Privredna kretanja u Srbiji

Industrijska proizvodnja u Srbiji

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u 2018. godini veća je za 1,3% u odnosu 2017. godinu. U 2018. godini u poređenju sa 2017. godinom sektor Prerađivačka industrija beleži rast od 1,9%,  sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija rast od 1,2%, a sektor Rudarstvo pad od 4,8%. Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u decembru 2018. godine manja je za 6,3% nego u decembru 2017. godine.

Prema poslednjim objavljenim podacima Eurostata, industrijska proizvodnja u euro zoni u decembru 2018. godine pala je za 0,9% u odnosu na novembar. U odnosu na decembar 2017. godine, industrijska proizvodnja pala je za 4,2% u euro zoni. Prosečna industrijska proizvodnja u 2018. godini porasla je u euro zoni za 1,1% u odnosu na 2017. godinu.

Najveći rast industrijske proizvodnje registrovan je u Danskoj (+11,6%), Luksemburgu (+3,5%), i Letoniji (+3,3%). Najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen je u Irskoj (-13,4%), Malti (-5,2%) i Holandiji (-3,2%).

Cene

Potrošačke cene u decembru 2018. godine u proseku su više za 0,1% u odnosu na novembar 2018. godine. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, potrošačke cene su povećane za 2,0%. Pri tome su cene robe porasle za 1,9%, a usluga za 2,2%.

Prema Harmonizovanom indeksu, potrošačke cene u Srbiji veće su za 2,0% u decembru 2018. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine.

Prema podacima Eurostata, inflacija u EU u decembru 2018. godine iznosi 1,7%, što je pad u odnosu na novembar, kada je iznosila 2,0%.

Spoljnotrgovinska razmena

U 2018. godini ukupan izvoz Republike Srbije iznosio je 1.827,9 milijardi dinara (+5,3%), a uvoz 2.592,5 milijardi dinara (+10,1%). Pokrivenost izvoza uvozom smanjena je sa 77,6% u 2017. godini na 74,2% u 2018. godini.

Sektor	Januar–decembar u mlrd. RSD
	izvoz			uvoz
	2017.	2018.	indeks	2017.	2018.	indeks
Ukupno	1.827,9	1.924,6	105,3	2.354,8	2.592,5	110,1
Hrana i žive životinje	247,5	242,5	98,0	136,3	147,2	107,9
Pića i duvan	53,2	53,9	101,4	33,7	34,5	102,5
Sirove materije, nejestive, osim goriva	64,8	66,5	102,5	114,7	109,0	95,1
Mineralna goriva, maziva i srodni proizvodi	46,3	57,4	124,0	246,9	301,5	122,1
Životinjska i biljna ulja, masti i voskovi	20,2	16,9	83,8	7,1	6,1	86,8
Hemijski i sl. proizvodi, nigde nepomenuti	168,9	186,3	110,3	333,8	351,1	105,2
Izrađeni proizvodi svrstani po materijalu	431,3	477,8	110,8	442,3	480,2	108,6
Mašine i transportni uređaji	512,8	534,1	104,2	602,5	670,1	111,2
Razni gotovi proizvodi	242,5	247,3	102,0	174,8	189,2	108,3
Nepomenuti proizvodi	40,3	41,9	103,9	262,7	303,5	115,5

Izvor: RZS.

Kada su u pitanju pojedine zemlje, najznačajniji udeo u izvozu u 2018. godini ostvaren je sa Italijom (12,2%), Nemačkom (11,9%) i Bosnom i Hercegovinom (7,9%). Na strani uvoza najveće učešće imaju Nemačka (13,4%), Italija (9,3%), Kina (8,4%) i Ruska Federacija (7,9%).

Građevinarstvo

Prema podacima prikupljenim u IV kvartalu 2018. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije porasla je za 8,7% u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj rast iznosi 3,0% u odnosu na IV kvartal 2017. godine. Posmatrano od početka godine, građevinska aktivnost na teritoriji Republike Srbije u odnosu na prethodnu godinu povećana je 13,9% u stalnim cenama.

