Elektronski carinski postupak

Savremeni koncept e-uprave otvoriće mogućnost da građani i privredni subjekti, korišćenjem informacionih tehnologija, svoja prava i obaveze prema državnim organima ispunjavaju na što jednostavniji način. Uprava carina je izvršila sve potrebne tehničke pripreme za ostvarenje ovog cilja, a u sklopu ovih priprema uveden je elektronski potpis o čemu su obavešteni nadležni organi

Stupanjem na snagu Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 18/2010) i podzakonskih akata, Zakona o elektronskom potpisy („Službeni glasnik RS”, broj 135/2004), Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/2009) i Uredbe o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Službeni glasnik RS”, broj 40/2010), stekli su se uslovi da se trgovina i carinski postupak u Republici Srbiji odvijaju na savremen način, korišćenjem informacionih tehnologija i uz upotrebu elektronskog potpisa.

Na ovaj način usvajaju se standardi koji se primenjuju u zemljama članicama Evropske unije, ali i brojnim zemljama širom sveta.

Prednosti e-poslovanja su višestruke i ogledaju se kako u smanjenju nepotrebnog administriranja i efikasnijem obavljanju carinskih formalnosti, tako i u smanjenju troškova privredi i državnim organima, a samim tim i u stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta.

Automatizacija postupka podrazumeva promenjen odnos među učesnicima u carinskom postupku, koji se s jedne strane odlikuje većim stepenom poverenja između javnog i privatnog sektora, a s druge strane, u omogućavanju efikasne kontrole deklaracija. Ovaj način rada, takođe, treba da doprinese podizanju svesti učesnika da je korišćenje elektronskog poslovanja direktno povezano sa uštedom vremena i novca, što je svakako preduslov za veću konkurentnost na tržištu. Prednost automatizovanog postupka ogleda se i u činjenici da o svakoj aktivnosti postoji elektronski zapis, te da se određene aktivnosti obavljaju automatski, zbog čega je mogućnost koruptivnog ponašanja učesnika i samovolje u procesu odlučivanja svedena na najmanju moguću meru.

Imajući u vidu kompleksnost carinskog postupka koji, pored primene propisa koji se odnose na sprovođenje postupka u formalnom smislu, podrazumeva i primenu materijalnih propisa od kojih zavisi obračun dažbina, a posebno činjenicu da je roba predmet fizičkih kontrola, automatizacija carinskog postupka zahteva znatno širu pripremu svih učesnika u carinskom postupku. Priprema se odnosi kako na tehničke preduslove, tako i na organizacione, jer se težište kontrole zasniva na dobroj proceni rizika i naknadnoj kontroli.

E-poslovanje sa Upravom carina Republike Srbije podrazumeva sprovođenje carinskog postupka bez korišćenja papirnih isprava, a primenom informacionih tehnologija i elektronskom razmenom podataka, uz upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa. E-poslovanje obuhvata postupak podnošenja, prihvatanja, provere, puštanja robe i izdavanje carinske deklaracije u elektronskom obliku, koja je potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom carinskog organa.

Opšti uslovi pod kojima se učesnicima u carinskom postupku omogućava e-poslovanje sa Upravom carina objavljeni su na zvaničnom sajtu Uprave carina www.carina@rs, a oni obuhvataju korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa, zaključenje ugovora i prijavu kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Kvalifikovani elektronski potpis predstavlja modernu alternativu svojeručnom potpisu i pečatu, tako da, u skladu sa odredbom člana 10. Zakona o elektronskom potpisu, podaci u elektronskom obliku koji su potpisani na ovaj način imaju isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručno potpisani dokument, odnosno svojeručno potpisan i overen dokument.

Uprava carina prihvata elektronski sertifikat s kvalifikovanim elektronskim potpisom samo onih sertifikacionih tela koja su registrovana u Republici Srbiji, a prema izboru korisnika – učesnika u carinskom postupku. Za potpisivanje i overavanje dokumenata Uprava carina koristi serverski kvalifikovani sertifikat za pravna lica, koji je jedinstven za sve organizacione jedinice.

Ugovor koji korisnici e-poslovanja zaključuju sa Upravom carina predstavlja ugovor po pristupu i objavljen je na zvaničnom sajtu Uprave carina. Time je omogućeno javno upoznavanje s međusobnim pravima i obavezama ugovornih strana. Osim toga, na ovom sajtu je objavljeno i Korisničko uputstvo, kojim je objašnjen postupak popunjavanja prijave za e-poslovanje.

Koncept elektronskog poslovanja sa Upravom carina

Redovan postupak obuhvata postupak podnošenja, prihvatanja, provere carinskih deklaracija i puštanja robe.

