Привредна кретања у Србији

Индустријска производња у Србији

Индустријска производња у Републици Србији у 2018. години већа је за 1,3% у односу 2017. годину. У 2018. години у поређењу са 2017. годином сектор Прерађивачка индустрија бележи раст од 1,9%,  сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација раст од 1,2%, а сектор Рударство пад од 4,8%. Индустријска производња у Републици Србији у децембру 2018. године мања је за 6,3% него у децембру 2017. године.

Према последњим објављеним подацима Еуростата, индустријска производња у еуро зони у децембру 2018. године пала је за 0,9% у односу на новембар. У односу на децембар 2017. године, индустријска производња пала је за 4,2% у еуро зони. Просечна индустријска производња у 2018. години порасла је у еуро зони за 1,1% у односу на 2017. годину.

Највећи раст индустријске производње регистрован је у Данској (+11,6%), Луксембургу (+3,5%), и Летонији (+3,3%). Највећи пад индустријске производње забележен је у Ирској (-13,4%), Малти (-5,2%) и Холандији (-3,2%).

Цене

Потрошачке цене у децембру 2018. године у просеку су више за 0,1% у односу на новембар 2018. године. У поређењу са истим месецом прошле године, потрошачке цене су повећане за 2,0%. При томе су цене робе порасле за 1,9%, а услуга за 2,2%.

Према Хармонизованом индексу, потрошачке цене у Србији веће су за 2,0% у децембру 2018. године, у односу на исти месец прошле године.

Према подацима Еуростата, инфлација у ЕУ у децембру 2018. године износи 1,7%, што је пад у односу на новембар, када је износила 2,0%.

Спољнотрговинска размена

У 2018. години укупан извоз Републике Србије износио је 1.827,9 милијарди динара (+5,3%), а увоз 2.592,5 милијарди динара (+10,1%). Покривеност извоза увозом смањена је са 77,6% у 2017. години на 74,2% у 2018. години.

Сектор Јануар–децембар у млрд. РСД
извоз увоз
2017. 2018. индекс 2017. 2018. индекс
Укупно 1.827,9 1.924,6 105,3 2.354,8 2.592,5 110,1
Храна и живе животиње 247,5 242,5 98,0 136,3 147,2 107,9
Пића и дуван 53,2 53,9 101,4 33,7 34,5 102,5
Сирове материје, нејестиве, осим горива 64,8 66,5 102,5 114,7 109,0 95,1
Минерална горива, мазива и сродни производи 46,3 57,4 124,0 246,9 301,5 122,1
Животињска и биљна уља, масти и воскови 20,2 16,9 83,8 7,1 6,1 86,8
Хемијски и сл. производи, нигде непоменути 168,9 186,3 110,3 333,8 351,1 105,2
Израђени производи сврстани по материјалу 431,3 477,8 110,8 442,3 480,2 108,6
Машине и транспортни уређаји 512,8 534,1 104,2 602,5 670,1 111,2
Разни готови производи 242,5 247,3 102,0 174,8 189,2 108,3
Непоменути производи 40,3 41,9 103,9 262,7 303,5 115,5

Извор: РЗС.

Када су у питању поједине земље, најзначајнији удео у извозу у 2018. години остварен је са Италијом (12,2%), Немачком (11,9%) и Босном и Херцеговином (7,9%). На страни увоза највеће учешће имају Немачка (13,4%), Италија (9,3%), Кина (8,4%) и Руска Федерација (7,9%).

Грађевинарство

Према подацима прикупљеним у IV кварталу 2018. године, вредност изведених радова на територији Републике Србије порасла је за 8,7% у текућим ценама, док у сталним ценама тај раст износи 3,0% у односу на IV квартал 2017. године. Посматрано од почетка године, грађевинска активност на територији Републике Србије у односу на претходну годину повећана је 13,9% у сталним ценама.

Посматрано према врсти грађевина, у истом периоду вредност изведених грађевинских радова у Републици Србији на зградама порасла је за 18,1%, док је на осталим грађевинама порасла за 11,9% у сталним ценама. Вредност уговорених радова извођача из Републике Србије у 2018. години порасла је за 24,2% у сталним ценама, у односу на 2017. годину.

У децембру месецу 2018. издато је 1.468 грађевинских дозвола, од чега се 75,6% односи на зграде и 24,4% на остале грађевине. Укупан број издатих дозвола за зграде и остале грађевине у 2018. години је 19.484,  што је за 5,5% више у односу на претходну годину.

Грађевинска активност у еуро зони порасла је за 1,7% у 2018. години у односу на претходну годину.