Posmatrano prema vrsti građevina, u istom periodu vrednost izvedenih građevinskih radova u Republici Srbiji na zgradama porasla je za 18,1%, dok je na ostalim građevinama porasla za 11,9% u stalnim cenama. Vrednost ugovorenih radova izvođača iz Republike Srbije u 2018. godini porasla je za 24,2% u stalnim cenama, u odnosu na 2017. godinu.

U decembru mesecu 2018. izdato je 1.468 građevinskih dozvola, od čega se 75,6% odnosi na zgrade i 24,4% na ostale građevine. Ukupan broj izdatih dozvola za zgrade i ostale građevine u 2018. godini je 19.484,  što je za 5,5% više u odnosu na prethodnu godinu.

Građevinska aktivnost u euro zoni porasla je za 1,7% u 2018. godini u odnosu na prethodnu godinu.

Plate i zaposlenost

Ukupan broj zaposlenih u 2018. godini iznosio je 2.131.079, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 3,3%. Zaposlenih u pravnim licima bilo je 1.688.241, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 3,3%. Preduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost bilo je 364.305, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 6,4%. Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 78.533, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 7,9%.

Više od polovine zaposlenih je u oblasti prerađivačke industrije (21,7%), trgovini na veliko i malo (16,5%), zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti (7,8%) i državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju (7,7%).

Prosečan broj zaposlenih u 2018. godini u pravnim licima, licima koja samostalno obavljaju delatnost, preduzetnici i zaposleni kod njih	Broj	Učešće
UKUPNO	2.052.546
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo	32.679	1,6%
Rudarstvo	24.246	1,2%
Prerađivačka industrija	444.888	21,7%
Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom	27.295	1,3%
Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama	34.123	1,7%
Građevinarstvo	96.292	4,7%
Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila	339.150	16,5%
Saobraćaj i skladištenje	117.773	5,7%
Usluge smeštaja i ishrane	78.487	3,8%
Informisanje i komunikacije	63.935	3,1%
Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja	43.774	2,1%
Poslovanje nekretninama	6.189	0,3%
Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti	101.825	5,0%
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti	105.046	5,1%
Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje	158.050	7,7%
Obrazovanje	140.794	6,9%
Zdravstvena i socijalna zaštita	160.596	7,8%
Umetnost; zabava i rekreacija	35.340	1,7%
Ostale uslužne delatnosti	42.068	2,0%

Izvor: RZS.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za novembar 2018. godine iznosila je 69.949 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 50.556 dinara. Rast bruto zarada u periodu januar–novembar 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 6,0% nominalno, odnosno 3,9% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 6,5% nominalno i za 4,4% realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za novembar 2018. godine nominalno je veća za 6,5%, a realno za 4,5%, dok je prosečna neto zarada veća za 7,0% nominalno, odnosno za 5,0% realno.

Medijalna neto zarada za novembar iznosila je 39.654 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

	Zarade		Zarade bez poreza i doprinosa
	XI 2018	I–XI 2018	XI 2018	I–XI 2018
Republika Srbija – ukupno	69.949	68.300	50.556	49.397
Zarade zaposlenih u radnom odnosu	70.398	68.731	50.901	49.729
Zarade zaposlenih van radnog odnosa	47.398	46.541	33.222	32.621
Zarade zaposlenih u pravnim licima	74.194	72.333	53.677	52.370
Zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih	37.962	37.589	27.035	26.753
Zarade u javnom sektoru	78.165	76.806	56.283	55.332
Zarade van javnog sektora	65.970	64.069	47.782	46.445

Izvor: RZS.

Turizam

U 2018. godini Srbiju je posetilo više od 3,4 miliona turista, od čega je polovina stranih turista. Prosečan broj noćenja po dolasku je 2,7, pri čemu se domaći turisti duže zadržavaju u odnosu na strane. U odnosu na 2017. godinu, broj dolazaka turista je povećan za 11,2% a noćenja za 12,1%.

	Dolasci		Noćenja		Prosečan broj noćenja po dolasku
	I–XII 2018.	indeks na I–XII 2017.	I–XII 2018.	indeks na I–XII 2017.
Ukupno	3.430.522	111,2	9.336.103	112,1	2,7
Domaći	1.720.008	108,3	5.678.235	110,3	3,3
Strani	1.710.514	114,2	3.657.868	115,2	2,1

Izvor: RZS.

U 2018. godini najviše noćenja stranih turista ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine (7,2%) i Crne Gore (5,7%), a slede Kina (4,9%), Hrvatska, Turska i Rumunija sa po 4,8% učešća u ukupnom broju noćenja, a zatim Nemačka sa 4,7% i Bugarska sa 4,6%.

---

Industrijska proizvodnja u Srbiji

U prvih jedanaest meseci ove godine industrijska proizvodnja porasla je za 2,1% u odnosu na isti period 2017. godine, dok je u novembru 2018. godine za 1% viša nego u oktobru 2018. godine, a za 7,6% viša u odnosu na prosek 2017. godine.

Prema poslednjim objavljenim podacima Eurostata, industrijska proizvodnja u evrozoni u novembru 2018. godine porasla je za 0,1% u odnosu na oktobar. U odnosu na novembar 2017. godine, industrijska proizvodnja pala je za 3,3% u euro zoni.

Najveći rast industrijske proizvodnje registrovan je u Estoniji (+4,5%), Grčkoj (+3,1%) i Malti (+2,6%). Najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen je u Irskoj (-7,6%), Portugalu (-2,5%) i Nemačkoj i Litvaniji (-1,9%).

Cene

Potrošačke cene u decembru 2018. godine u proseku su više za 0,1% u odnosu na novembar 2018. godine. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, potrošačke cene povećane su za 2,0%. Pri tome su cene robe porasle za 1,9%, a usluga za 2,2%.

Prema Harmonizovanom indeksu, potrošačke cene u Srbiji veće su za 2,0% u decembru 2018. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine.

Prema podacima Eurostata, inflacija u EU u decembru 2018. godine iznosi 1,7%, što je pad u odnosu na novembar, kada je iznosila 2,0%.

Spoljnotrgovinska razmena

U prvih jedanaest meseci 2018. godine ukupan izvoz Republike Srbije iznosio je 1780,6 milijardi dinara (+5,6%), a uvoz 2369,4 milijardi dinara (+10,%). Pokrivenost izvoza uvozom smanjena je sa 78,5% u istom periodu prošle godine na 75,1% u prvih jedanaest meseci 2018. godine.

Izvor: RZS.

Kada su u pitanju pojedine zemlje, najznačajniji udeo u izvozu u tom periodu ostvaren je sa Italijom (12,5%), Nemačkom (12,1%) i Bosnom i Hercegovinom (7,9%). Na strani uvoza najveće učešće imaju Nemačka (13,4%), Italija (9,4%), Kina (8,4%) i Ruska Federacija (7,7%).

Građevinarstvo

Vrednost izvedenih radova izvođača iz Republike Srbije za period januar–septembar 2018. godine porasla je za 11,4% u tekućim cenama, u odnosu na isti period 2017. godine. Posmatrano prema vrsti građevina, u istom periodu vrednost izvedenih građevinskih radova na zgradama opala je za 7,0%, dok je na ostalim građevinama porasla za 23,1% u tekućim cenama. Vrednost novih ugovora izvođača iz Republike Srbije za period januar–septembar 2018. godine porasla je za 22,0% u tekućim cenama, u odnosu na isti period 2017. godine.

U novembru mesecu 2018. izdate su 1.672 građevinske dozvole. Ako se posmatra period od početka godine, u prvih jedanaest meseci izdato je ukupno 18.016 dozvola, što je za 6,3% više u odnosu na isti period prethodne godine. U tom periodu predviđena vrednost radova povećana je za 3,6%. Od ukupnog broja izdatih dozvola, u novembru 2018. izdato je 77,7% dozvola za zgrade i 22,3% za ostale građevine.

