način vođenja smanjuje mogućnost netačnosti i zloupotreba, pogotovu ako se štampa u više jednakih kopija koje se čuvaju kod različitih lica.[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″] SUDSKI POSTUPCI
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Da li je opomena obavezna pred podizanje tužbe i ako jeste da li je potreban potpis lica na dostavnici ili se može poslati običnom poštom bez ličnog uručivanja?„]ODGOVOR: Ne postoji opšta zakonska obaveza slanja opomene pred utuženje, međutim, ona može predstavljati poziv dužniku da ispuni obavezu mirnim putem, bez pokretanja sudskog spora i uz izbegavanje sudskih troškova, koji mogu ponekad nadmašiti vrednost glavnog potraživanja. Takođe, kod obaveza u kojima nije dogovoren rok ispunjenja, opomena pred utuženje predstavlja poziv dužniku da ispuni svoju obavezu (čl. 314. i 324. Zakona o obligacionim odnosima). Kod ovih obaveza, od trenutka dostavljanja opomene, dužnik pada u docnju i pored glavnog potraživanja duguje i zateznu kamatu, odnosno, dan uručenja opomene predstavlja dan dospelosti zatezne kamate.
Važno je napomenuti da opomena pred utuženje ne prekida rok zastarelosti u smislu člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, jer do prekida zastarelosti može doći samo podizanjem tužbe pred sudom ili nekom poveriočevom radnjom preduzetom pred sudom ili nekim drugim državnim organom u cilju utvrđenja, obezbeđenja ili ostvarivanja potraživanja.
Najzad, zakonom nije propisan način dostavljanja opomene pred utuženje, ali, kako bi strana koja je ovu opomenu poslala bila sigurna da ju je dužnik primio, preporučljivo je da opomena bude poslata preporučeno, na recepis. Ovakvom se dostavom postiže da poverilac ima dokaz da je opomena uručena dužniku.
[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Za koji period zastarevaju obaveze javnog preduzeća za isplatu naknade članovima upravnog i nadzornog odbora? Da li je u pitanju opšti rok od 10 godina, ili rok od 3 godine?„]ODGOVOR: Prema Zakonu o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012 od 17. 12. 2012), odredbom člana 19. propisano je da predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad u nadzornom odboru. Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje osnivač, na osnovu izveštaja o stepenu realizacije programa poslovanja javnog preduzeća. Zakon o privrednim društvima detaljnije reguliše isplatu naknade članovima nadzornog odbora. Isplata naknade članovima nadzornog odbora je prema Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) propisana članom 230. (naknada za rad članova nadzornog odbora) koji upućuje na primenu člana 423, a koji dalje upućuje na član 393. istog Zakona koji glasi: „Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a može imati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija. Statutom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, određuju se naknada i stimulacija iz stava 1. ovog člana ili način njenog određivanja. Visina naknade i stimulacije iz stava 1. ovog člana može zavisiti od poslovnih rezultata društva, ali ta naknada ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti društva. Stimulacija iz stava 1. ovog člana može biti određena i u akcijama, odnosno varantima društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom”.
Naše mišljenje je da ukoliko predsednik i članovi nadzornog odbora nisu zaposleni u javnom preduzeću, u smislu da imaju zasnovan radnopravni status, već naknadu primaju po osnovu funkcije, kao članovi nadzornog odbora za obavljanje poslova iz nadležnosti nadzornog odbora, u tom slučaju bi potraživanje isplate naknade zastarevalo u opštem roku od 10 godina, dok bi u slučaju da je član nadzornog odbora i zaposlen, odnosno ima zasnovan radni odnos u javnom preduzeću, u skladu s članom 196. Zakona o radu, potraživanje isplate naknade zastarevalo u roku od 3 godine. Ovo iz razloga jer Zakon o radu u delu gde reguliše isplatu zarade (čl. 104–117), u svakom članu koristi izraz „zaposleni” i „zarada”, a što članovi nadzornog odbora nisu.
Postoji i suprotno pravno mišljenje prema kom je prema odredbama Zakona o radu, regulišući isplatu zarade ali i naknade, zakonodavac imao u vidu ne samo zaradu u smislu člana 105. Zakona o radu nego i sva druga novčana potraživanja, odnosno i naknade i ostala lična primanja, pa se može reći da se ima primeniti odredba člana 196. i kod potraživanja naknade članu upravnog, odnosno nadzornog odbora po pitanju zastarelosti.[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″] FINANSIJSKE INSTITUCIJE I JAVNA PREDUZEĆA
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE:U skladu sa novim Zakonom o javnim preduzećima, JP Direkcija za izgradnju opštine M., u obavezi je da izvrši usklađivanje osnivačkog akta sa odredbama novog zakona do 4. 9. 2016. godine. Imamo nedoumice u vezi sa registracijom osnivačkog akta koje se ogledaju u sledećem – osnivač ima nameru da promeni pretežnu delatnost, naziv preduzeća, registrovane delatnosti, način finansiranja i ostale izmene u skladu sa zakonom.
