ARHIVA - Poslovni savetnik

PORESKE OBAVEZE ZA OTKUP PROIZVODA

PITANJE: Koje obaveze ima preduzetnik koji otkupljuje sirovu kožu od poljoprivrednih proizvođača (registrovanih poljoprivrednih gazdinstava) i drugih lica koja nemaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, u smislu Zakona o PDV-u i Zakona o porezu na dohodak građana?

ODGOVOR: – Primena Zakona o porezu na dodatu vrednost:

Kada obveznik PDV-a (pravno lice, preduzetnik…) otkupljuje poljoprivredne proizvode, konkretno sirovu kožu od poljoprivrednika, dužan je da na vrednost tih proizvoda obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 8%, o čemu izdaje priznanicu, kao i da obračunatu PDV nadoknadu isplati poljoprivredniku u novcu, i to isključivo uplatom na tekući račun ili račun štednje. Obveznik PDV-a ima pravo da iznos PDV nadoknade koju je obračunao i isplatio poljoprivredniku na propisani način odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje zakonskih uslova.

Saglasno odredbi člana 16. stav 1. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci, računom se, u smislu člana 42. stav 1. Zakona o PDV-u, smatra i dokument za obračun PDV nadoknade (priznanica) koji obveznik izdaje poljoprivredniku.

Napominjemo da, prema Mišljenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj 32-00-00118/2005-08 od 21. 11. 2005. godine, proizvodnja svih vrsta žive stoke i ostalih živih životinja, kao i sirovi proizvodi od njih – sirovo mleko, neprana vuna, sirova koža, jaja, med, sirovo krzno i sl. – spadaju u poljoprivredne proizvode.

– Primena Zakona o porezu na dohodak građana:

Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: Zakon), koja je u primeni do 31. 12. 2018. g., propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik). Prema odredbi stava 2. istog člana Zakona, obveznik poreza iz stava 1. ovog člana po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva jeste fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast i koje vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. ovog zakona.

U skladu sa navedenim, kada je u pitanju:

– fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast i koje vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. Zakona – smatra se preduzetnikom;

– fizičko lice iz člana 85. stav 1. tačka 14) i st. 2. i 5. Zakona – kada ostvari prihod od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja (konkretno sirove kože), isti nije predmet oporezivanja, pa preduzetnik koji vrši otkup sirove kože nema obavezu da obračunava nikakav porez;

– fizičko lice koje nije nosilac poljoprivrednog gazdinstva, odnosno koje doprinose za obavezno socijalno osiguranje ne plaća po rešenju, odnosno koje nije korisnik poljoprivredne penzije, ima poreski tretman ostalih – drugih prihoda na koje se obračunava i plaća porez na dohodak građana po stopi od 20%. Osnovicu poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.

Na ove ostale prihode isplatilac prihoda – preduzetnik ima obavezu da u ime primaoca prihoda obračuna, obustavi i plati doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26%, kao i doprinose za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, samo za lica koja nisu osigurana po drugom osnovu.

KARAKTER UKUPNOG PROMETA U TURISTIČKOJ DELATNOSTI

PITANJE: Imamo nedoumicu u vezi sa tim kako se utvrđuje ukupan promet kod turističkih organizacija i posrednika u turizmu, zbog popunjavanja obrasca POPDV. Naime, ako je polje 4.1, tj. promet veći od 50.000.000 din., da li onda oni prelaze u mesečnog obveznika PDV-a?

ODGOVOR: Prilikom utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga u prethodnih 12 meseci radi određivanja kada je obveznik PDV-a, pa i obveznik koji se bavi prometom usluga definisanih članom 35. Zakona o PDV-u – Posredovanje u turizmu – treba imati u vidu da pojam „prethodnih 12 meseci” podrazumeva vremenski period koji se određuje u danima – 365 dana, odnosno 366 dana ako je reč o prestupnoj godini. Prema odredbi člana 9. stav 1. tačka 1) Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV-a („Sl. glasnik RS”, br. 90/2017, 119/2017, 48/2018 i 60/2018), evidencija iz člana 4. stav 1. tačka 5) ovog pravilnika, koja se odnosi na poseban postupak oporezivanja turističkih agencija u skladu sa članom 35. Zakona o PDV-u, sadrži najmanje podatak o iznosu ukupne naknade koju plaća putnik za izvršeni promet turističkih usluga, uključujući i povećanje odnosno smanjenje te naknade.

Odredbom člana 32. stav 1. istog pravilnika propisano je da se u delu 4. obrasca POPDV – Posebni postupci oporezivanja – iskazuju i podaci o posebnim postupcima oporezivanja turističkih agencija, pri čemu se, saglasno tački 1. podtačka 1) u delu 4.1 – Turističke agencije, u polje 4.1.1 – Naknada koju plaćaju putnici, uključujući i povećanje odnosno smanjenje te naknade – unosi podatak o iznosu naknade koju plaćaju putnici za izvršeni promet turističkih usluga, uvećanom za iznos povećanja, odnosno umanjenom za iznos smanjenja te naknade.

Usluge posredovanja u turizmu ne spadaju u promet koji se oporezuje po članu 35. Zakona o PDV-u, već se za iste mesto oporezivanja utvrđuje u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 8) ovog zakona, odnosno za mesto posredovanja prilikom prometa dobara ili usluga, koje se pruža licu koje nije poreski obveznik, smatra se mesto u kojem je izvršen promet tih dobara ili usluga.

S obzirom na to da se promet usluga posredovanja u turizmu oporezuje prema mestu u kojem je izvršen promet dobara ili usluga koji je predmet posredovanja (promet turističkih usluga koje su predmet posredovanja), podatak o tom prometu ne iskazuje se u delu 4.1, u polju 4.1.1 obrasca POPDV, ali ako je mesto prometa tih usluga u Srbiji, onda se taj promet iskazuje u delu 3.2 i isti ulazi u ukupan promet.

U skladu sa navedenim, kada zbir iznosa koji turističke agencije naplate za usluge koje pružaju u skladu sa članom 35. Zakona o PDV-u, kao i za drugi oporezivi promet dobara ili usluga koji vrše u skladu sa Zakonom o PDV-u, a koji ulazi u ukupan promet, pređe 50.000.000, turistička agencija je dužna da izmeni tromesečni poreski period u mesečni. Napominjemo da mesečni obveznik postaje tek po isteku tromesečja u kome je ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci preko 50.000.000 dinara.

POSLOVNE KNJIGE ZA KLADIONICE

PITANJE: Da li, sa poreskog i računovodstvenog aspekta, postoje neke specifičnosti i koje prilikom vođenja poslovnih knjiga za kladionice?

ODGOVOR: Obavljanje delatnosti kladionica regulisano je Zakonom o igrama na sreću („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011, 93/2012 – dr. zakon i 30/2018), u kom je članom 9. stav 1. tačka 1) propisano da je priređivač pravno lice ili preduzetnik koji, u skladu sa ovim zakonom, na osnovu dozvole Vlade, odnosno odobrenja ili saglasnosti Uprave za igre na sreću, ima pravo da priređuje igre na sreću.

Kada je u pitanju vođenje poslovnih knjiga, priređivač posebne igre na sreću – klađenja – pravno lice vodi poslovne knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu i drugim propisima iz ove oblasti. Ono što je specifičnost jeste obaveza vođenja evidencije o ostvarenom prometu za svaku kladionicu.

Naime, prema odredbi člana 96. stav 5. Zakona o igrama na sreću, priređivač je dužan da vodi evidenciju o ostvarenom prometu za svaku kladionicu na osnovu koje utvrđuje naknadu. U pitanju je naknada za priređivanje igara na sreću – klađenje, koja se plaća u visini od 15% na osnovicu koju čini razlika između ukupno ostvarenih uplata i ukupno ostvarenih isplata, s tim što iznos naknade ne može biti manji od dinarske protivvrednosti 500 evra mesečno, po kladionici.

Na osnovu ovlašćenja iz stava 6. istog člana ministar je doneo Pravilnik o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama („Sl. glasnik RS”, broj 129/2004), koji propisuje način vođenja obaveznih evidencija ostvarenog prometa u kladionicama kod priređivača posebne igre na sreću – klađenja (u daljem tekstu: priređivač). Priređivač vodi mesečnu evidenciju o ostvarenom prometu za svako uplatno – isplatno mesto kladionice (šaltersko mesto za prijem uplata i vršenje isplata), na osnovu kojeg utvrđuje visinu naknade za priređivanje posebne igre na sreću – klađenja (član 2. Pravilnika).

Prema odredbama člana 3. Pravilnika, podatke o ostvarenom prometu za svako uplatno – isplatno mesto priređivač dostavlja Upravi za igre na sreću u sastavu Ministarstva finansija na obrascu MOP – Mesečni obračun prometa za svako uplatno – isplatno mesto kladionice (šaltersko mesto za prijem uplata i vršenje isplata) za mesec _____ 200__. godine, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Popunjeni obrazac MOP dostavlja se najkasnije do 5. u mesecu za prethodni mesec, u pismenom obliku i putem elektronskih medija.

LIKVIDACIJA DRUŠTVA I PORESKI BILANSI

PITANJE: Dana 30. 11. 2017. godine dobili smo rešenje iz APR-a o pokretanju postupka likvidacije, a 28. 6. 2018. godine rešenje da se usvaja početni likvidacioni izveštaj od 1. 3. 2018. godine.

Pošto smo greškom zbog datuma poslali obrazac PDP u Poresku upravu, interesuje nas sa kojim datumima na osnovu prethodno navedenih rešenja šaljemo poresku prijavu i poreski bilans Poreskoj upravi?

ODGOVOR: Odredbama člana 34. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL) propisano je da se dobit obveznika u postupku likvidacije oporezuje u skladu sa ovim zakonom i da obveznik podnosi poresku prijavu i poreski bilans u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka likvidacije sa stanjem na dan koji prethodi danu pokretanja postupka likvidacije. Ukoliko se postupak likvidacije nastavi u narednoj kalendarskoj godini, obveznik podnosi i poresku prijavu i poreski bilans sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, u skladu sa članom 63. st. 3. i 4. ZPDPL-a.

Obveznici koji su otpočeli postupak likvidacije u toku godine, sastavljaju poreski bilans i poresku prijavu za period od dana otvaranja likvidacionog postupka do isteka kalendarske godine (član 63. stav 4. ZPDPL-a).

Dakle, imajući u vidu da ste, kako navodite, dana 30. 11. 2017. godine dobili rešenje iz APR-a o pokretanju postupka likvidacije, bili ste dužni da u roku od 60 dana od dana donošenja rešenja o pokretanju postupka likvidacije podnesete poresku prijavu PDP i poreski bilans PB 1 za period od 1. 1. do 30. 11. 2017. g.

Takođe ste bili dužni da podnesete i PDP i PB 1 za poreski period od 30. 11. 2017. do 31. 12. 2017. g. shodno članu 34. stav 5. ZPDPL-a.

PROMET PAUŠALACA VAN REPUBLIKE SRBIJE

PITANJE: Da li promet paušalca ostvaren van Republike Srbije ulazi u obrazac KPO i da li se računa u limit do 6.000.000?

ODGOVOR: Prema odredbama člana 7. Zakona o porezu na dohodak građana, obveznik poreza na dohodak je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi.

Prilikom utvrđivanja paušalnog prihoda, nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način, shodno članu 6. stav 6. Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.

Prema tome, preduzetnik koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaća paušalno, dužan je da svaki prihod, pa i onaj koji je obavljanjem delatnosti ostvario van R. Srbije, iskaže u obrascu KPO – Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika, što znači da isti ulazi u ukupan prihod od 6.000.000 dinara.

ISPRAVNOST RAČUNA ZA ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA

PITANJE: Dobijamo račune za zakup poslovnog prostora za mesec npr. oktobar, sa datumom izdavanja računa 1. 10. i datumom prometa usluge 1. 10. 2018. g.

Da li je to ispravno i, ako nije, kakve su posledice po obe strane?

ODGOVOR: Obveznik PDV-a koji vrši promet usluge davanja u zakup poslovnog prostora, pre svega po osnovu ugovora o zakupu kojim je predviđen iznos naknade za tu uslugu na mesečnom nivou (iz pitanja proističe da je ugovorena mesečna naknada), sa aspekta Zakona o PDV-u smatra se pružaocem delimičnih usluga. U ovom slučaju obveznik PDV-a – pružalac usluge dužan je da za izvršeni promet izda račun, koji sadrži propisane podatke, na dan, odnosno nakon izvršenog prometa predmetne usluge (najranije poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun).

Na primer, ako zakupodavac izdaje račun za promet usluge davanja u zakup poslovnog prostora za mesec oktobar 2018. godine, obveznik PDV-a može da izda račun najranije 31. 10. 2018. godine (ili posle tog datuma), pri čemu kao datum prometa usluge navodi 31. 10. 2018. godine.

Saglasno navedenom, ako je ugovorena mesečna naknada, pri čemu vam je obveznik PDV-a – zakupodavac izdao račun za zakup za mesec oktobar sa datumom izdavanja računa 1. 10. i datumom prometa usluge 1. 10. 2018. g., smatra se da je takav račun neispravan.

Pošto račun nije ispravan u smislu Zakona o PDV-u, jer je izdat pre izvršene delimične usluge zakupa za mesec oktobar i pre izvršenog prometa za taj mesec, kao primalac takvog računa nemate pravo na odbitak PDV-a. U cilju pravilnog postupanja trebalo bi da od zakupodavca, obveznika PDV-a, tražite da ispostavi novi račun sa pravilnim podacima.

USLUGE TRANSPORTA U INOSTRANSTVU I PDV

PITANJE: Domaće pravno lice vrši uslugu transporta robe na teritoriji Republike Srbije za nerezidentno pravno lice (iz Hrvatske). Da li fakturiše uslugu prevoza sa PDV-om?

ODGOVOR: Kada primalac usluga prevoza dobara ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu kojoj se vrši promet usluga (koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište), prebivalište ili boravište u inostranstvu, odnosno van Republike Srbije, mesto prometa usluga prevoza dobara je u inostranstvu, odnosno van Republike Srbije, što znači da te usluge nisu predmet oporezivanja PDV-om.

Pošto predmetne usluge pružate licu čije je sedište u Hrvatskoj, kao obveznik PDV-a dužni ste da izdate račun u skladu sa Zakonom o PDV-u i Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci.

Naime, za usluge prevoza dobara za koje se smatra da su izvršene u inostranstvu obveznik PDV-a izdaje račun u kojem navodi naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa, mesto i datum izdavanja i redni broj računa, naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa (pri čemu podatak o PIB-u stranog lica nije obavezan, ali se preporučuje), vrstu i obim usluga, datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja, ukupan iznos naknade za izvršeni promet usluga i napomenu o odredbi Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV, a koja može da glasi: „PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona.”

Podatak o naknadi za promet usluga prevoza dobara za koje se smatra da su izvršene u inostranstvu iskazuje se u obrascu POPDV, u polju 11.1.

KNJIŽENJE LICENCE DATE ŠKOLI

PITANJE: Škola je dobila od Pokrajinskog sekretarijata prava korišćenja na pokretnim stvarima – licencu za korišćenje platforme Office 365 education. Kako ovo proknjižiti?

ODGOVOR: S obzirom na činjenicu da Pravilnik o Kontnom planu za budžetski sistem ne sadrži broj i naziv konta o licencama, mišljenja smo da bi licencu za korišćenje platforme trebalo evidentirati na kontu 016161 – Ostala nematerijalna osnovna sredstva – koji duguje, a konto 311113 – Ostale nekretnine i oprema – potražuje, čime je uspostavljena knjigovodstvena ravnoteža između klase „0” i klase „3”.

PRENOS CELOKUPNE IMOVINE I PDV

PITANJE: Privredno društvo A osnovalo je novo privredno društvo B, pri čemu je 100% osnivač tog društva. Kao udele u novo društvo unosi celokupnu imovinu (zemljište i dva objekta ukupne vrednosti 24.000.000,00 din.). Imovina je izgrađena od sopstvenih sredstava i stavljena u upotrebu 2012. god. Novo društvo je u sistemu PDV-a i ima istu šifru delatnosti. Kakve su PDV obaveze?

ODGOVOR: U navedenom slučaju, prilikom osnivanja novog društva B, u koje osnivač, društvo A, unosi celokupnu imovinu (zemljište i dva objekta), može da se primeni odredba člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, odnosno može da se smatra da nije došlo do oporezivog prometa dobara jer novo društvo ima istu šifru delatnosti kao i društvo koje ga je osnovalo, što znači da nastavlja da obavlja delatnost koju je obavljalo i društvo prenosilac imovine.

Naime, prilikom prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade ili kao ulog, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi smatra se posebnim prometom (član 4. stav 8. Zakona o PDV-u). Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u propisano je da se smatra da promet dobara i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen prilikom prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.

Pošto obveznik PDV-a – prenosilac imovine, društvo A – prenosi celokupnu imovinu za obavljanje delatnosti (dva građevinska objekata i zemljište) kao ulog u novoosnovano privredno društvo, nije dužan da na taj prenos obračuna i plati PDV, pod uslovom:

– da je novoosnovano privredno društvo bilo poreski obveznik ili da je tim prenosom postalo poreski obveznik;

– da je produžilo da obavlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac (kako navodite, imaju istu šifru delatnosti) i

– da prenosilac imovine ili dela imovine sticaocu dostavi sve podatke koji se odnose na dobra i usluge koji čine imovinu ili deo imovine čiji je prenos izvršen.

U pitanju navodite da je društvo A izgradilo objekte sopstvenim sredstvima, pa pod pretpostavkom da je koristilo prethodni PDV po osnovu te gradnje (za nabavku materijala i usluga), odnosno da je imalo pravo da ga koristi uz ispunjenje uslova iz člana 28. Zakona o PDV-u, unosom u novo društvo ne nastaje prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima, s obzirom na to da se, primenom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, smatra da sticalac stupa na mesto prenosioca. To znači da će, ako do prenosa dođe, prvi prenos prava raspolaganja na nepokretnosti nastati ako sticalac bude prodavao te nepokretnosti (cele ili ekonomski deljive celine).

Međutim, pošto je u pitanju prenos objekata po članu 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, društvo sticalac, kao obveznik PDV-a, mora da vodi računa da je, ukoliko prestane da ispunjava uslove za pravo na odbitak prethodnog PDV-a (ne obavlja oporezivu delatnost sa pravom na odbitak ili prestane da postoji ili izađe iz sistema PDV-a u roku kraćem od 10 godina od momenta stavljanja u upotrebu objekata), dužno da izvrši ispravku prava na odbitak PDV-a (PDV koji je prenosilac imovine, društvo A, koristio kao odbitni PDV prilikom izgradnje) shodno članu 6. stav 5. Zakona.

ISPRAVKA PORESKE PRIJAVE

PITANJE: Izvršili smo storno PDP prijave koju smo greškom poslali za period od 1. 1. 2017. do 30. 11. 2017. godine. Interesuje nas da li u polje 1.3 upisujemo neki podatak?

ODGOVOR: Dostavljanje obrasca PDP – Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica – elektronskim putem je izvršeno kada Poreska uprava potvrdi formalnu ispravnost i matematičku tačnost iskazanih podataka, dodeli broj prijave, broj odobrenja za plaćanje ukupnog iznosa obaveze po tom osnovu i u elektronskom obliku dostavi te informacije podnosiocu prijave. Ukoliko ste dobili potvrdu od poreskog organa da je prihvaćena prijava, a navodite u pitanju da je stornirate, znači da treba da pošaljete izmenjenu PDP prijavu. U tom slučaju pod rednim brojem 1.3 – Izmena prijave/akontacije obrasca PDP – unosite odgovarajuću oznaku, tj. broj 3.

PROPISI ZA DOMAĆU RADINOST

PITANJE: Ako seosko turističko domaćinstvo želi da u posebnoj prostoriji – lokalu organizuje prodaju ručno rađenih suvenira i domaćih prehrambenih proizvoda, koje propise pre svega treba da poštuje?

ODGOVOR: Da bi se seosko turističko domaćinstvo bavilo trgovinom, odnosno prometom ručno rađenih suvenira i domaćih prehrambenih proizvoda, treba da bude registrovano u skladu sa odredbama Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018). Posebno treba obratiti pažnju na odredbe člana 11. navedenog zakona, koje propisuju svojstvo trgovca, a zatim treba imati u vidu član 2. koji propisuje šta je prodajno mesto, kao i ispunjavanje uslova da bi neko mogao da bude trgovac.

Podzakonskim aktom, Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe („Sl. glasnik RS”, br. 47/96… 62/2011), odredbama članova od 2. do 17. definisane su prostorije za promet robe na malo, a objekat u kom se obavlja trgovina, odnosno promet robe na malo treba da ispunjava uslove u skladu sa navedenim odredbama.

Osim toga, takođe treba imati u vidu i odredbe Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011… 44/2018) koje se odnose na preduzetnike (članovi od 83. do 93. Zakona).

SLANJE UZORAKA U INOSTRANSTVO I PDV

PITANJE: Privredno društvo B angažovalo je Privredno društvo A da putem DHL-a pošalje uzorke u Kinu. DHL je firmi A izdao račun bez PDV-a, sa pozivom na član 24. stav 1. tačka 8. Zakona o PDV-u. Firma A je firmi B izdala račun za uslugu slanja uzoraka DHL-om u istoj vrednosti koju je primila od DHL-a, ali sa dodatno obračunatim PDV-om. Da li je ovakav račun pravilno izdat i da li firma B ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a po njemu?

ODGOVOR: Slanje uzoraka u inostranstvo, u skladu sa carinskim propisama, mora da se evidentira na izvoznom dokumentu (obrazac JCI ili drugi carinski dokument), što znači da je u pitanju izvoz određenih dobara – uzoraka, bez naknade. S tim u vezi, postavlja se pitanje ko se na tom izvoznom dokumentu javlja kao lice koje vrši slanje – otpremanje uzoraka u Kinu, lice B – koje je inače vlasnik uzoraka ili lice A – koje je angažovano da izvrši prevoz ili neku drugu uslugu koja je u vezi sa izvozom dobara – pomenutih uzoraka.

Naime, prema odredbama člana 4. Pravilnika o postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012… i 62/2018), kada se dobra šalju u inostranstvo poštom ili brzom poštom, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. t. 2) i 3) Zakona o PDV-u obveznik može da ostvari ako poseduje izvoznu deklaraciju izdatu u skladu sa carinskim propisima.

Prema odredbi stava 2. istog člana, kada se dobra šalju u inostranstvo poštom ili brzom poštom bez podnošenja izvozne deklaracije, poresko oslobođenje obveznik može da ostvari ako poseduje dokument, overen od strane nadležnog carinskog organa, na osnovu kojeg može da se utvrdi da su dobra poslata u inostranstvo poštom ili brzom poštom. Ovaj dokument sadrži najmanje sledeće podatke:

1) naziv i adresu, odnosno firmu i sedište, kao i PIB obveznika (izvoznika);

2) uobičajeni trgovački naziv, količinu i vrednost dobara;

3) mesto i datum kada su dobra poslata u inostranstvo;

4) naziv i adresu, odnosno firmu primaoca dobara u inostranstvu;

5) potpis i pečat nadležnog carinskog organa koji je overio dokument.

Prema tome, ukoliko je firma B (kao lice koje je vlasnik uzoraka) navedena na carinskom dokumentu o slanju dobara u inostranstvo, tada se smatra da je lice A pružilo uslugu prevoza ili neku drugu uslugu koja je u vezi sa izvozom tih uzoraka, koja je oslobođena PDV-a u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 8. Zakona o PDV-u, nezavisno od toga što je lice A realizovalo otpremanje uzoraka preko DHL-a.

Za ostvarenje ovog poreskog oslobođenja firma A, kao pružalac usluge prevoza ili neke druge usluge koja je u vezi sa izvozom uzoraka, mora da ispuni uslove iz člana 14. Pravilnika o postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja, odnosno poresko oslobođenje može da ostvari ako poseduje:

1) dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.);

2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u.

Iz svega navedenog sledi da, ukoliko firma A ispunjava uslove iz Pravilnika za poresko oslobođenje pružene usluge, račun nije pravilno izdat, pa firma B nema pravo na odbitak prethodnog PDV-a po njemu.

Važno je skrenuti pažnju i na to da, ako se firma A pojavljuje na izvoznom dokumentu, onda je firma B izvršila promet uzoraka firmi B u Srbiji, u kom slučaju firma B ima obavezu da na taj promet obračuna i plati PDV, a firma A ne može da fakturiše prevoznu ili neku drugu uslugu koja je u vezi sa izvozom uzoraka firmi B.

KOTIZACIJA ZA UČEŠĆE NA KONGRESU I PDV

PITANJE: Da li se obračunava PDV na kotizaciju za učešće lekara na kongresu?

Naime, naš klijent, obveznik PDV-a, organizuje kongres lekara na Kopaoniku. Fakturišu se usluge smeštaja, kao i kotizacija za učešće na seminaru. Farmaceutska kuća koja plaća troškove ovog seminara tvrdi da na kotizacije nije potrebno obračunavati PDV, a mi smatramo da je to usluga organizacije seminara. Ako nije potrebno obračunavati PDV, po kom je članu Zakona o PDV-u moguće ostvariti oslobađanje?

ODGOVOR: Kotizacije za organizovanje stručnih skupova podležu PDV-u. Naime, odredbom člana 3. Zakona o PDV-u propisano je da su predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici, uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Promet usluga, u smislu ovog zakona, jesu svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (odredba člana 5. stav 1).

Kada se uz uslugu vrši sporedno pružanje usluga ili sporedna isporuka dobara, smatra se da je pružena jedna usluga (član 5. stav 6. Zakona o PDV-u). Prema odredbi člana 17. stav 1. ovog zakona, poreska osnovica prilikom prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, na naknadu za uslugu organizovanja seminara (stručnih skupova), za koju se od učesnika ili drugih lica naplaćuje naknada u vidu kotizacije, PDV obračunava se po opštoj stopi od 20%, s obzirom na to da za ovu uslugu nije propisano poresko oslobođenje. Ukoliko kotizaciju za učesnike plaća farmaceutska kuća, onda je to naknada za uslugu organizacije seminara koja podleže PDV-u.

Prema tome, ako je vaš klijent obveznik PDV-a, dužan je da obračuna PDV na kotizaciju, pri čemu ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu, u skladu sa članom 28. Zakona o PDV-u.

PDV I KUPOVINA PRVOG STANA I POSLOVNOG APARTMANA

PITANJE: Fizičko liče kupuje prvi stan. Prodavac je fizičko lice. Da li je to fizičko lice, kao kupac, oslobođeno plaćanja poreza? Nakon par dana isto fizičko lice kupuje i poslovni apartman direktno od investitora. Prodavac je pravno lice. Poslovni apartman je novogradnja. Fizičko lice kroz kupoprodajnu cenu plaća PDV. Da li je navedeno fizičko lice, kao kupac, oslobođeno plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava ili nekog drugog poreza, s obzirom na to da se radi o novogradnji i kupac je prvi vlasnik (kupuje direktno od investitora)? Da li je bitan vremenski razmak u kom se kupuju te dve nekretnine? Ako je bitan vremenski razmak, da li je merodavan momenat overe kod javnog beležnika ili momenat upisa u katastar?

ODGOVOR: Prema odredbi člana 31a stav 1. Zakona o porezima na imovinu (u daljem tekstu: ZPI), porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, fizičkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m², a za članove njegovog porodičnog domaćinstva, koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije, do 15 m² po svakom članu, pod uslovom da:

1) kupac prvog stana je punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

2) kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do dana overe Ugovora o kupoprodaji, na osnovu kog kupac stiče prvi stan, nije imao u svojini odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Odredbom člana 31a stav 2. ZPI-a propisano je da ako kupac prvog stana kupuje svojinski udeo na stanu, pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se u srazmeri sa svojinskim udelom u odnosu na površinu do 40 m², odnosno do 15 m².

Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao što ima kupac prvog stana (član 31a stav 3. ZPI-a).

Pravo na poresko oslobođenje po osnovu kupovine prvog stana može da se ostvari samo na osnovu ugovora o kupoprodaji prvog stana overenog posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, broj 61/2007), koji je stupio na snagu 8. jula 2007. godine.

Prema tome, pošto je u pitanju ugovor o kupovini stana koji se zaključuje posle 8. jula 2007. godine, kupac prvog stana ostvaruje poresko oslobođenje u skladu sa navedenim zakonskim odredbama.

Napominjemo da, prema odredbi člana 31b ZPI-a, pravo na poresko oslobođenje, u skladu sa odredbama člana 31a ovog zakona, nema obveznik koji pravo svojine na stanu prenosi:

1) licu na osnovu čije je prve kupovine stana jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a ovog zakona;

2) članu porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za koga je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a ovog zakona.

Što se tiče kupovine poslovnog apartmana direktno od investitora, obveznika PDV-a, u pitanju je prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim objektima, na koji je prodavac dužan da obračuna i plati PDV, a kupac – fizičko lice kroz kupoprodajnu cenu plaća ukupan iznos.

Pošto se na taj prenos plaća PDV, ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava jer je, članom 24a stav 1. tačka 1) ZPI-a, propisano izuzimanje od oporezivanja prenosa na koji se plaća PDV.

Sa poreskog aspekta nije bitan vremenski razmak u kom se kupuju navedene nekretnine.

ODOBRAVANJE POPUSTA U MALOPRODAJI

PITANJE: Da li prilikom odobravanja popusta u maloprodaji imamo pravo da prilikom izdavanja fiskalnog isečka odobrimo popust na ukupan iznos prodate robe, tj. da cene budu iz cenovnika, a popust pojedinačno iskazan?

ODGOVOR: Evidentiranje prometa preko fiskalne kase regulisano je Zakonom o fiskalnim kasama, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Prema tom zakonu, svaki artikal mora da ima svoju šifru, pri čemu jedan artikal može da ima neograničen broj šifara. Praktično to znači da ne postoji mogućnost da se odobri zbirni popust na kraju fiskalnog isečka, već se preko šifara evidentira promet sa popustom za sve ili za pojedine artikle koji su na popustu ili za pojedine vremenske popuste i sl.

Po ovom pitanju Ministarstvo finansija je dalo više mišljenja, od kojih izdvajamo deo iz mišljenja broj 430-00-00132/2010-04 od 16. 3. 2011. godine, u kome je navedeno:

Prema tome, odobravanje popusta prilikom prometa robe na licu mesta, odnosno na ukupan iznos iskazan u fiskalnom isečku nije dozvoljen. Privredni subjekt koji se bavi prometom dobara na malo, može u toku celog dana dodavati u bazu podataka fiskalne kase nove šifre dobara, odnosno može u bazi podataka fiskalne kase imati više šifara za jednu vrstu dobra u zavisnosti od cene po kojoj se dobro, odnosno roba prodaje (šifra dobra sa punom cenom i šifra dobra sa popustom koji se daje po Odluci privrednog subjekta).

Takođe, cena jedinice mere određene robe može da se menja u toku celog dana, s tim što je prilikom ovakvog načina rada potrebno obezbediti i evidenciju prometa sa promenjenim cenama – nivelaciju cena (cena artikla koja se manja po Odluci privrednog subjekta), s obzirom na to da je trgovačka knjiga zadužena po prodajnim cenama bez popusta, kako bi se ista pravilno vodila.