Plate i zaposlenost

Prosečna zarada (bruto) obračunata za oktobar 2018. godine iznosila je 69.012 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 49.901 dinar. Rast bruto zarada u periodu januar–oktobar 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 5,9% nominalno, odnosno 3,8% realno. Istovremeno, neto zarade porasle su za 6,4% nominalno i za 4,3% realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2018. godine nominalno je veća za 7,5%, a realno za 5,2%, dok je prosečna neto zarada veća za 8,0% nominalno, odnosno za 5,7% realno. Medijalna neto zarada za oktobar iznosila je 39.278 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Izvor: RZS.

Prosečna neto zarada u prvih deset meseci 2018. godine iznosila je 49.279 dinara, što je za 4,3% više nego u istom periodu prošle godine.

Najveće povećanje u odnosu na prošlu godinu vidi se u sektoru Obrazovanje, gde su prosečne neto zarade više za 23% u odnosu na isti period prošle godine, a zatim u sektoru Državna uprava i odbrana, gde je povećanje 19%. U nekim sektorima prosečna neto zarada niža je u prvih devet meseci 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine, a najznačajnije smanjenje ostvareno je u sektoru Stručne, naučne i tehničke delatnosti i to za 17%, a zatim i u sektoru Informisanje i komunikacije za 10%.

Izvor: RZS.

Prosečna neto zarada zaposlenih u javnom sektoru u oktobru 2018. godine iznosi 55.236 dinar.

U trećem kvartalu 2018. godine ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.146.842 lica. Od ukupnog broja, 1.699.260 zaposleno je u pravnim licima, 370.016 lica predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 77.566 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na treći kvartal 2017. godine ukupan broj zaposlenih veći je za 3,3%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 3,2%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 6,7%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 8,2%.

Izvor: RZS.

Više od polovine zaposlenog stanovništva (ukupno 52,6%) zaposleno je u sektorima Prerađivačka industrija (21,7%), Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (16,5%), Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje (7,6%) i Obrazovanje (6,7%).

Turizam

U prvih jedanaest meseci 2018. godine Srbiju je posetilo skoro 3,2 miliona turista, od čega je skoro polovina stranih turista. Prosečan broj noćenja po dolasku je 2,2, pri čemu se domaći turisti duže zadržavaju u odnosu na strane.

Izvor: RZS.

U prvih jedanaest meseci 2018. godine najviše noćenja stranih turista ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine (7,2%) i Crne Gore (5,8%), a slede Kina (5,0%), Turska i Nemačka sa po 4,8% učešća u ukupnom broju noćenja, a zatim i Rumunija i Hrvatska sa 4,7%.

---

Globalni indeks konkurentnosti – Srbija na 65. poziciji

 

U 2018. godini „bolji” smo od 75 zemalja, što je u odnosu na prošlu godinu pomak za 10 mesta, kada je iza nas bilo 65 zemalja.

Prema Izveštaju o globalnoj konkurentnosti za 2018. godinu, objavljenom od strane Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na 65. poziciji od ukupno 140 zemalja. U odnosu na prošlu godinu, popela se sa 70. mesta (od 135 zemalja). Analiziranih 140 zemalja predstavlja 99 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda i 94 odsto svetske populacije.

Srbija je na skali globalne konkurentnosti najlošije rangirana po finansijskom sistemu, gde je na 79. mestu, zatim po institucijama – na 76. mestu i veličini tržišta – na 75. mestu, dok je po pitanju zdravstva na 67. mestu u svetu. S druge strane, Srbija je najbolje pozicionirana po infrastrukturi – na 48. mestu, zatim po tržištu rada (52. mesto) i obrazovanju i veštinama – na 56. mestu.