Kako postupiti u tom slučaju? Treba li raditi izmene i dopune akta koji je registrovan 2013. godine u skladu sa tadašnjim Zakonom o javnim preduzećima, pa zatim prečišćeni tekst odluke (jer sada će se raditi o preduzeću sa novim nazivom, pretežnom delatnošću…) ili doneti novu osnivačku odluku kojom će se staviti van snage predhodna? Takođe, kako rešiti finansiranje takvog preduzeća, s obzirom na to da Direkcija obavlja, između ostalog, i poverene poslove opštinske uprave u postupku objedinjene procedure kod izdavanja građevinske dozvole, a sada se zagovara samofinansiranje preduzeća i ukidanje subvencija?„]
ODGOVOR:S obzirom na činjenicu da je reč ne samo o usklađivanju osnivačkog akta sa odredbama Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RSˮ, br. 15/16), već i o izmeni i dopuni osnivačkog akta, potrebno je da se u tom slučaju pođe od poslednjeg stava odredbe člana 6. Zakona o javnim preduzećima, a ona glasi: „Akt o osnivanju društva kapitala iz člana 3. st. 2. tač. 1) i 2), pored odredaba iz st. 1. ovog člana, sadrži i odredbe propisane zakonom kojim se uređuje njegov pravni položaj i pravna formaˮ. Dakle, treba imati u vidu i odredbe Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RSˮ, br. 36/11, 99/11, 83/14 i 5/15). U tom smislu, treba imati u vidu član 12. Zakona o privrednim društvima koji propisuje izmene osnivačkog akta i statuta. Drugo, osnivački akt treba takođe dopuniti procenom vrednosti osnivačkog kapitala kako je to regulisano Zakonom o javnim preduzećima. Naravno, kada se sve to završi, shodno članu 8. Zakona o javnim preduzećima, vrši se upis osnivačkog akta javnog preduzeća u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj i postupak registracije privrednih subjekata.
Treba imati u vidu način finansiranja javnih preduzeća redefinisanjem indirektnih korisnika budžetskih sredstava u skladu sa poslednjim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RSˮ, br. 103/15). Prema članu 1. tog zakona, indirektni korisnici budžetskih sredstava (član 2. tač. 8) nisu više javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom. To znači da ćete vi u buduće ostvarivati prihode koje stičete na tržištu sklapanjem ugovora sa korisnicima vaših usluga. Dakle, niste više indirektni budžetski korisnici koji će za svoju delatnost dobijati sredstva iz budžeta opštine, već ćete ih sticati na tržištu. To je zapravo suština svih izmena i to bi trebalo da bude polazni osnov u vašem reorganizovanju i prestrojavanju.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Da li javno preduzeće koje je indirektni budžetski korisnik može biti garant drugom javnom preduzeću koje hoće da podigne kredit kod banke?„]
ODGOVOR: Da bismo odgovorili na vaše pitanje, konsultovali smo dvojicu autora, jednog iz domena bankarskog poslovanja, a drugog iz domena javnih preduzeća. Odgovor koji dajemo ne može se smatrati konačnim jer kao što se iz njega vidi, on zahteva dalje konsultovanje propisa, budući da je materija poprilično složena.
#1
Banke internim aktima propisuju koju vrstu klijenata uzimaju za nosioce ili garante u kreditu, što znači da banka odlučuje hoće li takvog garanta prihvatiti ili ne.
S druge strane, s obzirom na to da banke, kao dobre klijente prihvataju zaposlene u javnom sektoru (sigurna plata i sl.), nema razloga da i tu firmu, ustanovu, ne tretiraju podjednako kao i njenog zaposlenog. Naravno, bilansi firme su od presudnog značaja. Mada, većina njih jesu gubitaši godinama, ali nijedna nije propala, upravo iz razloga jer država stoji iza njih.
#2
Ova materija je uređena Zakonom o javnom dugu, koji uređuje zaduživanje države, pokrajine i opština/gradova, a kad je reč o javnim preduzećima i drugim pravnim licima koja mogu da se zaduže, Zakon dopušta zaduživanje samo javnih preduzeća i onih pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija.