To bi značilo u konkretnom slučaju da cena po jedinici mere određenog artikla može da se menja u toku celog dana u skladu sa Odlukom o odobravanju popusta (dnevni popust, vikend-akcija, uskršnji i novogodišnji popust, kao i popust dat stalnim kupcima preko identifikacione kartice), odnosno baza podataka fiskalne kase može imati više šifara za jednu vrstu dobra u zavisnosti od cene po kojoj se dobro, odnosno roba prodaje (šifra dobra sa punom cenom i šifra dobra sa popustom koji se daje po Odluci privrednog subjekta).

UKNJIŽAVANJE ZAJEDNIČKE IZGRADNJE I PORESKE OBAVEZE

PITANJE: Vlasnik zemljišta – fizičko lice ustupa deo svog zemljišta investitoru – obvezniku PDV-a za gradnju. Oba lica su u građevinskoj dozvoli. Investitor zida i iz svojih sredstava plaća glavnog izvođača radova, koji mu izdaje fakture. Zgrada je završena i po Ugovoru o zajedničkoj izgradnji vlasniku zemljišta pripada 170 m². Kada žele da se uknjiže i kada vrše raspodelu kvadrata, da li postoje poreske obaveze i kakve?

ODGOVOR: Poreski tretman zajedničke izgradnje kada postoje suinvestitori, pri čemu je jedan fizičko lice, a drugi obveznik PDV-a, mora da se posmatra od početka, tj. od, kako navodite, ustupanja zemljišta, pa preko izgradnje i prilikom raspodele kvadrata radi uknjižbe.

Na građevinskoj dozvoli mogu se naći samo lica koja su imaoci prava na zemljištu na kome će se graditi objekat, s obzirom na to da se pravna identifikacija subjekta svojine na novoizgrađenom objektu vezuje za lice koje je imalac prava na zemljištu i kome se izdaje propisano odobrenje za izgradnju na tom zemljištu. To znači da je pravno lice – obveznik PDV-a steklo pravo na delu zemljišta od vlasnika zemljišta – fizičkog lica, što se, sa aspekta Zakona o porezima na imovinu, posmatra kao da je izvršen prenos prava, nezavisno od načina na koji je ili na koji će sticalac prava isplatiti naknadu za taj prenos (npr. finansiranjem izvesnih radova na izgradnji predmetne nepokretnosti ili isplatom kupoprodajne cene i sl.).

Na osnovu postavljenog pitanja može se zaključiti da će, umesto naplate u novcu za prenos prava na zemljištu suinvestitoru – obvezniku PDV-a koji finansira izgradnju, fizičko lice biti isplaćeno upravo izgradnjom dela objekat koji pripada fizičkom licu, srazmerno pravu odnosno svojini na zemljištu koju ima.

Shodno tome, prilikom ugovaranja prenosa prava na deo zemljišta suinvestitoru – pravnom licu, fizičko lice je bilo dužno da u roku od 30 dana od dana izvršenog prenosa (overe ugovora) podnese poresku prijavu poreskom organu na obrascu PPI-4 radi utvrđivanja poreske obaveze za porez na prenos apsolutnih prava, u skladu sa članom 36. Zakona o porezima na imovinu.

Ostale poreske obaveze (PDV i moguć porez na prenos apsolutnih prava) zavise od toga da li je izgradnja ekonomski deljivih celina u površini od 170 m², koje pripadaju fizičkom licu, u srazmeri sa njegovim pravom, odnosno svojinom na zemljištu na kome se objekat gradi, odnosno da li je ostali deo objekta u srazmeri sa pravom, odnosno svojinom na zemljištu koje je steklo pravno lice – obveznik PDV-a.

Naime, prometom dobara se, u smislu Zakona o PDV-u, smatra i prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (član 4. stav 3. tačka 7) Zakona o PDV-u), a članom 10. stav 1. propisano je da je poreski dužnik, u smislu ovog zakona, obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV-a, u skladu sa ovim članom, ima drugo lice.

Prema odredbi člana 10. stav 2. tačka 2) Zakona o PDV-u, izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, poreski dužnik je primalac dobara, obveznik PDV-a, za promet građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, uključujući i vlasničke udele na tim dobrima, izvršen od strane drugog obveznika PDV-a, u slučaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet objekata, osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i promet objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, uključujući i vlasničke udele na tim dobrima, u slučaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara, zaključenim između obveznika PDV-a, predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, pod uslovom da sticalac obračunati PDV u potpunosti može da odbije kao prethodni porez.

Pravilnikom o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012 i 86/2015) propisano je da se objektima, u smislu člana 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, smatraju građevine spojene sa tlom, koje predstavljaju fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu u svim stepenima izgrađenosti, koje kao takve mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja, i to:

1) stambeni objekti (zgrade koje su u potpunosti namenjene stanovanju, kao i zgrade koje su delom namenjene stanovanju, a delom u druge svrhe, u delu koji je namenjen stanovanju);

2) druge vrste objekata (poslovne zgrade, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija – kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i dr.).

Članom 3. stav 1. ovog pravilnika propisano je da se novoizgrađenim građevinskim objektima smatraju objekti iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika, čija je izgradnja odnosno dogradnja započeta:

1) do 31. decembra 2004. godine, a nastavljena od 1. januara 2005. godine u delu koji je izgrađen odnosno dograđen od 1. januara 2005. godine;

2) od 1. januara 2005. godine.

Zakonom o porezima na imovinu (u daljem tekstu: ZPI), članom 23. stav 1. t. 1) i 5), propisano je da se porez na prenos apsolutnih prava plaća prilikom prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti, odnosno prava korišćenja građevinskog zemljišta. Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ZPI-a, na koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a tačka 1) ZPI-a), kao i sticanje prava svojine na posebnim delovima nepokretnosti deobom suvlasničke zajednice između suvlasnika u srazmeri sa njihovim suvlasničkim delovima na dan deobe.

Dakle, ako se imaju u vidu sve navedene zakonske odredbe kada se radi o realizaciji ugovora na osnovu kojeg se vrši izgradnja objekta i raspodela ekonomski deljivih celina u okviru tog objekta, u slučaju kada dva lica – suinvestitora imaju pravo svojine na zemljištu na kojem se gradi objekat i građevinska dozvola glasi na ta lica (pri čemu je jedan suinvestitor obveznik PDV-a, a drugi fizičko lice koje nije u sistemu PDV-a), dok se izgradnja objekta vrši tako što dobavljače – izvođače radova angažuje samo suinvestitor koji je obveznik PDV-a, sledi:

– Suinvestitor koji je gradio, odnosno finansirao izgradnju objekta, kao obveznik PDV-a ima obavezu da za promet iz člana 4. stav 3. tačka 6) Zakona o PDV-u, tj. za isporuku delova objekta drugom suinvestitoru srazmerno njegovom vlasničkom udelu na zemljištu na kojem je izgrađen konkretni objekat, obračuna PDV po poreskoj stopi od 20% i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom o PDV-u. Takođe ima pravo i da po osnovu ovog prometa ostvari odbitak prethodnog poreza u skladu Zakonom o PDV-u. Shodno tome, ako je 170 m²koje obveznik PDV-a gradi za fizičko lice u srazmeri sa vlasničkim udelom fizičkog lica na zemljištu na kojem se gradi konkretni objekat, znači da obveznik PDV-a za tih 170 m² vrši promet iz člana 4. stav 3. tačka 6) Zakona o PDV-u, na koji obračunava PDV po stopi od 20%.

– Opredeljivanje ekonomski deljivih celina u okviru novoizgrađenog građevinskog objekta između ovih suinvestitora u srazmeri sa vlasničkim udelima na zemljištu na kojem je izgrađen taj objekat ne smatra se prometom i ne podleže porezu. To znači da, ukoliko su suvlasnici na zemljištu po 50%, onda i na objektu imaju pravo na po 50% izgrađene površine. Ukoliko srazmera nije utvrđena, smatra se da je idealna, tj. po 50%.

– Ako 170 m²nije u srazmeri sa vlasničkim udelom fizičkog lica na zemljištu na kojem je izgrađen konkretni objekat, već je procentualno veći, što znači da suinvestitor – obveznik PDV-a prenosi fizičkom licu još ekonomski deljivih celina u okviru novoizgrađenog građevinskog objekta na kojima je faktički on vlasnik, tada obveznika PDV-a vrši prvi prenos prava raspolaganja, na koji obračunava i plaća PDV u skladu sa Zakonom o PDV-u (za stanove stopa od 10%, a za poslovni prostor stopa od 20%).

Na primer: Fizičko lice je suvlasnik na zemljištu 50%, a 170 m² novoizgrađenog objekta nije u toj srazmeri, već iznosi 60% izgrađenog objekta. To znači da je „višak” od 10% objekta u vlasništvu obveznika PDV-a, pa obveznik PDV-a prenosom tih 10% fizičkom licu vrši prvi prenos prava raspolaganja na ekonomski deljivim celinama ili delovima ekonomski deljivih celina.

– Ako 170 m²nije u srazmeri sa vlasničkim udelom fizičkog lica na zemljištu na kojem je izgrađen konkretni objekat, već je to manje, što znači da fizičko lice koje nije u sistemu PDV-a vrši prenos obvezniku PDV-a koji je gradio objekat, odnosno finansirao izgradnju objekta, na ime naknade za predmetnu izgradnju, pri čemu se na taj prenos plaća porez na prenos apsolutnih prava u skladu sa ZPI-om.

Na primer: Fizičko lice je suvlasnik na zemljištu 50%, a 170 m² novoizgrađenog objekta nije u toj srazmeri, već iznosi 40% izgrađenog objekta. To znači da „manjak” od 10% objekta koji je u vlasništvu fizičkog lica, to lice faktički prenosi obvezniku PDV-a, pri čemu je navedeni prenos oporeziv porezom na prenos apsolutnih prava.

RAČUNI ZA AVIONSKE KARTE I PDV

PITANJE: Privredno društvo je kupilo novčane (vrednosne) vaučere kojima mogu da se kupe razni artikli u maloprodaji veledrogerija i drugih velikih marketa (vrednost je veća od 2.000,00 dinara). Kupljene vaučere želi da podeli poslovnim partnerima (zdravstvenim ustanovama – apotekama). Da li na ove vrednosne poklone treba obračunati PDV?

ODGOVOR: Novčani (vrednosni) vaučeri nisu predmet oporezivanja PDV-om, s obzirom na to da nije u pitanju promet dobara ni usluga.

Naime, predmet oporezivanja PDV-om, shodno članu 3. Zakona o PDV-u, jeste isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici, uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara je, u smislu ovog zakona, prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može da raspolaže kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 4. stav 1. Zakona o PDV-u).

Prema odredbama člana 16. Zakona o PDV-u, poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:

1) promet dobara i usluga;

2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;

2a) izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) ovog zakona;

3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga kod uvoza dobara, a ako te obaveze nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.

Dakle, obveznik PDV-a koji prodaje ili poklanja novčane vaučere po utvrđenoj vrednosti, kojima će donosioci vaučera plaćati naknadu za promet dobara, odnosno usluga, nema obavezu da po osnovu prodaje vaučera obračuna i plati PDV, s obzirom na to da prilikom njihove prodaje ne dolazi do nastanka poreske obaveze (prilikom prodaje, odnosno poklanjanja vaučera nije poznat kupac dobara, odnosno primalac usluga, nije poznato koja će dobra odnosno usluge biti prometovani, po kojoj će se poreskoj stopi oporezovati).

Na promet dobara i usluga koji izvrše obveznici PDV-a donosiocima vaučera, PDV obračunava se i plaća u skladu sa Zakonom o PDV-u, nezavisno od toga što se novčana sredstva na ime naknade za taj promet potražuju i naplaćuju od obveznika PDV-a – prodavca vaučera.

Napominjemo da je, ukoliko prodavac odnosno poklonodavac novčanih vaučera prilikom njihove prodaje odnosno poklanjanja obračuna PDV i obračunati PDV iskaže u računu ili nekom drugom dokumentu, dužan da tako iskazani PDV plati u skladu sa odredbom člana 44. stav 3. Zakona o PDV-u, dok kupac odnosno poklonoprimac novčanih vaučera nema pravo da PDV iskazan u tom računu, odnosno drugom dokumentu, odbije kao prethodni porez.

PRODAJA POKLON-VAUČERA

PITANJE: Trgovinska radnja, preduzetnik koji nije u sistemu PDV-a, htela bi da prodaje poklon-vaučere. Kasnije se tim vaučerima pazari roba u radnji. Kako bi ovo trebalo da se vodi, tj. kako da se proknjiži?

ODGOVOR: Vaučeri (poklon-čestitke) mogu da se daju kupcima bez naplate ili uz naplatu, što je uobičajenija praksa. Prilikom prodaje vaučera ne vrši se promet dobara ili usluga, odnosno prodaja se ne priznaje odmah kao prihod od prodaje, već praktično predstavlja pasivno vremensko razgraničenje, odnosno unapred naplaćene prihode (račun 491).

Međutim, moguće je da se prodaja vaučera knjiži i kao obaveza po osnovu primljenih avansa u korist računa 430 – Primljeni avansi, depoziti i kaucije, s obzirom na to da je u pitanju naplata unapred za nekakav budući promet, s tim što se apsolutno ne zna koja vrsta robe može biti prometovana, što nije odlika avansnog plaćanja.

Imajući u vidu navedeno, naše mišljenje je da je ispravnije evidentiranje vaučera kao unapred naplaćenog prihoda, odnosno knjiženje u korist računa 491.

PRODAJA UDELA U PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

PITANJE: Ako pravno lice A, organizovano kao DOO, osniva pravno lice B takođe kao DOO, tako što kao ulog ulaže akcije koje poseduje kao ulog u pravnom licu C, organizovanom kao AD (nominalna vrednost akcija je 21.472.000,00 din, a poslovna imovina pravnog lica C 16.156.000,00 din.), po osnovu koga je 75% vlasnik tog društva, da li postoji neka poreska obaveza i, ako postoji, koji se porez plaća?

Ako tako osnovano pravno lice B proda svoje udele nekom trećem licu za iznos na primer protivvrednosti 60.000,000 do 100.000,00 evra, kakav je tada poreski tretman?

ODGOVOR: Kako navodite u pitanju, društvo A, koje je organizovano kao DOO, poseduje akcije društva C, koje je AD, i po osnovu kojih je 75% vlasnik društva C, pa želi da osnuje društvo B kao DOO, tako što će kao osnivački kapital uneti akcije koje ima u društvu C, pri čemu je nominalna vrednost akcija 21.472.000,00 din., a poslovna imovina društva C 16.156.000,00 din.

Prema Zakonu o privrednim društvima, član DOO-a stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom pri osnivanju društva ili jednoglasnom odlukom skupštine određeno drugačije. Ulog može biti novčani ili nenovčani. Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako ovim zakonom za pojedine forme društava nije drugačije određeno, pri čemu se nenovčanim ulozima u smislu ovog zakona, između ostalog, smatraju i hartije od vrednosti – akcije. Vrednost nenovčanih uloga DOO-a utvrđuju sporazumno članovi u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno utvrđuje ovlašćeni procenjivač, odnosno sud u vanparničnom postupku.

Poreski aspekt sticanja udela u društvu definisan je čl. od 27. do 32. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL). Prema odredbi člana 27. stav 1. ZPDPL-a, kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u ovom stavu, između ostalog, i udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. Prenosom uz naknadu smatra se i prenos imovine (akcija), po osnovu kog u konkretnom slučaju društvo A stiče udele u društvu B koje osniva.

Kod hartija od vrednosti kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, shodno članu 29. stav 7. ZPDPL-a, nabavna cena hartije od vrednosti jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a ako ne poseduje odgovarajuću dokumentaciju – njena nominalna vrednost. Nabavnu vrednost hartija od vrednosti pribavljenih putem osnivačkog uloga ili povećanjem osnivačkog uloga čini tržišna cena koja je važila na organizovanom tržištu na dan unosa uloga ili, ukoliko takva cena nije bila formirana, nominalna vrednost hartije od vrednosti na dan unosa uloga (član 29. stav 8. Zakona).

U konkretnom slučaju, društvo A, organizovano kao DOO, kako navodite u pitanju ima akcije u društvu C organizovanom kao AD, što znači da je te akcije steklo putem osnivačkog uloga, pa se nabavna vrednost tih akcija utvrđuje ili kao tržišna cena koja je važila na organizovanom tržištu na dan unosa uloga ili, ukoliko takva cena nije bila formirana, kao nominalna vrednost hartije od vrednosti na dan unosa uloga. Pošto navodite nominalnu vrednost, pretpostavljamo da ne postoji podatak o njihovoj tržišnoj ceni koja je važila na organizovanom tržištu na dan unosa uloga u društvo C.

Što se tiče prodajne cene akcija koje se prenose kao udeo u društvo B, a pošto je u pitanju razmena prava, prodajnom cenom smatra se tržišna cena prava koje se dobija u naknadu – konkretno tržišna cena udela koje stiče društvo A u društvu B. Ukoliko obveznik (društvo A u konkretnom slučaju) unosi nenovčani ulog (akcije) u svoje novoosnovano zavisno pravno lice i po tom osnovu (srazmerno vrednosti unetih akcija) stiče udeo u kapitalu društva B (zavisnog pravnog lica), radi se o prenosu imovine uz naknadu, u smislu člana 27. ZPDPL-a.

S tim u vezi, razlika između vrednosti (na ovaj način) stečenog udela i nabavne vrednosti unetih akcija (kao nenovčanog uloga) predstavlja kapitalni dobitak odnosno gubitak, pri čemu nije bitna visina poslovne imovine lica C.

U slučaju da dođe do prodaje udela koje lice A ima u licu B, takođe se utvrđuje mogući kapitalni dobitak ili gubitak, pri čemu moraju da se imaju u vidu odredbe čl. od 27. do 31. ZPDPL-a.

U oba slučaja ne postoji obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, odnosno ovaj prenos nije predmet oporezivanja.

PRUŽANJE USLUGA U INOSTRANSTVU I PDV

PITANJE: Kinematografska kuća DOO iz Beograda pruža usluge produkcije u Sloveniji, a snimanje se obavlja na teritoriji Republike Slovenije. Faktura se do sada ispostavljala bez PDV-a, a komitent iz Slovenije zahteva da se ispostavi sa PDV-om. Da li imamo pravo da ispostavimo račun sa PDV-om i koja je procedura da se to uradi? Da li u Republici Sloveniji treba da se evidentiramo kao nerezidenti u sistemu PDV-a?

ODGOVOR: Od 1. aprila 2017. godine u primeni je čl. 12. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon o PDV-u), koji propisuje da se poreski obveznik utvrđuje isključivo prema mestu prometa usluga. Saglasno odredbi stava 2. istog člana, kada uslugu pruža lice koje je obveznik PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra se:

1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;

2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, sa sedištem u Republici;

3) strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.

Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište (stav 4. člana 12. Zakona o PDV-u).

Prema tome, ako je primalac predmetnih usluga poreski obveznik iz člana 12. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u, licu koje ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu kojoj se pružaju usluge, prebivalište ili boravište:

– u Republici Srbiji – mesto prometa tih usluga je u Republici Srbiji, što znači da je za promet navedenih usluga obveznik PDV-a – pružalac usluga dužan da obračuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom;

– u inostranstvu – mesto prometa tih usluga je u inostranstvu, što znači da u tom slučaju obveznik PDV-a – pružalac usluga nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a.

Dakle, shodno odredbi člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u, kada obveznik PDV-a pruža usluge produkcije – snimanja koje se obavlja na teritoriji Republike Slovenije poreskom obvezniku iz člana 12. stav 2. Zakona o PDV-u (npr. stranom pravnom licu koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti), mestom prometa predmetnih usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, prebivalište ili boravište. To znači da ne obračunavate PDV, već da je primalac usluga poreski dužnik, s obzirom na to da niste evidentirani u sistemu PDV-a u Sloveniji niti imate obavezu da se evidentirate, izuzev ako takve usluge pružate fizičkom licu.

Odredbom člana 11. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa… propisano je da obveznik PDV-a koji vrši promet dobara i usluga za koji se, u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona, smatra da je izvršen u inostranstvu, osim u slučaju kada vrši promet dobara i usluga fizičkom licu, izdaje račun u kojem ne iskazuje podatke iz člana 42. stav 4. t. 6)–8) i 10) Zakona, već iskazuje ukupan iznos naknade za izvršeni promet dobara i usluga.

U ovom slučaju račun obveznika PDV-a – pružaoca usluga treba da sadrži, između ostalog, i napomenu o odredbi Zakona o PDV-u na osnovu koje nije obračunat PDV, a koja može da glasi: „PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u”.

PLAĆANJA STRANOM PRAVNOM LICU I OBRAČUN POREZA PO ODBITKU

PITANJE: Domaće pravno lice čiji direktor ima sertifikat izdat od stranog lica za obučavanje trećih lica, vrši obuku u našoj zemlji zaposlenih u domaćim pravnim licima. Kada se završi obuka, strano lice šalje testove koje popunjavaju obučavani kandidati u Srbiji. Popunjeni i pregledani testovi vraćaju se stranom licu, posle čega strano lice izdaje sertifikate i iste objavljuje na svom sajtu. Od stranog lica domaće pravno lice dobija račun za izdate testove i sertifikate.

Da li je prilikom plaćanja potrebno obračunati porez po odbitku?

ODGOVOR: Kako navodite, usluga stranog lica svodi se na slanje testova kandidatima u Srbiji, oni ih popunjavaju i vraćaju stranom licu, posle čega im strano lice izdaje sertifikate i iste objavljuje na svom sajtu. Prema tim navodima pretpostavljamo da se opisani postupak odvija elektronskim putem. Od stranog lica pravno lice dobija račun za izdate testove i sertifikate, odnosno za pruženu uslugu koja se, ako je pružena elektronskim putem, smatra uslugom učenja na daljinu. Naime,učenje na daljinu je dostizanje znanja i veština kroz dostavljanje informacija i uputstava, primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu. Drugačiji opis ovog učenja je da je obrazovanje na daljinu sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima.

Imajući u vidu navedeno, kada pravnom licu u Srbiji strano lice pruža uslugu učenja na daljinu, mora da se vodi računa pre svega o primeni PDV-a. Ovo iz razloga što se ove usluge, sa aspekta Zakona o PDV-u, smatraju uslugama pruženim elektronskim putem, za koje se mesto prometa određuje prema odredbama člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u, kada su pružene poreskom obvezniku, odnosno mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Prema odredbi člana 1. stav 1. tačka 6) Pravilnika o utvrđivanju usluga pruženih elektronskim putem, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 107/2012 i 86/2015), uslugama pruženim elektronskim putem, u smislu člana 12. stav 3. tačka 4) podtačka (10) Zakona, smatraju se elektronski pružene usluge, usluge iz oblasti učenja na daljinu. Dakle, kao poreski dužnik, nezavisno od toga da li ste obveznik PDV-a ili ne, internim obračunom utvrđujete PDV obavezu primenom stope od 20%, a ako ste obveznik PDV-a i ispunjavate uslove iz člana 28. Zakona o PDV-u, imate i pravo na odbitak istog.

Prema odredbama člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica i odredbama Pravilnika o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku („Sl. glasnik RS”, br. 18/2018), ove usluge ne spadaju u usluge koje se oporezuju porezom po odbitku.

ODOBRAVANJE POPUSTA U MALOPRODAJI

PITANJE: Koji zakoni i pravilnici uređuju oblast ugostiteljstva koja se tiče vođenja poslovnih knjiga i koje su to obavezne evidencije kod ugostitelja-preduzetnika i kod ugostitelja – DOO-a (konkretno šifre 5610 i 5630)? Da li se oni smatraju pružaocima usluga i ako je tako, da li postoji obaveza pravljenja kalkulacija? Koji propis to propisuje? I ukoliko nemaju obavezu izrade kalkulacija, na koji način i da li uopšte mora da se vodi stanje zaliha?

ODGOVOR: Osnovni propisi koji uređuju obavljanje ugostiteljske delatnosti jesu:

– Zakon o turizmu („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – drugi zakon, 93/2012 i 84/2015);

– Uredba o visini i vrsti troškova u postupku razvrstavanja ugostiteljskih objekata u kategorije u zavisnosti od njihove vrste, podvrste i veličine („Sl. glasnik RS”, br. 69/2011);

– Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata („Sl. glasnik RS”, br. 48/2012 i 58/2016);

– Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije gostiju u ugostiteljskom objektu za smeštaj („Sl. glasnik RS”, br. 96/2009);

– Pravilnik o standardima za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj („Sl. glasnik RS”, br. 41/2010 i 103/2010).

Pored navedenog, Skupština Privredne komore Srbije donela je Posebne uzanse u turizmu („Sl. glasnik RS”, br. 33/2001).

Zakonom o turizmu (u daljem tekstu: Zakon) definisano je da:

– ugostitelj je privredno društvo, preduzetnik, drugo pravno lice ili ogranak stranog pravnog lica ili fizičko lice koje obavlja ugostiteljsku delatnost pod uslovima propisanim ovim zakonom;

– ugostiteljska delatnost je pružanje usluga smeštaja, pripremanje i usluživanje hrane, pića i napitaka, kao i pripremanje i dostavljanje hrane korisnicima za potrošnju na drugom mestu i

– ugostiteljski objekat je funkcionalno povezan, posebno uređen i opremljen prostor, koji ispunjava propisane minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove za pružanje ugostiteljskih usluga, odnosno za obavljanje ugostiteljske delatnosti.

Članovima od 56. do 79. Zakona uređeno je obavljanje ugostiteljske delatnosti, pa je, pored ostalog, definisano da ugostitelj obavlja delatnost pružanja usluga smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Način vođenja poslovnih knjiga zavisi od toga da li su registrovani kao pravno lice ili kao preduzetnik, pa ako je u pitanju pravno lice – poslovne knjige vodi u skladu sa propisima iz oblasti računovodstva, a ako je preduzetnik – zavisi od načina na koji plaća porez na dohodak građana, osim kada je u pitanju preduzetnik koji obavlja ugostiteljsku delatnost iz oblasti hotela i restorana – koji od 1. 1. 2019. mora da vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva (o poslovnim knjigama preduzetnika objavljen je tekst u broju 10/2018 ovog časopisa).

Oporezivanje prometa u ugostiteljstvu vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega.

Računovodstveno evidentiranje prometa ima određenih specifičnosti, s obzirom na to da je u pitanju, prema šiframa delatnosti koje navodite (Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta i Usluge pripremanja i posluživanja pića), istovremena proizvodnja i promet hrane i pića.

S tim u vezi posebno moraju da se evidentiraju materijali za pripremanje jela i pića, da se prave normative utrošaka namirnica i kalkulacija cena u ugostiteljstvu (radi utvrđivanja prodajnih cena i isticanja cenovnika u objektima, što propisuje i Zakon).

Evidenciju prometa ugostitelj vodi u skladu sa Zakonom i Zakonom o fiskalnim kasama, što je bitno i zbog praćenja utrošaka, stanja zaliha i ažurnog praćenja prihoda i rashoda.

Obveznici koji vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva nemaju važećim propisima propisanu obavezu vođenja Lista dnevnog prometa, koji je inače propisan Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. glasnik RS”, br. 140/2004), a praktičan je za sve ugostitelje jer omogućava kvalitetno i jednostavno evidentiranje dnevnog prometa, praćenje zaliha, utrošaka materijala i dr.

Pitanje poslovanja u ugostiteljstvu dosta je kompleksno, pa će u decembarskom broju časopisa biti objavljen poseban tekst o tome.

AKTUELNOSTI U POPUNJAVANJU OBRASCA POPDV

PITANJE 1: Obveznik PDV-a A d. o. o. iz R. Srbije šalje putem DHL uzorke i kataloge u inostranstvo (free of charge). Kako se u POPDV unose: faktura DHL za međunarodni transport, Proform-invoice koja prati uzorke/kataloge i da li postoji razlika u tome da li je obveznik od DHL dobio i jedinstvenu carinsku deklaraciju ili nije (zbirne pošiljke za više različitih obveznika)?

ODGOVOR: Slanje uzoraka i kataloga u inostranstvo evidentira se, u skladu sa carinskim propisima, na izvoznom dokumentu kao izvoz. Kada se dobra šalju poštom ili brzom poštom bez podnošenja izvozne deklaracije, poresko oslobođenje obveznik A može da ostvari ako poseduje dokument overen od strane nadležnog carinskog organa, na osnovu kojeg može da se utvrdi da su dobra poslata u inostranstvo poštom ili brzom poštom, što u konkretnom slučaju može da bude zbirni dokument na kome se vidi da je obveznik A otpremio dobra u inostranstvo.

Fakturu DHL za međunarodni prevoz robe obveznik iskazuje u polju 8v.2 obrasca POPDV, a račun – Proform-invoice (faktura za izvoz bez naknade) obveznika A unosi u deo 1. polja 1.6 obrasca POPDV.

PITANJE 2: U Korisničkom uputstvu POPDV rečeno je da se računi koji ne glase na obveznika ne unose u POPDV, ali smo iz raznih mišljenja i tumačenja stekli utisak da to nije dorečeno, odnosno npr.: ako su u pitanju računi koji glase na fizičko lice zakupodavca sa kojim obveznik ugovorom ima regulisanu obavezu da plaća režijske troškove, onda se unose u POPDV, a računi koji se uglavnom vezuju za službena putovanja zaposlenih, kao što su to hotelski računi, putarine, gorivo i sl., ne unose se u POPDV ako ne glase na obveznika.

Da li možda postoji zvanično mišljenje Ministarstva i za jedno i za drugo?

ODGOVOR: Za sada po ovom pitanju ne postoji mišljenje nadležnog ministarstva. Stav je da se računi za službena putovanja (noćenje, ishrana i sl. na putu) ne unose ukoliko glase na fizičko lice, već samo ako glase direktno na firmu.

Za račune koji se odnose na režijske troškove vezane za zakup nepokretnosti od fizičkog lica važi da se unose s obzirom na to da li indirektno predstavljaju trošak zakupa nepokretnosti.

PITANJE 3: Obveznik A ima ugovor sa obveznikom B (oba su u sistemu PDV-a) o uslužnoj proizvodnji nameštaja. Obveznik A obezbeđuje materijal, a B poseduje proizvodni prostor i mašine. Nastao je kvar na mašinama, pa je obveznik A zbog hitnosti prihvatio račun servisera koji glasi na A i platio isti.

Na koji način sada A može da prenese te plaćene troškove na B (refundira) i kakva je ovakva promena sa aspekta Zakona o PDV-u i unosa u POPDV?

ODGOVOR: U ovom slučaju smatramo da je ispravno postupiti na sledeći način:

– da se obveznici saglase da lice A izvrši popravku mašine lica B i da je naplati, pri čemu se faktički primenjuje odredba člana 32. stav 3. tačka 2) Zakona o PDV-u, po kojoj ne mora da vrši ispravku odbitka PDV-a po ulaznom računu za popravku (a ima pravo na odbitak u celini) ako od lica A naplaćuje naknadu. To znači da mora da obračuna PDV, odnosno da izda fakturu sa PDV-om. U ovom slučaju u POPDV ulazni račun za popravku lice A evidentira u polju 8a.2, dok svoj izlazni račun za popravku iskazuje u polju 3.2.

PITANJE 4: Da li se, u slučaju da je u 07/18 primljen avans iz inostranstva i izdat avansni račun (ispunjeni uslovi), a u 09/18 izvršen izvoz za koji je primljen avans (ispunjeni uslovi), storno avansnog računa po konačnom unosi u POPDV ili ne? Ako se unosi, u koje polje?

