POVEĆANJE OSNOVNOG KAPITALA KONVERZIJOM OBAVEZA

Prema članu 146. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 – dr. zakon i 5/2015 – u daljem tekstu: Zakon), osnovni kapital društva sa ograničenom odgovornošću može da se poveća, između ostalog, i pretvaranjem (konverzijom) potraživanja prema društvu u osnovni kapital. Ta potraživanja prema društvu mogu biti kratkoročna ili dugoročna pošto Zakon ne propisuje, ali i ne ograničava vrstu obaveze koja se može konvertovati u kapital.

Znači, društvo sa ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: Društvo) umesto da svoje obaveze prema poveriocima (po osnovu isporučene robe, pružene usluge, zajma itd.) izmiri plaćanjem, iste izmiruje konverzijom tih potraživanja u osnovni kapital, dakle smanjenjem obaveza, a povećanjem sopstvenog osnovnog kapitala.

Smatramo da ovakav način „izmirivanja” obaveza ima značajne mogućnosti u našim sadašnjim ekonomskim uslovima privređivanja i to je često pogodan način za rešavanje dužničko-poverilačkih odnosa između naših društava, kao i između društava i banaka, naravno uz pronalaženje zajedničkih interesa poverilaca i dužnika, u kojima se dužnici oslobađaju obaveza, a za uzvrat umanjuju svoja upravljačka i imovinska prava u korist poverilaca. Dakle, povodom odlučivanja o raspodeli ostvarenih rezultata za 2016. godinu, ovo može biti jedna od opcija za rešavanje aktuelnih problema u poslovanju.

Šta znači konvertovanje obaveza u osnovni kapital

Konverzija (pretvaranje) potraživanja u osnovni kapital predstavlja zamenu poveriočevog potraživanja prema privrednom društvu u njegov ulog u tom društvu, i to novčani ulog sa konkretnim procentom učešća u osnovnom kapitalu tog društva. Konverzijom se potraživanje gasi, smanjuju se obaveze Društva, ali se ugašena potraživanja pretvaraju u osnovni kapital, pa se na ovaj način povećava osnovni kapital Društva. Sa stanovišta poverioca, konverzija potraživanja u osnovni kapital predstavlja zamenu poveriočevog potraživanja prema privrednom društvu u njegovom procentualnom učešću u osnovnom kapitalu tog društva. Smanjivanjem obaveza i povećanjem osnovnog kapitala poboljšava se finansijska struktura Društva, povećavaju se sopstvena sredstva u odnosu na tuđa i povećavaju se dugoročni izvori sredstava u odnosu na kratkoročne.

Konverzija duga u kapital podrazumeva povećanje osnovnog kapitala Društva dužnika formiranjem novog uloga čiji vlasnik postaje novi član Društva, bivši poverilac. Zato se ovaj postupak može označiti ne samo kao konverzija obaveza u kapital, već i kao konverzija potraživanja udela u kapitalu Društva dužnika.

Koji su efekti konverzije dugova u osnovni kapital

Konverzijom obaveza u osnovni kapital u poslovnim knjigama dužnika nastaju sledeće promene:

1) osnovni kapital društva se povećava;

2) smanjuju se obaveze društva u iznosu koji je konvertovan u kapital;

3) menja se struktura učešća u kapitalu i vlasnika društva jer novi vlasnik postaje poverilac čiji se dug konvertuje, a time se smanjuje učešće jednog ili više dosadašnjih vlasnika.

U poslovnim knjigama poverioca nastaje promena u pogledu gašenja potraživanja, a umesto njega poverilac stiče udeo u kapitalu dužnika koji se evidentira na računu učešća u kapitalu Društva dužnika.

Kako se obavlja konverzija dugova u osnovni kapital

Prvi preduslov za sprovođenje konverzije obaveza u kapital je saglasnost članova Društva (član 167. Zakona) koja je potrebna jer se konverzijom umanjuju prava jednog ili više postojećih članova.

Posle toga je potrebno doneti odluku na skupštini Društva o povećanju osnovnog kapitala, a zatim se zaključuje ugovor o konverziji između poverioca i dužnika.

Osnovna pitanja koja poverilac i Društvo treba ugovorom o konverziji da dogovore jesu: koja vrednost potraživanja se konvertuje, kolika će biti vrednost udela koji stiče poverilac i koliko procentualno učešće u osnovnom kapitalu dužnika stiče poverilac. Svakako da je osnovno rešenje da vrednost udela odgovara vrednosti obaveze koja se konvertuje. U određivanju tog odnosa vrednost udela, odnosno procenat učešća u kapitalu koji stiče poverilac, treba da se utvrđuje na osnovu odnosa vrednosti obaveze i tržišne, odnosno knjigovodstvene vrednosti kapitala dužnika (ako je ona jednaka tržišnoj).

U pogledu knjigovodstvenog sprovođenja konverzije, treba imati u vidu da se Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik), na računu 410 – Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital, iskazuju dugoročne obaveze koje se u skladu sa ugovorom mogu konvertovati u odgovarajući oblik kapitala, ali se ovaj račun može koristiti i za konvertovanje kratkoročnih obaveza u kapital.

