Nedoumice u vezi sa primenom Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima

JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
AKTUELNA TEMA
Redakcija
Nedoumice u vezi sa primenom Uredbe o
fiskalnim pogodnostima i direktnim
davanjima
Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fi-
skalnim pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima u privatnom sektoru i
novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja
ekonomskih posledica nastalih usled bolesti
COVID-19 (dalje: Uredba), koja je objavljena u „Slu-
žbenom glasniku RS” broj 54/20 od 10. aprila, a
stupa na snagu na dan objavljivanja. Komentar Ured-
be objavili smo u broju 5/2020 ovog časopisa.
Nakon predaje časopisa u štampu objavljene
su i dopune Uredbe, tačnije 24. 4. 2020. godine u
„Službenom glasniku RS” broj 60/2020 objavljena
je Uredba o dopunama Uredbe o fiskalnim pogod-
nostima i direktnim davanjima privrednim su-
bjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći
građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posle-
dica nastalih usled bolesti COVID-19. Dopune
su stupile na snagu odmah, što znači 24. 4. 2020.
godine.
U vezi sa primenom Uredbe javile su se brojne
nedoumice. U direktnoj komunikaciji sa pret-
platnicima nastojali smo da pomognemo u reša-
vanju nejasnoća, koje su se u prvi mah, nakon objave
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Uredbe, u najvećoj meri odnosile na prijavljivanje
privrednih subjekata i ispunjavanje uslova za ko-
rišćenje paketa mera. U nastavku smo izdvojili
neka pitanja pretplatnika koja su aktuelna i dalje,
odnosno prilikom korišćenja prava na fiskalne
pogodnosti i direktna davanja.
1 Isplata direktnog davanja –
preduzetnici koji ne isplaćuju ličnu
zaradu
Pitanje: Da li preduzetnik paušalac dobi-
jena direktna davanja mora da isplati na lični
tekući račun ili može da ih prenese na svoj po-
slovni račun?
Odgovor: Uredbom nije na jasan način uređeno
kako će preduzetnici raspolagati direktnim da-
vanjem, osim davanjima koja se odnose na zaposlene
kod preduzetnika. Naime, odredbom člana 2. tačka
3) Uredbe propisano je da se direktna davanja iz bu-
džeta privrednim subjektima u privatnom sektoru,
tj. uplata bespovratnih novčanih sredstava pri-
vrednim subjektima, mogu koristiti isključivo za
isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
Članom 13. stav 15. Uredbe propisano je da u
slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana
sredstva sa posebnog računa iz stava 2. ovog člana
na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna
davanja u skladu sa ovom uredbom, i to do dana ga-
šenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva
s tog računa na poseban račun iz stava 1. navedenog
člana.
Prema našem mišljenju, preduzetnik koji ne
isplaćuje ličnu zaradu treba da prenese dobijeni
iznos direktnih davanja na lični tekući račun.
Ipak, prema poslednjim nezvaničnim informaci-
jama iz Ministarstva finansija (kroz odgovore na
pitanja), preduzetnik koji nema zaposlene i nije
se opredelio za isplatu lične zarade, novac sa na-
menskog računa može da prebaci na svoj poslovni
račun, pri čemu njime može da raspolaže, kao i
bilo kojim drugim novcem na poslovnom računu.
Naravno, čak i ako preduzetnik prebaci sred-
stva na privatni račun, ista sa tog računa može
da uplati na svoj poslovni račun ukoliko su mu
potrebna radi finansiranja tekuće likvidnosti,
kada će prihod evidentiran po tom osnovu biti
izuzet iz prihoda u poreskom bilansu, odnosno
smatraće se poslovnim rashodom (ulaganje lične
imovine u poslovnu).
2 Šifra plaćanja prilikom isplate
sa posebnog namenskog računa
Pitanje: Koja šifra plaćanja se koristi pri-
likom isplate sa posebnog namenskog računa?
Odgovor: Prilikom isplata sa namenskog raču-
na zarada i naknada zarada zaposlenima kod pri-
vrednih subjekata unosi se šifra plaćanja 240, dok
se za isplate preduzetnicima paušalcima i pre-
duzetnicima koji se nisu opredelili za isplatu
lične zarade unosi šifra plaćanja 241 (ovi pre-
duzetnici prilikom isplate sa namenskog računa
ne upisuju poziv na broj).
3 Višak dobijenih sredstava –
neopravdano dobijena sredstva
Pitanje: Za zaposlenog sa nepunim radnim
vremenom dobili smo puni iznos direktnog da-
vanja. Da li taj višak sme da se iskoristi za is-
platu nekom drugom zaposlenom?
Odgovor: U praksi se dešavalo da je privred-
ni subjekt za zaposlena lica sa nepunim radnim
vremenom (recimo 50% od punog radnog vremena)
dobio puni iznos direktnog davanja (30.367,04 di-
nara), umesto polovine navedenog iznosa u visini
od 15.183,52 dinara.
Takođe, bilo je i slučajeva da je preduzetnik
koji je u isto vreme i u radnom odnosu kod drugog
poslodavca dobio iznos direktnog davanja, što
ne bi trebalo da je slučaj jer preduzetnik koji
ima status zaposlenog lica ne ostvaruje pravo
na direktno davanje, već isključivo poslodavac
kod kojeg je to lice u radnom odnosu.
U navedenim (i drugim sličnim) slučajevima u
kojima su privredni subjekti dobili iznos sred-
stava koji ne odgovara iznosu direktnog davanja
na koji ostvaruju pravo u skladu sa Uredbom, već
su dobili sredstva u većem iznosu, taj iznos više
uplaćenih sredstava nemaju pravo da koriste
kako za isplatu zarade i naknade zarada zaposle-
nih, odnosno za lične zarade preduzetnika i sl.,
tako ni za bilo koje druge namene.