Kao najveće konkurentne prednosti Srbije izdvojene su:

Konkurentska prednost	Mesto u svetu
Stepen elektrifikacije	1
Inflacija (godišnja promena)	1
Gustina auto-puteva	19
Regulatorna adekvatnost kapitala banaka	20
Prosek godina koje učenici provedu u sistemu obrazovanja	39

Najlošije strane, odnosno slabosti Srbije kreću se, prema ovom izveštaju, od segmenata kapaciteta za inovacije, preko tržišta rada i poslovnog okruženja, do institucija, gde je skoncentrisano najviše slabosti Srbije (kriterijumi po kojima smo ispod 100. mesta u svetu):

Konkurentska prednost	Mesto u svetu
Zadovoljstvo kupaca	127
Oslanjanje na profesionalni menadžment	122
Stav prema preduzetničkom riziku	119
Prava vlasništva nad imovinom	115
Opterećenje vladinim propisima	113
Efikasnost pravnog sistema u rešavanju sporova	108
Snaga revizorskih i računovodstvenih standarda	108
Nezavisnost sudstva	107
Organizovani kriminal	104

Prema novoj metodologiji, SAD su najkonkurentnije na svetu, a za njima slede Singapur, Nemačka, Švajcarska, Japan, Holandija, Hong Kong, Velika Britanija, Švedska i Danska.

Od zemalja na prostoru bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija – na 35. mestu sa rezultatom 69,6 poena. Hrvatska je pala za dva mesta na 68. poziciju (60,1 poen), dok se Crna Gora popela za „dve stepenice” na 71. mesto (59,6 poena). Makedonija, koja prošle godine nije bila rangirana usled nedostupnih podataka, nalazi se ove godine na 84. poziciji na listi globalne konkurentnosti, sa skorom od 56,6 poena, a Bosna i Hercegovina skliznula je za jedno mesto na 91. poziciju, s rezultatom 54,2 poena.

Industrijska proizvodnja u Srbiji

U prvih jedanaest meseci ove godine industrijska proizvodnja je pala za 1,1% u odnosu na isti period  2017. godine, dok je u novembru 2018. godine za 1% viša nego u oktobru, a za 3,4% viša nego u novembru prošle godine.

Prema poslednjim objavljenim podacima Eurostata, industrijska proizvodnja u EU u oktobru 2018. godine porasla je za 0,2% u odnosu na septembar. Najveći rast industrijske proizvodnje registrovan je u Litvaniji (+7.4%), Sloveniji (+2.5%), Mađarskoj i Švedskoj (+2.1%). Najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen je u Finskoj (-2,6%), Grčkoj (-1,5%), Letoniji (-1,2%) i Češkoj (-1,1%).

Cene

Potrošačke cene u novembru 2018. godine u proseku su više za 0,3% u odnosu na oktobar 2018. godine. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, potrošačke cene su povećane za 1,9%. Pri tome su cene robe porasle za 1,8%, a usluga za 2,3%.

Prema Harmonizovanom indeksu, potrošačke cene u Srbiji veće su za 1,9% u novembru 2018. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine.

Prema ocenama Eurostata, očekivana inflacija u EU u novembru 2018. godine iznosi 2,0%, što je pad u odnosu na oktobar, kada je iznosila 2,2%.

Spoljnotrgovinska razmena

U prvih deset meseci 2018. godine ukupan izvoz Republike Srbije iznosio je 1.609 milijardi dinara (+5,1%), a uvoz 2.138 milijardi dinara (+10,3%). Pokrivenost izvoza uvozom smanjena je sa 79,0% u istom periodu prošle godine na 75,2% u prvih deset meseci 2018. godine.

Sektor	Januar–oktobar                                                               u mlrd. RSD
	izvoz			uvoz
	2017.	2018.	indeks	2017.	2018.	indeks
Ukupno	1.531,2	1.608,9	105,1	1.938,9	2.138,3	110,3
Hrana i žive životinje	212,1	200,9	94,7	109,7	116,9	106,6
Pića i duvan	45,1	45,4	100,7	27,6	27,8	100,7
Sirove materije, nejestive, osim goriva	55,9	55,9	100,1	94,7	89,5	94,5
Mineralna goriva, maziva i srodni proizvodi	36,8	48,9	132,9	200,2	244,4	122,1
Životinjska i biljna ulja, masti i voskovi	16,8	13,5	80,4	5,3	5,2	97,6
Hemijski i sl. proizvodi, nigde nepomenuti	142,0	155,7	109,7	278,7	289,7	104,0
Izrađeni proizvodi svrstani po materijalu	360,2	401,9	111,6	364,3	399,5	109,6
Mašine i transportni uređaji	428,4	449,3	104,9	494,6	557,1	112,6
Razni gotovi proizvodi	202,7	206,1	101,7	145,3	155,4	107,0
Nepomenuti proizvodi	31,3	31,3	99,8	218,4	252,9	115,8

Izvor: RZS.

