Kratke teme: Pitanja pretplatnika iz oblasti poreza
Porez na imovinu
1. Mini-hidroelektrana
Pitanje: Da li mini-hidroelektrana spada u kategoriju za oslobođenje od poreza na imovinu?
Odgovor: Porez na imovinu ne plaća se na vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar Katastra vodnog dobra, odnosno Katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake). Poresko oslobođenje uslovljeno je činjenicom upisa vodnog zemljišta u registar Katastra vodnog dobra, odnosno upisa vodnih objekata u odgovarajući katastar. Oslobođenje se ne primenjuje na vodno zemljište, odnosno na vodne objekte koji se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.
Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o vodama, vodni objekti su, u smislu ovog zakona, građevinski i drugi objekti koji, zajedno sa uređajima koji im pripadaju, čine tehničku odnosno tehnološku celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti (dalje: vodni objekti). Odredbom člana 18. Zakona o vodama propisano je da su vodni objekti za korišćenje voda – objekti:
1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe – vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;
2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i uređaji koji im pripadaju;
3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene – brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;
4) za uzgoj riba – ribnjaci;
5) za plovidbu – objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i brodske prevodnice na njima.
Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Katastra vodnih objekata („Sl. glasnik RS” br. 34/11) pobrojani su, između ostalih, i vodni objekti. U Katastar se upisuju sledeći vodni objekti: regulacioni objekat, brana sa akumulacijom, nasip, kanal, drugi objekat na vodotoku, crpna stanica, vodozahvat, postrojenje za pripremu vode za piće, magistralni cevovod, rezervoar, ribnjak, objekat za plovidbu, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ispust i objekat za monitoring.
Na osnovu navedenog zaključujemo da, ako je u pitanju objekat prijavljen u Katastar vodnih objekata, ispunjavate uslove za oslobađanje od plaćanja poreza na imovinu po članu 12. Zakona o porezima na imovinu.
2 Prestanak poreske obaveze: prodaja objekta
Pitanje: Kako se vrši obračun poreza na imovinu kada se proda objekat?
Odgovor: Kad poreska obaveza prestane, obveznik podnosi poresku prijavu. Ako je poreska obaveza prestala obvezniku koji vodi poslovne knjige, to lice dužno je da u podnetoj poreskoj prijavi iskaže obračunato umanjenje poreza na imovinu zbog prestanka poreske obaveze u toku godine.
Iznos umanjenja poreza za (celu) 2020. godinu, koji se iskazuje pod brojem 9, dobija se tako što se utvrđeni iznos poreza za 365 dana podeli sa 365 i dobije iznos poreza po jednom danu. Nakon toga, obračunati dnevni iznos poreza (sa svim decimalama) množi se sa brojem dana od prestanka poreske obaveze do isteka poreske godine (to je broj dana sa Z.3. Podpriloga).
Potom se obračunava iznos umanjenja poreza za svako od tromesečja:
- Iznos umanjenja za tromesečje za koje je poreska obaveza postojala jednak je nuli.
- Za tromesečje u kome je poreska obaveza prestala iznos umanjenja obračunava se tako što se dnevni iznos poreske obaveze (sa svim decimalama) množi sa brojem dana od prestanka poreske obaveze do isteka tog tromesečja.
- Za tromesečje pre čijeg je početka poreska obaveza prestala iznos umanjenja odgovara iznosu poreske obaveze za to tromesečje.
3 Objekat koji nije osposobljen za korišćenje
Pitanje: U 2019. godini kupljen je stambeni objekat – kuća za stanovanje, koji još nije osposobljen za korišćenje. Da li podnosimo poresku prijavu za porez na imovinu i ako podnosimo, da li iskazujemo poresko oslobođenje i koji zakonski osnov primenjujemo?
Odgovor: U skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o porezima na imovinu, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana:
- na dan sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona,
- na dan uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu,
- na dan početka korišćenja,
- na dan osposobljavanja,
- na dan izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
- na dan omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Stavom 2. istog člana propisano je da, kad je pravo svojine stečeno na objektu u izgradnji koji nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i za njega nije izdata upotrebna dozvola, obaveza po osnovu poreza na imovinu za navedeni objekat nastaje najranijim od sledećih dana:
- na dan početka korišćenja,
- na dan osposobljavanja,
- na dan izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
- na dan omogućavanja korišćenja objekta na drugi način (uključujući uspostavljanje državine), osim u slučajevima iz st. 3. i 4. ovog člana (koji se odnose na zgrade u izgradnji površine preko 500 m2).
Na osnovu navedenog zaključujemo da, ukoliko se u opisanom slučaju radi o kući za stanovanje koja nije u izgradnji, odnosno imate izdatu upotrebnu dozvolu (kuća za stanovanje je jedinstvena fizička i funkcionalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, što je čini principijelno osposobljenom za korišćenje), za nju je poreska obaveza nastala nezavisno od činjenice da li se koristi cela, njen deo ili se ne koristi, a obaveza po osnovu poreza na imovinu nastala je u 2019. godini, sticanjem prava svojine. Međutim, ukoliko se radi o kući za stanovanje koja je u izgradnji i nije osposobljena za korišćenje jer ne raspolaže uobičajeno potrebnim instalacijama i opremom da bi mogla da se koristi (na primer, nema električne i vodovodne instalacije, nema ugrađenu stolariju, zidovi nisu izmalterisani itd.), a korišćenje kuće faktički nije omogućeno niti otpočelo, niti je upotrebna dozvola za taj objekat izdata, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaće na dan osposobljavanja za korišćenje, odnosno na dan početka korišćenja, odnosno na dan izdavanja upotrebne dozvole.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-00107/2018-04 od 11. 6. 2018. godine:
„Prema odredbi člana 10. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
Imajući u vidu da se porez na imovinu utvrđuje počev od nastanka poreske obaveze, ako je kuća za stanovanje jedinstvena fizička i funkcionalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, sa uobičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, što je čini principijelno osposobljenom za korišćenje, za nju je poreska obaveza nastala nezavisno od činjenice da li se koristi cela, njen deo ili se ne koristi.
Međutim, ako je kuća za stanovanje objekat koji je jedinstvena upotrebna – ekonomska celina osposobljena za uobičajeno korišćenje samo na jednom od dva građevinska nivoa, pri čemu drugi nivo nije osposobljen za korišćenje jer ne raspolaže uobičajeno potrebnim instalacijama i opremom da bi se taj deo objekta mogao koristiti (na primer, nema električne i vodovodne instalacije, nema ugrađenu stolariju, nema pristupno stepenište…) i korišćenje tog građevinskog nivoa faktički nije omogućeno niti otpočelo, niti je upotrebna dozvola za taj objekat izdata, po našem mišljenju, poreska obaveza za taj deo nije nastala.
Dakle, kad je poreski obveznik izgradio kuću na dva sprata, od kojih je samo jedan građevinski nivo osposobljen za stanovanje, porez na imovinu za tu nepokretnost plaća se za deo konkretne kuće za koji je poreska obaveza nastala.
U svakom konkretnom slučaju nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđuje činjenično stanje iz koga opredeljuje da li je poreska obaveza nastala.”
4 Firma u likvidaciji
Pitanje: Da li firma koja je likvidirana, tj. ugašena prijavljuje porez na imovinu?
Odgovor: Na dan brisanja iz registra lice za tu imovinu prestaje da bude poreski obveznik, pa samim tim prestaje i obaveza po osnovu poreza na imovinu.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-00809/2017-04 od 8. 12. 2017. godine:
„Prema tome, imajući u vidu da privredno društvo u likvidaciji, odnosno nad kojim je otvoren stečaj, zadržava svojstvo pravnog lica sve do okončanja postupka likvidacije i brisanja iz registra privrednih subjekata, odnosno do pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka i brisanja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, pokretanje postupka likvidacije, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad obveznikom poreza na imovinu – privrednim društvom nije zakonski osnov za prestanak poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu, niti predstavlja pravnu smetnju da nadležni organ jedinice lokalne samouprave u postupku kontrole utvrdi obavezu tom društvu po osnovu poreza na imovinu (ako tu obavezu obveznik nije utvrdio samooporezivanjem, odnosno ako je utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu izvršio netačno ili nepotpuno).
Zakonom o porezima na imovinu nije propisano poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika nad kojim je pokrenut postupak likvidacije ili je otvoren postupak stečaja.
[…] Privrednom društvu u likvidaciji, odnosno privrednom društvu nad kojim je otvoren stečaj prestaje obaveza po osnovu poreza na imovinu danom kojim to lice za tu imovinu prestaje da bude poreski obveznik (na primer, danom njene prodaje radi unovčenja imovine, danom brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata…).”5 Obveznik: vlasnik objekta ili zakupac
Pitanje: Pravno lice je prodalo poslovnu zgradu i zemljište fizičkom licu, a zatim od tog fizičkog lica uzelo u zakup pomenutu poslovnu zgradu. Ako je pravno lice zakupoprimac, a zakupodavac fizičko lice, ko je obveznik poreza na imovinu?
Odgovor: Porez na imovinu plaća se na pravo svojine, a poreski obveznik je fizičko lice (vlasnik). Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00579/2019-04 od 26. 8. 2019. godine:
„Imajući u vidu da zakup kuće za stanovanje konstituisan u korist pravnog lica, kao zakupca, po osnovu ugovora o zakupu zaključenog sa fizičkim licem – imaocem prava svojine na toj kući, nije predmet oporezivanja porezom na imovinu, to znači da se za predmetnu kuću porez na imovinu i po konstituisanju zakupa plaća na pravo svojine, a poreski obveznik je imalac prava svojine – fizičko lice.”
6 Utvrđivanje fer vrednosti imovine
Pitanje: Kako se određuje poreska osnovica za porez na imovinu po fer vrednosti? Potreban nam je primer.
Odgovor: Napominjemo da fer vrednost kao poresku osnovicu mogu da primene SAMO obveznici koji primenjuju PUNE MSFI. Dakle, kod obveznika kome je poslovna godina jednaka kalendarskoj poreska osnovica poreza na imovinu za 2020. godinu jeste fer vrednost iskazana u poslovnim knjigama na dan 31. 12. 2019. godine, što znači da se misli na vrednost koja je iskazana u poslovnim knjigama na kraju poslovne godine. Naime, imajući u vidu da nekretnine (osim investicionih) podležu obračunu računovodstvene amortizacije i u slučaju primene modela fer vrednosti, relevantna je knjigovodstvena vrednost (fer vrednost umanjena za amortizaciju).
Ako, na primer, radite ponovo procenu na 31. 12. 2019. godine, procenjena fer vrednost predstavljaće osnovicu za porez na imovinu za 2020. godinu.
Što se tiče računovodstvenog evidentiranja, prema MRS 16 novu fer vrednost evidentirate:
- proporcionalnom korekcijom nabavne vrednosti i ispravke vrednosti ili
- storniranjem ispravke vrednosti, uz istovremeno svođenje nabavne na fer vrednost.
Proporcionalna korekcija:
Podaci o sredstvu na dan 31. 12. 2019. godine su:
| 1. | Nabavna vrednost | 20.000.000 |
| 2. | Ispravka vrednosti | 5.000.000 |
| 3. | Neotpisana vrednost pre revalorizovanja | 15.000.000 |
| 4. | Rezidualna vrednost | 0 |
Na dan 31. 12. 2019. godine utvrđena je fer vrednost sredstva od 17.000.000 dinara. To je osnovica za porez na imovinu.
S obzirom na to da je pravilnikom o računovodstvu ovog društva uređeno da se korekcija na osnovu revalorizacije vrši i na nabavnoj vrednosti i na ispravci vrednosti, društvo računa koeficijent srazmere.
Koeficijent srazmere = Neotpisana vrednost nakon revalorizacije / Neotpisana vrednost pre revalorizacije.
Za ovo sredstvo koeficijent srazmere iznosi 1,133333 (17.000.000 / 15.000.000).
| Red. br. | Opis | Pre revalorizacije | Koeficijent srazmere | Nakon revalorizacije | Razlika za doknjižavanje |
| 1. | Nabavna vrednost | 20.000.000 | 1,133333 | 22.666.660 | 2.666.660 |
| 2. | Ispravka vrednosti | 5.000.000 | 1,133333 | 5.666.660 | 666.660 |
| 3. | Neotpisana vrednost | 15.000.000 | 17.000.000 | ||
| Revalor. rezerve | 2.000.000 |
Nakon sprovedenog knjiženja nabavna vrednost iznosi 22.666.660, a ispravka vrednosti 5.666.660. Dakle, knjigovodstvena fer vrednost je 17.000.000, što je osnovica za porez na imovinu.
Da nije vršena ponovna procena na 31. 12. 2019, knjigovodstvena fer vrednost ovog sredstva bila bi 15.000.000 (nabavna fer vrednost 20.000.000 minus ispravka vrednosti 5.000.000).
Storniranje ispravke vrednosti (ovo se najčešće primenjuje u slučaju objekata):
Podaci o objektu na dan 31. 12. 2019. godine su:
| 1. | Nabavna vrednost | 60.000.000 |
| 2. | Ispravka vrednosti | 15.000.000 |
| 3. | Neotpisana vrednost pre revalorizovanja | 45.000.000 |
| Rezidualna vrednost | 0 |
Na dan 31. 12. 2019. godine utvrđena je fer vrednost objekta od 55.000.000 dinara. Ovo je osnovica za porez na imovinu za 2020. godinu.
Pravilnikom o računovodstvu ovog društva uređeno je da se korekcija na osnovu revalorizacije vrši storniranjem ispravke vrednosti, uz istovremeno svođenje nabavne na fer vrednost.
| Red. br. | Opis | Pre revalorizacije | Nakon revalorizacije | Razlika za doknjižavanje |
| 1. | Nabavna vrednost | 60.000.000 | 55.000.000 | 5.000.000 |
| 2. | Ispravka vrednosti | 15.000.000 | 0 | 15.000.000 |
| 3. | Neotpisana vrednost | 45.000.000 | 55.000.000 | |
| Revalor. rezerve | 10.000.000 |
Napominjemo da utvrđivanje poreske osnovice u iznosu fer vrednosti nije uslovljeno procenom fer vrednosti na poslednji dan poslovne godine niti procenom svake godine. Bitno je da fer vrednost bude iskazana u skladu sa propisima iz oblasti računovodstva, nezavisno od toga kada je procena fer vrednosti izvršena, s obzirom na to da MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema ne zahteva da se procena nekretnina vrši svake godine.
Prema tački 34. MRS 16, učestalost revalorizovanja zavisi od promena fer vrednosti nekretnina koje se revalorizuju. Kada se fer vrednost revalorizovanog sredstva bitno razlikuje od njegove knjigovodstvene vrednosti, potrebna je dalja revalorizacija. Neke nekretnine mogu da pokažu znatna i promenljiva kretanja fer vrednosti, zbog čega je potrebna revalorizacija jednom u toku godine. Kod onih nekretnina, postrojenja i opreme kod kojih su kretanja fer vrednosti neznatna tako često revalorizovanje nije potrebno. Umesto toga može biti neophodno da se stavke revalorizuju samo jednom na svakih tri ili pet godina.
7 Naknadno ulaganje na objektu u prvim mesecima 2020. godine
Pitanje: Pravno lice je tokom 2019. izgradilo poslovnu zgradu čija će vrednost iz poslovnih knjiga činiti osnovicu poreza na imovinu u prijavi PPI-1. Tokom januara i februara 2020. bilo je dodatnih ulaganja na poslovnoj zgradi. Da li bi ova dodatna ulaganja trebalo da uvećaju osnovicu poreza na imovinu u prijavi PPI-1, koju smo u obavezi da predamo do 31. 3. 2020. godine?
Odgovor: Za nepokretnosti kod kojih je osnovica za utvrđivanje poreza na imovinu vrednost iskazana u poslovnim knjigama u skladu sa članom 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, pod knjigovodstvenom vrednošću smatra se vrednost iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, pri čemu je:
- tekuća godina – godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu: u slučaju utvrđivanja poreza na imovinu za 2020. godinu, tekućom godinom u smislu Zakona smatra se 2020. godina;
- poslovna godina – period za koji obveznik sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa propisima iz oblasti računovodstva (1. 1 – 31. 12. 2019).
Pored svega, prema odredbi člana 33. stav 5. ZPI-a, promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. Zakona.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00778/2016-04 od 23. 9. 2016: „Međutim, promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu (osim u slučaju prestanka prava na poresko oslobođenje usled trajnog davanja nepokretnosti drugim licima radi ostvarivanja prihoda, odnosno usled prestanka poreske obaveze konkretnom privrednom društvu u toku godine). S tim u vezi, mišljenje Ministarstva finansija je da promena nabavne vrednosti nepokretnosti u poslovnim knjigama obveznika izvršena u poreskoj godini nakon nastanka poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu, a usled izvedenih radova u unutrašnjim delovima nepokretnosti (adaptacije prostorija, izgradnja pregradnih zidova i sl.), kao i drugih povezanih troškova u vezi sa izgradnjom nepokretnosti nastalih nakon nastanka poreske obaveze, nije od uticaja na utvrđenu obavezu po osnovu poreza na imovinu za poresku godinu u kojoj je poreska obaveza za konkretnu nepokretnost nastala.”
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju, naknadna dodatna ulaganja u objekat odraziće se na vrednost objekta u poslovnim knjigama na dan 31. 12. 2020, pa će samim tim uticati i na utvrđivanje poreza na imovinu za 2021. godinu.
Dati i primljeni avansi u POPDV obrascu
1 Dati avansi – greška u primljenom avansnom računu
Pitanje: Dali smo avans 31. 12. 2019. godine, nakon čega smo dobili avansni račun koji nije ispravan. Da li smo u prekršaju ako avans proknjižimo na kontu 1500, a ne evidentiramo ga u POPDV obrascu?
Odgovor: Ako se radi o formalnoj grešci, a osnovica i PDV su pravilno obračunati i iskazani, unosite i taj „pogrešan” račun, ali ne koristite prethodni porez po njemu. Kada dobijete ispravan račun, iznos PDV-a na koji imate pravo na odbitak iskazaćete u polju 8e.3. Međutim, ako je pogrešno obračunat PDV, unosite samo podatak o osnovici, a u periodu kada dobijete ispravan račun (kojim je storniran neispravan račun) u polju 8a.7 iskazujete sa predznakom „minus” iznos osnovice (iz pogrešnog računa), kao i iznose iz ispravnog računa: osnovica i PDV.
2 Dati avansi – avansni račun izdat sa datumom iz narednog poreskog perioda
Pitanje: Uplatili smo avans krajem februara, a avansni račun primili smo u martu. Datum izdavanja avansnog računa je martovski. Kada unosimo podatke u POPDV obrazac?
Odgovor: Ovde mora da se ima u vidu odredba člana 2a stav 2. tačka 2) Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV i o obliku i sadržini pregleda obračuna PDV, koja propisuje da se podaci o prometu dobara i usluga koji je obvezniku PDV-a izvršio drugi obveznik PDV-a ili lice koje nije obveznik PDV-a (strano ili domaće lice), uključujući i podatke o izmeni naknade, osnovice, odnosno vrednosti tog prometa, evidentiraju na osnovu računa o izvršenom prometu, izmeni naknade, osnovice, odnosno vrednosti tog prometa, odnosno na osnovu drugog dokumenta kojim se dokazuje poslovna promena, osim podataka o plaćenom avansu bez PDV-a, nezavisno od vrste prometa. Znači:
- podatak o delu plaćenog avansa koji se odnosi na osnovicu iskazuje se u poreskom periodu kada je avans plaćen, bez obzira na to da li je izdat avansni račun, a
- podatak o iznosu PDV-a iskazuje se samo na osnovu avansnog računa, i to u poreskom periodu kada je račun izdat, odnosno primljen – ako je račun primljen nakon isteka roka za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je račun izdat.
Podatak o PDV-u po osnovu plaćenog avansa obveznik iskazuje u polju 8a.7 POPDV isključivo na osnovu avansnog računa koji je izdao obveznik PDV-a – primalac avansa, bez obzira na to da li obveznik PDV-a koji je platio avans ima pravo na odbitak prethodnog poreza ili nema, jer će se konačni podatak o PDV-u na koji ima pravo na odbitak iskazati u delu 8e POPDV, kao razlika između PDV-a na koji ima pravo i onog na koji nema pravo na odbitak. Dakle, u poreskom periodu u kojem je avans plaćen obveznik iskazuje osnovicu i PDV, pod uslovom da je do dana sačinjavanja POPDV i podnošenja PPPDV za taj poreski period primio račun dobavljača u kojem je iskazan obračunati PDV, pri čemu je datum izdavanja računa datum iz poreskog perioda u kojem je avans plaćen.
U slučaju kada račun dobavljača sa datumom izdavanja računa iz poreskog perioda u kojem je avans plaćen obveznik PDV-a primi nakon podnošenja PPPDV i POPDV za poreski period u kojem je platio avans, podatak o iznosu obračunatog PDV-a iskazuje u obrascu POPDV za poreski period u kojem je primio račun, dok podatak o osnovici iskazuje u poreskom periodu kada je plaćao avans. Ukoliko je dobavljač izdao avansni račun u poreskom periodu koji sledi nakon poreskog perioda u kojem je avans plaćen, a obveznik PDV-a primi račun do dana podnošenja poreske prijave PDV-a za poreski period u kojem je avans plaćen, podatak o iznosu obračunatog PDV-a u POPDV iskazuje za poreski period u kojem je primljen avansni račun. Dakle, osnovicu iskazujete u februaru, a iznos PDV-a u martu.
3 Primljeni avans – storno izdatog avansnog računa
Pitanje: U koju se poziciju POPDV obrasca evidentira storno izdatog avansnog računa iz prethodnog poreskog perioda?
Odgovor: U slučaju kada obveznik PDV-a vraća avans (npr. zbog raskida ugovora) u nekom od narednih poreskih perioda u odnosu na period kada je primio isti i iskazao ga u polju 3.9 POPDV, ne vrši korekciju već iskazanog iznosa avansa u polju 3.9 (ne umanjuje), već vrši smanjenje obračunatog PDV-a u polju 3.6 POPDV za iznos PDV-a koji je bio iskazan u polju 3.9 za poreski period u kojem je primljen avans.
4 Primljeni avans od stranog lica za rekonstrukciju objekta u Srbiji
Pitanje: Preduzetnik u sistemu PDV-a izvodi građevinske radove stranom pravnom licu na nepokretnosti koja se nalazi u Srbiji. Koja je PDV pozicija za primljeni avans iz inostranstva za početak gradnje i izdat avansni račun nerezidentu?
Odgovor: Članom 3. stav 1. tačka 3) Pravilnika o utvrđivanju usluga u vezi sa nepokretnostima za svrhu određivanja mesta prometa usluga, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano je da su izgradnja, rekonstrukcija, adaptacija, popravka, održavanje, čišćenje i rušenje objekta usluge na koje se primenjuje član 12. stav 6. tačka 1) Zakona o PDV-u, prema kome je mesto prometa usluga u vezi sa nepokretnostima Srbija ako se objekat nalazi u Srbiji. Međutim, ako nerezident kome pružate uslugu nije obveznik PDV-a u Srbiji, ne može se primeniti član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, pa na pruženu uslugu obračunavate PDV. U tom slučaju primljeni avans se u POPDV obrascu evidentira u polju 3.9.
Konačni račun za izvršeni promet evidentira se u polju 3.2, pri čemu se iskazuje ukupna osnovica (bez umanjenja po avansnim računima), a u polju „PDV” samo razlika u odnosu na PDV obračunat po avansnim računima koji su u tim poreskim periodima (kada su avansi primljeni) bili iskazivani na 3.9.
5 Avans plaćen licu koje nije obaveznik PDV-a
Pitanje: Da li se u POPDV obrazac unosi iznos avansa koji je dat licu koje nije obveznik PDV-a, pri čemu to lice nije ni izdalo avansni račun?
Odgovor: Plaćen avans dobavljaču koji nije obveznik PDV-a ne iskazuje se u POPDV obrascu u skladu sa Korisničkim uputstvom za iskazivanje podataka u pregledu obračuna PDV – obrascu POPDV (IV, januar 2020, str. 150): „U polju 8d.2 obrasca POPDV ne iskazuju se podaci o avansu plaćenom za nabavku dobara i usluga.”
PDV u građevinarstvu
1 Montiranje vatrosistema na postojeću instalaciju
Pitanje: Da li radovi korekcije instalacija sistema dojave požara i montaža opreme na već izvučenu kablovsku instalaciju, kao i prodaja dodatne opreme, kroz jedan račun mogu da se tretiraju kao građevinska usluga, kako bi se prilikom fakturisanja izvođač pozvao na čl. 10. stav 3. tačka 2) Zakona o PDV-u ili se fakturišu sa PDV-om?
Odgovor: U vezi sa postavljenim pitanjem polazimo od nekih mišljenja Ministarstva finansija.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-37/2016-04 od 30. 3. 2016. godine:
„Saglasno navedenom, dobrima iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra se:
– postavljanje instalacija (od materijala isporučioca) za sve vrste sistema tehničke zaštite za čije je funkcionisanje potrebna isključivo električna instalacija – protivpožarni sistem, video-nadzor, kontrola pristupa, kontrola radnog vremena (u daljem tekstu: sistemi tehničke zaštite) i isporuka opreme (npr. kamere i dr.) za te sisteme sa ugradnjom, kao aktivnost iz grupe 43.21 – Postavljanje električnih instalacija Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 11) Pravilnika;
– isporuka opreme za sisteme tehničke zaštite sa ugradnjom, kao aktivnost iz grupe 43.21 – Postavljanje električnih instalacija Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 11) Pravilnika.
Prema tome, kako za promet dobara iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, obveznik PDV – isporučilac dobara nije poreski dužnik, račun za taj promet, između ostalog, treba da sadrži i napomenu o odredbi Zakona na osnovu koje PDV nije obračunat, a koja može da glasi: ’PDV nije obračunat u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona’.”
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-92/2018-04 od 12. 3. 2019. godine:
„Međutim, kada je reč o isporuci sa sklapanjem i montažom UPS uređaja (električni uređaj koji obezbeđuje napajanje strujom u slučaju nestanka primarnog izvora struje), povezivanjem na postojeću električnu instalaciju i puštanjem u rad tog uređaja, mišljenja smo da je reč o prometu koji se ne smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.”
Na osnovu navedenog, po našem mišljenju, moglo bi da se zaključi da montiranje opreme vatrodojavnog sistema na postojeći sistem instalacija i isporuka dodatne opreme bez ugradnje ne predstavljaju promet iz oblasti građevinarstva.
2 Obrada drveta
Pitanje: Da li je obrada dasaka i drvne građe radi izrade scenografije usluga iz oblasti građevinarstva, tj. da li je poreski dužnik primalac usluge po čl. 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?
Odgovor: Uredbom o klasifikaciji delatnosti za grupu 16 (Prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja) propisano je da ista obuhvata proizvodnju proizvoda od drveta (npr. dasaka, ploča, furnira, sanduka, parketa, obloga, montažnih kuća od drveta itd.). Proizvodni proces obuhvata testerisanje, rendisanje, rezanje, profilisanje, laminiranje i sastavljanje drvenih proizvoda, počevši od oblovine koja se testeriše ili tesane drvne građe koja može da se reže dalje da bi se dobile daske, letve i drugi oblici. Tesana drvna građa ili drugo profilisano drvo može kasnije da se struže ili glača i da se sastavi u gotove proizvode.
Proizvođači su razvrstani u grupe prema vrsti proizvoda. Ovde nisu svrstane pilane.
Pomenuta grupa ne obuhvata:
– proizvodnju nameštaja, del. 31.0;
– montažu drvenih delova opreme i sl., del. 43.32, 43.33 i 43.39.
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju, obrada drveta (dasaka i građe) i izrada scenografije nije promet iz oblasti građevinarstva, pa prilikom fakturisanja ne mogu da se primene odredbe člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u.
3 Izrada bankina kao promet iz oblasti građevinarstva
Pitanje: Građevinska firma je izvela sledeće radove: izrada bankina kraj magistralnog puta (bankine su u vidu proširenja puta nasute kamenom – rađeno je skidanje sloja zemlje, nasipanje kamena i zbijanje podloge). Da li prilikom fakturisanja ove usluge obračunavamo PDV ili koristimo prenos poreske obaveze iz člana 10? Obe firme su obveznice PDV-a.
Odgovor: S obzirom na to da je bankina deo puta, odnosno proširenje puta, prema našem mišljenju, njihova izgradnja može da se klasifikuje u delatnost 42.11 – Izgradnja puteva i auto-puteva, tako da spada u usluge iz oblasti građevinarstva, pa je moguće primeniti odredbe člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u.
4 Izdavanje računa licu koje nije obveznik PDV-a
Pitanje: Naš klijent (koji je u sistemu PDV-a i bavi se elektroinstalacionim radovima) treba da fakturiše sledeće „Isporuka materijala i montaža opreme za ulazak bez ključa na objektu” za primaoce, od kojih je jedan stambena zajednica, a drugi agencija za održavanje zgrada. Primaoci računa nisu u sistemu PDV-a. Da li se fakturiše sa PDV-om?
Odgovor: Odredbe člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u primenjuju se samo ako je primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva obveznik PDV-a ili lice iz člana 9. Zakona o PDV-u (npr. organ grada, organ Republike). Ako se usluga fakturiše licu koje nije obveznik PDV-a, poreski dužnik je pružalac usluga, dakle fakturiše sa PDV-om.
5 Pogrešno izdat račun – umesto sa PDV-om uz prenos poreske obaveze
Pitanje: Glavni izvođač radova fakturisao je investitoru, stranom ogranku, radove po članu 10. Zakona o PDV-u. Da investitor nije u sistemu PDV-a saznao je godinu dana nakon izvedenih i primljenih radova. Da li je investitor poreski dužnik s obzirom na to da je knjižio račune po članu 10. i nije dao primedbu?
Odgovor: Iz opisane situacije sledi epilog da niko nije platio PDV. Bez obzira na to da li je investitor trebalo da bude u sistemu PDV-a u trenutku kada je primio račun izvođača, izvođač je izdao pogrešan račun i u obavezi je da izda ispravan račun (sa PDV-om), kao i da izmeni poresku prijavu u mesecu u kojem nije iskazao poresku obavezu.
6 Pogrešno izdat račun – sa PDV-om umesto uz prenos poreske obaveze
Pitanje: Od dobavljača sam u novembru 2019. godine dobila avansni račun, koji sam tada i platila. U računu je iskazana osnovica i PDV. Ja sam račun proknjižila sa odbitkom PDV-a jer su u pitanju ulazna vrata za magacin u koji se cele prethodne godine investira. Sada mi je stigao konačni račun u kome je u opisu navedeno „ulazna vrata sa ugradnjom”, pri čemu je iskazana i ista osnovica i isti iznos PDV-a koje sam ja iskoristila u avansnom računu. Da li su ovaj račun i avansni račun pogrešni?
Odgovor: Dobavljač račun treba da ispravi u slučaju da je:
- na njemu prikazan PDV, smatrajući da se ne radi o prometu iz oblasti građevinarstva, a da je naknadno utvrđeno suprotno (kao što je ovde slučaj), kao i
- (pogrešno) verujući da se radi o prometu iz oblasti građevinarstva nije iskazan PDV na računu, pozivajući se na član 10.2.3. Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Pogrešno izdat račun potrebno je stornirati i istovremeno izdati novi, ispravan račun.
Ova mogućnost predviđena je članom 44. Zakona o PDV-u.
Interes da isprave pogrešno izdat račun imaju obe ugovorne strane – i izdavalac i primalac računa. Primalac računa čak i više, s obzirom na to da u načelu u vezi sa ovim računom treba da ostvari pravo na odbitak PDV-a.
Ukoliko izvođač radova greškom iskaže PDV na računu za promet za koji je trebalo primeniti član 10.2.3. Zakona o PDV-u, primalac računa nema pravo odbitka tako iskazanog PDV-a, s obzirom na to da se radi o neispravnom PDV računu.
Izdavalac računa platiće PDV koji nije bio dužan da plati, a primalac računa čak ni tada nije u mogućnosti da ovaj PDV koristi kao odbitni, i to sve dok izdavalac ne stornira pogrešan i izda nov ispravan račun. Na novom ispravnom računu potrebno je naznačiti da se tim računom vrši storniranje prethodno izdatog, pogrešnog računa, kao i njegov broj i datum.
Dakle, kao primalac pogrešnog računa dužni ste da izmenite poresku prijavu jer ste koristili iskazani PDV iz prvobitnog (pogrešnog) računa za poreski period u kojem ste koristili navedeni odbitak. Naime, niste imali pravo na odbitak PDV-a s obzirom na to da se račun smatra neispravnim.
7 Ugovoreno održavanje nakon isporuke objekta
Pitanje: Građevinsko privredno društvo izgradilo je objekat naručiocu usluge. Naknadno je ugovorena obaveza pružaoca usluge građevinskog privrednog društva da naručiocu usluge po osnovu troškova održavanja i garancionih remonta plaća paušalni iznos od X evra. Naručilac (primalac) građevinske usluge je rezidentno pravno lice. Da li pomenuti osnov može da se smatra izmenom osnovice u smislu člana 21. Zakona o PDV-u?
Odgovor: Ako se radi o usluzi koja je ugovorena kao deo prometa dobra (objekta), prema našem mišljenju mogu da se primene odredbe člana 21. Zakona o PDV-u, koje se odnose na naknadno povećanje osnovice (u skladu sa članom 4. stav 6. Zakona o PDV-u). Ipak, ako je naknadna usluga dogovorena posebno i nezavisno od prometa objekta, radi se o posebnom prometu, koji se na takav način i fakturiše.
8 Podizvođač na deonici auto-puta
Pitanje: Država Srbija uradila je projekat za deonicu puta od X do Y, pri čemu je ista i naručilac posla. Glavni izvođač radova je nerezident – firma M. Firma iz Požarevca je podizvođač za određene građevinske radove i fakturiše firmi M. Da li na fakturi sme da se pozove na poresko oslobođenje na sledeći način: „Napomena o poreskom oslobođenju: Račun je oslobođen po članu 24. stav 2. i stav 16g Zakona o PDV-u i po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u”?
Odgovor: Kao podizvođač pružate usluge iz oblasti građevinarstva stranom pravnom licu (firmi M), koja je nosilac radova, odnosno sa kojom finansijer ima zaključen ugovor o izgradnji deonice auto-puta. Prema članu 42v stav 1. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, poresko oslobođenje iz člana 42b stav 1. ovog pravilnika obveznik može da ostvari za promet dobara i usluga koji neposredno vrši:
- finansijeru, odnosno
- stranom licu sa kojim finansijer ima zaključen ugovor o nabavci dobara i usluga,
pod uslovom da poseduje dokument kojim se potvrđuje da je promet dobara i usluga oslobođen od PDV-a (dalje: potvrda o poreskom oslobođenju za infrastrukturni projekat izgradnje auto-puta), koji popunjava, potpisuje, overava i izdaje ovlašćeno lice Centrale u tri primerka.
Osim toga, obveznik PDV-a koji neposredno vrši promet finansijeru (republičkom organu koji finansira realizaciju infrastrukturnog projekta), odnosno stranom licu sa kojim finansijer ima zaključen ugovor o nabavci dobara i usluga (firma M), može da ostvari pravo na poresko oslobođenje ukoliko je poreski dužnik za taj promet – pod uslovom da poseduje potvrdu o poreskom oslobođenju za infrastrukturni projekat izgradnje auto-puta. Znači, poresko oslobođenje ostvaruje obveznik koji je poreski dužnik za konkretan promet (pod uslovom da poseduje potvrdu o poreskom oslobođenju za infrastrukturni projekat izgradnje auto-puta). Tačnije, u slučaju prometa iz oblasti građevinarstva pri kojem je poreski dužnik primalac usluga, poresko oslobođenje ostvaruje to lice (ako je obveznik u sistemu PDV-a u Srbiji), a ne obveznik koji vrši promet (ovaj obveznik svakako ne obračunava PDV).
Suština je u tome da je lice koje ostvaruje poresko oslobođenje ONO lice koje je poreski dužnik za konkretan promet, a to može da bude:
- obveznik PDV-a koji vrši promet finansijeru ili stranom licu sa kojim finansijer ima zaključen ugovor o nabavci dobara i usluga (za promet za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a koji vrši promet) – u opisanom slučaju podizvođač, ako firma M nije obveznik PDV-a u Srbiji, pa zbog toga podizvođač ne može da primeni prenos poreske obaveze na nju i izda račun u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u;
- finansijer – republički organ koji finansira realizaciju infrastrukturnog projekta, kao poreski dužnik za promet koji mu vrši obveznik PDV-a, ili strano lice koje je evidentirano kao obveznik PDV-a u Srbiji;
- strano lice koje realizuje projekat ako je registrovano u sistemu PDV-a u Srbiji – u kom slučaju podizvođači rezidenti fakturišu bez PDV-a po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, pri čemu je ono (strano lice) oslobođeno od PDV-a (ne radi interni obračun).
Nezvaničan stav Poreske uprave i Ministarstva finansija je da se u kontekstu primene Pravilnika stranim licem smatra samo ono lice koje nije evidentirano kao obveznik PDV-a u Srbiji. Drugim rečima, ukoliko strano lice u Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, ali je evidentirano kao obveznik PDV-a, na njega se primenjuju pravila koja su propisana za domaće obveznike PDV-a. Dakle, ako je firma M, kojoj kao podizvođač pružate usluge iz oblasti građevinarstva, registrovana u sistemu PDV-a u Srbiji, ONA ima pravo na poresko oslobođenje, dok, kao podizvođač, svakako fakturišete građevinsku uslugu bez PDV-a (po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u), a na navedeni član pozivate se prilikom fakturisanja.
Ako firma M, kojoj kao podizvođač pružate usluge iz oblasti građevinarstva, nije registrovana u sistemu PDV-a u Srbiji, imate pravo na poresko oslobođenje, a prilikom fakturisanja pozivate se na član 24. stav 1. tačka 16g) Zakona o PDV-u, naravno pod uslovom da posedujete potvrdu o poreskom oslobođenju za infrastrukturni projekat izgradnje auto-puta.
Pravo na odbitak prethodnog poreza
1 Pravo na odbitak prilikom opremanja poslovnog prostora
Pitanje: Da li po osnovu nabavke osnovnog sredstva kuhinje (opremanje poslovnog prostora) i trpezarijskog stola imamo pravo na odbitak PDV-a?
Odgovor: Obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu opremanja administrativnih prostorija (poslovnog prostora). O tome je i Ministarstvo finansija izdalo Mišljenje br. 011-00-990/2018-04 od 21. 2. 2019. godine:
„U skladu za Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV koji nabavljena dobra u Republici koristi, odnosno koristiće ih za promet dobara, odnosno usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici, ima pravo da PDV obračunat za promet dobara prethodnog učesnika u prometu odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje ostalih uslova propisanih odredbama člana 28. Zakona. S tim u vezi, a uz ispunjenje navedenih uslova, obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija. Naime, počev od 15. oktobra 2015. godine, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 83/15), obveznik PDV, uz ispunjenje propisanih uslova, ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke predmetnih dobara.”
2 Pravo na odbitak prethodnog poreza po računu poljoprivrednika koji je izdat bez pečata
Pitanje: Da li su računi poljoprivrednika koji su u sistemu PDV-a, a izdati su bez pečata (ima potpis, JMBG i broj poljoprivrednog gazdinstva) punovažni i da li može da se koristi prethodni PDV po takvim fakturama?
Odgovor: Pravo na korišćenje prethodnog poreza, osim kada zadovolji materijalni uslov (korišćenje za obavljanje oporezive delatnosti), obveznik stiče tek kada ispuni i formalni uslov, a to je da poseduje račun izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV-u. Zakonom o PDV-u pečat NIJE propisan kao obavezan element računa. Dakle, po osnovu računa izdatog bez pečata svakako imate pravo na korišćenje prethodnog poreza, naravno uz pretpostavku da su ispunjeni gorenavedeni opšti uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u.
3 Pravo na odbitak prethodnog poreza po računu za vozilo koje je uneseno kao nenovčani kapital prilikom osnivanja društva
Pitanje: Jedan od osnivača preduzeća je, kao fizičko lice, kupio autobus i uneo ga prilikom osnivanja društva kao nenovčani kapital. Pošto na računu ima iskazan PDV, da li društvo ima pravo na odbitak PDV-a?
Odgovor: Za ostvarenje prava na odbitak prethodnog poreza neophodno je da budu ispunjeni materijalni i formalni uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u.
U opisanom slučaju ispunjen je materijalni uslov – pretpostavljamo da će se autobus koristiti u svrhu obavljanja oporezive delatnosti. Ipak, formalni uslov nije ispunjen jer račun ne glasi na obveznika PDV-a (društvo u koji je osnovno sredstvo uneseno), nego na fizičko lice (osnivača društva).
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju, društvo – obveznik PDV-a nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke autobusa koji je unesen kao ulog u društvo.
4 Pravo na odbitak prethodnog poreza po računima koji glase na zakupodavca
Pitanje: Sklopljen je ugovor o zakupu između fizičkog i pravnog lica. Po ugovoru o zakupu troškove električne energije snosi zakupac. Da li pravno lice ima pravo na odbitni PDV, s obzirom na to da račun Elektrodistribucije glasi na fizičko lice?
Odgovor: Da bi obveznik PDV-a mogao da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, potrebno je da budu kumulativno ispunjeni materijalni i formalni uslovi propisani članom 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona o PDV-u, obveznik može da ostvari ako, između ostalog, poseduje i račun izdat od strane drugog obveznika u prometu koji sadrži podatak o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa Zakonom o PDV-u, ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.
U skladu sa članom 42. stav 4. Zakona o PDV-u, račun naročito sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;
2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;
4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV-a koji je obračunat na osnovicu;
9) napomenu o odredbi Zakona o PDV-u na osnovu koje nije obračunat PDV;
10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.
U opisanom slučaju nije ispunjen formalni uslov iz člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u, što znači da obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu ulaznog računa za električnu energiju koji ne glasi na njega.
5 Pravo na odbitak prethodnog poreza kod obveznika koji se bavi posredovanjem pri izvozu
Pitanje: Da li društvo koje se bavi posredovanjem pri izvozu sme da koristi PDV u ulaznom računu?
Odgovor: Materijalni uslov za priznavanje prethodnog poreza, propisan članom 28. Zakona o PDV-u, glasi: „Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:
1) koji je oporeziv PDV-om;
2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a;
3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.”
Članom 24. stav 1. tačka 17) Zakona o PDV-u propisano je da se PDV ne plaća (sa pravom na odbitak prethodnog poreza) na usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz t. 1)–16) ovog stava. Izvoz dobara oslobođen je PDV-a i naveden u tački 2) pomenutog stava. Dakle, obveznik koji vrši posredovanje pri izvozu dobara ispunjava materijalni uslov za priznavanje prethodnog poreza iz člana 28. Zakona o PDV-u.
6 Naturalni rabat – pravo na odbitak PDV-a
Pitanje: Da li je moguće koristiti ulazni PDV kao odbitni ukoliko se roba stavlja na stanje radi dalje prodaje, u nekom od sledeća tri slučaja:
- gratis isporuka od strane dobavljača – na računu dobavljača iskazana je samo količina artikala, a nisu iskazane cene artikala, PDV, niti obaveza plaćanja prema dobavljaču;
- naturalnirabat – na računu dobavljača iskazane su cene artikala, PDV i imamo obavezu plaćanja dobavljaču u iznosu obračunatog PDV-a;
- naturalni rabat – na računu dobavljača iskazane su cene artikala, PDV, a ne postoji obaveza plaćanja dobavljaču ni za PDV?
Odgovor: Za promet dobara bez naknade važe sledeća pravila:
- poreska osnovica je nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa (to nije istorijska, tj. knjigovodstvena nabavna cena, već cena koja važi u momentu isporuke);
- isporučilac nema obavezu izdavanja računa, ali može to da uradi.
Posmatrano sa aspekta PDV-a, isporuka dobara na ime naknadnog naturalnog rabata ima karakter prometa bez naknade koji je oporeziv PDV-om ukoliko je isporučilac imao pravo na odbitak prethodnog poreza u prethodnoj fazi prometa (prilikom nabavke ili proizvodnje tih dobara). Prema odredbi člana 4. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u, sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se svaki drugi promet dobara (misli se na poklanjanje dobara), pod uslovom da PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može da se odbije u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija broj 413–00–102/2012–04 od 19. 6. 2012. godine: „Pored toga napominjemo, prometom bez naknade smatra se isključivo promet po osnovu kojeg obveznik PDV nema nikakvo potraživanje. S tim u vezi, ako obveznik PDV deklariše određeni promet kao promet bez naknade i za taj promet izda račun u kojem, između ostalog, iskaže PDV obračunat na osnovicu iz člana 18. st. 1. i 2. Zakona, a po tom osnovu ima potraživanje, taj račun ne smatra se računom koji je izdat u skladu sa Zakonom.”
Drugim rečima, ako je izvršen oporeziv promet dobara i usluga, a isporučilac od primaoca potražuje iznos obračunatog PDV-a, ne radi se o prometu bez naknade, već o prometu sa naknadom, pa se osnovica za PDV utvrđuje prema drugačijim pravilima. U tom smislu, ako je prodavac u računu obračunao PDV prema pravilima koja važe za promet bez naknade, a potražuje deo ukupne naknade (u iznosu PDV-a), takav račun smatra se neispravnim, pa kupac nema pravo na odbitak prethodnog poreza.
Ako prodavac ne potražuje od kupca ništa po osnovu naturalnog rabata (u računu piše da je iznos za plaćanje nula dinara), kupac ima pravo na odbitak prethodnog poreza.
7 Ispravka odbitka prethodnog poreza za opremu koja se izvozi
Pitanje: Da li se vrši ispravka odbitka PDV-a na opremu koja se izvozi, a nabavljena je 2018. godine, pri čemu je prilikom njene nabavke korišćen odbitni PDV?