Плате и запосленост

Укупан број запослених у 2018. години износио је 2.131.079, што у односу на претходну годину представља повећање од 3,3%. Запослених у правним лицима било је 1.688.241, што у односу на претходну годину представља повећање од 3,3%. Предузетника и запослених код њих, као и лица која самостално обављају делатност било је 364.305, што у односу на претходну годину представља повећање од 6,4%. Регистрованих индивидуалних пољопривредника било је 78.533, што у односу на претходну годину представља смањење од 7,9%.

Више од половине запослених је у области прерађивачке индустрије (21,7%), трговини на велико и мало (16,5%), здравственој и социјалној заштити (7,8%) и државној управи и обавезном социјалном осигурању (7,7%).

Просечан број запослених у 2018. години у правним лицима, лицима која самостално обављају делатност, предузетници и запослени код њих Број Учешће
УКУПНО 2.052.546  
Пољопривреда, шумарство и рибарство 32.679 1,6%
Рударство 24.246 1,2%
Прерађивачка индустрија 444.888 21,7%
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 27.295 1,3%
Снабдевање водом и управљање отпадним водама 34.123 1,7%
Грађевинарство 96.292 4,7%
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 339.150 16,5%
Саобраћај и складиштење 117.773 5,7%
Услуге смештаја и исхране 78.487 3,8%
Информисање и комуникације 63.935 3,1%
Финансијске делатности и делатност осигурања 43.774 2,1%
Пoсловање некретнинама 6.189 0,3%
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 101.825 5,0%
Административне и помоћне услужне делатности 105.046 5,1%
Државна управа и обавезно социјално осигурање 158.050 7,7%
Образовање 140.794 6,9%
Здравствена и социјална заштита 160.596 7,8%
Уметност; забава и рекреација 35.340 1,7%
Остале услужне делатности 42.068 2,0%

Извор: РЗС.

Просечна зарада (бруто) обрачуната за новембар 2018. године износила је 69.949 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 50.556 динара. Раст бруто зарада у периоду јануар–новембар 2018. године, у односу на исти период прошле године, износио је 6,0% номинално, односно 3,9% реално. Истовремено, нето зараде су порасле за 6,5% номинално и за 4,4% реално. У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за новембар 2018. године номинално је већа за 6,5%, а реално за 4,5%, док је просечна нето зарада већа за 7,0% номинално, односно за 5,0% реално.

Медијална нето зарада за новембар износила је 39.654 динарa, што значи да је 50% запослених остварило зараду до наведеног износа.

Зараде Зараде без пореза и доприноса
XI 2018 I–XI 2018 XI 2018 I–XI 2018
Република Србија – укупно 69.949 68.300 50.556 49.397
Зараде запослених у радном односу 70.398 68.731 50.901 49.729
Зараде запослених ван радног односа 47.398 46.541 33.222 32.621
Зараде запослених у правним лицима 74.194 72.333 53.677 52.370
Зараде предузетника и запослених код њих 37.962 37.589 27.035 26.753
Зараде у јавном сектору 78.165 76.806 56.283 55.332
Зараде ван јавног сектора 65.970 64.069 47.782 46.445

Извор: РЗС.

Туризам

У 2018. години Србију је посетило више од 3,4 милиона туриста, од чега је половина страних туриста. Просечан број ноћења по доласку је 2,7, при чему се домаћи туристи дуже задржавају у односу на стране. У односу на 2017. годину, број долазака туриста је повећан за 11,2% а ноћења за 12,1%.

Доласци Ноћења Просечан број ноћења по доласку
I–XII 2018. индекс на I–XII 2017. I–XII 2018. индекс на I–XII 2017.
Укупно 3.430.522 111,2 9.336.103 112,1 2,7
Домаћи 1.720.008 108,3 5.678.235 110,3 3,3
Страни 1.710.514 114,2 3.657.868 115,2 2,1

Извор: РЗС.

У 2018. години највише ноћења страних туриста остварили су туристи из Босне и Херцеговине (7,2%) и Црне Горе (5,7%), а следе Кина (4,9%), Хрватска, Турска и Румунија са по 4,8% учешћа у укупном броју ноћења, а затим Немачка са 4,7% и Бугарска са 4,6%.


Индустријска производња у Србији

У првих једанаест месеци ове године индустријска производња порасла је за 2,1% у односу на исти период 2017. године, док је у новембру 2018. године за 1% виша него у октобру 2018. године, а за 7,6% виша у односу на просек 2017. године.