Članom 12. stav 4. Uredbe propisano je da pri-
vredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja povra-
ćaj direktnih davanja vrše na poseban namenski
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
AKTUELNA TEMA
račun otvoren za tu namenu u Ministarstvu fi-
nansija – Uprava za trezor (dakle, na onaj račun sa
kog je iznos direktnih davanja i prebačen privred-
nom subjektu). Ipak, Uredbom nije precizirano da
se navedeni stav člana 12. primenjuje i u slučaju
povraćaja greškom dobijenih sredstava. Znači,
iznos više uplaćenih sredstava po navedenom
osnovu svakako bi trebalo da bude vraćen od stra-
ne korisnika direktnog davanja. Međutim, u ovom
trenutku nije poznato na koji će način biti omo-
gućena realizacija povraćaja navedenih sredstava,
kao i da li će se povraćaj vršiti pre 15. avgusta
2020. godine. Očekujemo da će se nadležni oglasiti
po ovom pitanju sa odgovarajućom instrukcijom.
Osim toga, i ako samo ostavite „višak” novča-
nih sredstava na namenskom računu, isti će, kao
neiskorišćen, 15. avgusta 2020. godine automatski
biti povučen sa namenskog računa na odgovarajući
poseban račun u Upravi za trezor.
4 Dobijena direktna davanja i za
zaposlene kojima je prestao radni
odnos
Pitanje: Preduzetnik je na 31. 3. 2020. godine
imao šestoro zaposlenih lica, a podneta je po-
reska prijava PPP-PD za osmoro zaposlenih za
mart, sa datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine. Ra-
zlika postoji jer za dva zaposlena lica postoji
prestanak radnog odnosa u martu. Međutim, na
namenski račun ovog preduzetnika uplaćena su
sredstva za osmoro zaposlenih. Kako da postupi
preduzetnik u datom slučaju, odnosno da li ima
pravo na direktna davanja za dva zaposlena lica
kojima je radni odnos prestao u martu, a još uvek
im nije isplaćena zarada za mart?
Odgovor: Bez obzira na to što je preduzetnik
31. 3. imao šestoro zaposlenih, direktno dava-
nje dobio je za osmoro zato što je članom 9. stav
1. alineja 1) Uredbe propisano da se iznos računa
kao broj zaposlenih sa punim radnim vremenom
za čije je zarade i naknade zarada podneo obrazac
PPP-PD za mart × 30.367 dinara.
Nezvanični stav Ministarstva finansija gla-
si da se dobijena bespovratna novčana sredstva ne
vezuju za pojedinačne zaposlene, što znači da po-
slodavac zaposlenima obračunava zaradu u skladu
sa opštim pravilima i ugovorima o radu, a dobi-
jena sredstva iz budžeta koristi za isplatu ukup-
no obračunatih zarada.
Uplaćena bespovratna novčana sredstva svaka-
ko treba da se iskoriste za isplatu zarada zapo-
slenih, ali Uredbom o fiskalnim pogodnostima i
direktnim davanjima nije opredeljen način odre-
đivanja iznosa koji će sa namenskog računa biti
prenet pojedinačnim zaposlenim radnicima. U
tom smislu, prema našem mišljenju, nema prepreka
da se dobijeno davanje koristi i prilikom ispla-
te neto zarade zaposlenima (kojima je radni odnos
prestao u martu).
5 Produženje ugovora na određeno
Pitanje: Ugovor o radu na određeno vreme
sklopljen je pre 15. 3. 2020. godine, a produžen 1.
5. 2020. godine na mesec dana. Ako nakon isteka
ovog produženja poslodavac ponovo ne produži
ugovor, da li gubi pravo na korišćenje paketa
mera?
Odgovor: Prema odredbi člana 12. stav 1. Ured-
be, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi
pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i di-
rektnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko
u periodu od 15. marta 2020. godine, pa do isteka
roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih
davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zapo-
slenih za više od 10%, ne računajući zaposlene
koji su sa privrednim subjektom u privatnom sek-
toru zaključili ugovor o radu na određeno vreme
pre 15. marta 2020. godine za period koji se zavr-
šava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka
roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih
davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe. Prema tome, u sma-
njenje broja zaposlenih po osnovu kojeg subjekt gubi
pravo na pogodnosti i davanja iz Uredbe ne uraču-
nava se prestanak radnog odnosa istekom ugovora
koji je zaključen na određeno vreme pre 15. 3. 2020.
godine. Međutim, ako je ugovor o radu na određeno
vreme zaključen nakon navedenog datuma, presta-
nak radnog odnosa istekom ovog ugovora računa se
u smanjenje zaposlenih. Imajući u vidu da pri pro-
duženju ugovora o radu subjekt sa zaposlenim prak-
tično zaključuje novi ugovor o radu na određeno
vreme, mišljenja smo da se prestanak radnog odnosa
istekom novog ugovora na određeno (zaključen pri-
likom „produženja” radnog odnosa, odnosno nakon
15. 3. 2020. godine) računa u smanjenje zaposlenih u
smislu člana 12. Uredbe.
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
6 Isplata zaposlenima koji nemaju
otvoren tekući račun
Pitanje: Kada novac legne na namenski COVID
račun, da li svi radnici moraju da imaju otvore-
ne tekuće račune za uplatu sredstava ili firma
sredstva može da podigne na šifru 140 preko
blagajne, gde će radnik potpisati priznanicu
da je sredstva primio? Postoji firma koja neto
svojim radnicima tako isplaćuje od osnivanja
i radnici nemaju otvorene račune u poslovnim
bankama.
Odgovor: Svi zaposleni moraju da imaju otvo-
rene tekuće račune. Sa posebnog namenskog računa
moguća je samo direktna isplata na tekući račun
zaposlenog, pri čemu nije dozvoljeno podizanje
novca sa njega ili prenos na poslovni račun po-
slodavca.
7 Administrativna zarada
Pitanje: Da li sa posebnog namenskog računa
može da se vrši isplata administrativne za-
brane na primanje zaposlenog?
Odgovor: Prema članu 2. tačka 3) Uredbe, di-
rektna davanja iz budžeta privrednim subjektima
u privatnom sektoru predstavljaju uplatu bespo-
vratnih novčanih sredstava privrednim subjek-
tima u skladu sa ovom uredbom, koja mogu da se
koriste isključivo za isplate zarada i naknada
zarada zaposlenima.