Odgovor: U vezi sa postavljenim pitanjem dostavljamo izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-414/2013-04 od 10. 4. 2014. godine:
„Obveznik PDV-a koji je nabavio opremu za obavljanje delatnosti, u konkretnom slučaju štamparsku mašinu, i po tom osnovu ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza, a koji je pre isteka roka od pet godina izvršio promet predmetnog dobra koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza (otpremanje u inostranstvo), nema obavezu da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu za vršenje delatnosti, s obzirom na to da u ovom slučaju nisu prestali uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke predmetnog dobra.”
1 Iskazivanje podataka u obrascu POPDV
1.1 Primljen račun za uslugu posredovanja koju je pružio nerezident
Pitanje: Auto-prevoznik, PDV obveznik, koristi servis Timocom iz Nemačke radi ugovaranja usluga prevoza sa inostranim firmama, što znači da je Timocom posrednik. Timocom fakturiše svoje usluge, tj. korišćenje svog servisa mesečno, bez obzira na to da li je bilo prometa. Da li imamo obavezu obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku? I da li fakture Timocom knjižimo u POPDV 8d.3, kao usluge nabavljene u inostranstvu, odnosno da li je mesto prometa inostranstvo?
Odgovor: U skladu sa članom 4. stav 2. Pravilnika o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku, usluge posredovanja u prometu dobara i usluga ne oporezuju se porezom po odbitku.
U skladu sa članom 12. stav 2. Zakona o PDV-u, kada uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra/ju se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
U skladu sa članom 10. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u, poreski dužnik je, u smislu ovog zakona, primalac dobara i usluga ako strano lice nije obveznik PDV-a u Republici, nezavisno od toga da li u Republici ima stalnu poslovnu jedinicu i da li je ta stalna poslovna jedinica obveznik PDV-a u Republici.
Dakle, po osnovu primljene fakture radite interni obračun PDV-a. Primljeni račun inodobavljača za pruženu uslugu posredovanja unosi se u polje 8g.1, a interno obračunati PDV na 3a.2.
1.2 Izdavanje računa nakon predaje poreske prijave
Pitanje: Treba da izdamo još jednu fakturu za inokupca sa februarskim datumom. Kakav je postupak s poreskog aspekta, s obzirom na to da je POPDV za februar predat?
Odgovor: U slučaju da poreski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo Poreskoj upravi sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni, u skladu sa članom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U skladu sa stavom 3. istog člana, podnetu poresku prijavu poreski obveznik može da izmeni najviše dva puta podnošenjem izmenjene poreske prijave. U slučaju da poreski obveznik podnese izmenjenu PDV prijavu, smatraće se da greškom ili propustom u prvobitnoj poreskoj prijavi nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ZPPPA.
Izuzetno, a prema stavu 5. istog člana, poreski obveznik ne može da podnese izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza, kao i nakon pokretanja radnji poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. U skladu sa navedenim, poreski obveznik je dužan da podnese izmenjenu prijavu uvek kada ustanovi grešku ili propust. Obaveza podnošenja izmenjene PDV prijave postoji samo u slučaju kada postoji greška ili propust u prijavljivanju PDV obaveze (pod ovim se podrazumeva i situacija kada obveznik PDV-a iskaže veći iznos prethodnog poreza od onog na koji ima pravo da koristi kao odbitni).
S obzirom na to da je poreski prekršaj propisan za slučajeve manjeg iskazivanja obračunatog poreza u odnosu na iznos koji bi trebalo da bude iskazan, kao i da se promet iskazan u tabeli 11 POPDV obrasca ni ne unosi u poresku prijavu, nemate promene koje bi se iskazivale u poreskoj prijavi PPPDV. Na osnovu navedenog, po našem mišljenju, niste u poreskom prekršaju u smislu člana 178. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ako ne podnesete izmenjenu poresku prijavu.
1.3 Povraćaj plaćenog avansa
Pitanje: U januaru 2019. uplatili smo avans za građevinske radove i uradili interni obračun PDV-a. PDV smo evidentirali u polja 3a8 i 8e2 u POPDV obrascu, a osnovicu u polju 8b7. U decembru 2019. primili smo konačni račun za radove koji je manji od plaćenog avansa. Dobavljač će izvršiti povraćaj više plaćenog avansa. Kako da račun i storno avansni račun evidentiramo u obrascu POPDV?
Odgovor: Podatak o iznosu avansa koji se vraća, koji je u poreskom periodu u kojem je plaćen iskazan u polju 3a.8 obrasca POPDV, iskazuje se u polju 3a.5 obrasca POPDV sa predznakom „minus”. Pritom se u tom slučaju ne vrši smanjenje osnovice iskazane u polju 8b.7.
1.4 Datum izdavanja računa u mesecu koji sledi nakon meseca prometa
Pitanje: Potrebno nam je pojašnjenje u vezi sa ispravnošću knjiženja računa koji su pristigli u martu 2020. godine (sa datumom izdavanja u martu), a odnose se na februar, pri čemu poreska prijava za februar još uvek nije predata.
Odgovor: Polazeći od člana 28. stav 4. Zakona o PDV-u smatra se da su uslovi za odbitak prethodnog poreza ispunjeni zaključno sa danom ispunjenja poslednjeg uslova neophodnog za ostvarivanje ovog prava. Primera radi, ukoliko je usluga koja ispunjava materijalni uslov primljena u jednom poreskom periodu, a poreski obveznik primi račun u narednom poreskom periodu (kada se smatra da je ispunjen formalni uslov), smatraće se da je poreski obveznik stekao pravo da odbije prethodni porez u poreskom periodu u kojem je ispunjen formalni uslov kao poslednji propisani uslov.
Osim toga, isto je potvrđeno i u Korisničkom uputstvu za iskazivanje podataka u pregledu obračuna PDV-a – obrascu POPDV: „Pored toga, ako je račun izdat po isteku poreskog perioda u kojem je izvršen promet dobara, odnosno usluga, a obveznik PDV-a primi račun do dana podnošenja poreske prijave PDV-a za poreski period u kojem je promet izvršen, podatke o iznosu osnovice i iznosu obračunatog PDV-a iskazuje u polju 8a.2 obrasca POPDV za poreski period u kojem je račun primljen.”
Prema tome, ukoliko obveznik PDV-a izvrši odbitak PDV-a obračunatog od prethodnih učesnika u prometu, a nije imao pravo da taj PDV odbije kao prethodni porez ili se još uvek nisu stekli uslovi za ostvarivanje tog prava, biće dužan da podnese izmenjenu PDV prijavu. Prilikom podnošenja izmenjene PDV prijave, biće dužan da obračuna kamatu na iznos za koji je neosnovano umanjio poresku obavezu u poreskom periodu u kojem je pogrešno iskazao prethodni porez, počev od narednog dana od dana dospelosti umanjene poreske obaveze, pa do dana plaćanja. Ukoliko je, međutim, pogrešnim obračunom i korišćenjem prethodnog poreza, za koji još uvek nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za korišćenje, uvećao poreski kredit i nije umanjio iznos PDV-a za plaćanje, a nije se opredelio za povraćaj PDV-a, obveznik PDV-a ima obavezu da podnese izmenjenu PDV prijavu u kojoj će otkloniti predmetnu grešku, ali nije u obavezi da izvrši plaćanje tako iskazanog novčanog iznosa niti kamate na predmetni iznos. Dakle, ukoliko je promet dobara izvršen u februaru, a račun izdat sa datumom iz marta, (mesečni) obveznik PDV-a pravo na odbitak moći će da iskoristi tek kroz PDV prijavu za mart (u koju i unosi taj račun).
1.5 Pozajmica bez kamate – kada se unosi u POPDV obrazac
Pitanje: U POPDV obrazac u polje 2.6 unosi se obračun kamate za datu pozajmicu bez kamate, s tim što se to odnosi samo na pozajmicu datu povezanim pravnim licima bez kamate. Da li smo u pravu ili treba obračunavati kamatu i na pozajmicu datu bilo kom pravnom licu ako je data bez kamate, kao i bilo kom fizičkom licu (na primer zaposlenom)?
Odgovor: Navedeno se odnosi i na slučajeve kada je pozajmica odobrena zaposlenom – obračunava se kamata van dohvata ruke i unosi u 2.6. Međutim, u slučaju kada je pozajmica odobrena drugom pravnom licu u poslovne svrhe, a bez kamate, radi se o prometu koji nije predmet oporezivanja PDV-om. Podaci se ne unose u POPDV obrazac.
1.6 Obaveza za PDV po popisnim razlikama
Pitanje: Kada nastaje obaveza plaćanja PDV-a na manjak i rashod robe utvrđen godišnjim popisom (za mesečnog i tromesečnog obveznika)?
Odgovor: Poreska obaveza po osnovu utvrđenog manjka (PDV na manjak) nastaje u poreskom periodu kada je manjak utvrđen, odnosno kada je nadležni organ poreskog obveznika isti utvrdio. Znači, to zavisi od roka kada se vrši godišnji popis i donosi odluka o istom. Ako je odluka o usvajanju izveštaja o popisu donesena u januaru 2020. godine, na dan donošenja odluke, tačnije u tom mesecu nastaje obaveza obračunavanja PDV-a. Dakle, u poreskom periodu u kom je doneta odluka o usvajanju izveštaja o popisu obveznik vrši unos podataka o oporezivom rashodu dobara u polje 3.7 obrasca POPDV.
Napominjemo da se podaci o rashodu do količine utvrđene normativom na način definisan Uredbom ne iskazuju u obrascu POPDV jer nisu predmet oporezivanja PDV-om. Ovo isto važi i ako je rashod nastao usled više sile ili isteka roka trajanja, uz ispunjenje uslova propisanih Uredbom.
1.7 Kupljen putnički automobil na lizing
Pitanje: Kupili smo putnički automobil preko finansijskog lizinga. Lizing kuća izdala je račun u kom je za svaku stavku iskazan PDV (na vozilo, kamatu, troškove upisa u registar i odobrenje zahteva). Da li kamata i pripadajući PDV koji je iskazan u fakturi treba uneti u poresku prijavu i koje je najispravnije knjiženje kamate? Rate se plaćaju na osnovu plana otplate.
Odgovor: Kupovina putničkog automobila na lizing unosi se u polje 8a.2. Kasnije se pri plaćanju lizing rata ništa ne unosi u obrazac POPDV. Drugim rečima, prilikom inicijalnog priznavanja finansijskog lizinga korisnik predmeta lizinga u svojim poslovnim knjigama priznaje sredstvo u visini nabavne vrednosti u okviru računa grupe 02 – Nekretnine, postrojenja i oprema, kao i dugoročnu obavezu na računu 416 – Obaveze po osnovu finansijskog lizinga. U nabavnu vrednost predmeta lizinga ulazi vrednost predmeta lizinga i svi drugi troškovi koji su direktno nastali u vezi sa aktivnostima pregovaranja i obezbeđenja ugovora o lizingu (troškovi obrade zahteva, registracije ugovora o lizingu, troškovi montaže, pravne pomoći i sl.). U nabavnu vrednost predmeta lizinga uključuje se i PDV u slučaju nabavke putničkog automobila za koji korisnik lizinga nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Isto važi i u slučaju kada nabavku opreme (putnički automobil ili neka druga oprema) vrši obveznik koji nije u sistemu PDV-a.
Tokom trajanja ugovora o lizingu korisnik lizinga, u skladu sa planom otplate, vrši plaćanja lizing rate koja sadrži i glavnicu i kamatu. Iz tog razloga korisnik lizinga prilikom knjiženja lizing ratu treba da razdvoji na dva dela:
– otplata glavnice (knjiženje se vrši zaduženjem računa 416, uz odobrenje računa 241) i
– plaćanje kamate (knjiženje se vrši zaduženjem računa 562, uz odobrenje računa 241).
1.8 Promet bez naknade u poslovne svrhe
Pitanje: Naše preduzeće ima liniju tehničkog pregleda. Neka pravna i fizička lica častimo besplatnim tehničkim pregledom. Da li se ovakav promet, pri kojem nam neće biti plaćena usluga, iskazuje u rubrici 3.7 obrasca POPDV?
Odgovor: U skladu sa članom 5. stav 4. tačka 2) sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade u neposlovne svrhe. Kada obveznik PDV-a preduzima određene aktivnosti ili radnje kojima bez naknade čini pogodnost nekom drugom licu, ali sa ciljem da unapredi svoju delatnost i poveća obim sopstvenog prometa ili smanji troškove, što u krajnjoj liniji znači da poveća svoje prihode ili smanji rashode, ti poslovi i radnje ne izjednačavaju se sa prometom dobara uz naknadu. Znači, ako konkretnim postupkom – besplatnim tehničkim pregledom direktno utičete na povećanje svojih prihoda, besplatna usluga ne izjednačava se sa prometom uz naknadu i podaci se ne iskazuju u POPDV obrascu jer ne postoji predmet oporezivanja PDV-om.
Međutim, u praksi često nije lako utvrditi šta je cilj preduzimanja neke aktivnosti za koju nije naplaćena naknada. U takvim situacijama obveznici snose rizik da usled neadekvatne dokumentovanosti poreski organi mogu da im ospore pružanje usluga bez naknade u poslovne svrhe, pa da obračunaju PDV na izvršeni promet kao da je on izjednačen sa prometom usluga uz naknadu u skladu sa odredbama Zakona o PDV-u. Kako bi se navedeni rizik kontrolisao, preporučujemo da se pružanje usluga bez naknade u poslovne svrhe, odnosno cilj i razlog pružanja te usluge dokumentuju pisanim dokazima na odgovarajući način. U suprotnom, ako se ne radi o pružanju usluga bez naknade u poslovne svrhe, promet se evidentira u polju 3.7.
1.9 Nabavka opreme i prodaja iste u okviru pružene građevinske usluge
Pitanje: Podizvođač kupuje opremu – mašinu koja se ugrađuje u građevinski objekat kupca, i to sa PDV-om. Kako se u POPDV obrascu evidentira ulazni i izlazni račun po ovoj transakciji?
Odgovor: Ulazni račun dobavljača mašine obveznik evidentira u polju 8a.2 (pretpostavili smo da se radi o kupovini opreme od domaćeg dobavljača, obveznika PDV-a).
Ako se kupcu izdaje račun u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, odnosno ako se radi o prometu iz oblasti građevinarstava, promet se evidentira u polju 3.4.
Ako se kupcu izdaje račun za mašinu, pri čemu je isporučilac mašine poreski dužnik, odnosno ne radi se o prometu iz oblasti građevinarstva, promet se evidentira u polju 3.2.
1.10 Data donacija – oprema koja je nabavljena uz poresko oslobođenje
Pitanje: Preduzeće X donira preduzeću Y opremu. X je (2012. godine) dobio tu opremu u okviru donacije od NR Kine, a shodno propisima i podnetoj dokumentaciji Uprava carina nije obračunala carinu i PDV. Da li je X sada, prilikom doniranja opreme preduzeću Y, u obavezi da obračuna PDV? Kako se ovaj posao evidentira u POPDV obrascu?
Odgovor: Prilikom davanja donacije obveznik – davalac donacije nije u obavezi da obračuna PDV samo ako prilkom nabavke dobra (koje sada donira) nije imao pravo da koristi prethodni porez.
U slučaju kada pri nabavci dobra koje je predmet donacije obvezniku PDV-a nije bio obračunat PDV, već je promet tog dobra bio predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava (npr. putnički automobil) ili porezom na promet (promet izvršen pre 1. januara 2005. godine), ili je nabavljen uz poresko oslobođenje, prilikom poklanjanja (prometa bez naknade) tog dobra obveznik PDV-a ima obavezu da obračuna i plati PDV, s obzirom na to da prilikom nabavke predmetnog dobra nije mogao da odbije prethodni porez jer mu on nije bio ni obračunat.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-2677/2009-04 od 21. 4. 2009. godine: „Kada obveznik PDV-a izvrši promet bez naknade dobara nabavljenih uz poresko oslobođenje, dužan je da po tom osnovu obračuna i plati PDV na osnovicu utvrđenu u skladu sa odredbama člana 18. st. 1. i 2. Zakona, s obzirom na to da u ovom slučaju obveznik PDV-a nije mogao da koristi pravo na odbitak prethodnog poreza jer mu PDV u prethodnoj fazi prometa dobara nije bio ni obračunat.”
Ovaj promet evidentirate na rednom broju 3.7 obrasca POPDV.
1.11 Uplatno mesto platne institucije
Pitanje: Sa platnom institucijom sklopili smo ugovor i postali njeno uplatno mesto. U dogovoru sa njom ispostavljaćemo joj račun za uslugu pozivajući se na član 25. stav 1 tačke 5) i 6) Zakona o PDV-u. Da li se ovaj promet evidentira u rubriku 2.1. obrasca POPDV?
Odgovor: U skladu sa Korisničkim uputstvom, u polju 2.1 obrasca POPDV iskazuju se podaci o iznosu naknade za promet iz člana 25. stav 1. Zakona, prema kojem se PDV ne plaća u prometu novca i kapitala, uključujući:
– poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekućim i žiro računima, nalozima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama (član 25. stav 1. tačka 5) Zakona);
– poslovanja i posredovanja u poslovanju novčanim potraživanjima, čekovima, menicama i drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga lica (član 25.stav 1. tačka 6) Zakona).
Zakonom o PDV-u propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga omogućavanja uplate gotovog novca na platni račun, tj. račun na kojem se evidentira stanje elektronskog novca (uplatom na prodajnim mestima distributera, uplatom putem e-banking sistema banaka, odnosno gotovinom preko uplatnice, kao i davanjem naloga za prenos sredstava sa računa banke), isplate gotovog novca sa platnog računa na prodajnim mestima distributera (tzv. otkup elektronskog novca), prenosa novčanih sredstava sa platnog na drugi platni račun (korišćenjem aplikacije na mobilnom telefonu), platnih transakcija, tih plaćanja sa platnog računa (npr. kupovina dobara putem interneta), kao i transfera novca (koji podrazumeva da pošiljalac novca – vlasnik platnog računa na prodajnom mestu distributera šalje novac primaocu novca, a da primalac novca na prodajnom mestu distributera, bez obaveze da poseduje platni račun, primi poslati novac u gotovini), koje se pružaju u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge. Prema tome, na naknadu za usluge isplate gotovog novca sa platnog računa, platnih transakcija i transfera novca, koje obveznik PDV-a – institucija elektronskog novca pruža vlasnicima platnih računa, PDV se ne obračunava i ne plaća. Takođe, na naknadu za usluge posredovanja pri uplati novca na platni račun, isplate gotovog novca sa platnog računa i transfera novca, koje pruža obveznik PDV-a – distributer, PDV se ne obračunava i ne plaća.
Po osnovu prometa predmetnih usluga obveznik PDV-a – institucija elektronskog novca, odnosno distributer nema pravo na odbitak prethodnog poreza.
1.12 Datum obračuna kamate nakon perioda prometa
Pitanje: Imam tri dugoročna kredita. Kamatu po kreditima banka skida obično od 2. do 4. u mesecu po proporcionalnoj metodi i kursu na dan, a u obračunu kamate koji nam šalje piše „period obračuna npr. od 1. 1. 2020. do 1. 2. 2020”. Da li iznos kamate prikazujem u POPDV za mesec kada je banka skinula zaduženje sa tekućeg računa? Ranije sam interno obračunavala iznos kamate po planu otplate i prikazivala za mesec na koji se kamata odnosi i po kursu poslednjeg dana u mesecu, bez obzira na to što je plaćeno u mesecu koji sledi. Napominjem da mi je ranije obračun kamate glasio od npr. 1. 1. 2020 do 31. 1. 2020.
Odgovor: Prema našem mišljenju, podatak se iskazuje u polju 8v.2 obrasca POPDV za poreski period na koji se obračun odnosi, bez obzira na to što je kamata plaćena u narednom mesecu. I u slučaju da banka ne izdaje mesečni obračun kamate, a posedujete plan otplate kredita u kojem je obračunata kamata na mesečnom nivou, podatak o iznosu kamate iskazujete na poslednji dan u mesecu, bez obzira na to što je plaćanje kamate početkom narednog meseca. Dakle, i plan otplate smatra se dokumentom kojim se dokazuje poslovna promena. Ipak, potrebno je pogledati datum kada je izdat obračun kamate.
U Korisničkom uputstvu za iskazivanje podataka u pregledu obračuna PDV-a – obrascu POPDV navedeno je sledeće: „Podatke o iznosu naknade za promet dobara i usluga iz čl. 24. i 25. Zakona za koji postoji obaveza izdavanja računa u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o računima, obveznik PDV-a – primalac iskazuje u obrascu POPDV za poreski period u kojem je promet izvršen ako je do dana sačinjavanja pregleda obračuna PDV-a i podnošenja poreske prijave PDV za taj poreski period primio račun u kojem su kao datum prometa i datum izdavanja računa navedeni datumi iz poreskog perioda u kojem je promet izvršen. Ako tako izdat račun obveznik PDV-a primi posle podnošenja poreske prijave PDV za poreski period u kojem je izvršen promet, podatke iskazuje u obrascu POPDV za poreski period u kojem je primio račun. Pored toga, ako je račun izdat po isteku poreskog perioda u kojem je izvršen promet, a obveznik PDV-a primi račun do dana podnošenja poreske prijave PDV za poreski period u kojem je promet izvršen, podatke o iznosu naknade, odnosno vrednosti prometa iskazuje u polju 8v.2 obrasca POPDV za poreski period u kojem je račun primljen.”
Dakle, prema ovom uputstvu, ako je datum izdavanja obračuna kamate 31. 1. (za obračun kamate za januar), kamatu unosite u januarsku prijavu, a ako je datum obračuna kamate 1. 2. (za obračun kamate za januar) – u februarsku poresku prijavu.
1.13 Jedinstvena usluga ili prefakturisanje troškova
Pitanje: Preduzeće vrši ugradnju plina na motorna vozila. Za usluge ugradnje angažuje drugu firmu, kao i za kupovinu plina za testiranje vozila. Kada ispostavlja fakturu kupcu kome je ugrađen plin, stavke su sledeće:
- ugradnja plina sa delovima,
- prefakturisanje usluga ugradnje i
- prefakturisanje plina za testiranje.
Da li stavke 2 i 3 imaju klasičan tretman prefakturisanja i ne ulaze u obrazac POPDV?
Odgovor: S obzirom na to da obveznik pruža uslugu ugradnje plina na motornim vozilima, prema našem mišljenju radi se o pružanju jedinstvene usluge, pa sve zajedno čine osnovicu za obračun PDV-a i kao jedinstven promet unosi se u POPDV obrazac. Obveznik je pružio kompletnu uslugu, bez obzira na to da li pojedini deo usluge pruža sam ili je za to angažovao druga lica.
U skladu sa članom 17. Zakona o PDV-u, poreska osnovica prilikom prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (dalje: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
U osnovicu se uračunavaju i:
1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a;
2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-115/2018-04od 15. 10. 2018. godine: „Prema tome, kada se obveznik PDV-a – prodavac ječma ugovorom obavezao da će ječam koji prodaje prevesti do određenog mesta, pri čemu je tim ugovorom opredeljena posebna naknada za isporuku ječma i posebna naknada za prevoz tog ječma, sa aspekta Zakona obveznik PDV-a izvršio je samo promet ječma. Osnovicu za obračunavanje PDV-a za promet ječma u ovom slučaju čini iznos naknade (zbir iznosa naknade za isporuku ječma i iznosa naknade za prevoz ječma) koji obveznik PDV-a – prodavac ječma prima ili treba da primi za predmetni promet od primaoca ječma ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (dalje: subvencije), u koju nije uključen PDV.
Napominjemo, kada obveznik PDV-a – prodavac ječma ne prevozi ječam svojim prevoznim sredstvima, već za uslugu prevoza angažuje drugog obveznika PDV-a, obveznik PDV-a – prodavac ječma ima pravo da PDV obračunat po poreskoj stopi od 20% i iskazan u računu obveznika PDV-a – prevoznika, odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom.”
1.14 Evidentiranje date novčane pomoći
Pitanje: Mesečno isplaćujemo novčanu pomoć za maloletnu decu zaposlenog koji je preminuo. Da li je ispravno da se u odluci pozovemo na član 120. stav 1. Zakona o radu i da li imamo pravo na isplatu takve pomoći? Da li se prilikom obračuna obračunava porez od 10% ili 20%? Da li se unosi u POPDV obrazac?
Odgovor: Poslodavci ovakve isplate mogu da izvrše sa pozivom na član 9. stav 1. tačka 30) Zakona o porezu na dohodak građana, u kome stoji da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad, odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za neku njihovu aktivnost u odnosu na davaoca – u iznosu do 13.248 dinara godišnje, ostvareno od jednog isplatioca. Navedeni neoporezivi iznos primenjuje se od 1. 2. 2020. do 31. 1. 2021. godine.
Da bi obavljala ovakve isplate, pravna lica moraju da ih predvide svojim aktima, a odluku o isplati (rešenje) donosi nadležni organ poslodavca. Pri tome treba imati u vidu da navedena isplata fizičkom licu koje nije zaposleno kod poslodavca ima karakter troškova koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, pa se stoga ti troškovi ne priznaju na teret rashoda u poreskom bilansu poslodavca – isplatioca (saglasno članu 7a tačka 8) Zakona o porezu na dobit pravnih lica). Prema tome, novčane pomoći licima koja nisu zaposlena kod poslodavca mogu se isplaćivati (po odluci nadležnog organa poslodavca i uz podnošenje određene dokumentacije od fizičkog lica kao opravdanja za zahtev) bez plaćanja ikakvih poreskih obaveza do isplate od 13.248 dinara godišnje od jednog isplatioca, što znači i bez podnošenja ikakve dokumentacije poreskim organima.
Međutim, kada se ova novčana pomoć licima koja nisu zaposlena kod poslodavca isplaćuje iznad iznosa od 13.248 dinara godišnje od jednog isplatioca, ta isplata iznad neoporezive granice dobija karakter drugih – ostalih prihoda, koji po svojoj prirodi čine dohodak pravnog lica. Konkretno, na iznos isplate preko 13.248 dinara godišnje od jednog isplatioca plaća se porez po stopi od 20% na osnovicu koju čini razlika između ostvarenog prihoda i neoporezivog iznosa, a osnovica za obračun poreza dobija se iz formule: Osnovica poreza = (Iznos isplate – 13.248) : 0,80
Na ovako dobijenu osnovicu poreza obračunava se porez po stopi od 20%, pri čemu je obveznik ovog poreza fizičko lice koje je ostvarilo navedeni prihod.
Porez se na ovu isplatu obračunava i plaća po odbitku, što znači da je poslodavac – isplatilac, kao poreski platac, dužan da za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod porez obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda (840-4848-37, šifra plaćanja 254). Prilikom isplate, uz uplatu poreza, poslodavac Poreskoj upravi podnosi i obrazac PPP-PD, dok se ovi prihodi u obrascu prijavljuju pod OVP 633.
Prema našem mišljenju, data pomoć fizičkom licu ne iskazuje se u POPDV obrascu u skladu sa opštim smernicama iz Korisničkog uputstva, prema kome se u obrascu POPDV ne iskazuju podaci o transakcijama, aktivnostima i drugim poslovnim promenama za koje Pravilnikom nije propisana obaveza iskazivanja. Primera radi, u obrascu POPDV ne iskazuju se podaci o naknadi štete, novčanim donacijama, kamatama na depozite po viđenju, kamatama zbog neblagovremenog plaćanja (zakonskih i ugovorenih), isplatama zarada zaposlenim licima, prometu dobara i usluga koji se vrši bez naknade, a koji nije predmet oporezivanja PDV-om, iznosu novčanih sredstava naplaćenih u ime i za račun drugog lica i dr.
1.15 Isplaćena naknada po ugovoru o dopunskom radu
Pitanje Da li je potrebno da se ugovor o dopunskom radu sa fizičkim licem evidentira u POPDV obrazac?
Odgovor: U skladu sa Korisničkim uputstvom, u polju 8d.2 obrasca POPDV iskazuju se, između ostalog, i podaci o angažovanju fizičkih lica na osnovu ugovora van radnog odnosa. U skladu sa članom 202. Zakona o radu, dopunski rad spada u rad van radnog odnosa.
2 Ostala pitanja iz oblasti PDV-a
2.1 Rezervni deo ugrađen u Srbiji, a isporučen stranom pravnom licu
Pitanje: Firma sa sedištem u Bugarskoj kupuje od nas rezervne delove za automobil, koji će biti ugrađeni u servisu u Beogradu, koji je posebna firma. Kupac traži da mu delove prodamo bez zaračunatog PDV-a. Izvoznu dokumentaciju ne možemo da pripremimo jer su delovu ugrađeni. Kako treba da postupimo u ovom slučaju?
Odgovor: Kao što ste i sami naveli, da biste koristili oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 2) Zakona o PDV-u, morate da posedujete izvoznu dokumentaciju (overen JCI).
Članom 11. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u propisano je da je mesto prometa dobara ono mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku isporuke (ako se dobro isporučuje bez otpreme odnosno prevoza), a tačkom 1) istog člana da je mesto prometa dobra mesto u kome se nalazi u trenutku slanja do trećeg lica (firma koja je ugradila rezervni deo) po nalogu primaoca (bugarski klijent).
S obzirom na navedeno, a po osnovu našeg razumevanja podataka iz postavljanog pitanja, u obavezi ste da izdate račun za prodati rezervni deo sa PDV-om.
2.2 Iznajmljivanje opreme stranom pravnom licu
Pitanje: Firma obveznik PDV-a, sa sedištem u Beogradu, vrši iznajmljivanje video i audio opreme firmi iz Bugarske za događaj u Beogradu. Da li se na izlaznoj fakturi obračunava i iskazuje PDV?
Odgovor: Prema opštem pravilu iz člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u, ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Iz ugla člana 12. stav 2. Zakona o PDV-u, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra/ju se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave sa sedištem u Republici;
3) strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.
Znači, ako uslugu iznajmljivanja opreme pružate bugarskoj firmi koja je u Bugarskoj registrovana u sistemu PDV-a (ili drugog poreza na potrošnju), smatra se da uslugu pružate poreskom obvezniku, a mesto prometa u ovom slučaju je Bugarska (gde je sedište primaoca usluge). U ovom slučaju na fakturi ne obračunavate PDV, a napomena na njoj može da glasi „PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u.”
2.3 Marketinške usluge Gugla pružene rezidentu koji nije obveznik PDV-a
Pitanje: Domaća firma koja nije u sistemu PDV-a koristila je marketing usluge Gugla i usluge američke firme iz Kolorada. Ne posedujemo potvrde o rezidentnosti. S obzirom na to da korisnik usluga nije obveznik PDV-a, da li ima neke poreske obaveze po ovom poslu?
Odgovor: U skladu sa članom 12. stav 3. Zakona o PDV-u, kada uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra/ju se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Dakle, u slučaju kada uslugu pruža strano lice koje nije evidentirano kao obveznik PDV-a u Srbiji, poreskim obveznikom smatraju se praktično sva pravna lica, državni organi (uključujući i organe lokalne samouprave) i preduzetnici iz Srbije ili inostranstva (nezavisno od toga da li su registrovani kao obveznici PDV-a ili nekog drugog oblika poreza na potrošnju), osim fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost kao trajnu aktivnost. Znači, radite interni obračun PDV-a i podnosite poresku prijavu. U opisanom slučaju poreska prijava dostavlja se na obrascu PP PDV u roku od deset dana po isteku poreskog perioda u kojem je nastala poreska obaveza (npr. do 10. marta, ako je obaveza nastala u februaru).
U skladu sa članom 13. Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave, „lice koje nije obveznik PDV-a, a koje je za promet dobara i usluga za koji postoji obaveza obračunavanja PDV-a poreski dužnik u skladu sa Zakonom, u obrascu PPPDV iskazuje podatke o obračunatom PDV-u i poreskoj obavezi, i to:
1) pod rednim brojem 3 – u polju 103 iznos obračunatog PDV-a za promet po opštoj stopi PDV-a;
2) pod rednim brojem 4 – u polju 104 iznos obračunatog PDV-a po posebnoj stopi PDV-a;
3) pod rednim brojem 5 – u polju 105 zbir iznosa iz polja 103 i 104;
4) pod rednim brojem 10 – iznos poreske obaveze po osnovu PDV-a.”
U skladu sa članom 2. Pravilnika o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku, usluge reklame i propagande, uključujući i usluge oglašavanja, ne oporezuju se porezom po odbitku. Dakle, obveznik ne podnosi poresku prijavu za porez po odbitku (PDPO/S) u skladu sa članom 2. stav 6. Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po odbitku na prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica.
2.4 Prisustvovanje kongresu u inostranstvu ili organizovanje kongresa u inostranstvu na zahtev korisnika
Pitanje: Inofirma za poreskog obveznika u inostranstvu organizuje kongres. Postoji ugovor i POR obrazac. Da li se u tom slučaju radi interni obračun ili se samo ceo iznos knjiži na 8d3, bez obaveze da se radi interni obračun?
Odgovor: Prema odredbama člana 12. stav 6. tačka 4) podtačka (1) Zakona o PDV-u, mestom prometa usluga smatra se mesto gde su usluge stvarno pružene, ako se radi o uslugama koje se odnose na prisustvovanje kulturnim, umetničkim, sportskim, naučnim, obrazovnim, zabavnim ili sličnim događajima (sajmovi, izložbe i dr.), uključujući i pomoćne usluge u vezi sa prisustvovanjem tim događajima. Dakle, u slučaju navedenih usluga nije relevantno kome su usluge pružene, već gde su pružene. Ako su usluge pružene u inostranstvu, promet nije predmet oporezivanja PDV-om.
Za razliku od navedenih usluga u vezi sa prisustvovanjem navedenim događajima, mesto prometa usluga organizovanja ovih događaja određuje se na različite načine, u zavisnosti od toga ko je primalac te usluge, i to:
- ako je usluga organizatora događaja pružena poreskom obvezniku – mesto prometa određuje se na osnovu opšteg pravila, što znači na osnovu sedišta primaoca usluge (član 12. stav 4. Zakona o PDV-u);
- ako je usluga organizatora događaja pružena licu koje nije poreski obveznik – mesto prometa određuje se na osnovu mesta gde je usluga stvarno pružena (član 12. stav 6. tačka 4) podtačka (2) Zakona o PDV-u).
Znači, ako se radi o prisustvovanju kongresu koji se održava u inostranstvu (na kongresu učestvujete vi i drugi prijavljeni (različiti) učesnici), ne radite interni obračun jer je mesto pružanja usluge inostranstvo. U obrazac POPDV unosite na poziciju 8d.3. Međutim, ako je inofirma (koja nije poreski obveznik u Srbiji) organizovala kongres za poreskog obveznika (na njegov zahtev), mesto prometa usluge određuje se na osnovu opšteg pravila, što znači na osnovu sedišta primaoca usluge pošto je usluga pružena poreskom obvezniku. Pošto je sedište primaoca usluge Srbija, u skladu sa stavom 2. člana 12. Zakona o PDV-u smatrate se poreskim dužnikom. Radite interni obračun PDV-a, a u obrascu POPDV podatke unosite u polja 8g.1, 3a.2 i 8e.2 (ako su ispunjeni opšti uslovi za odbitak prethodnog poreza).
2.5 Promet izvršen inostranom obvezniku – mediji i korišćenje intelektualne svojine
Pitanje: 1. Pravno lice iz Srbije, obveznik PDV-a, treba da fakturiše pravnom licu iz Crne Gore usluge iz oblasti medija. Da li su te usluge oslobođene PDV-a i po kom članu Zakona o PDV-u?
- Pravno lice iz Srbije, obveznik PDV-a, treba da fakturiše pravnom licu iz Crne Gore po ugovoru o franšizi pravo korišćenja intelektualne svojine (brend). Da li je ta vrsta prometa oslobođenja PDV-a i po kom članu zakona o PDV-u ?
Odgovor: Odgovor na oba pitanja je identičan.
Stavom 2. člana 12. Zakona o PDV-u propisano je da se poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatraju i strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište. Osim toga, stavom 4. istog člana propisano je da, ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Članom 5. stav 3. tačka 1) Zakona o PDV-u propisano je da se prometom usluga u smislu ovog zakona smatra i prenos, ustupanje i davanje na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine.
Na osnovu navedenog mesto prometa pruženih usluga iz oblasti medija, kao i usluga davanja na korišćenje prava intelektualne svojine jeste inostranstvo. Naravno, uz pretpostavku da je strano pravno lice – primalac usluga – registrovan za PDV u svojoj državi. Ovaj promet unosi se u POPDV obrazac u polje 11.1.
Pored toga, u računu za usluge za koje se smatra da su izvršene u inostranstvu obveznik PDV-a navodi naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa, mesto i datum izdavanja i redni broj računa, naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa (pri čemu podatak o PIB-u stranog lica nije obavezan, ali se preporučuje), vrstu i obim usluga, datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja, ukupan iznos naknade za izvršeni promet usluga i napomenu o odredbi Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV, koja može da glasi: „PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona.”
2.6 Knjižno odobrenje za rabat
Pitanje: Klijent nam je izdao račun za rabat na ime avansnog plaćanja, a za tu vrstu rabata trebalo bi da nam izdaju knjižno zaduženje. Potrebno nam je stručno mišljenje u vezi sa tim, s obzirom na to da nam se ovaj slučaj pojavljuje sve češće.
Odgovor: Prema članu 15. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci, kada se posle izvršenog prometa dobara i usluga promeni naknada za taj promet, obveznik PDV-a izdaje:
- dokument o povećanju ili smanjenju naknade, odnosno
- dokument o povećanju ili smanjenju osnovice.
U slučaju naknadnog odobravanja rabata kupcu, radi se o izmeni poreske osnovice po osnovu prometa koji je već ranije realizovan, pa sam čin naknadnog odobravanja kupca, odnosno korisnika za dodatne iznose nema karakter novog prometa. Kao što i sam naziv govori, radi se o izmeni osnovice koja je utvrđena u momentu prometa. U skladu sa tim, po osnovu izmene osnovice ne izdaje se račun, već dokument o izmeni osnovice (knjižno odobrenje) u kojem ne treba iskazivati podatke kao da je izvršen neki novi promet. Isto se primenjuje i u slučaju naknadnog terećenja kupca – kada se izdaje knjižno zaduženje kao dokument o povećanju osnovice.
U slučaju smanjenja osnovice (npr. odobravanje naknadnog popusta ili rabata), dobavljač izdaje dokument na osnovu kojeg primalac treba da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza i o tome pisano obavesti dobavljača (osim u slučaju kada kupac nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu konkretnog prometa). Posmatrano iz ugla kupca (primaoca dokumenta), može se reći da je on dužan da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u slučaju kada je ugovorena naknada smanjena, nezavisno od toga da li je dokument o smanjenju osnovice formalno (ne)ispravan. S obzirom na to da se radi o ispravci odbitka prethodnog poreza, izvesno je da poreski organ ništa neće osporavati zbog eventualne formalne neispravnosti dokumenta o smanjenju naknade.
U slučaju povećanja osnovice (npr. naknadno zaračunavanje sporednih troškova), dobavljač izdaje dokument o povećanju osnovice u kojem obračunava PDV, dok primalac takvog dokumenta može da koristi pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa opštim uslovima. Posmatrano iz ugla kupca koji treba da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu PDV-a koji je obračunat na uvećanje naknade, važno je da dokument o povećanju osnovice bude izdat u skladu sa Zakonom. Naime, podsećamo na to da je jedan od osnovnih uslova za odbitak prethodnog poreza da obveznik PDV-a poseduje račun ili drugi dokument koji je izdat u skladu sa Zakonom. Znači, ako dokument o povećanju osnovice nije izdat u skladu sa Zakonom, obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza, odnosno ako odbije prethodni porez, postoji veliki poreski rizik da mu to pravo bude osporeno od strane poreskog organa. U skladu sa navedenim, izdavanje formalno ispravnog dokumenta o povećanju osnovice prvenstveno je u interesu primaoca takvog dokumenta.
2.7 Prefakturisanje troškova zakupa predstavlja izmenu poreske osnovice
Pitanje: Da li se prefakturisanje troškova struje i ostalih komunalnih usluga po računima javnih preduzeća zakupcu kome izdajemo lokal u zakup radi kroz fakturu ili kroz knjižno zaduženje? I koji POPDV stav treba navesti u računu, odnosno zaduženju?
Odgovor: Izdaje se knjižno zaduženje jer prefakturisani troškovi zakupa ne predstavljaju novi promet iz aspekta PDV-a, već deo zakupnine. Zbog toga zakupodavac nije u obavezi da izda račun shodno članu 42. Zakona o PDV-u, jer ne dolazi do novog prometa, već se radi o izmeni, tj. povećanju PDV osnovice u smislu člana 21. Zakona o PDV-u.
U vezi sa tim i Ministarstvo finansija objavilo je Mišljenje br. 430-00-503/2018-04 od 15. 10. 2018. godine, koje smo mi objavili u broju 5/2019, str. 55, u kojem je pojašnjen i tretman ovih troškova, a na strani 56 prikazano je i knjiženje, kao i primer knjižnog odobrenja.
Zakupodavac iskazuje prefakturisane troškove zakupa na broju 3.5 obrasca POPDV, i to u periodu kada je izmena nastala (kada je obračunao troškove po primljenim računima i prefakturisao ih zakupcu). Na primer, račun za zakup za mart izdat je 31. 3. 2020. (i taj promet evidentiran je u poreskoj prijavi u martu). U aprilu stižu računi za režije, pa izdajete knjižno zaduženje zakupcu sa aprilskim datumom i unosite u POPDV obrazac u aprilu.
2.8 Zbog ugovorene valutne klauzule ne menja se osnovica za PDV
Pitanje: Treba da izdam knjižno odobrenje po valutnoj klauzuli. Zanima me da li se obračunava PDV ili ne? U slučaju da se PDV ne obračunava, po kom članu Zakona se to ne čini?
Odgovor: Primena valutne klauzule pri ugovaranju i plaćanju ne dovodi do izmene poreske osnovice.
Član 21. stav 8. Zakona o PDV glasi: „Ako je naknada za promet dobara i usluga izražena u stranoj valuti, povećanje, odnosno smanjenje vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu ne dovodi do izmene poreske osnovice, pod uslovom da je pri utvrđivanju osnovice i obračunatog PDV-a i naplati naknade primenjena ista vrsta kursa dinara iste banke.”
Znači, PDV iskazan na računu ne koriguje se zbog promene deviznog kursa od trenutka izdavanja fakture do njenog plaćanja.
Kupac će, ako je tako definisano ugovorom, plaćanje vršiti prema ugovorenom kursu na dan plaćanja. To znači da mogu da se pojave razlike između dinarskog iznosa izraženog u računu i iznosa koji će uplatiti. Ove razlike predstavljaju efekte valutne klauzule. One nisu predmet oporezivanja PDV-om. Za iznos razlike investitor ne treba da ispostavlja knjižna zaduženja ili odobrenja niti da koriguje obračun PDV-a.
Iznos razlika nastalih po osnovu efekata valutne klauzule knjiži se na kontima 564 – Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule ili 664 – Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule.
Nakon plaćanja/naplate nije potrebno izdavati naknadno bilo kakvo knjižno zaduženje ili odobrenje. Napomena o valutnoj klauzuli na samom računu i iskazani kurs na osnovu kojeg je utvrđena osnovica za obračun PDV dovoljni su dokumenti.
U skladu sa članom 22. Zakona o PDV-u osnovica za obračun PDV-a obračunava se po srednjem ili ugovorenom kursu za preračun iz strane valute u dinare na dan nastanka poreske obaveze. Dan nastanka poreske obaveze propisuje član 16. Zakona o PDV-u tako da poreska obaveza nastaje ako je izvršena neka od sledećih radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;
3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga prilikom uvoza dobara, a ako te obaveze nema, na dan u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.
2.9 Primljen račun za dezinsekciju i deratizaciju
Pitanje: Privredno društvo je primilo račun za uslugu dezinsekcije i deratizacije za maloprodajni objekat, sa napomenom o poreskom oslobođenju po članu 25. stav 2. tačka 7) Zakona o PDV-u. Da li je primljeni račun ispravan, s obzirom na to da ga je izdalo drugo privredno društvo (DOO)?
Odgovor: U skladu sa članom 4. Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost, uslugama se, u smislu člana 25. stav 2. tačka 7) Zakona, smatraju preventivne dijagnostičko-terapijske i rehabilitacione usluge koje pružaju domovi zdravlja, bolnice, zavodi, zavodi za javno zdravlje, klinike, instituti, kliničko-bolnički centri i klinički centri, u skladu sa propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu, koji su registrovani za obavljanje tih delatnosti, kao i smeštaj, nega i ishrana bolesnika u tim ustanovama, nezavisno od toga da li su navedene ustanove usmerene ka ostvarivanju dobiti.
Preventivnim uslugama iz stava 1. ovog člana smatraju se usluge koje imaju za cilj sprečavanje nepovoljnog zdravstvenog stanja. Dijagnostičko-terapijskim uslugama iz stava 1. ovog člana smatraju se usluge uspostavljanja dijagnoze u cilju određivanja terapije, uspostavljanja dijagnoze, određivanja i sprovođenja terapije. Rehabilitacionim uslugama iz stava 1. ovog člana smatraju se usluge koje imaju za cilj delimično ili potpuno vraćanje izgubljene funkcije ljudskog tela. Dakle, pravo na poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, prema članu 25. stav 2. tačka 7) Zakona o PDV-u, imaju samo lica koja su navedena u članu 4. pomenutog pravilnika.