Према последњим објављеним подацима Еуростата, индустријска производња у еврозони у новембру 2018. године порасла је за 0,1% у односу на октобар. У односу на новембар 2017. године, индустријска производња пала је за 3,3% у еуро зони.

Највећи раст индустријске производње регистрован је у Естонији (+4,5%), Грчкој (+3,1%) и Малти (+2,6%). Највећи пад индустријске производње забележен је у Ирској (-7,6%), Португалу (-2,5%) и Немачкој и Литванији (-1,9%).

Цене

Потрошачке цене у децембру 2018. године у просеку су више за 0,1% у односу на новембар 2018. године. У поређењу са истим месецом прошле године, потрошачке цене повећане су за 2,0%. При томе су цене робе порасле за 1,9%, а услуга за 2,2%.

Према Хармонизованом индексу, потрошачке цене у Србији веће су за 2,0% у децембру 2018. године, у односу на исти месец прошле године.

Према подацима Еуростата, инфлација у ЕУ у децембру 2018. године износи 1,7%, што је пад у односу на новембар, када је износила 2,0%.

Спољнотрговинска размена

У првих једанаест месеци 2018. године укупан извоз Републике Србије износио је 1780,6 милијарди динара (+5,6%), а увоз 2369,4 милијарди динара (+10,%). Покривеност извоза увозом смањена је са 78,5% у истом периоду прошле године на 75,1% у првих једанаест месеци 2018. године.

Сектор Јануар–новембар                                                               у млрд. РСД
извоз увоз
2017. 2018. индекс 2017. 2018. индекс
Укупно 1.531,2 1.608,9 105,1 1.938,9 2.138,3 110,3
Храна и живе животиње 1686,5 1780,6 105,6 2149,2 2369,4 110,2
Пића и дуван 230,0 221,8 96,5 122,2 132,0 108,1
Сирове материје, нејестиве, осим горива 48,9 49,7 101,5 30,4 31,1 102,4
Минерална горива, мазива и сродни производи 60,5 62,0 102,4 104,7 98,6 94,2
Животињска и биљна уља, масти и воскови 41,2 53,7 130,3 224,4 273,5 121,9
Хемијски и сл. производи, нигде непоменути 18,7 15,3 81,7 6,2 5,7 92,3
Израђени производи сврстани по материјалу 156,1 171,9 110,1 306,5 321,1 104,8
Машине и транспортни уређаји 474,6 498,4 105,0 549,3 614,4 111,9
Разни готови производи 223,6 228,5 102,2 160,4 172,9 107,8
Непоменути производи 35,4 35,7 100,7 240,5 277,8 115,5

Извор: РЗС.

Када су у питању поједине земље, најзначајнији удео у извозу у том периоду остварен је са Италијом (12,5%), Немачком (12,1%) и Босном и Херцеговином (7,9%). На страни увоза највеће учешће имају Немачка (13,4%), Италија (9,4%), Кина (8,4%) и Руска Федерација (7,7%).

Грађевинарство

Вредност изведених радова извођача из Републике Србије за период јануар–септембар 2018. године порасла је за 11,4% у текућим ценама, у односу на исти период 2017. године. Посматрано према врсти грађевина, у истом периоду вредност изведених грађевинских радова на зградама опала је за 7,0%, док је на осталим грађевинама порасла за 23,1% у текућим ценама. Вредност нових уговора извођача из Републике Србије за период јануар–септембар 2018. године порасла је за 22,0% у текућим ценама, у односу на исти период 2017. године.

У новембру месецу 2018. издате су 1.672 грађевинске дозволе. Ако се посматра период од почетка године, у првих једанаест месеци издато је укупно 18.016 дозвола, што је за 6,3% више у односу на исти период претходне године. У том периоду предвиђена вредност радова повећана је за 3,6%. Од укупног броја издатих дозвола, у новембру 2018. издато је 77,7% дозволa за зграде и 22,3% за остале грађевине.

Плате и запосленост

Просечна зарада (бруто) обрачуната за октобар 2018. године износила је 69.012 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 49.901 динар. Раст бруто зарада у периоду јануар–октобар 2018. године, у односу на исти период прошле године, износио је 5,9% номинално, односно 3,8% реално. Истовремено, нето зараде порасле су за 6,4% номинално и за 4,3% реално. У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за октобар 2018. године номинално је већа за 7,5%, а реално за 5,2%, док је просечна нето зарада већа за 8,0% номинално, односно за 5,7% реално. Медијална нето зарада за октобар износила је 39.278 динарa, што значи да је 50% запослених остварило зараду до наведеног износа.

РСД

Oктобар 2018.

Јануар–октобар 2018.