Navedeni slučaj nije posebno uređen Uredbom
o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanji-
ma, odnosno nije predviđeno da li sa namenskog
računa može da se izvrši plaćanje poveriocima
zaposlenih. Ipak, ukoliko banka nije postavila
ograničenje u pogledu prenosa sredstava sa namen-
skog računa na račun poverioca zaposlenog, s jedne
strane, prema našem mišljenju, nema prepreka da
se takvo plaćanje i realizuje (jer je i na taj način
isplaćena zarada, imajući u vidu da se plaćanje po-
veriocu vrši u ime i za račun zaposlenog). Osim
toga, ukoliko poslodavac ne postupi po rešenjima
o obustavi, odgovoran je u skladu sa članovima 295.
i 296. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. S druge
strane, s obzirom na to da su, u cilju kontrole na-
menskog trošenja sredstava, sredstva koja privred-
ni subjekt dobija na ime direktnih davanja strogo
namenskog karaktera i mogu se koristiti samo za
isplatu zarade ili naknade zarade zaposlenom, sa
namenskog računa koji je otvoren za potrebe rea-
lizacije direktnih davanja u skladu sa Uredbom
sredstva ne mogu da se preusmere radi izvršenja
administrativne zabrane.
U slučaju da je neto zarada zaposlenog viša od
30.367 dinara, rešenje može da bude da poslodavac
sprovede administrativnu zabranu na delu neto
zarade koji isplaćuje sa redovnog računa (iznos
iznad 30.367). U drugom slučaju (neto zarada izno-
si 30.367) alternativa je da zaposleni sam izvrši
plaćanje poveriocu, kao i da poslodavcu dostavi
dokaz o tome.
8 Pravo na direktna davanja ako se
plaćaju porez i doprinosi
Pitanje: Da li gubim pravo na bespovratna
sredstva ako nastavim sa plaćanjem poreza i do-
prinosa na zarade (ne želim odlaganje plaćanja)?
Odgovor: Privredni subjekat koji prihvati
mere, formalno prihvata sve propisane mere iz
Uredbe. Dakle, formalno nije moguće da se selek-
tivno opredeli za mere. Međutim, nema smetnji
da privredni subjekt koji koristi mere unapred
plati porez i doprinose (akontacije poreza, porez
i doprinose na zarade) čija je dospelost odlože-
na. Tim činom privredni subjekt ne gubi pravo na
ostale pogodnosti iz Uredbe. On će imati pret-
platu poreza po osnovu unapred plaćenih javnih
prihoda, koja će se zatvoriti na dan kada ti javni
prihodi budu dospeli.
9 Smanjenje broja zaposlenih
Pitanje: Firma ima dva radnika i ostvari-
la je pravo na fiskalne pogodnosti i direktna
davanja. Jedan radnik će 31. 5. 2020. raskinuti
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
AKTUELNA TEMA
radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju,
a na njegovo mesto 1. 6. 2020. treba da dođe nov
radnik, tako da neće biti smanjenja zaposlenih.
Da li novi radnik u tom slučaju treba da bude
prijavljen od 31. 5. 2020? Da li radnik koji je
otišao u penziju ima prava na direktna davanja
za maj mesec koja će biti isplaćena u julu ili ne,
s obzirom na dopunu Uredbe?
Odgovor: Dakle, da bi očuvao broj zaposlenih,
privredni subjekt novog radnika mora da prijavi
najkasnije 31. 5, kako bi na taj dan bio na spisku
zaposlenih. Činjenica da se radi o prestanku rad-
nog odnosa zbog odlaska zaposlenog u penziju nije
od uticaja na primenu Uredbe jer se pod smanjenjem
broja zaposlenih podrazumevaju svi oblici pre-
stanka radnog odnosa, bez obzira na to da li su
nastali voljom ili krivicom zaposlenog ili po-
slodavca (osim isteka ugovora o radu na određeno
vreme zaključenog pre 15. marta).
Pravo na direktna davanja stiče privredni
subjekt (poslodavac), a ne njegov zaposleni. Sred-
stva koja je privredni subjekt primio na poseban
namenski račun u maju samo su obračunata kao pro-
izvod broja radnika u martovskoj prijavi i 30.367
dinara. Njihovo korišćenje nije vezano ni za spe-
cifičnog radnika (ime i prezime) ni za specifi-
čan mesec (za koji se isplaćuje neto zarada). Važno
je jedino da od njih privredni subjekt isplaćuje
neto zarade na koje su prethodno obračunati porez
i doprinosi i podnesena je poreska prijava.
Iznos koji ćete dobiti uplaćen u julu jednak je
2 × 30.367 (ako prijavite novog zaposlenog do 31. 5),
odnosno dva zaposlena minus jedan kojem prestaje
radni odnos, plus jedan novozaposleni. Znači, pa-
zite da na poslednji dan u mesecu, počev od 30. 4. do
31. 10, imate dvoje zaposlenih (bez obzira na to da
li u toku meseca ima fluktuacija), jer se upoređuje
broj zaposlenih na poslednji dan u mesecu sa bro-
jem zaposlenih na 15. 3.
Pitanje: U pitanju je ugostiteljska radnja kojoj
je radnik dao otkaz 31. 3. 2020, bez krivice po-
slodavca, tj. našao je drugi posao. U tom periodu
Uredba nije bila na snazi, a Vlada je zatvorila
ugostiteljske objekte od 24. 3. 2020. godine. Vla-
snik nije tražio zamenu za pomenutog radnika.
Međutim, ostao je bez uplate od 30.367,00 dinara
za ostale radnike. Da li postoji način da se to
ispravi jer je radnja u zaista teškoj situaciji,
s obzirom na to da ima četvoro zaposlenih, a mo-
rao je da se isplati i zakup u celosti za period u
kom nije radila.
Odgovor: Nažalost, u opisanom primeru došlo
je do smanjenja broja zaposlenih za više od 10% (15.
3. privredni subjekt imao je petoro zaposlenih, a
10. 4. četvoro – 1 : 5 = 20% smanjenje), zbog čega pri-
vredni subjekt nema pravo da se prijavi i koristi
fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe.
Činjenica da se radi o prestanku radnog odnosa
usled otkaza od strane zaposlenog nije od utica-
ja za primenu Uredbe jer se pod smanjenjem broja
zaposlenih podrazumevaju svi oblici prestanka
radnog odnosa, bez obzira na to da li su nastali
voljom ili krivicom zaposlenog ili poslodavca
(osim isteka ugovora o radu zaključenog na odre-
đeno vreme).