Međutim, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 8) Zakona o PDV-u, od obračuna i plaćanja PDV-a oslobođene su ne samo usluge koje pružaju lekari i stomatolozi već i usluge koje pružaju bilo koja druga lica, ako se pružaju u skladu sa propisima koji uređuju zdravstvenu zaštitu. Tako npr. usluge dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije koje vrši obveznik PDV-a (bilo koji) oslobođene su PDV-a ako se pružaju na osnovu zakona kojim se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti (ako se predmetne usluge pružaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, u tom slučaju oporezive su PDV-om).
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00500/2017-04 od 25. 9. 2017. godine: „Na promet usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, koji obveznik PDV-a vrši u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti („Sl. glasnik RS”, br. 15/16), PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV-a nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu. Promet usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, koji se vrši u skladu sa Zakonom o veterinarstvu („Sl. glasnik RS”, br. 91/05, 30/10 i 93/12), oporezuje se PDV-om u skladu sa Zakonom. Prema tome, kada obveznik PDV-a vrši promet usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV-a nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu. Na promet predmetnih usluga, koje se pružaju u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, PDV se obračunava po poreskoj stopi PDV-a od 20% i plaća u skladu sa Zakonom.
[…] Prema odredbi člana 25. stav 2. tačka 8) Zakona, PDV se ne plaća na promet usluga koje pružaju lekari, stomatolozi ili druga lica u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu.Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti predstavljaju skup svih aktivnosti koje planiraju, organizuju i sprovode organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, privredni subjekti i pravna lica, instituti i zavodi za javno zdravlje i druge zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici i fizička lica u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.
Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši se sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i drugih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom (stav 2. istog člana Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).
Prema odredbi člana 15. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti sprovode se u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru, odnosno nad objektima, prostorijama, uređajima, opremom i nad licima koja obavljaju delatnost u oblasti zdravstva, socijalnog zbrinjavanja, obrazovanja, poslovanja sa hranom, ugostiteljstva, turizma, trgovine i usluga, unutrašnjeg i međunarodnog saobraćaja, sporta i rekreacije.
U skladu sa odredbom člana 16. stav 1. tačka 5) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, opšte mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti jesu sprovođenje preventivne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u naseljenim mestima, na javnim površinama, u stambenim objektima, u sredstvima javnog saobraćaja, u objektima pod sanitarnim nadzorom i njihovoj neposrednoj okolini i u drugim objektima u kojima se obavlja društvena, odnosno javna delatnost.
Odredbom člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, kao opštu meru, sprovode zavodi odnosno instituti za javno zdravlje, druga pravna lica i preduzetnici ako ispunjavaju propisane uslove.
Posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti jesu dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po epidemiološkim indikacijama (član 17. stav 1. tačka 9) Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).
Meru dezinsekcije i deratizacije po epidemiološkim indikacijama utvrđenu u stavu 1. tačka 9) ovog člana, osim u zdravstvenim ustanovama, školama, predškolskim ustanovama i drugim objektima u kojima borave deca, omladina i stara lica, sprovode i druga pravna lica i preduzetnici, u skladu sa zakonom (član 17. stav 3. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti).”
2.10 Opremanje poslovnog prostora namenjenog za noćenje poslovnih partnera
Pitanje: Može li se ostvariti pravo na odbitak po računima koje PDV obveznik ima po osnovu nabavke nameštaja i druge opreme (jorgani, jastuci, dušeci, kuhinjski pribor) za opremanje prostorija namenjenih boravku i noćenju poslovnih partnera iz povezanih i drugih pravnih lica, bez naplaćivanja boravka? Prostor je deo izgrađene poslovne zgrade. Da li takvi troškovi mogu da se priznaju kao rashod u poreskom bilansu?
Odgovor: Polazeći od navoda u nama dostupnim mišljenjima Ministarstva finansija (u nastavku), po našem mišljenju radi se o opremanju poslovnog prostora koji će se koristiti za noćenje poslovnih partnera, a sve u cilju obavljanja oporezive delatnosti obveznika. Gledajući iz tog ugla, radi se o troškovima koji su nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, a predstavljaju poresko priznati rashod.
Posmatrano s aspekta prava na odbitak prethodnog poreza, po našem mišljenju obveznik PDV-a može da ostvari ovo pravo u skladu sa opštim uslovima iz člana 28. Zakona o PDV-u. Posebno napominjemo da se ovo pravilo primenjuje samo ukoliko se radi o opremanju prostora za potrebe prenoćišta poslovnih partnera dok su na službenom putu, a ne i u slučaju činjenja pogodnosti tim licima tako što im se stan stavlja na raspolaganje za život i druge privatne potrebe.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-623/2019-04 od 12. 8. 2019. godine:
„Saglasno navedenom, obveznik PDV-a – izvođač radova koji nabavlja modularne kontejnere za svrhu izgradnje privremenih građevinskih objekata na gradilištu, koji će biti korišćeni za smeštaj zaposlenih i obavljanje administrativnih i drugih poslova, ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke predmetnih dobara uz ispunjenje uslova propisanih ZPDV-om. Kada obveznik PDV-a – izvođač radova pruža usluge smeštaja zaposlenima na gradilištu bez naknade, nije dužan da po tom osnovu obračuna PDV, s obzirom na to da je u tom slučaju reč o uslugama koje se pružaju u poslovne svrhe, tj. u cilju smanjenja rashoda obveznika PDV-a – izvođača radova, što znači da promet tih usluga nije predmet oporezivanja PDV-om.”
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-1574/2009-04 od 13. 8. 2009. godine:
„U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, ako privredno društvo – obveznik PDV-a nabavlja ekonomski deljivu celinu – stan koji će koristiti kao poslovni prostor (za prenoćište poslovnih partnera), u tom slučaju ima pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu za prvi prenos prava raspolaganja na stanu odbije od PDV-a koji duguje uz ispunjenje propisanih uslova (da poseduje račun za izvršeni promet izdat u skladu sa Zakonom i da predmetni stan koristi ili će koristiti za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. koji je oporeziv PDV-om, promet za koji u skladu sa članom 24. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a ili promet koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici). Ako obveznik PDV-a koristi nabavljeni stan delom za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, a delom za promet bez prava na odbitak prethodnog poreza, dužan je da izvrši podelu prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 30. Zakona.”
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-990/2018-04 od 21. 2. 2019. godine:
„U skladu za Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV-a koji nabavljena dobra u Republici koristi, odnosno koristiće ih za promet dobara, odnosno usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV-om, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici, ima pravo da PDV obračunat za promet dobara prethodnog učesnika u prometu odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje ostalih uslova propisanih odredbama člana 28. Zakona. S tim u vezi, a uz ispunjenje navedenih uslova, obveznik PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija. Naime, počev od 15. oktobra 2015. godine, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 83/15), obveznik PDV-a, uz ispunjenje propisanih uslova, ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke predmetnih dobara.”
2.11 Vraćanje uvezene robe inodobavljaču
Pitanje: Uvezli smo računare iz Nemačke radi dalje prodaje. Platili smo PDV i iskoristili ga u prošlom mesecu. Takođe smo inodobavljaču platili te računare u prošlom mesecu. Našem kupcu u Srbiji ne odgovara ta vrsta računara. Obavestili smo inodobavljača, rekao nam je da ih vratimo, a da će on isporučiti druge i dati nam credit note za prvi račun. Zanima nas, sa stanovišta PDV-a, kakve su naše obaveze jer smo jednom već iskoristili PDV prilikom prvog uvoza.
Odgovor: Pri uvozu računara imali ste obavezu po osnovu obračunatog PDV-a od strane carine, a pravo na odbitak iskoristili ste u skladu sa opštim odredbama člana 28. Zakona o PDV-u. Pri vraćanju uvezenih dobara nemate obaveze za PDV, s obzirom na to da se radi o izvozu.
U skladu sa odredbama člana 28. Zakona o PDV-u, obveznik PDV-a ima pravo da PDV obračunat od strane carinskog organa na uvoz dobara odbije kao prethodni porez, pod uslovom da je taj PDV platio i da nabavljena dobra koristi ili da će ih koristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza – oporezivi promet, promet za koji je članom 24. Zakona propisano poresko oslobođenje ili promet koji je izvršen u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Da bi obveznik PDV-a mogao da koristi pravo na odbitak prethodnog poreza plaćenog pri uvozu dobara, treba da poseduje dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV obračunat od strane nadležnog carinskog organa, kao i dokument kojim se potvrđuje da je obračunati PDV plaćen.
Prema tome, obveznik PDV-a koji je uvezao dobra i predmetna dobra nakon toga vratio isporučiocu u inostranstvo (zbog neispravnosti ili iz nekog drugog razloga) ima pravo da PDV plaćen na uvoz tih dobara odbije kao prethodni porez, s obzirom na to da je predmetna dobra otpremio u inostranstvo, a da je otpremanje dobara u inostranstvo, u skladu sa odredbom člana 24. stav 1. t. 2) i 3) Zakona, oslobođeno PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-384/2014-04 od 7. 11. 2014. godine: „Kada obveznik PDV-a izvrši uvoz dobara (koja se koriste u kardiohirurgiji) u cilju njihove prodaje zdravstvenim ustanovama i plati PDV obračunat od strane nadležnog carinskog organa na uvoz predmetnih dobara, ima pravo da tako plaćeni PDV odbije kao prethodni porez, pod uslovom da poseduje dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza, s obzirom na to da navedena dobra nabavlja da bi izvršio promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza.
[…]Na promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV-a koji vrši predmetni promet ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu. Navedeno poresko oslobođenje obveznik PDV-a može da ostvari ako poseduje izvoznu deklaraciju koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike Srbije, odnosno overenu kopiju te deklaracije o izvršenom izvozu dobara izdatu u skladu sa carinskim propisima. S tim u vezi, kada obveznik PDV-a deo dobara koja je uvezao vraća inodobavljaču, pri čemu se predmetna dobra otpremaju u inostranstvo, nema obavezu da po tom osnovu obračuna i plati PDV, pod uslovom da poseduje dokaz o izvršenom izvozu predmetnih dobara, tj. original ili overenu kopiju izvozne deklaracije izdatu od strane nadležnog carinskog organa u skladu sa carinskim propisima, koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike Srbije. Napominjemo, u ovom slučaju obveznik PDV-a nema obavezu da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza plaćenog pri uvozu predmetnih dobara.”
Ponovna isporuka novih računara predmet je oporezivanja PDV-om.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija Republike Srbije br. 413-00-02244/2005-04 od 9. 1. 2006. godine: „Prometom dobara i usluga, u smislu člana 6. tačka 2a) Zakona, ne smatra se zamena u garantnom roku.
Navedena zakonska odredba ne odnosi se na uvoz dobara, tj. na dobra koja se uvoze po osnovu zamene u garantnom roku.
U skladu sa odredbom člana 7. Zakona, uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Republike.
Prema tome, na dobra koja se uvoze po osnovu zamene u garantnom roku obračunava se i plaća PDV, s obzirom na to da odredbama člana 26. Zakona za uvoz ovih dobara nije predviđeno poresko oslobođenje.”
2.12 Ispravka prethodnog poreza za objekte prilikom njihove prodaje
Pitanje: 1. U vlasništvu preduzeća imali smo objekat u koji smo izvršili ulaganja za koja smo koristili pravo na odbitak PDV-a. Pošto objekat hoćemo da prodamo fizičkom licu, zanima nas šta se dešava sa PDV-om koji smo koristili prilikom ulaganja?
- Preduzeće hoće da kupi objekat za poslovni prostor kao prvi vlasnik i koristi PDV. Šta se dešava sa PDV-om ukoliko objekat prodamo ili izdamo u zakup posle nekoliko meseci?
Odgovor: S obzirom na to da prodaju objekta vršite fizičkom licu, kao i na osnovu ostalih podataka iz pitanja, zaključujemo da je neophodno da izvršite ispravku odbitka prethodnog poreza.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-654/2016-04 od 15. 7. 2016. godine:
„Obveznik PDV-a koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke objekta za vršenje delatnosti dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako u roku kraćem od deset godina od momenta prve upotrebe tog objekta prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava. S tim u vezi, kada obveznik PDV-a nabavi objekat u cilju prometa usluga iznajmljivanja tog objekta kao poslovnog prostora, za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14 i 83/15, u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke tog objekta.
Ako u roku kraćem od deset godina od momenta prve upotrebe objekta obveznik PDV-a donese odluku o prodaji i oglasi prodaju tog objekta, pri čemu i izvrši prenos prava raspolaganja na predmetnom objektu za koji je u skladu sa Zakonom propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, obveznik PDV-a biće dužan da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza. Međutim, ako obveznik PDV-a izvrši prenos prava raspolaganja na tom objektu drugom obvezniku PDV-a na osnovu ugovora kojim je predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, uz uslov da sticalac obračunati PDV može u potpunosti odbiti kao prethodni porez, u tom slučaju reč je o oporezivom prometu za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – sticalac, što znači da ne postoji obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza za obveznika PDV-a – isporučioca objekta.
Ministarstvo finansija napominje da sam čin donošenja odluke o prodaji objekta, odnosno oglašavanje njegove prodaje ne smatra se prestankom uslova za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.”
Primer ispravke dali smo u broju 5/2019, str. 59.
- Navedeni princip primenjuje se i u vezi sa drugim pitanjem:
- Ako prodate objekat bez obračuna PDV-a (drugi prenos), ispravljate odbijeni PDV (u skladu sa članom 32. Zakona o PDV-u).
- Ako prodate objekat uz obračun PDV-a (dogovoren obračun sa kupcem, obveznikom PDV-a, koji ima pravo na odbitak tog prethodnog poreza) – ne ispravljate odbitak prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti.
- Ako objekat izdajete u zakup (u poslovne svrhe, pri čemu, dakle, obračunavate PDV na uslugu zakupa), ne ispravljate odbitak prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti.
- Ako objekat izdajete u zakup za stambene potrebe (član 25. stav 2. tačka 4) – ispravljate prethodni PDV (u skladu sa članom 32. Zakona o PDV-u).
2.13 Brisanje iz evidencije PDV-a – popis i ispravka odbitka prethodnog poreza
Pitanje: Poljoprivredno gazdinstvo u sistemu PDV-a 30. 11. 2019. godine nabavilo je 16.000 l goriva i iskoristilo pravo na odbitak PDV-a. Obveznik 31. 1. 2020. izlazi iz sistema PDV-a i u momentu izlaska ima zalihu od 11.000 l goriva. Utrošeno je 5.000 l za poljoprivredne operacije izvršene do izlaska iz PDV sistema, koje se vode kao nedovršena proizvodnja. Da li je trebalo izvršiti korekciju PDV-a u januarskoj prijavi na svih 16.000 l ili samo na zalihu od 11.000 l?
Odgovor: U skladu sa članom 40. Zakona o PDV-u, obveznik koji je podneo zahtev za brisanje iz evidencije za PDV dužan je da na dan prestanka PDV aktivnosti:
1) izvrši popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa po osnovu kojih je imao pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom a zatim da o tome sačini popisnu listu;
2) izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu, objekte i ulaganja u objekte u skladu sa ovim zakonom;
3) utvrdi iznos prethodnog poreza za dobra, osim dobara iz tačke 2) ovog stava, kao i za date avanse.
Iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza i iznos prethodnog poreza iz stava 1. t. 2) i 3) ovog člana obveznik iskazuje kao dugovani u poreskoj prijavi u skladu sa ovim zakonom. Popisnu listu iz stava 1. tačka 1) ovog člana obveznik podnosi uz poresku prijavu iz stava 2. ovog člana. Dakle, na popisnoj listi imaćete materijal – gorivo i nedovršenu proizvodnju. Na osnovu toga utvrđujete prethodno korišćeni porez. Dakle, iznos ispravljenog odbitka prethodnog poreza obuhvata i gorivo i PDV sadržan u nedovršenoj proizvodnji.
2.14 Manjak dobara po isporuci – storno računa izdavanjem novog
Pitanje: Privredno društvo je primilo robu i račun za isporučenu robu. Odmah je utvrđeno da se količina fakturisane robe ne slaže, odnosno isporučeno je manje robe. Dobavljač nam šalje knjižno odobrenje za manje isporučenu robu. Da li je trebalo da izda novi račun?
Odgovor: Posmatrano s aspekta PDV-a, suština je da kupac poseduje neispravan račun u delu koji se odnosi na vrstu i količinu dobara (iskazana je netačna količina dobara), kao njegov obavezan element. Zbog toga po osnovu tog računa ne može da se ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza. Znači da, po našem mišljenju, kada je u računu iskazana veća količina dobara nego što je faktički isporučeno (postoji manjak dobara), isporučilac po tom osnovu ne treba da izdaje dokument o izmeni osnovice, nego treba da izda nov račun, uz napomenu da se tim računom stornira prethodni. U novom računu biće iskazana stvarno isporučena količina dobara. Izmena osnovice bila bi kada se za istu količinu dobara smanjuje naknada.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-489/2015-04 od 1. 12. 2015. godine:
„1. Na osnovu računa izdatog za promet dobara u kojem je navedena veća količina dobara od količine koja je stvarno isporučena, obveznik PDV-a – kupac nema pravo na odbitak prethodnog poreza, s obzirom na to da je reč o računu koji nije izdat u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14 i 83/15, u daljem tekstu: Zakon). U ovom slučaju, obveznik PDV-a – prodavac dužan je da plati iskazani PDV dok u novom računu ne ispravi taj iznos.
[…]Prema odredbi člana 44. stav 1. Zakona, ako obveznik u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, dužan je da tako iskazani PDV plati, dok u novom računu ne ispravi iznos PDV-a. Ispravka PDV-a iz stava 1. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je izdat račun sa ispravljenim iznosom PDV-a (stav 2. člana 44. Zakona).”
2.15 Promet usluga sa APKiM
Pitanje: Preduzeće A (iz Srbije) sklopilo je ugovor o pružanju usluga sa preduzećem B (rezident APKiM), dok je preduzeće C (rezident APKiM) podizvođač na ovom poslu. Sav promet vrši se na teritoriji APKiM. Preduzeće C fakturiše izvršene usluge preduzeću A. Preduzeće A primljenu fakturu od preduzeća C, uvećanu za iznos marže, fakturiše preduzeću B.
- Da li preduzeće C izdaje račun sa PDV-om APKiM preduzeću A ?
- Da li preduzeće A izdaje račun sa PDV-om preduzeću B?
- Gde preduzeće A unosi podatke u obrazac POPDV?
Odgovor: Na promet dobara i usluga na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija (u nastavku teksta: APKiM), kao i na promet koji se vrši sa teritorije APKiM na teritoriju Republike Srbije (van APKiM), primenjuje se Zakon o PDV-u i propisi doneti na osnovu tog zakona, ali i posebna pravila propisana Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 (u nastavku teksta: Uredba).
S obzirom na to da se radi o prometu usluga, posmatrano s aspekta PDV-a, mesto prometa usluga koje obveznik PDV-a vrši sa teritorije Republike Srbije (van APKiM) na teritoriju ove pokrajine određuje se u skladu sa odredbama člana 12. Zakona o PDV-u. Prema opštem pravilu iz člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u, ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku u smislu ovog člana zakona, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište. Dakle, firma A – obveznik PDV-a u Srbiji fakturiše obvezniku na APKiM (firmi B) pružene usluge, bez PDV-a.
Kada uslugu vrši strano pravno lice koje nije obveznik PDV-a u Srbiji (firma C), primalac usluge (obveznik PDV-a u Srbiji – firma A) jeste poreski obveznik u skladu sa članom 12. stav 3. Zakona o PDV-u. U tom slučaju primalac usluge – obveznik PDV-a (firma A) ima obavezu da obračuna PDV internim putem, dok pravo na odbitak prethodnog poreza može da ostvari u skladu sa opštim uslovima propisanim odredbama čl. 28. i 29. Zakona o PDV-u.
Iz ugla firme – obveznika PDV-a – iz Srbije, unos u POPDV obrazac bio bi:
- ulazna faktura od firme C – 8g.1 i 3a.2 (ako su ispunjeni uslovi i 8e.2);
- izlazna faktura firmi B – 11.1.
2.16 Naknadno evidentiranje ulaznog računa i izmena poreske prijava
Pitanje: U februaru nismo oduzeli PDV na određeni račun, a predali smo takvu PDV prijavu. U martu saznajemo da ipak treba oduzeti PDV. Da li se menja PDV prijava za februar?
Odgovor: Prema odredbama člana 40. stav 1. ZPPPA, ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo Poreskoj upravi sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti podnese poresku prijavu u kojoj su navedena greška ili propust otklonjeni. Tako podneta poreska prijava naziva se izmenjenom poreskom prijavom.
Iz navedene definicije pojma izmenjene poreske prijave proističe da poreski obveznik, kada ustanovi grešku ili propust koji za posledicu imaju pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste u podnetoj poreskoj prijavi, ima imperativnu zakonsku obavezu (koristi se izraz „dužan je”) da podnese izmenjenu poresku prijavu u skladu sa uslovima koji su propisani u članu 40. ZPPPA. To znači da poreski obveznik u ovim slučajevima ne može da bira da li će izmenjenu poresku prijavu podneti ili ne, već je dužan da je podnese odmah nakon što je ustanovio navedenu grešku ili propust u podnetoj poreskoj prijavi.
Dakle, izmenjena poreska prijava obavezno se podnosi ukoliko je u inicijalno podnetoj prijavi učinjena greška koja je dovela do toga da je u inicijalnoj poreskoj prijavi obveznik utvrdio poresku obavezu u pogrešnom iznosu (manjem ili većem od onoga koji je u skladu sa zakonom).
Ipak, kada se radi o greškama u obračunu PDV-a koje su dovele do toga da je u podnetoj poreskoj prijavi obaveza za PDV utvrđena u iznosu većem nego što je trebalo, od početka primene propisa o PDV-u opšteprihvaćena je praksa da se takve greške ne ispravljaju podnošenjem izmenjene poreske prijave, već u poreskoj prijavi za tekući poreski period (u kojem je greška otkrivena). Kao što može biti u opisanom slučaju – propustili ste da iskažete prethodni porez iz nekog računa, a iako ne postoji čvrst osnov u propisima, većina obveznika takve propuste ispraviće u poreskoj prijavi za tekući poreski period umesto da podnese izmenjenu poresku prijavu.
U slučaju da ste u februaru uneli račun na 8a.2 (pretpostavljamo da se radi o računu za promet izvršen u zemlji između dva poreska obveznika), a niste ga prikazali na 8e.1, po našem mišljenju u martovskoj prijavi unosite iznos prethodnog poreza koji niste koristili (a imate pravo) na 8e.1 (i 9a.3) jer, u skladu sa članom 28. stav 6. Zakona o PDV-u, obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo.
2.17 Obračun PDV nadoknade „samom sebi”
Pitanje: Pored osnovne delatnosti 4719 – Ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, radnja ima registrovan objekat sa šifrom delatnosti 1089 – Proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda, u kom vrši sortiranje, pečenje i pakovanje suncokreta, semenki i kukuruza za kokice, koje kao proizvod prodaje u trgovini na malo. Sirovinu za proizvodnju proizvodi sam, preko svog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva na svom poljoprivrednom zemljištu, koje nije u sistemu PDV-a. Kojim putem da napravi ulaz sirovine – da li preko otkupnog lista i da li u tom slučaju vrednost otkupljene robe treba da isplati sam sebi? Da li može da koristi odbitnu PDV nadoknadu od 8%?
Odgovor: Kako smo razumeli iz postavljenog pitanja, preduzetnik u okviru svoje delatnosti proizvodi sirovinu, iz nje izrađuje ostale prehrambene proizvode i iste prodaje preko maloprodajnog objekta. Činjenica da je preduzetnik nosilac poljoprivrednog gazdinstva ne menja tok dokumentacije u opisanom slučaju. Poljoprivredno gazdinstvo nije privredni subjekt, što znači da nije nosilac prava i obaveza u pravnom prometu, nego je samo vid organizovanja poljoprivredne proizvodnje, dok su nosioci prava i obaveza lica koja tu delatnost obavljaju u okviru poljoprivrednog gazdinstva – u opisanom slučaju preduzetnik.
Što se tiče prava na PDV nadoknadu, poljoprivrednik ima pravo na nju samo ako vrši promet drugim obveznicima PDV-a, a nikako samom sebi!
Pravilnikom o Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (član 13) propisano je da preduzetnici koji obavljaju proizvodnu delatnost i vrše prodaju proizvoda u sopstvenim maloprodajnim objektima (što je ovde slučaj) prenose zalihe na račun 134 zaduženjem tog računa, a u korist računa 621. Dakle, svoje proizvode unosite u maloprodaju na osnovu internog dokumenta (npr. prijemnica) i na osnovu tog dokumenta radite kalkulaciju. Pomenuti dokument sadrži podatke o ceni koštanja gotovog proizvoda, koja je osnov za izradu kalkulacije. Naravno, u internim prenosima gotovog proizvoda iz proizvodnje u sopstveni maloprodajni objekat ne radi se obračun PDV-a jer se ne radi o prometu odnosno isporuci dobara iz člana 3. Zakona o PDV-u.
Detaljno o proizvodnji i prodaji sopstvenih proizvoda pisali smo u broju 4/2019, str. 11, na primeru preduzetnika pekara, što može da se primeni analogno i u ovom slučaju (uz obavezu vođenja pogonskog knjigovodstva).
Detaljnije o poljoprivrednoj proizvodnji možete pročitati u broju 9/2019, str. 12.
2.18 Prefakturisani troškovi avio-karata
Pitanje: Privredno društvo A posluje kao zavisno pravno lice privrednog društva B. Direktor A išao je na službeni put u inostranstvo sa direktorom B, pri čemu je društvo A kupilo avio-karte za obojicu. Da li imamo obavezu da prefakturišemo troškove avio-karte društvu B i, ako imamo, da li treba da ih prefakturišemo sa obračunatim PDV-om ili ne?
Odgovor: Odredbom člana 24. stav 1. tačka 9) Zakona o PDV-u propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet usluga međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti.
Odredbama člana 17. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012… i 62/2018) propisano je da poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 9) Zakona za usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju obveznik može da ostvari ako obavlja usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju kako u Republici tako i u inostranstvu, i to:
1) od inostranog aerodroma do aerodroma u Republici Srbiji;
2) od aerodroma u Republici Srbiji do inostranog aerodroma;
3) od inostranog aerodroma do inostranog aerodroma preko teritorije Republike Srbije.
U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, obveznik PDV-a koji vrši prodaju avio-karata, odnosno koji pruža uslugu posredovanja prilikom pružanja usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, koju vrši drugi obveznik PDV-a – domaća avio-kompanija, kao i strana avio-kompanija ako je ispunjen uslov uzajamnosti, nije dužan da za promet usluge posredovanja obračuna i plati PDV. Turistička agencija koja prodaje avio-karte u stvari vrši uslugu posredovanja u prodaji avio-karata, pa s tim u vezi treba da proda avio-karte bez zaračunatog PDV-a ukoliko je ispunjen i uslov uzajamnosti, ako su karte nerezidentnog avio-prevoznika.
Pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, kupac karata firma A kupila je avio-karte bez iskazanog PDV-a. Pošto firma A ne vrši uslugu prevoza firmi B niti je izvršila uslugu posredovanja u prometu avio-karata, nema osnova da za kupljenu kartu izda račun sa iskazanim PDV-om. Umesto toga zadužuje B samo za trošak karata, odnosno firma B na osnovu tog zaduženja vrši refundaciju troška od firme A, koja ne vrši promet nijedne usluge. Znači, postupak prefakturisanja troškova ne predstavlja promet dobara i usluga sa aspekta Zakona o PDV-u.
Ako se prefakturišu troškovi koji nisu sastavni deo naknade za izvršeni promet, odnosno plaćanje novčanih iznosa između obveznika kada između njih nema prometa kao baze za prefakturisanje troškova, radi se o finansijskoj transakciji koja nije predmet oporezivanja. Lice koje prefakturiše troškove NE izdaje račun, nego poziv za plaćanje troškova (NE FAKTURU jer ne vrši promet) u kome navodi ukupan iznos za plaćanja, bez iskazivanja PDV-a. S obzirom na to da se ne radi o prometu, nego o novčanoj transakciji, podaci se ne unose POPDV obrazac.
Detalje možete pročitati u broju 7–8/2019, str. 89, gde su navedeni i neki primeri i izvodi iz mišljenja Ministarstva finansija.
2.19 Prefakturisani troškovi – sporedni promet prati glavni promet
Pitanje: Preduzeće posluje u slobodnoj zoni. Primilo je račun od EPS-a za struju bez PDV-a jer je promet u slobodnoj zoni. Preduzeće izdaje poslovni prostor drugom pravnom licu u slobodnoj zoni. Da li prefakturisani troškovi električne energije u slobodnoj zoni mogu biti oslobođeni PDV-a, tj. je da li izdajemo račun sa PDV-om ili bez PDV-a, kao što smo ga i primili?
Odgovor: Suština za opredeljivanje poreskog tretmana troškova koji se prefakturišu između dva obveznika jeste da, ako obveznik koji vrši prefakturisanje troškova obavlja promet dobara i usluga licu kojem vrši prefakturisanje, pri čemu je osnov za prefakturisanje izvršeni promet dobara i usluga, iznos troškova koji se prefakturiše predstavlja sastavni deo ukupne naknade za izvršeni promet dobara i usluga. Prema tome, čin prefakturisanja, kao takav, ne predstavlja zaseban promet, već troškovi koji se prefakturišu čine sastavni deo ukupne naknade koju obveznik ostvaruje po osnovu izvršenog prometa.
Ukupna naknada koja, pored osnovne naknade za izvršeni promet, sadrži i sve sporedne troškove (iznose) koje obveznik naplaćuje ili treba da naplati za izvršeni promet dobara i usluga, predstavlja jedinstvenu poresku osnovicu na koju se obračunava PDV u skladu sa Zakonom o PDV-u, primenom propisane poreske stope. Ukoliko je glavni promet oporezovan po posebnoj stopi (10%), obveznik je u obavezi da posebnu stopu primeni i na iznos koji naplaćuje po osnovu prefakturisanih troškova. Takođe, ukoliko je glavni promet oslobođen PDV-a ili nije predmet oporezivanja, obveznik ne treba da obračuna PDV na iznose koje naplaćuje po osnovu prefakturisanja.
2.20 Kada investitor prefakturiše troškove izvođaču
Pitanje: Privredno društvo iz Srbije angažovalo je pravno lice iz Turske za izvođenje građevinskih radova na teritoriji Republike Srbije i ono nama fakturišu radove. Društvo iz Srbije treba da prefakturiše usluge smeštaja i ishrane radnika, HTZ opremu i sitan inventar pravnom licu – izvođaču iz Turske. Da li na fakturi treba da bude iskazan PDV za prefakturisane troškove?
Odgovor: Poreski tretman u ovom slučaju zavisi od ugovora između investitora i izvođača radova. Ako ugovorom nije definisano da je investitor u obavezi da obezbedi navedene usluge, radi se o refundaciji troškova.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-187/2017-04 od 11. 6. 2019. godine: „U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon), obveznik PDV-a ima pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu dobara i usluga odbije kao prethodni porez, uz ispunjenje propisanih uslova – da predmetna dobra i usluge koristi ili da će ih koristiti za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza (za promet koji je oporeziv PDV-om, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza ili za promet koji se smatra izvršenim u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji), kao i da poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom.
Prema tome, kada obveznik PDV-a – investitor, koji je za građenje objekta angažovao obveznika PDV-a – izvođača, nabavlja od drugih obveznika PDV-a električnu energiju, vodu, usluge korišćenja mobilnih toaleta i usluge obezbeđenja gradilišta, pri čemu se navedena dobra i usluge u potpunosti ili delom koriste za izgradnju objekta neposrednom upotrebom od strane obveznika PDV-a – izvođača, obveznik PDV-a – investitor ima pravo da ukupan iznos PDV-a iskazan u računu obveznika PDV-a – isporučioca predmetnih dobara i usluga odbije kao prethodni porez ako će navedeni objekat koristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza i ako poseduje propisanu dokumentaciju, u skladu sa Zakonom.
Potraživanje dela troškova obveznika PDV-a – investitora od obveznika PDV-a – izvođača za električnu energiju i vodu smatra se refundacijom troškova sa aspekta Zakona, što znači da se po tom osnovu PDV ne obračunava i ne plaća.
Potraživanje dela troškova za korišćenje mobilnih toaleta i usluga obezbeđenja gradilišta sa aspekta Zakona smatra se potraživanjem naknade za promet usluga ili potraživanjem koje se odnosi na refundaciju troškova, što zavisi od ugovornog odnosa uspostavljenog između obveznika PDV-a – investitora i obveznika PDV-a – izvođača. Naime, ako je obveznik PDV-a – investitor ugovorom preuzeo obavezu da će za potrebe obveznika PDV-a – izvođača obezbediti korišćenje mobilnih toaleta na gradilištu, kao i da će obvezniku PDV-a – izvođaču pružiti uslugu obezbeđenja njegove imovine koja se nalazi na gradilištu, potraživanje dela troškova po osnovu navedenog smatra se potraživanjem naknade za promet usluga, što znači da u tom slučaju postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a. Ukoliko ne postoji navedena ugovorna obaveza, predmetno potraživanje smatra se potraživanjem koje se odnosi na refundaciju troškova, pa po tom osnovu ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a.
Pored toga napominjemo, činjenica da će obveznik PDV-a – investitor i obveznik PDV-a – izvođač izvršiti kompenzaciju (prebijanje) svojih potraživanja nema uticaj na utvrđivanje osnovice za obračunavanje PDV-a za navedene promete.”
3. Porez na imovinu
3.1 Oporezivanje prometa zemljišta između dva pravna lica
Pitanje: Da li se prilikom kupoprodaje poljoprivrednog – građevinskog zemljišta između dva pravna lica plaća porez na prenos apsolutnih prava?
Odgovor: Prema odredbi člana 23. stav 1. Zakona o porezima na imovinu (ZPI), porez na prenos apsolutnih prava plaća se prilikom prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti. U skladu sa članom 2. stav 2. nepokretnostima se smatra i zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo. Osim toga, u skladu sa članom 24a ZPI-a, od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava na koje se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Članom 25. stav 2. tačka 2) Zakona o PDV-u, PDV se ne plaća na promet zemljišta (poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog), kao i na davanje u zakup tog zemljišta. Znači, čak i ako promet zemljišta vrši pravno lice – obveznik PDV-a, na taj promet ne obračunava PDV.
Na promet zemljišta obračunava se porez na prenos apsolutnih prava. Prodavac zemljišta je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa članom 25. stav 1. ZPI-a.
3.2 Oporezivanje prodaje vozila, pri čemu je prilikom kupovine postojalo pravo na odbitak prethodnog PDV-a
Pitanje: Firma u PDV sistemu prodaje osnovno sredstvo – vozilo, koje je nabavila ove godine i odbila ulazni PDV jer joj je delatnost transport. Sada ga prodaje fizičkom licu i fakturiše sa PDV-om. Da li prodavac koji je u sistemu PDV-a podnosi prijavu u Poresku upravu elektronski putem i da li kupac treba da plaća 2,5% porez na prenos apsolutnih prava po rešenju Poreske uprave?
Odgovor: U skladu sa članom 24a stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu (a u vezi sa članom 23. stav 1. tačka 4) istog zakona), od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava IZUZIMA se prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu (osim na mopedu, moto-kultivatoru, traktoru i radnoj mašini, prava svojine na upotrebljavanom plovilu, odnosno prava svojine na upotrebljavanom vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom, osim državnog), na koji se plaća porez na dodatu vrednost. Dakle, predmetni posao prodaje polovnog automobila, koji je predmet oporezivanja PDV-om, nije predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. U skladu sa navedenim ne podnosi se poreska prijava iz člana 33v Zakona o porezima na imovinu.
3.3 Prestanak poreske obaveze i podnošenje poreske prijave
Pitanje: Kako odjaviti objekte koji se ruše na građevinskom zemljištu za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu ako je podneta poreska prijava za imovinu PPI-1 u martu 2019. godine?
Odgovor: Porez se plaća od nastanka do prestanka poreske obaveze, pa je Zakonom o porezima na imovinu uređeno kada poreska obaveza prestaje (član 10a).
Obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje najranijim od sledećih dana:
- na dan na koji poreskom obvezniku prestaje pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona na nepokretnosti na koju se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona (na primer, fizičko lice smrću prestaje da bude nosilac prava i obaveza, pa i prestaje da bude obveznik poreza na imovinu; davanjem nepokretnosti u finansijski lizing privrednom društvu – vlasniku nepokretnosti prestaje poreska obaveza, a nastaje obaveza primaocu lizinga itd.);
- na dan prestanka postojanja nepokretnosti (na primer, rušenjem objekta);
- na dan početka primene zakona u skladu sa kojim je pravo, državina ili korišćenje iz člana 2. stav 1. ovog zakona, na koje se porez na imovinu plaćao, prestalo biti predmet oporezivanja;
- na dan na koji drugo lice stekne pravo, državinu ili korišćenje na koje se porez plaća u skladu sa čl. 2. i 2a ovog zakona.
Kad poreska obaveza prestane, obveznik podnosi poresku prijavu. Ako poreska prijava nije predata preko javnog beležnika (što znači i u slučaju kada osnov prestanka poreske obaveze nije isprava koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik), obveznik podnosi poresku prijavu u roku od trideset dana od dana prestanka poreske obaveze.
Ako je poreska obaveza prestala obvezniku koji vodi poslovne knjige, to lice dužno je da u podnetoj poreskoj prijavi iskaže obračunato umanjenje poreza na imovinu zbog prestanka poreske obaveze u toku godine.
Nakon što podnese poresku prijavu, svaki nastanak ili prestanak poreske obaveze obveznik je dužan da prijavi u roku od trideset dana i da u toj prijavi uveća ili umanji prethodno utvrđeni porez (uvećava za porez za nepokretnost za koju je poreska obaveza nastala ili umanjuje za porez za nepokretnost za koju je poreska obaveza prestala) za period od te promene do isteka poreske godine. Dakle, ma koliko puta u toku poreske godine obvezniku poreza na imovinu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik o tome podnosi poresku prijavu (a ne izmenjenu poresku prijavu).
4 Porez na dobit
4.1 Transferne cene
Pitanje: Da li otpis zastarelih obaveza iz ranijih godina povezanom licu spada u promet koji se prikazuje u izveštaju o transfernim cenama?
Odgovor: U skladu sa članom 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima. Uz to, članom 5. Pravilnika o transfernim cenama definisano je šta sadrže dokumentacija i opis transakcije sa povezanim licem (vrsta transakcije, opis, elementi ugovora itd.).
S obzirom na to da prihodovanjem obaveza (zbog otpisa usled zastarelosti) nije izvršena transakcija sredstvima sa povezanim licem niti je stvorena nova obaveza između povezanih lica, a uzimajući u obzir da je originalna transakcija po osnovu koje je nastala obaveza već prikazana u izveštaju o transfernim cenama u periodu kada se desila, prema našem tumačenju odredbi Zakona, prihodovanje zastarelih obaveza povezanom licu ne predstavlja transakciju između povezanih lica, pa se samim tim ne uključuje u izveštaj o transfernim cenama.
Iskazivanje podataka u obrascu POPDV
Kamata koja se obračunava polugodišnje
Pitanje: Koristimo dugoročni kredit, a otplata se vrši polugodišnje (14. 6. i 14. 12). Banka ne šalje obračun kamate, a imamo plan otplate po kome vršimo plaćanje anuiteta. Znači, 14. 6. 2019. godine plaćamo kamatu za period od 14. 12. 2018. godine do 13. 6. 2019. godine, a 14. 12. 2019. godine plaćamo kamatu za period od 14. 6. do 13. 12. 2019. Kako i kada se navedena kamata unosi u obrazac POPDV?
Odgovor: Podatak o kamatama unosi se u poreskom periodu u kom je promet izvršen. U slučaju polugodišnjeg obračuna kamate, promet ove usluge smatra se izvršenim završetkom perioda obračuna.
U slučaju da se radi o kreditu dobijenom od kreditora u zemlji, unos se vrši na poziciju 8v.2. Ako je kredit dobijen od kreditora iz inostranstva, unos se vrši na poziciju 8d.1.
Kamatu koja je obračunata za period od 14. 12. prethodne godine do 13. 6. tekuće godine unosite u POPDV obrazac za mesec jun. Kamatu koja je obračunata za period od 14. 6. do 13. 12. tekuće godine unosite u POPDV obrazac za mesec decembar.
I u slučaju da kreditor ne izdaje obračun kamate, a posedujete plan otplate kredita u kojem je kamata obračunata na polugodišnjem nivou, podatak unosite u mesecu u kome je izvršen promet (kao što je gore navedeno), bez obzira na to kada ćete je platiti. Dakle, i plan otplate smatra se dokumentom kojim se dokazuje poslovna promena.
Primljene subvencije i podsticaji
Pitanje: Poljoprivredno gazdinstvo je u sistemu PDV-a od 1. 10. 2019. godine. Na osnovu Rešenja Uprave za agrarna plaćanja od 4. 7. 2019. godine primilo je uplatu 10. 10. 2019. godine iz budžeta, po osnovu podsticaja u stočarstvu, za kvalitetne priplodne krave za 2018. godinu. Da li ova uplata treba da se evidentira u POPDV obrascu? Takođe, gazdinstvo je primilo uplatu na ime subvencionisane kamate na kredit koji je podiglo u banci. Da li ta uplata treba da se evidentira u POPDV obrascu?
Odgovor: Kada je subvencija dobijena po osnovu ugovora o finansiranju, a ne smatra se naknadom za promet dobara (da ste dužni davaocu subvencije da izvršite promet dobara ili usluga), ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a. Podaci o iznosu ovih novčanih sredstava ne iskazuju se u obrascu POPDV.
Isto tako, subvencija ili podsticaj iz oblasti poljoprivrede koji se dodeljuju u cilju podrške ruralnom razvoju ili druge programske politike, ne predstavljaju naknadu za promet. Na iznos tih sredstava ne obračunava se i ne plaća PDV, a isti se ne uračunava u ukupan promet dobara i usluga obveznika PDV-a – poljoprivrednika. Podaci o iznosu ovih novčanih sredstava ne iskazuju se u obrascu POPDV.
Detaljnije o poreskom tretmanu subvencija i podsticaja možete pročitati u broju 9/2019, str. 91.
Takse koje imaju karakter naknade za uslugu
Pitanje: Da li se u POPDV obrazac i u koja polja unose sledeće takse koje preduzetnik auto-prevoznik plaća sa računa firme, pri čemu nema nikakve račune:
– taksa na budžet – taksa za dozvolu za rad za Ministarstvo saobraćaja (uplata javnih prihoda);
– taksa Agenciji za bezbednost saobraćaja (troškovi izrade kartice);
– taksa AMSS – troškovi u vezi sa obradom zahteva za izradu kartica;
– taksa MUP-u (registracija vozila);
– taksa Zavodu za izdavanje novca (registarske nalepnice);
– komunalna taksa (registracija).
Odgovor: U obrascu POPDV ne iskazuju se naknade koje su iskazane u primljenom računu, ali imaju karakter javnog prihoda koji nema karakter naknade za uslugu u smislu Zakona o PDV-u (npr. boravišna taksa, carina, naknada za zaštitu životne sredine).
Osim toga, u svakom konkretnom slučaju treba sagledati da li plaćanje ima veze sa transakcijom koja ima karakter prometa dobra ili usluge koji je predmet oporezivanja PDV-om, u skladu sa Zakonom o PDV-u. Pritom nije od značaja da li je transakcija realizovana sa obveznikom PDV-a, fizičkim licem, domaćim ili stranim licem, državnim organom, javnim preduzećem, sudom i dr. Posebno skrećemo pažnju na to da naziv naknade ili takse ne opredeljuje da li je treba iskazati u obrascu POPDV.
Dakle, po našem mišljenju, sve gorenavedene takse, osim komunalne, odnose se na izvršenu uslugu od strane navedenih pružalaca (izdali su dozvolu za rad, obradili zahtev za registraciju, izdali nalepnicu, registrovali vozilo itd.). Takse se unose na osnovu računa ili na osnovu izvoda banke. Smatramo da komunalna taksa nema karakter naknade za uslugu, pa se ne iskazuje u POPDV obrascu.
Iznose ostalih gorenavedenih taksi, koje imaju karakter naknade za uslugu, treba iskazati u polju 8d.2.
Dnevnice
Pitanje: Da li se u obrazac POPDV upisuju i troškovi dnevnica na službenom putu u inostranstvo?
Odgovor: Dnevnice za službeni put i zarade ne iskazuju se u POPDV obrascu.
Pri iskazivanju podataka u obrascu POPDV obveznik PDV-a treba da se rukovodi sledećim opštim smernicama:
1) U obrascu POPDV ne iskazuju se podaci o transakcijama, aktivnostima i drugim poslovnim promenama za koje Pravilnikom nije propisana obaveza iskazivanja. Primera radi, u pomenutom obrascu ne iskazuju se podaci o naknadi štete, novčanim donacijama, kamatama na depozite po viđenju, kamatama zbog neblagovremenog plaćanja (zakonskih i ugovorenih), isplatama zarada zaposlenim licima, prometu dobara i usluga koji se vrši bez naknade, a nije predmet oporezivanja PDV-om, kao i o iznosu novčanih sredstava naplaćenih u ime i za račun drugog lica i dr.
Pravilnikom nije propisano da se dnevnice iskazuju u POPDV obrascu.
Kamata po viđenju
Pitanje: Da li se prihod od kamate po viđenju unosi u POPDV obrazac?
Odgovor: Kamata ostvarena po osnovu ugovorene usluge oroča
vanja novčanih sredstava treba da bude iskazana u polju 2.1 obrasca POPDV.
S druge strane, u slučaju kamate na sredstva po viđenju, koja se obračunava bez ugovorenog oročenja, podatak o tome ne treba iskazivati u obrascu POPDV, što je navedeno i u Korisničkom uputstvu Poreske uprave.