ODGOVOR: Ako je prilikom dobijanja inoavansa bio ispunjen uslov za poresko oslobođenje, onda je podatak bio evidentiran u polju 1.7 obrasca POPDV, a kada je prilikom realizovanog izvoza po tom avansu ostvareno pravo na oslobođenje, naknada je iskazana u polju 1.1, pri čemu se ista ne umanjuje za primljeni avans. To znači da ne postoji opcija za storniranje avansnog računa prilikom izvoza.

PRIMENA PDV-a U RESTORANU PREDUZEĆA

PITANJE: U sopstvenom restoranu, koji je zatvorenog tipa, na licu mesta prodajemo hranu i piće našim radnicima i po tom osnovu naplaćujemo naknadu, pri čemu ovaj promet evidentiramo preko fiskalne kase. Međutim, svakog meseca imamo određeni iznos prometa koji se odnosi na ono što smo poslužili gostima i poslovnim partnerima, kao i zaposlenima koji rade prekovremeno (reprezentacija), što smo takođe kucali na kasi, ali ne u gotovini nego na ček, jer nismo ni primili gotovinu za pomenuti deo prometa. Napominjemo da smo koristili ulazni PDV po primljenim računima za hranu i piće u restoranu.

Da li treba da kucamo izlazni PDV za ovaj deo prometa koji se odnosi na reprezentaciju, odnosno da li je u ovom slučaju reč o prometu bez naknade koji se izjednačava sa prometom uz naknadu u skladu sa članom 5. stav 4. t. 2) Zakona o PDV-u, pri čemu se ovaj promet evidentira u POPDV, i da li treba srazmerno da odbijemo ulazni PDV za deo koji se odnosi na reprezentaciju?

ODGOVOR: Kada je u pitanju promet hrane i piće na licu mesta zaposlenim radnicima u sopstvenom restoranu zatvorenog tipa, po kom osnovu naplaćujete naknadu, pravilno postupate kada taj promet evidentirate preko fiskalne kase, pri čemu ste dužni da na isti obračunate i platite PDV u skladu sa članom 3, zato što je članom 3. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u propisano da je predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti.

Pri tome, za nabavke dobara i usluga za realizaciju ovog prometa imate pravo na odbitak prethodnog PDV-a u skladu sa članom 28. Zakona o PDV-u, shodno članu 29. stav 1. tačka 3), kojim je propisano da obveznik NEMA pravo na odbitak prethodnog PDV-a po osnovu izdataka za prevoz zaposlenih, odnosno drugih radno angažovanih lica za dolazak na posao, odnosno odlazak s posla, kao i po osnovu izdataka za ishranu, uključujući i piće, zaposlenih, odnosno drugih radno angažovanih lica, osim izdataka za ishranu, uključujući i piće, tih lica u ugostiteljskim objektima obveznika kada obveznik po tom osnovu naplaćuje naknadu.

Iz ove odredbe člana 29. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u jasno proističe da imate pravo na odbitak prethodnog PDV-a po osnovu nabavke dobara i usluga za realizaciju ishrane, uključujući i piće, zaposlenih, odnosno drugih radno angažovanih lica, kada po tom osnovu naplaćujete naknadu, kao i da NEMATE pravo na odbitak kada po osnovu ishrane i pića NE naplaćujete naknadu.

Dakle, kada, kako navodite u pitanju, u sopstvenom restoranu zatvorenog tipa realizujete ugošćavanje poslovnih partnera (trošak je reprezentacije), NEMATE pravo na odbitak PDV-a i nije u pitanju promet bez naknade za koji postoji obaveza obračunavanja PDV-a. Takođe, ovaj promet se i ne evidentira preko fiskalne kase jer je to sopstvena potrošnja za koju ne postoji naplata koja bi mogla da se evidentira preko fiskalne kase u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama.

Kada pružate usluge ishrane zaposlenima koji rade prekovremeno, za koje, kako navodite, takođe ne naplaćujete naknadu, sa aspekta Zakona o PDV-u takođe nemate pravo na odbitak prethodnog poreza, a samim tim ni ne obračunavate izlazni PDV. Ni ovaj promet se ne evidentira preko fiskalne kase.

Dakle, morate da, za nabavke dobara i usluga koji vam služe za realizaciju prometa u restoranu zatvorenog tipa, vršite podelu prethodnog PDV-a prema ekonomskoj pripadnosti ili da za određena dobra i usluge primenjujete srazmerni odbitak, u skladu sa članom 30. Zakona o PDV-u i u skladu sa Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka („Sl. glasnik RSˮ, br. 122/2012), kako biste utvrdili iznos prethodnog poreza koji možete da koristite kao odbitni i iznos PDV-a koji ne možete da koristite kao prethodni PDV.

PORESKI TRETMAN PO FAKTURI IZ INOSTRANSTVA

PITANJE: Na osnovu ugovora o saradnji ispostavljena nam je faktura iz inostranstva za korišćenje licence za snimanje serijala „Naše imanjeˮ. Dakle, dobili smo inofakturu za usluge. Kako se to tretira u knjigovodstvu (kako se knjiži) i kakav je poreski tretman?

ODGOVOR: Za računovodstveni i poreski tretman korišćenja licenci veoma su bitni uslovi sklopljenog ugovora o saradnji, pre svega u odnosu na to da li se radi o pravu korišćenja licenci kao autorskom pravu ili usluzi, kao i vremenskom periodu korišćenja i drugim pitanjima. Odgovor na pitanje daje se u skladu sa inputima iz pitanja da se radi o plaćanju korišćenja licence.

Naknada koju plaća sticalac licence (domaće privredno društvo) za njega predstavlja nematerijalno ulaganje koje se iskazuje na računu 011 – Koncesije, patenti, licence, robne i uslužne marke, odnosno kao nematerijalno ulaganje.

Prilikom priznavanja prava korišćenja licence kao nematerijalnog ulaganja društvo treba da razmotri da li su ispunjeni uslovi za priznavanje nematerijalne imovine, koji su definisani Međunarodnim računovodstvenim standardom – MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. glasnik RSˮ, br. 35/2014), odeljkom 18. Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete („Sl. glasnik RSˮ, br. 117/2013), odnosno članom 13. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RSˮ, br. 118/2013 i 95/2014).

Međutim, licenca predstavlja nematerijalno ulaganje samo ako se plaća za duži vremenski period, odnosno za više godina. Ukoliko se licenca plaća godišnje za poslovnu godinu u kojoj je korišćena, radi se o redovnom godišnjem trošku poslovanja (konto 539 – Troškovi ostalih usluga), a ne o nematerijalnom ulaganju. Ako se deo plati za određeni duži vremenski period (više od godinu dana), a deo se plaća godišnje (npr. u zavisnosti od prometa), unapred plaćeni deo za duži vremenski period predstavlja nematerijalno ulaganje, a deo koji se plaća godišnje predstavlja rashod perioda.

Prometom usluga, u smislu Zakon o PDV-u, smatra se i prenos, ustupanje i davanje na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine. Saglasno odredbi člana 16. stav 1. tačka 2a) Zakona o PDV-u, obaveza za obračun PDV-a u vezi sa navedenim uslugama nastaje danom izdavanja računa, ako se račun izdaje pre avansa, odnosno pre prometa navedenih usluga. Po osnovu prijema date usluge obveznik ima obavezu da, kao poreski dužnik prema članu 10. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u, interno obračuna PDV.

U skladu sa članom 40. stav 1. t. 2) i 5) Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu: naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada) i naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike. Međutim, ako je dobavljač licence rezident zemlje sa kojom Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, naknada koja se na ime licence plaća nerezidentnom dobavljaču smatra se autorskom naknadom, onako kako je definisano u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je Republika Srbija zaključila sa drugim državama.

Naknade koje su predmet oporezivanja porezom po odbitku ugovaraju se u neto (nije sadržan porez) ili bruto iznosu (sadržan porez). Bez obzira na to na koji je od navedenih načina ugovorena naknada, poreska osnovica za porez po odbitku utvrđuje se u visini bruto prihoda.

Obračunati porez po odbitku se za potrebe računovodstvenog evidentiranja uključuje u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja, ako se radi o pravu korišćenja licence koje je evidentirano kao nematerijalno ulaganje, a ako je evidentirano kao trošak poslovanja, obračunati porez po dobitku evidentira se na kontu 555 – Troškovi poreza.

PORESKI TRETMAN NABAVKI RADNJE KOJA NIJE U SISTEMU PDV-a

PITANJE: Trgovinska radnja slatkiša (nije u sistemu PDV-a) želi da kupi drvene kutije za pakovanje poklona koje proizvodi fizičko lice (neregistrovano). Količina je mala: 5–10 komada. Kakav je poreski tretman ove kupovine i da li je dovoljan ugovor o kupovini?

ODGOVOR: Prema odredbama čl. 85. stav 1. tačka 15) Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: ZPDG), ostalim prihodima se, u smislu tog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa tim zakonom. Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, u skladu sa odredbama člana 85. st. od 1. do 3. i člana 86. stav 1. Zakona.

Prema odredbi člana 6. tačka 17) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: ZDOSO), lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu je fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (u daljem tekstu: ugovorena naknada). Prema odredbi člana 7. stav 1. tačka 9) ZDOSO-a, lica koja ostvaruju naknadu za rad (u konkretnom slučaju to je proizvodnja kutija) obveznici su doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ostvarene naknade u skladu sa ZPDG-om, a doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje plaća se po stopi od 26%.

Imajući u vidu navedeno, prihod koji fizičko lice ostvari od prodaje kutija koje je samo proizvelo, predstavlja drugi prihod fizičkog lica koji podleže plaćanju poreza na dohodak građana na druge prihode saglasno članu 85. ZPDG-a i doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26%.

Kao kupac kutija i isplatilac prihoda dužni ste da obračunate, obustavite i platite pripadajući porez i doprinose.

PDV I ZAKUP POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

PITANJE: Pravno lice A (zakupodavac – obveznik PDV-a) daje u zakup poljoprivredno zemljište i ispostavlja fakturu bez PDV-a na osnovu člana 25. stav 2. tačka 2. Zakona o PDV-u. Pravno lice B (zakupac – obveznik PDV-a) isto zemljište daje u podzakup. Da li je i pravno lice B oslobođeno po istom članu ili ima neke obaveze za porez, a ako ih ima, koje bi to obaveze bile?

ODGOVOR: U slučaju kada pravno lice B – obveznik PDV-a daje u podzakup poljoprivredno zemljište koje je uzelo u zakup od drugog obveznika PDV-a, koji se na računu pozvao na poresko oslobođenje po članu 25. stav 2. tačka 2. Zakona o PDV-u, takođe ne obračunava na taj promet PDV niti bilo koji drugi porez. Na računu koji izdaje podzakupcu takođe se poziva na poresko oslobođenje po članu 25. stav 2. tačka 2. Zakona o PDV-u.

NASLEDNE OBAVEZE PO OSNOVU DOPRINOSA ZA PIO

PITANJE: Da li je naslednik koji nastavlja da obavlja delatnost pod istim PIB-om dužan da, nakon smrti majke koja je bila preduzetnik-penzioner, plati njenu dospelu obavezu za PIO (do momenta smrti) iako su naslednici odrasla, radno sposobna lica (suprug je preminuo pre nje) i nikakvo pravo po osnovu uplaćenog PIO ne mogu da ostvare? PIO JE LIČNI DOPRINOS, a PREDUZETNIK FIZIČKO LICE, pa me interesuje ima li osnova za OTPIS duga doprinosa za PIO za lice koje je preminulo?

ODGOVOR: U skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji), koji je pritom i sam poslovno sposobno fizičko lice, može da nastavi da obavlja delatnost na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članovi porodičnog domaćinstva. Lice koje nastavlja delatnost u svojstvu preduzetnika dužno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata.

Iz navedenog proizlazi da, ukoliko nakon smrti preduzetnika naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva, obavesti registar u roku od 30 dana da nastavlja obavljanje delatnosti, on ulazi u prava i obaveze koje je imao prethodni preduzetnik. Drugim rečima: budući da naslednik nastavlja da obavlja delatnost, on i odgovara za sva prava i obaveze prethodnog preduzetnika.

S tim u vezi, član 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji navodi da poresku obavezu preminulog fizičkog lica ispunjavaju naslednici u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika.

Stoga, na osnovu prethodno navedenog smatramo da su, ukoliko su naslednici preminule preduzetnice odlučili da nastave da obavljaju delatnost koju je ona vršila, oni odgovorni i za plaćanje njene dospele poreske obaveze, bez obzira na to o kom poreskom obliku se radi.

PODNOŠENJE OBRASCA EPPDV

PITANJE: Privredno društvo je registrovano 1. 8. 2018. godine u APR. U septembru 2018. godine vlasnik donosi odluku o dobrovoljnom evidentiranju u sistem PDV-a, a 6. septembra ispostavlja fakturu na kojoj je prikazao PDV. S kojim datumom se podnosi obrazac EPPDV Poreskoj upravi?

ODGOVOR: Prema odredbi člana 38. stav 1. Zakona o PDV-u, obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan je da najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Stavom 2. istog člana propisano je da evidencionu prijavu podnosi i mali obveznik, odnosno poljoprivrednik koji se opredelio za obavezu plaćanja PDV-a, u roku iz stava 1. ovog člana, što znači najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave.

Prema odredbi člana 33. stav 3. Zakona o PDV-u, mali obveznik može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV-a podnošenjem evidencione prijave, propisane u skladu sa ovim zakonom, nadležnom poreskom organu, pri čemu u tom slučaju stiče prava i obavezu iz stava 2. ovog člana, kao i druga prava i obaveze koje obveznik PDV-a ima po ovom zakonu. U slučaju iz stava 3. ovog člana obaveza plaćanja PDV-a traje najmanje dve godine (stav 4).

Prema odredbi člana 48. stav 6. Zakona, za obveznike koji prvi put započnu PDV aktivnost u tekućoj kalendarskoj godini, nezavisno od dana registracije za obavljanje delatnosti, kada je reč o obvezniku koji se registruje za obavljanje delatnosti, za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period je kalendarski mesec.

Prema tome, pošto se obveznik opredelio da se evidentira u sistem PDV-a od septembra meseca, dužan je da do 15. oktobra podnese obrazac EPPDV, na kome će kao datum otpočinjanja PDV aktivnosti navesti npr. 3. septembar 2018. ili 6. septembar, s obzirom na to da je već 6. 9. izdao račun sa iskazanim PDV-om.

RAČUNI ZA AVIONSKE KARTE I PDV

PITANJE: Firma B je sa svojim poslovnim partnerom, firmom A, dogovorila da zajedno putuju na službeni put u inostranstvo. Firma A je nabavila četiri avionske karte preko turističke agencije. Za vrednost jedne avionske karte (bez zaračunatih dodatnih troškova) firma A je izdala račun firmi B i navela: avionska karta.

Da li je ovaj račun ispravno izdat i da li firma B ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a po njemu?

ODGOVOR: Odredbom člana 24. stav 1. tačka 9) Zakona o PDV-u propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet usluga međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti.

Odredbama člana 17. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RSˮ, br. 120/2012… i 62/2018) propisano je da poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 9) Zakona, za usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju obveznik može da ostvari ako obavlja usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju kako u Republici tako i u inostranstvu, i to:

1) od inostranog aerodroma do aerodroma u Republici Srbiji;

2) od aerodroma u Republici Srbiji do inostranog aerodroma;

3) od inostranog aerodroma do inostranog aerodroma preko teritorije Republike Srbije.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, obveznik PDV-a koji vrši prodaju avio-karata, odnosno koji pruža uslugu posredovanja prilikom pružanja usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju koju vrši drugi obveznik PDV-a – domaća avio-kompanija, kao i strana avio-kompanija ako je ispunjen uslov uzajamnosti, nije dužan da za promet usluge posredovanja obračuna i plati PDV. Turistička agencija koja prodaje avio-karte u stvari vrši uslugu posredovanja u prodaji avio-karata, te s tim u vezi treba da proda avio-karte bez zaračunatog PDV-a, ukoliko je ispunjen i uslov uzajamnosti ako su karte nerezidentnog avio-prevoznika.

Pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, kupac karata firma A kupila je avio-karte bez iskazanog PDV-a. Pošto firma A ne vrši uslugu prevoza firmi B, niti je izvršila uslugu posredovanja u prometu avio-karata, nema osnova da za kupljenu kartu izda račun sa iskazanim PDV-om.

Dakle, pošto je firma A, u skladu sa dogovorom sa firmom B, kupila četiri avio-karte, od kojih je jedna za realizaciju službenog putovanja lica iz firme B, trebalo je da firmu B zaduži samo za trošak karata, odnosno firma B na osnovu tog zaduženja vrši refundaciju troška od firme A, koja ne vrši promet nijedne usluge.

Pošto je račun neispravan, nema osnova da se koristi prethodni porez – PDV iskazan na tom računu.

ABRAZIVNO ČIŠĆENJE OBJEKTA I PDV

PITANJE: Sa glavnim izvođačem radova koji radi na objektu javne garaže sklopljen je ugovor o izvođenju radova na poziciji abrazivnog čišćenja (peskarenja) betonskih površina u skladu sa standardom ISO 8502-1. Kako se ova usluga fakturiše sa stanovišta PDV-a?

ODGOVOR: Kada je u pitanju promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV-a vrši drugom obvezniku PDV-a, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon), od 15. oktobra 2015. godine obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a ima obveznik PDV-a – primalac dobara i usluga – kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. U skladu sa članom 10. stav 4. Zakona, donet je Pravilnik o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 86/2015), kojim je bliže uređeno šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.

Odredbama člana 2. ovog pravilnika propisano je da se dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatraju dobra i usluge čiji se promet vrši, u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) i članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz navedenih grupa Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 54/10), među kojima je i grupa 43.99 – Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi. Ova grupa obuhvata, pored ostalih, i čišćenje parom, peskarenje i slične radove na spoljašnosti zgrade.

Imajući u vidu da se u navedenom pitanju radi o izvođenju radova koji obuhvataju abrazivno čišćenje (peskarenje) betonskih površina u skladu sa standardom ISO 8502-1 – unutrašnjih zidova garaže, poreski dužnik za ovu uslugu je lice koje pruža uslugu, u konkretnom slučaju glavni izvođač radova koji radi na objektu javne garaže.

U tom smislu skrećemo pažnju na to da, kada obveznik PDV-a vrši promet dobara i usluga drugom obvezniku PDV-a, pri čemu je za promet pojedinih dobara i usluga poreski dužnik isporučilac tih dobara i usluga, a za promet drugih dobara i usluga poreski dužnik primalac tih dobara i usluga, obveznik PDV-a koji vrši predmetni promet dužan je da izda račun u kojem posebno iskazuje podatke o prometu za koji je taj obveznik PDV-a poreski dužnik, a posebno o prometu za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – primalac dobara i usluga.

PROMENA STOPE PDV-A I FAKTURISANJE

PITANJE: Za robu koju smo uvezli i platili PDV po stopi od 20% i robu koja nam je ostala na zalihama, a u međuvremenu, tj. 1. 7. 2018. PDV se za tu robu smanjio na 10%, kada prodajemo stare zalihe, kako fakturišemo PDV – po 20% ili 10%?

ODGOVOR: Pretpostavljamo da su ovde u pitanju dopunske smeše za ishranu stoke, s obzirom na to da je to jedina novina kada su u pitanju poreske stope. Primena posebne stope PDV-a na dopunske smeše počela je od 1. jula 2018. godine, kada je i stupio na snagu Pravilnik o izmenama Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV-a („Sl. glasnik RS”, br. 48/2018), koji je donet u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 30/2018).

Članom 5a Pravilnika, stavom 5, propisano je da se dopunskom smešom za ishranu stoke, u smislu člana 23. stav 2. tačka 6) Zakona, smatra smeša za ishranu stoke koja svojim hranljivim materijama treba da upotpuni hraniva sa kojima se meša, u skladu sa propisima kojima se uređuje kvalitet hrane za životinje.

S tim u vezi, svaka prodaja dopunskih smeša oporezuje se posebnom stopom PDV-a od 10% od navedenog datuma, nezavisno od toga što je prilikom uvoza iste bio obračunat PDV po opštoj stopi od 20%, koja je bila u primeni zaključno sa 30. 6. 2018. godine. Pritom imate pravo na odbitak PDV-a u ukupno plaćenom iznosu PDV-a po carinskom dokumentu.

Ipak, želimo da napomenemo da treba da povedete računa o tome da li je to što ste uvezli i prilikom uvoza deklarisano kao dopunska smeša ili ne, odnosno da li je u pitanju dopunska smeša koja je definisana Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje („Sl. glasnik RS”, br. 4/10, 113/12, 27/14, 25/15, 39/16 i 54/17). Njime je propisano da su smeše proizvodi dobijeni mešanjem hraniva i dodataka hrani za životinje u takvom odnosu da mogu da posluže kao potpuna ili dopunska hrana za životinje.

Članom 45. Pravilnika propisano je da one mogu biti: potpune smeše, koje služe za podmirenje svih potreba životinja u hranljivim materijama, i dopunske smeše, koje svojim hranljivim materijama treba da upotpune hraniva sa kojima se mešaju.

USLUGE IZ INOSTRANSTVA I OBRAČUN PDV-A

PITANJE: Na koje se vrste usluga iz inostranstva ne plaća PDV?

ODGOVOR: Kao što je poznato, od 1. aprila 2017. godine u primeni su nova pravila za određivanje mesta prometa usluga, koja su propisana odredbama člana 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 30/2018), a prema kojima se mesto prometa usluga određuje u zavisnosti od toga da li se usluge pružaju poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik. Pri tome se lica koja se smatraju poreskim obveznicima za svrhu primene pravila za određivanje mesta prometa usluga definišu članom 12. Zakona. U slučaju kada za određivanje mesta prometa usluga članom 12. Zakona nisu propisani izuzeci od primene načela propisanog stavom 4. istog člana Zakona, mesto prometa usluga određuje se u skladu sa tim načelom. Prema tom načelu, mestom prometa usluga koji se vrši poreskom obvezniku smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Dakle, u usluge koje inostrano lice pruža poreskom obvezniku sa teritorije Srbije, a za koje, prema odredbama člana 12. Zakona, mesto oporezivanja nije mesto sedišta poreskog obveznika, spadaju npr.:

– usluge u vezi sa nepokretnostima, uključujući i usluge posredovanja prilikom prometa nepokretnosti, pri čemu se mestom pružanja usluge smatra mesto u kojem se nalazi nepokretnost, pa ako je ista u inostranstvu, niste poreski dužnik;

– usluge prevoza lica, pri čemu se mestom pružanja usluge smatra mesto gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu, odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici, što znači da se na usluge prevoza lica u inostranstvu ne obračunava PDV;

– usluge za koje se mestom pružanja smatra mesto gde su usluge stvarno pružene, pa ako je to mesto van teritorije Srbije, onda niste poreski dužnika za:

1) usluge koje se odnose na prisustvovanje kulturnim, umetničkim, sportskim, naučnim, obrazovnim, zabavnim ili sličnim događajima (sajmovi, izložbe i dr.), uključujući i pomoćne usluge u vezi sa prisustvovanjem tim događajima;

2) usluge predaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta.

Osim toga, tu bi spadale i usluge iznajmljivanja prevoznih sredstava na kraći vremenski period, pošto se mestom pružanja ove usluge smatra mesto u kojem se prevozno sredstvo stvarno stavlja na korišćenje primaocu usluge, pa u slučaju da je prevozno sredstvo dato na korišćenje poreskom obvezniku van teritorije Srbije, ne biste bili poreski dužnik (kraćim vremenskim periodom iz stava 6. tačka 5) ovog člana smatra se neprekidni vremenski period koji nije duži od 30 dana, a ako se radi o plovilima – od 90 dana).

Napominjemo da je Pravilnikom o utvrđivanju prevoznih sredstava za svrhu određivanja mesta prometa usluga iznajmljivanja tih sredstava, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 21/2017), bliže uređeno šta se, u smislu člana 12. stav 6. t. 1), 5), 6) i tačka 7) podtačka (8) Zakona o PDV-u, smatra prevoznim sredstvima za svrhu određivanja mesta prometa usluga iznajmljivanja tih sredstava.

KORIŠĆENJE SREDSTAVA DOBIJENIH OD GRADA

PITANJE: Imamo novčana sredstva od grada, odobrena po projektu, koja posle moramo da pravdamo računima. Da li ta sredstva koja smo dobili na namenski račun možemo da prebacimo (celu sumu) na naš poslovni račun i odatle da vršimo plaćanja raznim dobavljačima (vezano za projekat)?

Napominjemo da naš namenski račun ne podleže oslobađanju prinudne naplate, čak naprotiv, iako imamo sredstva na poslovnom računu, prvo nam skidaju sa namenskog, pa ostatak sa poslovnog.

Ovo pitamo zato što mi ne možemo da prebacimo sa poslovnog na namenski račun novac koji nam je prinudnom naplatom skinut. Da li je to prebacivanje sa namenskog na poslovni račun u skladu sa zakonom?

ODGOVOR: Pravilnikom o Spisku korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS”, br. 118/2017) utvrđen je Spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru.

Iz postavljenog pitanja proističe da spadate u grupu korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru, odnosno da ste razvrstani u ostale korisnike javnih sredstava.

Naime, Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod Uprave za trezor („Sl. glasnik RS”, br. 113/2013, 8/2014 i 24/2016 – u daljem tekstu: Pravilnik) propisan je način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava koji su uključeni i koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i uslovi i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanih računa kod Uprave za trezor. Kao ostali korisnik javnih sredstava koji pripada javnom sektoru i koji nije uključen u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, spadate u tip korisnika javnih sredstava – 7.

Prema članu 4. Pravilnika, korisnici javnih sredstava koji pripadaju javnom sektoru, kao i pravni subjekti koji ne pripadaju javnom sektoru, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, upisuju se u evidenciju korisnika javnih sredstava.

Članom 11. stav 2. Pravilnika propisano je da posebni namenski računi ostalih korisnika javnih sredstava i ostalih – posebnih korisnika javnih sredstava imaju status podračuna u konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti.

Odredbama člana 12. Pravilnika propisano je da na osnovu naloga za otvaranje podračuna koji izdaje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije ili lice koje on ovlasti, Uprava otvara podračune korisnicima javnih sredstava nakon što se korisnik javnih sredstava upiše u Evidenciju korisnika javnih sredstava, u skladu sa Pravilnikom.

Članom 13. stav 1. Pravilnika propisano je da korisnicima javnih sredstava koji pripadaju javnom sektoru – tip KJS 0, 1, 2, 4, 6 i 7 – koji su upisani u evidenciju korisnika javnih sredstava sa pripadajućim trezorom Republike Srbije, Uprava otvara podračun na osnovu naloga koji izdaje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, a korisnicima javnih sredstava koji su upisani u evidenciju korisnika javnih sredstava sa pripadajućim trezorom lokalne vlasti Uprava otvara podračun na osnovu naloga koji izdaje lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti. Pošto ste vi sektor 7, iz toga proističe da je nalog za otvaranje podračuna na koji su uplaćena sredstva za realizaciju projekta Upravi dao grad – organ lokalne samouprave.

Dakle, na osnovu svega iznetog namenski račun je otvoren po nalogu Grada, koji je onda preneo sredstva na taj namenski račun za potrebe realizacije projekta po ugovoru koji sa Gradom imate. Kada su sredstva na namenskom računu koji je otvoren na navedeni način, Grad ima mogućnost praćena korišćenja tih sredstava, a vi obavezu pravdanja utroška – računima. S tim u vezi, ukoliko je Grad dao nalog za otvaranje namenskog računa, smatramo da sredstva sa tog računa možete da koristite za plaćanje dobavljačima u cilju realizacije projekta, bez prebacivanja na poslovni račun. Pritom napominjemo da propisima nije navedena zabrana prebacivanja sa namenskog na poslovni račun, ali onda davalac sredstava, koji je i inicijator otvaranja namenskog računa (u konkretnom slučaju Grad), ne bi mogao da kontroliše praćenje korišćenja tih sredstava.

ZATVARANJE PRODAVNICE I NIVELACIJA ZALIHA

PITANJE: Imamo nedoumicu u vezi sa prehrambenom prodavnicom koja je u sistemu PDV-a, a vlasnik hoće da zatvori radnju. Da li pre zatvaranja ona može da niveliše celokupnu zalihu robe od 50% naniže i da kuca kroz fiskalnu kasu, bez obzira na to što je prethodno iskorišćen porez prilikom nabavke koja je bila po višim cenama?

ODGOVOR: U ovom slučaju nije problem u tome da li ćete smanjiti cene ili ne, bez obzira na iskorišćeno pravo na odbitak PDV-a za nabavku tih proizvoda po višim cenama, nego u tome što bi obaveza za PDV po obračunu istog na snižene cene zaliha iznosila manje, jer Zakon o PDV-u nema propisana takva ograničenja. Problem je u tome što se prilikom zatvaranja radnje, tj. brisanja obveznika iz registra koji se vodi u APR, mora izvršiti popis zaliha dobara, obračunati PDV i platiti, kako je to i propisano članom 40. Zakona.

Naravno, uvek je moguće nivelisati cene naniže, ali roba mora i da se proda, a ne samo da se pro forme evidentira preko fiskalne kase, zato što se kroz fiskalnu kasu evidentira samo realizovan promet za koji mora da postoji evidentiran i način plaćanja (gotovina, ček, kartica). Evidentiranje prometa kroz fiskalnu kasu, bez naplate, nije u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama. Ukoliko bi to i sproveli i to po znatno nižim cenama, može se smatrati simulovanom radnjom u smislu člana 9. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: ZPPPA), kojim je propisano da, ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao.

Pored toga, kako se da naslutiti, u pitanju je preduzetnik, pa bi takav promet koji ste planirali bio prihod radnje u celini, a i taj prihod bi se, s obzirom na to da je evidentno sniženje cena pre zatvaranja, utvrdio u visini tržišnih cena zaliha, jer je takođe članom 9. stav 3. ZPPPA-a propisano da, kada su na propisima suprotan način ostvareni prihodi, odnosno stečena imovina, Poreska uprava će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza – u ovom slučaju u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Međutim, ako imate kupca kome biste prodali zalihe po sniženim cenama, onda ne bi postojao problem zbog PDV-a (odbijenog), kao ni obračunatog, niti bi postojao problem zbog nerealnog umanjenja mogućeg prihoda radnje.

PRUŽANJE USLUGA U SRBIJI PO REZERVACIJI IZ INOSTRANSTVA

PITANJE: Dobili smo fakturu za godišnju podršku i održavanje programa koji rentakar agencija koristi za rezervacije najma automobila, pri čemu se usluga rezerviše iz inostranstva, a pružanje usluga je u Srbiji, pa se krajnjem korisniku ispostavlja faktura sa iskazanim PDV-om. Da li se na ovo plaća porez? Ako se plaća, kako se vrši obračun? Na kom obrascu se podnosi prijava? Da li se radi interni obračun, odnosno da li imamo pravo na odbitak PDV-a?

ODGOVOR: Dakle, pitanje se odnosi na poreski tretman usluge godišnje podrške i održavanja programa – softvera, odnosno kako je tretirana sa aspekta PDV-a, a kako sa aspekta poreza po odbitku, u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Imajući u vidu da ne pominjete da li rentakar agencija ima ugovor sa inofirmom koji definiše šta ta inofirma stvarno pruža, moguće je pretpostaviti da je u pitanju korišćenje njihovog softvera preko koga se vrše rezervacije iz inostranstva, pri čemu naplaćuju godišnju podršku i održavanje tog programa. Za jasno definisanje da li je u pitanju ovo ili ne morao bi da postoji ugovor.

Pod pretpostavkom da je kroz ovo plaćanje ipak dato pravo korišćenja tog softvera, onda je u pitanju usluga prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, prava na patente, licence, zaštitne znakove i druga prava intelektualne svojine, shodno članu 5. stav 3. tačka 1) Zakona o PDV-u, odnosno u konkretnom slučaju – davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava.

S tim u vezi, Zakonom o PDV-u, članom 12. stav 4, propisano je da se, ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište. Prenos, ustupanje i davanje na korišćenje autorskih i srodnih prava, prava na patente, licence, zaštitne znakove i druga prava intelektualne svojine jeste usluga, pa pošto je pruža strano lice, obveznik PDV-a je poreski dužnik, odnosno obračunava PDV i ima pravo na odbitak, s obzirom na to da obavlja oporezivu delatnost sa pravom na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa Zakonom.

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: Zakon), to ne bi bila usluga u smislu člana 40. stav 1. tačka 5), već autorska naknada u smislu stava 1. tačka 2) člana 40. Zakona. Dakle, ako je inolice stvarni vlasnik tog softvera, u pitanju je pravo korišćenja licence koju naplaćuju kroz podršku i održavanje, što bi onda bila autorska naknada za koju postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku u skladu sa ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ako je vlasnik softvera firma sa Kipra, Srbija ima UIDO sa Kiprom, u skladu sa kojim se na autorske naknade koje od rezidentnog lica ostvari nerezident države ugovornice plaća porez po odbitku po stopi od 10%. To znači da naknadu koja se plaća nerezidentu, pod uslovom da dostavi potvrdu o rezidentnosti, shodno članu 40a Zakona treba brutirati poreskom stopom od 10% i prilikom isplate naknade treba obustaviti i platiti porez. Ako u trenutku isplate naknade nema potvrde o rezidentnosti, stopa poreza je 20%.

Za porez po odbitku ponosi se poreska prijava PDPO/S.

Porez se utvrđuje tako što se na bruto iznos primeni poreska stopa od 10% – ako se ima potvrda o rezidentnosti, ili stopa od 20% – ako se ne poseduje pomenuta potvrda (ova potvrda može da bude na našem obrascu POR-2 ili na obrascu te zemlje).

NABAVKA VOZILA ZA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA

PITANJE: Molimo za primer knjiženja nabavke putničkog vozila za korisnika javnih sredstava koji nije u sistemu PDV-a, a sredstva su dobijena od Republike.

ODGOVOR: Korisnik javnih sredstava (u daljem tekstu: KJS), kao naručilac putničkog vozila, treba da primi fakturu od isporučioca vozila koji ispostavlja fakturu. U fakturi se navodi prodajna vrednost vozila bez PDV-a i iskazuje stavka prethodnog poreza. Kada primi fakturu, KJS je knjiži tako da duguje konto 131312 za celokupni iznos fakture, a odobrava se konto dobavljača. Pošto, konkretno, KJS nije obveznik PDV-a, onda nema mogućnosti da vrši odbitak prethodnog poreza jer nema od čega da ga odbije kada nije obveznik PDV-a.

Kada vrši plaćanje fakture, knjiženje će biti 512111, a odobrava se konto 131312. Treći stav za knjiženje vezan je za zatvaranje obaveze prema dobavljaču koja se zatvara, a potražuje konto 121112. Četvrti stav za knjiženje jeste stavljanje vozila u funkciju tako da duguje konto 011211, a potražuje konto 311112

USLUGA MARKETINGA I OBRAČUN PDV-a

PITANJE: Firma iz Srbije fakturiše firmi iz Srbije uslugu marketinga i tehničke podrške za koncert koji će se održati u Crnoj Gori. Da li to fakturiše sa PDV-om, s obzirom na to da su obe firme iz Srbije, a mesto prometa (usluga) Crna Gora?

ODGOVOR: Od 1. aprila 2017. godine u primeni su nova pravila za određivanje mesta prometa usluga, koja su propisana odredbama člana 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost. Prema tim pravilima, mesto prometa usluga određuje se u zavisnosti od toga da li se usluge pružaju poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik, u smislu člana 12. Zakona, pri čemu je Zakonom uređeno koja se lica smatraju poreskim obveznicima za svrhu primene pravila za određivanje mesta prometa usluga.

U vezi sa navedenim, u slučaju kada za određivanje mesta prometa usluga nisu propisani izuzeci od primene načela propisanog članom 12. stav 4. Zakona, mesto prometa usluga određuje se u skladu sa tim načelom. Prema tom načelu, mestom prometa usluga koji se vrši poreskom obvezniku smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu – ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Prema tome, mesto prometa usluga marketinga i tehničke podrške za koncert koji će se održati u Crnoj Gori, koje obveznik PDV-a iz R. Srbije pruža poreskom obvezniku takođe iz Srbije, jeste mesto sedišta obveznika kome se pruža usluga, što znači da je pružalac usluga, kao obveznik PDV-a, dužan da obračuna i plati PDV i da korisniku usluga izda račun, u skladu sa članom 42. Zakona, sa iskazanim PDV-om.

USLUGE U GRAĐEVINARSTVU I OBRAČUN PDV-a

PITANJE: Članom 10 stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u propisano je da je za promet dobara i usluga u oblasti građevinarstva poreski dužnik primalac dobara i usluga ako je obveznik PDV-a. Mi smo obveznici PDV-a, ali nam je komitent ispostavio fakturu koja se odnosi na montažu i demontažu police, pri čemu se nije pozvao na navedeni član Zakona. Imamo sa njim ugovor kojim se obavezao da izvrši sve stolarske radove na enterijeru u cilju osposobljavanja objekta.

ODGOVOR: Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 86/2015 – u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva. Prema odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) i članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, u okviru grupe delatnosti iz Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS”, broj 54/2010), pa je, pored ostalih, pod tačkom 15) navedena i grupa – 43.32 Ugradnja stolarije.

Shodno navedenom, a radi boljeg pojašnjenja, dobrima iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra se isporuka sa ugradnjom: vrata, prozora, okvira za vrata, okvira za prozore, opšivki za vrata, itd., a između ostalog, i polica za knjige. Ako se uz promet navedenih dobara vrši i usluga montaže, koja podrazumeva spajanje određenih delova konkretnog komada nameštaja (a ne ugradnje), usluga montaže smatra se sporednom uslugom, što znači da je izvršen samo promet dobara koji se ne smatra prometom iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.

Uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatraju se ugradnja: vrata, prozora, okvira za vrata, okvira za prozore, opšivki za vrata itd., a između ostalog, i polica za knjige. Međutim, dobrima iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, ne smatraju se isporuka bez ugradnje, između ostalog, i polica za knjige.

Pošto navodite da sa komitentom imate ugovor po osnovu koga je u obavezi da izvrši sve stolarske radove na enterijeru u cilju osposobljavanja objekta, ukoliko su to radovi koji su navedeni u grupi 43.32, onda je dobavljač bio dužan da izda fakturu bez iskazanog PDV-a, uz obavezno pozivanje na odredbu iz Zakona, odnosno na fakturi treba da stoji „PDV nije obračunat u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u”, što je u skladu sa odredbom člana 42. stav 1. Zakona i odredbama člana 6. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 123/2012 i 86/2015).

REFUNDACIJA TROŠKOVA STRANIM FIZIČKIM LICIMA

PITANJE: Institut je dobio sredstva od EU za organizaciju konferencije koja će se održati u Dubrovniku. Da li možemo da vršimo refundaciju troškova stranim državljanima (učesnicima konferencije) za upotrebu sopstvenog automobila ili refundaciju goriva, i pod kojim uslovima? Da li smo uslovljeni nekim zakonom?

ODGOVOR: Refundacija troškova stranim državljanima po osnovu upotrebe sopstvenog automobila ili goriva za dolazak na konferenciju Institut ne može da vrši bez poreskih obaveza, izuzev u slučajevima koji su definisani članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 113/2017).

Naime, odredbama čl. 1. i 2. ovog zakona propisano je da fizička lica plaćaju porez na dohodak građana na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom, a odredbom člana 8. propisano je da je obveznik poreza na dohodak građana i fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Prema članu 85. stav 1. tačka 13) Zakona, ostalim prihodima se, u smislu Zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod (bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%), u skladu sa odredbama člana 85. st. 1–3. i člana 86. Zakona. Izuzetno, porez na druge prihode, saglasno odredbi člana 85. stav 5. tačka 1) Zakona, ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. t. 2)–4) tog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a upućena su, odnosno pozvana od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troškova, nezavisno od toga iz kojih se sredstava vrši isplata.

Prema tome, kako nisu ispunjeni navedeni uslovi, odnosno jedan od njih, kada Institut vrši naknadu troškova po osnovu službenih putovanja za upotrebu sopstvenog automobila i goriva fizičkim licima – stranim gostima na konferenciji – koja nisu zaposlena kod isplatioca, ista u celosti podleže oporezivanju saglasno odredbi člana 85. stav 1. tačka 13) Zakona. Doprinosi se ne obračunavaju.

DATUM POTVRDE O REZIDENTNOSTI

PITANJE: Isplatili smo prihod nerezidentnom pravnom licu iz države sa kojom je u primeni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u daljem tekstu: Ugovor). U cilju ostvarivanja prava iz Ugovora nerezidentno pravno lice nam je dostavilo potvrdu o rezidentnosti svoje matične države i to na obrascu koji propisuje nadležni organ odnosne druge države ugovornice (uz original potvrde dostavljen nam je i njen overen prevod na srpski jezik).

S tim u vezi, budući da u potvrdi o rezidentnosti nije eksplicitno navedena godina na koju se potvrda odnosi, već (pored ostalog) samo datum njenog izdavanja, zanima nas u kom vremenskom periodu će navedena potvrda o rezidentnosti imati svoju važnost (navedeno posebno imajući u vidu da je potvrda o rezidentnosti formalno izdata u martu 2017. g., kao i da je oporezivi događaj u odnosu na koji je prihod isplaćen nastao u oktobru 2017. g.).

ODGOVOR: Ukoliko obrazac potvrde o rezidentnosti, koji je izdao nadležni organ države sa kojom je u primeni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ne sadrži eksplicitno upućivanje na godinu na koju se potvrda odnosi, već samo (pored ostalog) datum izdavanja iste, smatramo da pomenuta potvrda važi SAMO za godinu u kojoj je izdata.

S tim u vezi, ako u opisanom slučaju obrazac inostrane potvrde sadrži samo datum izdavanja potvrde, npr. … mart 2017. godine, pri čemu je oporezivi događaj (na osnovu kojeg je prihod isplaćen) nastao u oktobru 2017. godine, smatramo da ovakva potvrda predstavlja dokaz o rezidentnosti za celu 2017. godinu, bez obzira na datum izdavanja te potvrde u toku 2017. godine (odnosno od primaoca prihoda – nerezidentnog pravnog lica nije potrebno zahtevati da pribavi novu potvrdu čiji će datum izdavanja biti kasniji datum u odnosu na datum nastanka oporezivog događaja, u situaciji kada nerezidentno pravno lice naknadno poreskom organu dostavi potvrdu o rezidentnosti).

Stav da potvrda o rezidentnosti (izdata na propisanom obrascu odnosne druge države ugovornice), koja u konkretnom slučaju ne sadrži informaciju o godini na koju se ista odnosi, važi za godinu u kojoj je potvrda izdata, obrazlažemo našim zaključkom da se potvrda o rezidentnosti (osim ukoliko u njoj nije eksplicitno drugačije navedeno) odnosi na vremenski period u kojem se vrši oporezivanje (period oporezivanja/poreska/kalendarska godina – ako se poreska godina „poklapaˮ sa kalendarskom godinom), koji je, kao takav (shodno pozitivnim poreskim propisima), važeći u svakoj konkretnoj državi ugovornici.

Prema tome, u konkretnom slučaju koji navodite potvrda o rezidentnosti (na inostranom obrascu), koja je (bez posebnog navođenja na koji se period kalendarske godine odnosi) izdata npr. u martu 2017. godine, pri čemu je poreska obaveza (npr. isplata prihoda nerezidentu) nastala u oktobru iste godine, predstavlja validan dokaz o rezidentnosti države izdavaoca potvrde i u vreme nastanka poreske obaveze.

PERIOD VAŽENJA POTVRDE O REZIDENTNOSTI

PITANJE: Nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave izdala mi je u oktobru 2017. godine potvrdu o rezidentnosti (Republike Srbije), koja mi je potrebna za ostvarivanje prava iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i druge države ugovornice, pri čemu je potvrda izdata na propisanom (POR-1) obrascu Republike Srbije (napominjem da sam u godinama koje prethode godini izdavanja potvrde bio rezident odnosne druge države ugovornice).

S tim u vezi, a u cilju izbegavanja (eventualnih) sporova sa nadležnim organima odnosne druge države ugovornice, interesuje me da li mi potvrda o rezidentnosti koja je izdata u oktobru 2017. godine, važi i za celu 2017. ili samo za period od oktobra do decembra 2017. godine.

ODGOVOR: Na osnovu izloženog, kao i nakon uvida u sadržinu izdate potvrde, smatramo da se potvrda o rezidentnosti, koju je u navedenom slučaju izdala nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, odnosi na celu 2017. godinu (osim ako je u samoj potvrdi navedeno drugačije, što u konkretnom slučaju nije učinjeno), a ne samo za period od dana izdavanja potvrde, pa do kraja tekuće kalendarske 2017. godine. Navedeno važi zato što smo pažljivo proučili dokumentaciju koju ste nam dostavili u prilogu svog pitanja (uverenja Policijske uprave za grad … – Uprave za strance … , overene kopije ugovora o zakupu nepokretnosti, overene kopije putne isprave, sa odobrenim boravkom u Republici Srbiji za celu godinu, za koju se tražila potvrda, original prevoda ugovora o radu, overene kopije prijave prebivališta, overene kopije Izvoda iz matične knjige venčanih i dr.), sa napomenom da ste istovetnu dokumentaciju dostavili i nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave (prilikom podnošenja zahteva za izdavanje potvrde).

Dodatno ukazujemo i na to da i na samoj potvrdi piše da je u pitanju „Godišnji zahtev za ostvarivanje olakšice iz Ugovora/Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i … (Annual Claim for Relief under the Convention/Agreement between the Republic of Serbia and …)ˮ.

Podsećamo i da je po sličnom pitanju Ministarstvo finansija svojevremeno zauzelo isti stručni stav, i to u Mišljenju broj 413-01-581/2009-04 od 3. marta 2009. godine (navedeni stručni stav je kasnije argumentovano „odbranjen” u „Postupku zajedničkog dogovaranja”, koji je, u skladu sa članom 26. Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pokrenula odnosna druga država ugovornica).

USLUGE POMORSKOG TRANSPORTA I PDV

PITANJE: Domaće pravno lice fakturisalo nam je pomorski transport robe koju uvozimo sa PDV-om. Račun je ispravan po Zakonu o PDV-u, ali nas zbunjuje iskazan PDV u računu. Do sada nije bilo takvih slučajeva jer su navedene usluge oslobođene po čl. 24. Zakona. Da li imamo pravo na odbitak pomenutog PDV-a i da li u carinsku osnovicu ulazi PDV osnovica sa računa ili ceo iznos računa?

ODGOVOR: Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon o PDV-u), kada obveznik PDV-a pruža uslugu prevoza dobara (kamionom, vozom, brodom itd.) koja je povezana sa uvozom dobara poreskom obvezniku iz člana 12. ovog zakona – privrednom subjektu sa sedištem u Republici Srbiji (kao što je u ovom slučaju), mesto prometa te usluge jeste u Republici Srbiji. Takođe, odredbom člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona.

Prema odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza (u daljem tekstu: Pravilnik), navedeno poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara, a koje se smatraju sporednim troškovima iz člana 19. stav 2. tačka 2) ovog zakona, obveznik može da ostvari uz posedovanje dokaza da je vrednost tih usluga sadržana u osnovici za obračunavanje PDV-a pri uvozu dobara, a to mogu biti:

1) dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.);

2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u.

Prema tome, ukoliko je u carinsku osnovicu prilikom carinjenja dobara koja ste uvezli uključen i račun prevoznika (bez PDV-a), onda nema osnova da prevoznik izda račun sa PDV-om, pa u tom slučaju nemate ni pravo na odbitak PDV-a koji je iskazan na računu. Međutim, u slučaju kada vrednost usluge prevoza (u konkretnom slučaju vrednost usluge pomorskog transporta vezane za uvoz dobara) nije sadržana u osnovici za obračunavanje PDV-a za uvoz dobara (nije iskazana na uvoznom dokumentu – JCI), na promet te usluge PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o PDV-u, pa u tom slučaju imate pravo na odbitak tako iskazanog PDV-a, uz ispunjenje i ostalih uslova iz člana 28. Zakona o PDV-u.

USLUGA POPRAVLJANJA LIFTA I PDV EVIDENCIJA

PITANJE: Firma koja se bavi profesionalnim upravljanjem zgradom izdaje račun stambenoj zajednici za uslugu upravljanja, sa iskazanim PDV-om, i uslugu popravke lifta, bez iskazanog PDV-a. Da li se iznos na izlaznoj fakturi koji se odnosi na popravku lifta iskazuje u PDV evidenciji, tj. ako se iskazuje, u koje se polje Obrasca POPDV evidentira taj iznos?

ODGOVOR: Kako navodite u pitanju, firma koja se bavi profesionalnim upravljanjem zgradom izdaje račun stambenoj zajednici za uslugu upravljanja, sa iskazanim PDV-om, i uslugu popravke lifta, bez iskazanog PDV-a. U cilju pravilnog razumevanja prvo se postavlja pitanje ispravnog iskazivanja vrednosti popravke lifta bez PDV-a, što je moguće samo ako je u pitanju naknada koju ova firma naplaćuje u ime i za račun lica koje je vršilo popravku lifta stambenoj zajednici.

Naime, odredbom člana 17. stav 1. Zakona o PDV-u propisano je da je poreska osnovica prilikom prometa dobara i usluga iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

U skladu sa odredbama stava 2. istog člana Zakona o PDV-u, u osnovicu se uračunavaju i akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a, kao i svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga. Prema odredbama stava 3. člana 17. Zakona o PDV-u, osnovica ne sadrži:

1) popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga;

2) iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.

Na isti način precizirana je poreska osnovica i u članu 2. Pravilnika o načinu utvrđivanja poreske osnovice za obračunavanje PDV-a kod prometa dobara ili usluga koji se vrši uz naknadu („Sl. glasnik RS”, broj 86/2015).

Prema navedenim odredbama, za oporezivi promet usluga koji vrši obveznik PDV-a, firma koja se bavi profesionalnim upravljanjem zgradom, za usluge koje pruža obračunava PDV po propisanoj poreskoj stopi i plaća u skladu sa Zakonom o PDV-u. Ako u ime i za račun firme koja se bavi popravkom liftova od stanara, tj. stambene zajednice, vrši naplatu na ime naknade za tu popravku i ta novčana sredstva prenosi licu koje popravlja liftove, predmetna novčana sredstva ne uračunavaju se u osnovicu za obračunavanje PDV-a za promet usluga koje pruža u okviru profesionalnog upravljanja zgradom.

Pri tome napominjemo da nema ni pravo na odbitak PDV-a po osnovu ulaznih računa za popravku lifta ukoliko račun za popravku lifta glasi na njih.

Pod uslovom da vrši naplatu u ime i za račun lica koje je izvršilo popravku lifta i da naplaćenu naknadu prenosi tom licu, u evidenciji za PDV, odnosno u Obrascu POPDV ne iskazuje taj iznos, već samo svoju naknadu za pruženu uslugu, jer Pravilnikom o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u i o obliku i sadržini Pregleda obračuna PDV-a („Sl. glasnik RS”, br. 90/2017 i 119/2017) nije propisana obaveza iskazivanja ovog podatka. Navedeni stav je iskazan i u Korisničkom uputstvu za iskazivanje podataka u Pregledu obračuna PDV-a – Obrascu POPDV, koji je Poreska uprava objavila na svojoj internet stranici.

PLAĆANJE ŽIVOTNOG OSIGURANJA PREKO ISPLATE LIČNE ZARADE PREDUZETNIKA

PITANJE: Da li vlasnik preduzetničke radnje koji plaća doprinose preko isplate lične zarade ima prava da plati životno osiguranje koje ima sklopljeno sa Grejv osiguranjem i da li se to priznaje kao trošak?

ODGOVOR: Zakonom o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: Zakon) definisano je da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatra i isplaćena lična zarada preduzetnika utvrđena u skladu sa ovim zakonom (član 13. stav 3. Zakona), a članom 14. stav 1. propisano je da se zaradom smatraju i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Prema odredbi člana 14a stav 1. Zakona, zaradom se, u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona, smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Istovremeno, članom 37a Zakona propisano je da se obvezniku koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti u rashode u poreskom bilansu priznaju:

1) isplaćena lična zarada;

2) troškovi službenog putovanja do iznosa iz člana 18. stav 1. t. od 2) do 5) ovog zakona;

3) obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti, ako se obveznik nije opredelio za isplatu lične zarade.

Članom 37a propisano je da tretman poslovnog prihoda ima uzimanje iz poslovne imovine koje za privatne potrebe i ličnu potrošnju vrši obveznik koji plaća porez na stvarni prihod od samostalne delatnosti.

U skladu sa navedenim zakonskim propisima, kada preduzetnik plati životno osiguranje preko Grejv osiguranja, takva isplata nije priznat rashod u poreskom bilansu, odnosno ulazi u prihode koji su predmet oporezivanja porezom na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti.

IZDAVANJE STANA FIZIČKOM LICU I PDV

PITANJE: Privredno društvo je izgradilo objekat (vilu sa tri stana) za dalju prodaju. Za vreme izgradnje koristilo je prethodni PDV. Objekat nije prodat, reklasifikovan je na investicione nekretnine, predata je prijava za porez na imovinu, a u međuvremenu se ukazala mogućnost izdavanja prostora pravnim i fizičkim licima. Da li izdavanjem stana fizičkom licu, pored obračuna poreza na dohodak građana, treba izvršiti i srazmerni odbitak PDV-a?

ODGOVOR: Prilikom izgradnje objekta obveznik PDV-a ima pravo na odbitak PDV-a u skladu sa članom 28. Zakona o PDV-u, što znači da, pored ostalog, mora da ispunjava i uslove propisane stavom 1. ovog člana, kojim je propisano da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV-om;

2) za koji, u skladu sa članom 24. Zakona o PDV-u, postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pošto po završetku izgradnje odustajete od prometa objekta, odnosno ekonomski deljivih celina novoizgrađenog objekta (delovi tog objekata koji se isporučuju kao posebne celine – stanovi, poslovni prostori, garaže, garažna mesta i dr.), pa objekat evidentirate kao investicionu nekretninu, pravo na odbitak u ovom slučaju uslovljeno je time da li se ekonomski deljive celine tog objekta koje dajete u zakup daju pravnim ili fizičkim licima za potrebe stanovanja.

Ako ih izdajete pravnim licima, preduzetnicima, tada na naknadu za davanje u zakup imate obavezu da obračunate PDV po opštoj stopi i da ga platite u skladu sa Zakonom o PDV-u.

Međutim, ako ekonomski deljive celine objekta – stanove dajete u zakup fizičkim licima, smatra se da im se izdaju za potrebe stanovanja, a to je promet koji je oslobođen PDV-a, bez prava na odbitak prethodnog poreza, shodno članu 25. stav 2. tačka 4) Zakona o PDV-u. U tom slučaju dužni ste da izvršite ispravku prava na odbitak prethodnog PDV-a za nabavke dobara i usluga za koje je korišćeno pravo na odbitak PDV-a prilikom izgradnje objekta.

Naime, prema odredbi člana 30. stav 1. Zakona o PDV-u, ako obveznik koristi isporučena ili uvezena dobra ili prima usluge za potrebe svoje delatnosti, da bi izvršio promet dobara i usluga za koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, kao i za promet dobara i usluga za koji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, dužan je da izvrši podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji ima pravo i deo koji nema pravo da odbije od PDV-a koji duguje.

U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, kada obveznik PDV-a – investitor koristi nabavljena dobra, odnosno primljene usluge da bi vršio promet za koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza (kao što je prvi prenos prava raspolaganja na ekonomski deljivim celinama u okviru novoizgrađenog građevinskog objekta ili davanje u zakup pravnim licima, preduzetnicima), kao i za promet za koji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza (davanje u zakup stanova fizičkim licima za potrebe stanovanja), dužan je da izvrši podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji ima pravo i deo koji nema pravo da odbije od PDV-a koji duguje. Ako za pojedino dobro ili primljenu uslugu obveznik PDV-a ne može da izvrši podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti, u tom slučaju od PDV-a koji duguje može da odbije srazmerni poreski odbitak, koji se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 30. st. 2–5. Zakona o PDV-u i odredbama čl. 2. i 3. Pravilnika o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka („Sl. glasnik RS”, broj 122/2012).

S tim u vezi, obveznik PDV-a – investitor koji je vršio nabavku dobara i usluga za potrebe izgradnje građevinskog objekta, u cilju prvog prenosa prava raspolaganja na ekonomski deljivim celinama u okviru tog objekta, i koji je po tom osnovu u potpunosti ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza, a nakon završetka izgradnje predmetnog objekta dao je u zakup pojedine ekonomski deljive celine – stanove fizičkim licima za potrebe stanovanja, dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza koji se odnosi na izgradnju ekonomski deljivih celina datih u zakup.

Posebno napominjemo da, u slučaju naknadne odluke o prodaji objekta (bilo kada), kao obveznik PDV-a – investitor vršite prvi prenos prava raspolaganja na ekonomski deljivim celinama – stanovima u okviru novoizgrađenog građevinskog objekta, koji su pre tog prometa bili dati u zakup fizičkom licu za potrebe stanovanja i po tom osnovu izvršena je ispravka odbitka prethodnog poreza. Tada stičete pravo da u poreskom periodu u kom izvršite prvi prenos prava raspolaganja na predmetnom dobru, u skladu sa odredbom člana 4. stav 3. tačka 7) Zakona o PDV-u, PDV koji je obračunat od strane prethodnih učesnika u prometu za promet dobara i usluga, u delu koji se odnosi na taj stan, odbijete kao prethodni porez u celini.

PRIHODI ŠKOLE I PDV

PITANJE: Da li, ako ostvari sopstveni prihod na tržištu od školarina za vanredne učenike i učenike 5. stepena i izdavanja duplikata diploma, koji je veći od 8.000.000,00 dinara, škola postaje obveznik PDV-a, bez obzira na to što su pomenuti prihodi oslobođeni plaćanja PDV-a? Da li se PDV prihod od roditeljskog dinara, koji oni uplaćuju za ekskurziju, vodi kao da je ostvaren na tržištu?

ODGOVOR: Prema odredbi člana 38. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon o PDV-u), obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, dužan je da najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, a članom 33. stav 6. propisano je šta obuhvata ukupan promet, odnosno to je promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu.

Shodno odredbama člana 28. stav 1. t. 1) i 2) Zakona o PDV-u, u ukupan promet uračunava se promet koji je oporeziv PDV-om i promet za koji, u skladu sa članom 24. ovog zakona, postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a.

Prema tome, promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa članom 25. Zakona o PDV-u, ne ulazi u ukupan promet za potrebe evidentiranja u sistemu PDV-a, što znači da, i u slučaju kada po osnovu ovog prometa škola ostvari promet preko 8.000.000, ona nema obavezu da se evidentira kao PDV obveznik.

Prema odredbama člana 186. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon o osnovama), ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu proširene delatnosti, kao i druge prihode u skladu sa Zakonom. Stavom 4. istog člana propisano je da se ostvarivanje ovog prihoda, evidentiranje i korišćenje vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Prema Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem, sredstva ostvarena učešćem roditelja dece i učenika predstavljaju izvor 16 – Roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti koje se evidentiraju u okviru subanalitičkog konta 742378 – Roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti.

Odredbom člana 14. Zakona o srednjem obrazovanju propisano je da je, radi jačanja obrazovnovaspitne delatnosti škole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja i pravilnog korišćenja slobodnog vremena, škola dužna da realizuje slobodne aktivnosti, koje se sprovode kroz rad u sekcijama i vannastavnim aktivnostima. Članom 25. ovog zakona propisano je da obrazovnovaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti škole kojima se ostvaruje školski program i postižu propisani ciljevi, ishodi, standardi postignuća i kompetencije, u skladu sa Zakonom o osnovama i ovim zakonom.

Imajući u vidu navedene odredbe, smatramo da roditeljski dinar koji roditelji uplaćuju za ekskurziju, kao oblik vannastavne aktivnosti koji je obavezan ako se učenik za istu opredeli, ne ulazi u ukupan promet.

KNJIŽENJE UGOVORENE KAMATE

PITANJE: Da li ugovorena kamata na pozajmice osnivača, knjižena na kontu 460 (kratkoročne obaveze), može da se preknjiži na dugoročne obaveze ukoliko preduzeće sklopi takav ugovor sa osnivačima i da li se u tom slučaju plaća porez od 15%?

ODGOVOR: U skladu sa ugovorom, ako se tako slože poverilac i dužnik, obaveza za kamatu može da se reklsifikuje na dugoročne obaveze, osim dela dospeća kamate koja dospeva u roku od godinu dana od dana bilansa – ona ostaje na kontu 460. Ova transakcija nema poreski aspekt, osim ako se kamata plaća nerezidentnom pravnom licu, pri čemu je u tom slučaju visina navedene kamate regulisana Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa konkretnom zemljom.

ROK ZASTAREVANJA RAČUNA

PITANJE: Koliki je rok zastarevanja računa u komercijalnim transakcijama između dva pravna lica? Konkretno, ako je nama pravno lice izdalo račun 13. 6. 2013, kada taj račun zastareva?

ODGOVOR: Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga (kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima) zastarevaju za tri godine. Bitno je napomenuti da se na potraživanja proistekla iz ugovora pravnih lica i preduzetnika neće primenjivati ovaj posebni rok od tri godine, već opšti rok od deset godina. Zastarelost počinje da teče po dospelosti potraživanja, odnosno od prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Eventualno priznanje duga učinjeno putem IOS-a može da ima pravno dejstvo priznanja duga kojim se prekida tok roka zastarelosti samo ako je IOS potpisalo lice koje ima ovlašćenje za zastupanje dužnika. Ako ga je potpisalo neko drugo lice, onda to ne prekida tok roka zastarelosti.

PORESKE OBAVEZE PO OSNOVU NASTUPA NEREZIDENTNOG UMETNIKA

PITANJE: Sklopljen je ugovor između rezidenta i nerezidenta o izvršenju usluge organizovanja nastupa estradnih umetnika kod rezidenta u Srbiji. Ispostavljena je faktura od strane nerezidenta iz Hrvatske po tom osnovu. Shodno tome, nas zanima ko je obveznik PDV-a i da li postoji obaveza obračunavanja poreza po odbitku za estradnog umetnika kog zastupa pravno lice iz Hrvatske koje je ispostavilo fakturu rezidentu u Srbiji?

ODGOVOR: Pošto imate ugovor sa licem iz Hrvatske o organizaciji zabavnog ili sličnog događaja, pri čemu se to lice javlja kao pružalac usluge organizatora događaja, a vi ste primalac iste, dužni ste da na navedenu uslugu obračunate i platite PDV u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, odnosno smatrate se poreskim dužnikom.