Stoga, a strogo uzev po Zakonu, javna preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava (JKP) ne mogu se zaduživati, već obezbeđivanje sredstava za potrebe JKP-a vrši opština/grad (iz budžeta, odnosno po osnovu kredita/zajmova kod kojih je ugovorna strana opština ili grad ili po osnovu izdatih dugoročnih hartija od vrednosti). Inače, opština/grad, po Zakonu o javnom dugu, ne može da izda garancije (član 34. st. 3), već to pravo ima samo Republika, što znači da se ni javnim preduzećima čiji je osnivač opština ne može dozvoliti da izdaje garancije. Ovo je, međutim, samo aspekt primene Zakona o javnom dugu. Zapravo, dug JKP-a i drugih JP i pravnih lica čiji je osnivač opština nije se tretirao kao javni dug. Stoga, za njih, takođe, postoji mogućnost zaduživanja, ali u skladu s drugim propisima.
Kada se pitanje pogleda sa stanovišta primene drugih propisa (koji važe za zaduživanje bilo kojeg pravnog lica, ali i propisa kojima se uređuju delatnosti od opšteg interesa), a naročito kada se konsultuje praksa, onda jedno JP čiji je osnivač opština (baš kao u ovom slučaju, i to JP koje nije direktni budžetski korisnik što znači da ono ostvaruje prihode na tržištu, a ne iz budžeta osnivača) može da garantuje kredit banci kada kredit uzima drugo JKP čiji je osnivač ta ista opština. Ponavljam, istovetna praksa postoji, ali je, naravno, potrebno konsultovati i druge propise, na primer, Zakon o lokalnoj samouprave (da se vidi da li se treba obratiti osnivaču radi dobijanja saglasnosti na odluku o zaduživanju, odnosno o davanju garancije), treba videti Zakon o javnim preduzećima, statute tih javnih preduzeća, pa i zakon kojim se uređuju vode (budući da se ovde radi o JKP Vodovod i kanalizacija).[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Nedavno sam u jednoj poznatoj banci želeo da obnovim bankarsku pozajmicu po tekućem računu, ali mi je bankarski referent rekao da to nije moguće budući da sam nedavno promenio poslodavca. To jeste slučaj, ali nijednog trenutka nisam imao prekid u radnom odnosu. Službenik je objasnio da kod sadašnjeg poslodavca moram da imam tri uzastopna mesečna primanja da bi banka mogla da mi odobri pozajmicu. Moje pitanje glasi, da li je bankarsko postupanje ispravno s obzirom na činjenicu da Banka ima uvid u redovnost mojih mesečnih primanja (kako onih kod mog prethodnog, tako i kod sadašnjeg poslodavca)? Da li je odluka o tome u nadležnosti Banke?Zahvaljujem na odgovoru.„]
ODGOVOR: Odluka o produženju dozvoljenog minusa jeste u nadležnosti banke i propisana je internim procedurama za odobrenje ili produženje dozvoljenog minusa. Očigledno je da je internom politikom banke propisano da klijent mora imati minimum 3 mesečne uplate kod istog poslodavca, a to je donekle i logično jer banka na taj način želi da se obezbedi u smislu da će minus po računu biti pokriven nekom sledećom platom.
Odobrenje bilo koje vrste pozajmice je u isključivoj nadležnosti banke i ona ima pravo da je ne odbori i bez obrazloženja. Bitno je naglasiti ito da je dozvoljeni minus jedna od najskupljih vrsta bankarskih pozajmica, pa savetujemo da je, ako nije neophodna, ne koristite ili da makar vremenom smanjite njeno korišćenje.[/toggle]
[toggle title=“PITANJE: Kao javno preduzeće imamo dilemu oko javnih nabavki, konkretno, da li usluge interneta i kablovske TV spadaju u usluge za koje je potrebno sprovesti javnu nabavku po Zakonu o javnim nabavkama.
Napominjem da je u Prilogu 1. Zakona pod tačkom 5. naglašeno da su elektronske komunikacijske usluge predmet javne nabavke usluga, ali je mišljenje Uprave za javne nabavke da u to spadaju usluge mobilne telefonije. Nije razjašnjeno da li i usluge kablovske TV i interneta spadaju u navedene usluge.