Просечне зараде

69.012

68.132 

Просечне зараде без пореза и доприноса

49.901

49.279

Извор: РЗС.

Просечна нето зарада у првих десет месеци 2018. године износила је 49.279 динара, што је за 4,3% више него у истом периоду прошле године.

Највеће повећање у односу на прошлу годину види се у сектору Образовање, где су просечне нето зараде више за 23% у односу на исти период прошле године, а затим у сектору Државна управа и одбрана, где је повећање 19%. У неким секторима просечна нето зарада нижа је у првих девет месеци 2018. године у односу на исти период претходне године, а најзначајније смањење остварено је у сектору Стручне, научне и техничке делатности и то за 17%, а затим и у сектору Информисање и комуникације за 10%.

Просечна нето зарада I–X 18. I–X 17. Индекс
Укупно 49.279 47.276 104
А – Пољопривреда, шумарство и рибарство 42.608 41.362 103
Б – Рударство 75.632 75.150 101
Ц – Прерађивачка индустрија 44.925 45.231 99
Д – Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 79.966 78.482 102
Е – Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности 43.774 41.241 106
Ф – Грађевинарство 43.386 42.357 102
Г – Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала 41.331 37.418 110
Х – Саобраћај и складиштење 45.063 49.003 92
И – Услуге смештаја и исхране 31.552 29.117 108
Ј – Информисање и комуникације 82.238 91.538 90
К – Финансијске делатности и делатност осигурања 89.612 82.942 108
Л – Пословање некретнинама 50.065 54.117 93
М – Стручне, научне и техничке делатности 59.912 72.419 83
Н – Административне и помоћне услужне делатности 42.923 38.452 112
О – Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање 58.158 49.005 119
П – Образовање 51.827 42.235 123
Q – Здравствена и социјална заштита 49.059 42.053 117
Р – Уметност; забава и рекреација 41.344 38.640 107
С – Остале услужне делатности 38.525 34.791 111

Извор: РЗС.

Просечна нето зарада запослених у јавном сектору у октобру 2018. године износи 55.236 динар.

У трећем кварталу 2018. године укупан број запослених износио је 2.146.842 лица. Од укупног броја, 1.699.260 запослено је у правним лицима, 370.016 лица представљају предузетници, лица запослена код њих и лица која самостално обављају делатност, а 77.566 лица представљају регистровани индивидуални пољопривредници.

У односу на трећи квартал 2017. године укупан број запослених већи је за 3,3%, при чему је број запослених у правним лицима порастао за 3,2%, број предузетника, запослених код њих и лица која самостално обављају делатност повећан је за 6,7%, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен за 8,2%.

Запослени у правним лицима, лица која самостално обављају делатност, предузетници и запослени код њих

Број запослених Промене у односу на претходни квартал Промене у односу на исти квартал претходне године
III квартал
2018.
разлике индекси разлике

индекси

УКУПНО 2.069.276 22.256 101,1 76.164 103,8
Пољопривреда, шумарство и рибарство 33.346 568 101,7 -359 98,9
Рударство 24.251 -43 99,8 -431 98,3
Прерађивачка индустрија 449.349 5.267 101,2 27.646 106,6
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 27.338 146 100,5 -1.848 93,7
Снабдевање водом и управљање отпадним водама 34.535 825 102,4 -489 98,6
Грађевинарство 98.786 3.497 103,7 7.720 108,5
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 341.705 3.344 101,0 6.459 101,9
Саобраћај и складиштење 118.013 714 100,6 1.859 101,6
Услуге смештаја и исхране 79.796 1.655 102,1 7.075 109,7
Информисање и комуникације 64.475 1.068 101,7 4.420 107,4
Финансијске делатности и делатност осигурања 43.745 -133 99,7 242 100,6
Пословање некретнинама 6.347 217 103,5 466 107,9
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 102.688 1.799 101,8 5.406 105,6
Административне и помоћне услужне делатности 107.554 3.551 103,4 13.689 114,6
Државна управа и обавезно социјално осигурање 158.248 148 100,1 -1.187 99,3
Образовање 138.245 -3.261 97,7 336 100,2
Здравствена и социјална заштита 161.718 769 100,5 1.543 101,0
Уметност; забава и рекреација 35.936 872 102,5 1.784 105,2
Остале услужне делатности 43.201 1.252 103,0 1.832 104,4

Извор: РЗС.

Више од половине запосленог становништва (укупно 52,6%) запослено је у секторима Прерађивачка индустрија (21,7%), Трговина на велико и мало и поправка моторних возила (16,5%), Државна управа и обавезно социјално осигурање (7,6%) и Образовање (6,7%).