Naknade isplaćene fizičkim licima
Pitanje: Da li se ugovorene naknade za fizička lica, kao što su zakup, privremeni i povremeni poslovi, evidentiraju u POPDV obrascu u mesecu na koji se odnose ili u mesecu u kome su isplaćene? Na primer, zakup je obračunat i knjižen 31. 10. 2019. jer se odnosi na oktobar, ali je plaćen 15. 11. 2019. Da li se evidentira u POPDV u oktobru ili u novembru?
Odgovor: U polje 8d.2 obrasca POPDV unose se, između ostalog, i nabavke usluga od fizičkih koja ne obavljaju delatnost (npr. usluge po ugovoru o delu, autorskom, privremenim i povremenim poslovima, zakupu i sl.), kao i nabavka dobara od fizičkih lica kada npr. vrše prodaju svoje imovine (zemljište i dr.). Za nabavke od fizičkih lica po ugovorima unosi se bruto iznos.
Dakle, kao i u slučaju drugog prometa, unose se podaci u onom periodu kada je promet izvršen, odnosno kada ste primili uslugu (bez obzira na to kada ćete je platiti). U opisanom slučaju pružena usluga zakupa za mesec oktobar od strane fizičkog lica koje ne obavlja delatnost unosi se u POPDV obrazac u mesecu oktobru.
Usluge pakovanja proizvoda koji se izvoze
Pitanje: Kada uz redovan izvoz robe na računu postoji odvojena stavka usluge (npr. usluga pakovanja proizvoda koji se izvoze), da li se iznos navedene usluge u POPDV obrascu evidentira na poziciji 1.1 ili odvojeno od robe na 1.4?
Odgovor: U skladu sa stavom 2. člana 14. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona za ostale usluge koje su u vezi sa izvozom dobara obveznik može da ostvari ako poseduje račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom.
U ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom dobara ubrajaju se usluge pakovanja, utovara, pretovara, izvoznog carinjenja, organizacije izvoznog posla i fitosanitarna kontrola robe namenjene izvozu (kada je to uslov za izvoz te robe) i sl.
Korisničkim uputstvom za iskazivanje podataka u pregledu obračuna PDV-a – obrascu POPDV II (jul 2018. godine) na str. 27 pojašnjeno je sledeće: „U polju 1.4 obrasca POPDV iskazuju se podaci o: iznosu naknade za prevozne i ostale usluge koje su u vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV-a bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom (promet iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona, za koji su uslovi za poresko oslobođenje propisani odredbama člana 14. st. 1. i 2, člana 15. st. od 1. do 3. i člana 16. st. 1. i 2. Pravilnika o poreskim oslobođenjima).
Na osnovu navedenog uslugu pakovanja koja je pružena u vezi sa izvozom dobara treba iskazati u polju 1.4 obrasca POPDV.
Primljen avans – povraćaj odnosno izdavanje konačnog računa za izvršeni promet
Pitanje: U novembru 2019. godine izdali smo dva avansna računa. Podaci o osnovici i PDV-u po tom osnovu iskazani su u rubrici 3.9 obrasca POPDV. U januaru smo za jedan promet izdali konačni račun, a drugi avans vratili smo u celosti zbog nemogućnosti isporuke robe. Kako pravilno u januarskoj prijavi iskazati podatke za ova dva slučaja?
Odgovor: U slučaju kada obveznik PDV-a vraća avans (npr. zbog raskida ugovora) u nekom od narednih poreskih perioda u odnosu na period kada je primio isti i iskazao ga u polju 3.9 POPDV, ne vrši korekciju već iskazanog iznosa avansa u polju 3.9 (ne umanjuje), već vrši smanjenje obračunatog PDV-a u polju 3.6 POPDV za iznos PDV-a koji je bio iskazan u polju 3.9 za poreski period u kojem je primljen avans.
Pod pretpostavkom da je PDV u konačnom računu jednak onome koji je bio obračunat u avansnom računu, u polje 3.2 unosite iznos ukupne naknade po konačnom računu. U 3.9. ništa ne unosite (u slučaju da je PDV u konačnom računu veći od PDV-a koji je iskazan u avansnom računu, na 3.9 uneli biste razliku, koja tada nije iskazana).
Primljena faktura inodobavljača nakon uplate avansa
Pitanje: Interni obračun PDV-a za avansno plaćene usluge inopartneru koje su izvršene u zemlji uneli smo u POPDV obrazac na 8g.6 i 3a.8. Faktura će biti izdata u narednom periodu. Da li je unosimo u polja 8g.1, 3a.2, 3a.6 u minus za PDV?
Odgovor: Kada dobijete fakturu za izvršeni promet, u polje 8g.1 unosite ukupan iznos ostvarenog prometa (ne odbija se iznos po prethodno plaćenom avansu). U polje 3a.2 unosite iznos PDV-a po ukupnom prometu, umanjen za PDV koji je plaćen prilikom avansa.
Primer iz Korisničkog uputstva Poreske uprave
U poreskom periodu septembar 2018. godine obveznik PDV-a uplatio je avans od 60% stranom licu koje nije obveznik PDV-a u Republici Srbiji za nabavku nameštaja koji se nalazi u poslovnoj zgradi stranog lica u Kragujevcu. Ugovorena cena za nameštaj iznosi 6.000 evra. Dana 20. oktobra 2018. godine strano lice isporučilo je nameštaj obvezniku PDV-a, a obveznik PDV-a uplatio je preostali iznos naknade stranom licu.
Na dan plaćanja avansa srednji kurs NBS za evro iznosi 120 dinara, a na dan isporuke nameštaja 121 dinar.
U obrascu POPDV za septembar 2018. godine obveznik PDV-a iskazuje sledeće podatke:
– u polju 8g.6, u koloni koja se odnosi na promet po opštoj stopi PDV-a, podatak o plaćenom avansu u iznosu od 432.000 dinara (3.600 evra × 120 = 432.000 dinara);
– u polju 3a.8, u koloni koja se odnosi na promet po opštoj stopi PDV-a, podatak o obračunatom PDV-u u iznosu od 86.400 dinara.
U obrascu POPDV za oktobar 2018. godine obveznik PDV-a iskazuje sledeće podatke:
– u polju 3a.2, u koloni koja se odnosi na promet po opštoj stopi PDV-a, podatak o obračunatom PDV-u u iznosu od 58.080 dinara (6.000 – 3.600 (avans)) = 2.400 × 121 = 290.400 × 20% = 58.080);
– u polju 8g.1, u koloni koja se odnosi na promet po opštoj stopi PDV-a, podatak o iznosu osnovice za promet stranog lica od 722.400 dinara (3.600 × 120 + 2.400 × 121 = 432.000 + 290.400 = 722.400 dinara).
Izvoz robe
Pitanje: Dana 30. 10. 2019. izdali smo fakturu inopartneru za naše proizvode. Proizvodi su zvanično istupili u novembru 2019. godine, o čemu imamo i datum i potpis inopartnera na dostavnom dokumentu. Carinski organ nije do kraja sproveo postupak izvoznog carinjenja, tj. nije nam dostavio JCI sa datumom istupa robe u 11/2019. Posle našeg insistiranja da se pronađe dokumentacija o sprovedenom izvozu, Uprava carine dostavila nam je JCI sa datumom istupa 10. 12. 2019. godine. Da li imamo obavezu da za 10/2019. godine podnesemo izmenjenu PDV prijavu sa obračunatim PDV-om na iznos izvezene robe? Takođe, da li ovaj izvoz iskazujemo u 12/2019, s obzirom na to da je datum istupa 10. 12. 2019, ili ipak u PDV prijavi za 11/2019 i da li vršimo umanjenje obračunatog i uplaćenog PDV-a kroz izmenjenu PDV prijavu za 10/2019? U koja polja obrasca POPDV treba da se iskažu ove promene?
Odgovor: Prilikom unosa izvoznog posla u POPDV obrazac suština je u datumu istupa dobara (datum overe JCI) iz Republike, a ne datum fakture niti datum izvoznog carinjenja.
Ako je izvozno carinjenje izvršeno u novembru ili decembru, a JCI je sa datumom istupa dobara 10. 12. 2019. godine:
- naknada za izvezena dobra iskazuje se u polju 1.1. obrasca POPDV za decembar.
Ako je izvozno carinjenje izvršeno u oktobru, a JCI je sa datumom istupa dobara 10. 12. 2019:
- podnosite izmenjenu poresku prijavu za oktobar – iznos osnovice u polju 003 i PDV-a u polju 103;
- u decembru, kada su ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje, iskazujete iznos osnovice u polju 1.1, a u polju 3.6, deo „Opšta stopa”, sa predznakom minus unosite iznos osnovice i PDV-a.
U skladu sa članom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo Poreskoj upravi sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni (dalje: izmenjena poreska prijava).
U skladu sa članom 114. ZPPPA, pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Knjižno odobrenje za uslugu koju je pružilo strano lice
Pitanje: Privredno društvo je primilo knjižno odobrenje od inodobavljača za licencu za softver. Kako sprovesti interni obračun PDV-a kroz POPDV obrazac?
Odgovor: S obzirom na to da se prilikom internog obračuna prilikom nabavke dobara ili usluga u Republici od stranih lica koja nisu obveznici PDV-a iznos naknade (osnovice) unosi na 8g.1, interno obračunati PDV na 3a.2, a prethodni porez (ako obveznik ima pravo na korišćenje) na 8e.2, naknadno odobreni popust – knjižno odobrenje dovodi do smanjenja osnovice, koja za sobom povlači smanjenje interno obračunatog PDV-a i prethodno priznatog poreza po tom osnovu. Unosi se sledeće:
U polje 3a.5 – Smanjenje obračunatog PDV-a – unose se podaci o iznosu za koji je smanjen obračunati PDV zbog izmene osnovice ili po drugom osnovu. Podaci u ovom polju uvek se iskazuju sa predznakom „minusˮ. U ovim poljima treba iskazivati korekcije interno obračunatog PDV-a.
U polje 8g.4 – Izmena osnovice – smanjenje – unose se podaci o iznosu za koji je smanjena osnovica za nabavljena dobra i usluge. Podaci u ovom polju uvek se iskazuju sa predznakom „minusˮ.
U polje 8e.4 – Ispravka odbitka – smanjenje prethodnog poreza, osim po osnovu izmene osnovice za promet dobara i usluga – unosi se podatak o iznosu za koji je smanjen odbitak prethodnog poreza po bilo kom osnovu u skladu sa Zakonom o PDV-u, osim po osnovu izmene osnovice za promet dobara i usluga. U ovo polje (u skladu sa Korisničkim uputstvom) unosi se i smanjenje iznosa PDV-a koji može da se odbije kao prethodni porez po drugom osnovu. Podaci u ovom polju uvek se iskazuju sa predznakom „minusˮ.
Nabavka od lica iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV-u
Pitanje: Primili smo račun sa napomenom da je račun izdat u skladu sa članom 9. Zakona o PDV-u. Da li se upisuje u obrazac POPDV i u koje polje?
Odgovor: U polje 8d.2 POPDV obrasca iskazuju se nabavke usluga po osnovu nabavki od bilo kojih lica koja nisu u PDV-u, i to:
– malih obveznika (iz člana 33. Zakona o PDV-u);
– lica koja nisu poreski obveznici u smislu člana 9. stav 1. Zakona o PDV-u i
– fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost (npr. usluge po ugovoru o delu, autorskom ugovoru, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zakupu i sl.), kao i nabavka dobara od fizičkih lica, kada npr. vrše prodaju svoje imovine (zemljište i dr.).
Naknada Agenciji za bezbednost saobraćaja
Pitanje: Da li se i na koju poziciju POPDV evidencije unosi uplata Agenciji za bezbednost saobraćaja? Agencija ne izdaje račun, a od dokumenata o promeni imamo samo izvod banke, sa šifrom plaćanja 253 i opisom usluge: mesečna naknada za korišćenje baze podatka o karakteristikama vozila. Delatnost firme je tehničko ispitivanje vozila i svakog meseca uplaćuje ovu naknadu u iznosu od 5.000 dinara (prema instrukcijama Agencije za bezbednost saobraćaja).
Odgovor: Mesečna naknada za korišćenje baze podatka o karakteristikama vozila predstavlja naknadu koja ima karakter naknade za pruženu uslugu u smislu Zakona o PDV-u. Osim toga, u svakom konkretnom slučaju treba sagledati da li plaćanje ima veze sa transakcijom koja ima karakter prometa dobra ili usluge koji je predmet oporezivanja PDV-om, u skladu sa Zakonom o PDV-u. Pritom nije od značaja da li je transakcija realizovana sa obveznikom PDV-a, fizičkim licem, domaćim ili stranim licem, državnim organom, javnim preduzećem, sudom i dr. Posebno skrećemo pažnju na to da naziv naknade ili takse ne opredeljuje da li je treba iskazati u obrascu POPDV.
Naknada se unosi na osnovu računa ili na osnovu izvoda banke. Po našem mišljenju, naknadu za korišćenje baze podataka o karakteristikama vozila, koju plaćate Agenciji za bezbednost saobraćaja, treba iskazati u polju 8d.2.
Prenos udela uz naknadu
Pitanje: Privredno društvo, obveznik PDV-a iz Srbije po osnovu Ugovora o prenosu udela stiče 100% udela u privrednom društvu, obvezniku PDV-a iz Srbije. U istom poreskom periodu, putem ugovora o prenosu, tih 100% udela prenosi na treće privredno društvo, obveznika PDV-a iz Srbije, uz određenu naknadu. Da li prenosilac i sticalac udela imaju obavezu iskazivanja podataka u obrascu POPDV?
Odgovor: Prenosilac udela, u slučaju prenosa udela sa naknadom, kada je mesto prometa Srbija, podatak iskazuje u polju 2.4 obrasca POPDV.
Sticalac udela, u slučaju prenosa udela sa naknadnom, stečenog od rezidentnog obveznika PDV-a, podatak iskazuje u polju 8v.2 obrasca POPDV.
PDV u građevinarstvu
Angažovanje rukovaoca kranom nije promet iz oblasti građevinarstva
Pitanje: Građevinsko preduzeće angažuje rukovaoce kranovima od drugog preduzeća. Da li usluga rada rukovaoca kranom spada u građevinske usluge i može da se fakturiše po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?
Odgovor: Iznajmljivanje kranova i druge opreme za izgradnju zajedno sa rukovaocem spada u građevinske usluge u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti (delatnost 43.99). U okviru te grupe delatnosti navedeno je da ista NE obuhvata iznajmljivanje mašina i opreme za izgradnju ili rušenje BEZ rukovaoca (radi se o delatnosti 77.32).
Angažovanje samog rukovaoca (bez iznajmljivanja krana + rukovalac) po našem mišljenju spada u delatnost 78.3 – Ostalo ustupanje ljudskih resursa, pa kao takvo nije usluga iz oblasti građevinarstva, tako da ne mogu da se primene odredbe člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u.
Izgradnja magacina bez dozvole za gradnju
Pitanje: Privredno društvo na svom placu gradi magacin, koji će jednim delom služiti za sopstvene potrebe, a deo za izdavanje u zakup. Privredno društvo nema dozvolu za gradnju i pitanje je kada će je dobiti. Da li privredno društvo može da koristi odbitni PDV po fakturama dobavljača za nabavku materijala za gradnju i da li gradnja takvog objekta spada u oblast građevinarstva?
Odgovor: Da bi obveznik PDV-a mogao da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, potrebno je da budu kumulativno ispunjeni materijalni i formalni uslovi propisani članom 28. Zakona o PDV-u.
Materijalni uslov: Obveznik PDV-a može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza ako nabavljena dobra, odnosno primljene usluge koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV-om, koji je oslobođen PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza (u skladu sa članom 24. Zakona o PDV-u), odnosno koji je izvršen u inostranstvu – ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Srbiji.
Formalni uslov: Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona o PDV-u, obveznik može da ostvari ako, između ostalog, poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu koji sadrži podatak o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa Zakonom o PDV-u, ili dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.
U skladu sa članom 42. stav 4. Zakona o PDV-u, račun naročito sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;
2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;
4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV-a koji je obračunat na osnovicu;
9) napomenu o odredbi Zakona o PDV-u na osnovu koje nije obračunat PDV;
10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.
Odredbe drugih propisa u vezi sa izgradnjom objekta po našem mišljenju nemaju uticaj na poreski tretman iz oblasti poreza na dodatu vrednost, pri čemu to oporezivanje uređuje Zakon o porezu na dodatu vrednost i podzakonski akti doneseni na osnovu njega, što znači i pravila u vezi sa pravom na odbitak prethodnog poreza. U skladu sa tim, ako su zadovoljeni materijalni i formalni uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u, smatramo da imate pravo na odbitak prethodnog poreza iz ulaznih računa dobavljača materijala.
Nekadašnjim odredbama Zakona o PDV-u, koje više nisu u primeni, bilo je predviđeno da, ukoliko investitori nisu posedovali građevinsku dozvolu, izvođač koji im fakturiše nije imao pravo na oslobođenje. Ovo se ne primenjuje od 15. oktobra 2015. godine, kada su stupile na snagu izmene Zakona koje su i danas na snazi.
Pored svega, izgradnja objekta spada u delatnost građevinarstva, pa je shodno moguće primeniti odredbe člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u.
Betoniranje za postavljanje rasvete
Pitanje: Da li betoniranje betonskih stopa za svetiljke spada u oblast građevinarstva i da li prilikom fakturisanja možemo da se pozovemo na član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?
Odgovor: Uredbom o klasifikaciji delatnosti za oblast 43 – Specijalizovani građevinarski radovi navedeno je da se isti odnose na pobijanje stubova, izgradnju temelja, betoniranje itd.
Ako se radi o pripremnim radnjama za postavljanje rasvete (postavljanje rasvete spada u delatnost 43.21), po našem mišljenju betoniranje bi predstavljalo ostale nepomenute specifične građevinske radove (43.99).
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-376/2019-04 od 10. 7. 2019. godine: „Promet dobara, odnosno usluga koji se u konkretnom slučaju vrši u okviru izvođenja radova ugovorom nazvanih radovima na sanaciji, zatvaranju i rekultivaciji nesanitarne deponije smetlišta, ne smatra se prometom iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, osim prometa dobara, odnosno usluga koji se vrši u okviru izvođenja tih radova, a koji se odnosi na izgradnju, odnosno sanaciju bunara manjeg prečnika koji služe za merenje nivoa podzemnih voda, izradu i postavljanje gradilišne ograde i dvokrilne kolske gradilišne kapije i pripremanje radne površine koja služi za postavljanje postrojenja za otplinjavanje (pod uslovom da se pod pripremanjem radne površine smatra betoniranje, odnosno asfaltiranje), koji se smatra prometom dobara, odnosno usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, kao aktivnosti iz grupe 42.99 – Izgradnja ostalih nepomenutih građevina Uredbe o klasifikaciji delatnosti, a koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 8) Pravilnika.”
Interni obračun PDV-a u građevinarstvu
Pitanje: U slučaju da postoji više lica – obveznika PDV-a u lancu pružanja usluga iz oblasti građevinarstva, od podizvođača do investitora, ko je u obavezi da radi interni obračun PDV-a, odnosno ko ima pravo na poresko oslobođenje iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?
Odgovor: U slučaju primene člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u, ne radi se o poreskom oslobođenju, nego o primeni mehanizma obrnute naplate (reverse charge).
Bez obzira na to što pružanje građevinskih usluga, odnosno vršenje prometa dobara iz oblasti građevinarstva može da bude u lancu više učesnika, suština člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u jeste sledeća:
- pružalac usluga, odnosno vršilac prometa dobara iz oblasti građevinarstva izdaje račun primaocu na kome ne obračunava PDV;
- primalac usluga iz oblasti građevinarstva interno obračunava PDV.
Dakle, bez obzira na to koliko se učesnika nalazi u pomenutom lancu, u svakom pojedinom poslu postoje pružalac usluge i primalac usluge iz oblasti građevinarstva.
Na primer: Imamo lanac podizvođač A – izvođač radova B – investitor C (svi su obveznici PDV-a).
A fakturiše B bez PDV-a. B interno obračunava PDV.
B fakturiše C bez PDV-a. C interno obračunava PDV.
B je u poslu sa podizvođačem A bio primalac usluga, a u poslu sa investitorom C pružalac usluga.
Naravno, interno obračunati PDV iskazuje se u POPDV obrascu, a odatle u poreskoj prijavi.
Interno obračunati PDV u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) unosi se u polje 3a.3 POPDV obrasca, a pravo na korišćenje ulaznog PDV-a (uz pretpostavku da su ispunjeni svi uslovi propisani članom 28. Zakona o PDV-u) na 8e.2.
Ugradnja izolacionih panela na zgradi
Pitanje: Da li rekonstrukcija proizvodnog pogona – ugradnja izolacionih panela na zgradi pogona spada u građevinsku delatnost i, ako je tako, u koju od klasifikacionih delatnosti spada? Da li možda 43.33 – Postavljanje podnih i zidnih obloga? Dobavljač nam je ispostavio avansni račun za uplaćeni avans sa obračunatim PDV-om.
Odgovor: Po našem mišljenju, u slučaju isporuke panela i njihove ugradnje (fiksirani su za zgradu), radi se o prometu iz oblasti građevinarstva.
Poreski dužnik je primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u ako je promet izvršen od strane obveznika PDV-a.
Naručilac, kao poreski dužnik, ima obavezu da obračuna PDV internim putem na dan kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji – avansno plaćanje ili promet.
Izvođač radova koji je izvršio ugradnju panela u obavezi je da izda avansni račun bez PDV-a, s tim što ćete izvršiti interni obračun.
Po našem mišljenju, ugradnja izolacionih panela mogla bi da se tretira kao delatnost 43.29 – Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu (obuhvata postavljanje toplotne i zvučne izolacije) ili kao 41.20, kako je u par slučajeva ugradnje pregradnih zidova i panela i Ministarstvo finansija klasifikovalo.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00207/2016-04 od 19. 9. 2016. godine: „Saglasno navedenom, isporuka sa ugradnjom panelnih ograda (pri čemu ugradnja podrazumeva iskop temelja, betoniranje i dr.), koju vrši obveznik PDV-a (u svojstvu izvođača ili podizvođača radova) drugom obvezniku PDV-a, smatra se prometom dobara iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – primalac dobara, s obzirom na to da je reč o aktivnostima iz grupe 42.99 – Izgradnja ostalih nepomenutih građevina Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 8) Pravilnika.”
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00466/2015-04 od 16. 11. 2015. godine: „Postavljanje staklenih i gipsanih pregradnih zidova u postojećim objektima, koji vrši obveznik PDV-a drugom obvezniku PDV-a, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, smatra se prometom iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – primalac dobara ili usluga, s obzirom na to da je reč o adaptaciji kao aktivnosti iz grupe 41.20 – Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 1) Pravilnika.”
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00361/2016-04 od 27. 9. 2016. godine: „Saglasno navedenom, dobrima, odnosno uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra se: […] – postavljenje gips-kartonskih zidova u postojećim objektima, kao aktivnost iz grupe 41.20 – Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 1) Pravilnika.”
Ugradnja rasvete
Pitanje: Obveznik ima potpisan ugovor za nabavku i ugradnju rasvete u određeni objekat. Obveznik izdaje pojedinačne račune: jedan za nabavku rasvete (sa obračunatim PDV-om), a drugi za uslugu ugradnje rasvete, gde ne obračunava PDV po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u? U predmeru su posebno naznačene stavke nabavke, a posebno stavke ugradnje svetiljki. Kupac posmatra sa strane ugovora to kao celinu i osporava nam račune.
Odgovor: Nabavka i ugradnja rasvete jesu jedinstven posao. To što ste prvo kupili delove, a zatim iste i ugradili, nema uticaja na vrstu usluge koju pružate – kupljeni delovi su vaš materijal koji je ugrađen i predstavlja sastavni deo usluge. Za celu uslugu izdajete jedan račun, a nema smetnji da na njemu bude navedena detaljna specifikacija ugrađenih delova i rada.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-599/2018-04 od 28. 2. 2019. godine: „S tim u vezi, kada obveznik PDV-a drugom obvezniku PDV-a, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, izvrši isporuku dobara koja čine elektroinstalacije, odnosno rasvetnih uređaja sa ugradnjom, odnosno postavljanjem tih dobara, reč je o prometu dobara iz oblasti građevinarstva (aktivnost iz grupe 43.21 – Postavljanje električnih instalacija Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 11) Pravilnika). Račun za navedeni promet dobara, između ostalih podataka, treba da sadrži i podatak o osnovici kao zbiru vrednosti ugrađenih dobara i vrednosti usluga koje su kao sporedne izvršene uz promet dobara, pri čemu ne postoje smetnje da se u računu, pored podatka o iznosu osnovice, navedu (specificiraju) i podaci o pojedinačnim vrednostima dobara i sporednih usluga, koji čine predmetni promet dobara.”
Zastakljivanje terase
Pitanje: Klijent uvozi tende sa aluminijumskim stubovima i staklenim sistemima sa daljinskim upravljačima. Izvršio je ugradnju tende na zgradi odmarališta XX, tačnije pokrivena je i zastakljena terasa tom tendom. Terasa i tenda su fiksirane za objekat. Da li navedeno može da se fakturiše kao promet iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?
Odgovor: Iako nismo uspeli da pronađemo konkretna tumačenja Ministarstva finansija, s obzirom na činjenice iz pitanja (da je konstrukcija pričvršćena i nije pokretna), da se vrši isporuka sa montažom i da se vrši zastakljivanje, po našem mišljenju radi se o uslugama iz oblasti građevinarstva za koje je, u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3), poreski dužnik primalac dobara.
Što se tiče razvrstavanja, moglo bi da bude i 43.32 (zbog konstrukcije) i 43.34 (zbog zastakljivanja) ili čak 42.99.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-132/2018-04 od 28. 9. 2018. godine: „S tim u vezi, kada obveznik PDV-a drugom obvezniku PDV-a vrši isporuku garažnih vrata sa ugradnjom, mišljenj
a smo da je reč o prometu koji se smatra prometom dobara iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Prema tome, obavezu da obračuna i plati PDV za navedeni promet ima obveznik PDV-a – primalac dobra, s obzirom na to da je reč o aktivnosti iz grupe 43.29 – Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu (ako je reč o automatskim garažnim vratima), odnosno 43.32 – Ugradnja stolarije (ako nije reč o automatskim garažnim vratima) Klasifikacije delatnosti, navedenih u članu 2. stav 1. t. 13) i 15) Pravilnika.”
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00207/2016-04 od 19. 9. 2016. godine: „Saglasno navedenom, isporuka sa ugradnjom panelnih ograda (pri čemu ugradnja podrazumeva iskop temelja, betoniranje i dr.), koju vrši obveznik PDV-a (u svojstvu izvođača ili podizvođača radova) drugom obvezniku PDV-a, smatra se prometom dobara iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – primalac dobara, s obzirom na to da je reč o aktivnostima iz grupe 42.99 – Izgradnja ostalih nepomenutih građevina Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 8) Pravilnika.”
Datum prometa usluga iz oblasti građevinarstva
Pitanje: Građevinsko preduzeće (u sistemu PDV-a) dobilo je fakturu od dobavljača na kojoj se on poziva na čl. 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u. Faktura i promet su datirani na 30. 12. 2019, pri čemu je ista stigla u preduzeće u januaru. Nadzorni organ je overio fakturu 27. 1. 2020. godine. U kom periodu može da se knjiži (da li treba da se radi ispravka PDV-a za decembar ili se knjiži u januaru)?
Odgovor: Faktu
ru za potrebe PDV-a evidentirate u januaru, kada je nadzorni organ overio situaciju.
S tim u vezi, skrećemo pažnju i na sledeće Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-1263/2015-04 od 8. 12. 2015. godine, u vezi sa određivanjem momenta prometa: „U slučaju delimičnih isporuka dobara i usluga iz oblasti građevinarstva (za koje se ispostavljaju situacije), kada u skladu sa propisima kojima se uređuju planiranje i izgradnja postoji obaveza angažovanja nadzornog organa, odnosno kada je naručilac po sopstvenom opredeljenju angažovao nadzorni organ, promet dobara i usluga smatra se izvršenim danom overe situacije od strane nadzornog organa. Međutim, kada u skladu sa propisima kojima se uređuju planiranje i izgradnja ne postoji obaveza angažovanja nadzornog organa, pri čemu naručilac nije angažovao nadzorni organ po sopstvenom opredeljenju, promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva smatra se izvršenim danom ispostavljanja situacije.”
Ostala pitanja iz oblasti PDV-a
Ugovorne kazne se ne fakturišu
Pitanje: Treba da fakturišemo penale, tj. ugovorenu kaznu po ugovoru jer posao nije odrađen u dogovorenom vremenu, pa me zanima na koji član se pozivamo prilikom fakturisanja zbog oslobađanja od PDV-a?
Odgovor: Ugovorne kazne se ne fakturišu jer se ne radi o prometu dobara i usluga, nego se naplaćuju na drugačiji način.
Obveznik PDV-a može da potražuje naknadu troškova od drugog lica po različitim osnovama, ali ako novčani iznos koji potražuje na ime naknade troškova ne predstavlja naknadu ili deo naknade za izvršeni promet dobara ili usluga, u tom slučaju nije nastao oporezivi događaj, a samo potraživanje novčanih sredstava nije predmet oporezivanja PDV-om. Napominjemo da se po osnovu potraživanja troškova koji se ne smatraju naknadom ili delom naknade za izvršeni promet NE izdaje račun iz člana 42. Zakona o PDV-u, konkretno u datom slučaju ne fakturišete ugovornu kaznu.
Jedno od potraživanja koje se često u praksi susreće među privrednim subjektima jeste naknada troškova koji su nastali krivicom (činjenjem ili nečinjenjem) druge ugovorne strane zbog raskida ili neispunjenja ugovornih obaveza. Ovakva potraživanja imaju pravnu prirodu naknade štete u smislu Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) i ukoliko nisu u vezi sa prometom koji vrši obveznik koji potražuje naknadu, nisu predmet oporezivanja u smislu člana 3. Zakona o PDV-u.
U skladu sa članom 270. stav 1. ZOO-a, poverilac i dužnik mogu da ugovore da će dužnik da plati poveriocu određeni novčani iznos ili da pribavi neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).
Naplatu ugovorne kazne izvršićete slanjem dokumenta koji može da se zove npr. „Poziv za plaćanje ugovorne kazne”.
Ostale detalje možete pročitati u broju 6/2019, na str. 47 (članak „Računovodstvo u građevinskoj delatnosti”, podnaslov „Ugovorne kazne”).
Ugovorene kazne i penali ne predstavljaju naknadu za ugovoreni promet dobara ili usluga i ne iskazuju se u obrascu POPDV ni kod isplatioca ugovorenih kazni i penala ni kod primaoca.
Naknada za korišćenje javnih opštinskih puteva
Pitanje: Od osnivača smo dobili odluku o naknadama za korišćenje javnih opštinskih puteva. Nakon toga sačinjeni su zapisnici i rešenja za sve obveznike. Koji su stavovi za knjiženje, kao i da li ovde postoji obaveza iskazivanja PDV-a? Da li se izdaje faktura (sa ili bez PDV-a) ili se zaduženje vrši po osnovu rešenja?
Odgovor: Ukoliko je javno preduzeće obveznik PDV-a, nije sporno da po osnovu navedene usluge postoji obaveza obračuna PDV-a.
U skladu sa članom 5. stav 3. tačka 2) Zakona o PDV-u, prometom usluga u smislu ovog zakona smatra se i pružanje usluga uz naknadu na osnovu propisa ili drugog akta državnih organa i organa teritorijalne autonomije, kao i drugih prava intelektualne svojine.
U rešenju mora da bude iskazan PDV po stopi od 20%. Na osnovu tog rešenja javno preduzeće je u obavezi da izda račun u skladu sa Zakonom o PDV-u (član 42).
Što se tiče stavova za knjiženje, radi se o klasičnom evidentiranju pružene usluge, pri čemu na dugovnoj strani evidentirate potraživanje od kupaca, a na potražnoj strani izlazni PDV i prihode od usluga.
Promet usluge reklamiranja po osnovu ugovora o sponzorstvu
Pitanje: Kada pravno lice ispostavlja fakturu drugom pravnom licu na osnovu ugovora o sponzorstvu radi sponzorisanja konferencije koja se održava u Beogradu, da li je na toj fakturi dužan da obračuna PDV?
Odgovor: Po ugovoru o sponzorstvu ugovorne strane su:
lice koje pruža usluge reklamiranja sponzoru i
sponzor koji plaća za primljene usluge.
Dakle, lice koje pruža usluge definisane ugovorom o sponzorstvu (a pruža ih sponzoru) vrši promet iz člana 5. Zakona o PDV-u i dužno je da sponzoru izda račun sa PDV-om, ako je sponzor obveznik PDV-a u Srbiji (mesto prometa je Srbija iz ugla člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u). Pri tome izdavalac računa treba da vodi računa da je račun izdat (datum izdavanja) na dan kada je završeno pružanje usluge iz ugovora o sponzorstvu (ili na datum nakon toga). Međutim, ako je sponzor uplatio naknadu pre izvršenog prometa (avans), lice koje pruža usluge definisane ugovorom o sponzorstvu izdaje avansni račun, osim ako je pružanje usluge završeno u istom mesecu (u istom mesecu biće i konačni račun).
Davanje poslovnih uzoraka
Pitanje: Veletrgovina farmaceutskih preparata prodaje robu preko distributera. U cilju podsticanja prodaje povremeno sprovodi akciju u maloprodajnim objektima distributera, tako što kupcima uz bilo koji kupljeni artikal poklanja još jedan. Artikli koji se prodaju već su fakturisani, a besplatni artikli isporučuju se naknadno, obeleženi su nalepnicom „besplatan uzorak” i u originalnoj su ambalaži. Distributer nema obavezu prema veletrgovini da plati besplatne artikle. Pojedinačna vrednost poklona manja je od 2.000 bez PDV-a. Potrebno nam je objašnjenje poreskog tretmana iz ugla:
Zakona o PDV-u: Kada postoji obaveza obračuna i na koji način to uraditi?
Zakona o porezu na dobit: Da li ova davanja bez naknade treba tretirati kao trošak reklame ili reprezentacije?
Odgovor: U skladu sa članom 6. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u, smatra se da promet dobara u smislu ovog zakona nije izvršen pri besplatnom davanju poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili potencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa. Dakle, za primenu navedenog pravila treba da budu ispunjeni svi sledeći uslovi:
- poslovni uzorak daje se besplatno;
- poslovni uzorak daje se u uobičajenoj količini za tu namenu;
- primalac uzorka je (potencijalni) kupac ili treće lice kojem se uzorak daje na osnovu akta nadležnog organ.
Prema članu 6. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti (Pravilnik), uobičajenom količinom poslovnih uzoraka, u smislu člana 6. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u, smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu, a rezultat su poslovanja poreskog obveznika ili su neposredno povezana sa obavljanjem njegove delatnosti, bez obzira na to da li je na tim dobrima utisnut logotip poreskog obveznika. Znači, sva dobra koja su obeležena kao uzorci ili su u drugačijem obliku i pakovanju od onih namenjenih prometu, imaju karakter uobičajene količine poslovnih uzoraka, nezavisno od konkretne količine koja je predata jednom licu ili ukupne količine koja je predata u nekom vremenskom periodu.
Prema članu 6. stav 2. Pravilnika, dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju da budu obeležena kao takva, a ako ne mogu da budu obeležena kao poslovni uzorci, moraju da budu u obliku i pakovanju različitom od oblika ili pakovanja tih dobara namenjenih prometu. Jedan od mogućih načina obeležavanja je i da je na njima napisano „besplatni uzorak”.
Ovo je potvrdilo i Ministarstvo finansija Mišljenjem br. 413-00-206/2008–04 od 24. 10. 2008. godine: „U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, u slučaju kada obveznik PDV-a besplatno daje poslovne uzorke u uobičajenim količinama kupcima ili budućim kupcima, u konkretnom slučaju uzorke parfema – testere svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja parfema u njihovim maloprodajnim objektima, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a uz ispunjenje propisanih uslova, obveznik PDV-a ima pravo na odbitak PDV-a obračunatog i plaćenog pri uvozu uzoraka parfema – testera, koje besplatno daje svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja parfema u njihovim maloprodajnim objektima.”
Znači, na promet – davanje besplatnih uzoraka, kao što je opisano u pitanju, veletrgovac nema obavezu obračunavanja PDV-a, a ima pravo na korišćenje prethodnog poreza u vezi sa nabavkom tih uzoraka.
Osim toga, skrećemo pažnju na to da, za razliku od reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti, u slučaju poslovnih uzoraka nije propisan kriterijum u pogledu pojedinačne vrednosti. To znači da pojedinačna vrednost poslovnog uzorka može da bude i veća od 2.000 dinara, ali to ne menja karakter tog dobra ako su ispunjeni ostali uslovi. Takođe, napominjemo da se na poslovne uzorke ne primenjuje kriterijum od 0,25%, koji je propisan za reklamni materijal i poklone manje vrednosti. Drugim rečima, obveznik u poreskom periodu može da dâ uzorke i u većoj količini, ali neće imati obavezu obračuna PDV-a u skladu sa propisanim uslovima.
Davanje uzoraka ima karakter troška reklame i propagande jer isti služe promociji poslovanja obveznika. Počev od poreskog perioda 2019. godine, rashodi reklame i propagande priznati su u poreskom bilansu u ukupnom iznosu.
Troškovni karakter datih uzoraka, kao troška reklame, potvrdilo je i Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 413-00-00369/2013-04 od 14. 10. 2015. godine: „Saglasno navedenom, troškovi obveznika – proizvođača vina, koji nastaju po osnovu davanja proizvoda (vina iz sopstvenog proizvodnog asortimana) na degustaciju, odnosno na poklon prilikom promocija i prezentacija na različitim organizovanim manifestacijama, prema našem mišljenju smatraju se izdacima za reklamu i propagandu koji se priznaju kao rashod u poreskom bilansu obveznika u iznosu do 10% od ukupnog prihoda, imajući u vidu da služe promociji poslovanja obveznika.”
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-11/2017-04 pod v) od 26. 1. 2017. godine: „U konkretnom slučaju, obveznik (distributer) prodaje robu koju je nabavio od drugog obveznika (dobavljača) krajnjim kupcima pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ili prethodnu ponudu, odobrenim od strane dobavljača, pri čemu se tzv. prodajni podsticaj realizuje tako što kupci kojima je odobren predmetni podsticaj (npr. u vidu vrednosnih vaučera) iste (vaučere) koriste za kupovinu robe kod distributera, a vrednost realizovanih vaučera distributer naplaćuje od dobavljača.
S tim u vezi, rashod koji dobavljač iskaže u svojim poslovnim knjigama po navedenom osnovu može se priznati u poreskom bilansu u skladu sa članom 15. st. 6. i 8. Zakona, imajući u vidu da se predmetni vaučeri daju većem broju nepoznatih lica – krajnjih kupaca, pod istim uslovima, a u cilju promocije poslovanja dobavljača.
Pored navedenog, ukoliko obveznik (dobavljač) po osnovu prodaje određene količine robe odobri kupcu rabat (po osnovu čega kupcu isporučuje dodatnu količinu robe) i s tim u vezi, a po osnovu nabavne vrednosti dodatne količine robe, iskaže rashod u svojim poslovnim knjigama (saglasno propisima kojima se uređuje računovodstvo), predmetni rashod priznaje se u skladu sa članom 7. Zakona.”
Prenos dela imovine, a prenosilac nastavlja da obavlja delatnost
Pitanje: Maloprodaja u sistemu PDV-a zatvara jedan svoj maloprodajni objekat (ostali objekti nastavljaju sa radom), a zalihe robe iz tog objekta prodaje drugoj firmi u sistemu PDV-a. Prodavac tvrdi da te zalihe može da proda bez obračuna PDV-a.
Odgovor: Članom 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u propisano je da se smatra da promet dobara i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen prilikom prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.
Članom 3. stav 2. Pravilnika o utvrđivanju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, kod kojeg se smatra da promet dobara i usluga nije izvršen propisano je da se prilikom prenosa dela imovine poslovnom celinom smatra celina kojom se omogućava samostalno obavljanje delatnosti sticaoca, pri čemu je tim prenosom u momentu prenosa onemogućeno prenosiocu da obavlja datu delatnost.
Kako se može razumeti iz postavljenog pitanja, društvo zatvara jedan maloprodajni objekat, ali nastavlja i dalje da se bavi maloprodajom. U tom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 6. Zakona o PDV-u, tako da se prodaja zaliha iz tog maloprodajnog objekta smatra prometom iz člana 3. Zakona o PDV-u (podleže obavezi obračuna i plaćanja PDV-a).
To je potvrdilo i Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 413-00-33/2016-04 od 16. 3. 2016. godine: „U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14 i 83/15, u daljem tekstu: Zakon), kada obveznik PDV-a izvrši prenos dela imovine, bez naknade, smatra se da promet dobara i usluga nije izvršen ako predmetni deo imovine predstavlja poslovnu celinu čijim prenosom se sticaocu omogućava samostalno obavljanje delatnosti, a prenosiocu je u momentu prenosa onemogućeno da obavlja tu delatnost, uz ispunjenje ostalih propisanih uslova: da je sticalac obveznik PDV-a, odnosno da tim prenosom postaje obveznik PDV-a i da nastavlja da obavlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac. Međutim, ako neki od navedenih uslova nije ispunjen, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi, odnosno svaka usluga koja se pruža prenosom imovine smatra se posebnim prometom.
Prema tome, kada obveznik PDV-a izvrši prenos dela imovine, u konkretnom slučaju silosa za skladištenje uljarica sa pripadajućom opremom, pomoćnim objektima, zemljištem i dr., pri čemu tim prenosom obvezniku PDV-a – prenosiocu, između ostalog, nije onemogućeno da obavlja delatnost izdavanja silosa (imajući u vidu da, pored predmetnog, poseduje i druge silose), reč je o prenosu dela imovine na koji se ne primenjuje odredba člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona. S tim u vezi, promet svakog dobra u okviru tog dela imovine smatra se posebnim prometom, što znači da se za promet svakog dobra posebno utvrđuje da li je oporeziv ili je oslobođen PDV-a, ko se smatra poreskim dužnikom za predmetni promet, osnovica za obračunavanje PDV-a i dr.”
Kada bi društvo iz primera prodavalo zalihe iz maloprodajnog objekata jer prestaje sa obavljanjem delatnosti maloprodaje, onda bi mogle da se primene odredbe iz člana 6. Zakona o PDV-u.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-54/2019-04 od 12. 2. 2019. godine: „Saglasno navedenom, kada obveznik PDV-a izvrši prenos dela imovine, uz naknadu, smatra se da promet dobara i usluga nije izvršen ako predmetni deo imovine predstavlja poslovnu celinu čijim se prenosom sticaocu omogućava samostalno obavljanje delatnosti, a prenosiocu je u momentu prenosa onemogućeno da obavlja tu delatnost, uz ispunjenje ostalih propisanih uslova: da je sticalac predmetnog dela imovine obveznik PDV-a, odnosno da tim prenosom postaje obveznik PDV-a i da sticalac imovine nastavlja da obavlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac.
Prema tome, a uzimajući u obzir navode iz vašeg zahteva prema kojima je u konkretnom slučaju reč o prenosu uz naknadu – prodaji dela imovine obveznika PDV-a (drugom obvezniku PDV-a), da taj deo imovine čine nepokretnosti, oprema, vozni park, nematerijalna imovina, računari i druge pokretne stvari, tj. imovina koja služi obvezniku PDV-a – prenosiocu za obavljanje delatnosti, kao i da će sticalac imovine preuzeti celokupno poslovanje od prenosioca, pod pretpostavkom da preuzimanje celokupnog poslovanja podrazumeva da će prenosom navedenog dela imovine obvezniku PDV-a – prenosiocu biti onemogućeno da obavlja delatnost koju je obavljao tom imovinom i da će obveznik PDV-a – sticalac nastaviti da obavlja istu delatnost koju je obavljao obveznik PDV-a – prenosilac, na prenos dela imovine u konkretnom slučaju primenjuje se član 6. stav 1. tačka 1) ZPDV.
Napominjemo, obveznik PDV-a koji izvrši prenos dela imovine u skladu sa članom 6. stav 1 . tačka 1) ZPDV, dužan je da sticaocu dostavi sve podatke koji se odnose na dobra, odnosno usluge koji čine deo imovine čiji je prenos izvršen, kao i da izda račun sa specifikacijom dobara, odnosno usluga koji čine taj deo imovine.”
Vreme vršenja internog obračuna
Pitanje: Firma je platila Google-u reklamu 3. 10. 2019. godine. Google ne dostavlja račune, nego samo izvode. Na izvodu koji je firma dobila stoji datum reklame 1. 9 – 30. 9. 2019. godine. Smatramo da se na to ne plaća porez po odbitku, ali ne znamo da li je bilo potrebno uraditi interni obračun PDV-a u 9. ili 10. mesecu? Ako je to trebalo da se učini u 9. mesecu, u obavezi smo da menjamo PDV prijavu, pa nas zanima i da li moramo da obračunamo kamatu za taj izlazni PDV koji nije bio iskazan ako se poreska obaveza neće promeniti?
Odgovor: Pravovremeni obračun PDV-a kada je primalac dobara ili usluga poreski dužnik nije uslovljen izdavanjem, odnosno posedovanjem računa stranog lica za izvršeni promet. Znači, poreska obaveza je nastala onda kada je izvršen promet dobara ili usluga, nezavisno od toga da li je strano lice izdalo račun, odnosno da li je račun došao u posed poreskog dužnika, tačnije – konkretnog lica zaduženog za interni obračun PDV-a. Dakle, u opisanom slučaju promet je izvršen u septembru i tada je bilo potrebno uraditi interni obračun PDV-a.