Na primer:

Društvo „A” – dužnik i društvo „B” – poverilac usaglasili su svoje poslovne knjige i utvrdili da društvo „A” ima dospele neizmirene obaveze prema društvu „B” kao dobavljaču, u iznosu od 200.000.000 dinara po osnovu isporučenih sirovina za potrebe društva „A”. Pošto dugovi više meseci nisu izmireni, a mali su izgledi da se to desi u bliskoj budućnosti, oba društva su sklopila sporazum o konvertovanju obaveze društva „A” u osnovni kapital tog društva. Po ovom pravnom poslu je izvršeno sledeće knjiženje:

a) Evidentiranje u poslovnim knjigama poverioca

b) Evidentiranje u poslovnim knjigama Društva (dužnika)

Ovo su konačno uknjiženi efekti sporazuma o konverziji, međutim, možemo pogledati i detaljniji primer u kome se eventualna konverzija može ugovoriti i prilikom zaključivanja konkretnog posla, na primer prilikom odobravanja kredita Društvu. Konkretno:

1) Društvo je dobilo kredit od banke u visini 200.000 dinara sa kamatom od 10% godišnje. Ugovorom je predviđena mogućnost konverzije kredita i kamate u iznosu od 6.000 dinara posle proteka polovine otplatnog roka u slučaju neplaćanja.

2) Društvo je zbog teškoća u poslovanju na polovini otplatnog perioda predložilo i zaključilo ugovor sa bankom o konverziji iznosa kredita od 200.000 dinara i kamate od 6.000 dinara u osnovni kapital.

Knjiženje po ovom pravnom poslu je sledeće:

Pošto je u ovom slučaju unapred ugovorena mogućnost konverzije, izvršeno je knjiženje na računu 410. Da takva mogućnost nije bila unapred dogovorena, primljeni kredit bi se normalno knjižio stavom 241/414, a ako Društvo naknadno uvidi da ne može da vrati kredit i kamatu po sklopljenom sporazumu o konverziji, sa računa 414 – Dugoročni krediti u zemlji preneo bi obavezu na račun 410 – Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital.

Takav slučaj prikazan je u sledećem primeru društva „A” – poverioca i društva „B” – dužnika, koji su sklopili sporazum o konverziji pozajmice od 250.000 dinara društva „A” u osnovni kapital društva „B”. Knjiženje po ovom pravnom poslu je sledeće:

1) Evidentiranje u poslovnim knjigama poverioca

2) Evidentiranje u poslovnim knjigama Društva (dužnika)

Registracija konverzije obaveza u osnovni kapital

Kao što smo prethodno rekli, za povećanje osnovnog kapitala Društva neophodna je odluka skupštine. Skupština donosi odluku o povećanju kapitala većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva ili drugom većinom, ako je to predviđeno osnivačkim aktom, s tim što ta većina ne može biti manja od obične većine ukupnog broja glasova članova društva.

Povećanje osnovnog kapitala po osnovu konverzije, kao i po ostalim osnovama, zahteva sprovođenje postupka izmene osnivačkog akta i upis u Registar privrednih subjekata. U skladu sa članom 42. stav 1. tač.1) i 4) Pravilnika o sadržini registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl. glasnik RS”, br. 42/2016), uz prijavu povećanja osnovnog kapitala pretvaranjem potraživanja u osnovni kapital Društva, prilaže se i:

1) odluka skupštine Društva o povećanju osnovnog kapitala;

2) ugovor o pristupanju novog člana sa overenim potpisima svih članova društva i poverioca koji, kao novi član, pristupa društvu.

Osnovni kapital Društva smatra se povećanim danom registracije povećanja osnovnog kapitala (shodna primena člana 300. Zakona).

Takođe, podsećamo da „pretvaranje” novčanog potraživanja od društva sa ograničenom odgovornošću u kapital tog društva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, po osnovu koga poverilac novčanog potraživanja čije se „pretvaranje” u kapital društva vrši, stiče ili povećava svoj postojeći udeo u konkretnom društvu s ograničenom odgovornošću, nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, niti porezom na prenos apsolutnih prava. (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-02215/2008-04 od 27. 3. 2009. godine).

Odluka o povećanju osnovnog kapitala DOO pretvaranjem (konverzijom) potraživanja prema društvu u osnovni kapital

U nastavku dajemo primer odluke koju skupština DOO donosi kada se u tom društvu vrši povećanje osnovnog kapitala po osnovu konverzije potraživanja u osnovni kapital.

Na osnovu odredbi člana 146. Zakona o privrednim društvima, skupština društva sa ograničenom odgovornošću „A”, dana ____ donosi:

Odluku o povećanju osnovnog kapitala društva

Član 1.

Ukupan  registrovani osnovni kapital društva je 300.000,00 dinara.

Skupština društva „A” donosi  odluku o povećanju osnovnog kapitala društva u  iznosu od 80.000,00 dinara u novčanom obliku.

Osnov povećanja kapitala društva je pretvaranje (konverzija) potraživanja prema društvu u osnovni kapital.

Član 2.

Ukupna vrednost osnovnog novčanog kapitala društva nakon povećanja je 380.000,00 dinara.

Član 3.

Vrednost kapitala  po članovima nakon povećanja kapitala je:

Član „AA”, ulica ______br.___,__________, JMBG/matični broj, upisani novčani kapital: 300.000,00 dinara, uplaćeni novčani kapital: 300.000,00 dinara, što iznosi 79% udela u ukupnom osnovnom kapitalu društva.

Član „BB”, ulica ________br.___,__________, JMBG/matični broj, upisani novčani kapital: 80.000,00 dinara, uplaćeni novčani kapital: 80.000,00 dinara, što iznosi 21% udela u ukupnom osnovnom kapitalu društva.

Član 4.

Odluka o povećanju osnovnog kapitala društva registrovaće se, u skladu sa zakonom o registraciji, u roku od šest meseci od dana donošenja.

Član 5.

Osnovni kapital društva smatra se povećanim danom registracije povećanja osnovnog kapitala.