Carinska deklaracija u elektronskoj formi popunjava se unošenjem podataka koji su i inače potrebni za pismene deklaracije, a u zavisnosti od carinskog postupka, odnosno postupanja koje se zahteva. Ovi podaci su propisani Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ( „Službeni glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010 i 100/2010), u daljem tekstu Pravilnik.

Podaci uneti u računarski sistem zatim se prosleđuju nadležnom carinskom organu na elektronsku obradu, a deklaracija u elektronskoj formi smatra se podnetom u trenutku kada carinski organ primi elektronsku poruku.

Carinski organ potvrđuje prijem elektronskih podataka povratnom porukom, koja sadrži identifikacione podatke o deklaraciji, vrstu uočenih grešaka (npr. prazno polje, nemoguć datum, nepostojeći podatak i sl.). Ukoliko je deklaracija ispravno popunjena, njoj se dodeljuju broj i datum prihvatanja.

Kada je deklaracija u elektronskoj formi prihvaćena u informacionom sistemu, aktivira se alatka za analizu rizika, kao i merač vremena (timer) koji je u sistemu podešen na vremenski period od 30 minuta. Ovo je istovremeno i period u kome carinski službenik može da odluči da li će vršiti selektivni pregled dokumenata ili robe.

Po okončanju zahtevane kontrole, u slučaju da nema nepravilnosti, ali i onda kada deklaracija nije kontrolisana, carinski organ u skladu sa odredbama člana 98. Carinskog zakona i člana 174. stav 4. Uredbe, porukom obaveštava deklaranta o puštanju robe, pri čemu se navodi broj deklaracije i datum puštanja.

Prilaganje isprava

Uz deklaraciju podnetu elektronskom razmenom podataka, carinski organ može, u skladu sa odredbom člana 102. stav 2. Carinskog zakona, odobriti da se isprave iz člana 87. stav 2. ovog zakona ne podnose, s tim da ove isprave budu dostupne carinskom organu.

Obavezno je podnošenje onih isprava kojima se dokazuju navodi iz deklaracije, kada to nalažu kriterijumi za upravljanje rizikom i u slučajevima kada zakon propisuje da se radi sprovođenja postupka tranzita, uvoza ili izvoza mora pribaviti neko od inspekcijskih uverenja ili dozvola nadležnih organa.

U svim slučajevima, u rubriku 44 deklaracije, na način propisan Pravilnikom, moraju biti unete sve isprave koje su neophodne za sprovođenje zahtevanog carinskog postupka, a u slučaju podnošenja deklaracije u elektronskoj formi carinarnica neće prihvatiti tranzitnu ili carinsku deklaraciju pre podnošenja inspekcijskog uverenja ili fotokopije dozvole na kojima carinarnica upisuje broj i datum elektronske deklaracije po kojoj je sproveden postupak.

I u slučaju podnošenja elektronske deklaracije, shodno se primenjuje odredba člana 93. stav 1. tačka 1), u smislu da carinski organ od deklaranta može zahtevati da dostavi i druge isprave kako bi utvrdio tačnost podataka u deklaraciji (npr. kada su u pitanju isprave kojima se dokazuje pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i slično).

Deklaracija u pismenoj formi

Deklaracija se može podneti i u pismenoj formi, s tim što prednost u kontroli podnetih deklaracija imaju one koje su podnete u elektronskoj formi.

U slučaju da je postupak započet u pismenoj formi, u istoj formi se mora i okončati, što se odnosi i na slučaj kada deklaraciju iz tehničkih razloga nije moguće podneti u elektronskoj formi (npr. nestanak struje, prekid u telekomunikacionim vezama i slično).

Ako je deklaracija podneta u pismenoj formi, račun za plaćanje carinskih dažbina izdaje se u pismenoj formi.

Štampanje deklaracije u elektronskoj formi

Deklarant, primalac ili pošiljalac na svom štampaču i o svom trošku mogu štampati deklaraciju koja im je dostavljena u formi elektronske poruke ako im je ona potrebna radi sprovođenja postupka kod drugih organa. Prihvaćena deklaracija uvek sadrži elektronski sertifikat koji zamenjuje svojeručni potpis i pečat, a predstavlja dokaz o tome da je deklaraciju primio i izdao nadležni carinski organ.

Ukoliko se za završetak drugih formalnosti zahteva papirni primerak carinske deklaracije, primerak se na zahtev deklaranta donosi i overava kod nadležnog carinskog organa, a u skladu sa članom 175. Carinskog zakona. Štampani primerak tranzitne deklaracije obavezno prati robu do okončanja tranzitnog postupka.