Što se tiče poreske prijave, bez obzira na to što je ovaj posao poreski neutralan (iskazuje se i obaveza i pravo na odbitak prethodnog poreza), jedino ispravno postupanje jeste podnošenje izmenjene poreske prijave (u skladu sa članom 40. ZPPPA). Razlog za to je činjenica da je, u slučaju nastanka poreske obaveze, primalac, kao poreski dužnik, dužan da obračuna PDV, dok o pravu na odbitak prethodnog poreza odlučuje samostalno (ima pravo, ali ne i obavezu da ga koristi). U tom smislu, okolnost da je primalac koristio odbitak prethodnog poreza u najranijem poreskom periodu u kojem je na to imao pravo nije olakšavajuća u odnosu na neobračunavanje PDV-a u poreskom periodu u kojem je nastala poreska obaveza.
U skladu s navedenim, poreski dužnik koji ustanovi da nije obračunao PDV u poreskom periodu u kojem je poreska obaveza nastala dužan je da podnese izmenjenu poresku prijavu. Po našem mišljenju, u okviru izmenjene poreske prijave ima pravo da istovremeno iskaže i odbitak prethodnog poreza (u skladu sa opštim uslovima) po osnovu interno obračunatog PDV-a, jer se i nekorišćenje prava na odbitak prethodnog poreza u najranijem poreskom periodu u kojem to pravo postoji može smatrati propustom u smislu člana 40. ZPPPA. U tom slučaju neće postojati obaveza obračuna zatezne kamate.
U skladu sa članom 2. stav 2. Pravilnika o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku, uslugama istraživanja tržišta ne smatraju se usluge reklame i propagande, uključujući i usluge oglašavanja. U skladu sa tim, porez na dobit po odbitku ne plaća se na uslugu reklame koju plaćate Google-u (nerezidentnom pravnom licu).
Promet dobara izvršen inostranom obvezniku, pri čemu dobra ostaju u Republici
Pitanje: Da li se, u smislu člana 12. stav 2. tačka 1) i člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u, mestom prometa usluga smatra mesto sedišta primaoca usluge u slučaju kada domaći poreski obveznik izradi alat stranom poreskom obvezniku, s tim da alat koji je vlasništvo tog stranog lica ostaje u Republici za potrebe izrade proizvoda koji se izvoze stranom licu?
Odgovor: U vezi sa postavljenim pitanjem dostavljamo Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-713/2019-04 od 28. 10. 2019. godine, u kom je navedeno sledeće: „U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18 i 72/19 – u daljem tekstu: Zakon), kada obveznik PDV-a na osnovu ugovora o isporuci gotovih proizvoda u inostranstvo, kojim je ugovorena i obaveza izrade alata koji služi izradi tih gotovih proizvoda, izvrši promet gotovih proizvoda i alata naručiocu posla, na promet gotovih proizvoda koji se otpremaju u inostranstvo PDV se ne obračunava i ne plaća ako su ispunjeni uslovi propisani Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Službeni glasnik RS”, br. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16, 21/17, 44/18, 62/18, 104/18 i 16/19), dok je za promet alata koji ostaje u Republici Srbiji obveznik PDV-a dužan da obračuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom.
Napominjemo, promet alata koji ostaje u Republici Srbiji ne smatra se sporednim prometom uz promet metalnih delova koji se otpremaju u inostranstvo, u smislu Zakona.”
Ostala pitanja iz oblasti poreza
Povraćaj više plaćenog poreza preduzetnika koji je brisan iz Registra privrednih subjekata
Pitanje: Preduzetnik je zatvorio radnju. Nakon zatvaranja radnje utvrđeno je postojanje preplate poreza. Da li iznos za koji postoji preplata može da se isplati fizičkom licu koje je obavljalo samostalnu delatnost, a više je ne obavlja?
Odgovor: Fizičko lice ima pravo na povraćaj više plaćenog poreza koji je nastao dok je isto lice obavljalo samostalnu delatnost.
Odredbama člana 10. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da u poreskopravnom odnosu fizičko, odnosno pravno lice ima pravo:
- na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza kada je to drugim poreskim zakonom predviđeno;
- na poresku refakciju, odnosno refundaciju, u skladu sa poreskim zakonom;
- da koristi poreski kredit u odnosu na poresku obavezu, odnosno obavezu po osnovu sporednih poreskih davanja;
- da koristi više ili pogrešno plaćeni porez, odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih poreskih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja.
Ako se lice iz stava 2. ovog člana opredeli za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i za refakciju odnosno refundaciju poreza, odnosno za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od petnaest dana od dana prijema zahteva, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno.
Odredbama člana 83. Zakona o privrednim društvima preduzetnik se definiše kao poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Dakle, neophodan uslov za sticanje svojstva preduzetnika i za obavljanje delatnosti u cilju sticanja prihoda jeste registracija obavljanja delatnosti u skladu sa zakonom o registraciji.
Brisanjem iz Registra gubi se svojstvo preduzetnika, a to znači da određeno fizičko lice više nema mogućnost da obavlja delatnost u cilju sticanja prihoda, kao i da prestaje da bude privredni subjekt. Nikako ne znači da to fizičko lice gubi mogućnost da ostvari i zaštiti svoja prava koja su nastala iz obavljanja delatnosti, uključujući i imovinu koja je tako nastala.
U pogledu prava i obaveza koje su proistekle iz obavljanja delatnosti, kao i imovine, treba se osloniti na član 85. Zakona o privrednim društvima, kojim je propisano da preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, a u tu imovinu ulazi i imovina koja je stečena obavljanjem delatnosti, kao i da odgovornost za obaveze ne prestaje gubljenjem svojstva preduzetnika. Jasno je, dakle, da ne postoje dva odvojena subjektiviteta – jedan oličen u fizičkom licu, a drugi u svojstvu preduzetnika, već se radi o jednom pravnom subjektu – fizičkom licu, koje je nosilac svih prava i obaveza, bilo da su one nastale obavljanjem privredne delatnosti bilo na drugi način. Sledstveno tome, ne postoji odvojena imovina fizičkog lica i imovina „preduzetničke radnje”. Imovina je jedinstvena, bez obzira na koji način je nastala, kao i što prava nad imovinom ili koja nastaju iz imovine pripadaju fizičkom licu, kao jedinom subjektu prava.
Dakle, preduzetnici koji su brisani iz Registra privrednih subjekata mogu da ostvare pravo na povraćaj, odnosno preknjižavanje više, odnosno pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, pod uslovom, naravno, da se u poreskom postupku utvrdi postojanje i osnovanost preplate.
Zaduženje za konačnu obavezu za porez na dobit po Rešenju PU
Pitanje: Terenska kontrola Poreske uprave izvršila je ispravku poreskog bilansa PB-1 za 2018. godinu u d. o. o. Doneto je rešenje po kome se nalaže poreskom obvezniku da uplati neprijavljenu obavezu poreza na dobit. Takođe, na kartici poreske uprave evidentirano je, kao posebno, zaduženje za iznos ispravke poreza na dobit, a ne i akontacija za 2019.godinu. Kako se evidentira ovo zaduženje?
Odgovor: U skladu sa članom 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), utvrđivanje poreza obavlja Poreska uprava donošenjem poreskog rešenja, i to u postupku poreske kontrole – ako poreski obveznik, suprotno Zakonu, ne obavi utvrđivanje poreske obaveze ili ga izvrši netačno ili nepotpuno. Osim toga, stavom 3. istog člana propisano je da poresko rešenje o utvrđivanju poreza iz stava 2. tačka 2) ovog člana, pored elemenata uređenih Zakonom, sadrži i nalog poreskom obvezniku da porez plati u propisanom roku na propisane uplatne račune javnih prihoda.
Poresko rešenje o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ZPPPA Poreska uprava donosi na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika, kao i činjeničnog stanja utvrđenog u postupku kontrole, u skladu sa odredbom člana 129. ZPPPA.
U skladu sa članom 129. ZPPPA, Poreska uprava donosi ovo rešenje u roku od šezdeset dana od dana dostavljanja zapisnika, dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskoj kontroli. Takođe, rešenjem se nalaže poreskom obvezniku da u roku od petnaest dana od dana dostavljanja rešenja plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno da otkloni druge utvrđene nepravilnosti. Poreska uprava u rešenju nalaže poreskom obvezniku da podnese poresku prijavu u kojoj otklanja utvrđene nepravilnosti ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog poreza kada je izvršeno usklađivanje iznosa poreske obaveze iskazane u nepotpunoj ili netačno popunjenoj poreskoj prijavi (član 62. stav 2. tačka 1) ZPPPA). Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja, Poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika. Na osnovu navedenog može da se zaključi da se porez utvrđen rešenjem PU evidentira kao posebno zaduženje.
U skladu sa članom 27. stav 6. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, na teret računa 340 – Neraspoređeni dobitak ranijih godina, a u korist računa 481 – Obaveze za porez iz rezultata knjiži se iznos utvrđene obaveze za porez iz rezultata po rešenju poreskog organa, i to iznad iznosa koji je utvrdilo pravno lice.
Primer: Evidentiranje obaveze za porez po rešenju nadležnog poreskog organa po sprovedenoj kontroli
1) Tokom 2019. godine nadležni poreski organ izvršio je kontrolu i utvrdio da je porez na dobit za 2018. godinu obračunat u manjem iznosu. Nadležni poreski organ doneo je rešenje kojim se utvrđuje konačna poreska obaveza za 2018. godinu u iznosu od 600.000 dinara, što je za 200.000 dinara više u odnosu na porez na dobit koji je obveznik utvrdio u poreskoj prijavi.
2) Obveznik je platio razliku poreza u roku koji je utvrđen rešenjem Poreske uprave.
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. |
| 1. | 340 | Neraspoređeni dobitak ranijih godina | 200.000 | |
| 481 | Obaveze za porez iz rezultata | 200.000 | ||
| – po rešenju Poreske uprave | ||||
| 2. | 481 | Obaveze za porez iz rezultata | 200.000 | |
| 241 | Tekući (poslovni) računi | 200.000 | ||
| – za uplatu razlike po rešenju Poreske uprave | ||||
Ponavljanje postupka kontrole
Pitanje: Da li poreska kontrola može da se vrši dva puta za isti poreski period? Pri prvoj kontroli nisu utvrđene nepravilnosti, a u postupku druge kontrole (koja uključuje i taj ranije kontrolisani period) inspektor konstatuje nepravilnosti.
Odgovor: Moguće je da se poreska kontrola kod poreskog obveznika vrši dva puta za isti poreski period po istom osnovu, i to prvi put u postupku redovne poreske kontrole i drugi put u postupku ponavljanja postupka kontrole okončanog konačnim rešenjem, u skladu sa odredbama čl. 176–185. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP).
Nalogom za kontrolu određuju se, pored ostalog, i period kontrole i predmet kontrole – javni prihod za koji će se u postupku kontrole utvrđivati da li je utvrđivan ili ne, a ako je utvrđivan, da li je tačno i pravilno utvrđivan.
Pravosnažnost poreskog rešenja znači njegovu pravnu nepromenljivost. Međutim, pravosnažnost rešenja nije apsolutna. Naime, moguće je da se po pravosnažnosti rešenja npr. sazna za nove činjenice ili da se nađe ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi, koji bi sami ili u vezi sa već izvedenim i izvedenim dokazima mogli da dovedu do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni u ranijem postupku.
U ovom slučaju, shodno odredbi člana 176. tačka 1) ZUP-a, dopušteno je da se ponovi postupak kontrole okončan konačnim poreskim rešenjem. Ponavljanje postupka može da traži poreski obveznik (stranka), a poreski organ koji je doneo rešenje kojim je postupak završen može da pokrene ponavljanje postupka po službenoj dužnosti na način i po postupku propisanim ZUP-om.
Unos u POPDV obrazac
Dnevnice
Pitanje: Da li u POPDV upisujem i troškove za dnevnice za službeni put u inostranstvo i gde?
Odgovor: Dnevnice za službeni put i zarade ne iskazuju se u POPDV obrascu.
Pri iskazivanju podataka u obrascu POPDV obveznik PDV-a treba da se rukovodi sledećim opštim smernicama:
1) U obrascu POPDV ne iskazuju se podaci o transakcijama, aktivnostima i drugim poslovnim promenama za koje Pravilnikom nije propisana obaveza iskazivanja. Primera radi, u navedenom obrascu ne iskazuju se podaci o naknadi štete, novčanim donacijama, kamatama na depozite po viđenju, kamatama zbog neblagovremenog plaćanja (zakonskih i ugovorenih), isplatama zarada zaposlenim licima, prometu dobara i usluga koji se vrši bez naknade, a nije predmet oporezivanja PDV-om, iznosu novčanih sredstava naplaćenih u ime i za račun drugog lica i dr.
Pravilnikom nije propisano da se dnevnice iskazuju u POPDV obrascu.
Stornirani račun
Pitanje: Da li postoji razlika u evidentiranju storno računa u POPDV u odnosu na to da li je on izdat u istom ili različitom poreskom periodu u odnosu na osnovni račun, npr. ako je storno račun u sledećem poreskom periodu, evidentira se na poziciji 3.6 POPDV? Da li se identično evidentira ako se i promet i storno prometa dešava u istom poreskom periodu ili se ne pravi razlika?
Odgovor: Ako su oba računa (pogrešan i ispravan) izdati u različitim periodima, kada izdate ispravan račun, u tom poreskom periodu unosite 3.2 novi račun, a 3.6 storno pogrešnog računa.
Ako pogrešan i ispravan račun izdate u istom periodu (i kupac nije koristio prethodni porez iz neispravnog računa), unosili biste 3.2 pogrešan, 3.2 ispravan, 3.6 storno pogrešnog.
Prema našem mišljenju, striktna primena propisanih pravila podrazumeva da u opisanom slučaju podaci iz oba računa (prvobitnog koji je pogrešan i novog kojim je storniran inicijalno izdati) treba da budu iskazani u odgovarajućim poljima tabele 3 obrasca POPDV (3.1–3.4), uz istovremeno iskazivanje iznosa u polju 3.6 ovog obrasca, bez obzira na to što su oba izdata u istom periodu.
Doprinos za uređenje građevinskog zemljišta
Pitanje: Kako se u POPDV evidentira jedna vrsta naknade – doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta (naziv računa: Grad Valjevo – naknada za uređenje građevinskog zemljišta, broj računa: 840-741538843-29)?
Odgovor: U obrascu POPDV ne iskazuju se naknade koje su iskazane u primljenom računu, koje imaju karakter javnog prihoda, ali nemaju karakter naknade za uslugu u smislu Zakona o PDV-u (npr. boravišna taksa, carina, naknada za zaštitu životne sredine). Pored toga, u svakom konkretnom slučaju treba sagledati da li plaćanje ima veze sa transakcijom koja ima karakter prometa dobra ili usluge koji je predmet oporezivanja PDV-om, u skladu sa Zakonom o PDV-u. Pritom nije od značaja da li je transakcija realizovana sa obveznikom PDV-a, fizičkim licem, domaćim ili stranim licem, državnim organom, javnim preduzećem, sudom i dr. Znači, naziv naknade ili takse ne opredeljuje da li je treba iskazati u obrascu POPDV.
U skladu sa članom 96. Zakona o planiranju i izgradnji, za uređivanje građevinskog zemljišta plaća se doprinos jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta.
Novčana sredstva dobijena od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta koriste se za uređivanje (pripremanje i opremanje) građevinskog zemljišta, pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu svojinu i izgradnju i održavanje objekata komunalne infrastrukture.
Na osnovu navedenog, po našem mišljenju, radi se plaćanju u vezi sa transakcijom koja nema karakter prometa dobara i usluga i koja se ne unosi u obrazac POPDV.
Usluge prevođenja pružene inostranim firmama
Pitanje: Firma u Srbiji pruža usluge prevođenja stranim firmama. Usluge se pružaju iz Srbije. Da li taj promet ide u PDV prijavu i POPDV obrazac?
Odgovor: Na osnovu pitanja može se zaključiti da firma (rezidentni obveznik PDV-a) obavlja delatnost u Srbiji – prevodi, a usluge prevođenja pruža inostranim firmama.
Stavom 2. člana 12. Zakona o PDV-u propisano je da, kada uslugu pruža lice koje je obveznik PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatraju se i strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.
Osim toga, stavom 4. istog člana propisano je da, ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Na osnovu navedenog i uz pretpostavku da su inostrane firme kojima pružate usluge obveznici PDV-a u svojim državama, mesto prometa pruženih usluga prevođenja jeste inostranstvo. Ovaj promet se u POPDV obrazac unosi u polje 11.1.
S obzirom na vezu POPDV obrasca sa PPPDV prijavom, ovaj podatak ne iskazuje se u obrascu PPPDV.
Promet bez naknade u poslovne svrhe
Pitanje: Pravno lice je dobilo odobrenje za nadogradnju jednog sprata na postojećoj stambenoj zgradi. Sa starim stanarima potpisan je sporazum po kome se pravnom licu uslovljava početak izvođenja radova nakon popravki i zamena ulaznih vrata i prozora na hodnicima zajedničkih prostorija, kao i zamene ulaznih vrata za svaki stan. Pomenuto pravno lice uradilo je sve to, završilo nadogradnju i prodalo nove stanove. Da li ono treba da obračuna PDV na usluge zamene svega što je vezano za stare stanare, imajući u vidu da im neće fakturisati naknadu za to?
Odgovor: U skladu sa članom 5. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u, sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade u neposlovne svrhe. Međutim, kada obveznik PDV-a preduzima određene aktivnosti ili radnje kojima bez naknade čini pogodnost nekom drugom licu, ali sa ciljem da unapredi svoju delatnost i poveća obim sopstvenog prometa ili smanji troškove, što u krajnjoj liniji znači da poveća svoje prihode ili smanji rashode, ti poslovi i radnje ne izjednačavaju se sa prometom dobara uz naknadu.
S obzirom na to da opisanim sporazumom možete da dokumentujete da ste građevinske usluge pružili u cilju realizacije novog projekta – izgradnje stanova za prodaju, po našem mišljenju radi se o prometu bez naknade u poslovne svrhe, koji ne podleže PDV-u.
Mesna zajednica – lice iz člana 9. Zakona o PDV-u
Pitanje: Da li je mesna zajednica lice iz člana 9. Zakona o PDV-u?
Odgovor: U skladu sa članom 32. Zakona o lokalnoj samoupravi, skupština opštine odlukom osniva jednu ili više mesnih zajednica na svojoj teritoriji. Odlukom o osnivanju mesne zajednice utvrđuju se naziv, teritorija, način finansiranja, izbor organa i razlog osnivanja mesne zajednice.
Mesna zajednica ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju (član 76. Zakona o lokalnoj samoupravi). Statut mesne zajednice donosi se u skladu sa statutom opštine i odlukom o osnivanju.
U skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi licima iz člana 9. Zakona o PDV-u smatraju se:
- opština,
- grad,
- mesna zajednica i
- Grad Beograd.
Organi ovih lica, kao i organi Autonomne Pokrajine Vojvodine, smatraju se licima iz člana 9. Zakona o PDV-u.
Izvođač radova, koji je u sistemu PDV-a, fakturiše građevinske radove prethodno pobrojanim licima bez PDV-a, uz napomenu da se na promet ne obračunava PDV u skladu sa članom 10.2.3. Zakona o PDV-u. Naručilac radova, lice iz člana 9, vrši interni obračun PDV-a po primljenom računu izvođača kao poreski dužnik.
Promet iz oblasti građevinarstva
Izrada bokseva sa montiranjem
Pitanje: Da li imamo pravo oslobađanja od obračuna PDV-a po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u za fakturisanje nabavke materijala za izradu bokseva za skladište lekova, kao i za montažu istih? Radi se o boksevima koji su ušrafljeni u zidove unutar objekta.
Odgovor: Ukoliko fakturišete izradu bokseva sa montiranjem, koji su fiksirani za zidove, po našem mišljenju radi se o dobrima iz oblasti građevinarstva. Fakturišete jedinstveno građevinsko dobro – izrada bokseva sa montiranjem, bez obzira na to što na fakturi (u okviru specifikacije) možete odvojeno da iskažete svaku stavku: materijal, montaža itd.
U vezi sa tim navodimo i izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-372/2019-04 od 10. 7. 2019. godine:
S tim u vezi, dobrima iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona smatra se isporuka nameštaja koji se ugrađuje sa ugradnjom (npr. biblioteka, garderobera i drugih ormara), pri čemu ugradnja u ovom slučaju podrazumeva pričvršćivanje, odnosno fiksiranje predmetnih dobara za zid, pod i/ili plafon, što dovodi do onemogućavanja njihovog premeštanja sa mesta na mesto bez dodatnih aktivnosti (43.32 – Ugradnja stolarije Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 15) Pravilnika).
Iznajmljivanje građevinske mašine sa rukovaocem
Pitanje: Da li iznajmljivanje građevinske mašine (auto-dizalice) sa rukovaocem u svrhu podizanja i utovara na kamion otpadnog građevinskog materijala, tačnije razbijenog betonskog temelja, fakturišemo sa PDV-om ili bez PDV-a i da li se u tom slučaju pozivamo na član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?
Odgovor: Uredbom o klasifikaciji delatnosti u opisu oblasti 43 – Specijalizovani građevinski radovi navedeno je sledeće: Iznajmljivanje građevinskih mašina s rukovaocem svrstava se u one delatnosti građevinarstva za čije se obavljanje te mašine iznajmljuju. Osim toga, i pod šifrom 43.99 – Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi navedeno je da ista obuhvata i iznajmljivanje kranova i druge opreme za izgradnju koja ne može biti svrstana u specifičan tip izgradnje, zajedno s radnicima.
Na osnovu podataka iz pitanja zaključuje se da iznajmljivanje građevinske mašine sa rukovaocem u svrhu raščišćavanja gradilišta i zemljanih radova (npr. uklanjanje stena i dr.) spada u delatnost 43.12 – Priprema gradilišta ili može da bude tretirano pod šifrom 43.99 – Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi. U oba slučaja ispunjeni su uslovi da usluga može da se smatra uslugom iz oblasti građevinarstva.
U skladu sa navedenim, račun izdajete bez PDV-a ako usluge pružate obvezniku PDV-a ili licu iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV-u (npr. organ Republike, organ grada i sl.). Na računu navodite napomenu koja može da glasi: PDV nije obračunat u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u. Međutim, ukoliko uslugu pružate i račun izdajete licu koje nije obveznik PDV-a (nije u sistemu PDV-a), ne može se primeniti navedeni stav člana 10. Zakona o PDV-u, pri čemu račun izdajete sa PDV-om (vi ste poreski dužnik, kao pružalac usluge).
U vezi sa tretmanom iznajmljivanja građevinske opreme sa rukovaocem navodimo u nastavku i izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00421/2017-04 od 2. 10. 2017. godine:
Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15 i 108/16 – u daljem tekstu: Zakon), obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV – primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, broj 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva. Iznajmljivanje kranova i druge opreme za izgradnju sa rukovaocima smatra se prometom usluga koji se vrši u okviru obavljanja delatnosti 43.99 – Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi Klasifikacije delatnosti, a koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 19) Pravilnika.
Prema tome, kada obveznik PDV vrši promet usluga iznajmljivanja opreme za izgradnju sa rukovaocem (npr. kran, buldožer, bager i dr.) drugom obvezniku PDV, u konkretnom slučaju u okviru poslova pripreme terena i izgradnje puteva, poreski dužnik za taj promet je obveznik PDV – primalac usluga.
Isporuka ograde bez ugradnje
Pitanje: Naš klijent je privredno društvo, mesečni obveznik PDV-a, koje se bavi proizvodnjom i ugradnjom PVC stolarije. To društvo dostavilo nam je fakturu za knjiženje sa opisom radova koji glasi: „Usluga proizvodnje i isporuka ograde kupcu”, pri čemu se pozvalo na čl. 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u. Pošto postoji sumnja da li može da se pozove na navedeni član ako pomenutu ogradu nije i ugradilo, potrebno nam je mišljenje o opisanom postupku.
Odgovor: U slučaju da je obveznik izvršio samo izradu i isporuku ograde – bez njene ugradnje, takav posao ne smatra se prometom iz oblasti građevinarstva, a isporučilac je dužan da obračuna PDV u fakturi.
S tim u skladu navodimo deo iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00207/2016-04 od 19. 9. 2016. godine:
Saglasno navedenom, isporuka sa ugradnjom panelnih ograda (pri čemu ugradnja podrazumeva iskop temelja, betoniranje i dr.), koju vrši obveznik PDV (u svojstvu izvođača ili podizvođača radova) drugom obvezniku PDV, smatra se prometom dobara iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac dobara, s obzirom na to da je reč o aktivnostima iz grupe 42.99 – Izgradnja ostalih nepomenutih građevina Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 8) Pravilnika.
Oporezivanje dobra stečenog u izvršnom postupku
Pitanje: U izvršnom postupku, zaključkom javnog izvršitelja, teretno vozilo je predato u vlasništvo. Da li se na taj promet obračunava PDV ili porez na prenos apsolutnih prava?
Odgovor: U skladu sa članom 10. stav 2. tačka 5) podtačka (3) Zakona o PDV-u, poreski dužnik je primalac dobara (obveznik PDV-a) za promet izvršen od drugog obveznika PDV-a pri prometu dobara nad kojima se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku, u skladu sa zakonom. Znači, ako je izvršni dužnik obveznik PDV-a, vi ste, kao kupac (izvršni poverilac), dužnik za PDV ako ste obveznik PDV-a, tako da radite interni obračun.
U slučaju da izvršni dužnik nije obveznik PDV-a (nije u sistemu PDV-a ili se radi o fizičkom licu, koje nije obveznik PDV-a), poreski dužnik za taj promet jeste obveznik PDV-a – izvršni dužnik.
U vezi sa tim navodimo i isečak iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-01360/2015-04 od 25. 1. 2016. godine:
- Kod prodaje dobara nad kojima se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku u skladu sa zakonom, pre svega u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, od strane obveznika PDV – izvršnog dužnika drugom obvezniku PDV – kupcu, poreski dužnik za taj promet jeste obveznik PDV – kupac. […] Ako je izvršni dužnik obveznik PDV, a kupac dobara nije obveznik PDV, poreski dužnik za taj promet jeste obveznik PDV – izvršni dužnik. U oba slučaja, pretpostavka je da je reč o prometu za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV u skladu sa Zakonom o PDV.
- U slučaju prometa (prodaje) dobara za koji ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (npr. ako je za promet Zakonom o PDV propisano poresko oslobođenje), promet dobara nad kojima se sprovodi izvršenje ne oporezuje se PDV. Takođe, PDV se ne obračunava i ne plaća ni u slučaju prometa (prodaje) dobara nad kojima se sprovodi izvršenje ako izvršni dužnik nije obveznik PDV, nezavisno od toga da li promet vrši obvezniku PDV ili licu koje nije obveznik PDV.
- Obveznik PDV – izvršni dužnik, čija se dobra prodaju u izvršnom postupku, dužan je da za taj promet izda račun u skladu sa Zakonom o PDV i Pravilnikom o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 123/12 i 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik o računima).
4.1. Ako je obveznik PDV – izvršni dužnik izvršio promet dobara (predmeta izvršenja) drugom obvezniku PDV, pri čemu je reč o prometu za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, račun za taj promet, koji izdaje obveznik PDV – izvršni dužnik, treba da sadrži sledeće podatke: – naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa; – mesto i datum izdavanja i redni broj računa; – naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa; – vrstu i količinu isporučenih dobara; – datum prometa dobara; – ukupan iznos naknade za izvršeni promet dobara (prodajna cena); – napomenu o odredbi Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV, a koja u konkretnom slučaju može da glasi: „PDV nije obračunat u skladu sa odredbom člana 10. stav 2. tačka 5) podtačka (3) Zakona”.
Obveznik PDV – kupac dobara dužan je da, kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 5) podtačka (3) Zakona o PDV, obračuna PDV na iznos koji je jednak prodajnoj ceni dobara u izvršnom postupku, da obračunati PDV iskaže u poreskoj prijavi (obrascu PPPDV), kao i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom o PDV.
Obveznik PDV – kupac dobara ima pravo da PDV, koji je obračunao po osnovu kupovine dobara od obveznika PDV – izvršnog dužnika, odbije kao prethodni porez, ako kupljena dobra koristi, odnosno ako će ih koristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za promet koji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa članom 24. Zakona o PDV postoji oslobođenje od plaćanja PDV i/ili promet koji je izvršen u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji.
Ministarstvo finansija napominje da posedovanje računa prethodnog učesnika u prometu – izvršnog dužnika ne predstavlja uslov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – kupca dobara u izvršnom postupku.
4.2. Ako je obveznik PDV – izvršni dužnik izvršio promet dobara (predmeta izvršenja) licu koje nije obveznik PDV, pri čemu je reč o prometu za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, račun za taj promet (u slučaju da je izvršen pravnom licu ili preduzetniku), koji izdaje obveznik PDV – izvršni dužnik, treba da sadrži sledeće podatke: – naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa; – mesto i datum izdavanja i redni broj računa; – naziv, adresu i PIB – primaoca računa; – vrstu i količinu isporučenih dobara; – datum prometa dobara; – iznos osnovice (prodajna cena umanjena za iznos PDV); – poresku stopu koja se primenjuje; – iznos PDV koji je obračunat na osnovicu (iznos PDV obračunat primenom preračunate poreske stope PDV na prodajnu cenu).
Obveznik PDV – izvršni dužnik dužan je da, kao poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV, obračuna PDV primenom preračunate poreske stope PDV na prodajnu cenu dobara, da obračunati PDV iskaže u poreskoj prijavi (obrascu PPPDV), kao i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom o PDV.
Osim toga, ako je izvršni dužnik fizičko lice ili nije obveznik PDV-a, primenjuju se odredbe člana 25. stav 1. Zakona o porezima na imovinu, kojima je precizirano da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac, odnosno prenosilac prava. Ipak, shodno članu 42. stav 2. istog zakona postoji solidarna odgovornost kupca, odnosno lica na koje je preneseno pravo za naplatu poreza na prenos apsolutnih prava, u vezi sa čim ukazujemo na deo iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-00380/2016-04 od 23. 9. 2016. godine:
Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.
Saglasno odredbi člana 25. stav 1. Zakona, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz člana 23. stav 1. t. 1), 2) i 4) ovog zakona.
Prema odredbi člana 42. stav 2. Zakona, lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava, odnosno porez na poklon, jemči solidarno za plaćanje tog poreza.
Prema tome, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava propisan je Zakonom i ne može se menjati voljom ugovornih strana. U tom smislu, kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti po osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog između fizičkih lica, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac. Kupac koji je ugovorom o kupoprodaji preuzeo obavezu da plati porez na prenos apsolutnih prava na prenos koji je predmet tog ugovora jeste solidarni jemac za plaćanje poreza po tom osnovu, a ne poreski obveznik. Solidarno jemstvo znači da poreski organ može, po svom izboru, zahtevati da poresku obavezu na prenos apsolutnih prava izmiri lice na koje je apsolutno pravo preneto i bez prethodnog pokušaja da tu obavezu naplati od prodavca, odnosno prenosioca prava.
Oporezivanja prometa koji strano pravno lice vrši preko poreskog punomoćnika
Pitanje: Rezidentno pravno lice dobija račun od Microsoft Ireland Operations koji je izražen u dinarima. Na računu se vidi da Microsoft ima punomoćnika u Srbiji. Da li mi treba da dobijemo račun od punomoćnika i da li možemo da koristimo PDV kao odbitni (naravno, ako nam je fakturisana uslugu koja se koristi u svrhu obavljanja delatnosti)? Treba li da platimo porez po odbitku ukoliko je autorska naknada u pitanju?
Odgovor: U skladu sa članom 10a stav 6. Zakona o PDV-u poreski punomoćnik za lice koje mu je dalo punomoć obavlja sve radnje u vezi sa Zakonom o PDV-u, pa i izdavanje računa. Znači da račun dobijate od Microsoft-ovog poreskog punomoćnika u Srbiji, sa PDV-om. Takav račun smatra se računom izdatim u skladu sa članom 42. Zakona o PDV-u (naravno, ako sadrži sve propisane elemente), a pravo na odbitak prethodnog poreza ostvarujete u skladu sa opštim pravilima iz člana 28. Zakona o PDV-u.
Obaveza plaćanja poreza po odbitku na prihod nerezidenta propisana je članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, između ostalog i na naknadu od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (autorska naknada). Za obračun se primenjuje stopa od 20%, osim u slučaju kada je između Republike Srbije i države nerezidentnosti stranog pravnog lica zaključen UIDO kojim su propisane niže stope za oporezivanje autorskih naknada.
Da bi se pravilo iz UIDO primenilo, isplatilac u trenutku isplate treba da poseduje:
- dokaz o stvarnom vlasniku prihoda (da je to taj nerezident) i
- dokaz o rezidentstvu stvarnog vlasnika prihoda.
Dokazivanje prve tačke nije blisko uređeno lokalnim propisima (iako je vrlo aktuelno u međunarodnoj praksi), ali jeste do određene mere razrađeno mišljenjima Ministarstva finansija. Naime, stav Ministarstva finansija, izražen u Mišljenju br. 430-00-41/2017-04 od 3. 3. 2017. godine, glasi: Smatra se da se kao dokaz (o stvarnom vlasništvu prihoda) može podneti bilo koji verodostojan dokument na osnovu koga se (kao oboriva pretpostavka) nedvosmisleno (ili sa velikim stepenom verovatnoće) može utvrditi da se prihod pripisuje tom licu, odnosno da nerezident samostalno i bez ikakvih ograničenja (npr. u pogledu obaveze prosleđivanja prihoda nekom drugom licu) može istim da raspolaže (npr. kopija ugovora, računa, izvod iz ovlašćenog registracionog organa, izveštaj o izvršenim uslugama i dr.).
Shodno navedenom, za dokazivanje prve tačke mogu da se koriste sva dozvoljena dokazna sredstva, pa nije propisan neki specifičan dokaz ili uslov. Takođe, ovi dokazi se ne podnose unapred, već se isključivo predstavljaju u slučaju poreske kontrole.
S druge strane, dokazivanje druge tačke nešto je formalnije prirode, pa se svodi na pribavljanje odgovarajućeg obrasca, tj. potvrde o rezidentnosti. Ovu potvrdu moguće je pribaviti na lokalno propisanom obrascu koji bi bio overen u stranoj državi (POR-2) ili na stranom obrascu koji izdaje nadležni organ strane države. U praksi je nešto učestalija upotreba stranih obrazaca budući da su nerezidenti i organi stranih država nevoljno rukovali srpskim obrascima. Međutim, i upotreba stranih obrazaca povezana je sa određenim uslovima, pa strane potvrde o rezidentnosti moraju:
– da budu prevedene od strane ovlašćenog prevodioca;
– da pokrivaju vremenski period u kojem je isplata izvršena;
– da budu izdate od strane odgovarajućeg organa.
Ukoliko isplatilac ne poseduje pomenute dokaze, u obavezi je da obračuna i plati porez po odbitku od 20% u skladu sa članom 40. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Poreska osnovica za porez po odbitku jeste bruto iznos naknade koji sadrži iznos poreza po odbitku. Dakle, ako je ugovorena neto naknada, taj iznos treba preračunati u bruto. U osnovicu za porez po odbitku ne uračunava se iznos PDV-a.
Osim toga, iznos poreza po odbitku treba da bude uračunat u osnovicu za PDV. Dakle, poreski punomoćnik stranog lica koji izdaje račun – i taj iznos treba da uračuna u osnovicu za PDV. Pritom, konačni iznos za plaćanje po računu treba da bude umanjen za porez po odbitku.
Interni obračun PDV-a za taksu plaćenu stranoj organizacija
Pitanje: Međunarodnoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine WIPO treba da uplatimo taksu za međunarodnu objavu žiga, a lokalnom zastupniku naknadu za uslugu u vezi sa upisom žiga u međunarodni registar. Da li smo u obavezi da na iznos uplaćene takse internim putem obračunamo PDV? Da li smo u obavezi da platimo i porez po dobitku?
Odgovor: U skladu sa članom 5. Zakona o PDV-u, promet usluga, u smislu ovog zakona, predstavljaju svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara. Promet usluga je i svako nečinjenje i trpljenje. Prema odredbi člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u, mesto prometa usluge registracije žiga jeste mesto sedišta primaoca usluge. Plaćanje takse Međunarodnoj (svetskoj) organizaciji za intelektualnu svojinu za registrovanje žiga ima karakter naknade za izvršenu/pruženu uslugu.
Prema tome, po osnovu usluge registracije žiga u inostranstvu koju pruža strano lice (fizičko, pravno ili drugo lice – organizacija) postoji obaveza internog obračuna PDV-a, dok se pravo na odbitak prethodnog poreza ostvaruje u skladu sa opštim uslovima iz člana 28. Zakona o PDV-u.
Iz ugla odredbi Zakona o porezu na dobit pravnih lica, a s obzirom na to da ova taksa ima karakter naknade za uslugu, ne postoji predmet oporezivanja porezom po odbitku. Osnovno pravilo u okviru UIDO jeste da se prihod oporezuje u državi članici čiji je rezident lice koje taj prihod ostvaruje. Od ovog pravila postoje brojni izuzeci, ali ono je primenjivo kada su u pitanju naknade za usluge. Dakle, UIDO Srbiji isključuje oporezivanje naknada za usluge koje je pružio nerezident. Pošto je usled primene UIDO oporezivanje isključeno, ne podnosi se ni poreska prijava na obrascu PDPO/S ni potvrda o rezidentnosti.
Određivanje mesta prometa usluga
Edukacija izvršena nerezidentnom pravnom licu
Pitanje: Koji je poziv na član 12. ispravan kada je u pitanju usluga održavanja kursa u Makedoniji? Naime, naš zaposleni (firma u Srbiji) otići će u Makedoniju i tamo održati kurs zaposlenim radnicima u firmi u Makedoniji. Da li je to član 12. stav 4. ili član 12. stav 6. tačka 4) podtačka (1)?
Odgovor: S obzirom na to da je obrazovna usluga pružena direktno po narudžbini, i to poreskom obvezniku (u smislu Zakona o PDV-u), mesto prometa određuje se na osnovu opšteg pravila, što znači na osnovu sedišta primaoca usluge – član 12. stav 4. Zakona o PDV-u.
Usluga direktora, nerezidentnog fizičkog lica
Pitanje: Pravno lice plaća direktorku nerezidenta koja je zakonska zastupnica pravnog lica po Ugovor za obavljanje direktorske funkcije (šifre prihoda u obrascu PPP PD 111603000, a plaća se porez). Da li se na njenu uslugu vrši interni obračun PDV-a?
Odgovor: Članom 12. stav 3. Zakona o PDV-u propisano je da, kada uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u Srbiji, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra se svako lice koje obavlja delatnost.
U skladu sa članom 8. stav 1. Zakona o PDV-u poreski obveznik je lice, uključujući i lice koje u Republici nema sedište odnosno prebivalište (strano lice), koje samostalno obavlja promet dobara i usluga u okviru obavljanja delatnosti.
Dakle, ukoliko direktorka, kao strano lice, nema prebivalište u Srbiji i nije evidentirana kao obveznik PDV-a u Srbiji, primalac je dužan da internim putem obračuna PDV.
Interno obračunati PDV iskazuje se u polju 3a.2, a osnovica u polju 8g.1. Ukoliko su ispunjeni uslovi za priznavanje prethodnog poreza iz člana 28. Zakona o PDV-u, porez koji može da se odbije unosite u polje 8e.2. Osnovica za obračun PDV-a jeste iznos bruto naknade koju strano fizičko lice – direktorka prima ili treba da primi za pružene usluge, u koju nije uključen PDV u skladu sa članom 17. stav 1. Zakona o PDV-u.
Reklamacija robe – novi promet ili umanjenje osnovice
Pitanje: Da li se reklamacija robe smatra umanjenjem osnovice i PDV-a i u koje se polje POPDV prijave unosi?
Odgovor: Za povraćaj robe zbog reklamacije kupca (lice koje je robu nabavilo radi dalje prodaje), sa kojom se saglasio prodavac (po ugovoru ili sporazumno), mora da postoji odgovarajući dokument (npr. zapisnik) kojim se dokazuje opravdanost reklamacije i pravo na povraćaj robe. Navedeno je propisano u članu 4. stav 6. tačka 3) Pravilnika o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost.
U ovom slučaju radi se o umanjenju poreske osnovice u skladu sa članom 21. Zakona o PDV-u. Pri tome, prodavac može da sprovede naknadno smanjenje poreske osnovice i izmeni iznos PDV-a samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog PDV-a i o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga (član 21. stav 3. Zakona).
Izvod iz Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00441/2017-04 od 11. 2. 2019. godine:
Kada obveznik PDV – prodavac, koji se bavi proizvodnjom navlaka za automobilska sedišta, isporuči predmetna dobra drugom obvezniku PDV – kupcu, posle čega dođe do reklamacije određene količine dobara od strane obveznika PDV – kupca (zbog određenih nedostataka) i vraćanja tih dobara obvezniku PDV – prodavcu, sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: Zakon) smatra se da je došlo do smanjenja poreske osnovice za izvršeni promet. U ovom slučaju obveznik PDV – prodavac izdaje obvezniku PDV – kupcu dokument o smanjenju osnovice u skladu sa članom 15. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS”, br. 123/12, 86/15 i 52/18 – u daljem tekstu: Pravilnik o računima). Iznos obračunatog PDV za promet za koji je smanjena osnovica obveznik PDV – prodavac može da smanji uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom i Pravilnikom o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje poreza na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik o izmeni osnovice). Naime, kada obveznik PDV – prodavac izvrši promet dobara drugom obvezniku PDV – kupcu, koji po osnovu nabavke tih dobara ima pravo na odbitak prethodnog poreza, obveznik PDV – prodavac može da smanji iznos obračunatog PDV ako obveznik PDV – kupac ispravi odbitak prethodnog poreza i o tome pismeno obavesti obveznika PDV – prodavca. Na osnovu navedenog obaveštenja obveznik PDV – prodavac ima pravo da smanji iznos obračunatog PDV.
Izdato knjižno odobrenje domaćem kupcu za povraćaj robe usled reklamacije unosi se u polje 3.6. POPDV.
Usluge prevoza robe – razdvajanje prevoza do granice Srbije od prevoza u Srbiji
Pitanje: Radi se o usluzi prevoza robe koju pruža preduzetnik iz zemlje (obveznik PDV-a) drugom preduzetniku iz Srbije (obvezniku PDV-a) na relaciji Albanija–Srbija. Kupac od preduzetnika auto-prevoznika traži da izradi fakturu na kojoj razdvaja prevoz do granice bez PDV-a i prevoz od granice, odnosno od P. (Srbija) do Č., sa PDV-om, jer oni tu robu prepakuju u P. i onda šalju dalje u Č. Da li je ispravno da se tako izradi faktura?
Odgovor: S obzirom na to da je deo prevoza izvršen u vezi sa uvozom dobara (do P. gde se kamion raspakuje, a roba prepakuje), a deo u vezi sa klasičnim prevozom dobara u zemlji (prepakovana roba se u P. ponovo tovari i vozi do krajnjeg odredišta – Č.), neophodno je da se na fakturi za prevoz (jedna faktura) podele ova dva prevoza, što je kupac ispravno tražio od prevoznika.
Deo prevoza povezan sa uvozom oslobođen je PDV-a po članu 24. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici pri uvozu dobara (na koju je carinski organ obračunao PDV). Deo prevoza u Srbiji oporeziv je PDV-om jer se radi o prometu usluga u skladu sa članom 5. Zakona o PDV-u, koji je predmet oporezivanja u Srbiji.
Pravo na odbitak prethodnog poreza
Račun sa datumom izdavanja nakon datuma prometa
Pitanje: Dobavljač mi je izdao fakturu za marketinške usluge. Datum prometa marketinških usluga je 31. 8. 2019, a datum izdavanja fakture 1. 10. 2019. godine. Da li je takva faktura ispravna sa aspekta PDV‑a, odnosno da li PDV može da se koristi kao odbitna stavka?
Odgovor: Račun treba da sadrži dva datuma:
- datum prometa i
- datum izdavanja računa.
Što se tiče njihovog međusobnog odnosa, najvažnije je da datum izdavanja računa ne bude raniji od datuma prometa. Drugim rečima, datum izdavanja računa treba da bude isti ili kasniji u odnosu na datum prometa. U suprotnom, ako je datum izdavanja računa raniji od datuma prometa (ili datuma avansne uplate u slučaju avansnog računa), račun se smatra neispravnim i ne može da se koristi kao osnov za odbitak prethodnog poreza. Naime, prema članu 28. Pravilnika o računima, računom se, u smislu člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u (odredba koja propisuje da pravo na odbitak prethodnog poreza može da se ostvari na osnovu računa koji je izdat u skladu sa ovim zakonom), ne smatra dokument izdat pre nastanka poreske obaveze.
Na osnovu navedenog, bez obzira na to što je neuobičajeno da se račun izdaje sa tolikom zakašnjenjem, po osnovu opisanog računa imate pravo na odbitak prethodnog poreza, a u POPDV obrazac unosite ga u oktobru (za oktobarsku poresku prijavu).
Nabavka bele tehnike
Pitanje: Da li imam pravo na odbitak prethodnog poreza za kupovinu bele tehnike, odnosno frižidera i šporeta? U pitanju je veterinarska stanica koja ima azil i frižider koristi za obavljanje delatnosti (za čuvanje vakcina i hranu za životinje), a šporet za pripremu hrane životinjama koje posle operativnog toka imaju posebnu ishranu. Da li se nešto menjalo od početka godine povodom oporezivanja nabavke opreme za opremanje administrativnih prostorija?
Odgovor: Ništa se nije menjalo u vezi sa opremanjem administrativnih prostorija. Osim toga, u opisanom slučaju čak se i ne radi o opremanju administrativnih prostorija, nego o nabavljanju opreme koja se koristi za obavljanje oporezivog prometa (naravno uz pretpostavku da ste obveznik PDV-a). Za ostvarivanje prava na odbitak moraju biti ispunjeni i drugi uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-990/2018-04 od 21. 2. 2019. godine:
S tim u vezi, a uz ispunjenje navedenih uslova, obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija. Naime, počev od 15. oktobra 2015. godine, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 83/15), obveznik PDV, uz ispunjenje propisanih uslova, ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke predmetnih dobara.