Туризам

У првих једанаест месеци 2018. године Србију је посетило скоро 3,2 милиона туриста, од чега је скоро половина страних туриста. Просечан број ноћења по доласку је 2,2, при чему се домаћи туристи дуже задржавају у односу на стране.

Доласци

Ноћења Просечан број ноћења по доласку
I–XI 2018. индекс на I–XI 2017. I–XI 2018.

индекс на I–XI 2017.

Укупно 3.196.178 111,6 8.766.397 113,3 2,7
Домаћи 1.606.534 108,7 5.369.081 110,5 3,3
Страни 1.589.644 114,7 3.397.316 115,6 2,1

Извор: РЗС.

У првих једанаест месеци 2018. године највише ноћења страних туриста остварили су туристи из Босне и Херцеговине (7,2%) и Црне Горе (5,8%), а следе Кина (5,0%), Турска и Немачка са по 4,8% учешћа у укупном броју ноћења, а затим и Румунија и Хрватска са 4,7%.


Глобални индекс конкурентности – Србија на 65. позицији

 

У 2018. години „бољи” смо од 75 земаља, што је у односу на прошлу годину помак за 10 места, када је иза нас било 65 земаља.

Према Извештају о глобалној конкурентности за 2018. годину, објављеном од стране Светског економског форума, Србија је на 65. позицији од укупно 140 земаља. У односу на прошлу годину, попела се са 70. места (од 135 земаља). Анализираних 140 земаља представља 99 одсто светског бруто домаћег производа и 94 одсто светске популације.

Србија је на скали глобалне конкурентности најлошије рангирана по финансијском систему, где је на 79. месту, затим по институцијама – на 76. месту и величини тржишта – на 75. месту, док је по питању здравства на 67. месту у свету. С друге стране, Србија је најбоље позиционирана по инфраструктури – на 48. месту, затим по тржишту рада (52. место) и образовању и вештинама – на 56. месту.

Као највеће конкурентне предности Србије издвојене су:

Конкурентска предност Место у свету
Степен електрификације 1
Инфлација (годишња промена) 1
Густина ауто-путева 19
Регулаторна адекватност капитала банака 20
Просек година које ученици проведу у систему образовања 39

Најлошије стране, односно слабости Србије крећу се, према овом извештају, од сегмената капацитета за иновације, преко тржишта рада и пословног окружења, до институција, где је сконцентрисано највише слабости Србије (критеријуми по којима смо испод 100. места у свету):

Конкурентска предност Место у свету
Задовољство купаца 127
Ослањање на професионални менаџмент 122
Став према предузетничком ризику 119
Права власништва над имовином 115
Оптерећење владиним прописима 113
Ефикасност правног система у решавању спорова 108
Снага ревизорских и рачуноводствених стандарда 108
Независност судства 107
Организовани криминал 104

Према новој методологији, САД су најконкурентније на свету, а за њима следе Сингапур, Немачка, Швајцарска, Јапан, Холандија, Хонг Конг, Велика Британија, Шведска и Данска.

Од земаља на простору бивше Југославије најбоље је рангирана Словенија – на 35. месту са резултатом 69,6 поена. Хрватска је пала за два места на 68. позицију (60,1 поен), док се Црна Гора попела за „две степенице” на 71. место (59,6 поена). Македонија, која прошле године није била рангирана услед недоступних података, налази се ове године на 84. позицији на листи глобалне конкурентности, са скором од 56,6 поена, а Босна и Херцеговина склизнула је за једно место на 91. позицију, с резултатом 54,2 поена.

Индустријска производња у Србији

У првих једанаест месеци ове године индустријска производња је пала за 1,1% у односу на исти период  2017. године, док је у новембру 2018. године за 1% виша него у октобру, а за 3,4% виша него у новембру прошле године.

Према последњим објављеним подацима Еуростата, индустријска производња у ЕУ у октобру 2018. године порасла је за 0,2% у односу на септембар. Највећи раст индустријске производње регистрован је у Литванији (+7.4%), Словенији (+2.5%), Мађарској и Шведској (+2.1%). Највећи пад индустријске производње забележен је у Финској (-2,6%), Грчкој (-1,5%), Летонији (-1,2%) и Чешкој (-1,1%).

Цене

Потрошачке цене у новембру 2018. године у просеку су више за 0,3% у односу на октобар 2018. године. У поређењу са истим месецом прошле године, потрошачке цене су повећане за 1,9%. При томе су цене робе порасле за 1,8%, а услуга за 2,3%.