Takođe, ova usluga se koristi na teritoriji Srbije, pa s tim u vezi imate obavezu da, u skladu sa članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: ZPDPL), obračunate i porez po odbitku ukoliko vam lice iz Hrvatske ne dostavi potvrdu o rezidentnosti. Naime, u skladu sa odredbama člana 40. stav 1. tačka 5) ZPDPL-a, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica i po osnovu naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike. Shodno rešenjima iz Ugovora između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Hrvatske o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu („Sl. list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 6/2004 – u daljem tekstu: UIDO), prihod od predmetnih usluga za primaoca prihoda (rezidenta Republike Hrvatske) ima karakter „dobiti od poslovanja”, pri čemu se, shodno članu 7. stav 1. Ugovora, u državi izvora (znači u Srbiji) oporezuje samo ako je ostvaren preko stalne poslovne jedinice koju nerezidentni primalac naknada od usluga ima u Republici Srbiji. Prema tome, prihod nerezidenta – pravnog lica iz Republike Hrvatske, ostvaren po osnovu naknada od usluga organizovanja estradnog programa, neće se oporezovati porezom po odbitku u Srbiji pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države Republike Hrvatske, kao i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda.

PRENOS GRAĐEVINSKOG OBJEKTA NA FIZIČKO LICE – DIREKTORA

PITANJE: Nabavili smo objekat 2012. godine, za koji smo iskoristili PDV i poreska umanjenja po osnovu umanjenja poreza na dobit. Direktor sada želi da pomenuti objekat prebaci na sebe. Šta se dešava sa PDV-om i poreskim olakšicama, uz napomenu da se ove promene odigravaju 2017. godine?

ODGOVOR: U pitanju navodite da ste objekat nabavili u 2012. g. i da ste iskoristili prethodni PDV kao odbitni, u skladu sa Zakonom o PDV-u, pa pretpostavljamo da ste ga:

– nabavili od investitora – obveznika PDV-a i da je bio u pitanju prvi prenos prava raspolaganja na tom objektu, pa je prodavac bio dužan da obračuna i plati PDV;

– stavili u upotrebu u 2012. g radi obavljanja oporezive delatnosti sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

Otuđenjem tog objekta fizičkom licu – direktoru, koji u konkretnom slučaju nije PDV obveznik, vršite promet objekta koji je oslobođen PDV-a, ali bez prava na odbitak prethodnog poreza shodno članu 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, pa ste dužni da izvršite ispravku odbitka prethodnog PDV-a u skladu sa članom 32. Zakona o PDV-u i da iznos PDV-a koji utvrdite, na taj način i platite.

Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: Zakon), pošto ste po ranije važećoj odredbi člana 48. tog zakona (ovaj član je prestao da važi izmenom Zakona („Sl. glasnik RS”, br. 108/2013), odnosno od 2014. godine) koristili poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva (objekat), stečeno pravo na poreski kredit mogli ste da koristite deset godina od godine kada je izvršena nabavka. Pošto ga otuđujete pre isteka roka od 10 godina, a nakon isteka roka od 3 godine od dana nabavke, ukoliko imate neiskorišćen poreski kredit, više nemate pravo da ga koristite. Takođe nemate ni obavezu da izvršite korekciju već iskorišćenog poreskog kredita shodno pomenutom članu 48. Zakona, a u skladu sa članom 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 108/2013), kojim je propisano da poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj iz člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica i iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, to pravo može da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.

Međutim, skrećemo pažnju i na to da ste dužni da utvrdite da li prodajom objekta firma ostvaruje kapitalni dobitak ili gubitak, koji se utvrđuje u skladu sa čl. od 27. do 31. Zakona i evidentira u PB 1 za 2017. godinu (ako je prodaja izvršena u 2017), u delu gde se iskazuju podaci o kapitalnom dobitku ili gubitku (red. br. od 59. do 64).

Pored utvrđivanja kapitalnog dobitka/gubitka u skladu sa navedenim odredbama Zakona, u slučaju da ste prodaju izvršili u 2017. g. i to povezanom licu (povezanom u smislu člana 59. Zakona), dužni ste da utvrdite vrednost transakcije sa povezanim licem, tj. transfernu cenu. Međutim, ukoliko je vrednost te ili još neke transakcije sa pomenutim licem preko 8.000.000 dinara, tada primenjujete pravila o utvrđivanju transferne cene. Ako je transakcija sa tim povezanim licem ispod ovog iznosa, tada radite skraćeni izveštaj o transfernim cenama, u kom navodite koja je transakcija u pitanju, kao i ostale potrebne opisne podatke, ali ona ne utiče na visinu prihoda po osnovu transferne cene.

Pošto navodite da je promet izvršen u 2017. godini, svakako morate imati i kupoprodajni ugovor koji je overen kod notara, jer samo tako zvanično može da se evidentira promet nepokretnosti u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti, u kom je članom 4. stav 1. propisano da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

PDV I PRUŽANJE USLUGA PREVOZA ROBE

PITANJE: Obveznik PDV-a pruža uslugu prevoza robe (tranzit preko teritorije Srbije) obvezniku iz Istanbula, ali ne svojim kamionima, nego kamionima druge firme iz Srbije. Do sada je na računu bila napomena o poreskom oslobađanju: „Oslobođeno PDV-a na osnovu člana 12. stav 4. Zakona”, jer je obveznik pružao uslugu tranzita preko Srbije, npr. vozio je strancu robu na relaciji Istanbul–Francuska. Da li se ovaj član promenio od 1. 4. 2018?

ODGOVOR: Još od 1. aprila 2017. godine u primeni su nova pravila za određivanje mesta prometa usluga, u skladu sa članom 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon), a prema njima, mesto prometa usluga određuje se u zavisnosti od toga da li se usluga pruža poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik.

Pošto za promet usluga prevoza dobara koje se pružaju poreskom obvezniku Zakonom nije propisan izuzetak od primene opšteg pravila iz člana 12. stav 4. Zakona, mestom prometa predmetnih usluga, u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona, smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište. Licem koje vrši usluge prevoza dobara smatra se lice koje faktički vrši prevoz dobara, kao i svako drugo lice koje se obavezalo da će izvršiti prevoz dobara, nezavisno od toga da li prevoz obavlja sopstvenim vozilom ili iznajmljenim, ukoliko to drugim propisima u međunarodnom transport nije ograničeno.

U skladu sa navedenim, ako primalac usluga prevoza dobara ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu kojoj se vrši promet usluga (a koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište), prebivalište ili boravište u inostranstvu, odnosno van Republike Srbije, mesto prometa usluga je u inostranstvu, odnosno van Republike Srbije, što znači da te usluge nisu predmet oporezivanja PDV-om. Kada predmetne usluge vrši obveznik PDV-a, pružalac usluga je obveznik PDV-a, kako sledi iz postavljenog pitanja, pa je dužan da za takav promet izda račun u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 123/2012 i 86/2015). U računu za usluge prevoza dobara za koje se smatra da su izvršene u inostranstvu (kao što je tranzitni prevoz koji obavlja obveznik PDV-a od Istanbula do Francuske) pružalac usluge izdaje račun u kojem navodi naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa, zatim mesto i datum izdavanja i redni broj računa, naziv i adresu, a pošto je primalac usluge strano lice, može ali i ne mora i njegov PIB, vrstu i obim usluga, datum prometa usluga, ukupan iznos naknade za izvršeni promet usluga i napomenu o odredbi Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV, a koja može da glasi: PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona.

Napominjemo da se na računu navodi ovakav tekst za slučaj koji navodite u pitanju – tranzitni prevoz preko Srbije, od Istanbula do Francuske, jer se ne radi o poreskom oslobođenju u smislu člana 24. Zakona, već o prometu usluga stranom licu, izvršenom van teritorije Srbije.

Podatak o naknadi za promet usluga prevoza dobara za koje se smatra da su izvršene u inostranstvu ne iskazuje se u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV), ali je obveznik PDV-a – pružalac usluga dužan da u svojoj evidenciji obezbedi podatke o tom prometu u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u.

PRODAJA STAROG GVOŽĐA I OBAVEZA ZA PDV ŠKOLE

PITANJE: Ukoliko škola ostvari prihod od prodaje, konkretno prihod od prodaje starog gvožđa, da li je u obavezi da po osnovu toga plati porez i, ako jeste, na koji način?

ODGOVOR: U pitanju ne navodite da li ste obveznik PDV-a ili ne, pa odgovor dajemo za oba slučaja.

Ako ste obveznik PDV-a, pa prodajete gvožđe kao otpadni materijal drugom obvezniku PDV-a, u pitanju je promet sekundarnih sirovina, za koji obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a ima obveznik PDV-a – primalac tih dobara kao poreski dužnik, u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon). Naime, odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama, u smislu Zakona, propisano je da se sekundarnim sirovinama, u smislu člana 10. stav 2. Zakona, smatraju:

– otpaci i ostaci od metala i njihovih legura, osim od plemenitih metala i njihovih legura;

– zgura, uključujući i granulisanu, kovarina i ostali otpaci pri proizvodnji gvožđa ili čelika;

– zgura, pepeo i ostaci koji sadrže metale, arsen ili jedinjenja metala i arsena, koji ne nastaju pri proizvodnji gvožđa i čelika;

– granule i prah od sirovog gvožđa, manganovog ogledalastog gvožđa, gvožđa ili čelika;

– otpaci i ostaci od plemenitih metala, metala platiniranih plemenitim metalom i ostali ostaci i otpaci koji sadrže plemenite metale;

– otpaci i ostaci hartije ili kartona za ponovnu preradu;

– stakleni krš i ostali otpaci od stakla;

– otpaci, strugotine i ostaci od plastičnih masa;

– otpaci, strugotine i ostaci od gume (osim tvrde gume), prah i granule dobijene od tih proizvoda;

– otpaci od tekstila, kože, imitacije kože i krzna.

Prema odredbi člana 2. stav 2. Pravilnika, sekundarnim sirovinama smatraju se i dobra koja se pretežno sastoje od jednog ili više navedenih materijala, a koja su neupotrebljiva zbog loma, rezanja, cepanja ili drugog načina oštećenja, odnosno dobra neupotrebljiva zbog istrošenosti (npr. akumulatori, baterije, automobilske gume, ambalažni otpad, električna i elektronska oprema koja predstavlja otpad u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom, uključujući i sve sastavne delove, sklopove i potrošni materijal koji su deo dobra koje se odbacuje. Prema tome, kada je reč o prometu sekundarnih sirovina – otpad od gvožđa, obavezu da obračuna i plati PDV po poreskoj stopi od 20% ima obveznik PDV-a – primalac tih dobara. Škola, kao prodavac, izdaje račun u skladu sa članom 42. Zakona, na kome obavezno navodi da PDV nije obračunat u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 1) Zakona.

Ako ste obveznik PDV-a, a promet otpada od gvožđa vršite licu koje nije PDV obveznik, dužni ste da obračunate i platite PDV u skladu sa Zakonom – stopa od 20% i da za taj promet izdate račun u skladu sa članom 42. Zakona.
Ako niste PDV obveznik, nemate obavezu da obračunate PDV, niti takvu obavezu ima kupac iako je obveznik PDV-a.

Što se tiče poreza na dobit, prihod ostvaren od prodaje gvožđa smatra se prihodom ostvarenim na tržištu, pa pri izradi poreskog bilansa za 2018. g. morate to imati u vidu.

AMORTIZACIJA STANA U VLASNIŠTVU PREDUZETNIČKE RADNJE

PITANJE: Otvorili smo preduzetničku radnju pre dve godine i tek smo nedavno saznali da se na nju vodi stan. Da li smo u obavezi da radimo amortizaciju za taj stan?

ODGOVOR: Ako preduzetnička radnja u svojoj imovini ima i stan koji se vodi kao njeno vlasništvo, dužna je da vrši obračun amortizacije u skladu sa članom 10. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Obračunu amortizacije podležu sva pravna lica koja su obveznici poreza na dobit, a to se odnosi i na preduzetničke radnje, bez obzira na to da li vode dvojno ili prosto knjigovodstvo. S obzirom na to da je ovde reč o preduzetničkoj radnji koja vodi prosto knjigovodstvo, obračun amortizacije vršiće na Obrascu OA 1 – Obračun poreske amortizacije za prvu amortizacionu grupu – nekretnine i poslovni objekti. U skladu sa članom 3. Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. glasnik RS”, br. 116/2004 i 99/2010), amortizacija se utvrđuje primenom proporcionalne metode za svako sredstvo posebno. Preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, obračunatu amortizaciju iskazuju u koloni 18. Poslovne knjige Prihoda i Rashoda, na osnovu Pravilnika o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. glasnik RS” br. 140/2004).

ODBITNI PRETHODNI PDV

PITANJE: Privredno društvo je izvršilo promenu adrese za prijem pošte u APR-u. Da li PDV iz računa u čijem nazivu stoji samo adresa prijema pošte, može da se koristi kao odbitni prethodni PDV?

ODGOVOR: Prema odredbi člana 4. stav 1. Pravilnika o sadržini registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl. glasnik RS” broj 42/2016), Registar sadrži podatke o subjektu registracije koji su propisani zakonom kao predmet registracije, gde je od podatka, pored ostalih, naveden i podatak o adresi sedišta. Odredbom stava 3. tačka 14) istog člana pravilnika propisano je da, pored podataka iz stava 1. ovog člana, Registar može da sadrži i podatak o adresi za prijem pošte.

Dakle, podatak o adresi sedišta je obavezan jer je propisan Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, a podatak o adresi prijema pošte je moguć ali ne i obavezan (ostavljeno je na volju subjektu registracije da li će unositi i taj podatak).

Kada je u pitanju račun, odnosno podaci koje on mora da sadrži, članom 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon) propisano je koji su to podaci, pa je stavom 4. tačka 1) propisano da račun naročito sadrži naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa. Kao što se vidi, podatak o adresi prijema pošte nije podatak koji se navodi u računu.

Članom 28. Zakona propisani su uslovi koje obveznik mora da ispuni da bi ostvario pravo na odbitak PDV-a. Stavom 2. tačka 1) ovog člana propisano je da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom, što znači u skladu sa članom 42. Zakona.

Iz svih navedenih zakonskih i podzakonski odredaba sledi da, ukoliko račun umesto adrese sedišta obveznika PDV-a ima samo podatak o adresi za prijem pošte, takav račun nije ispravan jer ne ispunjava uslove iz člana 42. Zakona, pa samim tim obveznik nema pravo na odbitak PDV-a po takvom računu.

ODBITAK PRETHODNOG PDV-A NA IZDATKE ZA ISHRANU

PITANJE: Naše preduzeće ima organizovan restoran društvene ishrane u kome se hrane zaposleni. Topli obrok se obračunava kao naknada zarade i čini osnovicu za obračun poreza i doprinosa, a isplaćuje se, kao i osnovna zarada, uplatom na tekući račun zaposlenog. Zaposleni u gotovom plaćaju cenu obroka i nisu u obavezi da se hrane u restoranu.

Zanima nas da li treba da obračunavamo izlazni PDV i da pri tome koristimo prethodni PDV?

ODGOVOR:

Izmenom člana 29. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon) delimično je „vraćeno” pravo na odbitak prethodnog PDV-a po osnovu izdataka za ishranu, uključujući i piće, zaposlenih, odnosno drugih radno angažovanih lica u sopstvenim ugostiteljskim objektima obveznika PDV-a, ali samo u slučaju kada obveznik, kao pružalac usluge, po tom osnovu naplaćuje naknadu od primaoca usluge. Naime, izmenama Zakona, sa primenom od 1. 1. 2018. godine, obveznik PDV-a ima pravo na odbitak PDV-a za ishranu, uključujući i piće, svojih zaposlenih i drugih radno angažovanih lica u svojim ugostiteljskim objektima, pod uslovom da vrši naplatu od tih lica. Prema tome, od 1. januara 2018. godine imate pravo na odbitak PDV-a u skladu sa Zakonom, kao i obavezu da prilikom pružanja usluga ishrane zaposlenima obračunate i platite PDV.

POVRAĆAJ ROBE I SMANJENJE OSNOVICE ZA OBRAČUN PDV-A

PITANJE: Kupac je vratio prodavcu robu jer ne odgovara zahtevima proizvodnje. Prilikom povraćaja robe dostavio je prodavcu pismenu izjavu u kojoj je naveo razloge povraćaja robe. Da li u opisanom slučaju prodavac ima pravo na smanjenje poreske osnovice u smislu člana 4. st. 6. Pravilnika o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost?

ODGOVOR: Članom 4. stav 1. Pravilnika o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj 86/2015 – u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da, ako se osnovica za oporezivi promet dobara ili usluga naknadno smanji, obveznik PDV-a koji je izvršio promet dobara ili usluga, a koji je poreski dužnik za taj promet u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, može da smanji iznos obračunatog PDV-a ako obveznik PDV-a kome je izvršen promet dobara ili usluga ispravi odbitak prethodnog poreza i o tome pismeno obavesti isporučioca dobara ili usluga.

Prema odredbi člana 4. stav 5. Pravilnika, u slučaju vraćanja dobara smatra se da nije došlo do smanjenja osnovice. Stavom 6. istog člana Pravilnika propisano je da se, izuzetno od stava 5. ovog člana, smatra da je došlo do smanjenja osnovice u slučaju vraćanja dobara:

1) kojima je period uobičajene upotrebe protekao (remitenda), odnosno kojima je istekao ili ističe rok trajanja određen od strane proizvođača, ako je vraćanje dobara predviđeno propisom ili ugovorom između obveznika PDV-a koji je izvršio promet dobara i lica kojem je taj promet izvršen;

2) koje se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača;

3) zbog raskida ugovora u skladu sa zakonom, pod uslovom da obveznik PDV-a koji je izvršio promet dobara poseduje o tome nesporne dokaze.

Prema tome, pošto je kupac – obveznik PDV-a, zbog lošeg kvaliteta i nemogućnosti proizvodnje, reklamirao i vratio nabavljena dobra, odnosno repromaterijal (deo ili celokupnu količinu tih dobara) prodavcu – obvezniku PDV-a, uz zapisnik kojim se konstatuju nedostaci na tim dobrima, smatra se da je došlo do smanjenja poreske osnovice za izvršeni promet. To znači da u ovom slučaju obveznik PDV-a – prodavac može da smanji iznos obračunatog PDV-a pod uslovom da je kupac – obveznik PDV-a, kome je izvršen promet dobara, ispravio odbitak prethodnog poreza po osnovu te nabavke i da je o tome u pisanoj formi obavestio prodavca. Pošto su i kupac i prodavac u navedenom slučaju obveznici PDV-a, pri čemu kupac ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a za ispravku poreske osnovice, odnosno storniranje PDV obaveze za vraćena dobra, dovoljan je zapisnik kojim se konstatuje razlog povrata robe, kao i pisana izjava kupca da je izvršio ispravku odbitka prethodnog PDV-a ili da ga nije ni koristio.

Takođe napominjemo da u ovom slučaju prodavac nema obavezu izdavanja knjižnog odobrenja u skladu sa članom 15. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 123/2012 i 86/2015).

POŽAR U OBJEKTU I OBRAČUN PDV-A

PITANJE: Poreskom obvezniku je od strane Poreske uprave osporeno pravo na neobračunavanje PDV-a na dozvoljeni rashod izazvan požarom, za koji postoji zapisnik od strane MUP-a za vanredne situacije. Kao razlog za nepriznavanje navodi se to da se požar preneo sa susednog magacina na magacin konkretnog poreskog obveznika, pa se smatra da požar nije nastao kao posledica više sile, tj. požar nije nastao prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad.

Da li se rashod dobara u ovoj situaciji smatra rashodom nastalim usled požara koji je posledica više sile ili ne?

ODGOVOR: Članom 5. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj 124/2004 – u daljem tekstu: Uredba) propisano je da oporezivanju ne podleže ni rashod koji nastane dejstvom više sile. Međutim, ni jednim podzakonskim aktom donetim u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon) nije definisano šta se podrazumeva pod „dejstvom više sile”. Zbog toga je neophodno da se oslonimo na druge propise, kao što je Zakon o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS”, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012), čijim je članom 8. stav 1. tačka 4) definisano da je „tehničko-tehnološka nesreća – udes”, iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su požar, eksplozija, havarija i sl.

Da bi rashod izazvan požarom na koji niste mogli da utičete bio priznat, neophodno je da za uništene količine imate akt organizacije nadležne za osiguranje ili nadležnog državnog organa (osiguravajućeg društva, MUP-a), kako je i propisano članom 2. stav 3. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS”, broj 118/2012).

S obzirom na to da posedujete uverenje MUP-a, mišljenja smo da poreski organ nije u pravu kada vam je osporio neobračunavanje PDV-a na rashod dobara koji nije predmet oporezivanja PDV-om, jer je izazvan višom silom. Međutim, upravo zbog činjenice da u PDV-u ne postoji definicija više sile, bilo bi celishodno da po ovom pitanju koristite stav koji je zauzelo Ministarstvo finansija RS u Mišljenju br. 011-00-1508/2015-04 od 3. 3. 2016. godine, jer je vezan za priznavanje rashoda u poreskom bilansu prilikom oštećenja imovine upravo usled požara. U Mišljenju se kaže:

„U skladu sa odredbom člana 22v stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine, koje se utvrđuje kao razlika između neto sadašnje vrednosti imovine utvrđene u skladu sa MRS, odnosno MSFI i njene procenjene nadoknadive vrednosti, ali se priznaju u poreskom periodu u kome je ta imovina otuđena, odnosno upotrebljena, odnosno u kome je nastalo oštećenje te imovine usled više sile.

U konkretnom slučaju (a kako proizlazi iz sadržine podnetog dopisa) objekat je, kao deo imovine obveznika, uništen u požaru, o čemu je nadležni organ ministarstva unutrašnjih poslova, nakon sprovedenog veštačenja, sačinio zapisnik kojim je konstatovano da je požar uzrokovan neispravnim električnim instalacijama. Prema tome, ukoliko je (nakon sprovedenog dokaznog postupka) nesumnjivo utvrđeno da je požar nastao (isključivo) kao posledica događaja koji se nije mogao predvideti, odnosno izbeći, smatramo da se (u tom slučaju) radi o oštećenju objekta usled više sile, pa se rashod po tom osnovu (iskazan u poslovnim knjigama) priznaje u poreskom bilansu obveznika koji se podnosi za poreski period u kom je predmetno oštećenje nastalo.”

PDV TRETMAN RADOVA NA INDUSTRIJSKIM PEĆIMA

PITANJE: Da li se fakturisanje sledećih radova – rušenje i zidanje dela vatrostalnog ozida sa vatrostalnom izolacionom opekom, vatrostalnim betonom i keramičkom vunom na industrijskim objektima (peći i kotlovi), kompletno rušenje i ponovni ozid na industrijskim pećima – vrši u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?

ODGOVOR: Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS” broj 86/2015 – u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.

Saglasno odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) i članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti između ostalih i iz grupe 43.99 Klasifikacije delatnosti (Uredba o klasifikaciji delatnosti – „Sl. glasnik RS” broj 54/2010).

Grupa 43.99 – Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi – obuhvata specijalizovane građevinske radove koji su zajednički za različite vrste građevina, a zahtevaju posedovanje specijalnih veština ili specijalne opreme, u šta se, pored ostalog, ubraja i podizanje dimnjaka, industrijskih peći i dr.

Dakle, kada je u pitanju rušenje i oziđivanje dela peći i kotla sa svim navedenim karakteristikama i sl., u pitanju je promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za koji je primalac poreski dužnik ako je isporučilac obveznik PDV-a. Isporučilac je dužan da se na računu pozove na odredbu Zakona po osnovu koje nije obračunat PDV.

OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA KOMUNALNIH USLUGA

PITANJE: Korisnik komunalnih usluga je uputio zahtev JKP-u za oslobađanju plaćanja komunalnih usluga, pri čemu je u prilogu dostavio potvrdu izdatu od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u kojoj stoji sledeće: „Potvrda se izdaje radi ostvarivanja prava na oslobađanje plaćanja uvoza i registracije motornih vozila, komunalnih usluga i utrošene električne energije.” Da li JKP treba da postupa u skladu sa zahtevom i da pomenutog korisnika oslobodi plaćanja komunalnih usluga?

ODGOVOR: Lokalne samouprave imaju pravo i mogućnost da ugroženim licima ili porodicama daju znatne popuste za plaćanje komunalnih usluga (grejanje, voda, smeće itd.), a u pojedinim opštinama i gradovima iz budžeta se izdvaja određeni novčani iznos za plaćanje stanarine stambeno ugroženim porodicama. To mogu biti penzioneri koji primaju najnižu penziju (pretpostavlja se da je u ovom slučaju tako, s obzirom na to da je neuobičajeno da Fond PIO izdaje pomenutu potvrdu), porodice s niskim prihodima, učesnici rata, ratni vojni invalidi i porodice palih boraca, kao i domaćinstva sa osobama sa hendikepom i teško obolelim članovima ili podstanari. Popusti su određeni procentualno i razlikuju se od grada do grada. Jednom priznato pravo na popust negde važi šest meseci, negde godinu dana, a negde do kraja kalendarske godine.

Dakle, da bi JKP utvrdilo da li je Fond PIO izdao potvrdu koju je korisnik dostavio, u skladu sa uslovima koje je donela opština na kojoj se nalazi JKP, potrebno je raspitati se u opštini.

Ako je sve u skladu sa aktima opštine ili Fonda PIO, JKP može da pruži uslugu bez naknade, pri čemu NE uživa poresko oslobođenje u smislu primene Zakona o PDV-u, jer i kada je u pitanju pružanje usluga bez naknade, iste su predmet oporezivanja PDV-om u skladu sa članom 5. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u. Osnovica na koju se obračunava PDV jeste cena koštanja usluge koju JKP pruža (jer je u pitanju sopstvena usluga), u skladu sa članom 18. Zakona o PDV-u.

PORESKI STATUS POLIKLINIKE

PITANJE: Poliklinika, preduzetnik u statusu paušalnog obveznika, registrovana je 1. 6. 2017. godine. Od prihoda ima samo prihode od zdravstvenih usluga. U 2017. godini, zaključno sa 31. 12. 2017, ostvarila je ukupno 5.800.000,00 dinara prihoda. Šta se događa ukoliko u toku 2018. godine poliklinika ostvari ukupan promet preko 8.000.000,00 dinara, odnosno kada se računa 365 dana unazad? Da li treba da obavesti Poresku upravo o tome i da li može da ostane u statusu paušalnog obveznika i u 2018. godini do momenta dok eventualno ne pređe 6.000.000,00 dinara, ali računajući od 1. 1. 2018, a ne od 2017. godine (ne vraća se 365 dana unazad u računanju prihoda)?

ODGOVOR: Postavljeno pitanje obuhvata pojašnjenje vezano za primenu dva zakona, pa je tako i odgovor koncipiran.

Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak građana:

Prema odredbama člana 33. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, broj 24/2001… i 113/2017 – u daljem tekstu: Zakon), oporezivi prihod za preduzetnika paušalca je paušalno utvrđeni prihod, koji rešenjem utvrđuje nadležni poreski organ primenom kriterijuma i elemenata iz člana 41. ovog zakona.

Članom 40. Zakona propisani su izuzeci od prava na paušalno oporezivanje, odnosno pravo na paušalno oporezivanje ne može da se prizna, pored ostalih, ni obvezniku čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti veći od 6.000.000 dinara (stav 2. tačka 4) Zakona), ali ni obvezniku koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (stav 2. tačka 5) Zakona).

U navedenom slučaju, saglasno članu 42. stav 5. Zakona, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine (u slučaju da obveznik u toku kalendarske godine ostvari ukupan promet veći od 6.000.000 dinara). To praktično znači da se za preduzetnika paušalca ukupan prihod utvrđuje za kalendarsku godinu (ne sme da pređe šest miliona u kalendarskoj godini). Ukoliko u toku godine ostvari promet veći od navedenog iznosa, poreski organ ima pravo da zahteva da počne da vodi poslovne knjige.

Međutim, preduzetnik kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana 40. stav 2. tačka 5) ovog zakona (ako, sa aspekta zakona o PDV-u, pređe ukupan promet (što nije pandan ukupnom prihodu) veći od 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci), dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa Zakonom o PDV-u, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa (član 40. stav 7. Zakona o porezu na dohodak građana).

Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza za tekuću godinu preduzetnik paušalac je dužan da plaća porez u visini obaveze koja odgovara iznosu poreza utvrđenog rešenjem za prethodnu godinu.

Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost:

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 7) Zakona o PDV-u („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 113/2017 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga koje pružaju zdravstvene ustanove u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu, uključujući i smeštaj, negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama, osim apoteka i apotekarskih ustanova.

Odredbom člana 4. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj 120/2012 i 86/2015) propisano je da se uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 7) Zakona, smatraju preventivne, dijagnostičko-terapijske i rehabilitacione usluge koje pružaju domovi zdravlja, bolnice, zavodi, zavodi za javno zdravlje, klinike, instituti, kliničko-bolnički centri i klinički centri, u skladu sa propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu, registrovane za obavljanje tih delatnosti, kao i smeštaj, nega i ishrana bolesnika u tim ustanovama, nezavisno od toga da li su ove ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.

Preventivnim uslugama smatraju se usluge koje imaju za cilj sprečavanje nepovoljnog zdravstvenog stanja (stav 2. istog člana Pravilnika).

Dijagnostičko-terapijskim uslugama smatraju se usluge uspostavljanja dijagnoze u cilju određivanja terapije, uspostavljanja dijagnoze, određivanja i sprovođenja terapije (člana 4. stav 3. Pravilnika).

Rehabilitacionim uslugama smatraju se usluge koje imaju za cilj delimično ili potpuno vraćanje izgubljene funkcije ljudskog tela (stav 4. istog člana Pravilnika).

Napominjemo da postoje zdravstvene usluge koje su predmet oporezivanja kada ih pružaju obveznici PDV-a, što znači da se radi o prometu koji ulazi u ukupan promet za potrebe utvrđivanja ukupnog promet od 8.000.000 dinara. Na primer, to su usluge pregleda kandidata za vozače radi sticanja vozačke dozvole, kao i analiza radi utvrđivanja očinstva i prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga.

Prema članu 33. Zakona, malim obveznikom smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike Srbije i/ili u inostranstvu, čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno lice koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.

Izraz „prethodnih 12 meseci” podrazumeva vremenski period koji se određuje u danima – 365 dana, odnosno 366 dana ako je reč o prestupnoj godini. Na primer, na dan 20. 7. 2018. godine određuje se iznos ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci, a to je vremenski period od 20. 7. 2017. zaključno sa 19. 7. 2018. godine.

Odredbom člana 38. stav 1. Zakona propisano je da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, dužan da najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave podnese evidencionu prijavu nadležnim poreskom organu.

U evidencionoj prijavi (Obrazac EPPDV) navodi se datum otpočinjanja PDV aktivnosti, a to bi po prethodno datom primeru bio 20. 7. 2018. godine, što znači da evidenciona prijava može da se dostavi najkasnije do 15. 8. 2018. godine (prvi rok za predaju periodične poreske prijave – Obrasca PP PDV), ali će se PDV za usluge koje su predmet oporezivanja, ako ima takvih usluga, obračunavati od 20. 7. 2018. i voditi evidencije u skladu sa Zakonom.

Ono što je najbitnije za delatnost koju poliklinika obavlja, kao i za potrebe utvrđivanja ukupnog prometa od preko 8.000.000, jeste to da se ukupnim prometom smatra:

– promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV-om i

– promet dobara i usluga za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu.