10 Trajni prestanak obavljanja
delatnosti preduzetnika nakon
dobijenih sredstava
Pitanje: Da li preduzetnik koji se opredelio
za isplatu lične zarade i iskoristio direktna
davanja može da zatvori preduzetničku radnju u
julu, a da pritom ne snosi nikakve posledice?
Odgovor: Uredbom je kao jedini uslov za gubi-
tak prava (i vraćanje uzetih sredstava) propisan
slučaj smanjenja broja zaposlenih ispod dozvoljene
granice od 10% u odnosu na broj zaposlenih 15. 3,
kao i slučaj isplate dividende (ili učešća u do-
biti) do kraja 2020. godine.
Preduzetnik koji koristi pogodnosti iz Uredbe
ne gubi to pravo prestankom obavljanja delatnosti.
S druge strane, pre prestanka obavljanja delatnosti
treba da plati sve obaveze po osnovu javnih priho-
da, uključujući i one za koje je odložena dospelost
u skladu sa Uredbom. Naime, u skladu sa članom 29.
stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj ad-
ministraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002… i
86/2019), organ, organizacija ili drugo lice na-
dležno za upis u propisani registar lica koja
obavljaju delatnost ne može da briše lice iz pro-
pisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih
obaveza, odnosno o brisanju iz evidencije propisa-
ne poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski
organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja
zahteva za brisanje iz propisanog registra. Dakle,
bez obzira na to što porezi i doprinosi čija je
dospelost odložena u skladu sa Uredbom nisu do-
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
speli u momentu prestanka obavljanja delatnosti,
verujemo da nadležni poreski organ neće izdati
uverenje o izmirenim obavezama pre nego što pre-
duzetnik plati te obaveze. Nakon plaćanja pred-
metnih obaveza, tj. po dobijanju uverenja Poreske
uprave o izmirenim obavezama, preduzetnik može
da registruje prestanak delatnosti u APR-u. Zna-
či, Uredbom nije propisano da preduzetnik mora da
vrati sredstva iz direktnog davanja ukoliko trajno
prestane sa obavljanjem delatnosti.
11 Iznos koji se isplaćuje
zaposlenima sa posebnog namenskog
računa
Pitanje: Firma A ima troje zaposlenih, od ko-
jih dvoje ima neto zaradu od 40.000, a jedno 300.000.
Firma je dobila na namenski račun 90.000 u maju,
90.000 u junu i 90.000 u julu. Da li sve neto zarade
može da isplaćuje iz sopstvenih sredstava, pri
čemu bi 5. avgusta za julsku zaradu trećem zaposle-
nom isplatio svih 270.000 sa namenskog računa +
30.000 sa običnog tekućeg računa, a ostaloj dvoji-
ci po 40.000 sa običnog tekućeg?
Odgovor: Iako po logici stvari ne bi bilo
smetnje da se uradi kao što je opisano, s obzirom
na to da je suština da se dobijena direktna dava-
nja iskoriste za isplatu neto zarada zaposlenima,
preporučujemo oprez prilikom primene pomenu-
tog pristupa.
Iz onoga kako je napisana citirana odredba
člana 13. stav 15. Uredbe proizlazi da poslodavac
mora da isplati direktno davanje na tekući račun
svakog zaposlenog za kog je dobijeno to davanje.
Dakle, kada bi se strogo formalno tumačila ova
odredba, moglo bi da se zaključi da bi poslodavac
svakom zaposlenom sa punim radnim vremenom mo-
rao da isplati iznos minimalne zarade sa namen-
skog računa, a ostatak zarade iz svojih sredstava.
Nezvaničan stav Ministarstva finansija gla-
si da se dobijena bespovratna novčana sredstva ne
vezuju za konkretnog zaposlenog, već je davanje iz-
vršeno privrednom subjektu na osnovu broja zapo-
slenih za konkretan mesec.
Uplaćena bespovratna novčana sredstva svaka-
ko treba da se iskoriste za isplatu zarada zapo-
slenih, ali Uredbom o fiskalnim pogodnostima i
direktnim davanjima nije opredeljen način odre-
đivanja iznosa koji će sa namenskog računa biti
prenet pojedinačnim zaposlenim radnicima.
Dakle, naše je mišljenje da poslodavac može da
isplati zarade na navedeni način (da određenom
broju zaposlenih isplati celu zaradu iz svojih
sredstava, a da određenom broju zaposlenih celu
zaradu isplati sa namenskog računa), s tim što
ne isključujemo mogućnost drugačijih tumačenja.
Upravo zbog nedostatka zvaničnog stava nadle-
žnih organa, iz predostrožnosti smatramo da je
bolje da se iznos od 30.367 iskoristi prilikom
isplate neto zarade zaposlenog, a da se iznos iznad
toga isplati sa redovnog računa poslodavca.
12 Iznos direktnog davanja za
zaposlenog koji nije radio ceo mesec
Pitanje: Imali smo dva radnika na 31. 3. 2020.
godine. Država nam je uplatila za oba radnika po
30.367 dinara, s tim što je drugi radnik počeo
da radi 31. 3. 2020. Da li za njega imamo pravo da
iskoristimo pun iznos koji je država uplatila
ili srazmerno koliko je radio?
Odgovor: Polazimo od pretpostavke da se radi
o zaposlenom sa kojim je ugovor o radu zaključen
sa punim radnim vremenom. Obavezan element ugo-
vora o radu je radno vreme. Ukoliko nije preci-
zirano, smatra se da je ugovor zaključen sa punim
radnim vremenom. Dakle, samo ukoliko je ugovor
zaključen sa nepunim radnim vremenom, kao takav
i može da se tretira.
Činjenica da zaposleni u toku meseca nije
ostvario pun fond sati (zbog plaćenog ili nepla-
ćenog odsustva, o čemu poslodavac mora da ima od-
govarajuće rešenje zbog zasnivanja radnog odnosa
u toku meseca) ne utiče na formu zaključenog ugo-
vora o radu.
Prema odredbama člana 9. Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima, pravna lica
koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo,
mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih nov-
čanih sredstava iz budžeta, i to:
hhu maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020.
godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine;
hhu junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim
vremenom za čije je zarade i naknade zarada pod-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
AKTUELNA TEMA
neo obrazac PPP-PD za obračunski period april
2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto za-
rade za mart 2020. godine;
hhu julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020.
godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za
mart 2020. godine.