Према Хармонизованом индексу, потрошачке цене у Србији веће су за 1,9% у новембру 2018. године, у односу на исти месец прошле године.

Према оценама Еуростата, очекивана инфлација у ЕУ у новембру 2018. године износи 2,0%, што је пад у односу на октобар, када је износила 2,2%.

Спољнотрговинска размена

У првих десет месеци 2018. године укупан извоз Републике Србије износио је 1.609 милијарди динара (+5,1%), а увоз 2.138 милијарди динара (+10,3%). Покривеност извоза увозом смањена је са 79,0% у истом периоду прошле године на 75,2% у првих десет месеци 2018. године.

Сектор Јануар–октобар                                                               у млрд. РСД
извоз увоз
2017. 2018. индекс 2017. 2018. индекс
Укупно 1.531,2 1.608,9 105,1 1.938,9 2.138,3 110,3
Храна и живе животиње 212,1 200,9 94,7 109,7 116,9 106,6
Пића и дуван 45,1 45,4 100,7 27,6 27,8 100,7
Сирове материје, нејестиве, осим горива 55,9 55,9 100,1 94,7 89,5 94,5
Минерална горива, мазива и сродни производи 36,8 48,9 132,9 200,2 244,4 122,1
Животињска и биљна уља, масти и воскови 16,8 13,5 80,4 5,3 5,2 97,6
Хемијски и сл. производи, нигде непоменути 142,0 155,7 109,7 278,7 289,7 104,0
Израђени производи сврстани по материјалу 360,2 401,9 111,6 364,3 399,5 109,6
Машине и транспортни уређаји 428,4 449,3 104,9 494,6 557,1 112,6
Разни готови производи 202,7 206,1 101,7 145,3 155,4 107,0
Непоменути производи 31,3 31,3 99,8 218,4 252,9 115,8

Извор: РЗС.

Када су у питању поједине земље, најзначајнији удео у извозу у том периоду остварен је са Италијом (13,6%), Немачком (12,6%) и Босном и Херцеговином (8,0%). На страни увоза највеће учешће имају Немачка (13,5%), Италија (9,5%), Кина (8,3%) и Руска Федерација (7,6%).

Грађевинарство

Вредност изведених радова извођача из Републике Србије за период јануар–септембар 2018. године порасла је за 11,4% у текућим ценама, у односу на исти период 2017. године. Посматрано према врсти грађевина, у истом периоду вредност изведених грађевинских радова на зградама опала је за 7,0%, док је на осталим грађевинама порасла за 23,1% у текућим ценама. Вредност нових уговора извођача из Републике Србије за период јануар–септембар 2018. године порасла је за 22,0% у текућим ценама, у односу на исти период 2017. године. Укупан број издатих дозвола за период јануар–септембар 2018. године већи је за 8,5% у односу на исти период претходне године. Број издатих дозвола за зграде већи је за 9,6%, док је број издатих дозвола за остале грађевине већи за 4,8%.

Плате и запосленост

Просечна месечна исплаћена нето зарада по запосленом у Србији за септембар 2018. године износила је 47.920 динара, што је номинално ниже за 3,7% у односу на август 2018. године, док је у односу на просек 2017. године номинално виша за 2,8%.

РСД
Септембар 2018. Јануар–септембар 2018.
Просечне зараде 66.251 68.032
Просечне зараде без пореза и доприноса 47.920 49.208

Извор: РЗС.

Просечна нето зарада у првих девет месеци 2018. године износила је 49.208 динара, што је за 4% више него у истом периоду прошле године.

Највеће повећање у односу на прошлу годину видимо у сектору Образовања, где су просечне нето зараде више за 23% у односу на исти период прошле године, а затим у сектору Државне управе и одбране где је повећање 19%. У неким секторима је просечна нето зарада нижа у првих девет месеци 2018. године у односу на исти период претходне године, а најзначајније смањење је у сектору Стручне, научне и техничке делатности и то за 18%, а затим и у сектору Информисање и комуникације за 11%.

Просечна нето зарада И–ИX 18. И–ИX 17. Индекс
Укупно 49.208 47.317 104
А – Пољопривреда, шумарство и рибарство 42.451 41.351 103
Б – Рударство 75.315 75.649 100
Ц – Прерађивачка индустрија 44.865 45.246 99
Д – Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 79.710 78.762 101
Е – Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности 43.724 41.187 106
Ф – Грађевинарство 43.303 42.462 102
Г – Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала 41.230 37.519 110
Х – Саобраћај и складиштење 44.962 49.026 92
И – Услуге смештаја и исхране 31.507 29.157 108
Ј – Информисање и комуникације 82.183 92.031 89
К – Финансијске делатности и делатност осигурања 89.692 83.349 108
Л – Пословање некретнинама 49.979 54.796 91
М – Стручне, научне и техничке делатности 59.646 72.657 82
Н – Административне и помоћне услужне делатности 42.790 38.359 112
О – Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање 58.148 48.908 119
П – Образовање 51.811 42.217 123
Q – Здравствена и социјална заштита 49.047 41.952 117
Р – Уметност; забава и рекреација 41.296 38.425 107
С – Остале услужне делатности 38.480 34.899 110

Извор: РЗС.