Prema tome, da bi u prethodnih 12 meseci ostvarila ukupan promet od 8.000.000, poliklinika bi morala da, pored usluga iz člana 25. stav 2. tačka 7), obavlja i neke oporezive zdravstvene usluge i da, po osnovu prometa tih usluga i eventualno još nekog drugog oporezivog prometa, ostvari iznos od 8.000.000, kada bi obavezno morala da se evidentira u sistemu PDV-a.

PORESKE OBAVEZE NA PRIHODE OD IZDAVANJA NEPOKRETNOSTI U SVOJINI STRANCA

PITANJE: Državljanin Bosne je u Srbiji kupio stan i taj stan izdaje podstanarima. Na koji način može da izmiri poreske obaveze po osnovu pomenutog prihoda u Srbiji?

ODGOVOR: Prema članu 65a stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: Zakon), prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, a prihod od nepokretnosti je, saglasno članu 65a stav 2. Zakona, ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električna energija, telefon i slično).

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje, izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, ostvari prihode po tom osnovu, bez obzira na to da li je u pitanju rezident ili nerezident. Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 25%, a stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%.

Ukoliko prihod od nepokretnosti isplaćuje lice koje nije pravno lice ili preduzetnik, odnosno nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku, porez na prihode od izdavanja nepokretnosti utvrđuje i plaća samooporezivanjem, saglasno članu 100a Zakona. U tom slučaju obveznik podnosi poresku prijavu na obrascu PP OPO u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda.

Nerezidentni obveznik preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija, podnosi poresku prijavu u pismenom obliku organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj prema mestu ostvarivanja prihoda ili podnošenja prijave.

Poreski obveznik fizičko lice – nerezident Republike koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Registracija poreskih obveznika vrši se kod Poreske uprave, pa, shodno tome, PIB mora da ima i nerezidentno fizičko lice koje određuje punomoćnika, a dobija ga u skladu sa podnošenjem obaveštenja PU o poreskom punomoćniku.

Dakle, najbolje je da to fizičko lice ovlasti poreskog punomoćnika koji će umesto njega preduzeti sve potrebne radnje u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i izmirivati poresku obavezu u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

PRODAJA MAŠINE NA AP KOSOVO I METOHIJA I OBAVEZA ZA PDV

PITANJE: Naše preduzeće je prodalo i isporučilo traktor kupcu sa AP Kosovo i Metohija. Faktura koju smo mi njemu ispostavili jeste u dinarima, sa redovno obračunatim PDV-om. Međutim, naš kupac ima tumačenje poreske uprave iz Prištine da treba da se obrati nama kako bismo mu vratili plaćeni PDV. Da li smo ispravno postupili kada smo fakturisali sa PDV-om i kako da mu sada vratimo traženi PDV?

ODGOVOR: U skladu sa Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, broj 111/2013 – u daljem tekstu: Uredba), obveznik PDV-a koji vrši promet dobara sa teritorije Republike van APKiM na teritoriju APKiM nije dužan da za promet tih dobara obračuna i plati PDV, pod uslovom da poseduje dokaze o izvršenom otpremanju dobara na teritoriju APKiM, i to:

– jedinstvenu ispravu izdatu u skladu sa važećim propisima, koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike van APKiM na teritoriju APKiM, odnosno overenu kopiju jedinstvene isprave;

– izvod iz poslovnog računa obveznika PDV-a da je za promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV-a – isporučioca dobara.

Za tako izvršen promet obveznik PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon).

Pošto je u pitanju kupac – fizičko lice, uplata ne može da se izvrši sa poslovnog računa (jer ga nema), ali treba da se izvrši sa njegovog ličnog računa ili da postoji dokaz da je uplata položena na poslovni račun firme. S tim u vezi, ako dotični kupac dostavi potrebnu dokumentaciju, pod uslovom da je novac uplaćen na poslovni račun, možete se osloboditi obaveze plaćanja PDV-a, odnosno u poreskom periodu u kom dobijete potrebne podatke imate pravo da stornirate PDV obavezu, kao i da taj promet tada iskažete u polju 001 Obrasca PPPDV, pri čemu za taj iznos treba umanjiti polje 003, a za iznos PDV-a umanjiti polje 103.

Međutim, PDV možete vratiti kupcu samo isplatom sa računa na račun. Kada su u pitanju lica sa teritorije APKiM, pošto se ne smatraju stranim državljanima, njima ne može da se izvrši refakcija PDV-a u smislu člana 24. stav 1. tačka 4) Zakona. Jedina mogućnost je da stornirani iznos PDV-a isplatite na račun kupca i da pri tome za banku preko koje dajete nalog za plaćanje, date pisano obrazloženje da je u pitanju pogrešno obračunat PDV za otpremanje dobara na teritoriju APKiM.

PITANJE: Molim vas za instrukcije prometovanja i oporezivanja nepokretnosti u sledećim slučajevima:

1) prodaja objekta (prvi prenos) i uzimanje istog u finansijski lizing,

2) prodaja objekta koji je ranije bio prometovan i uzimanje u finansijski lizing,

3) otkup objekta koji je ranije bio prometovan od pravnog lica koje je u sistemu PDV-a.

Molim vas za tretman prodaje i poreza po tačkama 1, 2. i 3. i bilo koji sledeći promet nepokretnosti ako se ugovorom definiše da se promet vrši u skladu sa članom 10. st. 2. tač. 2) pod uslovom da su obe strane obveznici PDV-a i da će nepokretnost koristiti za obavljanje delatnosti?

ODGOVOR: U skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost promet dobara je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik (prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata se u smislu člana 4. Zakona smatra prometom dobara).

Članom 25. st. 2. tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet objekata, osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i prometa objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, uključujući i vlasničke udele na tim dobrima, u slučaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara, zaključenim između obveznika PDV-a, predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, pod uslovom da sticalac obračunati PDV može u potpunosti odbiti kao prethodni porez.

Pravilnikom o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RSˮ, br. 120/2012 i 86/2015, u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je šta se smatra objektima, u smislu člana 25. st. 2. tač. 3) Zakona.

Shodno napred navedenom, promet objekata i ekonomski deljivih celina u okviru objekata oslobođen je PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza, osim:

1) ako se radi o prvom prenosu prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta, odnosno

2) ako se radi o prometu objekta za koji se PDV obračunava iz razloga što je, uz ispunjenje propisanih uslova, ugovorom na osnovu kojeg se vrši prenos prava raspolaganja na tom objektu predviđeno da se na taj promet obračunava PDV.

Prema tome, ako je u konkretnom slučaju reč o prvom prenosu prava raspolaganja na stanovima – ekonomski deljivim celinama u okviru novoizgrađenog građevinskog objekata koji se isporučuju kao posebne celine, PDV se obračunava po stopi propisanoj Zakonom.

Lizing nepokretnosti koja je već bila prometovana, po svojoj prirodi predstavlja promet dobara. Naime, članom 4. Zakona propisano je da se prometom dobara smatra predaja dobara na osnovu ugovora o lizingu, odnosno zakupu, zaključenog na određeni period, za pokretne ili nepokretne stvari, kada nijedna od ugovornih strana ne može raskinuti ugovor ako se strane pridržavaju ugovornih obaveza.

U tom smislu, lizing već prometovane nepokretnosti bi, prema našem tumačenju, bio u skladu sa članom 25. Zakona oslobođen PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza.

Za detaljnije informacije o poreskom tretmanu prometa nepokretnosti neophodno je izvršiti uvid u okolnosti predmetnog slučaja za šta preporučujemo da pribavite podršku kompetentnog poreskog savetnika.

PITANJE: Da li izrada (kanalizacionog) priključka spada u građevinske radove na koje se ne obračunava PDV?

ODGOVOR: Ukoliko se navedeni radovi mogu podvesti pod šifru delatnosti 42.21 Izgradnja cevovoda, u konkretnom slučaju, trebalo bi primeniti član 10. st. 2. tač. 3) Zakona o PDV-u, tj. PDV bi trebalo da obračuna primalac dobara i usluga kao poreski dužnik, pod pretpostavkom da je promet izvršen između dva obveznika PDV-a.

PITANJE: Između ostalih delatnosti, naša firma se bavi i uvođenjem klimatizacije, pa nas zanima da li smo u obavezi da po novom zakonu obračunamo PDV na dobra i usluge koje ugrađujemo kod uvođenja klimatizacije? Napominjemo da se klimatizacija instalira u objekat koji je u upotrebi već deset godina.

ODGOVOR: Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, radi određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Pravilnikˮ), bliže je uređeno šta se, u smislu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Zakonˮ) smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.

U tom smislu, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. st. 1. i st. 3. tač. 6) i članom 5. st. 1. i st. 3. tač. 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz sledećih grupa iz Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Uredbaˮ).

Na osnovu izloženog, smatramo da se posmatrani promet obavlja u smislu delatnosti pod brojem 43.22 iz Uredbe. Naime, Uredbom je propisano da delatnost 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema obuhvata instaliranje klimatizacionih sistema, uključujući dogradnju, adaptaciju, održavanje i popravke, kao i postavljanje instalacija u zgradama ili drugim građevinama za ventilacionu i klimatizacionu opremu i kanale.

Prema tome, u slučaju obavljanja radnji koje potpadaju pod delatnost 43.22 primenjuju se odredbe Pravilnika, te ukoliko se ugradnja vrši drugom PDV obvezniku, ne bi trebalo da se obračuna PDV, već tu obavezu ima primalac dobara i usluga iz člana 10. st. 2. tač. 3) Zakona.

PITANJE: Naše pitanje je u vezi s najnovijim izmenama Zakona o PDV-u, a odnosi se na avans dat stranom pravnom licu. Molimo da nam pojasnite na osnovu kog papira i kako obračunavamo PDV na avansnu uplatu (profaktura nema „težinuˮ, pa samim tim ne mora ni da postoji), kao i način njegovog unosa u PDV prijavu. Poreski dužnik je strano lice, ali ako nema poreskog punomoćnika onda smo mi ti koji obračunavamo, plaćamo, odbijamo.

ODGOVOR: U konkretnom slučaju, kada PDV na ino-uslugu obračunava njen primalac kao poreski dužnik, interni obračun se sastavlja samo na osnovu predviđene naknade za izvršeni promet, odnosno na osnovu iznosa avanse uplate. Naime, primalac ino-usluge u Srbiji dužan je da obračuna izlazni PDV za ino-usluge koje su oporezive u Srbiji, ukoliko strano lice nije imenovalo poreskog punomoćnika u periodu kada je nastala poreska obaveza, i to bez obzira na to da li je za nju uopšte primljen račun (uključujući tu i avansni račun), osim u slučaju usluga po osnovu autorskih i njima sličnih prava (na primer, za licence), za koje se nastanak poreske obaveze vezuje i za momenat izdavanja, odnosno prijema računa (potonje važi samo za ino-usluge).

Za avans se iznosi PDV-a unose u polja 103 i 108 (ukoliko obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza), a u poreskom periodu kada je promet izvršen, iznos osnovice se unosi u polje 008 PDV prijave za taj poreski period. U polje 008 se uvek unosi osnovica za izvršeni promet (nabavku dobara i usluga) u ovom slučaju, dok se u polje 103 uvek unosi iznos pripadajuće PDV obaveze po tom osnovu, i to u periodu kada je nastala poreska obaveza. U polje 108 se unosi iznos PDV-a koji se može odbiti kao prethodni porez, ukoliko su ispunjeni svi uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u.

Efekat kod primene reverse charge mehanizma po pravilu i jeste nula, osim ako PDV obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po ovom osnovu, kada će biti iskazana samo obaveza. Reverse charge mehanizam može se primeniti i za dobra i za usluge, ali kada je u pitanju nabavka od ino-lica, usluge učestalije podležu ovom mehanizmu, budući da je promet dobara po pravilu predmet uvoznih procedura.

PITANJE: Da li su i po kom zakonu ski-škole u Srbiji u obavezi da plaćaju naknadu za pravo obavljanja delatnosti podučavanja skijanju u ski-centru, kome i u kom iznosu po zimskoj sezoni. Da li se na tu naknadu plaća PDV?

ODGOVOR: Zakon o javnim skijalištima ne propisuje predmetnu naknadu, međutim, postoji osnov u propisima da se predmetna naknada može zahtevati. Naime, Odlukom o usklađivanju poslovanja Javnog preduzeća „Skijališta Srbijeˮ Beograd sa Zakonom o javnim preduzećima, propisano je da delatnosti javnog preduzeća od opšteg interesa jesu uređenje, opremanje, održavanje, korišćenje i upravljanje javnim skijalištem, kao i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje skijališta.

Dalje, istom Odlukom propisano je da delatnost, između ostalog, obuhvata vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji skijališta i objekata planinskog turizma; organizovanje i obavljanje stručnih poslova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju, opremanju i zaštiti skijališta; pribavljanje i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje skijališta; korišćenje skijališta, odnosno prostora kojim upravlja u zimskom i letnjem periodu (organizovanje i kontrola naplate naknade za upotrebu skijališta, pružanje usluga na skijalištu i sl.); kao i druge aktivnosti.

Shodno napred navedenom, može se smatrati da postoji osnov u pozitivnim propisima za zahtevanje plaćanja naknade za pravo obavljanja delatnosti podučavanja skijanju u ski-centru. Naime, predmetna naknada bi se mogla naplaćivati s obzirom na to da javno preduzeće ima pravo da organizuje i kontroliše naplatu naknade za upotrebu skijališta. Kako se predmetna naknada može po svojoj suštini podvesti pod pojam naknade za upotrebu skijališta, proizlazi zaključak da se navedena naknada može potraživati u skladu sa pozitivnim propisima.

U skladu sa članom 9. Zakona o PDV-u, Republika Srbija i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave nisu obveznici u smislu Zakona o PDV-u ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave.

S obzirom na to da naknadu naplaćuje javno preduzeće koje ima svojstvo pravnog lica za promet dobara, odnosno usluge koja je iz delokruga naznačenog organa, predmetna naknada ne bi trebalo da bude predmet oporezivanja PDV-om.

Imajući u vidu da je praksa u ovoj oblasti u Srbiji nerazvijena, postoji mogućnost da nadležni poreski organi zauzmu drugačiji stav, te je preporučljivo u cilju postizanja višeg nivoa pravne sigurnosti u naznačenoj transakciji pribaviti zvanično mišljenje nadležnog ministartva o PDV tretmanu predmetne naknade.

PITANJE: U poslednje četiri godine radili smo reeksport sa još dva poslovna partnera iz Nemačke. Od njih smo dobijali fakture bez PDV-a, roba nije dolazila kod nas nego je direktno išla kod partnera B. iz Nemačke, kome smo mi prefakturisali fakture koje smo dobijali od partnera. Naravno, na našim fakturama nije bilo PDV-a. Nakon dužeg vremena partner je ustanovio da je sve vreme grešio, da nije uračunavao PDV od 19%, te nam je poslao dokumentaciju da storniramo sve postojeće fakture i poslao nam potpuno nove fakture sa 19% PDV-a. Naravno, mi nemamo osnova da knjižimo taj PDV, ali naš partner B. iz Nemačke traži od nas da storniramo fakture prema njima i da napravimo nove fakture i na njima prikažemo PDV od 19% zato što nas je u Nemačkoj prijavio za profil tog PDV-a. Smemo li uopšte da na fakturama prikažemo 19% nemačkog PDV-a, iako nećemo da knjižimo taj iznos kao PDV, nego ćemo knjižiti fakture u celosti? Molimo vas i za mišljenje u vezi sa knjiženjem storno i novih faktura od našeg dobavljača, kao i storno faktura prema našem kupcu B. naknadno posle četiri godine poslovanja.

ODGOVOR: Sa poreskog aspekta ove transakcije su poreski neutralne, te stoga nema obaveze po osnovu PDV-a. Zato, ukoliko biste iskazali PDV na izlaznim fakturama prema nemačkom kupcu, vi biste bili u obavezi da obračunati PDV uplatite na propisane uplatne račune javnih prihoda u svojstvu poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV-u. Dodatno, ukoliko bi izdavanje predmetnih računa bila korekcija prethodnih računa, smatramo da bi trebalo da izvršite izmenu PDV prijava za odnosne periode, te da obračunati PDV uplatite s pripadajućim iznosom kamate od dana dospelosti poreskog duga po osnovu PDV-a do dana uplate.

Ukoliko biste iznos nemačkog PDV-a obračunatog od vašeg dobavljača prefakturisali kao trošak, ne biste bili u obavezi da uplatite PDV, ali u tom slučaju vaš kupac iz Nemačke ne bi imao pravo na odbitak prethodnog PDV-a.

Računovodstveni aspekt odgovora: Načelno, u ovom slučaju srpski poreski obveznik, svakako, ne bi trebalo da obračuna nemački PDV, već bi eventualno mogao da izvrši fakturisanje u bruto iznosu (sa iznosom PDV-a koji bi bio uključen u iznos neto naknade). Ipak, kako bi kupac iz Nemačke mogao da iskoristi taj PDV, možda bi klijent trebalo da razmotri otvaranje PDV predstavništva u Nemačkoj.

S računovodstvenog aspekta, najbolje bi bilo kad bi dobavljač iz Nemačke izdao knjižna zaduženja samo za iznos dugovanog PDV-a, pa bi i srpsko društvo isto to učinilo i prema svom nemačkom kupcu. Ukoliko je nemačko društvo (dobavljač srpskog društva) već izdalo nove fakture i knjižna odobrenja (storna), u tom slučaju možete stornirati te iznose i proknjižiti nove fakture, pri čemu bi po tim fakturama novi trošak bio veći za iznos nemačkog PDV-a, koje srpsko društvo ne može da iskoristi kao odbitnu stavku. S druge strane, srpsko društvo bi trebalo da izda knjižna odobrenja prema kupcu iz Nemačke, da bi nakon toga izdalo nove fakture gde bi bio prefakturisan bruto iznos naknade (sa uključenim PDV-om, dakle, bez iskazivanja nemačkog PDV-a). Još jednom navodimo da ovo rešenje ne podrazumeva otvaranje PDV predstavništva u Nemačkoj, koje bi podrazumevalo ozbiljnije poresko planiranje.

PITANJE: Prema nalogu terenske kontrole poreski inspektor je izvršio kontrolu u skladu s našom poreskom prijavom za mesec jul. Uvidom u nalog izdat od S. S. Beograd, za izvršenu uslugu fizičkog obezbeđenja za koju smo tražili povraćaj PDV-a na kojoj stoji datum i mesto izdavanja 31. 5. 2015. Beograd i mesto saobraćaja Beograd, inspektor je konstatovao da je faktura neispravna jer je usluga obezbeđenja izvršena u Nišu. On smatra da je to suprotno odredbama člana 12. Zakona o PDV-u i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. st. 2. tač. 1) Zakona o PDV-u.

Od S. S. dobili smo dopis u kojem navode da njihov sistem povlači mesto izdavanja računa i da je na njihovim fakturama za sve klijente na teritoriji Srbije mesto prometa Grad Beograd, te da nikad nisu imali problema s Poreskom upravom, kao i da smatraju da mesto prometa dobara nije neophodan podatak na fakturi.

Mi smo poreskom inspektoru priložili i ugovor u kojem se vidi naša tačna adresa u Nišu na kojoj se vrši usluga obezbeđenja; naravno, i na fakturi se vidi naša adresa i svi ostali podaci kao primaoca usluge.

ODGOVOR: Po pravilu, mesto saobraćaja usluga prema Zakonu o PDV-u jeste mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost. Ukoliko su, međutim, u pitanju usluge koje su neposredno povezane sa odnosnom nepokretnošću, mesto saobraćaja usluga je mesto gde se predmetna nepokretnost nalazi.

Shodno tome, mesto prometa usluga (pod pretpostavkom da je nepokretnost koja se obezbeđuje locirana u Nišu) i jeste Niš, te tehnički problem koji ima društvo S. S. prilikom izdavanja računa nije od značaja za utvrđivanje poreskih obaveza.

Međutim, s obzirom na to da je usluga, svakako, pružena u Republici Srbiji, smatramo da pogrešno navođenje mesta prometa usluga nije materijalno za utvrđivanje prava na odbitak prethodnog poreza. Ovo proizlazi i iz formulacije odredbe člana 28. st. 1. Zakona o PDV-u koja propisuje sledeće:

„Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koriste ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV-om;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.ˮ

S obzirom na to da je mesto prometa usluga u Srbiji, smatramo da ne bi moglo da se ospori pravo na odbitak prethodnog poreza iz napred navedenog razloga.

Dalje, naša je pretpostavka da vaše privredno društvo predmetne usluge obezbeđenja koristi za PDV oporeziv promet u Republici Srbiji. Radi ostvarivanja prava na odbitak prethodnog poreza (pored prethodno opisanih uslova iz člana 28. st. 1. Zakona o PDV-u), vaše društvo mora da poseduje nalog koji je izdao drugi obveznik u prometu (S. S.) o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa Zakonom o PDV-u.

Shodno Zakonu o PDV-u račun naročito sadrži podatke koji su propisani u članu 42. st. 4. koji ne zahteva označavanje mesta prometa usluga. Zbog formulacije člana („račun naročito sadržiˮ), može se, međutim, zaključiti da nalog može da sadrži i dodatne elemente, kao, na primer, mesto prometa dobara/usluga.

Prema našem najboljem znanju, praksa u Srbiji je da učesnici u prometu izdaju račune u kojima navode mesto prometa usluga precizirajući konkretan grad, odnosno opštinu gde se mesto prometa usluge smatra izvršenim. Posledično, poreska uprava može imati stav da je nalog neispravan, jer ne sadrži propisno opredeljeno mesto prometa usluga (Niš umesto Beograda).

Imajući napred navedeno u vidu, smatramo da ukoliko je nalog izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV-u, te ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u, za priznavanje prava na odbitak prethodnog PDV-a, vaše društvo ima pravo da tako obračunati PDV iskaže kao prethodni porez u poreskom periodu u kojem je pravo na odbitak prethodnog poreza ostvareno, odnosno u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je ovo pravo stečeno.

Okolnost da je mesto prometa u Nišu, a ne u Beogradu, ne bi trebalo da bude od značaja za osporavanje prava na odbitak prethodnog poreza ukoliko su drugi zakonom propisani uslovi ispunjeni.

PITANJE: Kao vlasniku stambenog objekta na opštini Voždovac, u postupku legalizacije nepokretnost mi je svrstana u Zonu 1, da bi za istu nepokretnost nedavno stiglo rešenje za plaćanje poreza na imovinu kojom je ona raspoređena u Zonu 2.
Molim vas za savet kako da uspostavim saglasje između ove dve pravne situacije jer je nelogično da ista nepokretnost bude istovremeno u dva pravna režima.
Dakle, šta je potrebno da učinim za slučaj da je objekat zaista u Zoni 2, a s obzirom na već započet postupak legalizacije?

ODGOVOR: Do diskrepance je došlo iz razloga što Sekretarijat za poslove legalizacije objekata i Uprava javnih prihoda imaju različite kriterijume prema kojima se utvrđuje zona, s obzirom na to da Uprava javnih prihoda ima i neke korektivne elemente.
Poresko rešenje kojim se utrđuje visina poreza na imovinu donosi se na osnovu Odluke o određivanju zona i najopremljenijih zona na teritoriji grada Beograda za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. list grada Beograda”, br. 55/2013).
Objekat u navedenoj ulici (poznata redakciji) shodno navedenoj Odluci nalazi se u Zoni 2 grada Beograda.
Ova Odluka trebalo bi da bude jedino merilo prilikom određivanja kojoj zoni određeni objekat pripada i nije jasno na osnovu čega je Sekretarijat svrstao pomenuti objekat u Zonu 1.
Dakle, ne postoji mogućnost da se Sekretarijatu podnese zahtev za ispravku Zona na osnovu rešenja Uprave javnih prihoda o utvrđivanju poreza na imovinu, niti Sekretarijat to smatra relevantnim.
S druge strane, zainteresovano lice može da podnese zahtev za umanjenje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, veoma detaljno obrazložen.
Taj zahtev se može podneti Odeljenju za građevinske poslove, Odseku za legalizaciju Gradske opštine na kojoj se objekat nalazi, a koji isti prosleđuje Direkciji za izgradnju (Radnoj grupi za zoniranje).
Inače, uslovi za umanjenje naknade propisani su Odlukom o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta grada Beograda („Sl. list grada Beograda”, br. 60/2009, 6/2010, 16/2010, 41/2010, 45/2010, 18/2011, 54/2011, 17/2012, 42/2012 i 65/2012, „Sl. glasnik RS”, br. 64/2013 – odluka US i „Sl. list grada Beograda”, br. 78/2013 i 24/2014).

PITANJE: Da li obaveza za PDV spada u javni prihod? Naš poslovni partner decidirano tvrdi da ova obaveza nije javni prihod i odbija plaćanje. Iz Zakona o porezu na dodatu vrednost ne može se izvući odgovor na ovo pitanje.

ODGOVOR: Član 2. st. 1. tač. 14) Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr. i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon) propisuje da su javni prihodi svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika, pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Tačka 17. istog stava pomenutog člana Zakona propisuje da su poreski prihodi vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat.

Član 14. Zakona (Vrste javnih prihoda i primanja) propisuje da su javni prihodi:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2a) neporeski prihodi…

Član 23. (Finansiranje nadležnosti Republike Srbije) propisuje da za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:

1) porezi u delu utvrđenom zakonom:

(1) porez na dodatu vrednost;

(2) akcize;

(3) porez na dohodak građana;

(4) porez na dobit preduzeća;

(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;

(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije…

Takođe, sâm Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 i 6/2014 – usklađeni din. izn.) u članu 17, st. 2. tač. 1) (Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga) propisuje da se u osnovicu uračunavaju i: 1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a. Istu odredbu sadrži i član 19. st. 2. tač. 1) (Osnovica kod uvoza dobara). Evidentno je da je i sâm PDV obuhvaćen javnim prihodima.

Dakle, iz svega navedenog nedvosmisleno se može zaključiti da su svi porezi, a samim tim i porez na dodatu vrednost, javni prihodi i da postoji zakonska obaveza njihovog plaćanja. Nije potrebno napominjati da se njeno nepoštovanje sankcioniše kako materijalno, tako i krivično.

PITANJE: Članom 55. Zakona o porezu na dobit pravnih lica definisan je osnov za primenu transfernih cena, te je u stavu 1. navedeno da matično pravno lice i zavisna pravna lica u smislu ovog Zakona čine grupu povezanih pravnih lica ako je među njima neposredna ili posredna kontrola nad najmanje 75% akcija ili udela.

Članom 59. st. 2. navodi se da se licem povezanim sa obveznikom smatra ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.

U konkretnoj situaciji, kada je odgovorno lice u jednom pravnom licu istovremeno i vlasnik radnje za prevoz robe, dakle, preduzetnik koji nema status pravnog lica i koji za potrebe pravnog lica obavlja uslugu prevoza u 80% slučajeva, da li ta dva lica čine grupu povezanih lica u smislu Zakona o porezu na dobit i da li njegove odredbe treba primenjivati kada je reč o transfernim cenama, odnosno da li u ovakvom slučaju postoji pravni osnov za primenu budući da se ne radi o dva pravna lica, već je jedno pravno lice, a jedno je preduzetnik?

ODGOVOR: U odgovoru na ovo pitanje iskoristićemo konkretno mišljenje Ministarstva finansija br. 023-02-00163/2009-04 od 30. 6. 2009. godine, koje glasi:

„…Prema tome, ukoliko je (isključivi) vlasnik privrednog društva osnovao i samostalnu zanatsku radnju (u skladu s propisima koji regulišu osnivanje i rad privatnih preduzetnika), između privrednog društva i privatnog preduzetnika – osnivača samostalne zanatske radnje, postoji povezanost, u smislu Zakona, imajući u vidu da se u međusobnim odnosima obveznika (privrednog društva) i privatnog preduzetnika javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke…”

Prema tome, povezana lica su i pravno lice i preduzetnik, ako je isto lice osnivač i vlasnik i pravnog lica i samostalne zanatske radnje ili više njih.

PITANJE: Kako regulisati poreske obaveze i doprinose za fizičko lice po osnovu deviznog priliva iz inostranstva proisteklog iz ugovora o prevođenju? Da li postoji precizna zakonska regulativa za ovu problematiku?

ODGOVOR: Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti tim zakonom.

Prihodi koji se ostvaruju po osnovu ugovora o delu, odnosno pružanju konsultantskih usluga, u vezi s prevođenjem, na primer, imaju poreski tretman ostalih – drugih prihoda i podležu plaćanju poreza na dohodak građana po članu 85. Zakona.

Na ove prihode porez se plaća po stopi od 20%, na poresku osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbama člana 85. st. 1. do 3. i člana 86. Zakona.

Ugovorena naknada koja se ostvaruje po osnovu ugovora o delu, podleže plaćanju doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 24%, na istu osnovicu na koju se plaća i porez na dohodak građana, po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U slučaju da lice s kojim je zaključen ugovor o delu nije osigurano po drugom osnovu, na ugovorenu naknadu plaća se i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu.

Kada fizičko lice – rezident Srbije, ostvari prihod od isplatioca koji nema zakonsku obavezu obračuna i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku, dužno je kao obveznik da samo obračuna i uplati porez i doprinose po odbitku i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu, na obrascu koji je ministar finansija propisao Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika. Obračun i uplata poreza i doprinosa vrši se na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Poresku prijavu na Obrascu PP OPO poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici prema mestu svog prebivališta, najkasnije u roku od 30 dana od dana kada primi prihod.

PITANJE: Član 21. Zakona o porezu na dohodak građana glasi: „Ne plaća se porez na zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.ˮ Naše preduzeće zapošljava osobe sa invaliditetom i ima veliki broj sporova povodom ovog člana. Molimo vas da nam razjasnite nedoumicu, da li je poreza oslobođeno preduzeće, jer je to olakšica, ili pripadajući porez pripada zaposlenoj osobi sa invaliditetom?

ODGOVOR: Osnovna zarada i elementi za zaradu utvrđuju se ugovorom o radu, pa i za invalidna lica. Oslobođenje od poreza ostvaruju preduzeća za zapošljavanje invalida, pod uslovom da imaju određeni broj invalidnih lica u radnom odnosu. Prema tome, poresko oslobođenje je stimulacija za preduzeće, a ne povećanje zarade za zaposlena invalidna lica. Dakle, za toliko se smanjuju troškovi ovih preduzeća, a ne povećavaju zarade zaposlenih invalidnih lica.

PRIZNAVANJE PDV-A NA ROBU OŠTEĆENU POŽAROM

PITANJE: Poreskom obvezniku je osporeno priznavanje PDV-a na robu oštećenu požarom, za koju ima potvrdu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i od strane sudskog veštaka za procenu štete, sa procenjenom vrednošću oštećene robe.

Poreska uprava u svom odgovoru o nepriznavanju navodi da obveznik ne poseduje akt nadležnog državnog organa. Ko je nadležni državni organ za procenu štete, s obzirom na to da poreski obveznik nije osigurao robu?

ODGOVOR: Kada je u pitanju priznavanje prethodnog PDV-a za robu koja je delimično oštećenja u požaru, Poreski organ nije u pravu kada osporava pravo na odbitak prethodnog poreza, već mora da se raspravlja o tome da li za obveznika PDV-a postoji obaveza obračuna PDV-a na nedozvoljeni RASHOD dobara (dobra oštećena u požaru predstavljaju rashod koji može biti dozvoljen ili ne).