Kada su u pitanju pojedine zemlje, najznačajniji udeo u izvozu u tom periodu ostvaren je sa Italijom (13,6%), Nemačkom (12,6%) i Bosnom i Hercegovinom (8,0%). Na strani uvoza najveće učešće imaju Nemačka (13,5%), Italija (9,5%), Kina (8,3%) i Ruska Federacija (7,6%).

Građevinarstvo

Vrednost izvedenih radova izvođača iz Republike Srbije za period januar–septembar 2018. godine porasla je za 11,4% u tekućim cenama, u odnosu na isti period 2017. godine. Posmatrano prema vrsti građevina, u istom periodu vrednost izvedenih građevinskih radova na zgradama opala je za 7,0%, dok je na ostalim građevinama porasla za 23,1% u tekućim cenama. Vrednost novih ugovora izvođača iz Republike Srbije za period januar–septembar 2018. godine porasla je za 22,0% u tekućim cenama, u odnosu na isti period 2017. godine. Ukupan broj izdatih dozvola za period januar–septembar 2018. godine veći je za 8,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Broj izdatih dozvola za zgrade veći je za 9,6%, dok je broj izdatih dozvola za ostale građevine veći za 4,8%.

Plate i zaposlenost

Prosečna mesečna isplaćena neto zarada po zaposlenom u Srbiji za septembar 2018. godine iznosila je 47.920 dinara, što je nominalno niže za 3,7% u odnosu na avgust 2018. godine, dok je u odnosu na prosek 2017. godine nominalno viša za 2,8%.

		RSD
	Septembar 2018.	Januar–septembar 2018.
Prosečne zarade	66.251	68.032
Prosečne zarade bez poreza i doprinosa	47.920	49.208

Izvor: RZS.

Prosečna neto zarada u prvih devet meseci 2018. godine iznosila je 49.208 dinara, što je za 4% više nego u istom periodu prošle godine.

Najveće povećanje u odnosu na prošlu godinu vidimo u sektoru Obrazovanja, gde su prosečne neto zarade više za 23% u odnosu na isti period prošle godine, a zatim u sektoru Državne uprave i odbrane gde je povećanje 19%. U nekim sektorima je prosečna neto zarada niža u prvih devet meseci 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine, a najznačajnije smanjenje je u sektoru Stručne, naučne i tehničke delatnosti i to za 18%, a zatim i u sektoru Informisanje i komunikacije za 11%.

Prosečna neto zarada	I–IX 18.	I–IX 17.	Indeks
Ukupno	49.208	47.317	104
A – Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo	42.451	41.351	103
B – Rudarstvo	75.315	75.649	100
C – Prerađivačka industrija	44.865	45.246	99
D – Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija	79.710	78.762	101
E – Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti	43.724	41.187	106
F – Građevinarstvo	43.303	42.462	102
G – Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala	41.230	37.519	110
H – Saobraćaj i skladištenje	44.962	49.026	92
I – Usluge smeštaja i ishrane	31.507	29.157	108
J – Informisanje i komunikacije	82.183	92.031	89
K – Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja	89.692	83.349	108
L – Poslovanje nekretninama	49.979	54.796	91
M – Stručne, naučne i tehničke delatnosti	59.646	72.657	82
N – Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti	42.790	38.359	112
O – Državna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje	58.148	48.908	119
P – Obrazovanje	51.811	42.217	123
Q – Zdravstvena i socijalna zaštita	49.047	41.952	117
R – Umetnost; zabava i rekreacija	41.296	38.425	107
S – Ostale uslužne delatnosti	38.480	34.899	110

Izvor: RZS.