Просечна нето зарада запослених у јавном сектору у септембру 2018. године износи 54.031 динар.

У трећем кварталу 2018. године укупан број запослених износио је 2.146.842 лица. Од укупног броја, 1.699.260 запослено је у правним лицима, 370.016 лица представљају предузетници, лица запослена код њих и лица која самостално обављају делатност, а 77.566 лица представљају регистровани индивидуални пољопривредници.

У односу на трећи квартал 2017. године укупан број запослених већи је за 3,3%, при чему је број запослених у правним лицима порастао за 3,2%, број предузетника, запослених код њих и лица која самостално обављају делатност повећан је за 6,7%, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника смањен за 8,2%.

Запослени у правним лицима, лица која самостално обављају делатност, предузетници и запослени код њих Број запослених Промене у односу на претходни квартал Промене у односу на исти квартал претходне године
ИИИ квартал
2018.
разлике индекси разлике индекси
УКУПНО 2.069.276 22.256 101,1 76.164 103,8
Пољопривреда, шумарство и рибарство 33.346 568 101,7 -359 98,9
Рударство 24.251 -43 99,8 -431 98,3
Прерађивачка индустрија 449.349 5.267 101,2 27.646 106,6
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 27.338 146 100,5 -1.848 93,7
Снабдевање водом и управљање отпадним водама 34.535 825 102,4 -489 98,6
Грађевинарство 98.786 3.497 103,7 7.720 108,5
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 341.705 3.344 101,0 6.459 101,9
Саобраћај и складиштење 118.013 714 100,6 1.859 101,6
Услуге смештаја и исхране 79.796 1.655 102,1 7.075 109,7
Информисање и комуникације 64.475 1.068 101,7 4.420 107,4
Финансијске делатности и делатност осигурања 43.745 -133 99,7 242 100,6
Пословање некретнинама 6.347 217 103,5 466 107,9
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 102.688 1.799 101,8 5.406 105,6
Административне и помоћне услужне делатности 107.554 3.551 103,4 13.689 114,6
Државна управа и обавезно социјално осигурање 158.248 148 100,1 -1.187 99,3
Образовање 138.245 -3.261 97,7 336 100,2
Здравствена и социјална заштита 161.718 769 100,5 1.543 101,0
Уметност; забава и рекреација 35.936 872 102,5 1.784 105,2
Остале услужне делатности 43.201 1.252 103,0 1.832 104,4

Извор: РЗС.

Више од половине запосленог становништва (укупно 52,6%) запослено је у секторима Прерађивачка индустрија (21,7%), Трговина на велико и мало и поправка моторних возила (16,5%), Државна управа и обавезно социјално осигурање (7,6%) и Образовање (6,7%).

Туризам

У првих десет месеци 2018. године Србију је посетило скоро 3 милиона туриста, од чега је скоро половина страних туриста. Просечан број ноћења по доласку је 2,8, при чему се домаћи туристи дуже задржавају у односу на стране.

Доласци Ноћења Просечан број ноћења по доласку
I–X 2018. индекс на I–X 2017. I–X 2018. индекс на I–X 2017.
Укупно 2.976.070 111,3 8.219.556 112,5 2,8
Домаћи 1.496.505 108,4 5.058.867 110,8 3,4
Страни 1.479.565 114,5 3.160.689 115,5 2,1

Извор: РЗС.

У првих десет месеци 2018. године највише ноћења страних туриста остварили су туристи из Босне и Херцеговине (7,1%) и Црне Горе (5,7%), а следе Кина (5,0%), Турска, Немачка и Румунија са 4,8%.

Инсолвентност и блокаде рачуна привредних субјеката

Према подацима објављеним од пружаоца пословних информација Cube Team фирме у блокади – анализа за трећи квартал 2018. године – у трећем кварталу 2018. било је блокирано укупно 82.936 фирми. Од тога је 57.476 активних фирми.

На 31. 11. 2018. године блокирано је укупно 50.326 активних фирми, што је за 12,4% мање у односу на трећи квартал исте године. На тај дај било су регистрована 438.834 активна привредна друштва, што значи да је 11,5% њих било у блокади на задњи дан новембра.