Opremanje smeštajnih jedinica za smeštaj radnika
Pitanje: Firma obezbeđuje smeštaj u montažnim zgradama za oko sto radnika, koji je izgrađen na gradilištu gde će oni i raditi, a opremljen je krevetima, stolovima, vitrinama, veš-mašinama. Da li imamo pravo na odbitak prethodnog PDV-a po osnovu faktura za nabavku montažnih zgrada i opreme?
Odgovor: U vezi sa pravom na odbitak prethodnog poreza u slučaju nabavke i opremanja montažnih objekata za smeštaj radnika na gradilištu navodimo isečak iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-623/2019-04 od 12. 8. 2019. godine:
Saglasno navedenom, obveznik PDV – izvođač radova koji nabavlja modularne kontejnere za svrhu izgradnje privremenih građevinskih objekata na gradilištu, koji će biti korišćeni za smeštaj zaposlenih i obavljanje administrativnih i drugih poslova, ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke predmetnih dobara uz ispunjenje uslova propisanih ZPDV. Kada obveznik PDV – izvođač radova pruža usluge smeštaja zaposlenima na gradilištu bez naknade, nije dužan da po tom osnovu obračuna PDV, s obzirom na to da je u tom slučaju reč o uslugama koje se pružaju u poslovne svrhe, tj. u cilju smanjenja rashoda obveznika PDV – izvođača radova, što znači da promet tih usluga nije predmet oporezivanja PDV.
Pored toga napominjemo da se promet usluga smeštaja zaposlenih na gradilištu ne smatra prometom usluga iznajmljivanja, odnosno davanja na korišćenje stanova za stambene potrebe za koje je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza u smislu člana 25. stav 2. tačka 4) ZPDV.
Ukupan promet obveznika
Ukupan promet turističke agencije
Pitanje: Šta se smatra prihodom turističke agencije koja prodaje aranžmane drugih turističkih agencija, odnosno radi kao subagent, sa aspekta ulaska u PDV sistem?
Odgovor: U slučaju kada je promet usluge posredovanja promet koji je oporeziv PDV-om, turističke agencije stiču status obveznika PDV-a (po sili zakona) ukoliko u poslednjih dvanaest meseci ostvare ukupan promet dobara i usluga u iznosu većem od 8.000.000 dinara. Međutim, provizija po osnovu usluge posredovanja za koju se smatra da je izvršena u inostranstvu (mesto prometa usluge posredovanja je inostranstvo) ne uračunava se u iznos od 8.000.000 dinara.
U situacijama kada je turistička agencija posrednik, za utvrđivanje ukupnog prometa u smislu Zakona o PDV-u posmatra se iznos provizije koju ostvaruje kao posrednik, pod uslovom da je mesto prometa usluge posredovanja Srbija. S druge strane, iznosi koji su naplaćeni u ime i za račun drugih lica ne ulaze u poresku osnovicu, pa ne ulaze ni u ukupnu naknadu za ostvareni promet.
Promet objekta i ukupan promet
Pitanje: Preduzeće je osnovano 2017. god. Kao osnivački ulog unet je stan vrednosti 25.000.000 dinara, koji je u aprilu ove godine prodat fizičkom licu za 55.000.000 dinara. Da li se ova prodaja stana smatra prometom sa aspekta PDV-a, tj. da li firma koja je prodala stan ulazi u sistem PDV-a?
Odgovor: Prema članu 33. stav 1. Zakona o PDV-u, malim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/ili u inostranstvu, čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih dvanaest meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih dvanaest meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara. Odredbom stava 6. ovog člana Zakona precizirano je da se ukupnim prometom iz stava 1. ovog člana smatra promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu.
Dakle, promet za koji se smatra da je izvršen u inostranstvu (mesto prometa je inostranstvo), odnosno promet koji nije predmet oporezivanja PDV-om ne ulazi u određivanje ukupnog prometa kao kriterijuma za određivanje statusa u sistemu PDV-a.
Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u propisano je da se PDV ne plaća na promet objekata (osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata).
Na osnovu navedenog može da se zaključi da izvršena prodaja stana (nije novoizgrađeni objekat) ne ulazi u određivanje ukupnog prometa kao kriterijum za određivanje statusa u sistemu PDV-a, jer se na taj promet PDV ne obračunava (i ne plaća).
Podnošenje evidencione prijave
Pitanje: Privredno društvo je promenilo status, odnosno prešlo je iz likvidacije u aktivno privredno društvo, pri čemu je ranije na osnovu podnetog zahteva izašlo iz sistema PDV-a. Nakon ponovnog aktiviranja izdavalo je fakture kao da je u sistemu PDV-a. Da li postoji mogućnost da se ponovo evidentira kao PDV obveznik (retroaktivno, od 1. 9. 2019)?
Odgovor: Ne ulazeći u razloge izdavanja računa sa obračunatim PDV-om od strane lica koje nije obveznik PDV-a, konstatujemo sledeće:
Prema članu 38. stav 1. Zakona o PDV-u, obveznik koji je u prethodnih dvanaest meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan je da najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Dakle, u slučaju kada se status obveznika PDV-a stiče po sili zakona, obveznik je dužan da se evidentira u sistem PDV-a (u propisanom roku) i da započne obračun PDV-a, odnosno dan podnošenja evidencione prijave i dan početka obračuna PDV-a ne moraju da se poklapaju. Pritom, čak i ako ovo lice ne podnese evidencionu prijavu u propisanom roku, svakako ima sve obaveze propisane ovim zakonom (dužno je da započne obračun PDV-a i dr.). Isti rok za podnošenje evidencione prijave propisan je i u slučaju malog obveznika koji se dobrovoljno opredelio za obavezu plaćanja PDV-a (član 38. stav 2. Zakona o PDV-u). Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da se rok za podnošenje evidencione prijave na obrascu EPPDV određuje prema poreskom periodu, tj. roku za podnošenje poreske prijave na obrascu PP PDV, koji je propisan odredbama člana 48. stav 7. Zakona o PDV-u.
Dakle, za sve nove obveznike PDV-a krajnji rok za podnošenje evidencione prijave, kao i rok za podnošenje poreske prijave PDV-a, jeste petnaest dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je obveznik stekao obavezu da obračuna PDV-a.
Oblik i sadržina evidencione prijave, kao i postupak evidentiranja obveznika PDV-a, uređeni su odredbama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV. Znači, ako 16. 10. 2019. (ili na sve datume do 15. 11. 2019. godine) podnesete evidencionu prijavu, kao datum početka obračuna PDV-a možete da stavite 1. 10. 2019. godine. Od tog datuma (1. 10) dužni ste da obračunavate PDV za oporeziv promet dobara i usluga izvršen počev od 1. 10, kao i da obračunati PDV iskažete u računu koji izdajete za taj promet, tačnije imate sve obaveze (npr. obavezu podnošenja poreske prijave, vođenja evidencije i dr.), ali i prava (npr. pravo na odbitak prethodnog poreza) propisana Zakonom o PDV-u.
Ako ste evidencionu prijavu podneli 15. 10. 2019. godine (ili na sve datume od 16. 9. 2019. do tog dana), u nju ste kao datum početka obračuna PDV-a mogli da upišete 1. 9. 2019. godine.
Za sav promet koji ste izvršili pre datuma koji je u evidencionoj prijavi označen kao početak obračuna PDV-a, dugujete iskazani PDV u skladu sa članom 44. stav 3. Zakona o PDV-u, odnosno imate obavezu da po tom osnovu podnese poresku prijavu na obrascu PP PDV i platite iskazani porez – iako niste stekli status obveznika PDV-a.
Uzimanje iz poslovne imovine iz ugla PDV-a i poreza na dohodak građana
Pitanje: Preduzeće je kupilo poslovno-stambeni objekat ukupne površine 524 m2, od čega se na poslovni deo odnosi 254 m2, a na prostor za stanovanje 270 m2.
- U stambenom delu živi porodica osnivača i vlasnika preduzeća. Da li je potrebno da firma fakturiše neku vrstu zakupa osnivaču koji je ujedno i direktor firme?
- Kako da u knjigovodstvu izvršimo raspodelu troškova? Napominjemo da fakture za struju, vodu i komunalije glase na pravno lice, ali su razdvojene na stambeni i poslovni deo objekta.
Preduzeće je u sistemu PDV-a.
Odgovor: Iz ugla PDV-a
Korišćenje dela objekta od strane osnivača/direktora podleže pod odredbe člana 5. stav 4. tačka 1) Zakona o PDV-u. Dakle, radi se o upotrebi dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača. Ta upotreba izjednačava se sa prometom usluga uz naknadu.
Ako ste prilikom kupovine poslovno-stambenog objekta koristili pravo na odbitak prethodnog poreza, za gorenavedeno korišćenje dela objekta od strane osnivača u obavezi ste da obračunate i platite PDV. U slučaju da osnivaču/direktoru date taj prostor u zakup, dolazi se do primene člana 25. stav 2. tačka 4) Zakona o PDV-u, koji propisuje da se PDV ne plaća na promet usluga zakupa stanova ako se prostor koristi za stambene potrebe, ali bez prava na odbitak prethodnog poreza. Dakle, fizičkom licu fakturišete zakupninu bez PDV-a i radite ispravku prethodnog PDV-a (ako ste ga koristili prilikom kupovine objekta) u skladu sa članom 32. Zakona o PDV-u. Ukoliko ugovorite da je zakupnina nula, opet se radi o prometu bez naknade koji ima karakter prometa uz naknadu jer se daje u neposlovne svrhe, pa ste svakako u obavezi da PDV obračunate na osnovicu koju čini tržišna vrednost u trenutku obračuna.
Iz ugla Zakona o porezu na dohodak građana
U skladu sa članom 61. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG), ovaj posao može da se tretira kao uzimanje iz imovine privrednog društva od strane vlasnika društva za njegove lične potrebe i ličnu potrošnju. Znači, na tržišnu vrednost stana (član 63. ZPDG-a) plaćate porez na prihode od kapitala od 15% (osnovica je iznos ostvarenog prihoda / 0,85), OVP 410, a knjižite preko konta 723.
Način obračuna i primer knjiženja objavljeni su u članku pod nazivom „Računovodstveno evidentiranje ličnih primanja vlasnika privrednog društva i preduzetnika” u broju 6/2019, str. 66.
U slučaju da osnivaču/direktoru koji nije u radnom odnosu (nego je angažovan po osnovu ugovora o pravima i obavezama) date taj prostor u zakup bez naknade (zakupnine), što pretpostavljamo da je slučaj, to činjenje smatra se drugim prihodom osnivača u skladu sa članovima 85. i 86. ZPDG-a. U tom slučaju na tržišnu vrednost zakupnine obračunavate porez na ostale prihode od 20% i pripadajuće socijalne doprinose. U slučaju da je direktor u radnom odnosu, predmetno činjenje, odnosno pružanje pogodnosti smatra se zaradom u skladu sa članom 14. ZPDG-a, što implicira obračun poreza na zarade i socijalnih doprinosa.
Raspodela troškova
Neophodno je da troškove podelite u skladu sa članom 30. Zakona o PDV-u. Kao prethodni porez možete da priznate samo deo ulaznog PDV-a koji se odnosi na pružene usluge po fakturama (režije) koje su korišćenje u poslovanju/delatnosti. Za preostali deo nemate pravo na odbitak prethodnog poreza (i isto knjižite zajedno sa delom tih troškova režija preko konta 723).
U slučaju da je stan dat osnivaču u zakup, treba da mu prefakturišete pripadajući deo troškova. S obzirom na to da se radi o sporednom prometu – uz zakup, fakturišete bez PDV-a (jer glavni promet fakturišete bez PDV-a, kako je prethodno objašnjeno), a nemate pravo na odbitak prethodnog poreza po računima za režije.
Prodaja automobila – PDV ili porez na prenos apsolutnih prava
Pitanje: Pravno lice, obveznik PDV-a, prodaje osnovno sredstvo automobil koji je nabavljen ove godine, pri čemu odbija ulazni PDV jer mu je delatnost transport. Sada ga prodaje fizičkom licu i fakturiše sa PDV-om jer je ulazni iskoristila, pa shodno tome prikazuje i izlazni PDV. Da li kupac treba da plati 2,5% poreza na prenos apsolutnih prava?
Odgovor: U skladu sa članom 24a stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu (a u vezi sa članom 23. stav 1. tačka 4) istog zakona), od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu (osim na moped, moto-kultivator, traktor i radnu mašinu, kao i prava svojine na upotrebljavanom plovilu, odnosno prava svojine na upotrebljavanom vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom – osim državnog), na koji se plaća porez na dodatu vrednost. Dakle, predmetni posao prodaje polovnog automobila koji je predmet oporezivanja PDV-om nije predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava.
Troškovi prekršajnih postupaka kao poreski nepriznat rashod
Pitanje: Vozač zaposlen u firmi koja se bavi međunarodnim transportom načinio je saobraćajni prekršaj u inostranstvu. Troškove prekršaja po dobijanju prekršajnog naloga platio je vozač, koji je pomenuti nalog dostavio uz putni nalog, pa mu je firma isplatila taj novac u celosti (nadoknađen mu je i deo koji je platio za sebe i deo koji je platio za firmu). Da li je to firmi priznat trošak u poreskom bilansu i kakav je poreski tretman tog prekršajnog naloga, s obzirom na to da je firma radniku nadoknadila i deo koji je trebalo lično da plati jer je načinio prekršaj?
Odgovor: U skladu sa članom 7a stav 1. tačka 5a) Zakona o porezu na dobit pravnih lica, na teret rashoda ne priznaju se troškovi postupka prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, troškovi poreskoprekršajnog postupka i drugih prekršajnih postupaka koji se vode pred nadležnim organom, a u obrazac PB 1 unose se na poziciju 11.
Zakon o prekršajima propisuje da je pravno lice odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. Ovde se i dolazi do suštine problema i ujedno odgovora na pitanje zašto firma plaća kaznu za prekršaj koji je učinio njen zaposleni – upravo zato što u trenutku činjenja prekršaja taj zaposleni predstavlja pravno lice, odnosno zato što su u tom trenutku njemu poverena određena ovlašćenja kojima se, da tako kažemo, ispoljava „volja” pravnog lica. Iz tih razloga odgovornost odgovornih lica nikako ne može da se isključi za propuste u radu u pravnom licu, čak i u slučaju kad odgovorno lice ne učestvuje direktno u izvršenju prekršaja, kao što je to slučaj npr. prilikom saobraćajnih prekršaja (ne upravlja direktno vozilom pravnog lica niti direktno čini prekršaj).
Zakon o radu propisuje sledeće: Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Zaključak je nesporan, a to je da je firma odgovorna za prekršaje koje učini njen zaposleni. Ako firma želi, od zaposlenog (vozača) može da zahteva da nadoknadi štetu koju je počinio (prekršajni nalog i kazna koju je firma platila).
Uvozne dažbine pri privremenom uvozu
Pitanje: Pravno lice A privremeno uvozi aparate od inofirme X. Svakog meseca A dobije račun od X za zakup aparata na koje interno obračuna PDV na iznos fakture uvećan za porez po odbitku. Da li postupa ispravno? Ako firma A vraća aparate inofirmi X po ugovoru posle godinu dana, koje su obaveze firme A? Naime, zvao je špediter i pitao da li plaćamo onih 3% (amortizaciju) na privremeni uvoz jer mu navodno treba potvrda da je to plaćeno.
Odgovor: Što se tiče dela koji se odnosi na obračun poreza po odbitku i PDV-a na zakup opreme koja je privremeno uvezena, sve ste uradili u skladu sa Zakonom o PDV-u (12. i 17. član) i Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (član 40).
Na osnovu ugovora o iznajmljivanju prevoznih sredstava ili drugih pokretnih stvari carinski organ može da odobri upotrebu strane robe u carinskom području Republike Srbije, uz delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i bez primene mera trgovinske politike. Privremeno uvezena roba mora da bude namenjena ponovnom izvozu u neizmenjenom stanju, osim uobičajenog smanjenja vrednosti robe nastalog usled njene upotrebe.
Nosilac odobrenja za privremeni uvoz, odnosno korisnik privremeno uvezenog prevoznog sredstava ili druge pokretne stvari ima obavezu plaćanja uvoznih dažbina i PDV-a.
U skladu sa članom 217. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 95/2018) iznos uvoznih dažbina za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina jeste 3% od iznosa uvoznih dažbina koji bi trebalo da se plati na tu robu da je stavljena u slobodan promet na dan kada je stavljena u postupak privremenog uvoza.
Iznos iz stava 1. ovog člana određuje se za svaki mesec ili za deo meseca u kojem se roba nalazila u postupku privremenog uvoza sa delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina.
Iznos uvoznih dažbina koje se naplaćuju ne može biti veći od iznosa koji bi trebalo platiti da je roba bila stavljena u slobodan promet na dan kad je bila stavljena u postupak privremenog uvoza. Obračun uvoznih dažbina vrši se podnošenjem jedinstvene carinske isprave (dalje: JCI).
Iako carinski propisi predviđaju da se iznos uvoznih dažbina određuje za svaki mesec ili za deo meseca u kojem se roba nalazila u postupku privremenog uvoza, ne postoji obaveza da se JCI za obračun dažbina podnosi na mesečnom nivou. Bitno je da se JCI kojim će se obračunati dažbine za period u kojem je roba bila u postupku privremenog uvoza podnese pre podnošenja JCI kojom se ta roba deklariše za ponovni izvoz (vraćanje u inostranstvo).
Povraćaj PDV-a za kupovinu objekta za vršenje delatnosti
Pitanje: Imamo klijenta koji želi da otvori privatnu ordinaciju i kupi poslovni prostor. Takođe želi da povrati PDV od kupovine te nekretnine (PDV iznosi 50.000 evra). Da li ima pravo na odbitak prethodnog poreza i na koji način može da povrati PDV?
Odgovor: U skladu sa članom 4. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza i načinu utvrđivanja dela prethodnog poreza za koji naknadno može da se ostvari pravo na odbitak, za opremu i objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012), pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu objekta za vršenje delatnosti stičete u poreskom periodu u kojem su se stekli uslovi za ostvarivanje tog prava.
Obveznik PDV-a pravo na odbitak prethodnog poreza ostvaruje u skladu sa opštim uslovima iz člana 28. Zakona o PDV-u:
– ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekte za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga za koji postoji pravo na odbitak, i
– ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, pravo na odbitak prethodnog poreza ostvarujete u ukupnom iznosu u poreskom periodu kada je izvršen promet nekretnine, uz ispunjavanje navedenih uslova iz člana 28. Zakona o PDV-u.
Unos u obrazac POPDV zavisi od toga da li se radi o prvom prenosu prava svojine ili kasnijim prenosima, da li je prodavac obveznik PDV-a, odnosno da li je ugovoren obračun PDV-a u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u:
– Kupovina novog objekta od investitora, obveznika PDV-a – 8a.1. podaci se iskazuju na osnovu ugovora, a isti ima karakter računa.
– Kupovina starog objekta sa ugovorenim obračunom PDV-a – 8b.1. interno obračunati PDV iskazuje se na 3a.1.
– Kupovina starog objekta bez PDV-a – nije ugovoren obračun PDV-a – 8v.2.
– Kupovina objekta od fizičkog lica (prodavac nije obveznik PDV-a) – 8d.2.
Iznos PDV-a koji može da se odbije iskazuje se na 8e.5.
Postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a i poreskog kredita uređen je Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS”, br. 107/2004… i 104/2018 – dalje: Pravilnik). Prema odredbama člana 52. st. 1. i 2. Zakona o PDV-u, ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike, a ako se obveznik ne opredeli za povraćaj, razlika se priznaje kao poreski kredit. Prema tome, obveznik PDV-a može da bira ili da mu se višak prethodnog poreza u odnosu na poresku obavezu u poreskom periodu vrati ili da taj višak koristi kao poreski kredit za izmirivanje obaveza u narednom poreskom periodu.
Opredeljivanje za povraćaj ili poreski kredit vrši se u samoj poreskoj prijavi PDV (obrazac PP PDV) i to upisivanjem odgovarajuće oznake pod rednim brojem 11 Prijave. Znači, ako se obveznik PDV-a opredeli za povraćaj razlike, pod rednim brojem 11 obrasca PP PDV upisuje oznaku 1, a ako se opredeli za poreski kredit, pod istim rednim brojem upisuje oznaku 0.
Ako se obveznik PDV-a opredeli za povraćaj PDV-a, povraćaj PDV-a vrši se na račun u banci koji je obveznik naveo u prijavi za evidentiranje obveznika poreza na dodatu vrednot, propisanoj Pravilnikom, najkasnije u roku od 45 dana po isteku roka za predaju poreske prijave, u skladu sa članom 52. stav 4. Zakona o PDV-u.
Oblaganje fasade – PDV i knjiženje
Pitanje: Preduzeće u sistemu PDV-a koristi usluge montaže fasade na objektu u kom obavlja delatnost od pravnog lica koje nije u sistemu PDV-a. Da li je obavezno i po kom članu treba da se radi interni obračun? Koliko se može videti, nije u pitanju građevinska firma jer je šifra pretežne delatnosti 46.90. Koji konto bi bile ove usluge?
Odgovor: Usluge iz oblasti građevinarstva tretiraju se po članu 10. stav 2. tačka 3) (interni obračun) ako se radi o vrsti pružene usluge koja je definisana propisanim šiframa klasifikacije delatnosti iz Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost. Pretežna registrovana delatnost lica koje pruža građevinsku uslugu nije predmet razmatranja, što znači da nije od uticaja na primenu tog člana Zakona o PDV-u.
Naime, kada bi vaš dobavljač bio u sistemu PDV-a, fakturisao bi pruženu uslugu bez PDV-a, pozivajući se na član 10. stav 2. tačka 3), a vi biste kao poreski dužnik radili interni obračun poreza.
Međutim, kako navodite, vaš dobavljač nije obveznik PDV-a, što znači da pružene usluge fakturiše bez PDV-a, pri čemu niste u obavezi da radite interni obračun.
Što se tiče knjiženja, po našem mišljenju radi se o ulaganju u objekat. Ako ulažete u sopstveni objekat, usluge oblaganja fasadom treba evidentirati na računu 022 – Građevinski objekti. Ako fasadu radite na tuđem (iznajmljenom) objektu, onda pomenute usluge treba evidentirati na računu 027 – Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi. O ulaganjima u tuđe nekretnine objavljen je detaljniji članak u broju 5/2019, na strani 48.
Obrazloženje:
Pravilnikom o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza i načinu utvrđivanja dela prethodnog poreza za koji naknadno može da se ostvari pravo na odbitak, za opremu i objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012) definisano je šta se smatra ulaganjem u objekte (povećava se nabavna vrednost objekta), a šta redovnim održavanjem objekta (knjiži se na trošak perioda).
Ulaganjem u objekte smatraju se ulaganja u sopstvene ili tuđe objekte koji se koriste za obavljanje delatnosti, koja podrazumevaju izvođenje, odnosno finansiranje građevinskih, zanatskih i drugih radova u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije (zamena krova, uvođenje, odnosno zamena instalacija i dr.), osim ulaganja koja se odnose na redovno održavanje objekata.
Ulaganjima koja se odnose na redovno održavanje objekata iz stava 3. ovog člana smatraju se ulaganja koja podrazumevaju izvođenje, odnosno finansiranje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera (popravka krova, krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i sl.).
Članom 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u propisano je da je poreski dužnik primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva – obveznik PDV-a – za promet izvršen od strane obveznika PDV-a. Znači, uslov za interni obračun PDV-a jeste da su primalac i vršilac prometa obveznici PDV-a.
Prodaja diplomatsko-konzularnom predstavništvu iz maloprodaje
Pitanje: Proizvodno preduzeće je u sistemu PDV-a i ima maloprodajni objekat. Konzularni predstavnik ambasade kupuje za svoje potrebe klizni orman. U trenutku izbora plakara uplaćuje avans i donosi popunjen obrazac LNPVD. Kako izdati avansni račun kad fiskalna kasa mora da ima prikazan PDV?
Odgovor: Prvo moramo da vam skrenemo pažnju na to da se prilikom uplate avansa NE IZDAJE FISKALNI RAČUN, već fiskalni isečak na dan kada je kupac preuzeo dobro za koje je uplatio avans.
U bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja za deo koji je naplaćen avansno (nezavisno od načina plaćanja avansa – gotovinom ili čekom) označava se opcija „ček”, a preostali deo (ako postoji) koji se naplaćuje u momentu preuzimanja dobra evidentira se u bazi podataka fiskalne kase u zavisnosti od načina plaćanja kao „gotovina”, „ček” ili „kartica”.
Gotovina koja je primljena po osnovu avansnih uplata može biti u fiskalnoj kasi, s tim što uz novac moraju da postoje i avansni računi, odnosno priznanice kao dokaz o zatečenoj gotovini u fiskalnoj kasi. Iznos gotovine ne može biti veći od zbira gotovine iz preseka stanja i svih avansnih priznanica na osnovu kojih je primljen avans u gotovom novcu.
Kada budete isporučili klizni ormar, izdajete fiskalni račun na jedan od dva načina opisana u nastavku.
Prvi način:
U skladu sa članom 5. Zakona o fiskalnim kasama, prilikom prodaje dobara/usluga koji su oslobođeni PDV-a, istima dodeljujete oznaku „G”. U konkretnom slučaju privredni subjekt može da multiplicira osnovnu bazu artikala u skladu sa kategorijom kupaca (za kupce koji kupuju za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava, lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava i slično) na način kojim se utvrđuju različite šifre artikla za jedno dobro u zavisnosti od kategorije kupaca, tako da, pored šifri artikala za dobra sa dodeljenom oznakom poreske stope „Đ” ili „E” (dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV), formira novu bazu artikala u kojoj je navedenim dobrima dodeljena oznaka poreske stope „G”, koja se dodeljuje dobrima koja su oslobođena poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na porez na dodatu vrednost. O tome je mišljenje dalo i Ministarstvo finansija, koje je dostavljeno u obrazloženju.
U skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, u slučaju prometa ambasadi za službene potvrde, potrebno je imati osnovnu potvrdu i obrazac SNPDV. U slučaju prometa ambasadi za lične potrebe, potrebno je imati fotokopiju osnovne potvrde i obrazac LNPDV.
Drugi način:
Drugi način je da izdate fiskalni račun sa PDV-om i sprovedete sledeći postupak kako bi konzularni predstavnik imao pravo da ostvari refakciju PDV-a:
– Ako se fiskalni isečak izda s obračunatim PDV-om, razlika između iznosa koji je iskazan u tom isečku i iznosa koji je naplaćen pravda se nalogom na obrascu SNPDV/LNPDV.
– Prema članu 6b stav 6. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV, u slučaju kada se za izvršeni promet dobara i usluga izdaje fiskalni isečak u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama, na poleđini tog isečka unose se podaci o nazivu, odnosno imenu i prezimenu nosioca prava i broju osnovne potvrde, čiju tačnost svojim potpisom potvrđuje ovlašćeno lice isporučioca dobara, odnosno pružaoca usluga.
– Navedene podatke treba upisivati na poleđini isečka samo u slučaju kada je promet izvršen bez primene poreskog oslobođenja. U tom slučaju konzularni predstavnik ima pravo na refakciju plaćenog PDV-a.
Obrazloženje:
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00960/2011-04 b) od 6. 12. 2011:
Sa aspekta Zakona o fiskalnim kasama: U skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/04, u daljem tekstu: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet dobara na malo, odnosno za pružanje usluga fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica, i bezgotovinsko plaćanje). Odredbom člana 2. stav 5. Zakona propisano je da baza podataka operativne memorije obavezno sadrži jednoznačno i nedvosmisleno identifikovan naziv dobra ili usluge, cenu jedinice mere, naziv jedinice mere i oznaku propisane poreske stope. Članom 5. st. 1. i 2. Zakona propisan je način označavanja poreskih stopa u bazi podataka fiskalne kase. Označavanje se vrši ćiriličnim slovima „A”, „G”, „Đ” i „E” i to na sledeći način: oznaka poreske stope „G” dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama koji su oslobođeni poreza na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV), oznaka poreske stope „Đ” dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po opštoj stopi propisanoj zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, oznaka poreske stope „E” dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po posebnoj stopi propisanoj zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Izuzetno, lica koja nisu upisana u registar obveznika za PDV označavaju dobra, odnosno usluge u bazi podataka fiskalne kase isključivo oznakom poreske stope „A”. Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”, br. 61/10 i 101/10, u daljem tekstu: Uredba), određena su lica na koja se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Prema tome, s obzirom da promet dobara iz maloprodaje nije izuzet od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase navedenim članom Zakona, kao ni navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari na taj način dužan je da evidentira preko fiskalne kase. Kada je u pitanju dodeljivanje više šifara za jedno dobro, potrebno je naglasiti da fiskalne kase mogu primiti u bazu podataka operativne memorije od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada artikala, tako da je multipliciranje osnovne baze podataka moguće. Prema tome, u konkretnom slučaju, privredni subjekt može multiplicirati osnovnu bazu artikala u skladu sa kategorijom kupaca (za kupce koji kupuju za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava, službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom i slično), na način kojim se utvrđuju različite šifre artikla za jedno dobro u zavisnosti od kategorije kupaca, tako da pored šifri artikala za dobra sa dodeljenom oznakom poreske stope „Đ” ili „E” (dodeljuje se dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV), formira novu bazu artikala u kojoj je navedenim dobrima dodeljena oznaka poreske stope „G”, koja se dodeljuje dobrima koja su oslobođena poreza na dodatu vrednost, a u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na porez na dodatu vrednost. Takođe, Ministarstvo finansija napominje da i multiplicirane baze artikala obavezno moraju sadržati jednoznačno i nedvosmisleno identifikovan naziv dobra ili usluge, cenu jedinice mere, naziv jedinice mere i oznaku propisane poreske stope, saglasno članu 2. stav 5. Zakona.
Preduzetnik – nabavka automobila
Pitanje: Vlasnik preduzetničke radnje kupio je automobil za koji mu je ispostavljen račun koji glasi na fizičko lice. Račun je plaćen sa računa radnje. Da li je moguće automobil knjižiti i voditi kao osnovno sredstvo preduzetničke radnje ili se ovaj trošak posmatra kao lični rashod preduzetnika, s obzirom na to da nema odgovarajući dokument – račun koji glasi na pravno lice? Preduzetnička radnja je u sistemu PDV-a i vodi knjige.
Odgovor: S obzirom na to da je preduzetnik fizičko lice koje je registrovano za samostalno obavljanje delatnosti (nije pravno lice), ne postoji pravna podvojenost između subjektiviteta „radnje” i njega kao lica.
Dakle, ako se automobil koristi za obavljanje delatnosti, unosite ga u poslovne knjige. Stav za knjiženje je 023/309. Tako su i svi troškovi povezani sa vozilom poreski priznati rashodi.
Obratite pažnju još na član 29. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, po kome nemate pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke automobila, kao i kasnije po osnovu goriva i potrošnog materijala za njegove potrebe.
S obzirom na to da ste u sistemu PDV-a, dodajemo i podatak o unosu nabavke u POPDV obrazac. Ako je vozilo kupljeno od obveznika PDV-a, tačnije ako je na primljenom računu obračunat i iskazan PDV, naknada se unosi u polje 8a.2. Ako je automobil kupljen od lica koje nije obveznik PDV-a (znači obračunat i plaćen porez na prenos apsolutnih prava), naknada se unosi u polje 8v.2.
Operativni lizing – sporedni troškovi i pravo na odbitak prethodnog poreza
Pitanje: Društvo zakupljuje teretno vozilo po ugovoru o operativnom lizingu. Da li troškove servisa, zamene guma, akumulatora, popravki i slično snosi zakupac (korisnik lizinga) ili davalac lizinga? Ako te troškove snosi zakupac, ima li pravo na odbitak PDV-a?
Odgovor: Operativni lizing ima karakteristike klasičnog zakupa kod kojeg se ugovorom ne prenose sve koristi i rizici u vezi s vlasništvom predmeta zakupa, već zakupodavac (davalac lizinga) zadržava pravo vlasništva, odnosno predmet zakupa (lizinga) ostaje u svojini zakupodavca (davaoca lizinga) i nakon isteka ugovora, a zakupac (primalac lizinga) po isteku perioda korišćenja ima obavezu da predmet zakupa (lizinga) vrati, produži korišćenje ili otkupi po unapred dogovorenoj ceni.
U vezi sa operativnim zakupom mogu nastati i drugi sporedni troškovi. Sve ove troškove uglavnom snosi zakupac. Ređi su slučajevi da je ugovorom o operativnom lizingu definisano da zakupodavac snosi i druge sporedne troškove.
S obzirom na to da se radi o teretnom vozilu (koje se koristi u poslovne svrhe), korisnik operativnog lizinga ima pravo na odbitak prethodnog poreza po opštim uslovima iz člana 28. Zakona o PDV-u:
- da se teretno vozilo u vezi sa kojim su pružene usluge servisa, zamene guma, akumulatora, odnosno popravki koristi ili će se koristiti za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV-om (odnosno za promet za koji, u skladu sa članom 24. Zakona o PDV-u, postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a, odnosno za promet koji je izvršen u inostranstvu) i
- da zakupac poseduje račun izdat od strane drugog obveznika (koji je uradio servis, zamenu guma, popravku vozila i sl.) u skladu sa članom 42. Zakona o PDV-u, što, između ostalog, znači i da ti računi moraju da glase na zakupca.
Izdavanje vozila u zakup fizičkom licu
Pitanje: Klijent, prevozno preduzeće (49.41 šifra delatnosti), hteo bi da jedno teretno vozilo koje je u vlasništvu preduzeća izda u zakup fizičkom licu. Da li može to da uradi? Ako može i ako bi sklopili ugovor po kome fizičko lice plaća sve obaveze održavanja i goriva, kako bi izdavali račune za zakup i prefakturisanje troškova uz fiskalni račun? Kako se knjiže ti troškovi sa aspekta PDV-a?
Odgovor: Ne vidimo prepreku da prevoznik izda u zakup teretno vozilo fizičkom licu.
U obrazloženju u nastavku polazimo od pretpostavke da je prevoznik – zakupodavac obveznik PDV-a, a zakupac je fizičko lice.
U slučaju kada pravno lice izdaje vozilo fizičkom licu, takav promet ne mora da se evidentira preko fiskalne kase pod uslovom da:
– postoji zaključen ugovor o zakupu kojim je ugovorena dinamika plaćanja,
– da se plaćanje zakupnine vrši uplatom na tekući račun zakupodavca, tako da ne postoji direktan fizički kontakt za zakupcem prilikom plaćanja.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-0302/2010-04 od 2. 12. 2010:
U skladu sa odredbom člana 3. st. 1 i 2. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/04, u daljem tekstu: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet dobara na malo, odnosno za pružanje usluga fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje). Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”, br. 61/10, u daljem tekstu: Uredba) određena su lica na koja se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Prema tome, u skladu sa navedenim odredbama Zakona i Uredbe, lice koje pruža usluge izdavanja u zakup poslovnog i stambenog prostora pravnim licima i preduzetnicima nema obavezu evidentiranja tako ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Pri tome, Ministarstvo finansija napominje da u slučaju kada pravno lice kao zakupodavac vrši uslugu izdavanja u zakup stambenog prostora fizičkim licima, prema mišljenju Ministarstva finansija, takođe nema obavezu da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase, imajući u vidu da se pomenuta usluga vrši na osnovu zaključenog ugovora o zakupu kojim je već utvrđena dinamika plaćanja navedene usluge (npr. do 5-og u mesecu za prethodni mesec) i da zakupac plaćanje mesečne zakupnine vrši uplatom na tekući pravnog lica, pri čemu ne dolazi u neposredan kontakt sa zakupodavcem.
U slučaju da nisu ispunjeni navedeni uslovi, postoji obaveza evidentiranja preko fiskalne kase. Bez obzira na pretežnu delatnost prevoznika, on fizičkom licu ne pruža uslugu drumskog prevoza tereta, koja je Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase izuzeta od obaveze evidentiranja preko fiskalne kase. S obzirom na to da pružate uslugu izdavanja u zakup teretnog vozila, obavljate delatnost koja nije izuzeta od obaveze evidentiranja preko fiskalne kase (77.12 Iznajmljivanje i lizing kamiona – obuhvata iznajmljivanje i lizing sledećih vrsta vozila: kamiona, prikolica i teških motornih vozila (nosivosti preko 3,5 t), rekreativnih vozila). Ovo važi samo ako nisu ispunjeni uslovi koje smo istakli na početku teksta.
Za pruženu uslugu zakupa možete da izdate račun u skladu sa Zakonom o PDV-u (usluga zakupa + 20% PDV), odnosno u skladu sa članom 2. stav 3. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci, po kome možete da izdate taj račun iako niste u obavezi jer uslugu pružate fizičkom licu. Napominjemo da niste u obavezi da izdate račun u skladu sa Zakonom o PDV-u, nego se evidentiranje i naplata zakupnine vrše po ugovoru o zakupu.
U vezi sa evidentiranjem prefakturisanih sporednih troškova, po našem mišljenju postoji obaveza evidentiranja preko fiskalne kase, bez obzira na to što ćete ugovorom definisati obavezu zakupca da pokrije te troškove, ali ugovorom nije definisan iznos (cena) sporednih troškova niti dinamika plaćanja (jer ne znate kada će nastati troškovi održavanja ili koliko goriva će zakupac potrošiti).
Osim toga, u praksi prevladava slučaj da sve sporedne troškove prilikom zakupa snosi zakupac direktno, pa pružaoci tih usluga fakturišu direktno njemu pružene usluge. Zašto bi račun za gorivo koje je zakupac potrošio stizao na zakupodavca umesto da zakupac snosi direktno te troškove? Isto važi i za tekuće održavanje vozila.
Međutim, u slučaju da se odlučite da prefakturišete sporedne troškove koji su povezani sa zakupom teretnog vozila zakupcu, u skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama, lice koje je upisano u odgovarajući registar za promet dobara na malo, odnosno za pružanje usluga fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje). Označavanje načina plaćanja dobara i usluga u bazi podataka fiskalne kase, prema odredbi člana 5. stav 3. Zakona o fiskalnim kasama, vrši se na sledeći način:
1) ako se plaćanje vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon-čestitkama, internim karticama i sl., kao sredstvo plaćanja označava se gotovina;
2) ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos, kao sredstvo plaćanja označava se ček;
3) ako se plaćanje vrši platnom karticom, kao sredstvo plaćanja označava se kartica.
S obzirom na to da pruženu uslugu morate da evidentirate i preko fiskalne kase, ako izdajete račun/fakturu u skladu sa Zakonom o PDV-u, u fakturu unosite i broj fiskalnog isečka na osnovu koga je evidentiran promet u fiskalnoj kasi, u slučaju da zakupac plaća zakupninu na osnovu fakture (uplatom na tekući račun zakupodavca).
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00693/2011-04 od 3. 10. 2011:
Ako kupac dobara na malo, odnosno korisnik usluge, plaćanje vrši na osnovu fakture, obveznik je dužan da u fakturu unese redni broj fiskalnog isečka na osnovu koga je evidentiran promet u fiskalnoj kasi. Prema tome, promet koji privredni subjekt ostvari pružanjem usluga fizičkim licima dužan je da evidentira preko fiskalne kase, bez obzira na to da li je plaćanje izvršeno gotovinski ili bezgotovinski (virmanskom uplatom) na račun pružaoca usluge. Pri tome, Ministarstvo finansija napominje da ukoliko se plaćanje navedene usluge od strane fizičkih lica vrši bezgotovinski, obveznik (pružalac usluge) je dužan da izda fakturu za bezgotovinsko plaćanje i u fakturu unese redni broj fiskalnog isečka na osnovu koga je evidentiran promet u fiskalnoj kasi, a u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja označava se „ček”, saglasno navedenim odredbama Zakona.
Pored toga, što se tiče ugovorom definisanih ostalih troškova koji su u vezi sa zakupom, a koje snosi zakupac (održavanje itd.), kada ih zakupodavac prefakturiše zakupcu, one predstavljaju deo zakupnine koju zakupodavac prima za uslugu zakupa. Prema tome, zakupodavac je dužan da obračuna PDV na tako prefakturisane troškove po stopi od 20%. Osnovica za prefakturisanje troškova je neto iznos troškova (iz računa prethodnog učesnika u prometu – iznos bez PDV-a).
Zakupodavac ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu dobara i/ili usluga koje prefakturiše zakupcu, ako ispunjava opšte uslove propisane članom 28. Zakona o PDV-u, a jedan od njih je da je račun za prethodni promet izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u (između ostalog i da ulazni račun za troškove koji se prefakturišu zakupcu glasi na zakupodavca). Zakupodavac izdaje zakupcu dokument o povećanju osnovice (knjižno zaduženje) ako su sporedne usluge koje prefakturiše nastale posle izvršenog prometa usluge davanja u zakup.
I u slučaju prefakturisanja ostalih troškova u vezi sa zakupom, zakupodavac je u obavezi da promet usluge evidentira preko fiskalne kase.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00103/2011-04 od 28. 2. 2011:
Prema tome, privredno društvo koje pruža usluge iznajmljivanja vozila – rentakar, usluge tehničkog pregleda i servisiranja fizičkim licima, dužno je da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase, u skladu sa navedenom odredbom Zakona i Uredbom.
Na primer, u fiskalnu memoriju unesete artikal „Zakup teretnog vozila – održavanje vozila” ili slično.
O ovome detaljnije možete čitati u članku pod nazivom „Računovodstvo zakupa poslovnog prostora” („Poslovni savetnik” br. 5/2019), na stranama 54–57, u kom je opisano prefakturisanje sporednih troškova zakupcu koje se shodno može primeniti i na prefakturisanje sporednih troškova koji su povezani sa zakupom pokretne imovine.
Reprezentacija ili promocija poslovanja
Pitanje: Naš klijent se bavi izradom reklame (svetleće reklame, bilbordi, itd.). U cilju prezentacije vrsta usluga i proširenja broja kupaca želi da organizuje prezentaciju svojih proizvoda u restoranu. U sklopu prezentacije gostima bi bili ponuđeni obrok i piće. Restoran će ispostaviti račun sa PDV-om. Imamo li pravo da odbijemo PDV po ovom računu?
Odgovor: Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom, a šta reprezentacijom, zasniva se na pravilu da su:
1) dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjena i većem broju nepoznatih lica, a
2) dobra i usluge učinjeni za reprezentaciju, ako su namenjeni određenim, poznatim licima (poslovnim partnerima).
Navedeni stav iznelo je Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 430-00-379/2014-08 od 30. 3. 2015. godine.
Karakteristični primeri izdataka na ime reprezentacije su:
– konzumiranje toplih napitaka, bezalkoholnih pića (kafa, čaj, voda, sokovi) i alkoholnih pića u poslovnim prostorijama pravnog lica prilikom prijema poslovnih partnera;
– konzumiranje jela i pića u sopstvenim ugostiteljskim objektima;
– konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima drugih pravnih ili fizičkih lica;
– konzumiranje jela i pića i drugi troškovi prilikom obeležavanja važnih događaja u vezi sa poslovanjem;
– troškovi ugostiteljskih usluga po osnovu prenoćišta i ishrane poslovnih partnera, ako su u funkciji zaključivanja ugovora, odnosno ostvarivanja drugih oblika poslovne saradnje;
– davanje poslovnim partnerima sopstvenih proizvoda i robe ili vršenje usluga.
I članom 29. stav 3. Zakona o PDV-u propisano je da se izdacima za reprezentaciju smatraju izdaci za ugostiteljske usluge, pokloni, osim poklona manje vrednosti, izdaci za odmor, sport, razonodu i drugi izdaci učinjeni u korist poslovnih partnera, potencijalnih poslovnih partnera, predstavnika poslovnih partnera i drugih fizičkih lica, a da za to ne postoji pravna obaveza.
S obzirom na navedeno, mišljenja smo da nemate pravo da odbijete prethodni porez po računu restorana u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 2) Zakona o PDV-u.
Prodaja polovnog vozila koje je nabavljeno po članu 36. ZPDV-a
Pitanje: Naš klijent je pre par godina kupio polovno vozilo, koje mu je fakturisano po članu 36. Zakona o PDV-u, a sada ga prodaje i u fakturi se poziva na član 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u. Da li je faktura ispravna ili ipak u njoj treba da se prikaže PDV?
Odgovor: Polazimo od pretpostavke da se vaš klijent (lice koje prodaje vozilo) ne bavi trgovinom polovnih vozila. Po našem mišljenju, prodaja opisanog vozila predstavlja promet koji nije oporeziv PDV-om. Pri nabavci vozila, odnosno nastanku prometa po članu 36. Zakona o PDV-u (poseban postupak oporezivanja polovnih dobara) PDV je obračunat ali nije iskazan na računu. Znači, PDV jeste obračunat ali nije korišćen od strane kupca kao prethodni porez.
Zbog navedenog smatramo da orilikom prodaje opisanog vozila treba izdati račun bez PDV-a, uz poziv na član 25. stav 2. tačka 3a) Zakona o PDV-u.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00054/2018-04 od 7. 8. 2018:
„…Naime, ako je obveznik PDV-a – preduzetnik (prodavac) stekao polovno teretno vozilo od drugog obveznika PDV-a sa obračunatim PDV-om u skladu sa ZPDV-om, a uz pretpostavku da je po tom osnovu imao pravo na odbitak prethodnog poreza, pri prodaji tog dobra drugom preduzetniku PDV se obračunava i plaća. Osnovicu za obračunavanje PDV-a čini iznos naknade koji obveznik PDV-a prima ili treba da primi za isporučeno dobro od primaoca dobra ili trećeg lica, u koji nije uključen PDV.