Broj zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećava
se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vreme-
nom, i to tako što se za svakog zaposlenog sa ne-
punim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih
uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažo-
vanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u
odnosu na puno radno vreme, što se utvrđuje na
osnovu podataka iz obrasca PPP-PD za odgovara-
jući obračunski period.
Broj zaposlenih iz stava 1. alineja druga ovog
člana umanjuje se i za broj zaposlenih kojima je
kod privrednog subjekta počev od 10. aprila 2020.
godine do 30. aprila 2020. godine prestao radni
odnos.
Broj zaposlenih iz stava 1. alineja treća ovog
člana umanjuje se i za broj zaposlenih kojima je kod
privrednog subjekta počev od 1. maja 2020. godine
do 31. maja 2020. godine prestao radni odnos.
Na osnovu svega navedenog zaključujemo da pri-
vredni subjekti za zaposlene kojima je ugovorom
o radu predviđeno puno radno vreme ostvaruju
pravo na pun iznos direktnog davanja, nezavisno
od toga što su radili samo deo meseca zbog zasni-
vanja ili prestanka radnog odnosa. Znači, samo
za zaposlene sa kojima poslodavac ima zaključen
ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom iz-
nos direktnog davanja obračunava se srazmerno
ugovorenom procentu angažovanja.
Sredstva koja ste dobili na poseban namenski
račun u maju samo su obračunata kao proizvod bro-
ja radnika u martovskoj prijavi i 30.367 dinara.
Njihovo korišćenje nije vezano ni za specifičnog
radnika (ime i prezime) ni za specifičan mesec
(za koji se isplaćuje neto zarada). Važno je jedino
da od njih isplaćujete neto zarade na koje ste pret-
hodno obračunali doprinose i podneli poresku
prijavu.
Pitanje: Zaposlena se vraća sa porodiljskog
bolovanja 25. 4. 2020. godine. Da li imamo pravo
na direktna davanja i odlaganje plaćanja poreza
i doprinosa za tog zaposlenog i od kog trenutka?
Odgovor: U poreskoj prijavi za aprilsku zaradu
i toj zaposlenoj počećete da obračunavate zaradu
(na šifri 101 biće utvrđen prihod srazmerno
vremenu provedenom na radu). Dakle, pravo na
odlaganje poreza i doprinosa na aprilske zarade
ostvarujete za sve zaposlene po PPP-PD za april
(sa dozvoljenim šiframa naravno), među kojima se
nalazi i ona. Po osnovu PPP-PD za april (broja
zaposlenih u istoj, koji uključuje i pomenutu zapo-
slenu) Uprava za trezor obračunaće iznos davanja
koji na poseban namenski račun uplaćuje u junu.
13 Rok za prenos sredstava sa posebnog
namenskog računa
Pitanje: Do kada moraju da se iskoriste di-
rektna davanja?
Odgovor: U skladu sa članom 9. stav 7. Uredbe,
privredni subjekt je u obavezi da primljena sred-
stva po osnovu direktnih davanja iskoristi najka-
snije do 15. avgusta 2020. godine.
14 Lična zarada preduzetnika i
direktno davanje
Pitanje: Da li preduzetnik koji se opredelio
za isplatu lične zarade i koji je do sada obraču-
navao i plaćao doprinose na najnižu osnovicu,
a neto isplaćivao oko 13.000 dinara, ima pravo
na ceo iznos direktnih davanja od 30.367,00 ili
samo na 13.000,00 dinara?
Odgovor: Odgovor Ministarstva finansi-
ja, objavljen u okviru pitanja i odgovora na sajtu
Privredne komore Srbije, takav je da iz njega, na-
žalost, nije moguće konkretno i nedvosmisleno
tumačiti postavljeno pitanje:
Ono što je za sada jedino neupitno je da će se sa
posebnog namenskog računa na tekući račun predu-
zetnika preneti onaj iznos neto lične zarade po
osnovu kojeg je podnesena PPP-PD (dakle, obraču-
28 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
nat porez i doprinosi). Ostaje otvoreno pitanje
šta sa ostatkom: ako je neto manji od 30.367 dinara,
da li će ostatak novca smeti da se isplati ili će
ostati neiskorišćen na posebnom namenskom ra-
čunu, odakle će ih vratiti u budžet.
Nezvaničan stav je da se direktno davanje kori-
sti u onom iznosu za koji su obračunati porez i do-
prinosi. Ako je to na neto iznos manji od 30.367,04,
onda se „višak” sredstava iz direktnog davanja
ostavlja neiskorišćen na posebnom namenskom
računu.
S obzirom na nezvaničan stav, jedino sigurno
za sada je da iskoristite onaj iznos dobijenog di-
rektnog davanja za isplatu obračunate neto zarade.
Ostatak za sada neka ostane na posebnom namen-
skom računu.
15 Pravo na direktno davanje po
osnovu zaposlenog koji je istovremeno
i korisnik penzije
Pitanje: Privredno društvo dobilo je po
Uredbi minimalnu zaradu za dva zaposlena, od
kojih je jedan penzioner (i istovremeno u rad-
nom odnosu). Da li za njega sme da se isplati ta
minimalna zarada?
Odgovor: Za penzionera koji je u radnom odnosu
privredni subjekt ima ista i sva prava kao i za
svako drugo zaposleno lice, što znači da ima pra-
vo da koristi direktna davanja dobijena po osnovu
zaposlenog lica koje je ujedno i korisnik penzije.
16 PPP-PD sa datumom plaćanja 4. 1.
2021. nije podnesena do kraja aprila
Pitanje: Platila sam porez i doprinose za
mart 31. 3. 2020, tako da ću mere Vlade koristiti
za april, maj i jun. Obračun poreza i doprinosa
na zarade za mesec april trebalo je uraditi do 30.
4. 2020. god., ali je knjigovođa zakasnio, tako da je
obračun uradio i prijavu podneo 1. 5. 2020. Da li
mere iz Uredbe mogu da koristim za maj, jun i jul?
Odgovor: Nažalost, nemate mogućnost takvog
izbora. Ukoliko prva PPP-PD sa datumom plaća-
nja 4. 1. 2021. nije predata do kraja aprila, pravo
na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direkt-
nih davanja moći ćete da ostvarite za dva meseca, u
skladu sa članom 11. stav 1. alineja 2) Uredbe (prva
PPP-PD sa datumom plaćanja 4. 1. 2021. podnesena
je u maju).