Просечан износ блокаде за све блокиране фирме у трећем кварталу износио је 5.761.919 динара, а ако се узму у обзир само активне блокиране фирме, просечан износ блокаде износио је 7.070.081 динар.

Просечан износ блокаде активних привредних друштава на 30. 11. 2018. године износи 5.950.029 динара.

Посматрано по правној форми, у блокади рачуна у трећем кварталу 2018. године било је:

  • 33.348 друштава са ограниченом одговорношћу, што је 40% свих блокираних фирми;
  • ​20.155 предузетника, што је 24% свих фирми у блокади;
  • 287 јавних предузећа и 59 акционарских друштава, што је мање од 1% блокираних фирми.

Три делатности са највећим бројем блокираних фирми јесу:

  • неспецијализована трговина на велико (5.161 активна блокирана фирма, што је 31% свих активних фирми у делатности);
  • ​делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (3.166 активних блокираних фирми, што је 20% свих активних регистрованих фирми у делатности) и
  • такси превоз (2.418 активних блокираних фирми или 13% свих активних фирми у делатности).

Извор: https://cubeteam.com/sr/blog/firme-u-blokadi-analiza-za-treci-kvartal-2018

 

Дана 30. 11. 2018. године једна трећина од броја блокираних активних фирми јесте из сектора Г – Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала, а према износу блокада – и више од трећине. Међутим, просечни износ блокаде значајно је нижи него у областима Б – Рударство и Д – Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, где је просечан износ блокаде 29,6 милиона динара, односно 24,7 милиона динара.

 СЕКТОР УКУПНО АКТИВНИХ КОМПАНИЈА На 30. 11. 2018. године Учешће у укупном:
УКУПНО БЛОКИРАНИХ УКУПАН ИЗНОС БЛОКАДА (мил. РСД) Просечна блокада (мил. РСД) броју блокираних износу блокада броју активних
А – Пољопривреда, шумарство и рибарство 7.520 1.290 11.392 8,8 2,6% 6,2% 17,2%
Б – Рударство 570 103 3.050 29,6 0,2% 1,7% 18,1%
Ц – Прерађивачка индустрија 61.612 8.268 37.153 4,5 16,4% 20,2% 13,4%
Д – Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација 1.073 119 2.937 24,7 0,2% 1,6% 11,1%
Е – Снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности 1.918 368 1.799 4,9 0,7% 1,0% 19,2%
Ф – Грађевинарство 32.932 4.212 19.726 4,7 8,4% 10,7% 12,8%
Г – Трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала 102.536 16.800 67.008 4,0 33,4% 36,5% 16,4%
Х – Саобраћај и складиштење 36.110 4.308 7.510 1,7 8,6% 4,1% 11,9%
И – Услуге смештаја и исхране 28.513 5.015 6.895 1,4 10,0% 3,8% 17,6%
Ј – Информисање и комуникације 21.738 1.240 3.217 2,6 2,5% 1,8% 5,7%
К – Финансијске делатности и делатност осигурања 2.779 202 2.096 10,4 0,4% 1,1% 7,3%
Л – Пословање некретнинама 2.905 296 2.171 7,3 0,6% 1,2% 10,2%
М – Стручне, научне и техничке делатности 40.354 2.999 12.646 4,2 6,0% 6,9% 7,4%
Н – Административне и помоћне услужне делатности 15.618 1.416 2.345 1,7 2,8% 1,3% 9,1%
О – Државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање 20 2 0 0,0 0,0% 0,0% 10,0%
П – Образовање 3.541 286 157 0,6 0,6% 0,1% 8,1%
Q – Здравствена и социјална заштита 5.646 98 532 5,4 0,2% 0,3% 1,7%
Р – Уметност; забава и рекреација 18.548 951 2.048 2,2 1,9% 1,1% 5,1%
С – Остале услужне делатности 54.898 2.352 818 0,3 4,7% 0,4% 4,3%
Сектор Т – Делатност домаћинства као послодавца 3 1 0 0,0 0,0% 0,0% 33,3%
УКУПНО 438.834 50.326 183.502 6,0      

Извор: CUBE Team d. o. o.

Према подацима Народне банке Србије на дан 30. 11. 2018. године, 100 највећих дужника правних лица у блокади је у висини од 100 милијарди динара, и то у просеку 1.885 дана (!), док је 100 највећих дужника предузетника у блокади у висини од 1,3 милијарде динара, и то у просеку 534 дана.