Ako je obveznik PDV-a – preduzetnik (prodavac) stekao polovno teretno vozilo od drugog obveznika PDV-a ili lica koje nije obveznik PDV-a, pri čemu je za taj promet postojala obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno ako je stekao polovno teretno vozilo od drugog obveznika PDV-a sa obračunatim PDV-om koji nije imao pravo da odbije kao prethodni porez, pri prodaji tog dobra drugom preduzetniku PDV se ne obračunava i ne plaća, već se plaća porez na prenos apsolutnih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.“
Lice koje nije PDV obveznik podnosi poresku prijava PDV-a kada je poreski dužnik
Pitanje: Škola izvodi nastavu po licenciranom X programu za koji ima obavezu plaćanja godišnje licence. Škola nije obveznik PDV-a. Kada se i na koji način nadležnoj poreskoj upravi dostavlja poreska prijava imajući u vidu da škola nije u sistemu PDV-a?
Odgovor: U opisanom slučaju poreska prijava se dostavlja na obrascu PP PDV u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda u kojem je nastala poreska obaveza (npr. do 10. oktobra ako je obaveza nastala u septembru).
U skladu sa članom 13. Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave:
Lice koje nije obveznik PDV, a koje je za promet dobara i usluga za koji postoji obaveza obračunavanja PDV poreski dužnik u skladu sa Zakonom, u obrascu PPPDV iskazuje podatke o obračunatom PDV i poreskoj obavezi, i to:
1) pod rednim brojem 3 – u polju 103 iznos obračunatog PDV za promet po opštoj stopi PDV;
2) pod rednim brojem 4 – u polju 104 iznos obračunatog PDV po posebnoj stopi PDV;
3) pod rednim brojem 5 – u polju 105 zbir iznosa iz polja 103 i 104;
4) pod rednim brojem 10 – iznos poreske obaveze po osnovu PDV.
U datom slučaju unosite iznos obračunatog PDV-a u polja 103, 105 i 110.
Poreska prijava se podnosi preko portala ePorezi, a uputstvo Poreske uprave o načinu podnošenja prijave dostupno je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=lli_08Ka7ZQ&feature=youtu.be.
Uz prijavu na obrascu PP PDV ne podnosite pregled obračuna na obrascu POPDV.
Dangubina – auto-dani
Pitanje: Koji je poreski tretman fakturisanja auto-dana – penala kupcu u zemlji, a koji u inostranstvu?
Odgovor: Polazimo od pretpostavke da se radi o zaračunavanju dangubine (auto-dana) nastale u toku pružanja usluge prevoza. Dakle, prevoznik je započeo pružanje usluge prevoza, ali je usled određenih okolnosti, koje nisu nastale njegovom krivicom, došlo do zastoja. Kao rezultat nastale situacije prevoznik svoje resurse (prevozno sredstvo i lice koje vozi) angažuje duže nego što je na početku bilo ugovoreno. Tipičan primer okolnosti na koje prevoznik nema uticaja niti su nastale njegovom krivicom jeste zastoj na granici ili problemi prilikom uvoza/izvoza zbog toga što naručilac usluge prevoza nije obezbedio odgovarajuću dokumentaciju.
Znači, kada tokom pružanja usluge prevoza dođe do zastoja (krivicom naručioca prevoza ili trećeg lica, a ne prevoznika), što za posledicu ima to da prevoznik dangubi jer ne može da završi prevoz kako je planirano, tj. ne može da angažuje prevozno sredstvo i vozača na realizaciji drugih poslova, zaračunavanje novčanih iznosa (tzv. auto-dana) po tom osnovu naručiocu usluge prevoza, prema našem mišljenju, ima karakter sastavnog dela naknade za uslugu prevoza u skladu sa članom 17. Zakona o PDV-u.
S obzirom na to da je dangubina nastala u toku pružanja usluge prevoza, kao takva čini sastavni deo naknade za konkretan promet usluge prevoza jer je u neposrednoj vezi sa pružanjem te usluge. Dakle, po našem mišljenju, u ovom slučaju ne radi se o naknadi za neki poseban promet, već o iznosu koji se zaračunava naručiocu usluge kao dodatna naknada. Naravno, dangubina ne mora da bude jednaka stvarnim troškovima jer je kod te naknade uobičajeno da se zaračuna i izgubljena dobit.
Pored toga, dangubinu ne treba posebno iskazivati u računu za promet usluge prevoza jer čini sastavni deo ukupne naknade. Međutim, svakako je moguće iskazati strukturu naknade (kao dodatni element u odnosu na one koji su propisani kao obavezni).
U skladu s navedenim, poreski tretman dangube zavisi od poreskog tretmana konkretne usluge prevoza:
– ako je promet usluge prevoza oporeziv PDV-om, onda ukupna naknada (neto + danguba) čini poresku osnovicu;
– ako je promet usluge prevoza oslobođen PDV-a u skladu sa propisanim uslovima iz člana 24. Zakona o PDV-u (npr. u slučaju uvoza ili izvoza dobara), onda to važi za ukupnu naknadu koju prevoznik prima (neto + dangubina);
– ako promet usluge prevoza nije predmet oporezivanja PDV-om jer se mestom prometa usluge smatra inostranstvo (sedište primaoca usluge u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u), zaračunavanje dangubine ne podleže PDV-u.
Prodaja stana, ostave i garažnog mesta
Pitanje: U kupoprodajnom ugovoru navedeno je da je predmet kupoprodaje stan (definisana kvadratura stana) sa parking mestom (definisana kvadratura parking mesta) i ostava po posebnoj kupoprodajnoj ceni od 1.000 evra. Kako da se to fakturiše? Da li može sve da ide pod stan i PDV 10% ili samo treba razdvojiti stan i ostavu, a sve po 10% PDV, ili mora posebno da se odvoji ostava? Da li u tom slučaju ostavu treba fakturisati po stopi od 20%? Napominjem da je ostava u sklopu zgrade i da je odvojena od stana.
Odgovor: Na osnovu podataka iz pitanja konstatujemo da je predmet kupoprodaje:
– stan – ekonomski deljiva celina u okviru stambenog objekta;
– ostava – odvojena od stana i
– garažno mesto.
U skladu sa članom 1. Zakona o prometu nepokretnosti, nepokretnosti su: zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine (dalje: nepokretnosti).
Dakle, Zakon o prometu nepokretnosti ne predviđa da je ostava nepokretnost i da se na njoj može postaviti zasebno pravo svojine. U skladu sa tim, promet ostave može da se smatra sporednim prometom uz kupovinu stana. To je potvrdilo i Ministarstvo finansija Mišljenjem br. 413-00-238/2017-04 od 6. 2. 2018, iz koga izdvajamo sledeće:
Naime, s obzirom na to da se sporednom isporukom dobara u skladu sa Zakonom ne smatra prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti, kao i da se ostava ne smatra nepokretnošću u skladu sa tim zakonom, kada obveznik PDV uz promet stana izvrši i promet pripadajuće ostave, taj promet (promet pripadajuće ostave) smatra se sporednom isporukom dobra […]
[…]Prema odredbi člana 4. stav 3. tačka 7) Zakona, prometom dobara u smislu ovog zakona, smatra se i prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata.
Ako se uz isporuku dobara vrši sporedna isporuka dobara ili sporedno pružanje usluga, smatra se da je izvršena jedna isporuka dobara (član 4. stav 6. Zakona).
Prema stavu 7. istog člana Zakona, sporednom isporukom dobara iz stava 6. ovog člana ne smatra se prenos prava raspolaganja na građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru građevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti.
Odredbama člana 2. stav 1. tačka 1) Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je šta se smatra stambenim objektom. Stambeni objekti su zgrade koje su u potpunosti namenjene stanovanju, kao i zgrade koje su delom namenjene stanovanju, a delom u druge svrhe, u delu koji je namenjen stanovanju. Dakle, posebna stopa PDV-a ne može se primeniti na posebni deo zgrade koji nije namenjen stanovanju – garažu.
Garaže i garažna mesta su zasebni objekti – nepokretnosti na kojima se može uspostaviti zasebno pravo svojine (nezavisno od prava svojine na drugom delu objekta – stanu ili poslovnom prostoru), zbog čega se njihov promet, sa aspekta Zakona o PDV-u, uvek mora posmatrati kao poseban promet koji se oporezuje opštom stopom od 20%.
U skladu sa tim, po našem mišljenju, a s obzirom na sklopljeni kupoprodajni ugovor i poreski tretman pojedinih elemenata kupoprodaje, posebno iskazujete vrednost stana na koju obračunavate PDV po posebnoj stopi od 10%, u skladu sa članom 23. stav 2. tačka 14) Zakona o PDV-u. Uz to, s obzirom na to da promet ostave prati promet glavnog prometa (kupoprodaje stana), i na vrednost ostave obračunavate PDV po stopi od 10%. Na vrednost garaže obračunavate PDV po opštoj stopi od 20%.
Datum izdavanja računa
Pitanje: Izvršili smo fakturisanje reklamnih usluga u katalogu za mesec septembar (1. 9 – 30. 9. 2019). Kao datum izdavanja fakture uneli smo 20. 9. 2019. godine, a datum prometa 30. 9. 2019. godine. Da li primalac fakture ima pravo odbitnog PDV-a u poreskom periodu septembar, odnosno da li je naša faktura izdata ispravno u sladu sa članom 42. Zakona o PDV-u?
Odgovor: Datum izdavanja fakture ne može biti pre datuma prometa.
U slučaju kada je u računu iskazan pogrešan podatak o datumu prometa, odnosno datumu izdavanja računa, ne može se smatrati da je taj račun izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u (račun nije ispravan), pa primalac ne može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.
U opisanom slučaju kupac nema pravo na odbitak prethodnog poreza jer račun nije izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u. Naime, prema odredbi člana 28. Pravilnika o računima, računom se, u smislu člana 28. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u, ne smatra dokument izdat pre nastanka poreske obaveze u skladu sa članom 16. ovog zakona.
Usluga izrade veb-stranice koju pruža strano lice pravnom licu koje nije obveznik PDV-a
Pitanje: Škola je angažovala strano pravno lice da napravi i održava sajt. Interesuje nas da li se i u ovom slučaju primenjuje član 12. stav 4. Zakona o PDV-u, po kome se poreski dužnik određuje prema mestu primaoca usluga, imajući u vidu da škola nije obveznik PDV-a?
Odgovor: U skladu sa članom 12. stav 3. Zakona o PDV-u, kada uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti,
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Dakle, u slučaju kada uslugu pruža strano lice koje nije evidentirano kao obveznik PDV-a u Srbiji, poreskim obveznikom smatraju se praktično sva pravna lica, državni organi (uključujući i organe lokalne samouprave) i preduzetnici iz Srbije ili inostranstva (nezavisno od toga da li su registrovani kao obveznici PDV-a ili nekog drugog oblika poreza na potrošnju), osim fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost kao trajnu aktivnost.
U skladu sa navedenim, kao primalac usluge od stranog lica smatrate se obveznikom u svrhu utvrđivanja mesta prometa usluga. U skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u, mesto prometa pružene usluge izrade i održavanja veb-stranice je Srbija, a škola je poreski dužnik (u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u), što znači da radite interni obračun PDV-a i podnosite poresku prijavu.
U opisanom slučaju poreska prijava se dostavlja na obrascu PP PDV u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda u kojem je nastala poreska obaveza (npr. do 10. oktobra ako je obaveza nastala u septembru).
Neuračunavanje naplate u ime i za račun drugih lica u ukupan promet malog obveznika
Pitanje: Preduzeće A nije u sistemu PDV-a. U postupku je sklapanja ugovora za logističku podršku prilikom legalizacije nekretnine drugog pravnog lica sa preduzećem B. Preduzeće A primilo bi avansnu uplatu od preduzeća B u iznosu većem od 8.000.000,00, koja bi omogućila da pokrije usluge drugih privrednih subjekata (advokata, projektanata, geodeta) u postupku legalizacije objekta preduzeća B. Ugovorom o međusobnim pravima i obavezama jasno je definisano da će usluge preduzeća A biti odvojeno fakturisane. Da li preduzeće A ima zakonsko pravo da usluge ostalih privrednih subjekata koje budu angažovali u ovom procesu, a koje bi plaćali od avansnog novca, posmatra kao promet koji se pribavlja za račun drugog i da ga izuzme iz ukupnog prometa koji se uračunava u osnov za ulazak u sistem PDV-a?
Odgovor: Na osnovu podataka iz postavljenog pitanja možemo da konstatujemo:
– preduzeće A je od preduzeća B naplatilo iznos sredstava u ime i za račun drugih lica – advokata, projektanata, geodeta, itd.;
– preduzeće A će iznos koji je naplatilo od preduzeća B u ime i za račun drugih lica preneti (uplatiti) tim drugim licima;
– preduzeće A će uslugu koju pruža preduzeću B fakturisati i takođe naplatiti iz primljenog iznosa avansa.
U skladu sa članom 17. stav 1. Zakona o PDV-u, poresku osnovicu prilikom prometa dobara i usluga čini iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
U skladu sa članom 17. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u, osnovica ne sadrži iznos koji obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.
Na osnovu navedenog možemo da zaključimo da preduzeće A ostvaruje promet po osnovu pružene usluge koju će fakturisati preduzeću B. Preostali iznos sredstava koja je avansno od preduzeća B primio, naplatio je u ime i za račun drugih lica, kojima će taj iznos i preneti.
Dakle, iznos koji je naplaćen u ime i za račun drugih lica ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV-a za izvršeni promet dobara i usluga, a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg preduzeće A može da se opredeli za plaćanje PDV-a, odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu.
U vezi sa tim navodimo i izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-1318/2009-04 od 12. 6. 2009. godine:
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci, a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu, ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga, a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV, odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu.
Preknjižavanje pretplate PDV-a i izmirivanje drugih poreskih obaveza
Pitanje: Da li pretplatu PDV-a možemo da iskoristimo za plaćanje drugih poreskih obaveza, u konkretnom slučaju vršili bismo preknjižavanje PDV preplate na račune objedinjene naplate PPOD-O – Doprinosi za osnivače?
Odgovor: Preknjižavanje više plaćenog poreza normativno je uređeno u sledećim članovima Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA):
– član 10. stav 2. tačka 4): fizičko, odnosno pravno lice u poreskopravnom odnosu ima pravo da koristi više ili pogrešno plaćeni porez, odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja;
– član 10. stav 3: Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu za preknjižavanje donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno;
– član 68. st. 4. i 5: precizno se uređuje dan plaćanja poreza putem preknjižavanja;
– član 70. stav 6. tačka 1): propisuje se pravo obveznika da podnese zahtev za preknjižavanje više plaćenog poreza u svrhu namirenja dugovanog poreza po drugom osnovu;
– čl. 57. i 58. Pravilnika o poreskom računovodstvu.
U skladu sa navedenim odredbama ZPPPA-a, poreski obveznici mogu da ostvare pravo na preknjižavanje više plaćenog poreza kod Poreske uprave (ekspoziture/filijale/CVPO) i poreskih organa jedinica lokalne samouprave za poreze koje ti organi kontrolišu, utvrđuju i naplaćuju.
Međutim, nastala pretplata poreza na dodatu vrednost (PDV) ne predstavlja „više ili pogrešno plaćeni porez” – radi se o razlici između prethodnog poreza i poreske obaveze. Ipak, postoji mogućnost preknjižavanja poreskog kredita iskazanog u poreskoj prijavi PDV. Dakle, poreski kredit iskazan u poreskoj prijavi PDV može da se koristi za izmirivanje drugih poreskih obaveza tek sticanjem prava na povraćaj poreskog kredita, tj. nakon isteka roka za podnošenje poreske prijave PDV-a za poreski period koji sledi poreskom periodu za koji je podneta poreska prijava PDV-a u kojoj je iskazan kredit.
Obrazloženje:
Postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a i poreskog kredita uređen je Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS”, br. 107/2004… i 104/2018 – dalje: Pravilnik). Prema odredbama člana 52. st. 1. i 2. Zakona o PDV-u, ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike, a ako se obveznik ne opredeli za povraćaj, razlika se priznaje kao poreski kredit. Prema tome, obveznik PDV-a može da bira ili da mu se višak prethodnog poreza u odnosu na poresku obavezu u poreskom periodu vrati ili da taj višak koristi kao poreski kredit za izmirivanje obaveza u narednom poreskom periodu.
Opredeljivanje za povraćaj ili poreski kredit vrši se u samoj poreskoj prijavi PDV (obrazac PP PDV) i to upisivanjem odgovarajuće oznake na rednom broju 11 prijave. Znači, ako se obveznik PDV-a opredeli za povraćaj razlike, na rednom broju 11 obrasca PP PDV upisuje oznaku 1, a ako se opredeli za poreski kredit, na ovom rednom broju upisuje oznaku 0.
Opredeljivanje za povraćaj razlike upisivanjem oznake 1 na rednom broju 11 obrasca PP PDV ne smatra se zahtevom za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza u smislu ZPPPA-a, što je propisano odredbom člana 2. stav 2. Pravilnika. I sam ZPPPA u članu 70. stav 7. nedvosmisleno propisuje da se zahtevom za povraćaj (ili preknjižavanje) ne smatra opredeljivanje poreskog obveznika da mu se izvrši povraćaj poreza na dodatu vrednost iz poreske prijave za porez na dodatu vrednost.
Osim toga, prema članu 68. stav 6. ZPPPA-a, dan na koji je porez na dodatu vrednost plaćen u iznosu većem od dugovanog u smislu stava 4. ovog člana jeste dan na koji poreski obveznik ima pravo da podnese zahtev za povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
To znači da bi se PDV smatrao plaćenim u iznosu većem od dugovanog, neophodno je da se obveznik PDV-a prvo opredeli za poreski kredit i da protekne rok u kojem obveznik PDV-a nema pravo na povraćaj tog kredita, tj. da istekne rok za predaju poreske prijave PDV-a za tekući poreski period.
Istekom roka za povraćaj razlike ta razlika počinje da se tretira kao više plaćeni porez koji obveznik PDV-a može da koristi i za izmirenje poreskih obaveza nastalih po drugom osnovu (podnošenjem zahteva za preknjižavanje), u skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija br. 413-00-2090/2009-04 od 18. 9. 2009. godine: Ukoliko nadležni poreski organ ne izvrši povraćaj PDV u rokovima propisanim Zakonom o PDV, poreski obveznik ima pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, pravo da putem poreskog kredita izmiruje svoju poresku obavezu, odnosno pravo da putem preknjižavanja koristi više ili pogrešno uplaćeni porez, odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu (pa i doprinosa i poreza na zarade), saglasno odredbama člana 10. stav 2. Zakona.
Napomena: U ovom mišljenju reč „zakon” odnosi se na ZPPPA.
Dakle, ako, kao obveznik PDV-a, na rednom broju 11 obrasca PP PDV unesete oznaku 0, opredeljujete se za poreski kredit koji možete da koriste za izmirenje poreske obaveze po osnovu PDV-a za naredni poreski period. Prema odredbi člana 52. stav 3. Zakona, poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period. Odredbom člana 3. stav 2. Pravilnika propisano je da, ako se obveznik ne opredeli za povraćaj PDV-a, koristi taj iznos za izmirivanje svoje poreske obaveze za naredni poreski period, dok je odredbama stava 3. navedenog člana propisano da, ako obveznik, nakon izmirivanja poreske obaveze u smislu stava 2. ovog člana (dakle za naredni poreski period), ima neiskorišćeni iznos poreskog kredita, može za taj iznos:
1) izmiriti svoju poresku obavezu za naredne poreske periode;
2) zahtevati povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita.
Zahtev za povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita obveznik može da podnese nadležnom poreskom organu najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period u kojem ima neiskorišćeni iznos poreskog kredita (član 3. stav 4. Pravilnika).
Sve prethodno navedeno za posledicu ima najmanje dve stvari:
1) poreski kredit ne može da se koristi za namirenje obaveza koje su nastale pre sticanja prava na poreski kredit (osim putem preknjižavanja onda kada obveznik stekne pravo na preknjižavanje poreskog kredita) i
2) poreski kredit može da se koristi samo za izmirenje obaveza po osnovu PDV-a za naredni poreski period do isteka tog (narednog) poreskog perioda, pri čemu tada obveznik PDV-a stiče pravo na povraćaj ili preknjižavanje preostalog iznosa poreskog kredita, a može da ga koristi i za izmirenje PDV obaveze za naredne poreske periode.
Dakle, poreski kredit iskazan u poreskoj prijavi PDV-a može da se koristi za izmirivanje drugih poreskih obaveza tek sticanjem prava na povraćaj poreskog kredita, tj. nakon isteka roka za podnošenje poreske prijave PDV-a za poreski period koji sledi nakon poreskog perioda za koji je podneta poreska prijava PDV-a u kojoj je iskazan kredit.
Na primer, u poreskoj prijavi za jul 2019. iskazali ste prethodni porez u iznosu većem od poreske obaveze. U poreskoj prijavi PDV-a za jul u polju 11 označili ste 0 (poreski kredit). Tek nakon izmirenja poreske obaveze PDV-a za avgust 2019. godine (dakle, počev od 16. septembra 2019. godine, a po izmirenju PDV obaveze za avgust), po našem mišljenju, preostali iznos poreskog kredita možete da koristite za izmirenje druge poreske obaveze i to podnošenjem zahteva za preknjižavanje u skladu sa ZPPPA-om.
Osiguranje koje naplaćuje turistička agencija
Pitanje: 1. Turistička agencija je zastupnik osiguravajuće kuće i ostvaruje proviziju od prodatih polisa. Da li ostvarena provizija podleže obračunu i plaćanju PDV-a?2. Turistička agencija u okviru svojih aranžmana fakturiše osiguranje. Da li i ova situacija podleže obračunu PDV-a i na koji član zakona da se pozovemo u oba slučaja?
Odgovor: U skladu sa članom 52. stav 1. t. 12) Zakona o turizmu („Sl. glasnik RS”, br. 17/2019), turistička agencija može da obavlja poslove zastupanja u osiguranju putnika i prtljaga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
U skladu sa članom 25. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u, usluge posrednika i agenta (zastupnika) u osiguranju oslobođene su PDV-a, bez prava na odbitak prethodnog poreza. Prema tome, na proviziju koju turistička agencija ostvaruje po osnovu usluge zastupanja u osiguranju ne obračunava se PDV, ali ne postoji ni pravo na odbitak prethodnog poreza. U takvim okolnostima turistička agencija primenjuje pravila o podeli prethodnog poreza i srazmernom poreskom odbitku, u skladu sa članom 30. Zakona o PDV-u.
Mišljenje Ministarstva finansija broj 413-00-189/2015-04 od 11. 1. 2016. godine: Na naknadu – proviziju koju ostvaruje turistička agencija ili drugo pravno lice po osnovu prodaje polisa osiguranja u ime i za račun osiguravajućeg društva, pod uslovima iz člana 113. Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 139/14), tj. po osnovu prometa usluga posredovanja, odnosno zastupanja u osiguranju, PDV se ne obračunava i ne plaća, pri čemu obveznik PDV – pružalac ovih usluga nema pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu.
Napomena na računu može da glasi: PDV nije obračunat na osnovu člana 17. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u.
- Imajući u vidu da osiguranje može da bude samo fakultativna usluga, koja ne čini obavezan element turističkog putovanja, suština je u tome da usluga osiguranja ne može da bude deo jedinstvene turističke usluge, odnosno ne može da ima karakter prethodne turističke usluge jer turistička agencija ne pruža uslugu osiguranja putnicima (turistička agencija nema pravo da bude osiguravač u ugovoru o osiguranju, shodno Zakonu o osiguranju, odnosno nema pravo da u odnosu sa putnikom nastupa u svoje ime i za svoj račun – zato što nema licencu Narodne banke Srbije da bi se bavila poslovima osiguranja), već osiguravajućem društvu pruža uslugu zastupanja, pa se ovaj promet oporezuje nezavisno od jedinstvene turističke usluge.
Turistička agencija može da vrši naplatu premije, odnosno naknade za uslugu osiguranja koju osiguravajuće društvo neposredno pruža putniku, s tim da u tom slučaju ukupan iznos naknade koja se naplati od putnika zapravo ima karakter naknade koja je naplaćena u ime i za račun osiguravajućeg društva (ni u računu ni u fiskalnom isečku ne iskazuje se PDV). S druge strane, turistička agencija izdaje račun osiguravajućem društvu za iznos posredničke odnosno zastupničke provizije, u kojem ne obračunava PDV.
PDV – naknada štete po osnovu izmakle koristi
Pitanje: Građevinsko preduzeće fakturiše korišćenje oplate (skela) na gradilištu po članu 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u. Za vreme nekorišćenja oplate usled izmene projekta treba da fakturišemo naknadu troška za nekorišćenje oplate zbog trpljenja štete. Da li se pozivamo na član 3. Zakona o PDV-u ili fakturišemo sa PDV-om?
Odgovor: Obveznik PDV-a može da potražuje naknadu troškova od drugog lica po različitim osnovama, ali ako novčani iznos koji potražuje na ime naknade troškova ne predstavlja naknadu ili deo naknade za izvršeni promet dobara ili usluga, u tom slučaju nije nastao oporezivi događaj, a samo potraživanje novčanih sredstava nije predmet oporezivanja PDV-om. Napominjemo da se po osnovu potraživanja troškova koji se ne smatraju naknadom ili delom naknade za izvršeni promet NE izdaje račun iz člana 42. Zakona o PDV-u, konkretno u datom slučaju ne fakturišete ugovornu kaznu.
Jedno od čestih potraživanja koja se u praksi susreću među privrednim subjektima jeste naknada troškova koji su nastali krivicom (činjenjem ili nečinjenjem) druge ugovorne strane zbog raskida ili neispunjenja ugovornih obaveza. Ovakva potraživanja imaju pravnu prirodu naknade štete u smislu Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) i ukoliko nisu u vezi sa prometom koji vrši obveznik koji potražuje naknadu, nisu predmet oporezivanja u smislu člana 3. Zakona.
Prema odredbi člana 155. ZOO-a, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).
Prema tome, ako obveznik PDV-a potražuje od nekog lica troškove koje je to lice prouzrokovalo odustankom od ugovora, iznos navedenih troškova generalno se smatra naknadom štete i nije predmet oporezivanja PDV-om. Međutim, sve navedeno potrebno je i adekvatno dokumentovati, a nadležni poreski organ ceni, u skladu sa načelom fakticiteta iz člana 9. ZPPPA-a, da li je reč o simulovanom ili disimulovanom poslu.
Ističemo još jednom da se po osnovu potraživanja naknade štete ne izdaje račun (faktura) iako je to u praksi široko rasprostranjeno. Isto tako, možete izdati fakturu i ona ne predstavlja višak, ali nije jedini i dovoljan dokument za dokumentovanje naplate jer se plaćanje i knjiženje vrše na osnovu vansudskog poravnanja, a u slučaju spora – na osnovu sudskog poravnanja ili sudske odluke. Vansudskim poravnanjem smatra se npr. i razmena dopisa među ugovornim stranama, pri čemu oštećeni šalje npr. štetniku zahtev za isplatu na ime naknade štete (prouzrokovani troškovi, izgubljena dobit, stvarna šteta i dr.), a štetnik svojim dopisom priznaje to potraživanje oštećenog. Vansudsko poravnanje (bez obzira na to da li je zaključeno formalno u vidu jednog dokumenta, razmene pisama ili postoje drugi dokazi da je zaključeno, čak i usmeno ako za to postoje dokazi, npr. razmena mejlova) predstavlja dovoljan osnov za plaćanje i knjiženje ove promene.
Posredovanje u prometu avio-prevoza
Pitanje: Firma „JT” fakturisala je našoj turističkoj agenciji avio-karte za inostranstvo. Taj ulazni račun stavljamo u 8d.3. Mi karte dalje prodajemo pravnim i fizičkim licima. Na koji se član za oslobođenje od PDV-a pozivamo pri fakturisanju? U koje polje POPDV obrasca unosimo našu naknadu za posredovanje?
Odgovor: U datom slučaju radi se o pružanju usluga posredovanja u prometu avio-prevoza.
Avio-prevoz lica u većini slučajeva oslobođen je PDV-a u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 9) Zakona o PDV-u. Oslobođenje od PDV-a ne bi moglo da se primeni na avio-prevoz u unutrašnjem saobraćaju, odnosno kada bi se prevoz odvijao između dva aerodroma u Srbiji. Znači, po osnovu avio-prevoza (osim onog koji je izvršen isključivo na teritoriji Srbije) ne postoji obaveza obračunavanja PDV-a, nezavisno od toga da li se smatra da je prevoz izvršen delom u Srbiji, a delom u inostranstvu ili u celosti u inostranstvu.
Međutim, pitanje određivanja mesta prometa usluga predstavlja polaznu tačku za poreski tretman prometa posredovanja u avio-prevozu.
Za opredeljivanje mesta prometa usluge posredovanja pri avio-prevozu lica primenjuju se različita pravila u zavisnosti od toga ko je primalac usluge – poreski obveznik ili lice koje nije poreski obveznik u smislu člana 12. Zakona o PDV-u.
U skladu sa članom 24. stav 1. tačka 9) Zakona o PDV-u, PDV se ne plaća na usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju. Oslobođenje može da se primeni za promet usluga za koje se mestom prometa smatra Srbija. U skladu sa članom 12. stav 7. Zakona o PDV-u, mesto prometa usluge posredovanja koja se pruža poreskom obvezniku (osim usluga posredovanja u vezi sa nepokretnostima) određuje se u skladu sa stavom 4. istog člana Zakona o PDV-u (tzv. opšte pravilo određivanja mesta prometa usluga, po kome se mestom prometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluga ima sedište, ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku). Znači, posredovanje u prodaji avio-karata poreskom obvezniku jeste usluga izvršena u Srbiji. Ukoliko se usluga posredovanja odnosi na promet za koji se smatra da je izvršen u Srbiji, ali za koji je odredbom člana 24. Zakona o PDV-u propisano oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, obveznik PDV-a koji pruža uslugu posredovanja ne obračunava PDV jer je usluga posredovanja oslobođena PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 17) Zakona o PDV-u. S druge strane, ukoliko se usluga posredovanja odnosi na promet koji nije predmet oporezivanja PDV-om u Srbiji (kao što je usluga avio-prevoza koja je pružena u inostranstvu, odnosno mesto pružanja usluge prevoza je inostranstvo – u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 2) Zakona o PDV-u), obveznik PDV-a koji pruža uslugu posredovanja dužan je da PDV na uslugu posredovanja obračuna u skladu sa opštim pravilima.
Dakle, postoje četiri situacije u zavisnosti od toga kome je pružena usluga posredovanja u prodaji avio-karata i gde se avio-prevoz odvijao.
A) Avio prevoz je izvršen delom u Srbiji, a delom u inostranstvu (npr. Beograd–Frankfurt).
A1) Ako je usluga posredovanja izvršena poreskom obvezniku iz Srbije, oslobođena je PDV-a. Polje 1.4 obrasca POPDV.
Napomena na fakturi može da glasi: PDV nije obračunat na osnovu člana 24. stav 1. tačka 9) Zakona o PDV-u.
A2) Ako je usluga posredovanja pružena fizičkom licu (licu koje nije poreski obveznik), posredovanje za deo avio-prevoza koji je izvršen preko teritorije Srbije (mesto prometa usluge posredovanja u prometu avio-karata je Srbija, u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 8) Zakona o PDV-u) oslobođen je PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, a deo posredničke provizije za avio-prevoz koji je izvršen u inostranstvu nije predmet oporezivanja PDV-om. Polje 1.4 POPDV za deo posredničke provizije koji se odnosi na deo prevoza koji je izvršen u Srbiji, a polje 11.1 za deo posredničke provizije koji se odnosi na deo prevoza koji je izvršen u inostranstvu.
Napomena na fakturi može da glasi: PDV nije obračunat na osnovu člana 24. stav 1. tačka 9) i člana 12. stav 6. tačka 8) Zakona o PDV-u.
B) Avio-prevoz je obavljen samo u inostranstvu (npr. Frankfurt–Milano).
B1) Ako je usluga posredovanja u prometu avio-karata izvršena poreskom obvezniku, oporeziva je PDV-om. Osnovica i PDV (po opštoj stopi) unose se u polje 3.2 POPDV obrasca.
Za deo naknade koji se odnosi na vrednost avio-karte na računu se upisuje napomena koja može da glasi: PDV nije obračunat na osnovu člana 17. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV-u.
B2) Ako je usluga posredovanja u prometu avio-karata pružena fizičkom licu (licu koje nije poreski obveznik), onda ona nije predmet oporezivanja PDV-om jer je mesto pruženih usluga koje su predmet posredovanja inostranstvo, u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 8) Zakona o PDV-u. Polje 11.1 obrasca POPDV.
Napomena na fakturi može da glasi: PDV nije obračunat na osnovu člana 12. stav 6. tačka 8) Zakona o PDV-u.
Naturalni rabat
Pitanje: Nabavljena je roba za dalju prodaju. Zajedno sa tom robom dobavljač je isporučio još nekoliko komada robe gratis. Kako da u obrascu POPDV iskažemo nabavku ovih gratis proizvoda?
Odgovor: U nastavku dajemo instrukcije za postupanje prilikom odobravanja naturalnog rabata prilikom fakturisanja, odnosno isporuke artikla bez naknade, uz redovnu isporuku drugih artikala. U praksi su prisutna dva način fakturisanja naturalnog rabata, a u zavisnosti od izabranog načina razlikuje se i unos podataka u POPDV obrazac.
Suština celog posla je sledeća: kupac (po ugovorenoj ceni – naknadi) poručuje 100 komada neke robe, prodavac mu odobrava naturalni rabat u iznosu od 3% i isporučuje mu ukupno 103 komada robe.
Posmatrano iz ugla PDV-a, celokupna isporuka (svih 103 komada robe) ima karakter prometa sa naknadom u skladu sa članom 4. stav 6. Zakona o PDV-u, po kome se, u slučaju da se uz isporuku dobara vrši neka sporedna isporuka, smatra da je izvršena jedna isporuka dobara.
Znači, poreska osnovica se utvrđuje na osnovu ugovorene ukupne naknade koju kupac plaća. Dalje, ne postoji obaveza posebnog obračuna PDV-a po osnovu dobara koja su isporučena na ime rabata, odnosno bez naknade (a samim tim ni posebnog unosa u POPDV obrazac).
Primer:
Prodavac vam isporučuje 10 komada proizvoda X i uz to 1 komad „gratis”. Cena jednog komada proizvoda X je 1.000 dinara.
| POPDV | ||
| Isporučeno komada | 11 | |
| Cena po komadu | 1.000 | |
| Ukupna cena | 11.000 | |
| Popust | 1.000 | |
| Poreska osnovica | 10.000 | 8a.2 |
| PDV (20%) | 2.000 | |
| Ukupno za plaćanje | 12.000 |
U praksi se neretko primenjuje i alternativni pristup prilikom odobravanja naturalnog rabata: prodavac prvo izda račun na kome obračuna naknadu za sve isporučene proizvode (proizvod sa naknadom + gratis proizvod), a zatim izda knjižno odobrenje za proizvode koje je isporučio gratis.
Na istom primeru:
| Račun za promet proizvoda | POPDV | |
| Isporučeno komada | 11 | |
| Cena po komadu | 1.000 | |
| Ukupna cena | 11.000 | |
| Poreska osnovica | 11.000 | 8a.2 |
| PDV (20%) | 2.200 | |
| Ukupno za plaćanje | 13.200 | |
Nakon izdavanja računa prodavac izdaje knjižno odobrenje u vrednosti od 1.200 dinara (osnovica 1.000 dinara i PDV 200 dinara).
Osnovica i PDV unose se sa predznakom minus u 8a.5.
Pri tome, u ovom slučaju treba sprovesti proceduru izdavanja obaveštenja o ispravci odbitka prethodnog poreza od strane kupca kako bi prodavac imao pravo da umanji obavezu za PDV po računu, u skladu sa članovima 21. i 31. Zakona o PDV-u.
Usluga popravke rezervnih delova i obuke zaposlenih pružena nerezidentnom pravnom licu Pitanje:Pravno lice iz Srbije treba da izvrši uslugu popravke rezervnih delova firmi iz Makedonije koja se bavi istom proizvodnom delatnošću i da pruži uslugu obuke njihovih radnika na proizvodnoj liniji. Da li se na navedene usluge vrši obračun PDV-a? Popravka rezervnih delova i obuka radnika obavlja se u Srbiji. Odgovor:U skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište, ako se usluga vrši poreskom obvezniku. Prema stavu 2. istog člana poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra se i strano pravno lice koje je registrovano za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj ima sedište. Znači, ukoliko je makedonski kupac obveznik PDV-a (DDV – danok na dodadena vrednost), mestom prometa usluge obuke radnika za rad na mašini smatra se Makedonija, pa izvršeni promet nije predmet oporezivanja PDV-om.Prilikom fakturisanja inokupcu na računu za pruženu uslugu obuke za rad na mašini stoji napomena da PDV nije obračunat, a ona može da glasi: PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u.
Iznos fakture unosi se na poziciju 11.1 obrasca POPDV.
Pored toga, pošto je pomenuto da se popravljaju rezervnih delova, pretpostavljamo da su delovi privremeno uvezeni radi opravke. U skladu sa članom 24. stav 1. tačka 7) Zakona o PDV-u, PDV se ne plaća na usluge radova na pokretnim dobrima koja su uvezena radi oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, koja se nakon opravke prevoze, odnosno otpremaju u inostranstvo. Isto se primenjuje i ako je makedonski partner nabavio rezervne delove u Srbiji, a partner u Srbiji ih popravlja, nakon čega se izvoze za Makedoniju.
Prilikom fakturisanja inokupcu na računu stoji napomena da je usluga oslobođena PDV-a, a ona može da glasi: PDV nije obračunat u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 7) Zakona o PDV-u.
Iznos fakture za pružene usluge popravke privremeno uvezenih rezervnih delova unosi se na poziciju 1.4 obrasca POPDV.
Prodaja ulaznica za koncert
Pitanje: Firma se bavi organizacijom koncerata u Srbiji. Prodaja karata ide preko domaćih pravnih lica, ali i preko stranih firmi. 1) Zašto je usluga prodaje karata za koncert koju pruža ticket.rs oporeziva sa 20%, a prilikom prodaje karata preko organizatora koncerta obračunava se i plaća PDV po stopi od 10%?2) Ako prodaju karata za koncert koji se održava u Srbiji vrši distributer u inostranstvu (u Bugarskoj), da li njemu organizator koncerta fakturiše karte bez PDV-a ili sa PDV-om? Da li može da se pozove na oslobođenje iz člana 25. Zakona o PDV-u?
Odgovor: 1) U skladu sa članom 23. stav 2. tačka 12) Zakona o PDV-u, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica za koncerte (muzičke događaje) oporezuju se po posebnoj stopi od 10%. Dakle, kada obveznik PDV-a vrši promet usluga (organizator vrši promet usluge koncerta) koje se naplaćuju putem ulaznica (pojedinačnih ili grupnih), PDV se obračunava i plaća po posebnoj stopi od 10%.
Međutim, prilikom prodaje ulaznica u ime i za račun drugih lica na ostvareni promet primenjuje se opšta stopa poreza od 20%, o čemu se izjasnilo i Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 413-00-112/2014-04 od 30. 10. 2014:
Obveznik PDV koji vrši promet usluga prodaje ulaznica za muzičke i sportske događaje u ime i za račun drugih lica, dužan je da za promet ove usluge obračuna PDV po poreskoj stopi od 20%, a osnovicu za obračunavanje PDV čini naknada koju obveznik PDV prima ili treba da primi za predmetni promet (bez PDV), pri čemu se u osnovicu za obračunavanje PDV ne uračunavaju iznosi koje obveznik PDV naplaćuje u ime i za račun drugih lica, ako te iznose prenosi licima u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. Obračunati PDV plaća se na propisani način.
Napominjemo, na poreski tretman prometa usluga prodaje ulaznica u ime i za račun drugih lica, nije od uticaja činjenica da li je lice u čije ime i za čiji račun se vrši prodaja ulaznica, obveznik PDV. Naime, za promet usluga za koje primalac usluge plaća naknadu kupovinom ulaznice (npr. pravo prisustvovanja muzičkom ili sportskom događaju), poreski obveznik je lice koje pruža predmetnu uslugu, tj. lice u čije ime i za čiji račun se prodaju ulaznice, što znači da za promet predmetne usluge PDV obračunava to lice ako je obveznik PDV, a osnovicu za obračunavanje PDV čini ukupan iznos naknade koji lice u čije ime i za čiji račun se prodaju ulaznice, prima ili treba da primi po tom osnovu (iznos koji obveznik PDV koji vrši prodaju ulaznica naplaćuje u njegovo ime i za njegov račun), bez PDV.
Primer: Organizator koncerta fakturiše posredniku 100 karata za koncert po ceni jedne karte od 500 dinara, što ukupno čini 50.000 dinara. Na tu osnovicu obračunava PDV po stopi od 10% (5.000 dinara).
Posrednik je prodao tih 100 karata po ceni napisanoj na karti (500 dinara). Organizatoru koncerta izdaje fakturu za svoje usluge posredovanja: 50 dinara po jednoj karti, ukupno 5.000 dinara, što je i poreska osnovica za obračun PDV-a (po opštoj stopi) u iznosu od 1.000 dinara.
2) Prema odredbama člana 12. stav 6. tačka 4) podtačka (1) Zakona o PDV-u, mestom prometa usluga smatra se mesto gde su usluge stvarno pružene, ako se radi o uslugama koje se odnose na prisustvovanje:
- kulturnim,
- umetničkim,
- sportskim,
- naučnim,
- obrazovnim,
- zabavnim ili
- sličnim događajima (sajmovi, izložbe i dr.),
- uključujući i pomoćne usluge u vezi sa prisustvovanjem tim događajima.
Dakle, u slučaju navedenih usluga nije relevantno kome su usluge pružene, već gde su pružene. Ako su usluge pružene u Srbiji, promet je predmet oporezivanja PDV-om u skladu sa opštim pravilima.
Međutim, ako je usluga organizovanja događaja pružena direktno poreskom obvezniku (po njegovoj narudžbini), mesto prometa određuje se na osnovu opšteg pravila, što znači na osnovu sedišta primaoca usluge (član 12. stav 4. Zakona o PDV-u).
Iz ugla člana 12. Zakona o PDV-u, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra(ju) se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave sa sedištem u Republici;
3) strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.
S obzirom na to da se u datom slučaju radi o organizovanju koncerta koji nije organizovan isključivo za bugarskog poslovnog partnera (tada bi faktura bila bez PDV-a, jer se mesto prometa usluge određuje prema sedištu primaoca usluge), nego je otvorenog karaktera, na koji može da dođe svako ko želi (i kupi kartu), mesto prometa određuje se na osnovu mesta gde je usluga stvarno pružena.
Znači, faktura distributeru sadrži PDV, uz napomenu koja može da glasi: PDV obračunat u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 4) podtačka (1) Zakona o PDV-u.
Što se tiče primene oslobođenja iz člana 25. Zakona o PDV-u, PDV se ne plaća kada su u pitanju usluge iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost. Licem čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, u smislu stava 2. ovog člana, smatra se lice koje je osnovano od strane Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i čiji je vlasnik Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u potpunosti ili u većinskom delu.
Članom 8. Pravilnika o utvrđivanju pojedinih dobara i usluga iz člana 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost definisano je da se uslugama, u smislu člana 25. stav 2. tačka 14) Zakona, smatraju usluge iz oblasti pozorišne i muzičke delatnosti, delatnosti muzeja, galerija, arhiva, zaštite kulturnih dobara, zaštite istorijskih spomenika, biblioteka, botaničkih bašti i zooloških vrtova, koje pružaju lica registrovana za obavljanje tih delatnosti, a čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti.
Dakle, ukoliko usluge fakturiše lice registrovano za gorenavedenu delatnost, koja nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, pri čemu je ono osnovano od strane Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i čiji je vlasnik Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u potpunosti ili u većinskom delu, navedeno lice može da primeni oslobođenje iz člana 25. Zakona o PDV-u.
Pitanja pretplatnika u vezi sa iskazivanjem podataka u obrascu POPDV
Izvršen je privremeni uvoz mašine radi vršenja usluge remonta. U koje polje POPDV obrasca iskazujemo vrednost izvršene usluge?
Odgovor: Na osnovu datih informacija zaključujemo da je usluga remonta pružena na teritoriji Srbije, ali stranom licu. Znači, ukoliko je strano lice obveznik PDV-a u svojoj zemlji, tada se, prema članu 12. Zakona o PDV-u, ne iskazuje PDV – mesto primaoca usluge je inostranstvo, a ukoliko se radi o licu koje nije obveznik PDV-a u svojoj zemlji – obračunava se i iskazuje PDV.
U polju 11.1 obrasca POPDV iskazuje se naknada za promet dobara i usluga za koji se, u smislu Zakona o PDV-u, smatra da je izvršen u inostranstvu, tj. van Republike Srbije.
Robu namenjenu za reeksport smeštamo u carinsko skladište i odmah izvozimo. U koja polja POPDV prijave treba da evidentiramo fakturu inodobavljača, troškove prevoza, osiguranja u transportu i špediterske troškova. Sve je oslobođeno PDV-a.
Odgovor: 1. U slučaju direktnog reeksporta (nabavka dobara u inostranstvu i prodaja takođe u inostranstvu, bez ulaska dobara u carinsko područje Srbije), vrednost nabavljenih dobara iskazuje su u polju 8d.3 obrasca POPDV, dok se naknada za promet dobara iskazuje u polju 11.1 obrasca POPDV.