17 Isplata učešća u dobiti
zaposlenima
Pitanje: S obzirom na dopune Uredbe o fi-
skalnim pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima u privatnom sektoru i
novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja
ekonomskih posledica nastalih usled bolesti
COVID-19, kojima je definisano da se pod divi-
dendama podrazumevaju sve isplate koje svojim
VLASNICIMA izvrši privredno društvo po
osnovu vlasništva nad akcijama odnosno udeli-
ma, da li se navedena mera i dalje odnosi na zabra-
nu isplate učešća u dobiti zaposlenima?
Odgovor: Prema stavu 4. člana 16. Uredbe, pod
dividendama u smislu ovog člana podrazumevaju se
sve isplate koje svojim vlasnicima izvrši pri-
vredno društvo po osnovu njihovog vlasništva
nad akcijama, odnosno udelima tog privred-
nog društva. Dakle, precizirano je da se pojam
dividenda odnosi i na isplate učešća u dobiti
članovima društva koja nisu akcionarska. Sada
bi trebalo da je jasno da se zabrana odnosi samo
na isplate po osnovu kapitala, a NE i na ispla-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 29
AKTUELNA TEMA
te po osnovu radnog odnosa (npr. u slučaju člana
društva koji je ujedno i zaposlen u društvu ili u
slučaju isplate drugim zaposlenima).
18 Pozajmica osnivaču
Pitanje: Da li pravno lice može da odobri
beskamatnu pozajmicu osnivaču (fizičkom
licu) i može li to pravno lice da snosi posledi-
ce ako je prihvatilo mere iz Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima?
Odgovor: Društvo može da odobri pozajmicu
fizičkom licu (pa i osnivaču) u skladu sa odredba-
ma Zakona o obligacionim odnosima, koji u člano-
vima 557–565. reguliše ugovor o pozajmici (zajmu).
Tim ugovorom obavezuje se zajmodavac da preda u
svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili
kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se
obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu
količinu novca, odnosno stvari iste vrste i istog
kvaliteta. To znači da su predmet pozajmice stvari
određene po rodu, tzv. generičke stvari, a ne indi-
vidualno određene nezamenljive stvari. Osnovna
obaveza zajmodavca je predaja stvari zajmoprimcu
u ugovoreno vreme, a ako nije ugovoren rok, onda u
vreme kada zajmoprimac to zatraži. Osnovna obave-
za zajmoprimca bilo bi vraćanje stvari zajmodavcu
u ugovoreno vreme. To znači da ugovor o pozajmici
može biti i dobročin, a ne teretan pravni posao,
ako stranke ne ugovore kamatu. Ugovorom o pozajmi-
ci najčešće se kao obaveza zajmoprimca ugovara da,
pored glavnice pozajmljenog novca, vrati i kamatu,
a u ugovorima o privredi pretpostavlja se da je i
kamata ugovorena čak i kada ne stoji u ugovoru. Što
se tiče visine dozvoljene ugovorene kamate, nave-
deno reguliše Zakon o obligacionim odnosima u
članovima 399–402.
Što se tiče najaktuelnije teme u ovom tre-
nutku, a to je Uredba o fiskalnim pogodnostima
i direktnim davanjima, ako se privredni subjekt
odlučio za prihvatanje paketa mera, pozivamo na
oprez. Članom 16. Uredbe propisano je da privred-
ni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele
za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja iz budžeta ne mogu da isplaćuju dividende
do kraja 2020. godine, što znači da se ograničenje
odnosno zabrana kod DOO-a odnosi na isplatu uče-
šća u dobiti.
Osim toga, potrebno je biti oprezan i u pogledu
toga što, iako je Uredbom propisana samo zabra-
na isplate dividendi (odnosno učešća u dobiti),
poreski organ u postupku kontrole može da se po-
zove na načelo fakticiteta iz člana 9. Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji,
pa da davanje pozajmice (koja nije praktikovana
u ranijem poslovanju, nego baš sada) protumači
kao simulovani posao (umesto isplate dividen-
de, odnosno učešća u dobiti): „Poreske činjeni-
ce utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini.
Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva
neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske
obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao.
Kada su na propisima suprotan način ostvareni
prihodi, odnosno stečena imovina, Poreska upra-
va će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom
kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza.”
Svakako preporučujemo oprez prilikom dono-
šenja odluka o pozajmicama osnivačima društva
ako se privredni subjekt odlučio za korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja. Isto
preporučujemo i u slučaju uzimanja iz poslovne
imovine društva od strane osnivača (npr. plaća-
nje poslovnom karticom za lične potrebe) jer po-
reski organ u postupku kontrole može da se pozove
na načelo fakticiteta iz člana 9. ZPPPA, pa da
uzimanje iz poslovne imovine protumači kao si-
mulovani posao (umesto isplate dividende, odno-
sno učešća u dobiti).
19 Pravo na korišćenje paketa mera u
slučaju postojanja duga
Pitanje: Da li i preduzetnici koji imaju dug
prema Poreskoj upravi za svoje doprinose ima-
ju pravo na direktna davanja za sebe, a nemaju za
druge zaposlene?
Odgovor: Uredbom nije propisano, kao uslov za
ostvarivanje prava na fiskalne pogodnosti i di-
rektna davanja, da privredni subjekt mora da ima
izmirene stare poreske obaveze. Jedini uslov kod
preduzetnika odnosi se na očuvanje broja zaposle-
nih (članovi 3. i 12. Uredbe).
20 Pravo na korišćenje paketa mera
ako se koriste drugi podsticaji
Pitanje: Klijentu su dodeljena bespovratna
sredstva od strane Razvojne agencije Srbije po
Uredbi o utvrđivanju programa podrške malim
preduzećima za nabavku opreme u 2018. godini.
30 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Da li takvo pravno lice može da koristi pomoć
države po Uredbi o fiskalnim pogodnostima i
direktnim davanjima?
Odgovor: S obzirom na to da su navedenom
uredbom definisani uslovi za sticanje i zadrža-
vanje prava na korišćenje mera (članovi 3, 12. i
16. Uredbe), korišćenje prava na druge podsticaje
ne isključuje pravo na korišćenje pogodnosti iz
Uredbe.