Naime, na rashod dobara ne obračunava se PDV u skladu sa Zakonom i Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj 124/2004 – u daljem tekstu: Uredba).

Kada je u pitanju rashod koji je nastao kao posledica požara (oštećena roba u manipulaciji), isti bi u stvari mogao da se smatra lomom (lomljenje dobara koja su u proizvodnji, manipulaciji, prometu, a to su uglavnom dobra koja su zbog svojih svojstava podložna lomu, poput stakla, porculana, keramike, ali može biti i nameštaj i bela tehnika i sl.).

Za konkretni poreski period (mesečni ili tromesečni) dozvoljeni rashod obveznik PDV-a utvrđuje primenom procenta predviđenog normativom rashoda, odnosno normativom obveznika, na količinu robe (dobara) koja je u tom poreskom periodu nabavljena, prerađena, proizvedena ili prodata, nezavisno od toga da li je rashod dobara utvrdio neposredno pošto je rashod nastao, odnosno redovnim ili vanrednim popisom robe u skladištu, stovarištu, magacinu, prodavnici ili drugom sličnom objektu, bez obzira na to da li je vršio jedan ili više popisa u toku poreskog perioda.

Rashod dobara koji ne podleže PDV-u, tzv. dozvoljeni rashod, jeste i rashod koji nastane dejstvom više sile (u količini utvrđenoj aktom organizacije nadležne za osiguranje, odnosno aktom nadležnog državnog organa za procenu štete).

S tim u vezi, da ne bi postojala obaveza obračunavanja PDV-a na rashod dobara nastao požarom, mora da se dokaže da je požar posledica vanrednog događaja (tzv. više sile), odnosno da nije uzrok nepažnja ili nemarnost obveznika. To se dokazuje u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS”, br. 111/09, 92/11 i 93/12), koji je u primeni od 7. jula 2010. godine.

Dakle, ako, u skladu sa pomenutom Uredbom i ovim zakonom, obveznik ima dozvoljeni rashod izazvan požarom, a za to poseduje zapisnik od MUP-a, onda NEMA obavezu za obračun PDV-a na taj rashod, a pravo na odbitak uopšte se ne postavlja kao problem.

Međutim, ako je rashod dobara nastao požarom koji nije posledica „više sile”, visina rashoda na koji se ne plaća PDV utvrđuje se u skladu sa Normativom iz Uredbe.

PRUŽANJE USLUGA BEZ NAKNADE I PLAĆANJE PDV-A

PITANJE: Preduzeće koje se bavi prodajom pomoćnih lekovitih sredstava apotekama hoće da kupi police koje će da daje na korišćenje apotekama kako bi se na njima izlagala isključivo njihova roba – pomoćna lekovita sredstva. Da li preduzeće ima pravo na odbitak PDV-a i priznavanje tog troška?

ODGOVOR: Odredbom člana 5. stav 1. tačka 2) Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS”, broj 118/2012 – u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da se pružanjem usluga smatra pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik izvrši u neposlovne svrhe, odnosno pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika.

Prema tome, obveznik PDV-a koji se bavi prodajom pomoćnih lekovitih sredstava apotekama, koji, bez naknade, daje na korišćenje apotekama – kupcima tih proizvoda police radi izlaganja pomoćnih lekovitih sredstava, a apoteke vrše dalji promet tih proizvoda, nije dužan da po tom osnovu obračuna PDV jer su u pitanju aktivnosti koje ova firma, kao obveznik PDV-a, vrši u cilju povećanja prihoda, tj. u poslovne svrhe. S tim u vezi, davanje na korišćenje polica u navedenom slučaju ne smatra se prometom usluge bez naknade koji se izjednačava sa prometom usluge uz naknadu.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Ako se, u skladu sa računovodstvenim propisima, obvezniku priznaje ovaj trošak, priznaje se kao rashod i u poreskom bilansu.

PRAVO ZADUŽBINE NA ODBITNI PDV

PITANJE: Da li zadužbina (nedobitna organizacija) ima pravo na odbitni PDV kada nabavlja zdravstvenu opremu za bolnice kao donaciju bolnici od domaćih privrednih društava ili iz uvoza od uvoznika?

ODGOVOR: Lice koje nije obveznik PDV-a ne može da koristi pravo na odbitak PDV-a uopšte. Lice koje jeste obveznik PDV-a ima pravo da koristi prethodni porez kao odbitni PDV ukoliko ispunjava uslove iz člana 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon). Naime, odredbama člana 28. stav 1. Zakona propisano je da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: koji je oporeziv PDV-om; za koji, u skladu sa članom 24. Zakona, postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a; koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Prema tome, ukoliko je zadužbina obveznik PDV-a, a nabavlja zdravstvenu opremu od domaćih društava ili iz uvoza radi doniranja bolnicama, onda ne ispunjava osnovni uslov definisan članom 28. stav 1. tačka 1) Zakona, tj. ne nabavlja opremu za potrebe obavljanja prometa koji je oporeziv PDV, već radi doniranja. Nabavka koja je unapred opredeljena za doniranje, nije nabavka dobara za koju obveznik PDV-a može da ostvari pravo na odbitak PDV-a.

PDV U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

PITANJE: Na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke male vrednosti radova, gde je naručilac indirektni budžetski korisnik i nije u sistemu PDV-a, a Izvođač radova takođe nije u sistemu PDV-a, interesuje nas ko i na koji način plaća PDV?

ODGOVOR: U slučaju kada naručilac dobara ili usluga nije u sistemu PDV-a, kao ni isporučilac tih dobara ili usluga, ne postoji osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu PDV-a.

Pri tome, ukoliko isporučilac dobara ili usluga ima nabavke od drugih obveznika PDV-a, nema pravo na odbitak tog PDV-a po svojim ulaznim računima.

Napominjemo da isporučilac dobara ili usluga u realizaciji tog prometa prema naručiocu ne postaje obveznik PDV-a, odnosno, ukoliko u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 8.000.000,00 dinara, dužan je da se evidentira u sistemu PDV-a i da od dana evidentiranja postupa u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost.

FAKTURISANJE UTROŠENE ELEKTRIČNE ENERGIJE U IZNAJMLJENOM OBJEKTU

PITANJE: Koristimo objekat koji je u vlasništvu Agencije za imovinu AP Vojvodine, u kojem je brojilo za očitavanje struje. Objekat je ustupljen Opštinskoj upravi Novi Bečej na čuvanje. Da li oni nama mogu da fakturišu utrošenu električnu energiju?

ODGOVOR: Imajući u vidu da, kako navodite, Opštinska uprava hoće da prebaci utrošenu električnu energiju na firmu koja koristi objekat (što znači i troši el. energiju), to može da učini na sledeći način:

1) Ako Opštinska uprava nije obveznik PDV-a, trošak el. energije po računu refundiraće od firme – korisnika objekta, pri čemu, ako je firma obveznik PDV-a, NEMA pravo na odbitak PDV-a iskazanog na računu prodavca el. energije.

2) Ako je Opštinska uprava obveznik PDV-a, trošak el. energije po računu naplatiće od firme – korisnika objekta kao iznos zakupnine (ako ne postoji druga zakupnina), pri čemu, ako je ta firma obveznik PDV-a, IMA pravo na odbitak PDV-a iskazanog na računu Opštinske uprave, pod uslovom da je račun izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV-u i da firma ispunjava uslove za pravo na odbitak PDV-a, shodno članu 28. Zakona o PDV-u.

Međutim, ako je Opštinska uprava obveznik PDV-a koji od firme – korisnika objekta naplaćuje neku naknadu (zakupninu), trošak el. energije po računu naplatiće od firme kao sporedni trošak vezan za zakupninu, sa stopom PDV-a od 20%. Takođe, ako je ta firma obveznik PDV-a, IMA pravo na odbitak PDV-a iskazanog na računu Opštinske uprave, pod uslovom da je račun izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV-u i da firma ispunjava uslove za pravo na odbitak PDV-a, shodno članu 28. Zakona o PDV-u.

PLAĆANJE PDV-A U MEĐUNARODNOM POSREDOVANJU

PITANJE: Da li preduzetnik koji je u sistemu PDV-a, prilikom posredovanja u međunarodnom transportu plaća porez na razliku u ceni između ulazne i izlazne fakture ili je oslobođen plaćanja PDV-a po članu 24. stav 1. tačka 17. Zakona o PDV-u?

ODGOVOR: Članom 24. stav 1. tačka 17. Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon) propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz tač. 1)–16) ovog stava. Odredbom člana 12. stav 1. Zakona propisano je da se ovim članom određuje poreski obveznik isključivo za svrhu primene pravila koja se odnose na određivanje mesta prometa usluga.

Odredbama stava 2. istog člana Zakona propisano je da kada uslugu pruža lice koje je obveznik PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra se:

1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;

2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave sa sedištem u Republici;

3) strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.

Članom 12. stav 4. Zakona propisano je da kada se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Dakle, u skladu sa Zakonom koji se u delu određivanja mesta prometa usluga primenjuje od 1. aprila 2017. godine, kada obveznik PDV-a izvrši poreskom obvezniku iz člana 12. Zakona o PDV-u promet usluge posredovanja u međunarodnom transport, mestom prometa te usluge smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište. To znači da u slučaju pružanja usluga posredovanja u međunarodnom prevozu ne može uvek da se primeni odredba člana 24. stav 1. tačka 17), jer će se poreski tretman takvih usluga utvrđivati prema mestu sedišta primaoca usluge.

U skladu sa navedenim, kada obveznik PDV-a pruža predmetnu uslugu poreskom obvezniku iz člana 12. Zakona – privrednom subjektu koji ima sedište u Republici Srbiji, na naknadu za promet ove usluge (iznos provizije za posredovanje), bez PDV-a, NEĆE se obračunavati i plaćati PDV, tj. primeniće se poresko oslobođenje, što znači da pružalac usluge na računu treba da se pozove na to, odnosno da na računu napiše „oslobođeno PDV-a u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 17) Zakona o PDV-u”. Za taj promet u PPPDV u poreskom periodu kada je pružena usluga unosi iznos provizije u polje 001.

Kada je mesto u kojem primalac usluga posredovanja u međunarodnom transportu ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište, u inostranstvu, na naknadu za promet ove usluge (iznos provizije za posredovanje) ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a, s obzirom na to da mesto prometa predmetne usluge nije u Republici Srbiji. U poreskom periodu kada je obveznik PDV-a pružio takvu uslugu navedenom poreskom obvezniku, u PPPDV ne unosi nikakav podatak, a na računu navodi: „PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u”.

DATUM FAKTURE ZA ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA

PITANJE: Da li faktura jednom pravnom licu za zakup poslovnog prostora drugog pravnog lica može da ima datum izdavanja za decembar, na primer 26. 12. 2017. godine, pošto je 31. 12. 2017. nedelja?

ODGOVOR: Kada je u pitanju zakup na mesečnom nivou, faktura se ispostavlja sa poslednjim danom poreskog perioda, bez obzira na to da li je u pitanju radni ili neradni dan. Dakle, mora da ide na 30. ili 31. kao datum prometa. Datum izdavanja računa može da bude i kasnije od ovog datuma, a može da bude na isti dan, ali ranije nikako.

Što se tiče plaćanja, rok se najčešće definiše ugovorom, tako da plaćanje može da se izvrši na bazi ugovora, tj. bez računa. Ako zakupodavcu to predstavlja problem, može da se izda predračun koji se ne knjiži i da plaćanje bude izvršeno na osnovu tog predračuna.

FAKTURE KA INOSTRANSTVU/LOKALNA KOMUNALNA TAKSA

PITANJE: 1) Klijent ima izlazne fakture ka inostranstvu. Da li Narodnoj banci mora da se šalje neki izveštaj?

2) Da li, kada je u pitanju novoosnovana firma, za lokalnu komunalnu taksu treba da se preda obrazac/prijavu ili ne, jer ona to ne plaća?

ODGOVOR:

U konkretnom slučaju radi se o naplati potraživanja od nerezidenta (rezident ispostavlja fakturu nerezidentu za nabavku dobara ili usluga), što znači da se mora prvo videti šta je precizirano u Zakonu o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 93/2012 – dr. zakon, 119/2012 i 139/2014). Prema odredbama člana 3. ovog zakona, plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši se slobodno, u skladu sa ovim zakonom. Plaćanja i prenosi po osnovu tekućih poslova obuhvataju, bez ograničenja:

1) plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom, u smislu zakona koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje;

2) plaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite;

3) povraćaj sredstava uloženih u investicije, kao i prenos u inostranstvo i unos dobiti po osnovu direktnih investicija;

4) prenose u korist fizičkih lica po osnovu penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja; prenose po osnovu poreza i taksi, međudržavne saradnje, likvidiranih šteta po osnovu ugovora o osiguranju; prenose po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka; prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreću, naknada za koncesije, članarina i kazni (penala) i druge prenose, kao i prenose po osnovu iznosa troškova potrebnih za izdržavanje porodice.

Dakle, kao što se iz citiranog člana Zakona vidi, nema obaveze prijavljivanja NBS kada je u pitanju naplata od nerezidenta.

Kada je u pitanju plaćanje lokalne komunalne takse, lokalne samouprave imaju mogućnost naplate različitih komunalnih taksa jer je članom 15. Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano da lokalne komunalne takse mogu da se uvode za razne namene (isticanje firme, korišćenje reklamnih panoa, držanje motornih drumskih i priključnih vozila, korišćenje prostora na javnim površinama, držanje sredstava za igru, korišćenje slobodnih površina za kampove, zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i sl.).

Pod pretpostavkom da se u ovom pitanju radi o lokalnoj komunalnoj taksi za isticanje firme na poslovnom prostoru, ovaj zakon propisuje oslobođenje od takse za preduzetnike i pravna lica koja su, prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo, razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju sledeće delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara.

Članom 18. istog zakona propisano je da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.

Shodno navedenom, mora se videti kako je definisano u odluci konkretne lokalne samouprave da li lica koja ne plaćaju taksu (ako je u pitanju takvo lice) podnose obaveštenje/prijavu ili ne.

USLUGA STRANOM PRAVNOM LICU I OBRAČUN PDV-A

PITANJE: Preduzeće sa sedištem u Srbiji vrši usluge bezbednosti na radu firmi sa sedištem u Ukrajini, koja nema predstavništvo niti neki ogranak u Srbiji. Radnici iz Ukrajine rade na bušotinama u Srbiji i predmet su usluge bezbednosti na radu. Faktura je u evrima i plaća se na devizni račun preduzeća koje vrši usluge.

Da li je takva usluga predmet oporezivanja PDV-om?

ODGOVOR: Kao što je poznato, od 1. aprila 2017. godine u primeni su inovirane odredbe člana 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 108/2016 – u daljem tekstu: Zakon), kojima su ustanovljena nova pravila za utvrđivanje mesta prometa usluga. S tim u vezi, mesto prometa usluga određuje se u zavisnosti od toga da li se usluge pružaju poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik, u smislu člana 12. Zakona. Pri tome je Zakonom uređeno koja se lica smatraju poreskim obveznicima za svrhu primene pravila za određivanje mesta prometa usluga. U slučaju kada za određivanje mesta prometa usluga nisu propisani izuzeci od primene načela propisanog članom 12. stav 4. Zakona, mesto prometa usluga određuje se u skladu sa tim načelom. Prema odredbi stava 4. člana 12. Zakona, mestom prometa usluga koji se vrši poreskom obvezniku smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.

U skladu sa navedenim, kada obveznik PDV-a pruža usluge bezbednosti na radu firmi sa sedištem u Ukrajini, koja nema predstavništvo niti neki ogranak u Republici Srbiji, odnosno kada se navedene usluge odnose na radnike iz Ukrajine koji rade na bušotinama u Srbiji, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno smatra se da je usluga pružena licu iz Ukrajine i, shodno tome, ista nije predmet oporezivanja PDV-om (PDV se ne obračunava i ne plaća).

Pošto pružanje ove usluge nije predmet oporezivanja PDV-om u Srbiji, obveznik treba na računu da se pozove na član 12. stav 4. Zakona, odnosno treba da stoji: „PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-a.” Ovaj promet obveznik ne iskazuje u PPPDV.

PRAVO NA ODBITAK PDV-A OD UVOZA

PITANJE: U tekućem mesecu uplatili smo po jednom carinskom računu veći iznos i time došli u pretplatu za određeni iznos. Poslali smo zahtev za preknjižavanje, koji je Uprava carine primila u narednom mesecu i donela rešenje o preknjižavanju na drugi carinski račun za iznos koji je bio u pretplati.
U kom mesecu imamo pravo na odbitak PDV-a od uvoza po drugom carinskom računu – da li u mesecu u kome smo izvršili uplatu sa pogrešnim pozivom na broj ili u mesecu kada je Uprava carine donela rešenje o preknjižavanju?

ODGOVOR: Pretpostavljamo da je više obračunat PDV po carinskom dokumentu za uvoz dobara. U tom slučaju, a prema odredbama člana 28. Zakona o PDV-u, kada je u pitanju pravo na odbitak PDV-a po osnovu plaćenog PDV-a za uvoz dobara, stičete ga u poreskom periodu kada ste ga i platili. Ako ste već u tekućem poreskom periodu (pre podnošenja PPPDV za poreski period kada ste platili PDV na carinski račun) utvrdili da imate pretplatu PDV-a (vašom greškom ili greškom carinskog organa više je obračunat PDV), suštinski imate pravo da ga iskoristite u poreskom periodu u kome je i plaćen.

Međutim, ako tako postupite, dolazite u situaciju da u narednom poreskom periodu kada ste dobili korigovano rešenje carinskog organa, stornirate više iskorišćeni PDV, tj. da smanjite pravo na odbitak, a da za više plaćeni iznos tražite povraćaj ili preknjižavanje (što ste već učinili).

Stoga smatramo da u ovom slučaju možete da postupite na sledeći način:

– možete da iskoristite PDV u poreskom periodu kada ste ga i platili, ali tada u narednom poreskom periodu morate da sprovedete potrebne korekcije shodno novom rešenju;

– možete da iskoristite PDV u poreskom periodu kada ste ga i platili, ali samo do iznosa na koji biste imali pravo na osnovu korigovanog carinskog rešenja koje ste dobili i ako ste ga dobili pre podnošenja PPPDV za taj period (da ne biste dolazili u situaciju da radite naknadne korekcije prava na odbitak), ili možete da iskoristite PDV po novom rešenju carinskog organa – u drugom poreskom periodu, što bi bilo najbolje.

UGOVOR O ZAKUPU I PORESKE OBAVEZE

PITANJE: Kakve su poreske obaveze PU „Poletarac” Barajevo na osnovu predloga ugovora o zakupu gde je vlasnik prostora Crkvena opština Barajevo, a korisnik PU „Poletarac” Barajevo?

ODGOVOR: Kada je u pitanju ugovor o zakupu između dva lica, i to verske institucije – Crkvene opštine Barajevo, i Predškolske ustanove „Poletarac”, poreska obaveza može da zavisi samo od toga da li je Crkvena opština Barajevo obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost ili nije.

Naime, ukoliko je Crkvena opština Barajevo obveznik PDV-a, kao zakupodavac je dužna da prilikom izdavanja računa za zakup obračuna PDV-a po stopi od 20%. U tom slučaju, za PU „Poletarac” to bi bio dodatni trošak pošto po ugovoru u cenu zakupnine nije predviđen i PDV. Tako iskazan PDV na računu PU „Poletarac” nema pravo na odbitak, s obzirom na to da se bavi oporezivom delatnošću, bez prava na odbitak PDV-a, u smislu člana 25. stav 2. tačka 13. Zakona o PDV-u.

Ukoliko Crkvena opština Barajevo nije obveznik PDV-a, onda nema drugu poresku obavezu za promet usluge davanja u zakup prostora. Njena dužnost je da vodi računa da ukoliko u periodu od prethodnih 12 meseci ostvari promet dobara i usluga veći od 8.000.000,00 dinara, ima obavezu da se evidentira u sistemu PDV-a.

PU „Poletarac” nema nikakvih drugih poreskih obaveza.

KNJIŽENJA U USTANOVI KULTURE

PITANJE:

1) Da li za računare u ustanovi kulture treba koristiti stopu otpisa 11% (95.5 – Ostala nepomenuta oprema za obavljanje delatnosti kulture) ili 20% (96.2 – Elektronski aparati)?
2) Da li se na početku godine prvo troše sredstva sa izvora 04 ili sa izvora 13?

ODGOVOR:

1) Smatramo da za računare, shodno Pravilniku o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ”, broj 17/1997 i 24/2000), treba primenjivati stopu otpisa 20% iz amortizacione grupe XI – OPREMA ZA UREĐENJE I ODRŽAVANJE KANCELARIJSKIH I DRUGIH POSLOVA I ZA OBAVLJANJE TEHNIČKIH, POSLOVNIH I FINANSIJSKIH USLUGA, na rednom broju 109.3 – Elektronski računari i ostala oprema za obradu podataka. Dakle, ako računare upotrebljavamo za obavljanje tehničkih, poslovnih i finansijskih usluga u oblasti organizacija u javnom sektoru ili pak u privatnom sektoru, onda bi amortizaciona stopa trebalo da bude ista. Danas neke organizacije u privatnom sektoru vrše otpis računara u roku od tri godine (stopa 33%) zato što je njihov vek upotrebe sve kraći.

2) Redosled trošenja sredstava iz pojedinih izvora u propisima o budžetu nije decidirano propisan. Ipak, treba imati u vidu odredbu člana 52. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/2009….i 99/2016), u kojoj je propisano da je korisnik budžetskih sredstava koji određeni rashod i izdatak izvršava iz sredstava budžeta i iz drugih prihoda, obavezan da izmirenje tog rashoda i izdatka prvo vrši iz prihoda iz tih drugih izvora. U ovom slučaju to su izvori finansiranja 04 i 13. Iz kojih će se izvora finansiranja izmirivati tekući rashodi i izdaci – smatramo da je u nadležnosti samog korisnika budžetskih sredstava.

Takođe treba pomenuti i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 99/2016), koji reguliše ovu problematiku. Naime, u članu 12. tog zakona u prvom stavu je propisano da korisnik budžetskih sredstava koji određeni rashod i izdatak izvršava iz drugih izvora prihoda i primanja (koji nisu izvor 01 – Prihodi iz budžeta), obaveze može da preuzima samo do nivoa ostvarenja tih prihoda i primanja, ukoliko je nivo ostvarenih prihoda i primanja manji od odobrenih aproprijacija.

PITANJE: Odbor direktora Društva doneo je odluku da se za potrebe određene crkvene opštine, u cilju obnove vodovodnih instalacija, nabave creva, ventili, reduciri, kablovi itd. Firma koja se inače bavi proizvodnjom i preradom ambalaže od plastike, kupila je ove instalacije i poklonila ih crkvenoj opštini.

Da li pomenuta firma ima pravo na odbitni PDV po osnovu računa dobavljača i da li treba da obračuna izlazni PDV?

ODGOVOR: Prema odredbama člana 4. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u, sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se i svaki drugi promet dobara bez naknade.

Prema odredbi stava 5. istog člana Zakona, svaki drugi promet dobara iz stava 4. ovog člana smatra se prometom dobara uz naknadu, pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove, može odbiti u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza.

Međutim, kada je u pitanju nabavka dobara na osnovu odluke o poklanjanju tih dobara nekome, u konkretnom slučaju crkvenoj opštini, firma nema pravo na odbitak PDV-a jer nisu ispunjeni osnovni uslovi iz člana 28. Zakona, odnosno nije u pitanju nabavka dobara koja se koriste ili će se koristiti za promet dobara i usluga.

Pošto firma nema pravo na odbitak, nema ni obavezu da obračuna PDV.

Napominjemo da, sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ovaj izdatak može da bude priznat u Poreskom bilansu na način i u procentu koji je propisan članom 15. stav 1. tog zakona.

PITANJE: U prethodnom periodu su za građevinske radove od podizvođača stigli avansni računi (3 računa) za date avanse, na koje je obračunat interni PDV.
Sada je dobijena prva privremena situacija, po kojoj je iskazano sledeće:
– ukupna vrednost radova,
– vrednost prve privremene situacije (npr. 3 miliona din.),
– avans koji se srazmerno odbija – 10% od vrednosti izvedenih radova,
– i ostatak iznosa za uplatu.
Pošto se avans pokriva samo delom (10%), da li to utiče na visinu internog PDV-a, odnosno da li se obračunava i koristi PDV u punom iznosu na vrednost izvedenih radova (3 miliona din. x 20%) ili to pokrivanje avansa u vrednosti od samo 10% „ne dozvoljava” da se koristi i obračuna puni iznos internog PDV-a?

Pitanje se nametnulo zato što će jednog dana stići konačna situacija, koja će isto zahtevati obračunavanje internog PDV-a po članu 10. stav 2. tačka 3. Zakona o PDV-u, pa je potrebno da se zna da li se na ovaj način interni PDV „duplira”?

ODGOVOR: U navedenom slučaju, za izvođenje građevinskih radova, tj. za promet dobara i usluga u građevinarstvu koji je izvršio podizvođač, primalac istih je poreski dužnik u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u. Pri tome je navedeno da je podizvođaču plaćen avans u tri navrata, kao i da je za plaćene avanse izvršen i u PDV evidenciji iskazan INTERNO obračunati PDV, a pretpostavljamo da je i iskorišćen kao odbitni PDV jer se na to ima pravo u skladu sa članom 28. Zakona o PDV-u, ako su ispunjeni svi uslovi. Pošto je navedeno i da avans pokriva samo 10% vrednosti izvedenih radova po prvoj privremenoj situaciji, nije jasno da li je to ceo iznos uplaćenih avansa ili je pak po ugovoru o radovima ugovoreno da se od svake situacije odbija 10% avansa.

U slučaju da ukupno uplaćeni avans iznosi 10% od vrednosti izvršenih radova po prvoj privremenoj situaciji, treba da se postupi na sledeći način:

1) izvedeni radovi po prvoj privremenoj situaciji ………………… 3.000.000;

2) interno obračunat PDV po stopi od 20% …………………………… 600.000;

3) plaćeni avans (datum: poreski period – pre ispostavljanja situacije) – 10% od vrednosti radova ……………….. ………………………. 300.000;

4) interno obračunat PDV na plaćeni avans po stopi od 20% 60.000;

5) razlika na koju je sada interno obračunat PDV (1 – 3) ………… 2.700.000;

6) razlika interno obračunatog PDV-a koja se sada unosi u polje 103 PPPDV i,

ako postoji pravo na odbitak, i u polje 008, jeste (2 – 4) ……………….. 240.000.

Dakle, pošto je interno obračunat PDV na plaćeni avans podizvođaču (koji je plaćen u nekom od poreskih perioda koji su prethodili poreskom periodu dobijanja prve privremene situacije), a zatim je tako obračunat PDV iskorišćen kao prethodni porez, po dobijanju situacije PDV se interno obračunava samo na razliku vrednosti između plaćenog avansa i fakturisanih izvršenih radova po prvoj privremenoj situaciji.

PITANJE: Višečlano privredno društvo je otkupilo sopstvene udele od člana društva i ima obavezu prema tom fizičkom licu za isplatu udela u visini od ukupno 1.000.000 dinara. Odlukom društva formiraju se rezerve za isplatu tog fizičkog lica, i to iz neraspoređene dobiti. Ukupna obaveza prema fizičkom licu izmiruje se do kraja 2018. godine, a isplate se vrše sukcesivno.

Koji su stavovi za knjiženje:

– prilikom zaključenja ugovora o prodaji udela i donošenja odluke o formiranju sredstava rezervi,

– prilikom sukcesivnih isplata fizičkom licu i

– prilikom zatvaranja ukupne obaveze?

ODGOVOR: Stavovi za knjiženje u navedenom slučaju su:

Red. br.	Konto		OPIS	Iznos
Red. br.	duguje	potražuje	OPIS	duguje	potražuje
1	2	3	4	5	6
1)	237		Otkupljeni sopstveni udeli po nominalnoj vrednosti
	322		Statutarne rezerve (za razliku prodajne i nominalne vrednosti)
		429	Ostale kratkoročne finansijske obaveze
– za stečen sopstveni udeo otkupljen od člana društva
2)	340		Neraspoređeni dobitak ranijih godina
		322	Statutarne rezerve
– za formiranje rezervi
3)	429		Ostale kratkoročne finansijske obaveze
		241	Tekući račun
– za sukcesivne isplate

U skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik):

na računu 047 – Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli – iskazuju se otkupljeni sopstveni udeli u nominalnoj vrednosti, koje je pravno lice i dužan da otuđi u roku dužem od godinu dana od dana sticanja;
na računu 237 – Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju – iskazuje se ulaganje u otkupljene sopstvene akcije ili sopstvene udele po nominalnoj vrednosti.

PITANJE: U avgustu je, na osnovu ponude firmi u Hrvatskoj, plaćena usluga popravke rezervnog dela. Rezervni deo je poslat u Hrvatsku i još uvek se tamo nalazi. U ponudi je, pored popravke rezervnog dela, iskazana i naknada za prevoz do Nove Varoši. Primalac usluge ne poseduje avansni račun ni fakturu, ali ima kopiju potvrde o rezidentnosti – original još uvek nije stigao.

Da li treba interno da se obračuna PDV (i u kom poreskom periodu) za uslugu prevoza na teritoriji Republike Srbije na osnovu iznosa datog u ponudi, a računajući broj kilometara od granice do Nove Varoši, da li treba da se podnese elektronska prijava za porez po odbitku za taj deo prevoza i da li to može da se uradi na osnovu kopije potvrde o rezidentnosti?

ODGOVOR:

Sa aspekta Zakona o PDV-u:

Od 1. aprila 2017. godine primenjuju se nova pravila za određivanje mesta prometa usluga, koja su propisana odredbama člana 12. Zakona o PDV-u. U ovom slučaju postoje dve usluge, i to usluga popravke rezervnog dela, kao i usluga prevoza istog, koje vrši strano lice obvezniku PDV-a iz R. Srbije.

U skladu sa navedenim pravilima iz člana 12. Zakon o PDV-u, mesto prometa usluga prevoza dobara određuje se u zavisnosti od toga da li se usluga pruža poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik. Kada je u pitanju usluga popravke rezervnog dela (koji će nakon popravke biti uvezen u R. Srbiju), takođe se primenjuje opšte pravilo iz člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u.

Pošto je u avgustu izvršeno avansno plaćanje, a pri tome rezervni deo nije još vraćen (uvezen), nastala je poreska obaveza za obračun PDV-a po opštoj stopi PDV-a. Dakle, primalac usluge popravke rezervnog dela i usluge prevoza od stranog lica, interno treba da obračuna PDV primenom stope od 20% na plaćeni avans, ali u avgustu mesecu. Ukoliko to nije učinjeno, treba da podnese izmenjenu PPPDV za avgust mesec, u kojoj će u polju 103 iskazati obračunat PDV, a u polju 108 isti iznos PDV-a, pošto ima i pravo na odbitak.

Kada rezervni deo bude uvezen, carinski organ će postupiti u skladu sa carinskom propisima i u skladu sa Zakonom o PDV-u, a to znači sledeće:

– Prema odredbi člana 20. ovog zakona, prilikom uvoza dobara koja je obveznik privremeno izvezao radi oplemenjivanja, obrade, dorade ili prerade, opravke ili ugradnje, osnovicu čini naknada koju je obveznik platio ili treba da plati za oplemenjivanje, opravku ili ugradnju, a ako se ta naknada ne plaća, osnovicu čini porast vrednosti nastao oplemenjivanjem, opravkom ili ugradnjom. Stavom 2. člana 19. Zakona o PDV-u propisano je da se u osnovicu za uvoz dobara uračunava i akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a, i svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici. Stavom 3. istog člana propisano je da se prvim odredištem, u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana, smatra mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno – mesto prvog pretovara dobara u Republici.