E-uprava kao krajnji cilj

Imajući u vidu da je konačan cilj postizanje standarda kojim se uspostavlja e-uprava, odnosno stvara mogućnost da građani i privredni subjekti korišćenjem informacionih tehnologija svoja prava i obaveze prema državnim organima ispunjavaju na što jednostavniji način, Uprava carina je izvršila sve potrebne tehničke pripreme za ostvarenje ovog cilja i obavestila nadležne organe (ministarstva i Poresku upravu), koji se takođe pripremaju za novi način rada koji u krajnjem ishodu treba da obezbedi da državni organi postanu servis građanima i privredi.

Pripreme koje je izvršila Uprava carina u tehničkom smislu omogućavaju obavljanje prvostepenog postupka u celosti elektronskim putem, a zasad je predviđeno da se drugostepeni postupak (po prigovoru i žalbi) odvija na dosadašnji način.

Razlika između elektronski podnetih deklaracija (sistem koji Uprava carina trenutno koristi) i elektronskog poslovanja sastoji se u tome što se postupak kod elektronski podnete deklaracije okončava donošenjem prateće dokumentacije i pismene svojeručno potpisane deklaracije nadležnom carinskom organu koji je overava i potpisuje, dok se kod elektronskog poslovanja ceo postupak okončava elektronskim putem.

Istaknimo još jednom da je ovo najviši standard koji treba da se dostigne, ako se ima u vidu da digitalizacija državne uprave, u najkraćem, podrazumeva sledeće nivoe komunikacije:

– pružanje osnovnih informacija putem uređenog i ažuriranog sajta;

– mogućnost stranke da se elektronskim putem obrati organu sa određenim zahtevom;

– mogućnost interaktivne (dvostrane) komunikacije u smislu razmene informacija;

– izdavanje i dostavljanje odluke državnog organa elektronskim putem.

Postizanje ovog standarda podrazumeva spremnost svih državnih organa, u organizacionom i tehničkom smislu da primene novi način rada. Iz ovog razloga Uprava carina je obavestila državne organe i dostavila im uzorak izgleda deklaracije potpisane kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Bitno je napomenuti da je Uprava carina s dužnim oprezom pristupila uvođenju ovakvog načina poslovanja, pa su firme koje ispunjavaju uslove za odobravanje korišćenja pojednostavljenih procedura, one koje se i prve uključuju u sistem elektronskog poslovanja.

Prednosti e-poslovanja u carinskom postupku

Uvođenje e-poslovanja podrazumeva i izmene u sprovođenju carinskog postupka, a one svakako donose niz prednosti za one učesnike u carinskom postupku koji ga realno i koriste:

– deklaracija se podnosi unošenjem podataka u računski sistem podnosioca i potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom, a zatim se šalje carinskom organu na obradu;

– deklaracije podnete u elektronskom obliku u okviru modela e-poslovanja imaju prioritet u kontroli i obradi u odnosu na dosadašnje pisane deklaracije;

– uvodi se merač vremena (timer) koji je podešen na 30 minuta i u tom periodu se carinski postupak i okončava izdavanjem deklaracije u elektronskom obliku, bez obaveze podnošenja svojeručno potpisane pisane deklaracije;

– isprave čije je prilaganje propisano uz podnetu pisanu deklaraciju, ne prilažu se na ovaj način, već se prema potrebi na zahtev carinskog organa donose na uvid;

– deklarant, u slučajevima kada je to neophodno radi obavljanja formalnosti koje spadaju u nadležnost drugih organa, iz svog računarskog sistema štampa deklaraciju;

– štampani primerak deklaracije obavezno prati robu samo u postupku tranzita, do njegovog okončanja.

Navedene prednosti odnose se na sprovođenje redovnog carinskog postupka, a u skladu sa odredbama Carinskog zakona primenjivaće se i na pojednostavljene postupke.

Čuvanje isprava

Lice koje učestvuje u prometu robom dužno je da čuva isprave, u skladu sa članom 26. Carinskog zakona i da ih, bez obzira na to u kom se obliku nalaze, na zahtev carinskog organa stavi na raspolaganje, kao i da pruži svaku drugu pomoć koja je potrebna za primenu carinskih propisa.

Tabela 1

Ukupan broj elektronski podnetih JCI (za period januar – jun 2012.)

Tabela 2

Ukupan broj pojednostavljenih JCI (za period januar – jun 2012.)

¹⁾ Primenjuje se od 1. 6. 2009. godine

²⁾ Primenjuje se od 1. 6. 2011. godine

ZNAČENJE SKRAĆENICA:

C1 – izvoz robe

C2 – privremeni izvoz robe

C3 – ponovni izvoz robe

C4 – stavljanje robe u slobodan promet (uvoz robe)

C5 – privremeni uvoz robe

C6 – ponovni uvoz robe

C7 – carinsko skladištenje robe

C9 – prerada robe pod carinskom kontrolom i uništenje robe