21 Zabrana isplate dobiti iz ranijih
godina
Pitanje: Kojim aktom je regulisana situa-
cija da, kada se koriste fiskalne pogodnosti i
direktna davanja, privredni subjekt ne može da
isplaćuje dobit iz 2019. godine?
Odgovor: Član 16. Uredbe o fiskalnim pogod-
nostima i direktnim davanjima odnosi se zabra-
nu isplate dividende, odnosno učešća u dobiti
do kraja 2020. godine (bez obzira na koju se godinu
odnosi isplata).
22 Refundacija neto zarade iz
programa Nacionalne službe za
zapošljavanje
Pitanje: Da li lica koja su zaposlena preko
Nacionalne službe za zapošljavanje imaju pravo
na direktna davanja u iznosu minimalca? Napo-
minjem da su ta lica redovno zaposlena, pri čemu
poresku prijavu podnosimo sa redovnom šifrom
zaposlenja (OVP 101), kao i da Nacionalna slu-
žba subvencioniše, odnosno refundira plaćene
obaveze po osnovu zarade i naknade zarade zapo-
slenog u celosti (neto, poreze i doprinose iz i
na zaradu)?
Odgovor: Ukoliko podnosite poresku prijavu
sa OVP 101, onda zaradu isplaćujete vi, kao pod-
nosilac prijave, odnosno niko drugi nije ispla-
tilac prihoda.
Što se tiče sredstava od NSZ, savetujemo da ih
kontaktirate u vezi sa korišćenjem sredstava iz
njihovog programa jer, sudeći po internom uput-
stvu NSZ, za započete mere morate da isplatite
i neto zarade i poreze i doprinose.
Prema našem mišljenju, logičan je zaključak da
ne možete da ostvarite (primite) direktna davanja
za pomenute zaposlene jer je cilj direktnih davanja
pomoć poslodavcima u isplati neto zarada i nak-
nada zarada. S obzirom na to da već dobijate pomoć
za isplatu neto zarada zaposlenima (od NSZ), kao
poslodavac nemate izdatak (iz sopstvenih sred-
stava) za neto zarade u čijoj isplati bi pomogla
dobijena direktna davanja. Epilog situacije bio
bi da zaposlenom isplaćujete neto zaradu (jednu),
a iz dva različita izvora dobijate iznos (puni) za
njenu isplatu. Svaka potrošnja tog „viška” iznosa
(bez obzira na to iz kog je od ova dva izvora dobi-
jen) značila bi nenamensku potrošnju i gubitak
prava na ostvarivanje. Time se vraćamo na početak
– da pomoć u isplati neto zarada možete primiti
samo iz jednog izvora (naravno, za te zaposlene za
koje ih dobijate).
Instrukcije za postupanje Sektora za podršku
zapošljavanju broj 0020-101-11/2020 od 22. 4. 2020.
godine:
„Za mere koje su započele u 2019. godini, a fi-
nansijske obaveze NSZ se nastavljaju i u 2020. go-
dini u smislu mesečne isplate neto zarada licu
sa pripadajućim porezom i doprinosima za obave-
zno socijalno osiguranje (programi pripravnika,
program sticanja praktičnih znanja, mesečna sub-
vencija zarade sa osobe sa invaliditetom, radna
asistencija):
Imajući u vidu da za ove mere NSZ mesečno u
skladu sa zakonom i zakonskim rokovima ispla-
ćuje utvrđen iznos neto zarade licu sa pripadaju-
ćim porezom i doprinosom za obavezno socijalno
osiguranje, poslodavac ima obavezu da u punom
iznosu (uključujući plaćanje poreza i doprinosa
na zarade) namenski utroši isplaćena sredstva
za svaki mesec, kao i za mesece od marta do juna
2020. godine, ukoliko ugovor obuhvata naznačeni
period.
Za poslodavce koji nameravaju da podnesu zahtev
za učešće u meri APZ po javnim pozivima i kon-
kursima NSZ iz 2020. godine, a uslov je da izmiruju
obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje u zakonskim rokovima:
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 31
AKTUELNA TEMA
Kako je navedenom Uredbom data mogućnost po-
slodavcima pod određenim uslovima da odlože
plaćanje dospelih poreskih obaveza za tri izabra-
na meseca (mart–jun 2020. godine), treba omogućiti
poslodavcima koji su ispunili uslove iz navedene
Uredbe i prihvatili korišćenje fiskalnih po-
godnosti podnošenjem obrasca PPP-PD za odla-
ganje plaćanja dospelih poreskih obaveza za tri
izabrana meseca mart, april, maj ili april, maj,
jun 2020. godine, ukoliko o gorenavedenom dostave
dokaz NSZ i ukoliko su pre i posle naznačenog pe-
rioda nastavili da izmiruju obaveze po osnovu po-
reza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
u zakonskim rokovima, da pod jednakim uslovima
kao i drugi poslodavci koji ovu mogućnost nisu
iskoristili, a redovno izmiruju obaveze, mogu da
učestvuju u javnim pozivima i konkursima NSZ.”
23 Donacija dobara za zdravstvene
svrhe
Pitanje: Ministarstvu odbrane – Upravi za
vojno zdravstvo 10. 4. 2020. godine u svrhu pru-
žanja pomoći u borbi protiv virusa korona do-
nirali smo vozilo sanitetskog tipa, koje je naš
proizvod, namenjeno medicinskim potrebama,
radi ostvarivanja ciljeva i zadataka primaoca
donacije u borbi protiv virusa korona. Kakav je
tretman ove donacije sa aspekta PDV-a?
Odgovor: Prema članu 14. stav 1. Uredbe o fi-
skalnim pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima (dalje: Uredba), na promet
dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši
obveznik PDV-a sledećim licima:
hhMinistarstvu zdravlja,
hhRepubličkom fondu za zdravstveno osiguranje,
odnosno
hhzdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini,
PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik
PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po
osnovu tog prometa.
Prema članu 14. stav 2. Uredbe, oslobođenje od
plaćanja PDV-a primenjuje se na sve isporuke za-
ključno sa danom prometa u periodu od dana uvo-
đenja (15. mart 2020) do dana prestanka vanrednog
stanja u Republici Srbiji.
Zdravstvene ustanove u javnoj svojini jesu one
ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, auto-
nomna pokrajina ili jedinica lokalne samoupra-
ve, i to:
1) dom zdravlja,
2) zdravstvena ustanova poliklinika,
3) apotekarska ustanova,
4) bolnica (opšta i specijalna),
5) zdravstveni centar,
6) zavod,
7) zavod za javno zdravlje,
8) klinika,
9) institut,
10) kliničko-bolnički centar,
11) univerzitetski klinički centar i
12) vojna zdravstvena ustanova ili sanitetska je-
dinica i ustanova u Vojsci Srbije, u skladu sa po-
sebnim zakonom.
S obzirom na to da Ministarstvo odbrane nije
jedan od navedenih primalaca donacije, nije mogu-
će primeniti oslobađanje od plaćanja PDV-a pri-
likom davanja donacije. Ukoliko ste imali pravo
na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke
dobara koja su upotrebljena u proizvodnji vozila,
dužni ste da obračunate PDV prilikom donira-
nja vozila. Osnovicu za obračun PDV-a predstavlja
cena koštanja dobara koja se daju bez naknade u mo-
mentu prometa. Iako donator nije dužan da izda
račun, preporuka je da donator, obveznik PDV-a,
prilikom doniranja izda primaocu račun za is-
poručena dobra bez naknade (na računu se navodi
napomena da primalac nema obavezu da isporuči-
ocu dobara plati iskazani iznos na ovom računu).
24 Broj zaposlenih u polju 2.3 obrasca
PPP-PD
Pitanje: Imamo dva zaposlena radnika. Za
jednog podnosimo PPP-PD za zaradu sa datumom
plaćanja 4. 1. 2020. godine, a za drugog podnosi-
mo PPP-PD za naknadu zarade (bolovanje preko
trideset dana). Da li u obe PPP-PD pod rednim
brojem 2.3 Broj zaposlenih unosimo ukupan broj
zaposlenih na poslednji dan obračunskog perio-
da – po 1 ili unosimo 2? Ukoliko smo pogrešili,
da li će to biti smetnja da ostvarimo pravo na
direktno davanje?
Odgovor: Prema dostupnim informacijama,
broj zaposlenih na osnovu kojih će Uprava za tre-
zor obračunati iznos koji će isplatiti poslo-
davcu na poseban namenski račun proveravaće se
prema PPP-PD za dati mesec, ali u komunikaciji
(kontroli) sa CROSO. U svakom slučaju pod brojem
2.3 upisujete 2 (u obe prijave).
32 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
U skladu sa Korisničkim uputstvom za podno-
šenje PPP-PD „u polje 2.3 Broj zaposlenih upisuje
se broj zaposlenih kod poslodavca na poslednji dan
obračunskog perioda za koji se podnosi prijava za
konačnu isplatu zarade, bez obzira na to da li se u
njoj navode podaci o isplati konačne zarade za sve
zaposlene i da li u njoj ima i podataka o isplatama
prihoda koji nisu zarada. Pod zaposlenim licem
smatra se lice koje je sa poslodavcem zaključilo
ugovor o radu na osnovu kojeg je zasnovalo radni
odnos na određeno ili neodređeno vreme. Prima-
oci ugovorene naknade od obavljanja privremenih
ili povremenih poslova na osnovu zaključenog ugo-
vora, kao i primaoci prihoda van radnog odnosa
ne upisuju se u ukupan broj zaposlenih u polju 2.3.
U ukupan broj zaposlenih ne računaju se ni zapo-
sleni kojima staž osiguranja miruje (npr. lice na
neplaćenom odsustvu zbog boravka u inostranstvu
sa supružnikom, lice upućeno kod drugog poslo-
davca radi obavljanja određenih poslova u određe-
nom vremenskom periodu i dr.).”
Poreska uprava će broj zaposlenih umanjiti za
1 (za ovu zaposlenu – OVP od 204 do 211 – član 9.
stav 4. Uredbe) i isplatiće vam direktno davanje za
jednog zaposlenog. PS
PROPISI.NET je elektronsko izdanje koje se nalazi na internet stranici www.propisi.net i sadrži preko
250.000 dokumenata: propise, sudsku praksu, službena mišljenja nadležnih ministarstava, modele ugo-
vora i obrasce iz svih oblasti, kao i komentare propisa vrhunskih stručnjaka, pri čemu su sva navedena
dokumenta međusobno povezana.
ZAŠTO SE PRETPLATITI BAŠ NA ING-PRO PROPISI.NET?
● Zato što je pregledan i jednostavan i ne zahteva nikakvu specijalnu obuku za korišćenje (user friendly).
● Zato što je moguć pristup neograničenom broju dokumenata u toku pretplate.
● Zato što ima najveći broj propisa, primera sudske prakse, pravnih mišljenja, modela i drugih
dokumenata.
● Zato što ima pretraživač koji daje precizno sortirane i brze rezultate pretrage.
● Zato što se dokumenta – propisi i dr. – mogu pretraživati putem odgovarajućih skraćenica i
sinonima koji se u pravnoj praksi često koriste.
● Zato što je jedini na tržištu koji automatski beleži najpregledanije dokumente svakog pretplatnika
i izdvaja ih na početnoj strani.
● Zato što ima mejl-servis koji omogućava pretplatnicima da o novim propisima, primerima iz
sudske prakse, pravnim mišljenjima i stručnim komentarima, kao i drugim dokumentima iz oblasti
koje sami izaberu, budu informisani putem mejla istog dana kad su objavljeni u bazi.
● Zato što radi sa bilo kog računara na internetu, bez ikakve instalacije, a podržava rad i u intranet
okruženju.
● Zato što je uvek ažuran (ne zahteva ažuriranje od strane pretplatnika).
● Zato što su tekstovi dokumenata i interfejs dostupni na ćirilici ili latinici.
● Zato što jednim klikom mogu da se iskopiraju tekstovi u Word ili PDF formatu.
● Zato što ima najsveobuhvatniju i najveću bazu sudske prakse, sa razgranatom strukturom po
odgovarajućim pravnim granama i pravnim institutima.
● Zato što se iz teksta propisa jednim klikom pristupa povezanim dokumentima.
● Zato što se prilikom pretraživanja pojmova nude mogući rezultati.
Elektronsko izdanje
ING-PRO PROPISI.NET
Za pretplatu i druge informacije pišite nam na: office@ingpro.rs ili nas pozovite na: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.