Prosečna neto zarada zaposlenih u javnom sektoru u septembru 2018. godine iznosi 54.031 dinar.

U trećem kvartalu 2018. godine ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.146.842 lica. Od ukupnog broja, 1.699.260 zaposleno je u pravnim licima, 370.016 lica predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 77.566 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na treći kvartal 2017. godine ukupan broj zaposlenih veći je za 3,3%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 3,2%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 6,7%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 8,2%.

Izvor: RZS.

Više od polovine zaposlenog stanovništva (ukupno 52,6%) zaposleno je u sektorima Prerađivačka industrija (21,7%), Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (16,5%), Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje (7,6%) i Obrazovanje (6,7%).

Turizam

U prvih deset meseci 2018. godine Srbiju je posetilo skoro 3 miliona turista, od čega je skoro polovina stranih turista. Prosečan broj noćenja po dolasku je 2,8, pri čemu se domaći turisti duže zadržavaju u odnosu na strane.

Izvor: RZS.

U prvih deset meseci 2018. godine najviše noćenja stranih turista ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine (7,1%) i Crne Gore (5,7%), a slede Kina (5,0%), Turska, Nemačka i Rumunija sa 4,8%.

Insolventnost i blokade računa privrednih subjekata

Prema podacima objavljenim od pružaoca poslovnih informacija Cube Team firme u blokadi – analiza za treći kvartal 2018. godine – u trećem kvartalu 2018. bilo je blokirano ukupno 82.936 firmi. Od toga je 57.476 aktivnih firmi.

Na 31. 11. 2018. godine blokirano je ukupno 50.326 aktivnih firmi, što je za 12,4% manje u odnosu na treći kvartal iste godine. Na taj daj bilo su registrovana 438.834 aktivna privredna društva, što znači da je 11,5% njih bilo u blokadi na zadnji dan novembra.

Prosečan iznos blokade za sve blokirane firme u trećem kvartalu iznosio je 5.761.919 dinara, a ako se uzmu u obzir samo aktivne blokirane firme, prosečan iznos blokade iznosio je 7.070.081 dinar.

Prosečan iznos blokade aktivnih privrednih društava na 30. 11. 2018. godine iznosi 5.950.029 dinara.

Posmatrano po pravnoj formi, u blokadi računa u trećem kvartalu 2018. godine bilo je:

• 33.348 društava sa ograničenom odgovornošću, što je 40% svih blokiranih firmi;
• ​20.155 preduzetnika, što je 24% svih firmi u blokadi;
• 287 javnih preduzeća i 59 akcionarskih društava, što je manje od 1% blokiranih firmi.

Tri delatnosti sa najvećim brojem blokiranih firmi jesu:

• nespecijalizovana trgovina na veliko (5.161 aktivna blokirana firma, što je 31% svih aktivnih firmi u delatnosti);
• ​delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta (3.166 aktivnih blokiranih firmi, što je 20% svih aktivnih registrovanih firmi u delatnosti) i
• taksi prevoz (2.418 aktivnih blokiranih firmi ili 13% svih aktivnih firmi u delatnosti).

Izvor: https://cubeteam.com/sr/blog/firme-u-blokadi-analiza-za-treci-kvartal-2018

 

Dana 30. 11. 2018. godine jedna trećina od broja blokiranih aktivnih firmi jeste iz sektora G – Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala, a prema iznosu blokada – i više od trećine. Međutim, prosečni iznos blokade značajno je niži nego u oblastima B – Rudarstvo i D – Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, gde je prosečan iznos blokade 29,6 miliona dinara, odnosno 24,7 miliona dinara.

Izvor: CUBE Team d. o. o.

Prema podacima Narodne banke Srbije na dan 30. 11. 2018. godine, 100 najvećih dužnika pravnih lica u blokadi je u visini od 100 milijardi dinara, i to u proseku 1.885 dana (!), dok je 100 najvećih dužnika preduzetnika u blokadi u visini od 1,3 milijarde dinara, i to u proseku 534 dana.