– Odredbom člana 24. stav 1. tač. 1) Zakona o PDV-u propisano je, između ostalog, poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. da se PDV ne plaća na prevozne usluge koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. Zakona o PDV-u (osnovica za uvoz dobara). Poresko oslobođenje za promet predmetnih usluga može se ostvariti ako su ispunjeni uslovi propisani Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016 i 21/2017 – u daljem tekstu: Pravilnik).

Uslugom prevoza koja je povezana sa uvozom dobara iz člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-a, koja se pruža poreskom obvezniku u smislu člana 12. ovog zakona, smatra se usluga prevoza dobara od mesta utovara van Republike Srbije do prvog odredišta u Republici Srbiji, iz člana 19. stav 3. Zakona, pri čemu se u računu za predmetnu uslugu iskazuje podatak o ukupnom iznosu naknade za tu uslugu (član 2. stav 4. tačka 1) i stav 5. Pravilnika).

Dakle, ukoliko vrednost prevoza bude uneta u carinski dokument, tj. osnovicu za carinjenje popravljenog rezervnog dela, primalac usluge će imati obavezu da u poreskom periodu kada se to dogodi izvrši korekciju – storniranje PDV obaveze (one koja je obračunata kroz izmenjenu PPPDV za avgust na polju 103), kao i da stornira i iznos PDV-a sa polja 108. Istovremeno će nakon plaćanja PDV-a po carinskom dokumentu iskazati iznos plaćenog PDV-a na polju 106, a osnovicu na polju 006.

Sa aspekta Zakona o porezu na dobit – za porez po odbitku:

– Odredbom člana 40. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike.

I za porez po odbitku moraju da se posmatraju dve usluge (popravka rezervnog dela i prevoz).

Kada je u pitanju usluga popravke rezervnog dela, ista se obavlja van teritorije Srbije i pošto rezervni deo nije USLUGA koja se koristi na teritoriji Srbije, nije ni predmet oporezivanja porezom po odbitku. Navedeno važi zato što se na teritoriji Srbije koristi rezervni deo (dobro), a ne usluga popravke.

Međutim, kada je u pitanju usluga prevoza dobara koju pruža nerezidentno pravno lice pravnom licu iz Republike Srbije, isplatilac prihoda je dužan da po osnovu pružanja usluge prevoza dobara, u delu koji je faktički izvršen na teritoriji Republike Srbije (u konkretnom slučaju u delu od granice do Nove Varoši), obračuna, obustavi i plati porez po odbitku po stopi od 20% ukoliko u trenutku PLAĆANJA nema potvrdu o rezidentnosti.

Dakle, i obaveza za porez po odbitku nastala je u avgustu – kada je izvršeno plaćanje i kada je primalac usluge i bio dužan da podnese poresku prijavu, s tim da, ako je posedovao potvrdu o rezidentnosti, poslali bi mu poresku prijavu, bez obračunatog poreza po odbitku, sa prilogom potvrde o rezidentnosti. Pošto to nije učinio tada, a kako je navedeno, ni sada nema original potvrde o rezidentnost, dužan je da podnese PDPO/S, sa obračunatim porezom i kamatom za docnju od dana plaćanja u avgustu do dana podnošenja prijave. Prilikom podnošenja prijave, pošto je napravio poreski prekršaj, treba da se pozove na član 182b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kako bi izbegao sankcije za neblagovremeno podnošenje poreske prijave.

PITANJE: Potreban nam je konkretan primer određivanja plate primenom čl. 20 Zakona o platama državnih službenika.

ODGOVOR: Prema čl. 20. Zakona o platama državnih službenika, državnom službeniku koji je zbog toga što se promenilo uređenje državnog organa, uz svoju saglasnost, premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, određuje se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda platne grupe u kojoj se nalazi radno mesto s koga je premešten. Prve godine posle premeštaja koeficijent državnog službenika uvećava se za 80% razlike između koeficijenta na radnom mestu s koga je premešten i koeficijenta na radnom mestu na koje je premešten, u drugoj godini uvećava se za 50% te razlike, a u trećoj godini za 20% te razlike.

Posle proteka treće godine od premeštaja državnom službeniku prestaje pravo na uvećanje koeficijenta.

Po ovim zakonskim odredbama izveli smo sledeći primer:

Državni službenik na radnom mestu savetnika, premešten je na radno mesto mlađeg savetnika. Na radnom mestu savetnika (VIII platna grupa) imao je koeficijent 2,66 – drugi platni razred.

Na radnom mestu mlađeg savetnika određuje mu se koeficijent u IX platnoj grupi, drugi platni razred, koeficijent 2,13. Dakle, određuje se koeficijent na istom rednom broju koji je imao na radnom mestu savetnika.

Da bi se ublažili efekti smanjenja, plata se praktično ne umanjuje odmah odjednom, već se u ovom slučaju prve godine posle premeštaja utvrđeni koeficijent uvećava za 80% razlike između koeficijenta na radnom mestu na kome je radio i na koje se premešta, u drugoj godini za 50% razlike, a u trećoj godini za 20% te razlike. Posle treće godine prestaje pravo na uvećanje koeficijenta.

Na primer, koeficijent radnog mesta sa kojeg je premešten je 2,66, a koeficijent radnog mesta na koje je premešten je 2,13. Razlika je 2,66 – 2,13 = 0,53.

U toku prve godine koeficijent ovog službenika biće: 2,13 + (0,53 x 80%) = 2,55;

u toku druge godine: 2,13 + (0,53 x 50%) = 2,396;

u toku treće godine: 2,13 + (0,53 x 20%) = 2,24.

Posle treće godine koeficijent zaposlenog je 2,13.

PITANJE: U postupku je likvidacija Direkcije za izgradnju i urbanizam, koja je zaključivala ugovore o priključku na kanalizaciju sa građanima, pri čemu su građani pomenuti priključak plaćali u ratama. Na osnovu odluke skupštine opštine taj posao nastavlja da radi javno komunalno preduzeće kao pravni sledbenik. Da li putem ugovora o cesiji potraživanje može da se prenese sa Direkcije na javno komunalno preduzeće?

ODGOVOR: Ovde je reč o promeni statusa Direkcije za izgradnju i urbanizam (dalje: Direkcija), koji je zasnovan na odredbama Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom na to da se javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovane od strane lokalne vlasti, ne smatraju više indirektnim budžetskim korisnicima. Iz postavljenog pitanja vidljivo je da bi Direkcija svoje potraživanje ustupila (prenela) javnom komunalnom preduzeću (dalje: JKP) kao pravnom sledbeniku. Treba napomenuti da je u ovom slučaju reč o statusnoj promeni koja je predviđena Zakonom o privrednim društvima (član 485 i 486). Ta statusna promena je pripajanje i predstavlja univerzalnu pravnu sukcesiju kojom Direkcija (prenosilac) na drugo javno preduzeće čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave (sticalac), prenosi celokupnu imovinu i obaveze i ova statusna promena se sprovodi bez postupka likvidacije. Smatra se da može da se sklopi ugovor o cesiji u kojem cedent (Direkcija) ustupa potraživanja cesionaru (JKP), uz uslov da su ta potraživanja nastala pre postupka likvidacije, odnosno donošenja odluke o likvidaciji Direkcije. Što se tiče cesusa (dužnika – građana), on ostaje isti, ali umesto da izmiruje svoju obavezu prema dosadašnjem poveriocu (Direkciji), na osnovu ugovora o cesiji izmirivaće je prema novom poveriocu (JKP-u).

PITANJE: Kakav je poreski tretman uređenja nekategorisanih puteva, koje obveznik PDV-a – JP za razvoj Opštine „A” – vrši po nalogu Opštine, sredstvima subvencije, tako što sprovodi postupak javne nabavke za poslove u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom i sanacijom atarskih i nekategorisanih puteva, pri čemu angažuje pravna lica koja obavljaju promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva?

ODGOVOR: Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, koji obveznik PDV-a vrši drugom obvezniku PDV-a, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon), obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a ima PRIMALAC dobara i usluga – obveznik PDV-a, odnosno lice iz člana 9. stav 1. Zakona, jer je poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3. Zakona.

Zbog pravilnog razumevanja ove zakonske odredbe, bitno je istaći da su lica iz člana 9. stav 1. Zakona: Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i pravna lica osnovana Zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave. Istovremeno je, odredbom stava 2. člana 9. Zakona, propisano da su republički organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i pravna lica osnovana u cilju obavljanja poslova državne uprave i lokalne samouprave, obveznici PDV-a za promet dobara i usluga koji vrše u okviru svojih nadležnosti, a izvan delokruga rada organa, kao i u slučaju kada obavljaju poslove iz delokruga rada organa ukoliko bi to obavljanje poslova moglo da dovede do narušavanja konkurencije u smislu Zakona. Smatra se da bi ovo „izuzimanje od obaveze” moglo da dovede do narušavanja konkurencije, u smislu Zakona, ako promet ovih dobara i usluga, osim Republike, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave i pravnih lica osnovanih Zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave, vrši i neko drugo lice (pravno lice, preduzetnik i sl.).

U tom smislu, Javno preduzeće (dalje: JP) za Opštinu obavlja poslove koje može obavljati i neko drugo pravno lice ili preduzetnik, pa stoga jeste poreski obveznik, odnosno vrši promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva Opštini.

Prema tome, kada neko, kao obveznik PDV-a, nabavlja dobra i usluge iz oblasti građevinarstva u cilju realizacije aktivnosti vezanih za uređenje nekategorisanih puteva (upravljanje nekategorisanim putevima podrazumeva planiranje izgradnje, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu, kao i vršenje investitorske funkcije), pri čemu sredstva za finansiranje tih aktivnosti subvencioniše, tj. obezbeđuje Opština, pomenuto lice ima pravo na odbitak prethodnog poreza koji je, kao poreski dužnik, interno obračunalo u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Ovo iz razloga što se, sa aspekta Zakona, nabavka dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u ovom slučaju vrši u cilju prometa sa pravom na odbitak prethodnog poreza, koji JP, kao obveznik PDV-a, vrši Opštini. Podrazumeva se da za ostvarivanje prava na odbitak PDV-a moraju biti ispunjeni i ostali uslovi iz člana 28. Zakona.

Naime, pošto se radi o prometu dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, JP, kao obveznik PDV-a, vrši Opštini oporeziv promet na isti način kao što je JP, angažovani izvođač radova, izvršilo promet dobara i usluga u građevinarstvu. S tim u vezi, JP ispostavlja račun Opštini sa pozivom na član 10. stav 2. tačka 3) Zakona (ne obračunava PDV), a Opština će, kao lice iz člana 9. stav 1. Zakona i poreski dužnik, interno obračunati PDV i platiti ga u propisanom roku.

Dato objašnjenje prava na odbitak PDV-a ne znači da u konkretnom slučaju JP ostvaruje „VIŠAK” sredstava (iznos novca koji je Opština prenela preduzeću kao subvenciju za navedene poslove, a koji sadrži i iznos PDV-a). To znači da navedena sredstva ne mogu da se iskoriste za sprovođenje nove nabavke, odnosno moraju da se VRATE Opštini. Sa aspekta PDV-a, u navedenom slučaju je nebitno što je sada u pitanju JP, a ne Direkcija, i što je, shodno toj promeni, ukinut status inidirektnog korisnika sredstava budžeta, a i dalje je korisnik javnih sredstava.

PITANJE: Kada se donosi odluka kojom se ukida ispravka vrednosti udela matičnog društva u kapitalu zavisnog društva (čiji je 100% osnivač)?

Da li tu odluku može doneti direktor matičnog društva ili to mora da učini skupština matičnog društva?

ODGOVOR: AD 1: Polazi se od pretpostavke da je reč o statusnoj promeni shodno članu 485. Zakona o privrednim društvima. Smatra se da je to pitanje usko povezano sa osnivačkim aktom u vezi sa osnivanjem zavisnog društva. Prilikom osnivanja zavisnog društva u osnivačkom aktu je bio naveden iznos osnovnog kapitala kojim je osnovano zavisno društvo. U računovodstvu matičnog društva je nakon usvojenog osnivačkog akta evidentirano knjiženje osnivačkog uloga, tako da je dugovao konto 300 – Akcijski kapital, a potraživao konto 241 – Tekući (poslovni) računi ili druga konta iz grupe konta 01 – Nematerijalna imovina, odnosno grupe konta 02 – Nekretnine, postrojenja i oprema. U računovodstvu zavisnog društva osnivački kapital je proknjižen na dugovnoj strani konta 241 ili dugovnoj strani pomenutih konta grupe 01 i 02, a u korist konta 301 – Udeli društva sa ograničenom odgovornošću, na kojem je iskazan udeo (čiji je osnivač 100% matično društvo). U računovodstvu se ne može sprovesti ovo knjiženje bez odluke skupštine (član 490. Zakona o privrednim društvima) i kada je izvršena registracija te statusne promene u Agenciji za privredne registre. Ako je tačna pretpostavka da dolazi do pripajanja zavisnog društva matičnom društvu, onda nakon donete i sprovedene odluke o pripajanju, registrovane u Agenciji za privredne registre, treba napraviti zajednički bilans stanja u kojem su obuhvaćeni imovina, obaveze i kapital matičnog i zavisnog društva. Pripajanje znači da zavisno društvo prestaje da postoji, a bilans stanja na dan njegovog prestanka sastavlja matično društvo kao jedno društvo.

AD 2: Direktor ne može da donese odluku o ispravci vrednosti udela matičnog društva, već je to u domenu skupštine društva, što je regulisano odredbama Zakona o privrednim društvima koje se odnose na povezivanje privrednih društava (član od 549. do 566).

PITANJE: Predškolska ustanova „AB” je budžetski korisnik, a nije u sistemu PDV-a. Za tekuće održavanje, odnosno radove iz oblasti građevinarstva angažovala je samostalnu zanatsku radnju koja je u sistemu PDV-a.

– Ko je obveznik PDV-a za izvedene radove?

– Da li samostalna zanatska radnja treba da iskaže i plati PDV ili ga ne iskazuje?

– Da li ustanova treba da podnese poresku prijavu i plati PDV iako nije u sistemu PDV-a?

ODGOVOR:

AD 1: Obveznik PDV-a za izvedene radove je samostalna zanatska radnja zato što se nalazi u sistemu PDV-a. S obzirom na to da izvodi građevinske radove na koje se plaća PDV, ona je u obavezi da u fakturi koju dostavlja primaocu usluga iskaže i PDV. Primalac usluga (predškolska ustanova) ima obavezu da u celosti plati iznos sa fakture u kojoj je sadržan i PDV. Pružalac usluga, kao obveznik PDV-a, ima pravo na umanjenje obaveze za PDV u visini prethodnog poreza koji je sadržan u primljenim fakturama.

AD 2: Samostalna zanatska radnja treba, odnosno ima obavezu da iskaže i plati PDV zato što jeste obveznik PDV-a. Samostalna zanatska radnja iskazuje i plaća PDV na osnovu poreske prijave koju podnosi poreskom organu za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje (član 48. Zakona o PDV-u).

AD 3: Predškolska ustanova ne podnosi poresku prijavu i ne plaća PDV zato što nije obveznik PDV-a.

PITANJE: Ekonomski fakultet je doneo odluku o otuđenju osnovnog sredstva – vozila u postupku prikupljanja pismenih ponuda javnim oglašavanjem. Da li se u postupku javnog oglašavanja oglas o prodaji vozila mora objaviti u dnevnom listu koji izlazi na teritoriji Republike Srbije, odnosno na koji način se obezbeđuje interes nosioca prava javne svojine, imajući u vidu odredbe čl. 33. st. 2. Zakona o javnoj svojini i čl. 7. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda?

ODGOVOR: Prema članu 17. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda („Sl. glasnik RS”, br. 24/2012, 48/2015, 99/2015 i 42/2017 – dalje: Uredba):

– ako se nepokretnost pribavlja za potrebe Republike Srbije, oglas mora biti objavljen u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, a

– kada se nepokretnost pribavlja za potrebe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, oglas se objavljuje u listu koji se distribuira na teritoriji te autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave ili u listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

Članom 19. Uredbe propisan je postupak prilikom otuđenja nepokretnosti javne svojine. Shodno stavu 1. ovog člana, nakon donošenja akta o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine nadležni organ formira komisiju i objavljuje oglas o sprovođenju postupka javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda za otuđenje nepokretnosti iz javne svojine, koji mora biti objavljen u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.

Iz prethodnog je vidljivo da se oglas o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine obavezno objavljuje u dnevnom listu koji se distribuira na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na to da li je reč o nepokretnosti koja pripada Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave.

PITANJE: Izdat je račun za nabavku dizel električnog agregata sa svim pratećim radovima neophodnim za stavljanje agregata u funkciju.

PDV nije obračunat na osnovu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u. Kupac traži da se to proveri. Napominjemo da je vrednost materijala oko 80%, a rada 20%, što, po nama, nije od uticaja na obračun PDV-a.

ODGOVOR: Ovako opisan promet dobara i usluga u računu, kako je navedeno u pitanju, nije ni dovoljno jasan niti precizan da bi se znalo da li je ili nije moguća primena člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 101/2016 – u daljem tekstu: Zakon), jer kupac ili pak poreska kontrola ne moraju da znaju na koji način se postavlja dizel električni agregat i da li njegova postavka zahteva određene građevinske radove ili ne, s obzirom na to da je to poseban sistem koji radi na dizel, a proizvodi električnu energiju.

U tom smislu opis radova je morao da bude jasnije definisan na računu, a da biste i vi kao prodavac bili sigurni da li možete da primenite član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, u nastavku ćemo navesti osnovne principe kada može a kada ne može da se primeni navedeni član, imajući u vidu konkretan slučaj.

Odredbom člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona propisano je da je, izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, poreski dužnik – primalac dobara ili usluga iz oblasti građevinarstva, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, obveznik PDV-a za promet izvršen od strane obveznika PDV-a.

Saglasno odredbi člana 2. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, broj 86/2015), dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4, stavovi 1. i 3. tačka 6), i članom 5, stavovi 1. i 3. tačka 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz sledećih grupa Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS”, broj 54/10), i to:

– 41.20 Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada;

– 42.11 Izgradnja puteva i autoputeva;

– 42.12 Izgradnja železničkih pruga i podzemnih železnica;

– 42.13 Izgradnja mostova i tunela;

– 42.21 Izgradnja cevovoda;

– 42.22 Izgradnja električnih i telekomunikacionih vodova;

– 42.91 Izgradnja hidrotehničkih objekata;

– 42.99 Izgradnja ostalih nepomenutih građevina;

– 43.11 Rušenje objekata;

– 43.12 Priprema gradilišta;

– 43.21 Postavljanje električnih instalacija;

– 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;

– 43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;

– 43.31 Malterisanje;

– 43.32 Ugradnja stolarije;

– 43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;

– 43.34 Bojenje i zastakljivanje;

– 43.91 Krovni radovi;

– 43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi.

Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, koji obveznik PDV-a vrši drugom obvezniku PDV-a, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a ima obveznik PDV-a – primalac dobara i usluga, kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pomenutim pravilnikom bliže je uređeno šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.

Dakle, imajući u vidu zakonodavne regulative, postavljanje električnih instalacija (isporuka dobara sa ugradnjom) u cilju dovođenja električne energije do npr. opreme koja je sastavni deo nekog objekta ili sistema za grejanje, hlađenje i sl., smatra se prometom dobara iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, tj. aktivnošću iz grupe 43.21 – Postavljanje električnih instalacija, iz Klasifikacije delatnosti koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 11) Pravilnika.

Međutim, kada se radi o isporuci opreme – konkretno dizel električnog agregata koji se pokreće sopstvenim pogonom, tj. dizel gorivom u okviru postojećeg objekta, a taj se agregat postavlja, odnosno pričvršćuje za betonski plato, što faktički znači da je u pitanju oprema koja nije inkorporisana u objekat (može se premeštati sa mesta na mesto bez oštećenja njene suštine), tada se radi o prometu dobara koji se ne smatra prometom dobara iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.

Imajući u vidu sve ovo, u navedenom slučaju se mora izdati ispravna faktura, a prema našem mišljenu, postavljanje navedenog agregata, ukoliko se on samo pričvršćuje za podlogu i može da se premešta bez narušavanja suštine (npr. odšrafljivanjem od podloge), nije promet dobara i usluga u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u.

U vezi sa Vašim pitanje, upućujemo i na Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-48/2016-04 od 10. 10. 2016. godine.

PITANJE: Kakav poreski karakter ima naknada za neiskorišćeni godišnji odmor i kako se vrši obračun tih poreskih obaveza?

ODGOVOR: Ministarstvo finansija je pod br. 011-00-1142/2016-04 od 18. 5. 2017. godine, dalo novo mišljenje vezano za karakter naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa, a zbog nedoumica u poreskom tretmanu ove isplate. Novo tumačenje Ministarstva finansija definiše sledeće:

„Novčana naknada koju poslodavac isplaćuje zaposlenom koji u toku trajanja radnog odnosa nije iskoristio (u celosti ili delimično) godišnji odmor, predstavlja primanje zaposlenog koje ima karakter zarade. Na predmetno primanje zaposlenog, saglasno odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obračunava se i plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, saglasno članu 76. Zakona o radu, kao bruto kategorije koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.”

Dakle, prema navedenom mišljenju, novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor ima karakter zarade na koju se plaća porez na zarade po stopi od 10%, doprinosi na teret zaposlenog po stopi od 19,9% i doprinosi na teret poslodavca po stopi od 17,9%. Pri tome je, shodno ovom tumačenju, osnovica za obračun poreza i doprinosa iznos naknade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, kao bruto kategorije koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Prema tome, ako se naknada štete isplaćuje zajedno sa redovnom zaradom zaposlenog, obračun je kao u sledećem primeru:

– Zaposlenom se isplaćuje naknade štete za 10 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ako za ovog zaposlenog prosečna zarada u prethodnih 12 meseci po satu iznosi 400,00 dinara, poslodavac će mu isplatiti naknadu štete u (bruto) iznosu od (400 din. x 8 časova x 10 dana) 32.000 dinara.

– U mesecu u kome je zaključio radni odnos, zaposleni je ostvario ukupnu (bruto) zaradu u iznosu od 50.000 dinara.

Obračun i poreski tretman ovih primanja zaposlenog je sledeći:

Red. br.	OPIS	IZNOS
1.	Iznos (bruto) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor	32.000,00
2.	Redovna mesečna zarada zaposlenog po svim osnovama (bruto)	50.000,00
3.	Ukupna bruto zarada (red. br. 3 + red. br. 4)	82.000,00
4.	Poreska olakšica	11.790,00
5.	Iznos poreza ((82.000 – 11.790) x 10%)	7.021,00
6.	Doprinosi na teret zaposlenog (red. br. 3 x 19,9%)	16.318,00
7.	Ukupna neto zarada (sa naknadom štete): red. br. 3 – red. br. 5 – red. br. 6	58.661,00
	od toga: – neto naknada za neiskorišćeni godišnji odmor: (32.000 – (32.000 x 10%) – (32.000 x 19,9%) – neto zarada: (50.000 – ((50.000 – 11.790) x 10%) – (50.000 x 19,9%)	22.432,00 36.229,00
8.	Doprinosi na teret poslodavca (red. br. 3 x 17,9%)	14.678,00

Poslodavac je dužan da prilikom isplate ukupnog iznosa navedene zarade, zajedno sa naknadom štete, preda Obrazac PPP PD nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.

PITANJE: Ugovoren je zakup opreme sa licem iz inostranstva i to na period od tri meseca, pri čemu je zakup trajao od. 1. 2. do 30. 4. 2017. g. Prema ovim datumima, jasno je da je privremeni uvoz opreme realizovan pre stupanja u primenu izmenjenog člana 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost, tj. pre 1. aprila 2017. godine, a okončan 30. aprila 2017. g., kada je već bila u primeni novina o mestu utvrđivanja prometa iznajmljivanja pokretnih dobara.

Carinski organ je obračunao PDV za ceo period privremenog uvoza, uključivši i april mesec, tj. postupio je kao da do izmene u sistemu PDV-a nije ni došlo i kao da nije uzeo u obzir Objašnjenje Ministarstva finanisja, izdato pod brojem 011-00-240/2017-04 od 24. 3. 2017. godine.

Imajući to u vidu, kao i novine o mestu oporezivanja uzimanja u zakup pokretnih dobara od ino-lica, da li su primaoci usluge i poreski dužnici za april mesec dužni da utvrde poresku obavezu i da li imaju pravo na odbitak PDV-a koji je plaćen carinskom organu i za april mesec?

ODGOVOR: U konkretnom slučaju, imajući u vidu da je zakup opreme od ino-lica ugovorom vremenski ograničen na period od 1. 2. do 30. 4. 2017. godine, u pitanju je usluga zakupa pokretnog dobra koja se smatra okončanom onog dana kada je prestao pravni osnov pružanja usluge, shodno članu 15. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon).

Poreski dužnik i primalac usluge čije se mesto prometa utvrđuje u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) i članom 12. stav 4. Zakona, bio je dužan da istekom poreskog perioda kada je prestao pravni osnov pružanja usluge, kao vremenski ograničene usluge (period od tri meseca), obračuna i plati PDV, ali samo za mesec april 2017. godine. Carinski organ je imao pravo da obračuna PDV za period od 1. 2. do 31. 3. 2017. g., ali ne i za april mesec.

U Objašnjenju Ministarstva finansija broj 011-00-240/2017-04 od 24. 3. 2017. godine, između ostalog, piše:

„Po osnovu postupaka privremenog uvoza prevoznih sredstava ili drugih pokretnih stvari, odobrenih od 1. aprila 2017. godine, odnosno pre 1. aprila 2017. godine, na osnovu ugovora čiji su predmet usluge iznajmljivanja tih dobara, za koje je mesto prometa, u skladu sa članom 12. Zakona, u Republici Srbiji, nadležni carinski organ ne obračunava i ne naplaćuje PDV počev od 1. aprila 2017. godine, već to čini poreski dužnik, u skladu sa Zakonom. Naime, ako promet navedenih usluga vrši obveznik PDV-a (domaći ili strani), poreski dužnik za taj promet je obveznik PDV-a – pružalac usluga, u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 1) Zakona, a ako promet usluga vrši strano lice, poreski dužnik je primalac usluga, u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 3) Zakona.”

Dakle, pošto carinski organ nije imao pravo da obračuna PDV za april mesec, iako je taj PDV plaćen, nemate pravo na odbitak istog, pa stoga smatramo da, shodno navedenom objašnjenju Ministarstva finansija, imate pravo da tražite povraćaj više plaćenog PDV-a, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Istovremeno, trebalo bi da se nadležnom carinskom organu podnese izmena deklaracije za april mesec za privremeni uvoz opreme, pošto je tu obračunat PDV.

Međutim, imate pravo da odbijete PDV koji je carinski organ obračunao za februar i mart mesec, kao i PDV koji ste interno obračunali kao poreski dužnik za april mesec.

PITANJE: Ustupanje potraživanja banke nerezidenta na pravno lice – rezidenta je moguće. U Zakonu o deviznom poslovanju piše da je ustupanje potraživanja od preduzeća u restrukturiranju, privatizaciji tj. od preduzeća koje je u većinskom državnom vlasništvu, moguće uz saglasnost Vlade. Ko konkretno daje tu saglasnost? Da li to ide preko Ministarstva privrede, ako su akcije preduzeća u većinskom vlasništu Agencije za privatizaciju (sada prešlo na Ministarstvo)?

Na osnovu Zakona o zaštiti korisnika platnih usluga, da li je moguće ustupanje i nedospelog potraživanja banke nerezidenta po kreditnom poslu ili samo dospelog?

S tim u vezi je i pitanje prava pravnog lica rezidenta kome je ustupljeno potraživanje da obračunava samo zateznu kamatu na dospelo potraživanje ili i da obračunava i ugovornu kamatu pod istim uslovima kao što je to radila i banka nerezident (ako je moguće ustupanje nedospelog duga).

Ako ustupa svoje potraživanje rezidentu – pravnom licu, da li je banka nerezident u obavezi da postupa po zakonskim odredbama svoje države ili i države u kojoj se nalazi sedište pravnog lica od kojeg potraživanje ustupa drugom pravnom licu?

ODGOVOR: Kao što stoji u samom važećem Zakonu o deviznom poslovanju, saglasnost koju pominjete daje upravo Vlada, a formalno se zahtev, kao što ste naveli, podnosi nadležnom ministarstvu, na primer, ako je u pitanju javno preduzeće ili preduzeće u kome je nakon privatizacije jedan broj akcija ostao u državnom vlasništvu, zahtev za saglasnost podnosio bi se Ministarstvu finansija.

Verujem da ste postavljajući drugo pitanje imali na umu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih, a ne platnih usluga. Ustupanje potraživanja po tom Zakonu odnosi se na ustupanja između banaka, odnosno lizing društava koja su rezidenti Republike Srbije po ugovorima sa korisnicima finansijskih usluga (fizička lica, poljoprivrednici, preduzetnici), a ne odnosi se na ustupanja na lica koja su nerezidenti Republike Srbije.

Kada govorimo o Zakonu o deviznom poslovanju, taj zakon u članu 7. odnosno članu 20. govori o prenosu potraživanja od strane nerezidenata na rezidente, pod uslovima navedenim u navedenim članovima, u odnosu na potraživanja iz realizovanih spoljnotrgovinskih prometa roba i usluga rezidenta, odnosno kreditnih poslova sa inostranstvom rezidenta. Prenos potraživanja (odnosno dugovanja) koja ne spadaju u navedena potraživanja (odnosno dugovanja), po slovu Zakona i tumačenju nadležnih organa, ne bi bio moguć. Stoga vam ne možemo odgovoriti na pitanje koje se odnosi na tretman ugovorne, odnosno zatezne kamate bet prethodnog saznanja o tačnoj vrsti potraživanja koja se prenose, te preciznih odredaba koje se odnose na tretman kamate iz konkretnih ugovora.

Što se tiče vašeg poslednjeg pitanja, iako vam ne možemo dati savet o stranom pravu, generalno govoreći, banka nerezident je dužna da poštuje propise svoje matične države, kao što je dužna da poštuje i imperativne propise srpskog prava pri sprovođenju ustupanja potraživanja na rezidenta Republike Srbije.

PITANJE: U kojim slučajevima je malo pravno lice obveznik revizije finansijskih izveštaja?

ODGOVOR: Malo pravno lice podleže obaveznoj reviziji finansijskih izveštaja u skladu sa članom 21. odredbe Zakona o reviziji („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13) koja glasi: „Revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno preduzetnika čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (zakonska revizija).

Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezna je za matična pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo (zakonska revizija).

Za preračunavanje deviznog iznosa iz stava 1. ovog člana u dinarsku protivvrednost primenjuje se zvanični srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja finansijski izveštaj.

Revizija finansijskih izveštaja pravnih lica i drugih subjekata koji nisu navedeni u st. 1. i 2. ovog člana jeste dobrovoljna revizija.ˮ

Pored ovog slučaja, malo pravno lice podleže reviziji finansijskih izveštaja u slučaju da sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji se sastavljaju ako je malo pravno lice osnovalo mikro ili drugo malo pravno lice.