RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE NAKNADNIH DOGAĐAJA POSLE OKONČANJA GODIŠNJEG BILANSA

Naknadni događaji ili događaji posle izveštajnog perioda su povoljni ili nepovoljni događaji koji nastaju između kraja izveštajnog perioda (31. 12) i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje.

Računovodstveno evidentiranje ovih naknadnih događaja u zavisnosti od računovodstvene regulative koju primenjuje pravno lice, vrši se u skladu sa:

– Međunarodnim računovodstvenim standardom – MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014 – dalje: MRS 10);

– odeljkom 32. Događaji posle izveštajnog perioda Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete („Sl. glasnik RS”, br. 117/2013 – dalje: MSFI za MSP); i

– članom 10. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014 – dalje: Pravilnik za mikro i druga pravna lica).

Sva tri okvira finansijskog izveštavanja razlikuju:

1) korektivne događaje posle izveštajnog perioda – događaje koji pružaju dokaz o okolnostima koje su postojale na kraju izveštajnog perioda; i

2) nekorektivne događaje posle izveštajnog perioda – događaje koji ukazuju na okolnosti koje su nastale posle izveštajnog perioda.

1. Korektivni događaji posle izveštajnog perioda

Kada nastanu korektivni događaji, društvo je u obavezi da izvrši korekciju iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima tekućeg perioda, odnosno iskazanih pod 31. 12. 2016. godine. Primeri korektivnih događaja koji nastaju posle izveštajnog perioda, a zahtevaju korekciju pozicija u finansijskim izveštajima sa stanjem na 31. 12:

– odobrenje naknadnih popusta (super rabata i sl.), s tim da je knjižno odobrenje izdato posle dana bilansa, a pre odobrenja finansijskih izveštaja;

– prijem sudskog rešenja nakon dana bilansa stanja kojim se utvrđuje da je pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja, a dotična obaveza nije ukalkulisana i knjižena;

– utvrđivanje stanja iznosa učešća u dobitku ili isplaćenih naknada nakon dana bilansa, ukoliko je pravno lice na dan bilansa stanja imalo sadašnju ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma;

– otkrivanje kriminalnih radnji ili grešaka koje pokazuju da su finansijski izveštaji netačni;

– naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa izvršena ispravka vrednosti ili otpis;

– odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa;

– prodaja zaliha ispod nabavne cene odnosno cene koštanja posle dana bilansa, za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog obezvređivanja.

Primer 1. Odobravanje super rabata posle 31. 12.

Društvo je 28. februara 2017. godine obračunalo i odobrilo super rabat kupcima za isporučenu robu u 2016. godini u visini od 1.000.000 dinara plus obračunati PDV 200.000 dinara. Izvršeno je knjiženje na dan bilansa i u januaru mesecu. U januaru mesecu kupac je izdao obaveštenje o ispravci odbitka prethodnog poreza.

Knjiženje 31. decembra 2016.

Knjiženje u januaru 2017. godine

Primer 2. Sudska presuda dobijena nakon 31. 12.     

1) Privredno društvo je nakon 31. 12. 2016. godine dobilo izvršnu sudsku presudu. Presudom se privrednom društvu nalaže da svom poveriocu isplati 4.000.000 dinara sa kamatom obračunatom do dana donošenja presude, u iznosu od 200.000 dinara. Društvo u svojim knjigama već ima evidentiranu obavezu u iznosu od 3.000.000 dinara. U ovom slučaju privredno društvo treba da:

– izvrši prilagođavanje već priznatog stanja, odnosno poveća iznos svojih već iskazanih obaveza do visine obaveze koju ima po sudskoj presudi, odnosno povećava obavezu za 1.000.000 dinara;

– evidentira obavezu za obračunatu kamatu u iznosu od 200.000 dinara.

U slučaju da Društvo nema evidentiranu obavezu u knjigama, neophodno bi bilo da prizna ukupan iznos obaveza koje mora da plati po izvršnoj presudi.

Primer 3. Naplata ispravljenog potraživanja posle 31. 12.

1) Pravno lice je prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. 12. 2016. godine, u skladu sa svojim računovodstvenim politikama ispravilo sva potraživanja starija od 60 dana u iznosu od 1.000.000 dinara.

2) Nakon datuma bilansa stanja, 25. februara 2017. godine, kupac X koji je bio ispravljen, izvršio je plaćanje u ukupnom iznosu dugovanog potraživanja od 250.000 dinara. S obzirom na to da finansijski izveštaji još nisu odobreni za objavljivanje, ovaj događaj – naplata sumnjivog potraživanja – ima karakter korektivnog događaja jer predstavlja dokaz da je ispravljeno potraživanje ipak naplativo. Shodno navedenom, društvo na dan 31. 12. 2016. godine sprovodi sledeće korektivno knjiženje:

2a) Knjiženje u 2017. godini:

Primer 4. Obezvređenje zaliha robe posle 31. 12.

1) Na dan 31. 12. 2016. godine društvo ima zalihe robe u prometu na veliko, čija je nabavna vrednost 1.000.000 dinara. Na dan bilansa stanja je procenom utvrđeno da ne postoje razlozi za obezvređenje zaliha robe. Međutim, u februaru 2016. godine rukovodstvo je donelo odluku da se zalihe prodaju ispod nabavne vrednosti robe i to za iznos od 650.000 dinara.

Knjiženje korektivnog događaja pod 31. 12. 2016. godine je sledeće:

2. Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda

Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda predstavljaju poslovne promene praćene odgovarajućom dokumentacijom, koje su nastale posle dana bilansa a pre odobrenja finansijskih izveštaja od strane rukovodstva. Ove promene ne prouzrokuju korekciju iznosa u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima tekućeg perioda. Nekorektivni događaji se ne iskazuju u finansijskim izveštajima tekućeg perioda, već se efekti evidentiraju u narednom periodu u kome su događaji nastali. Međutim, društva koja imaju obavezu sastavljanja Napomena uz finansijske izveštaje, treba da obelodane prirodu nekorektivnog događaja ukoliko je materijalno značajan, kao i procenu njegovog finansijskog efekta.

Karakteristični primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda su:

– raspodela dobiti nakon dana bilansa;

– značajna promena cene imovine ili deviznih kurseva;

– značajna poslovna kombinacija ili prodaja posle dana bilansa;

– objavljivanje plana za prestanak poslovanja;

– velike kupovine ili otuđenje sredstava posle dana bilansa;

– uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode;

– emitovanje ili otkup dužničkih instrumenata ili instrumenata kapitala;

– preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza;

– početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda.