На седници одржаној 10. априла 2020. године Влада Републике Србије донела је Уредбу о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19 (даље: Уредба), која је објављена у „Службеном гласнику РС” број 54/20 од 10. априла, а ступа на снагу на дан објављивања. Коментар Уредбе објавили смо у броју 5/2020 овог часописа.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F05%2F815.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 21
АКТУЕЛНА ТЕМА
Редакција
Недоумице у вези са применом Уредбе о
фискалним погодностима и директним
давањима
На седници одржаној 10. априла 2020. године
Влада Републике Србије донела је Уредбу о фи-
скалним погодностима и директним давањима
привредним субјектима у приватном сектору и
новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања
економских последица насталих услед болести
COVID-19 (даље: Уредба), која је објављена у „Слу-
жбеном гласнику РС” број 54/20 од 10. априла, а
ступа на снагу на дан објављивања. Коментар Уред-
бе објавили смо у броју 5/2020 овог часописа.
Након предаје часописа у штампу објављене
су и допуне Уредбе, тачније 24. 4. 2020. године у
„Службеном гласнику РС” број 60/2020 објављена
је Уредба о допунама Уредбе о фискалним погод-
ностима и директним давањима привредним су-
бјектима у приватном сектору и новчаној помоћи
грађанима у циљу ублажавања економских после-
дица насталих услед болести COVID-19. Допуне
су ступиле на снагу одмах, што значи 24. 4. 2020.
године.
У вези са применом Уредбе јавиле су се бројне
недоумице. У директној комуникацији са прет-
платницима настојали смо да помогнемо у реша-
вању нејасноћа, које су се у први мах, након објаве
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
22 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
Уредбе, у највећој мери односиле на пријављивање
привредних субјеката и испуњавање услова за ко-
ришћење пакета мера. У наставку смо издвојили
нека питања претплатника која су актуелна и даље,
односно приликом коришћења права на фискалне
погодности и директна давања.
1 Исплата директног давања –
предузетници који не исплаћују личну
зараду
Питање: Да ли предузетник паушалац доби-
јена директна давања мора да исплати на лични
текући рачун или може да их пренесе на свој по-
словни рачун?
Одговор: Уредбом није на јасан начин уређено
како ће предузетници располагати директним да-
вањем, осим давањима која се односе на запослене
код предузетника. Наиме, одредбом члана 2. тачка
3) Уредбе прописано је да се директна давања из бу-
џета привредним субјектима у приватном сектору,
тј. уплата бесповратних новчаних средстава при-
вредним субјектима, могу користити искључиво за
исплате зарада и накнада зарада запосленима.
Чланом 13. став 15. Уредбе прописано је да у
случају да привредни субјект не пренесе новчана
средства са посебног рачуна из става 2. овог члана
на текуће рачуне лица за која су добијена директна
давања у складу са овом уредбом, и то до дана га-
шења тог посебног рачуна, банка преноси средства
с тог рачуна на посебан рачун из става 1. наведеног
члана.
Према нашем мишљењу, предузетник који не
исплаћује личну зараду треба да пренесе добијени
износ директних давања на лични текући рачун.
Ипак, према последњим незваничним информаци-
јама из Министарства финансија (кроз одговоре на
питања), предузетник који нема запослене и није
се определио за исплату личне зараде, новац са на-
менског рачуна може да пребаци на свој пословни
рачун, при чему њиме може да располаже, као и
било којим другим новцем на пословном рачуну.
Наравно, чак и ако предузетник пребаци сред-
ства на приватни рачун, иста са тог рачуна може
да уплати на свој пословни рачун уколико су му
потребна ради финансирања текуће ликвидности,
када ће приход евидентиран по том основу бити
изузет из прихода у пореском билансу, односно
сматраће се пословним расходом (улагање личне
имовине у пословну).
2 Шифра плаћања приликом исплате
са посебног наменског рачуна
Питање: Која шифра плаћања се користи при-
ликом исплате са посебног наменског рачуна?
Одговор: Приликом исплата са наменског рачу-
на зарада и накнада зарада запосленима код при-
вредних субјеката уноси се шифра плаћања 240, док
се за исплате предузетницима паушалцима и пре-
дузетницима који се нису определили за исплату
личне зараде уноси шифра плаћања 241 (ови пре-
дузетници приликом исплате са наменског рачуна
не уписују позив на број).
3 Вишак добијених средстава –
неоправдано добијена средства
Питање: За запосленог са непуним радним
временом добили смо пуни износ директног да-
вања. Да ли тај вишак сме да се искористи за ис-
плату неком другом запосленом?
Одговор: У пракси се дешавало да је привред-
ни субјект за запослена лица са непуним радним
временом (рецимо 50% од пуног радног времена)
добио пуни износ директног давања (30.367,04 ди-
нара), уместо половине наведеног износа у висини
од 15.183,52 динара.
Такође, било је и случајева да је предузетник
који је у исто време и у радном односу код другог
послодавца добио износ директног давања, што
не би требало да је случај јер предузетник који
има статус запосленог лица не остварује право
на директно давање, већ искључиво послодавац
код којег је то лице у радном односу.
У наведеним (и другим сличним) случајевима у
којима су привредни субјекти добили износ сред-
става који не одговара износу директног давања
на који остварују право у складу са Уредбом, већ
су добили средства у већем износу, тај износ више
уплаћених средстава немају право да користе
како за исплату зараде и накнаде зарада запосле-
них, односно за личне зараде предузетника и сл.,
тако ни за било које друге намене.
Чланом 12. став 4. Уредбе прописано је да при-
вредни субјекти који изгубе право на коришћење
фискалних погодности и директних давања повра-
ћај директних давања врше на посебан наменски
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 23
АКТУЕЛНА ТЕМА
рачун отворен за ту намену у Министарству фи-
нансија – Управа за трезор (дакле, на онај рачун са
ког је износ директних давања и пребачен привред-
ном субјекту). Ипак, Уредбом није прецизирано да
се наведени став члана 12. примењује и у случају
повраћаја грешком добијених средстава. Значи,
износ више уплаћених средстава по наведеном
основу свакако би требало да буде враћен од стра-
не корисника директног давања. Међутим, у овом
тренутку није познато на који ће начин бити омо-
гућена реализација повраћаја наведених средстава,
као и да ли ће се повраћај вршити пре 15. августа
2020. године. Очекујемо да ће се надлежни огласити
по овом питању са одговарајућом инструкцијом.
Осим тога, и ако само оставите „вишак” новча-
них средстава на наменском рачуну, исти ће, као
неискоришћен, 15. августа 2020. године аутоматски
бити повучен са наменског рачуна на одговарајући
посебан рачун у Управи за трезор.
4 Добијена директна давања и за
запослене којима је престао радни
однос
Питање: Предузетник је на 31. 3. 2020. године
имао шесторо запослених лица, а поднета је по-
реска пријава ППП-ПД за осморо запослених за
март, са датумом плаћања 4. 1. 2021. године. Ра-
злика постоји јер за два запослена лица постоји
престанак радног односа у марту. Међутим, на
наменски рачун овог предузетника уплаћена су
средства за осморо запослених. Како да поступи
предузетник у датом случају, односно да ли има
право на директна давања за два запослена лица
којима је радни однос престао у марту, а још увек
им није исплаћена зарада за март?
Одговор: Без обзира на то што је предузетник
31. 3. имао шесторо запослених, директно дава-
ње добио је за осморо зато што је чланом 9. став
1. алинеја 1) Уредбе прописано да се износ рачуна
као број запослених са пуним радним временом
за чије је зараде и накнаде зарада поднео образац
ППП-ПД за март × 30.367 динара.
Незванични став Министарства финансија гла-
си да се добијена бесповратна новчана средства не
везују за појединачне запослене, што значи да по-
слодавац запосленима обрачунава зараду у складу
са општим правилима и уговорима о раду, а доби-
јена средства из буџета користи за исплату укуп-
но обрачунатих зарада.
Уплаћена бесповратна новчана средства свака-
ко треба да се искористе за исплату зарада запо-
слених, али Уредбом о фискалним погодностима и
директним давањима није опредељен начин одре-
ђивања износа који ће са наменског рачуна бити
пренет појединачним запосленим радницима. У
том смислу, према нашем мишљењу, нема препрека
да се добијено давање користи и приликом испла-
те нето зараде запосленима (којима је радни однос
престао у марту).
5 Продужење уговора на одређено
Питање: Уговор о раду на одређено време
склопљен је пре 15. 3. 2020. године, а продужен 1.
5. 2020. године на месец дана. Ако након истека
овог продужења послодавац поново не продужи
уговор, да ли губи право на коришћење пакета
мера?
Одговор: Према одредби члана 12. став 1. Уред-
бе, привредни субјекат у приватном сектору губи
право на коришћење фискалних погодности и ди-
ректних давања прописаних овом уредбом уколико
у периоду од 15. марта 2020. године, па до истека
рока од три месеца од последње исплате директних
давања из чл. 9. и 10. ове уредбе, смањи број запо-
слених за више од 10%, не рачунајући запослене
који су са привредним субјектом у приватном сек-
тору закључили уговор о раду на одређено време
пре 15. марта 2020. године за период који се завр-
шава у периоду од 15. марта 2020. године до истека
рока од три месеца од последње исплате директних
давања из чл. 9. и 10. ове уредбе. Према томе, у сма-
њење броја запослених по основу којег субјект губи
право на погодности и давања из Уредбе не урачу-
нава се престанак радног односа истеком уговора
који је закључен на одређено време пре 15. 3. 2020.
године. Међутим, ако је уговор о раду на одређено
време закључен након наведеног датума, преста-
нак радног односа истеком овог уговора рачуна се
у смањење запослених. Имајући у виду да при про-
дужењу уговора о раду субјект са запосленим прак-
тично закључује нови уговор о раду на одређено
време, мишљења смо да се престанак радног односа
истеком новог уговора на одређено (закључен при-
ликом „продужења” радног односа, односно након
15. 3. 2020. године) рачуна у смањење запослених у
смислу члана 12. Уредбе.
24 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
6 Исплата запосленима који немају
отворен текући рачун
Питање: Када новац легне на наменски COVID
рачун, да ли сви радници морају да имају отворе-
не текуће рачуне за уплату средстава или фирма
средства може да подигне на шифру 140 преко
благајне, где ће радник потписати признаницу
да је средства примио? Постоји фирма која нето
својим радницима тако исплаћује од оснивања
и радници немају отворене рачуне у пословним
банкама.
Одговор: Сви запослени морају да имају отво-
рене текуће рачуне. Са посебног наменског рачуна
могућа је само директна исплата на текући рачун
запосленог, при чему није дозвољено подизање
новца са њега или пренос на пословни рачун по-
слодавца.
7 Административна зарада
Питање: Да ли са посебног наменског рачуна
може да се врши исплата административне за-
бране на примање запосленог?
Одговор: Према члану 2. тачка 3) Уредбе, ди-
ректна давања из буџета привредним субјектима
у приватном сектору представљају уплату беспо-
вратних новчаних средстава привредним субјек-
тима у складу са овом уредбом, која могу да се
користе искључиво за исплате зарада и накнада
зарада запосленима.
Наведени случај није посебно уређен Уредбом
о фискалним погодностима и директним давањи-
ма, односно није предвиђено да ли са наменског
рачуна може да се изврши плаћање повериоцима
запослених. Ипак, уколико банка није поставила
ограничење у погледу преноса средстава са намен-
ског рачуна на рачун повериоца запосленог, с једне
стране, према нашем мишљењу, нема препрека да
се такво плаћање и реализује (јер је и на тај начин
исплаћена зарада, имајући у виду да се плаћање по-
вериоцу врши у име и за рачун запосленог). Осим
тога, уколико послодавац не поступи по решењима
о обустави, одговоран је у складу са члановима 295.
и 296. Закона о извршењу и обезбеђењу. С друге
стране, с обзиром на то да су, у циљу контроле на-
менског трошења средстава, средства која привред-
ни субјект добија на име директних давања строго
наменског карактера и могу се користити само за
исплату зараде или накнаде зараде запосленом, са
наменског рачуна који је отворен за потребе реа-
лизације директних давања у складу са Уредбом
средства не могу да се преусмере ради извршења
административне забране.
У случају да је нето зарада запосленог виша од
30.367 динара, решење може да буде да послодавац
спроведе административну забрану на делу нето
зараде који исплаћује са редовног рачуна (износ
изнад 30.367). У другом случају (нето зарада изно-
си 30.367) алтернатива је да запослени сам изврши
плаћање повериоцу, као и да послодавцу достави
доказ о томе.
8 Право на директна давања ако се
плаћају порез и доприноси
Питање: Да ли губим право на бесповратна
средства ако наставим са плаћањем пореза и до-
приноса на зараде (не желим одлагање плаћања)?
Одговор: Привредни субјекат који прихвати
мере, формално прихвата све прописане мере из
Уредбе. Дакле, формално није могуће да се селек-
тивно определи за мере. Међутим, нема сметњи
да привредни субјект који користи мере унапред
плати порез и доприносе (аконтације пореза, порез
и доприносе на зараде) чија је доспелост одложе-
на. Тим чином привредни субјект не губи право на
остале погодности из Уредбе. Он ће имати прет-
плату пореза по основу унапред плаћених јавних
прихода, која ће се затворити на дан када ти јавни
приходи буду доспели.
9 Смањење броја запослених
Питање: Фирма има два радника и оствари-
ла је право на фискалне погодности и директна
давања. Један радник ће 31. 5. 2020. раскинути
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 25
АКТУЕЛНА ТЕМА
радни однос због одласка у старосну пензију,
а на његово место 1. 6. 2020. треба да дође нов
радник, тако да неће бити смањења запослених.
Да ли нови радник у том случају треба да буде
пријављен од 31. 5. 2020? Да ли радник који је
отишао у пензију има права на директна давања
за мај месец која ће бити исплаћена у јулу или не,
с обзиром на допуну Уредбе?
Одговор: Дакле, да би очувао број запослених,
привредни субјект новог радника мора да пријави
најкасније 31. 5, како би на тај дан био на списку
запослених. Чињеница да се ради о престанку рад-
ног односа због одласка запосленог у пензију није
од утицаја на примену Уредбе јер се под смањењем
броја запослених подразумевају сви облици пре-
станка радног односа, без обзира на то да ли су
настали вољом или кривицом запосленог или по-
слодавца (осим истека уговора о раду на одређено
време закљученог пре 15. марта).
Право на директна давања стиче привредни
субјект (послодавац), а не његов запослени. Сред-
ства која је привредни субјект примио на посебан
наменски рачун у мају само су обрачуната као про-
извод броја радника у мартовској пријави и 30.367
динара. Њихово коришћење није везано ни за спе-
цифичног радника (име и презиме) ни за специфи-
чан месец (за који се исплаћује нето зарада). Важно
је једино да од њих привредни субјект исплаћује
нето зараде на које су претходно обрачунати порез
и доприноси и поднесена је пореска пријава.
Износ који ћете добити уплаћен у јулу једнак је
2 × 30.367 (ако пријавите новог запосленог до 31. 5),
односно два запослена минус један којем престаје
радни однос, плус један новозапослени. Значи, па-
зите да на последњи дан у месецу, почев од 30. 4. до
31. 10, имате двоје запослених (без обзира на то да
ли у току месеца има флуктуација), јер се упоређује
број запослених на последњи дан у месецу са бро-
јем запослених на 15. 3.
Питање: У питању је угоститељска радња којој
је радник дао отказ 31. 3. 2020, без кривице по-
слодавца, тј. нашао је други посао. У том периоду
Уредба није била на снази, а Влада је затворила
угоститељске објекте од 24. 3. 2020. године. Вла-
сник није тражио замену за поменутог радника.
Међутим, остао је без уплате од 30.367,00 динара
за остале раднике. Да ли постоји начин да се то
исправи јер је радња у заиста тешкој ситуацији,
с обзиром на то да има четворо запослених, а мо-
рао је да се исплати и закуп у целости за период у
ком није радила.
Одговор: Нажалост, у описаном примеру дошло
је до смањења броја запослених за више од 10% (15.
3. привредни субјект имао је петоро запослених, а
10. 4. четворо – 1 : 5 = 20% смањење), због чега при-
вредни субјект нема право да се пријави и користи
фискалне погодности и директна давања из Уредбе.
Чињеница да се ради о престанку радног односа
услед отказа од стране запосленог није од утица-
ја за примену Уредбе јер се под смањењем броја
запослених подразумевају сви облици престанка
радног односа, без обзира на то да ли су настали
вољом или кривицом запосленог или послодавца
(осим истека уговора о раду закљученог на одре-
ђено време).
10 Трајни престанак обављања
делатности предузетника након
добијених средстава
Питање: Да ли предузетник који се определио
за исплату личне зараде и искористио директна
давања може да затвори предузетничку радњу у
јулу, а да притом не сноси никакве последице?
Одговор: Уредбом је као једини услов за губи-
так права (и враћање узетих средстава) прописан
случај смањења броја запослених испод дозвољене
границе од 10% у односу на број запослених 15. 3,
као и случај исплате дивиденде (или учешћа у до-
бити) до краја 2020. године.
Предузетник који користи погодности из Уредбе
не губи то право престанком обављања делатности.
С друге стране, пре престанка обављања делатности
треба да плати све обавезе по основу јавних прихо-
да, укључујући и оне за које је одложена доспелост
у складу са Уредбом. Наиме, у складу са чланом 29.
став 7. Закона о пореском поступку и пореској ад-
министрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002… и
86/2019), орган, организација или друго лице на-
длежно за упис у прописани регистар лица која
обављају делатност не може да брише лице из про-
писаног регистра без доказа о престанку пореских
обавеза, односно о брисању из евиденције прописа-
не пореским законом који издаје надлежни порески
орган, не старијег од пет дана у моменту подношења
захтева за брисање из прописаног регистра. Дакле,
без обзира на то што порези и доприноси чија је
доспелост одложена у складу са Уредбом нису до-
26 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
спели у моменту престанка обављања делатности,
верујемо да надлежни порески орган неће издати
уверење о измиреним обавезама пре него што пре-
дузетник плати те обавезе. Након плаћања пред-
метних обавеза, тј. по добијању уверења Пореске
управе о измиреним обавезама, предузетник може
да региструје престанак делатности у АПР-у. Зна-
чи, Уредбом није прописано да предузетник мора да
врати средства из директног давања уколико трајно
престане са обављањем делатности.
11 Износ који се исплаћује
запосленима са посебног наменског
рачуна
Питање: Фирма А има троје запослених, од ко-
јих двоје има нето зараду од 40.000, а једно 300.000.
Фирма је добила на наменски рачун 90.000 у мају,
90.000 у јуну и 90.000 у јулу. Да ли све нето зараде
може да исплаћује из сопствених средстава, при
чему би 5. августа за јулску зараду трећем запосле-
ном исплатио свих 270.000 са наменског рачуна +
30.000 са обичног текућег рачуна, а осталој двоји-
ци по 40.000 са обичног текућег?
Одговор: Иако по логици ствари не би било
сметње да се уради као што је описано, с обзиром
на то да је суштина да се добијена директна дава-
ња искористе за исплату нето зарада запосленима,
препоручујемо опрез приликом примене помену-
тог приступа.
Из онога како је написана цитирана одредба
члана 13. став 15. Уредбе произлази да послодавац
мора да исплати директно давање на текући рачун
сваког запосленог за ког је добијено то давање.
Дакле, када би се строго формално тумачила ова
одредба, могло би да се закључи да би послодавац
сваком запосленом са пуним радним временом мо-
рао да исплати износ минималне зараде са намен-
ског рачуна, а остатак зараде из својих средстава.
Незваничан став Министарства финансија гла-
си да се добијена бесповратна новчана средства не
везују за конкретног запосленог, већ је давање из-
вршено привредном субјекту на основу броја запо-
слених за конкретан месец.
Уплаћена бесповратна новчана средства свака-
ко треба да се искористе за исплату зарада запо-
слених, али Уредбом о фискалним погодностима и
директним давањима није опредељен начин одре-
ђивања износа који ће са наменског рачуна бити
пренет појединачним запосленим радницима.
Дакле, наше је мишљење да послодавац може да
исплати зараде на наведени начин (да одређеном
броју запослених исплати целу зараду из својих
средстава, а да одређеном броју запослених целу
зараду исплати са наменског рачуна), с тим што
не искључујемо могућност другачијих тумачења.
Управо због недостатка званичног става надле-
жних органа, из предострожности сматрамо да је
боље да се износ од 30.367 искористи приликом
исплате нето зараде запосленог, а да се износ изнад
тога исплати са редовног рачуна послодавца.
12 Износ директног давања за
запосленог који није радио цео месец
Питање: Имали смо два радника на 31. 3. 2020.
године. Држава нам је уплатила за оба радника по
30.367 динара, с тим што је други радник почео
да ради 31. 3. 2020. Да ли за њега имамо право да
искористимо пун износ који је држава уплатила
или сразмерно колико је радио?
Одговор: Полазимо од претпоставке да се ради
о запосленом са којим је уговор о раду закључен
са пуним радним временом. Обавезан елемент уго-
вора о раду је радно време. Уколико није преци-
зирано, сматра се да је уговор закључен са пуним
радним временом. Дакле, само уколико је уговор
закључен са непуним радним временом, као такав
и може да се третира.
Чињеница да запослени у току месеца није
остварио пун фонд сати (због плаћеног или непла-
ћеног одсуства, о чему послодавац мора да има од-
говарајуће решење због заснивања радног односа
у току месеца) не утиче на форму закљученог уго-
вора о раду.
Према одредбама члана 9. Уредбе о фискалним
погодностима и директним давањима, правна лица
која су разврстана као микро, мала и средња, у
складу са законом којим се уређује рачуноводство,
могу да остваре право на уплату бесповратних нов-
чаних средстава из буџета, и то:
hhу мају 2020. године у износу који се добија као
производ броја запослених са пуним радним вре-
меном за чије је зараде и накнаде зарада поднео
образац ППП-ПД за обрачунски период март 2020.
године и износа основне минималне нето зараде за
март 2020. године;
hhу јуну 2020. године у износу који се добија као
производ броја запослених са пуним радним
временом за чије је зараде и накнаде зарада под-
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 27
АКТУЕЛНА ТЕМА
нео образац ППП-ПД за обрачунски период април
2020. године и износа основне минималне нето за-
раде за март 2020. године;
hhу јулу 2020. године у износу који се добија као
производ броја запослених са пуним радним вре-
меном за чије је зараде и накнаде зарада поднео
образац ППП-ПД за обрачунски период мај 2020.
године и износа основне минималне нето зараде за
март 2020. године.
Број запослених из става 1. овог члана увећава
се и за број запослених са непуним радним време-
ном, и то тако што се за сваког запосленог са не-
пуним радним временом укупан број запослених
увећава сразмерно уговореном проценту ангажо-
вања запосленог са непуним радним временом у
односу на пуно радно време, што се утврђује на
основу података из обрасца ППП-ПД за одговара-
јући обрачунски период.
Број запослених из става 1. алинеја друга овог
члана умањује се и за број запослених којима је
код привредног субјекта почев од 10. априла 2020.
године до 30. априла 2020. године престао радни
однос.
Број запослених из става 1. алинеја трећа овог
члана умањује се и за број запослених којима је код
привредног субјекта почев од 1. маја 2020. године
до 31. маја 2020. године престао радни однос.
На основу свега наведеног закључујемо да при-
вредни субјекти за запослене којима је уговором
о раду предвиђено пуно радно време остварују
право на пун износ директног давања, независно
од тога што су радили само део месеца због засни-
вања или престанка радног односа. Значи, само
за запослене са којима послодавац има закључен
уговор о раду са непуним радним временом из-
нос директног давања обрачунава се сразмерно
уговореном проценту ангажовања.
Средства која сте добили на посебан наменски
рачун у мају само су обрачуната као производ бро-
ја радника у мартовској пријави и 30.367 динара.
Њихово коришћење није везано ни за специфичног
радника (име и презиме) ни за специфичан месец
(за који се исплаћује нето зарада). Важно је једино
да од њих исплаћујете нето зараде на које сте прет-
ходно обрачунали доприносе и поднели пореску
пријаву.
Питање: Запослена се враћа са породиљског
боловања 25. 4. 2020. године. Да ли имамо право
на директна давања и одлагање плаћања пореза
и доприноса за тог запосленог и од ког тренутка?
Одговор: У пореској пријави за априлску зараду
и тој запосленој почећете да обрачунавате зараду
(на шифри 101 биће утврђен приход сразмерно
времену проведеном на раду). Дакле, право на
одлагање пореза и доприноса на априлске зараде
остварујете за све запослене по ППП-ПД за април
(са дозвољеним шифрама наравно), међу којима се
налази и она. По основу ППП-ПД за април (броја
запослених у истој, који укључује и поменуту запо-
слену) Управа за трезор обрачунаће износ давања
који на посебан наменски рачун уплаћује у јуну.
13 Рок за пренос средстава са посебног
наменског рачуна
Питање: До када морају да се искористе ди-
ректна давања?
Одговор: У складу са чланом 9. став 7. Уредбе,
привредни субјект је у обавези да примљена сред-
ства по основу директних давања искористи најка-
сније до 15. августа 2020. године.
14 Лична зарада предузетника и
директно давање
Питање: Да ли предузетник који се определио
за исплату личне зараде и који је до сада обрачу-
навао и плаћао доприносе на најнижу основицу,
а нето исплаћивао око 13.000 динара, има право
на цео износ директних давања од 30.367,00 или
само на 13.000,00 динара?
Одговор: Одговор Министарства финанси-
ја, објављен у оквиру питања и одговора на сајту
Привредне коморе Србије, такав је да из њега, на-
жалост, није могуће конкретно и недвосмислено
тумачити постављено питање:
Оно што је за сада једино неупитно је да ће се са
посебног наменског рачуна на текући рачун преду-
зетника пренети онај износ нето личне зараде по
основу којег је поднесена ППП-ПД (дакле, обрачу-
28 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
нат порез и доприноси). Остаје отворено питање
шта са остатком: ако је нето мањи од 30.367 динара,
да ли ће остатак новца смети да се исплати или ће
остати неискоришћен на посебном наменском ра-
чуну, одакле ће их вратити у буџет.
Незваничан став је да се директно давање кори-
сти у оном износу за који су обрачунати порез и до-
приноси. Ако је то на нето износ мањи од 30.367,04,
онда се „вишак” средстава из директног давања
оставља неискоришћен на посебном наменском
рачуну.
С обзиром на незваничан став, једино сигурно
за сада је да искористите онај износ добијеног ди-
ректног давања за исплату обрачунате нето зараде.
Остатак за сада нека остане на посебном намен-
ском рачуну.
15 Право на директно давање по
основу запосленог који је истовремено
и корисник пензије
Питање: Привредно друштво добило је по
Уредби минималну зараду за два запослена, од
којих је један пензионер (и истовремено у рад-
ном односу). Да ли за њега сме да се исплати та
минимална зарада?
Одговор: За пензионера који је у радном односу
привредни субјект има иста и сва права као и за
свако друго запослено лице, што значи да има пра-
во да користи директна давања добијена по основу
запосленог лица које је уједно и корисник пензије.
16 ППП-ПД са датумом плаћања 4. 1.
2021. није поднесена до краја априла
Питање: Платила сам порез и доприносе за
март 31. 3. 2020, тако да ћу мере Владе користити
за април, мај и јун. Обрачун пореза и доприноса
на зараде за месец април требало је урадити до 30.
4. 2020. год., али је књиговођа закаснио, тако да је
обрачун урадио и пријаву поднео 1. 5. 2020. Да ли
мере из Уредбе могу да користим за мај, јун и јул?
Одговор: Нажалост, немате могућност таквог
избора. Уколико прва ППП-ПД са датумом плаћа-
ња 4. 1. 2021. није предата до краја априла, право
на коришћење фискалних погодности и директ-
них давања моћи ћете да остварите за два месеца, у
складу са чланом 11. став 1. алинеја 2) Уредбе (прва
ППП-ПД са датумом плаћања 4. 1. 2021. поднесена
је у мају).
17 Исплата учешћа у добити
запосленима
Питање: С обзиром на допуне Уредбе о фи-
скалним погодностима и директним давањима
привредним субјектима у приватном сектору и
новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања
економских последица насталих услед болести
COVID-19, којима је дефинисано да се под диви-
дендама подразумевају све исплате које својим
ВЛАСНИЦИМА изврши привредно друштво по
основу власништва над акцијама односно удели-
ма, да ли се наведена мера и даље односи на забра-
ну исплате учешћа у добити запосленима?
Одговор: Према ставу 4. члана 16. Уредбе, под
дивидендама у смислу овог члана подразумевају се
све исплате које својим власницима изврши при-
вредно друштво по основу њиховог власништва
над акцијама, односно уделима тог привред-
ног друштва. Дакле, прецизирано је да се појам
дивиденда односи и на исплате учешћа у добити
члановима друштва која нису акционарска. Сада
би требало да је јасно да се забрана односи само
на исплате по основу капитала, а НЕ и на испла-
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 29
АКТУЕЛНА ТЕМА
те по основу радног односа (нпр. у случају члана
друштва који је уједно и запослен у друштву или у
случају исплате другим запосленима).
18 Позајмица оснивачу
Питање: Да ли правно лице може да одобри
бескаматну позајмицу оснивачу (физичком
лицу) и може ли то правно лице да сноси последи-
це ако је прихватило мере из Уредбе о фискалним
погодностима и директним давањима?
Одговор: Друштво може да одобри позајмицу
физичком лицу (па и оснивачу) у складу са одредба-
ма Закона о облигационим односима, који у члано-
вима 557–565. регулише уговор о позајмици (зајму).
Тим уговором обавезује се зајмодавац да преда у
својину зајмопримцу одређену количину новца или
којих других заменљивих ствари, а зајмопримац се
обавезује да му врати после извесног времена исту
количину новца, односно ствари исте врсте и истог
квалитета. То значи да су предмет позајмице ствари
одређене по роду, тзв. генеричке ствари, а не инди-
видуално одређене незаменљиве ствари. Основна
обавеза зајмодавца је предаја ствари зајмопримцу
у уговорено време, а ако није уговорен рок, онда у
време када зајмопримац то затражи. Основна обаве-
за зајмопримца било би враћање ствари зајмодавцу
у уговорено време. То значи да уговор о позајмици
може бити и доброчин, а не теретан правни посао,
ако странке не уговоре камату. Уговором о позајми-
ци најчешће се као обавеза зајмопримца уговара да,
поред главнице позајмљеног новца, врати и камату,
а у уговорима о привреди претпоставља се да је и
камата уговорена чак и када не стоји у уговору. Што
се тиче висине дозвољене уговорене камате, наве-
дено регулише Закон о облигационим односима у
члановима 399–402.
Што се тиче најактуелније теме у овом тре-
нутку, а то је Уредба о фискалним погодностима
и директним давањима, ако се привредни субјект
одлучио за прихватање пакета мера, позивамо на
опрез. Чланом 16. Уредбе прописано је да привред-
ни субјекти у приватном сектору који се определе
за коришћење фискалних погодности и директних
давања из буџета не могу да исплаћују дивиденде
до краја 2020. године, што значи да се ограничење
односно забрана код ДОО-а односи на исплату уче-
шћа у добити.
Осим тога, потребно је бити опрезан и у погледу
тога што, иако је Уредбом прописана само забра-
на исплате дивиденди (односно учешћа у добити),
порески орган у поступку контроле може да се по-
зове на начело фактицитета из члана 9. Закона о
пореском поступку и пореској администрацији,
па да давање позајмице (која није практикована
у ранијем пословању, него баш сада) протумачи
као симуловани посао (уместо исплате дивиден-
де, односно учешћа у добити): „Пореске чињени-
це утврђују се према њиховој економској суштини.
Ако се симулованим правним послом прикрива
неки други правни посао, за утврђивање пореске
обавезе основу чини дисимуловани правни посао.
Када су на прописима супротан начин остварени
приходи, односно стечена имовина, Пореска упра-
ва ће утврдити пореску обавезу у складу са законом
којим се уређује одговарајућа врста пореза.”
Свакако препоручујемо опрез приликом доно-
шења одлука о позајмицама оснивачима друштва
ако се привредни субјект одлучио за коришћење
фискалних погодности и директних давања. Исто
препоручујемо и у случају узимања из пословне
имовине друштва од стране оснивача (нпр. плаћа-
ње пословном картицом за личне потребе) јер по-
рески орган у поступку контроле може да се позове
на начело фактицитета из члана 9. ЗПППА, па да
узимање из пословне имовине протумачи као си-
муловани посао (уместо исплате дивиденде, одно-
сно учешћа у добити).
19 Право на коришћење пакета мера у
случају постојања дуга
Питање: Да ли и предузетници који имају дуг
према Пореској управи за своје доприносе има-
ју право на директна давања за себе, а немају за
друге запослене?
Одговор: Уредбом није прописано, као услов за
остваривање права на фискалне погодности и ди-
ректна давања, да привредни субјект мора да има
измирене старе пореске обавезе. Једини услов код
предузетника односи се на очување броја запосле-
них (чланови 3. и 12. Уредбе).
20 Право на коришћење пакета мера
ако се користе други подстицаји
Питање: Клијенту су додељена бесповратна
средства од стране Развојне агенције Србије по
Уредби о утврђивању програма подршке малим
предузећима за набавку опреме у 2018. години.
30 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
Да ли такво правно лице може да користи помоћ
државе по Уредби о фискалним погодностима и
директним давањима?
Одговор: С обзиром на то да су наведеном
уредбом дефинисани услови за стицање и задржа-
вање права на коришћење мера (чланови 3, 12. и
16. Уредбе), коришћење права на друге подстицаје
не искључује право на коришћење погодности из
Уредбе.
21 Забрана исплате добити из ранијих
година
Питање: Којим актом је регулисана ситуа-
ција да, када се користе фискалне погодности и
директна давања, привредни субјект не може да
исплаћује добит из 2019. године?
Одговор: Члан 16. Уредбе о фискалним погод-
ностима и директним давањима односи се забра-
ну исплате дивиденде, односно учешћа у добити
до краја 2020. године (без обзира на коју се годину
односи исплата).
22 Рефундација нето зараде из
програма Националне службе за
запошљавање
Питање: Да ли лица која су запослена преко
Националне службе за запошљавање имају право
на директна давања у износу минималца? Напо-
мињем да су та лица редовно запослена, при чему
пореску пријаву подносимо са редовном шифром
запослења (ОВП 101), као и да Национална слу-
жба субвенционише, односно рефундира плаћене
обавезе по основу зараде и накнаде зараде запо-
сленог у целости (нето, порезе и доприносе из и
на зараду)?
Одговор: Уколико подносите пореску пријаву
са ОВП 101, онда зараду исплаћујете ви, као под-
носилац пријаве, односно нико други није испла-
тилац прихода.
Што се тиче средстава од НСЗ, саветујемо да их
контактирате у вези са коришћењем средстава из
њиховог програма јер, судећи по интерном упут-
ству НСЗ, за започете мере морате да исплатите
и нето зараде и порезе и доприносе.
Према нашем мишљењу, логичан је закључак да
не можете да остварите (примите) директна давања
за поменуте запослене јер је циљ директних давања
помоћ послодавцима у исплати нето зарада и нак-
нада зарада. С обзиром на то да већ добијате помоћ
за исплату нето зарада запосленима (од НСЗ), као
послодавац немате издатак (из сопствених сред-
става) за нето зараде у чијој исплати би помогла
добијена директна давања. Епилог ситуације био
би да запосленом исплаћујете нето зараду (једну),
а из два различита извора добијате износ (пуни) за
њену исплату. Свака потрошња тог „вишка” износа
(без обзира на то из ког је од ова два извора доби-
јен) значила би ненаменску потрошњу и губитак
права на остваривање. Тиме се враћамо на почетак
– да помоћ у исплати нето зарада можете примити
само из једног извора (наравно, за те запослене за
које их добијате).
Инструкције за поступање Сектора за подршку
запошљавању број 0020-101-11/2020 од 22. 4. 2020.
године:
„За мере које су започеле у 2019. години, а фи-
нансијске обавезе НСЗ се настављају и у 2020. го-
дини у смислу месечне исплате нето зарада лицу
са припадајућим порезом и доприносима за обаве-
зно социјално осигурање (програми приправника,
програм стицања практичних знања, месечна суб-
венција зараде са особе са инвалидитетом, радна
асистенција):
Имајући у виду да за ове мере НСЗ месечно у
складу са законом и законским роковима испла-
ћује утврђен износ нето зараде лицу са припадају-
ћим порезом и доприносом за обавезно социјално
осигурање, послодавац има обавезу да у пуном
износу (укључујући плаћање пореза и доприноса
на зараде) наменски утроши исплаћена средства
за сваки месец, као и за месеце од марта до јуна
2020. године, уколико уговор обухвата назначени
период.
За послодавце који намеравају да поднесу захтев
за учешће у мери АПЗ по јавним позивима и кон-
курсима НСЗ из 2020. године, а услов је да измирују
обавезе по основу пореза и доприноса за обавезно
социјално осигурање у законским роковима:
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 31
АКТУЕЛНА ТЕМА
Како је наведеном Уредбом дата могућност по-
слодавцима под одређеним условима да одложе
плаћање доспелих пореских обавеза за три изабра-
на месеца (март–јун 2020. године), треба омогућити
послодавцима који су испунили услове из наведене
Уредбе и прихватили коришћење фискалних по-
годности подношењем обрасца ППП-ПД за одла-
гање плаћања доспелих пореских обавеза за три
изабрана месеца март, април, мај или април, мај,
јун 2020. године, уколико о горенаведеном доставе
доказ НСЗ и уколико су пре и после назначеног пе-
риода наставили да измирују обавезе по основу по-
реза и доприноса за обавезно социјално осигурање
у законским роковима, да под једнаким условима
као и други послодавци који ову могућност нису
искористили, а редовно измирују обавезе, могу да
учествују у јавним позивима и конкурсима НСЗ.”
23 Донација добара за здравствене
сврхе
Питање: Министарству одбране – Управи за
војно здравство 10. 4. 2020. године у сврху пру-
жања помоћи у борби против вируса корона до-
нирали смо возило санитетског типа, које је наш
производ, намењено медицинским потребама,
ради остваривања циљева и задатака примаоца
донације у борби против вируса корона. Какав је
третман ове донације са аспекта ПДВ-а?
Одговор: Према члану 14. став 1. Уредбе о фи-
скалним погодностима и директним давањима
привредним субјектима (даље: Уредба), на промет
добара, односно услуга који без накнаде изврши
обвезник ПДВ-а следећим лицима:
hhМинистарству здравља,
hhРепубличком фонду за здравствено осигурање,
односно
hhздравственој установи у јавној својини,
ПДВ се не обрачунава и не плаћа, а обвезник
ПДВ-а има право на одбитак претходног пореза по
основу тог промета.
Према члану 14. став 2. Уредбе, ослобођење од
плаћања ПДВ-а примењује се на све испоруке за-
кључно са даном промета у периоду од дана уво-
ђења (15. март 2020) до дана престанка ванредног
стања у Републици Србији.
Здравствене установе у јавној својини јесу оне
установе чији је оснивач Република Србија, ауто-
номна покрајина или јединица локалне самоупра-
ве, и то:
1) дом здравља,
2) здравствена установа поликлиника,
3) апотекарска установа,
4) болница (општа и специјална),
5) здравствени центар,
6) завод,
7) завод за јавно здравље,
8) клиника,
9) институт,
10) клиничко-болнички центар,
11) универзитетски клинички центар и
12) војна здравствена установа или санитетска је-
диница и установа у Војсци Србије, у складу са по-
себним законом.
С обзиром на то да Министарство одбране није
један од наведених прималаца донације, није могу-
ће применити ослобађање од плаћања ПДВ-а при-
ликом давања донације. Уколико сте имали право
на одбитак претходног пореза приликом набавке
добара која су употребљена у производњи возила,
дужни сте да обрачунате ПДВ приликом донира-
ња возила. Основицу за обрачун ПДВ-а представља
цена коштања добара која се дају без накнаде у мо-
менту промета. Иако донатор није дужан да изда
рачун, препорука је да донатор, обвезник ПДВ-а,
приликом донирања изда примаоцу рачун за ис-
поручена добра без накнаде (на рачуну се наводи
напомена да прималац нема обавезу да испоручи-
оцу добара плати исказани износ на овом рачуну).
24 Број запослених у пољу 2.3 обрасца
ППП-ПД
Питање: Имамо два запослена радника. За
једног подносимо ППП-ПД за зараду са датумом
плаћања 4. 1. 2020. године, а за другог подноси-
мо ППП-ПД за накнаду зараде (боловање преко
тридесет дана). Да ли у обе ППП-ПД под редним
бројем 2.3 Број запослених уносимо укупан број
запослених на последњи дан обрачунског перио-
да – по 1 или уносимо 2? Уколико смо погрешили,
да ли ће то бити сметња да остваримо право на
директно давање?
Одговор: Према доступним информацијама,
број запослених на основу којих ће Управа за тре-
зор обрачунати износ који ће исплатити посло-
давцу на посебан наменски рачун провераваће се
према ППП-ПД за дати месец, али у комуникацији
(контроли) са ЦРОСО. У сваком случају под бројем
2.3 уписујете 2 (у обе пријаве).
32 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
У складу са Корисничким упутством за подно-
шење ППП-ПД „у поље 2.3 Број запослених уписује
се број запослених код послодавца на последњи дан
обрачунског периода за који се подноси пријава за
коначну исплату зараде, без обзира на то да ли се у
њој наводе подаци о исплати коначне зараде за све
запослене и да ли у њој има и података о исплатама
прихода који нису зарада. Под запосленим лицем
сматра се лице које је са послодавцем закључило
уговор о раду на основу којег је засновало радни
однос на одређено или неодређено време. Прима-
оци уговорене накнаде од обављања привремених
или повремених послова на основу закљученог уго-
вора, као и примаоци прихода ван радног односа
не уписују се у укупан број запослених у пољу 2.3.
У укупан број запослених не рачунају се ни запо-
слени којима стаж осигурања мирује (нпр. лице на
неплаћеном одсуству због боравка у иностранству
са супружником, лице упућено код другог посло-
давца ради обављања одређених послова у одређе-
ном временском периоду и др.).”
Пореска управа ће број запослених умањити за
1 (за ову запослену – ОВП од 204 до 211 – члан 9.
став 4. Уредбе) и исплатиће вам директно давање за
једног запосленог. ПС
ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко
250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уго-
вора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, при чему су сва наведена
документа међусобно повезана.
ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ?
● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly).
● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате.
● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других
докумената.
● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге.
● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и
синонима који се у правној пракси често користе.
● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника
и издваја их на почетној страни.
● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из
судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима, као и другим документима из области
које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази.
● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет
окружењу.
● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника).
● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници.
● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату.
● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по
одговарајућим правним гранама и правним институтима.
● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима.
● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати.
Електронско издање
ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
АКТУЕЛНА ТЕМА
Редакција
Недоумице у вези са применом Уредбе о
фискалним погодностима и директним
давањима
На седници одржаној 10. априла 2020. године
Влада Републике Србије донела је Уредбу о фи-
скалним погодностима и директним давањима
привредним субјектима у приватном сектору и
новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања
економских последица насталих услед болести
COVID-19 (даље: Уредба), која је објављена у „Слу-
жбеном гласнику РС” број 54/20 од 10. априла, а
ступа на снагу на дан објављивања. Коментар Уред-
бе објавили смо у броју 5/2020 овог часописа.
Након предаје часописа у штампу објављене
су и допуне Уредбе, тачније 24. 4. 2020. године у
„Службеном гласнику РС” број 60/2020 објављена
је Уредба о допунама Уредбе о фискалним погод-
ностима и директним давањима привредним су-
бјектима у приватном сектору и новчаној помоћи
грађанима у циљу ублажавања економских после-
дица насталих услед болести COVID-19. Допуне
су ступиле на снагу одмах, што значи 24. 4. 2020.
године.
У вези са применом Уредбе јавиле су се бројне
недоумице. У директној комуникацији са прет-
платницима настојали смо да помогнемо у реша-
вању нејасноћа, које су се у први мах, након објаве
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
22 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
Уредбе, у највећој мери односиле на пријављивање
привредних субјеката и испуњавање услова за ко-
ришћење пакета мера. У наставку смо издвојили
нека питања претплатника која су актуелна и даље,
односно приликом коришћења права на фискалне
погодности и директна давања.
1 Исплата директног давања –
предузетници који не исплаћују личну
зараду
Питање: Да ли предузетник паушалац доби-
јена директна давања мора да исплати на лични
текући рачун или може да их пренесе на свој по-
словни рачун?
Одговор: Уредбом није на јасан начин уређено
како ће предузетници располагати директним да-
вањем, осим давањима која се односе на запослене
код предузетника. Наиме, одредбом члана 2. тачка
3) Уредбе прописано је да се директна давања из бу-
џета привредним субјектима у приватном сектору,
тј. уплата бесповратних новчаних средстава при-
вредним субјектима, могу користити искључиво за
исплате зарада и накнада зарада запосленима.
Чланом 13. став 15. Уредбе прописано је да у
случају да привредни субјект не пренесе новчана
средства са посебног рачуна из става 2. овог члана
на текуће рачуне лица за која су добијена директна
давања у складу са овом уредбом, и то до дана га-
шења тог посебног рачуна, банка преноси средства
с тог рачуна на посебан рачун из става 1. наведеног
члана.
Према нашем мишљењу, предузетник који не
исплаћује личну зараду треба да пренесе добијени
износ директних давања на лични текући рачун.
Ипак, према последњим незваничним информаци-
јама из Министарства финансија (кроз одговоре на
питања), предузетник који нема запослене и није
се определио за исплату личне зараде, новац са на-
менског рачуна може да пребаци на свој пословни
рачун, при чему њиме може да располаже, као и
било којим другим новцем на пословном рачуну.
Наравно, чак и ако предузетник пребаци сред-
ства на приватни рачун, иста са тог рачуна може
да уплати на свој пословни рачун уколико су му
потребна ради финансирања текуће ликвидности,
када ће приход евидентиран по том основу бити
изузет из прихода у пореском билансу, односно
сматраће се пословним расходом (улагање личне
имовине у пословну).
2 Шифра плаћања приликом исплате
са посебног наменског рачуна
Питање: Која шифра плаћања се користи при-
ликом исплате са посебног наменског рачуна?
Одговор: Приликом исплата са наменског рачу-
на зарада и накнада зарада запосленима код при-
вредних субјеката уноси се шифра плаћања 240, док
се за исплате предузетницима паушалцима и пре-
дузетницима који се нису определили за исплату
личне зараде уноси шифра плаћања 241 (ови пре-
дузетници приликом исплате са наменског рачуна
не уписују позив на број).
3 Вишак добијених средстава –
неоправдано добијена средства
Питање: За запосленог са непуним радним
временом добили смо пуни износ директног да-
вања. Да ли тај вишак сме да се искористи за ис-
плату неком другом запосленом?
Одговор: У пракси се дешавало да је привред-
ни субјект за запослена лица са непуним радним
временом (рецимо 50% од пуног радног времена)
добио пуни износ директног давања (30.367,04 ди-
нара), уместо половине наведеног износа у висини
од 15.183,52 динара.
Такође, било је и случајева да је предузетник
који је у исто време и у радном односу код другог
послодавца добио износ директног давања, што
не би требало да је случај јер предузетник који
има статус запосленог лица не остварује право
на директно давање, већ искључиво послодавац
код којег је то лице у радном односу.
У наведеним (и другим сличним) случајевима у
којима су привредни субјекти добили износ сред-
става који не одговара износу директног давања
на који остварују право у складу са Уредбом, већ
су добили средства у већем износу, тај износ више
уплаћених средстава немају право да користе
како за исплату зараде и накнаде зарада запосле-
них, односно за личне зараде предузетника и сл.,
тако ни за било које друге намене.
Чланом 12. став 4. Уредбе прописано је да при-
вредни субјекти који изгубе право на коришћење
фискалних погодности и директних давања повра-
ћај директних давања врше на посебан наменски
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 23
АКТУЕЛНА ТЕМА
рачун отворен за ту намену у Министарству фи-
нансија – Управа за трезор (дакле, на онај рачун са
ког је износ директних давања и пребачен привред-
ном субјекту). Ипак, Уредбом није прецизирано да
се наведени став члана 12. примењује и у случају
повраћаја грешком добијених средстава. Значи,
износ више уплаћених средстава по наведеном
основу свакако би требало да буде враћен од стра-
не корисника директног давања. Међутим, у овом
тренутку није познато на који ће начин бити омо-
гућена реализација повраћаја наведених средстава,
као и да ли ће се повраћај вршити пре 15. августа
2020. године. Очекујемо да ће се надлежни огласити
по овом питању са одговарајућом инструкцијом.
Осим тога, и ако само оставите „вишак” новча-
них средстава на наменском рачуну, исти ће, као
неискоришћен, 15. августа 2020. године аутоматски
бити повучен са наменског рачуна на одговарајући
посебан рачун у Управи за трезор.
4 Добијена директна давања и за
запослене којима је престао радни
однос
Питање: Предузетник је на 31. 3. 2020. године
имао шесторо запослених лица, а поднета је по-
реска пријава ППП-ПД за осморо запослених за
март, са датумом плаћања 4. 1. 2021. године. Ра-
злика постоји јер за два запослена лица постоји
престанак радног односа у марту. Међутим, на
наменски рачун овог предузетника уплаћена су
средства за осморо запослених. Како да поступи
предузетник у датом случају, односно да ли има
право на директна давања за два запослена лица
којима је радни однос престао у марту, а још увек
им није исплаћена зарада за март?
Одговор: Без обзира на то што је предузетник
31. 3. имао шесторо запослених, директно дава-
ње добио је за осморо зато што је чланом 9. став
1. алинеја 1) Уредбе прописано да се износ рачуна
као број запослених са пуним радним временом
за чије је зараде и накнаде зарада поднео образац
ППП-ПД за март × 30.367 динара.
Незванични став Министарства финансија гла-
си да се добијена бесповратна новчана средства не
везују за појединачне запослене, што значи да по-
слодавац запосленима обрачунава зараду у складу
са општим правилима и уговорима о раду, а доби-
јена средства из буџета користи за исплату укуп-
но обрачунатих зарада.
Уплаћена бесповратна новчана средства свака-
ко треба да се искористе за исплату зарада запо-
слених, али Уредбом о фискалним погодностима и
директним давањима није опредељен начин одре-
ђивања износа који ће са наменског рачуна бити
пренет појединачним запосленим радницима. У
том смислу, према нашем мишљењу, нема препрека
да се добијено давање користи и приликом испла-
те нето зараде запосленима (којима је радни однос
престао у марту).
5 Продужење уговора на одређено
Питање: Уговор о раду на одређено време
склопљен је пре 15. 3. 2020. године, а продужен 1.
5. 2020. године на месец дана. Ако након истека
овог продужења послодавац поново не продужи
уговор, да ли губи право на коришћење пакета
мера?
Одговор: Према одредби члана 12. став 1. Уред-
бе, привредни субјекат у приватном сектору губи
право на коришћење фискалних погодности и ди-
ректних давања прописаних овом уредбом уколико
у периоду од 15. марта 2020. године, па до истека
рока од три месеца од последње исплате директних
давања из чл. 9. и 10. ове уредбе, смањи број запо-
слених за више од 10%, не рачунајући запослене
који су са привредним субјектом у приватном сек-
тору закључили уговор о раду на одређено време
пре 15. марта 2020. године за период који се завр-
шава у периоду од 15. марта 2020. године до истека
рока од три месеца од последње исплате директних
давања из чл. 9. и 10. ове уредбе. Према томе, у сма-
њење броја запослених по основу којег субјект губи
право на погодности и давања из Уредбе не урачу-
нава се престанак радног односа истеком уговора
који је закључен на одређено време пре 15. 3. 2020.
године. Међутим, ако је уговор о раду на одређено
време закључен након наведеног датума, преста-
нак радног односа истеком овог уговора рачуна се
у смањење запослених. Имајући у виду да при про-
дужењу уговора о раду субјект са запосленим прак-
тично закључује нови уговор о раду на одређено
време, мишљења смо да се престанак радног односа
истеком новог уговора на одређено (закључен при-
ликом „продужења” радног односа, односно након
15. 3. 2020. године) рачуна у смањење запослених у
смислу члана 12. Уредбе.
24 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
6 Исплата запосленима који немају
отворен текући рачун
Питање: Када новац легне на наменски COVID
рачун, да ли сви радници морају да имају отворе-
не текуће рачуне за уплату средстава или фирма
средства може да подигне на шифру 140 преко
благајне, где ће радник потписати признаницу
да је средства примио? Постоји фирма која нето
својим радницима тако исплаћује од оснивања
и радници немају отворене рачуне у пословним
банкама.
Одговор: Сви запослени морају да имају отво-
рене текуће рачуне. Са посебног наменског рачуна
могућа је само директна исплата на текући рачун
запосленог, при чему није дозвољено подизање
новца са њега или пренос на пословни рачун по-
слодавца.
7 Административна зарада
Питање: Да ли са посебног наменског рачуна
може да се врши исплата административне за-
бране на примање запосленог?
Одговор: Према члану 2. тачка 3) Уредбе, ди-
ректна давања из буџета привредним субјектима
у приватном сектору представљају уплату беспо-
вратних новчаних средстава привредним субјек-
тима у складу са овом уредбом, која могу да се
користе искључиво за исплате зарада и накнада
зарада запосленима.
Наведени случај није посебно уређен Уредбом
о фискалним погодностима и директним давањи-
ма, односно није предвиђено да ли са наменског
рачуна може да се изврши плаћање повериоцима
запослених. Ипак, уколико банка није поставила
ограничење у погледу преноса средстава са намен-
ског рачуна на рачун повериоца запосленог, с једне
стране, према нашем мишљењу, нема препрека да
се такво плаћање и реализује (јер је и на тај начин
исплаћена зарада, имајући у виду да се плаћање по-
вериоцу врши у име и за рачун запосленог). Осим
тога, уколико послодавац не поступи по решењима
о обустави, одговоран је у складу са члановима 295.
и 296. Закона о извршењу и обезбеђењу. С друге
стране, с обзиром на то да су, у циљу контроле на-
менског трошења средстава, средства која привред-
ни субјект добија на име директних давања строго
наменског карактера и могу се користити само за
исплату зараде или накнаде зараде запосленом, са
наменског рачуна који је отворен за потребе реа-
лизације директних давања у складу са Уредбом
средства не могу да се преусмере ради извршења
административне забране.
У случају да је нето зарада запосленог виша од
30.367 динара, решење може да буде да послодавац
спроведе административну забрану на делу нето
зараде који исплаћује са редовног рачуна (износ
изнад 30.367). У другом случају (нето зарада изно-
си 30.367) алтернатива је да запослени сам изврши
плаћање повериоцу, као и да послодавцу достави
доказ о томе.
8 Право на директна давања ако се
плаћају порез и доприноси
Питање: Да ли губим право на бесповратна
средства ако наставим са плаћањем пореза и до-
приноса на зараде (не желим одлагање плаћања)?
Одговор: Привредни субјекат који прихвати
мере, формално прихвата све прописане мере из
Уредбе. Дакле, формално није могуће да се селек-
тивно определи за мере. Међутим, нема сметњи
да привредни субјект који користи мере унапред
плати порез и доприносе (аконтације пореза, порез
и доприносе на зараде) чија је доспелост одложе-
на. Тим чином привредни субјект не губи право на
остале погодности из Уредбе. Он ће имати прет-
плату пореза по основу унапред плаћених јавних
прихода, која ће се затворити на дан када ти јавни
приходи буду доспели.
9 Смањење броја запослених
Питање: Фирма има два радника и оствари-
ла је право на фискалне погодности и директна
давања. Један радник ће 31. 5. 2020. раскинути
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 25
АКТУЕЛНА ТЕМА
радни однос због одласка у старосну пензију,
а на његово место 1. 6. 2020. треба да дође нов
радник, тако да неће бити смањења запослених.
Да ли нови радник у том случају треба да буде
пријављен од 31. 5. 2020? Да ли радник који је
отишао у пензију има права на директна давања
за мај месец која ће бити исплаћена у јулу или не,
с обзиром на допуну Уредбе?
Одговор: Дакле, да би очувао број запослених,
привредни субјект новог радника мора да пријави
најкасније 31. 5, како би на тај дан био на списку
запослених. Чињеница да се ради о престанку рад-
ног односа због одласка запосленог у пензију није
од утицаја на примену Уредбе јер се под смањењем
броја запослених подразумевају сви облици пре-
станка радног односа, без обзира на то да ли су
настали вољом или кривицом запосленог или по-
слодавца (осим истека уговора о раду на одређено
време закљученог пре 15. марта).
Право на директна давања стиче привредни
субјект (послодавац), а не његов запослени. Сред-
ства која је привредни субјект примио на посебан
наменски рачун у мају само су обрачуната као про-
извод броја радника у мартовској пријави и 30.367
динара. Њихово коришћење није везано ни за спе-
цифичног радника (име и презиме) ни за специфи-
чан месец (за који се исплаћује нето зарада). Важно
је једино да од њих привредни субјект исплаћује
нето зараде на које су претходно обрачунати порез
и доприноси и поднесена је пореска пријава.
Износ који ћете добити уплаћен у јулу једнак је
2 × 30.367 (ако пријавите новог запосленог до 31. 5),
односно два запослена минус један којем престаје
радни однос, плус један новозапослени. Значи, па-
зите да на последњи дан у месецу, почев од 30. 4. до
31. 10, имате двоје запослених (без обзира на то да
ли у току месеца има флуктуација), јер се упоређује
број запослених на последњи дан у месецу са бро-
јем запослених на 15. 3.
Питање: У питању је угоститељска радња којој
је радник дао отказ 31. 3. 2020, без кривице по-
слодавца, тј. нашао је други посао. У том периоду
Уредба није била на снази, а Влада је затворила
угоститељске објекте од 24. 3. 2020. године. Вла-
сник није тражио замену за поменутог радника.
Међутим, остао је без уплате од 30.367,00 динара
за остале раднике. Да ли постоји начин да се то
исправи јер је радња у заиста тешкој ситуацији,
с обзиром на то да има четворо запослених, а мо-
рао је да се исплати и закуп у целости за период у
ком није радила.
Одговор: Нажалост, у описаном примеру дошло
је до смањења броја запослених за више од 10% (15.
3. привредни субјект имао је петоро запослених, а
10. 4. четворо – 1 : 5 = 20% смањење), због чега при-
вредни субјект нема право да се пријави и користи
фискалне погодности и директна давања из Уредбе.
Чињеница да се ради о престанку радног односа
услед отказа од стране запосленог није од утица-
ја за примену Уредбе јер се под смањењем броја
запослених подразумевају сви облици престанка
радног односа, без обзира на то да ли су настали
вољом или кривицом запосленог или послодавца
(осим истека уговора о раду закљученог на одре-
ђено време).
10 Трајни престанак обављања
делатности предузетника након
добијених средстава
Питање: Да ли предузетник који се определио
за исплату личне зараде и искористио директна
давања може да затвори предузетничку радњу у
јулу, а да притом не сноси никакве последице?
Одговор: Уредбом је као једини услов за губи-
так права (и враћање узетих средстава) прописан
случај смањења броја запослених испод дозвољене
границе од 10% у односу на број запослених 15. 3,
као и случај исплате дивиденде (или учешћа у до-
бити) до краја 2020. године.
Предузетник који користи погодности из Уредбе
не губи то право престанком обављања делатности.
С друге стране, пре престанка обављања делатности
треба да плати све обавезе по основу јавних прихо-
да, укључујући и оне за које је одложена доспелост
у складу са Уредбом. Наиме, у складу са чланом 29.
став 7. Закона о пореском поступку и пореској ад-
министрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002… и
86/2019), орган, организација или друго лице на-
длежно за упис у прописани регистар лица која
обављају делатност не може да брише лице из про-
писаног регистра без доказа о престанку пореских
обавеза, односно о брисању из евиденције прописа-
не пореским законом који издаје надлежни порески
орган, не старијег од пет дана у моменту подношења
захтева за брисање из прописаног регистра. Дакле,
без обзира на то што порези и доприноси чија је
доспелост одложена у складу са Уредбом нису до-
26 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
спели у моменту престанка обављања делатности,
верујемо да надлежни порески орган неће издати
уверење о измиреним обавезама пре него што пре-
дузетник плати те обавезе. Након плаћања пред-
метних обавеза, тј. по добијању уверења Пореске
управе о измиреним обавезама, предузетник може
да региструје престанак делатности у АПР-у. Зна-
чи, Уредбом није прописано да предузетник мора да
врати средства из директног давања уколико трајно
престане са обављањем делатности.
11 Износ који се исплаћује
запосленима са посебног наменског
рачуна
Питање: Фирма А има троје запослених, од ко-
јих двоје има нето зараду од 40.000, а једно 300.000.
Фирма је добила на наменски рачун 90.000 у мају,
90.000 у јуну и 90.000 у јулу. Да ли све нето зараде
може да исплаћује из сопствених средстава, при
чему би 5. августа за јулску зараду трећем запосле-
ном исплатио свих 270.000 са наменског рачуна +
30.000 са обичног текућег рачуна, а осталој двоји-
ци по 40.000 са обичног текућег?
Одговор: Иако по логици ствари не би било
сметње да се уради као што је описано, с обзиром
на то да је суштина да се добијена директна дава-
ња искористе за исплату нето зарада запосленима,
препоручујемо опрез приликом примене помену-
тог приступа.
Из онога како је написана цитирана одредба
члана 13. став 15. Уредбе произлази да послодавац
мора да исплати директно давање на текући рачун
сваког запосленог за ког је добијено то давање.
Дакле, када би се строго формално тумачила ова
одредба, могло би да се закључи да би послодавац
сваком запосленом са пуним радним временом мо-
рао да исплати износ минималне зараде са намен-
ског рачуна, а остатак зараде из својих средстава.
Незваничан став Министарства финансија гла-
си да се добијена бесповратна новчана средства не
везују за конкретног запосленог, већ је давање из-
вршено привредном субјекту на основу броја запо-
слених за конкретан месец.
Уплаћена бесповратна новчана средства свака-
ко треба да се искористе за исплату зарада запо-
слених, али Уредбом о фискалним погодностима и
директним давањима није опредељен начин одре-
ђивања износа који ће са наменског рачуна бити
пренет појединачним запосленим радницима.
Дакле, наше је мишљење да послодавац може да
исплати зараде на наведени начин (да одређеном
броју запослених исплати целу зараду из својих
средстава, а да одређеном броју запослених целу
зараду исплати са наменског рачуна), с тим што
не искључујемо могућност другачијих тумачења.
Управо због недостатка званичног става надле-
жних органа, из предострожности сматрамо да је
боље да се износ од 30.367 искористи приликом
исплате нето зараде запосленог, а да се износ изнад
тога исплати са редовног рачуна послодавца.
12 Износ директног давања за
запосленог који није радио цео месец
Питање: Имали смо два радника на 31. 3. 2020.
године. Држава нам је уплатила за оба радника по
30.367 динара, с тим што је други радник почео
да ради 31. 3. 2020. Да ли за њега имамо право да
искористимо пун износ који је држава уплатила
или сразмерно колико је радио?
Одговор: Полазимо од претпоставке да се ради
о запосленом са којим је уговор о раду закључен
са пуним радним временом. Обавезан елемент уго-
вора о раду је радно време. Уколико није преци-
зирано, сматра се да је уговор закључен са пуним
радним временом. Дакле, само уколико је уговор
закључен са непуним радним временом, као такав
и може да се третира.
Чињеница да запослени у току месеца није
остварио пун фонд сати (због плаћеног или непла-
ћеног одсуства, о чему послодавац мора да има од-
говарајуће решење због заснивања радног односа
у току месеца) не утиче на форму закљученог уго-
вора о раду.
Према одредбама члана 9. Уредбе о фискалним
погодностима и директним давањима, правна лица
која су разврстана као микро, мала и средња, у
складу са законом којим се уређује рачуноводство,
могу да остваре право на уплату бесповратних нов-
чаних средстава из буџета, и то:
hhу мају 2020. године у износу који се добија као
производ броја запослених са пуним радним вре-
меном за чије је зараде и накнаде зарада поднео
образац ППП-ПД за обрачунски период март 2020.
године и износа основне минималне нето зараде за
март 2020. године;
hhу јуну 2020. године у износу који се добија као
производ броја запослених са пуним радним
временом за чије је зараде и накнаде зарада под-
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 27
АКТУЕЛНА ТЕМА
нео образац ППП-ПД за обрачунски период април
2020. године и износа основне минималне нето за-
раде за март 2020. године;
hhу јулу 2020. године у износу који се добија као
производ броја запослених са пуним радним вре-
меном за чије је зараде и накнаде зарада поднео
образац ППП-ПД за обрачунски период мај 2020.
године и износа основне минималне нето зараде за
март 2020. године.
Број запослених из става 1. овог члана увећава
се и за број запослених са непуним радним време-
ном, и то тако што се за сваког запосленог са не-
пуним радним временом укупан број запослених
увећава сразмерно уговореном проценту ангажо-
вања запосленог са непуним радним временом у
односу на пуно радно време, што се утврђује на
основу података из обрасца ППП-ПД за одговара-
јући обрачунски период.
Број запослених из става 1. алинеја друга овог
члана умањује се и за број запослених којима је
код привредног субјекта почев од 10. априла 2020.
године до 30. априла 2020. године престао радни
однос.
Број запослених из става 1. алинеја трећа овог
члана умањује се и за број запослених којима је код
привредног субјекта почев од 1. маја 2020. године
до 31. маја 2020. године престао радни однос.
На основу свега наведеног закључујемо да при-
вредни субјекти за запослене којима је уговором
о раду предвиђено пуно радно време остварују
право на пун износ директног давања, независно
од тога што су радили само део месеца због засни-
вања или престанка радног односа. Значи, само
за запослене са којима послодавац има закључен
уговор о раду са непуним радним временом из-
нос директног давања обрачунава се сразмерно
уговореном проценту ангажовања.
Средства која сте добили на посебан наменски
рачун у мају само су обрачуната као производ бро-
ја радника у мартовској пријави и 30.367 динара.
Њихово коришћење није везано ни за специфичног
радника (име и презиме) ни за специфичан месец
(за који се исплаћује нето зарада). Важно је једино
да од њих исплаћујете нето зараде на које сте прет-
ходно обрачунали доприносе и поднели пореску
пријаву.
Питање: Запослена се враћа са породиљског
боловања 25. 4. 2020. године. Да ли имамо право
на директна давања и одлагање плаћања пореза
и доприноса за тог запосленог и од ког тренутка?
Одговор: У пореској пријави за априлску зараду
и тој запосленој почећете да обрачунавате зараду
(на шифри 101 биће утврђен приход сразмерно
времену проведеном на раду). Дакле, право на
одлагање пореза и доприноса на априлске зараде
остварујете за све запослене по ППП-ПД за април
(са дозвољеним шифрама наравно), међу којима се
налази и она. По основу ППП-ПД за април (броја
запослених у истој, који укључује и поменуту запо-
слену) Управа за трезор обрачунаће износ давања
који на посебан наменски рачун уплаћује у јуну.
13 Рок за пренос средстава са посебног
наменског рачуна
Питање: До када морају да се искористе ди-
ректна давања?
Одговор: У складу са чланом 9. став 7. Уредбе,
привредни субјект је у обавези да примљена сред-
ства по основу директних давања искористи најка-
сније до 15. августа 2020. године.
14 Лична зарада предузетника и
директно давање
Питање: Да ли предузетник који се определио
за исплату личне зараде и који је до сада обрачу-
навао и плаћао доприносе на најнижу основицу,
а нето исплаћивао око 13.000 динара, има право
на цео износ директних давања од 30.367,00 или
само на 13.000,00 динара?
Одговор: Одговор Министарства финанси-
ја, објављен у оквиру питања и одговора на сајту
Привредне коморе Србије, такав је да из њега, на-
жалост, није могуће конкретно и недвосмислено
тумачити постављено питање:
Оно што је за сада једино неупитно је да ће се са
посебног наменског рачуна на текући рачун преду-
зетника пренети онај износ нето личне зараде по
основу којег је поднесена ППП-ПД (дакле, обрачу-
28 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
нат порез и доприноси). Остаје отворено питање
шта са остатком: ако је нето мањи од 30.367 динара,
да ли ће остатак новца смети да се исплати или ће
остати неискоришћен на посебном наменском ра-
чуну, одакле ће их вратити у буџет.
Незваничан став је да се директно давање кори-
сти у оном износу за који су обрачунати порез и до-
приноси. Ако је то на нето износ мањи од 30.367,04,
онда се „вишак” средстава из директног давања
оставља неискоришћен на посебном наменском
рачуну.
С обзиром на незваничан став, једино сигурно
за сада је да искористите онај износ добијеног ди-
ректног давања за исплату обрачунате нето зараде.
Остатак за сада нека остане на посебном намен-
ском рачуну.
15 Право на директно давање по
основу запосленог који је истовремено
и корисник пензије
Питање: Привредно друштво добило је по
Уредби минималну зараду за два запослена, од
којих је један пензионер (и истовремено у рад-
ном односу). Да ли за њега сме да се исплати та
минимална зарада?
Одговор: За пензионера који је у радном односу
привредни субјект има иста и сва права као и за
свако друго запослено лице, што значи да има пра-
во да користи директна давања добијена по основу
запосленог лица које је уједно и корисник пензије.
16 ППП-ПД са датумом плаћања 4. 1.
2021. није поднесена до краја априла
Питање: Платила сам порез и доприносе за
март 31. 3. 2020, тако да ћу мере Владе користити
за април, мај и јун. Обрачун пореза и доприноса
на зараде за месец април требало је урадити до 30.
4. 2020. год., али је књиговођа закаснио, тако да је
обрачун урадио и пријаву поднео 1. 5. 2020. Да ли
мере из Уредбе могу да користим за мај, јун и јул?
Одговор: Нажалост, немате могућност таквог
избора. Уколико прва ППП-ПД са датумом плаћа-
ња 4. 1. 2021. није предата до краја априла, право
на коришћење фискалних погодности и директ-
них давања моћи ћете да остварите за два месеца, у
складу са чланом 11. став 1. алинеја 2) Уредбе (прва
ППП-ПД са датумом плаћања 4. 1. 2021. поднесена
је у мају).
17 Исплата учешћа у добити
запосленима
Питање: С обзиром на допуне Уредбе о фи-
скалним погодностима и директним давањима
привредним субјектима у приватном сектору и
новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања
економских последица насталих услед болести
COVID-19, којима је дефинисано да се под диви-
дендама подразумевају све исплате које својим
ВЛАСНИЦИМА изврши привредно друштво по
основу власништва над акцијама односно удели-
ма, да ли се наведена мера и даље односи на забра-
ну исплате учешћа у добити запосленима?
Одговор: Према ставу 4. члана 16. Уредбе, под
дивидендама у смислу овог члана подразумевају се
све исплате које својим власницима изврши при-
вредно друштво по основу њиховог власништва
над акцијама, односно уделима тог привред-
ног друштва. Дакле, прецизирано је да се појам
дивиденда односи и на исплате учешћа у добити
члановима друштва која нису акционарска. Сада
би требало да је јасно да се забрана односи само
на исплате по основу капитала, а НЕ и на испла-
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 29
АКТУЕЛНА ТЕМА
те по основу радног односа (нпр. у случају члана
друштва који је уједно и запослен у друштву или у
случају исплате другим запосленима).
18 Позајмица оснивачу
Питање: Да ли правно лице може да одобри
бескаматну позајмицу оснивачу (физичком
лицу) и може ли то правно лице да сноси последи-
це ако је прихватило мере из Уредбе о фискалним
погодностима и директним давањима?
Одговор: Друштво може да одобри позајмицу
физичком лицу (па и оснивачу) у складу са одредба-
ма Закона о облигационим односима, који у члано-
вима 557–565. регулише уговор о позајмици (зајму).
Тим уговором обавезује се зајмодавац да преда у
својину зајмопримцу одређену количину новца или
којих других заменљивих ствари, а зајмопримац се
обавезује да му врати после извесног времена исту
количину новца, односно ствари исте врсте и истог
квалитета. То значи да су предмет позајмице ствари
одређене по роду, тзв. генеричке ствари, а не инди-
видуално одређене незаменљиве ствари. Основна
обавеза зајмодавца је предаја ствари зајмопримцу
у уговорено време, а ако није уговорен рок, онда у
време када зајмопримац то затражи. Основна обаве-
за зајмопримца било би враћање ствари зајмодавцу
у уговорено време. То значи да уговор о позајмици
може бити и доброчин, а не теретан правни посао,
ако странке не уговоре камату. Уговором о позајми-
ци најчешће се као обавеза зајмопримца уговара да,
поред главнице позајмљеног новца, врати и камату,
а у уговорима о привреди претпоставља се да је и
камата уговорена чак и када не стоји у уговору. Што
се тиче висине дозвољене уговорене камате, наве-
дено регулише Закон о облигационим односима у
члановима 399–402.
Што се тиче најактуелније теме у овом тре-
нутку, а то је Уредба о фискалним погодностима
и директним давањима, ако се привредни субјект
одлучио за прихватање пакета мера, позивамо на
опрез. Чланом 16. Уредбе прописано је да привред-
ни субјекти у приватном сектору који се определе
за коришћење фискалних погодности и директних
давања из буџета не могу да исплаћују дивиденде
до краја 2020. године, што значи да се ограничење
односно забрана код ДОО-а односи на исплату уче-
шћа у добити.
Осим тога, потребно је бити опрезан и у погледу
тога што, иако је Уредбом прописана само забра-
на исплате дивиденди (односно учешћа у добити),
порески орган у поступку контроле може да се по-
зове на начело фактицитета из члана 9. Закона о
пореском поступку и пореској администрацији,
па да давање позајмице (која није практикована
у ранијем пословању, него баш сада) протумачи
као симуловани посао (уместо исплате дивиден-
де, односно учешћа у добити): „Пореске чињени-
це утврђују се према њиховој економској суштини.
Ако се симулованим правним послом прикрива
неки други правни посао, за утврђивање пореске
обавезе основу чини дисимуловани правни посао.
Када су на прописима супротан начин остварени
приходи, односно стечена имовина, Пореска упра-
ва ће утврдити пореску обавезу у складу са законом
којим се уређује одговарајућа врста пореза.”
Свакако препоручујемо опрез приликом доно-
шења одлука о позајмицама оснивачима друштва
ако се привредни субјект одлучио за коришћење
фискалних погодности и директних давања. Исто
препоручујемо и у случају узимања из пословне
имовине друштва од стране оснивача (нпр. плаћа-
ње пословном картицом за личне потребе) јер по-
рески орган у поступку контроле може да се позове
на начело фактицитета из члана 9. ЗПППА, па да
узимање из пословне имовине протумачи као си-
муловани посао (уместо исплате дивиденде, одно-
сно учешћа у добити).
19 Право на коришћење пакета мера у
случају постојања дуга
Питање: Да ли и предузетници који имају дуг
према Пореској управи за своје доприносе има-
ју право на директна давања за себе, а немају за
друге запослене?
Одговор: Уредбом није прописано, као услов за
остваривање права на фискалне погодности и ди-
ректна давања, да привредни субјект мора да има
измирене старе пореске обавезе. Једини услов код
предузетника односи се на очување броја запосле-
них (чланови 3. и 12. Уредбе).
20 Право на коришћење пакета мера
ако се користе други подстицаји
Питање: Клијенту су додељена бесповратна
средства од стране Развојне агенције Србије по
Уредби о утврђивању програма подршке малим
предузећима за набавку опреме у 2018. години.
30 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
Да ли такво правно лице може да користи помоћ
државе по Уредби о фискалним погодностима и
директним давањима?
Одговор: С обзиром на то да су наведеном
уредбом дефинисани услови за стицање и задржа-
вање права на коришћење мера (чланови 3, 12. и
16. Уредбе), коришћење права на друге подстицаје
не искључује право на коришћење погодности из
Уредбе.
21 Забрана исплате добити из ранијих
година
Питање: Којим актом је регулисана ситуа-
ција да, када се користе фискалне погодности и
директна давања, привредни субјект не може да
исплаћује добит из 2019. године?
Одговор: Члан 16. Уредбе о фискалним погод-
ностима и директним давањима односи се забра-
ну исплате дивиденде, односно учешћа у добити
до краја 2020. године (без обзира на коју се годину
односи исплата).
22 Рефундација нето зараде из
програма Националне службе за
запошљавање
Питање: Да ли лица која су запослена преко
Националне службе за запошљавање имају право
на директна давања у износу минималца? Напо-
мињем да су та лица редовно запослена, при чему
пореску пријаву подносимо са редовном шифром
запослења (ОВП 101), као и да Национална слу-
жба субвенционише, односно рефундира плаћене
обавезе по основу зараде и накнаде зараде запо-
сленог у целости (нето, порезе и доприносе из и
на зараду)?
Одговор: Уколико подносите пореску пријаву
са ОВП 101, онда зараду исплаћујете ви, као под-
носилац пријаве, односно нико други није испла-
тилац прихода.
Што се тиче средстава од НСЗ, саветујемо да их
контактирате у вези са коришћењем средстава из
њиховог програма јер, судећи по интерном упут-
ству НСЗ, за започете мере морате да исплатите
и нето зараде и порезе и доприносе.
Према нашем мишљењу, логичан је закључак да
не можете да остварите (примите) директна давања
за поменуте запослене јер је циљ директних давања
помоћ послодавцима у исплати нето зарада и нак-
нада зарада. С обзиром на то да већ добијате помоћ
за исплату нето зарада запосленима (од НСЗ), као
послодавац немате издатак (из сопствених сред-
става) за нето зараде у чијој исплати би помогла
добијена директна давања. Епилог ситуације био
би да запосленом исплаћујете нето зараду (једну),
а из два различита извора добијате износ (пуни) за
њену исплату. Свака потрошња тог „вишка” износа
(без обзира на то из ког је од ова два извора доби-
јен) значила би ненаменску потрошњу и губитак
права на остваривање. Тиме се враћамо на почетак
– да помоћ у исплати нето зарада можете примити
само из једног извора (наравно, за те запослене за
које их добијате).
Инструкције за поступање Сектора за подршку
запошљавању број 0020-101-11/2020 од 22. 4. 2020.
године:
„За мере које су започеле у 2019. години, а фи-
нансијске обавезе НСЗ се настављају и у 2020. го-
дини у смислу месечне исплате нето зарада лицу
са припадајућим порезом и доприносима за обаве-
зно социјално осигурање (програми приправника,
програм стицања практичних знања, месечна суб-
венција зараде са особе са инвалидитетом, радна
асистенција):
Имајући у виду да за ове мере НСЗ месечно у
складу са законом и законским роковима испла-
ћује утврђен износ нето зараде лицу са припадају-
ћим порезом и доприносом за обавезно социјално
осигурање, послодавац има обавезу да у пуном
износу (укључујући плаћање пореза и доприноса
на зараде) наменски утроши исплаћена средства
за сваки месец, као и за месеце од марта до јуна
2020. године, уколико уговор обухвата назначени
период.
За послодавце који намеравају да поднесу захтев
за учешће у мери АПЗ по јавним позивима и кон-
курсима НСЗ из 2020. године, а услов је да измирују
обавезе по основу пореза и доприноса за обавезно
социјално осигурање у законским роковима:
ЈУН 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 31
АКТУЕЛНА ТЕМА
Како је наведеном Уредбом дата могућност по-
слодавцима под одређеним условима да одложе
плаћање доспелих пореских обавеза за три изабра-
на месеца (март–јун 2020. године), треба омогућити
послодавцима који су испунили услове из наведене
Уредбе и прихватили коришћење фискалних по-
годности подношењем обрасца ППП-ПД за одла-
гање плаћања доспелих пореских обавеза за три
изабрана месеца март, април, мај или април, мај,
јун 2020. године, уколико о горенаведеном доставе
доказ НСЗ и уколико су пре и после назначеног пе-
риода наставили да измирују обавезе по основу по-
реза и доприноса за обавезно социјално осигурање
у законским роковима, да под једнаким условима
као и други послодавци који ову могућност нису
искористили, а редовно измирују обавезе, могу да
учествују у јавним позивима и конкурсима НСЗ.”
23 Донација добара за здравствене
сврхе
Питање: Министарству одбране – Управи за
војно здравство 10. 4. 2020. године у сврху пру-
жања помоћи у борби против вируса корона до-
нирали смо возило санитетског типа, које је наш
производ, намењено медицинским потребама,
ради остваривања циљева и задатака примаоца
донације у борби против вируса корона. Какав је
третман ове донације са аспекта ПДВ-а?
Одговор: Према члану 14. став 1. Уредбе о фи-
скалним погодностима и директним давањима
привредним субјектима (даље: Уредба), на промет
добара, односно услуга који без накнаде изврши
обвезник ПДВ-а следећим лицима:
hhМинистарству здравља,
hhРепубличком фонду за здравствено осигурање,
односно
hhздравственој установи у јавној својини,
ПДВ се не обрачунава и не плаћа, а обвезник
ПДВ-а има право на одбитак претходног пореза по
основу тог промета.
Према члану 14. став 2. Уредбе, ослобођење од
плаћања ПДВ-а примењује се на све испоруке за-
кључно са даном промета у периоду од дана уво-
ђења (15. март 2020) до дана престанка ванредног
стања у Републици Србији.
Здравствене установе у јавној својини јесу оне
установе чији је оснивач Република Србија, ауто-
номна покрајина или јединица локалне самоупра-
ве, и то:
1) дом здравља,
2) здравствена установа поликлиника,
3) апотекарска установа,
4) болница (општа и специјална),
5) здравствени центар,
6) завод,
7) завод за јавно здравље,
8) клиника,
9) институт,
10) клиничко-болнички центар,
11) универзитетски клинички центар и
12) војна здравствена установа или санитетска је-
диница и установа у Војсци Србије, у складу са по-
себним законом.
С обзиром на то да Министарство одбране није
један од наведених прималаца донације, није могу-
ће применити ослобађање од плаћања ПДВ-а при-
ликом давања донације. Уколико сте имали право
на одбитак претходног пореза приликом набавке
добара која су употребљена у производњи возила,
дужни сте да обрачунате ПДВ приликом донира-
ња возила. Основицу за обрачун ПДВ-а представља
цена коштања добара која се дају без накнаде у мо-
менту промета. Иако донатор није дужан да изда
рачун, препорука је да донатор, обвезник ПДВ-а,
приликом донирања изда примаоцу рачун за ис-
поручена добра без накнаде (на рачуну се наводи
напомена да прималац нема обавезу да испоручи-
оцу добара плати исказани износ на овом рачуну).
24 Број запослених у пољу 2.3 обрасца
ППП-ПД
Питање: Имамо два запослена радника. За
једног подносимо ППП-ПД за зараду са датумом
плаћања 4. 1. 2020. године, а за другог подноси-
мо ППП-ПД за накнаду зараде (боловање преко
тридесет дана). Да ли у обе ППП-ПД под редним
бројем 2.3 Број запослених уносимо укупан број
запослених на последњи дан обрачунског перио-
да – по 1 или уносимо 2? Уколико смо погрешили,
да ли ће то бити сметња да остваримо право на
директно давање?
Одговор: Према доступним информацијама,
број запослених на основу којих ће Управа за тре-
зор обрачунати износ који ће исплатити посло-
давцу на посебан наменски рачун провераваће се
према ППП-ПД за дати месец, али у комуникацији
(контроли) са ЦРОСО. У сваком случају под бројем
2.3 уписујете 2 (у обе пријаве).
32 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
АКТУЕЛНА ТЕМА
У складу са Корисничким упутством за подно-
шење ППП-ПД „у поље 2.3 Број запослених уписује
се број запослених код послодавца на последњи дан
обрачунског периода за који се подноси пријава за
коначну исплату зараде, без обзира на то да ли се у
њој наводе подаци о исплати коначне зараде за све
запослене и да ли у њој има и података о исплатама
прихода који нису зарада. Под запосленим лицем
сматра се лице које је са послодавцем закључило
уговор о раду на основу којег је засновало радни
однос на одређено или неодређено време. Прима-
оци уговорене накнаде од обављања привремених
или повремених послова на основу закљученог уго-
вора, као и примаоци прихода ван радног односа
не уписују се у укупан број запослених у пољу 2.3.
У укупан број запослених не рачунају се ни запо-
слени којима стаж осигурања мирује (нпр. лице на
неплаћеном одсуству због боравка у иностранству
са супружником, лице упућено код другог посло-
давца ради обављања одређених послова у одређе-
ном временском периоду и др.).”
Пореска управа ће број запослених умањити за
1 (за ову запослену – ОВП од 204 до 211 – члан 9.
став 4. Уредбе) и исплатиће вам директно давање за
једног запосленог. ПС
ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко
250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уго-
вора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, при чему су сва наведена
документа међусобно повезана.
ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ?
● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly).
● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате.
● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других
докумената.
● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге.
● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и
синонима који се у правној пракси често користе.
● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника
и издваја их на почетној страни.
● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из
судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима, као и другим документима из области
које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази.
● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет
окружењу.
● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника).
● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници.
● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату.
● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по
одговарајућим правним гранама и правним институтима.
● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима.
● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати.
Електронско издање
ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.