Kada je u pitanju kablovska TV i internet moramo da razjasnimo da naše preduzeće ne koristi kablovsku TV za gledanje programa, već za emitovanje programa na teritoriji Kosova i Metohije iz našeg studija prema krajnjim korisnicima koristeći usluge kablovskih operatera na Kosovu. Molimo Vaše cenjeno mišljenje o ovim pitanjima.“ ]
ODGOVOR: Zakon o javnim nabavkama propisuje da se na usluge elektronske komunikacije odnosi Zakon o javnim nabavkama kada ih je svrstao u Prilog 1 pod tačkom 5. On, međutim, predviđa i izuzetak u posebnom slučaju, u skladu sa odredbom člana 7. st. 1. tač. 4), kada iz zakonskih okvira isključuje nabavke za one naručioce koji su direktno usmereni na obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i prodaju elektronskih komunikacionih usluga, pod jednim velikim uslovom, a to je da naručilac ima konkurenciju na relevantnom tržištu na kome pruža svoje usluge.[/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″] ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Radim u jednoj privatnoj firmi u kojoj se u promotivne svrhe proizvoda i usluga koji se prodaju ili nude često sastavljaju promotivni materijali (njusleteri i razne brošure) u kojima se citiraju navodi zadovoljnih korisnika. Koleginice koje sastavljaju ove materijale već nekoliko puta, čak i uz moje upozorenje da nisam saglasna s tim, potpisuju moje ime uz ovakve korisničke izjave i inače su sklone ovakvim improvizacijama. U ovome nema neke naročite štete za mene, ali naprosto ne želim da se moje ime koristi na takav način i, naročito, bez moje dozvole. Uprkos mojim upozorenjima, ova praksa se i dalje nastavlja, pa me zanima na koji zakonski propis mogu da se pozovem ne bih li im zapretila da to više ne čine i uopšte koja mi pravna sredstva stoje na raspolaganju?“ ]ODGOVOR: Bilo bi korisno da se zaposlena pismenim putem obrati koleginicama koje je potpisuju i zamoli ih da to više ne rade. Ukoliko se ta praksa nastavi, ima osnova za primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Treba imati u vidu i činjenicu da upotreba samog imena, ukoliko se ne navodi i firma u kojoj to lice radi, ne znači da je u pitanju baš ta osoba. Potrebna je i neka bliža identifikacija lica. Treba proveriti koliko osoba postoji sa takvim imenom i prezimenom. Ukoliko postoji još neki podatak koji bi nedvosmisleno ukazivao na to da se radi tačno o toj ličnosti, postoji osnov za primenu gore navedenog zakona.[/toggle]
[/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″] TRGOVINA
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Kada će moći da se polaže stručni ispit za obavljanje poslova posredovanja u prometu nekretnina? Ima li već sada informacija o tome kako će on izgledati? Odnosno, kada će biti doneti: Pravilnik kojim se utvrđuje način sprovođenja polaganja stručnog ispita, visina takse za polaganje stručnog ispita, iznos naknade za rad članova komisije, kao i sadržina i oblik uverenja o položenom stručnom ispitu, kao i Pravilnik kojim se utvrđuje sadržina, oblik i način vođenja evidencije izdatih uverenja o položenom stručnom ispitu?“ ]ODGOVOR: Sva podzakonska akta biće doneta u roku od 6 meseci od stupanja na snagu zakona. S obzirom na to da je početak primene odredbe o stručnom ispitu odložen za 12 meseci od dana stupanja na snagu Zakona, a uslov za primenu jeste donošenje podzakonskog akta koji uređuje program i način sprovođenja polaganja stručnog ispita, visinu takse za polaganje stručnog ispita, iznos naknade za rad članova komisije, kao i sadržinu i oblik uverenja o položenom stručnom ispitu, polaganje ispita biće moguće tek po isteku 12 meseci. Podzakonski akt biće donet u roku od 6 meseci i biće objavljen u „Sl. glasniku RS” i dostupan svim zainteresovanim kandidatima. Po svom objavljivanju u „Sl. glasniku”, Pravilnik će moći da se preuzme i sa sajta ministarstva www.mtt.gov.rs. [/toggle] [/toggles]
[icons icon=“icon-book“ color=“#0a0a0a“ size=“15″] GRAĐANSKI KODEKS
[toggles behavior=“accordion“] [toggle title=“PITANJE: Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu reguliše samozatvoren radni prostor.Da li je dozvoljeno proglasiti zabranu pušenja i na otvorenom prostoru fabrike u kome se ne obavlja nikakva delatnost, tj. proglasiti opštu zabranu pušenja na ulazu fabrike?“ ]ODGOVOR: Shodno članu 3. Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu:
„Pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Pušenje je zabranjeno i u prostoru koji se, u smislu ovog zakona, ne smatra zatvorenim javnim prostorom, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavlja delatnost zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava.”
Otvoreni prostor fabrike, odnosno ulaz fabrike, ne potpada ni pod jednu od ovih kategorija, pa se prema slovu zakona na ovom mestu ne može proglasiti zabrana pušenja.
[/toggle]
[/toggles]