U slučaju tranzita (kretanje pod carinskim nadzorom dobara koja se ne stavljaju u slobodan promet u Srbiji), vrednost nabavljenih dobara iskazuje u polju 8d.3 obrasca POPDV (nije predmet evidentiranja u polju 6.1), dok se naknade za promet dobara iskazuju u polju 11.1 obrasca POPDV jer ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV-om (mesto prometa dobara je inostranstvo).
Znači, u slučaju direktnog reeksporta i tranzita, obrazac POPDV popunjava se na isti način.
2. Ukoliko uslugu prevoza dobara koje su povezane sa uvozom dobara vrši obveznik PDV-a, pri čemu je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. Zakona o PDV-u, iznos naknade za uslugu prevoza dobara, koja je oslobođena PDV-a u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, iskazuje se u polju 8v.2 obrasca POPDV.
S druge strane, ukoliko uslugu prevoza pruža lice iz Srbije koje nije obveznik PDV-a, naknada se iskazuje u polju 8d.2 obrasca POPDV.
Ukoliko uslugu prevoza dobara pruža strano lice koje nije obveznik PDV-a u Srbiji, pri čemu je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. Zakona o PDV-u, iznos naknade za uslugu prevoza dobara, koja je oslobođena PDV-a u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, iskazuje se u polju 8d.1 obrasca POPDV.
Navedeno važi i za ostale troškove koji su uzeti u obzir pri carinjenju i obračunu carinskog duga (navedeni u JCI), kao što su troškovi osiguranja.
3. Podatak o iznosu carine ne iskazuje se posebno u obrascu POPDV jer ima karakter javnog prihoda, a ne naknade za uslugu u smislu Zakona o PDV-u.
4. Podaci o iznosu osnovice i obračunatog PDV-a iz računa dobavljača – obveznika PDV-a, za uslugu špedicije iskazuju se u polju 8a.2 obrasca POPDV.
Da li se naknada zaposlenima za zakup privatnog vozila u službene svrhe unosi u POPDV obrazac?
Odgovor: Naknada za korišćenje privatnog vozila u službene svrhe ne iskazuje se u POPDV obrascu.
Međutim, zakup vozila od fizičkog lica unosi se u polje 8d.2.
U polje 8d.2 iskazuju se nabavke usluga po osnovu nabavki od bilo kojih lica koja nisu u PDV-u i to:
– malih obveznika (iz člana 33. ZPDV-a),
– lica koja nisu poreski obveznici u smislu člana 9. stav 1. ZPDV-a i
– fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost (npr. usluge po ugovoru o delu, autorskom ugovoru, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zakupu i sl.), kao i nabavka dobara od fizičkih lica kada npr. vrše prodaju svoje imovine (zemljište i dr.), a unosi se i deo sa računa omladinske ili studentske zadruge – deo koji se isplaćuje fizičkom licu (provizija ide na 8a.2).
Za nabavke od fizičkih lica po ugovorima unosi se bruto iznos.
Preduzeće koje je u sistemu PDV-a uvozi iz EU ulja i maziva i trebalo bi da to odmah i izveze u AP Kosovo i Metohija (u deo koji je pod albanskom vlašću). Da li se obračunava PDV i da li postoji posebna procedura prilikom predaje obrasca za taj poreski period kada se desi promet?
Odgovor: U polje 1.2 obrasca POPDV unosi se promet dobara koja se otpremaju na teritoriju APKiM, uključujući i podatke o povećanju odnosno smanjenju naknade za taj promet. To je promet izvršen u skladu sa članom 61. Zakona o PDV-u i Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, broj 111/2013 i 31/2018).
Promet se evidentira kada je do isteka roka za predaju poreske prijave (PP PDV) izvršena naplata ili deo naplate (ako je deo, samo je deo i oslobođen, pa se on i unosi). Ako nema naplate do ovog roka, obračunava se PDV tako što se na naknadu primenjuje preračunata stopa PDV-a – iskazuje se promet na polju 3.2, a kada se realizuje naplata, koriguje se (smanjuje) naknada i PDV na 3.6 i naknada ide na 1.2.
Domaće pravno lice platilo je avansno po Ugovoru o ustupanju prava korišćenja licence 3.400,00 evra. U smislu člana 5. stav 3. tačka 1) i člana 10. stav 3. Zakona o PDV-u, da li je obaveznik u obavezi da na iznos avansa na koji je plaćen porez po odbitku sačini interni obračun PDV-a i da li može da koristi prethodni porez? U koja polja obrasca POPDV treba uneti osnovicu i PDV po internom obračunu?
Odgovor: Iz navedenog zaključujemo da je reč o prometu za koji postoji obaveza obračunavanja PDV-a i čije je mesto prometa u skladu sa članovima 11. i 12. Zakona o PDV-u u Republici Srbiji. Obveznik PDV-a je poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tačka 3) i sačinjava interni račun u skladu sa članom 24b. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci.
Naknada ili deo naknade plaćen pre izvršenog prometa (avans) unosi se u polje 8g.6.
U osnovicu za obračun PDV-a uračunava se i iznos poreza po odbitku.
Na osnovu internog obračuna PDV se iskazuje u poljima 3a.2 i 8e.2, ako imate pravo na odbitak prethodnog poreza.
Pravo na odbitak prethodnog poreza ostvarujete ako su ispunjeni uslovi iz člana 28. Zakona o PDV-u.
Ako su nam dobra ocarinjena u julu, a overu istupa dobara nemamo ni u avgustu, kako popunjavamo POPDV obrazac?
Odgovor: Izvoz se evidentira kada je ispunjen uslov za poresko oslobođenje, što znači kada obveznik ima JCI sa overom (pečatom) istupa dobara, a ne kada je izvozno ocarinjen.
Prema tome, kada su dobra izvozno ocarinjena u julu, a overu imate u avgustu, podatak iskazujete u POPDV za avgust i nema obaveze da se obračuna PDV u julskoj PP PDV.
Ako su dobra izvozno ocarinjena u julu, a overu nemate u avgustu, menjate PPPDV i POPDV za jul, obračunavate PDV i plaćate sa pripadajućom kamatom. Kada dobijete overu, smanjujete u 3.6 osnovicu i PDV i ovde iskazujete vrednost izvoza.
Izmena naknade za izvoz (zaduženje kupca ili odobrenje) takođe se iskazuje ovde.
Napominjemo da se ovde ne unose prevozne i druge usluge koje su povezane sa izvozom – idu na 1.4.
Imamo više situacija kada dobijamo finansijska odobrenja od inodobavljača i pitanje je da li ona idu u POPDV prijavu i to: kasa-skonto, bonus na promet, odobrenje za razliku u ceni (ne menja se carinska osnovica)?
Odgovor: Naknadno odobreni popusti koje inodobavljač daje po osnovu plaćanja pre roka za dobra iz uvoza, bonus promet i slično ne iskazuje se u obrascu POPDV, pošto eventualna naknadna promena iznosa koji se plaća dobavljaču iz inostranstva (po osnovu knjižnih odobrenja ili zaduženja) ne podrazumeva ispravku odbitka prethodnog poreza ukoliko nije sproveden odgovarajući carinski postupak.
Prilikom zakupa od fizičkog lica koje nije u sistemu PDV-a račune telefona i struje direktno mi plaćamo. Da li i u koju poziciju POPDV prijave idu?
Odgovor: Podaci iz računa za sporedne troškove koji glase na zakupodavca – fizičko lice koje nije obveznik PDV-a iskazuju se u polju 8d.2.
Da li avans koji je primljen u julu za izvoz koji će se izvršiti u septembru mesecu evidentiramo u polju 1.7 POPDV obrasca?
Odgovor: Da, pod pretpostavkom da je u pomenutom ugovoru sa inokupcem ugovoreno plaćanje pre izvršenog izvoza i da ste izdali avansni račun u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost (Zakon o PDV-u).
Naime, podaci o primljenim avansima za bilo koji promet dobara i usluga izvršen u skladu sa članom 24. ZPDV-a unose se u polje 1.7 obrasca POPDV ako je ispunjen uslov za poresko oslobođenje. Ako uslov nije ispunjen, to je onda avans za promet u Srbiji, koji se iskazuje u polju 3.9. Uslov za poresko oslobođenje za avans ispunjen je ako se poseduje ugovor kojim je predviđeno plaćanje pre izvršenog izvoza i račun o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Dakle, obveznik PDV-a koji u jednom poreskom periodu naplati avans za budući promet dobara koji je oslobođen PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, pod uslovom da poseduje navedeni uslov za poresko oslobođenje naplaćenog avansa, a u istom poreskom periodu ne otpremi dobra sa teritorije Republike, u obrascu POPDV za poreski period u kom je avans naplatio iskazuje iznos avansa u delu 1, u polju 1.7. – Naknada ili deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa (avans).
U poreskom periodu u kom je obveznik PDV-a izvršio promet dobara i usluga za koji je ostvario uslove za poresko oslobođenje u skladu sa Zakonom i Pravilnikom, naknadu po konačnom računu iskazuje u obrascu POPDV, u delu 1, u odgovarajućem polju 1.1, 1.2 ili 1.3, u ukupnoj dinarskoj protivvrednosti, bez umanjenja za iznos avansa za taj promet (iznos koji je bio iskazan u POPDV za poreski period kada je avans primljen u polju 1.7).
Primljena usluga od inostranog dobavljača
Pitanje: Od inodobavljača primili smo fakturu za usluge posredovanja izvršene u inostranstvu i fakturu za održani seminar takođe u inostranstvu. Da li je potrebno da radimo interni obračun PDV-a, kao rezidentno pravno lice – obveznik PDV-a, primalac tih usluga? Gde u obrazac POPDV treba da unesemo te račune?
Odgovor: Posmatrano iz ugla Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004 … 30/2018 – dalje: Zakon o PDV-u), za usluge pružene poreskom obvezniku mestom prometa usluga smatra se mesto u kom primalac usluga ima sedište.
U skladu sa članom 12. stav 3. Zakona o PDV-u, kada uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatraju se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Osim toga, članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u definisano je sledeće: Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Izuzetak od primene opšte odredbe dat je u članu 12. stav 6. tačka 4) Zakona o PDV-u:
Izuzetno od st. 4. i 5. ovog člana, mestom prometa usluga:
4) smatra se mesto gde su usluge stvarno pružene, ako se radi o:
(1) uslugama koje se odnose na prisustvovanje kulturnim, umetničkim, sportskim, naučnim, obrazovnim, zabavnim ili sličnim događajima (sajmovi, izložbe i dr.), uključujući i pomoćne usluge u vezi sa prisustvovanjem tim događajima,
(2) uslugama organizatora događaja iz podtačke (1) ove tačke, pruženih licu koje nije poreski obveznik,
(3) pomoćnim uslugama u vezi sa prevozom, kao što su utovar, istovar, pretovar i slično, pruženih licu koje nije poreski obveznik,
(4) uslugama procene pokretnih stvari, odnosno radova na pokretnim stvarima, pruženih licu koje nije poreski obveznik,
(5) uslugama predaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta.
Dakle, poreski tretman primljenih usluga od inodobavljača za organizovanje seminara različit je u zavisnosti od toga da li je seminar bio ugovoren samo za Vas (kupca) ili se radi o otvorenom seminaru na koji ste se prijavili.
U slučaju otvorenog seminara (na koji mogu da se prijave svi zainteresovani), mesto prometa usluge je ono mesto gde je seminar održan. Ako je održan u inostranstvu, promet usluge nije predmet oporezivanja PDV-om u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 4) podtačka (1) Zakona o PDV-u.
Podaci o uslugama čije je mesto prometa van Republike u skladu sa članom 12. Zakona (npr. usluga nadzora nad izvođenjem građevinskih radova na izgradnji objekta koji se nalazi u inostranstvu, usluga smeštaja u hotelu koji se nalazi u inostranstvu, usluga prisustvovanja sajmovima u inostranstvu i dr.) unose se u polje 8d.3 obrasca POPDV.
U suprotnom, ako je seminar bio ugovoren samo za Vaše potrebe, kao naručioca, mesto prometa određuje se na osnovu opšteg pravila iz člana 12. stav 4. Zakona o PDV-u. U slučaju kada je primalac usluge poreski obveznik iz Srbije, mesto prometa je Srbija (nezavisno od toga gde je seminar faktički realizovan), pa je promet oporeziv PDV-om u skladu sa opštim pravilima. Primalac usluge je poreski dužnik. Mišljenja smo da se ovo pravilo primenjuje i za primljenu uslugu posredovanja koju je izvršilo nerezidentno pravno lice rezidentnom pravnom licu, bez obzira na teritoriju na kojoj je pružilo uslugu posredovanja.
Osnovica se unosi u polje 8g.1, a obračunati PDV u polje 3a.2. Ukupno obračunati PDV za promet nabavljenih dobara i usluga za koji je poreski dužnik obveznik PVD-a – primalac usluga, koji može da se odbije kao prethodni porez (dakle, ako su ispunjeni uslovi za priznavanje odbitka iz člana 28. Zakona o PDV-u), unosi se u polje 8e.2.
Pogrešno fakturisana roba – storno fakture
Pitanje: Pogrešno smo fakturisali kupcu neku robu. Da li u tom slučaju možemo da radimo knjižno odobrenje? Kako da postupimo u slučaju da smo isporučili pogrešnu robu u odnosu na narudžbinu kupca?
Odgovor: Pre nego što odredimo postupak ispravke učinjenog propusta, odnosno izdatog pogrešnog računa za promet dobara, potrebno je da naglasimo da treba posebno razmotriti dve situacije:
- izdati račun sadrži pogrešno utvrđenu osnovicu i veći iznos PDV-a nego što je trebalo;
- izdati račun sadrži pogrešno utvrđenu osnovicu i manji iznos PDV-a nego što je trebalo.
- Pogrešno iskazan veći iznos PDV-a
Prodavac (obveznik PDV-a) izdao je račun sa pogrešno utvrđenom osnovicom, a samim tim i većim iznosom PDV-a nego što je trebalo. U tom slučaju prodavac je svakako dugovao PDV koji je iskazao u računima. S druge strane, kupac (obveznik PDV-a) po osnovu takvih (neispravnih) računa nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza.
U tom slučaju primenjuju se odredbe člana 44. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004 … 30/2018 – dalje: Zakon o PDV-u), prema kome, u slučaju da obveznik u računu za isporučena dobra i usluge iskaže veći PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, dužan je da tako iskazani PDV plati dok u novom računu ne ispravi iznos PDV-a. Ispravka PDV-a vrši se u poreskom periodu u kojem je izdat račun sa ispravljenim iznosom PDV-a.
Znači, primena navedenog pravila podrazumeva da prodavac izda novi račun kojim stornira prethodno izdati, a napomena u novom računu može da glasi: Ovim računom stornira se račun broj __ od __ , u skladu sa članom 44. st. 1. i 2. Zakona o PDV-u.
Po ovom osnovu prodavac nema obavezu podnošenja izmenjene poreske prijave za prethodni poreski period, u kome je evidentirao izdati račun sa greškom. S druge strane, kupac je dužan da podnese izmenjenu poresku prijavu za poreski period u kom je koristio prethodni porez po osnovu neispravnog računa.
- Pogrešno iskazan manji iznos PDV-a
U slučaju da je na fakturi iskazan manji iznos PDV-a nego što je trebalo da se iskaže, ne primenjuje se član 44. Zakona o PDV-u. U ovom slučaju obveznik PDV-a svakako duguje iznos PDV-a koji je trebalo da bude obračunat u skladu sa Zakonom o PDV-u, nezavisno od toga što je u računu iskazao manji iznos.
Kada obveznik postane svestan propusta koji je napravio, tada svakako treba da izda novi račun (uz storniranje prvobitnog), s tim da je dužan da podnese izmenjenu poresku prijavu za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala. Po našem mišljenju, ovakve greške ne mogu da se ispravljaju putem knjižnog zaduženja, već izdavanjem novog računa.
Pogrešno isporučena roba
Ako je isporučena i fakturisana pogrešna roba u odnosu na porudžbinu kupca, primenjuje se pravilo o izmeni osnovice u skladu sa članom 21. Zakona o PDV-u.
Dakle, ovde se radi o vraćanju dobara usled reklamacije zbog pogrešne isporuke, a ne o novom prometu ili pogrešnom obračunu PDV-a. Greška u obračunu PDV-a nije ni napravljena, već je isporučena roba koja nije naručena, pa se odredbe člana 44. stav 1. Zakona o PDV-u i ne primenjuju.
Prodavac treba da uradi sledeće:
- za vraćena dobra izdaje dokument o smanjenju osnovice;
- za isporučena dobra u skladu sa porudžbinom izdaje zaseban račun u skladu sa opštim pravilima.
Izmena poreske osnovice nastaje za promet koji je već ranije realizovan, pa sam čin naknadnog zaduživanja kupca odnosno korisnika za dodatne iznose nema karakter novog prometa. U skladu sa tim, po osnovu izmene osnovice ne izdaje se račun, već dokument o izmeni osnovice, u kom nije potrebno iskazivati podatke kao da je izvršen neki novi promet.
Sadržaj dokumenta definisan je u članu 15. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS”, br. 123/2012, 86/2015 i 52/2018). Ovaj dokument uvek se izdaje na osnovu člana 21. Zakona, pa naziv istog može da bude: Dokument o izmeni osnovice za PDV – izdat u skladu sa članom 21. Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Datum izdavanja dokumenta o izmeni osnovice treba da bude stvarni datum izdavanja, pri čemu on nema nikakve veze sa datumom prometa koji je iskazan u inicijalnom računu jer se izmena osnovice vrši u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.
Pružanje usluga trgovinskog zastupanja inostranom pravnom licu
Pitanje: Da li rezidentni PDV obveznik za pružene usluge posredovanja za jugoistočnu Evropu (zemlje bivše Jugoslavije, Bugarska, Mađarska i Rumunija) inopartneru izdaje fakturu sa obračunatim PDV-om ili ne i ako ne, na koji se stav člana 12. Zakona o PDV-u poziva?
Odgovor: Na fakturi ne obračunavate PDV, a pozivate se na stav 4. člana 12. Zakona o PDV-u („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 30/2018).
Obrazloženje:
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00238/2018-04 od 14. 9. 2018. godine:
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon), mesto prometa usluga određuje se u zavisnosti od toga da li se usluge pružaju poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik u smislu člana 12. Zakona, pri čemu je Zakonom uređeno koja se lica smatraju poreskim obveznicima za svrhu primene pravila za određivanje mesta prometa usluga.
U slučaju kada za određivanje mesta prometa usluga nisu propisani izuzeci od primene načela propisanog članom 12. stav 4. Zakona, mesto prometa usluga određuje se u skladu sa tim načelom. Prema navedenom načelu, tj. prema članu 12. stav 4. Zakona, mestom prometa usluga koji se vrši poreskom obvezniku smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
U skladu sa navedenim, kada obveznik PDV pruža usluge trgovinskog zastupanja pravnom licu sa sedištem u inostranstvu – poreskom obvezniku iz člana 12. Zakona, reč je o uslugama čije se mesto prometa određuje u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona, tj. prema mestu u kojem se nalazi sedište primaoca usluga ili stalna poslovna jedinica ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište.
Prema tome, promet usluga trgovinskog zastupanja koji se vrši pravnom licu sa sedištem u inostranstvu, odnosno stalnoj poslovnoj jedinici tog lica koja se ne nalazi u Republici Srbiji, nije predmet oporezivanja PDV, što znači da se po osnovu pružanja tih usluga PDV ne obračunava i ne plaća.
Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).
Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik je, u smislu ovog zakona, obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim članom ima drugo lice.
Odredbom člana 12. stav 1. Zakona propisano je da se ovim članom određuje poreski obveznik isključivo za svrhu primene pravila koja se odnose na određivanje mesta prometa usluga.
Prema odredbama stava 2. člana 12. Zakona, kada uslugu pruža lice koje je obveznik PDV u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatra se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave sa sedištem u Republici;
3) strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.
Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište (član 12. stav 4. Zakona).
Mesto prometa usluge posredovanja koja se pruža poreskom obvezniku, osim usluga posredovanja iz stava 6. tačka 1) ovog člana, određuje se u skladu sa stavom 4. ovog člana (član 12. stav 7. Zakona).
Odredbom člana 790. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ”, br. 31/93 i „Službeni list SCG”, br. 1/03 – Ustavna povelja) propisano je da se ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje zastupnik da se stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje između njih i nalogodavaca, kao i da po dobijenom ovlašćenju zaključuje ugovore sa trećim licima u ime i za račun nalogodavaca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki zaključeni ugovor isplati određenu naknadu (proviziju).
Privremeni uvoz radi dorade
Pitanje: Pravno lice je izvršilo privremeni uvoz materijala (metalne šipke), a potrebno je da na osnovu zaključenog ugovora izvrši sečenje materijala u određenim dimenzijama i metalnim oblicima. Za svoju uslugu izdaje račun i vraća materijal u svom novom obliku u inostranstvo. Da li privremeni uvoz u poslovnim knjigama evidentiramo u klasi 8 ili na drugi način? Da li imamo određenu obavezu po osnovu PDV-a na privremeni uvoz materijala u momentu uvoza?
Odgovor: Odredbama člana 26. t. 1a)–6) Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon) propisana su oslobođenja od plaćanja PDV-a prilikom uvoza dobara:
– koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć u skladu sa zakonom kojim se uređuju donacije, odnosno humanitarna pomoć (šifra 2550);
– koja su izvezena, a vraćaju se u Republiku neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena (šifra 2560);
– koja se u okviru carinskog postupka unose u slobodne carinske prodavnice (šifra 2570);
– po osnovu zamene u garantnom roku (šifra 2580);
– čija se isporuka vrši preko prenosne, transportne i distributivne mreže, i to: električne energije, prirodnog gasa i energije za grejanje, odnosno hlađenje (šifra 2575);
– koja se u okviru carinskog postupka privremeno uvoze i ponovo izvoze, ali i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja (šifra 2612);
– koja se u okviru carinskog postupka privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze (šifra 2613);
– za koja je u okviru carinskog postupka odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom (šifra 2614);
– u okviru carinskog postupka nad tranzitom robe (šifra 2615);
– za koja je u okviru carinskog postupka odobren postupak carinskog skladištenja (šifra 2616).
Znači, radi se uglavnom o poreskim oslobođenjima prilikom uvoza dobara koja se stavljaju ili ne stavljaju u slobodan promet u Republici Srbiji (privremeni uvoz, tranzit, stavljanje dobara u postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja ili u postupak carinskog skladištenja i sl.) ili su bila izvezena i ponovo se uvoze (vraćanje dobara koja su bila izvezena ili privremeno izvezena).
Roba koja se unosi na teritoriju Republike Srbije u cilju reeksportne dorade stavlja se u postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja. Odredbom člana 26. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se u okviru carinskog postupka privremeno uvoze i ponovo izvoze, ali i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja.
Prema tome, na unos robe u Republiku Srbiju (uvoz) radi reeksportne dorade ne obračunava se i ne plaća PDV.
Kada je u pitanju postupak aktivnog oplemenjivanja, razlikuju se tzv. lon (lohn) poslovi i reeksportne dorade.
Posao oplemenjivanja (lon posao) predstavlja postupak sa uvoznom robom koja je posredno ili neposredno data korisniku odobrenja na raspolaganje radi proizvodnje prema specifikacijama i uputstvima i za račun nalogodavaca sa sedištem u inostranstvu, pri čemu plaćanja obično obuhvataju samo troškove proizvodnje. Prema tome, u ovom slučaju domaće lice od inopartnera dobija repromaterijal da bi izvršilo uslugu (ne prenosi mu se u vlasništvo) i nakon obavljanja proizvodnog procesa naplaćuje samo svoju uslugu i ugrađeni domaći materijal. U rubriku 24 JCI (Vrsta posla) upisuje se šifra 41 (Oplemenjivanje).
Iz postavljenog pitanja pretpostavljamo da se radi o ovom slučaju. Ovako uvezena roba evidentira se na kontima 883/893.
Osim toga, prilikom poslova oplemenjivanja obveznik PDV-a vrši promet usluga za koji je, odredbom člana 24. stav 1. tačka 7) Zakona, propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. da se PDV ne plaća na usluge radova na pokretnim dobrima nabavljenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici ili koja su uvezena radi oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, a koja posle oplemenjivanja, opravke ili ugradnje isporučilac usluge, inostrani primalac ili treće lice po svom nalogu prevozi ili otprema u inostranstvo.
Da bi obveznik PDV-a ostvario predmetno poresko oslobođenje, treba da poseduje dokaze propisane odredbama člana 13. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza. To su:
1) deklaracija o stavljanju dobara u postupak oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, u skladu sa carinskim propisima (C5);
2) ugovor o obimu, vrsti i vrednosti izvršenih radova;
3) dokaz o obimu, vrsti i vrednosti izvršenih radova, u skladu sa normativom koji utvrđuje nadležni carinski organ, za dobra dobijena iz određene količine uvezenih dobara;
4) original ili overenu kopiju izvozne deklaracije, u skladu sa carinskim propisima, za dobra koja se posle izvršene usluge oplemenjivanja, opravke ili ugradnje prevoze ili otpremaju u inostranstvo (C3).
Promet iz oblasti građevinarstva – iskop zemlje i odvoz sa gradilišta
Pitanje: Pravno lice, obveznik PDV-a, obavlja delatnost iz sektora građevinarstva, tačnije oblasti zemljanih radova. U izdavanju privremenih i konačnih situacija poziva se na član 10. stav 2. tačka 3. Zakona o PDV-u (i primalac situacije je obveznik PDV-a). Pravno lice je izdalo privremenu situaciju sa sledećim sadržajem: Mašinski iskop zemlje u širokom otkopu, sa mašinskim utovarom i odvozom na deponiju 0–5 km. Da li je obveznik ispravno postupio i prilikom izdavanja situacije nije obračunao PDV, pozivajući se na član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u?
Odgovor: Na osnovu datih informacija zaključujemo da ste pružili uslugu iskopa sa odvoženjem na deponiju, što je promet iz oblasti građevinarstva, tako da ste se i ispravno pozvali na član 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u.
U vezi sa tim dostavljamo isečak iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-00089/2018-04 od 24. 5. 2019. godine, u kojem se tumači kada se odvoz sa gradilišta smatra prometom iz oblasti građevinarstva, a kada ne:
KO IMA OBAVEZU DA OBRAČUNA I PLATI OBRAČUNATI PDV KADA OBVEZNIK PDV DRUGOM OBVEZNIKU PDV VRŠI USLUGE PREVOZA ZEMLJE, ŠUTA I KAMENA SA GRADILIŠTA, ODNOSNO NA GRADILIŠTE?
Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon), obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima obveznik PDV – primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 86/15, u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva. S tim u vezi, kada obveznik PDV drugom obvezniku PDV, primera radi, vrši zemljane radove – iskop zemlje sa utovarom i odvoženjem sa gradilišta, obveznik PDV vrši promet usluga iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski dužnik obveznik PDV – primalac usluga, s obzirom na to da je reč o aktivnostima iz grupe 43.12 – Priprema gradilišta Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 10) Pravilnika.
Međutim, kada obveznik PDV vrši isključivo usluge prevoza zemlje, šuta i kamena sa gradilišta, odnosno na gradilište, obavezu da obračuna i plati obračunati PDV u skladu sa Zakonom ima obveznik PDV koji vrši promet predmetnih usluga.
Poreska stopa – angažovanje građevinske mašine sa rukovaocem na radu na komunalnoj deponiji
Pitanje: Da li prilikom angažovanja građevinske mašine sa rukovaocem za rad na komunalnoj deponiji (deponiji JKP) obračunavamo PDV po posebnoj ili po opštoj stopi?
Odgovor: U slučaju pružanja usluge rada sa otpadom na deponiji upotrebom mašine sa rukovaocem za rad, koju (kao obveznik PDV-a) vršite javnom komunalnom preduzeću, u obavezi ste da prilikom obračuna PDV-a primenite opštu stopu od 20%. U vezi sa tim Ministarstvo finansija dalo je Mišljenje br. 413-00-25/2018-04 od 13. 3. 2018. godine:
PRIMENA STOPE PDV NA PROMET USLUGA PREMEŠTANJA OTPADA SA MESTA NA MESTO UNUTAR DEPONIJE (TZV. RAZGURIVANJE OTPADA) I SABIJANJA TOG OTPADA UPOTREBOM RADNE MAŠINE SA RUKOVAOCEM KOJI VRŠI OBVEZNIK PDV JAVNOM KOMUNALNOM PREDUZEĆU
U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16 i 113/17, u daljem tekstu: Zakon), na promet usluga premeštanja otpada sa mesta na mesto unutar deponije (tzv. razgurivanje otpada) i sabijanja tog otpada upotrebom radne mašine sa rukovaocem, koji vrši obveznik PDV javnom komunalnom preduzeću, obveznik PDV – pružalac usluga dužan je da obračuna PDV po opštoj stopi PDV od 20% i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom.
Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 5. stav 1. Zakona, jesu svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Prema odredbi člana 23. stav 1. Zakona, opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%.
PDV tretman zakupa nepokretnosti od nerezidentnog fizičkog lica
Pitanje: Privredno društvo, PDV obveznik, uzelo je u zakup poslovni prostor od nerezidenta – stranog fizičkog lica. Ugovorom je regulisano da zakupnina iznosi 250 evra mesečno po kursu NBS na dan plaćanja. Takođe, ugovorom je precizirano da ostale troškove (struja, voda, smeće i dr. računi glase na zakupodavca) plaća zakupac.
Plaćanje zakupnine izvršeno je za godinu dana unapred i, pored neto naknade, plaćen je i porez po odbitku. Ostale troškove (struja, voda i sl.) privredno društvo plaća direktno umesto zakupodavca. Privredno društvo nije imalo pravo odbitka prethodnog PDV-a po fakturama za struju, vodu i sl., jer ne glase na njega.
Kako pravilno treba prikazati podatke u POPDV prijavi i da li treba izvršiti interni obračun na uslugu zakupa?
Odgovor: Predmet oporezivanja PDV-om postoji i u slučaju kada je zakupodavac strano fizičko lice. Naime, kada su u pitanju usluge vezane za nepokretnost, uključujući i uslugu davanja nepokretnosti u zakup, mesto prometa je uvek mesto gde se konkretna nepokretnost nalazi, što je u skladu sa članom 12. stav 6. tačka 1) Zakona o PDV-u. Ovakvo određivanje mesta prometa pojednostavljuje primenu PDV-a, s obzirom na to da, kada se od strane obveznika PDV-a ili stranog lica (pravnog ili fizičkog) promet vrši za nepokretnost koja se nalazi na teritoriji Srbije, uvek postoji obaveza obračunavanja PDV-a, izuzev u slučaju kada su u pitanju nepokretnosti za koje je Zakonom propisano poresko oslobođenje bez prava ili sa pravom na odbitak prethodnog PDV-a. Razlika je samo u tome što u slučaju kada obveznik PDV-a daje u zakup nepokretnost za koju postoji obaveza obračuna PDV-a, onda ima i obavezu da obračuna PDV, a kada je daje strano lice koje u Republici Srbiji nije PDV obveznik, poreski dužnik je, u smislu člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona, primalac usluge zakupa, nezavisno od toga da li je ili nije obveznik PDV-a, kao i lice iz člana 9. stav 1. Zakona.
Podsećamo i na obavezu obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana po odbitku i u slučaju kada je zakupodavac strano fizičko lice. Taj porez treba uključiti u osnovicu za interni obračun PDV-a.
Primer obračuna poreza na dohodak građana na zakupninu koja se isplaćuje fizičkom licu dat je u broju 5/2019, na strani 61. Porez na prihode od izdavanja nepokretnosti u slučaju da je isplatilac zakupnine pravno lice obračunava se i plaća po odbitku u skladu sa odredbama članova 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana. Znači, prilikom svake isplate dužni ste da Poreskoj upravi dostavite poresku prijavu o obračunatom porezu na obrascu PPP-PD, pod OVP 405. Porez se uplaćuje na račun 840-4848-37.
Osnovica po osnovu primljene usluge zakupa nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije od zakupodavca koji nije obveznik PDV-a u Srbiji evidentira se na poziciji 8g.1.
Interno obračunat PDV po ovom osnovu ne iskazuje se u okviru tabele 8, već u okviru tabele 3a – Obračunati PDV za promet drugog lica. U navedenom slučaju to je pozicija 3a.2.
Podaci iz računa za sporedne troškove koji glase na zakupodavca – fizičko lice koje nije obveznik PDV-a – iskazuju se u polju 8d.2.
Porez na dobit po odbitku – ogranak nerezidenta
Pitanje: 1. „BB ogranak Beograd” osnovala je u Srbiji matična firma iz Rusije. Da li je taj ogranak tretiran kao poreski rezident ili nerezident?2. Ukoliko „BB ogranak Beograd” bude naručilac usluga, da li možemo da od inostranog pružaoca usluge tražimo potvrdu o rezidentnosti koja bi nas oslobodila od uplate poreza po odbitku? Da li je isto pravilo i sa iznajmljivanjem tehnike iz Austrije koja će se koristiti u Srbiji?
Odgovor:
- Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon, 88/2011 i 89/2015 – drugi zakon), domaće lice je i ogranak stranog pravnog lica ukoliko je registrovan u Republici Srbiji.
Dalje, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018), ogranak stranog pravnog lica ima status rezidenta.
Odredbe Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018) primenjuju se, između ostalog, i na ogranak stranog pravnog lica koji obavlja privrednu delatnost u Republici Srbiji. U skladu sa tim, ogranak stranog pravnog lica dužan je da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa računovodstvenim propisima i propisima o reviziji, kao i u skladu s međunarodnim računovodstvenim standardima, na isti način kao i domaća pravna lica.
Sa aspekta poreza da dobit pravnih lica, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica smatra se nerezidentom.
- U smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica (dalje: Zakon), ogranak stranog pravnog lica smatra se poreskim nerezidentom Srbije. Shodno tome, ogranak se ne smatra obveznikom poreza po odbitku iz člana 40. Zakona i ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku na prihode koje ogranak nerezidenta u Srbiji isplati drugim nerezidentima po osnovu:
– dobiti,
– naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine,
– kamata,
– naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike (ovaj porez nerezidentni zakupodavci plaćaju na osnovu rešenja Poreske uprave),
– naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja.
Dakle, u slučaju da iznajmljujete opremu od nerezidentnog pravnog lica, zakupodavac (nerezident iz Austrije) obavezan je da, po osnovi naknade isplaćene za zakup pokretnih stvari, preko poreskog punomoćnika podnese poresku prijavu radi utvrđivanja poreza po rešenju. Pri tome, na osnovu potvrde o rezidentnosti zakupodavca kao stopa poreza biće primenjena stopa iz UIDO. Npr. iz UIDO sa Austrijom, član 12: Pod autorskom naknadom podrazumeva se i plaćanje naknade za korišćenje industrijske, komercijalne ili naučne opreme. Pri tome, te naknade se mogu oporezivati u državi ugovornici u kojoj nastaju (dakle u Srbiji), a razrezani porez u konkretnom slučaju ne može biti veći od 10%. S druge strane, u slučaju da nerezident ostvari od vas (ogranka nerezidentnog pravnog lica) prihod po osnovu kamate, autorske naknade, naknade od usluga navedenih u članu 40. stav 1. tačka 5) Zakona, niste u obavezi da obračunate i platite porez po odbitku, s obzirom na to da nerezident ne ostvaruje prihode od rezidentnog pravnog lica nego od nerezidentnog. Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-116/2016-04 od 6. 6. 2016. godine:Saglasno navedenom, ukoliko nerezidentno pravno lice ostvari prihod od svog ogranka (preko kog obavlja delatnost na teritoriji Republike) ili od ogranka drugog nerezidentnog pravnog lica (koji obavlja delatnost na teritoriji Republike), i to po osnovu naknade isplaćene za zakup pokretnih stvari, na tako ostvaren prihod nerezidentnog pravnog lica obračunava se i plaća porez po rešenju, saglasno odredbi člana 40. stav 7. ZPDPL. S tim u vezi, nerezidentno pravno lice dužno je da, u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, preko poreskog punomoćnika podnese poresku prijavu na Obrascu PPKDZN, saglasno Pravilniku o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po rešenju na prihode koje ostvaruje nerezidentno pravno lice („Sl. glasnik PC”, br. 100/15 … 14/16). Međutim, u slučaju kada nerezidentno pravno lice ostvari prihod po osnovu autorske naknade od ogranka koji obavlja delatnost na teritoriji Republike (nezavisno od činjenice da li se radi o njegovom ogranku ili ogranku drugog nerezidentnog pravnog lica), tako ostvaren prihod (nerezidentnog pravnog lica) nije predmet oporezivanja porezom po odbitku, kao ni porezom po rešenju, saglasno odredbama člana 40. ZPDPL. Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-243/2018-04 od 18. 4. 2018. godine:Odredba člana 40. stav 1. tačka 5) Zakona primenjuje od 1. aprila 2018. godine, saglasno članu 19. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 113/17), pri čemu napominjemo da se zaključno sa 31. martom 2018. godine primenjuje odredba člana 40. stav 1. tačka 5) Zakona po osnovu koje se oporezuje prihod nerezidentnog pravnog lica ostvaren od rezidentnog pravnog lica po osnovu naknada od usluga koje se pružaju ili koriste, odnosno koje će biti pružene ili korišćene na teritoriji Republike.U smislu člana 40. stav 7. Zakona, izuzetno od stava 1. ovog člana Zakona, na prihode po osnovu naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike koje nerezidentno pravno lice ostvaruje od isplatioca koji nije dužan da obračunava, obustavlja i plaća porez po odbitku, obračunava se i plaća porez po rešenju.Shodno članu 40. stav 9. Zakona, nerezidentno pravno lice – primalac prihoda iz stava 7. ovog člana, dužno je da u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija, podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu, i to u opštini na čijoj teritoriji se nalazi sedište ili prebivalište isplatioca prihoda po osnovu zakupa, odnosno podzakupa pokretnih stvari, na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje.Prema zakonu koji uređuje privredna društva, ogranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) jeste izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom, pri čemu ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva.Saglasno navedenom, a imajući u vidu da ogranak nema svojstvo pravnog lica, ukoliko nerezidentno pravno lice ostvari prihod od svog ogranka (preko kog obavlja delatnost na teritoriji Republike) po osnovu autorske naknade, kamate, odnosno naknade od usluga (navedenih u članu 40. stav 1. tačka 5) Zakona), tako ostvaren prihod (nerezidentnog pravnog lica) nije predmet oporezivanja porezom po odbitku, kao ni porezom po rešenju, saglasno odredbama člana 40. Zakona.Međutim, u slučaju kada nerezidentno pravno lice ostvari prihod od ogranka po osnovu naknade isplaćene za zakup nepokretnih i pokretnih stvari, na tako ostvaren prihod nerezidentnog pravnog lica obračunava se i plaća porez po rešenju, saglasno odredbi člana 40. stav 7. Zakona.
Pored toga napominjemo da se prenos neto dobiti ogranka, kao organizacionog dela nerezidentnog pravnog lica koji nema svojstvo pravnog lica, svojoj centrali u inostranstvo, posle plaćenog poreza na dobit u skladu sa Zakonom, ne oporezuje porezom po odbitku po članu 40. Zakona, jer se ne radi o raspodeli dividende ili udela u dobiti nerezidentnom pravnom licu od strane drugog pravnog lica – rezidentnog pravnog lica.
(Ne)plaćanje poreza na dobit po odbitku Pitanje:Ako je pravno lice iz Srbije (advokat) naručilac usluga u inostranstvu, tačnije u Nemačkoj, da li prilikom plaćanja usluge i dobijanja potvrde o rezidentnosti pružaoca usluga iz Nemačke ne plaća porez po odbitku u visini od 20%? Odgovor:U skladu sa članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001 … 95/2018, dalje: Zakon), porez po odbitku obračunava se i plaća po stopi od 20% na prihode (definisane stavom 1. ovog člana) koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (dalje: UIDO) nije drugačije uređeno:
Ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:
1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona;
2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada);
3) kamata;
4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;
5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.
U skladu sa pomenutom potvrdom o rezidentnosti – ista se pribavlja u cilju isključivanja oporezivanja u Srbiji ili ograničavanja oporezivanja do određenog nivoa, odnosno primene stopa oporezivanja (koje su manje od 20%) iz potpisanih UIDO.Osnovno pravilo u okviru UIDO jeste da se prihod oporezuje u državi čiji je rezident lice koje taj prihod ostvaruje. Drugim rečima, samo Srbija ima pravo da oporezuje prihod koji ostvare srpski rezidenti, samo Nemačka ima pravo da oporezuje prihod koji ostvare austrijski rezidenti itd. Međutim, svi UIDO predviđaju veliki broj izuzetaka od ovog opšteg pravila, zavisno od vrste prihoda, oblika poslovanja učesnika u transakciji itd. Pomenuti izuzeci mogu da se primenjuju na:- prihode koje ostvari stalna poslovna jedinica, koji načelno mogu da se oporezuju u državi u kojoj se ta stalna poslovna jedinica nalazi;- prihode od nepokretnosti, koji načelno mogu da se oporezuju u državi u kojoj se nalazi nepokretnost;- prihode od dividendi, kamata i autorskih naknada, koji načelno mogu da se oporezuju i u državi isplatioca.
Dakle, svaki od pomenutih izuzetaka predviđa poseban režim oporezivanja za specifične oblike poslovanja (npr. poslovanje kroz stalnu poslovnu jedinicu koja se nalazi u drugoj državi) ili za specifične oblike prihoda, koji mogu da dozvole i državi u kojoj se prihodi zaista ostvaruju da ih oporezuje, najčešće uporedo sa oporezivanjem koje se sprovodi u državi čiji je rezident lice koje taj prihod ostvaruje.
Praktična posledica je da će, umesto da prihode od npr. dividendi ili autorskih naknada može da oporezuje samo država čiji je rezident primalac, ove prihode moći da oporezuje i država čiji je rezident isplatilac.
Shodno tome, da bi se pravilno primenio UIDO, potrebno je utvrditi da li postoji izuzetak od opšteg pravila u vidu posebne odredbe koja uređuje oporezivanje te vrste prihoda. Ukoliko posebna odredba ne postoji, primenjivaće se opšte pravilo, tj. da se prihod oporezuje u državi čiji je rezident lice koje taj prihod ostvaruje.
Bilo da je primenljivo opšte pravilo ili posebna odredba, moguće su sledeće posledice:
- moguće je da će oporezivanje u Srbiji biti isključeno npr. ukoliko je primenljivo opšte pravilo usled nedostatka izuzetka (kada su u pitanju naknade za usluge, u najvećem broju slučajeva UIDO će isključivati oporezivanje u Srbiji primenom opšteg pravila) ili ukoliko postoji posebna odredba, ali ona ne predviđa pravo na oporezivanje u državi isplatioca (ovo bi bio slučaj u UIDO sa Švajcarskom kada su u pitanju autorske naknade);
- moguće je da će oporezivanje u Srbiji biti ograničeno do određenog nivoa, tj. do određene poreske stope koja je niža od zakonske, usled primene posebne odredbe (ovo će biti slučaj u najvećem broju srpskih UIDO kada su u pitanju dividende, autorske naknade i kamate).
Da bi obveznik primenio UIDO (bilo da primeni nižu poresku stopu bilo da potpuno isključi oporezivanje u Srbiji), potrebno je da u trenutku isplate poseduje odgovarajuće dokaze o sledeće dve okolnosti:- stvarnom vlasniku prihoda i- rezidentstvu stvarnog vlasnika prihoda.
Refakcija plaćene akcize prilikom izvoza akciznog proizvoda
Pitanje: Izvršen je privremeni uvoz alkohola u 2018. godini radi proizvodnje višnje u alkoholu, kao i izvoz istog proizvoda. Carina je naknadno svrstala alkohol u ostala jaka alkoholna pića i obračunala i naplatila akcizu i PDV. U ovoj godini alkohol je vraćen inopartneru kao neodgovarajući. Da li sada imamo pravo na povraćaj akcize, s obzirom na to da je roba izašla iz zemlje?
Odgovor: Uvoznik akciznog proizvoda koji je taj proizvod izvezao ima pravo na refakciju plaćene akcize u skladu sa članom 39. Zakona o akcizama, a način vršenja refakcije propisan je članom 9. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i podnošenja poreske prijave.
Obrazloženje:
U skladu sa članom 39. Zakon o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 80/2002 – drugi zakon, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 – drugi zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 93/2012, 119/2012, 47/2013, 68/2014 – drugi zakon, 142/2014, 55/2015, 103/2015, 108/2016 i 30/2018) pravo na refakciju plaćene akcize ima lice koje je izvezlo akcizni proizvod nabavljen u zemlji neposredno od proizvođača, odnosno uvoznika akciznog proizvoda. Pravo na refakciju plaćene akcize ima i lice – uvoznik akciznog proizvoda koji je taj proizvod izvezao.
U skladu sa članom 9. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i podnošenja poreske prijave („Sl. glasnik RS”, br. 3/2005, 54/2005, 36/2007, 63/2007, 53/2009, 63/2012, 95/2012, 96/2012, 56/2013, 67/2015, 101/2016, 86/2017, 20/2018 i 48/2018), lice iz člana 39. Zakona ostvaruje pravo na refakciju plaćene akcize na osnovu pismenog zahteva, koji se podnosi Poreskoj upravi.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) račun proizvođača akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom;
1a) račun uvoznika sa iskazanom akcizom koja je plaćena pri uvozu, odnosno jedinstvena carinska isprava ako je lice iz člana 39. Zakona istovremeno i uvoznik akciznih proizvoda;
2) nalog za prenos ili drugi dokument o bezgotovinskom plaćanju računa iz tačke 1) ovog stava;
3) jedinstvena carinska isprava ili drugi dokument kao dokaz da su proizvodi izvezeni.
U vezi sa tim dostavljamo i Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00441/2018-04 od 1. 11. 2018. godine:
PRAVO NA REFAKCIJU PLAĆENE AKCIZE NA DERIVATE NAFTE KADA LICE KUPUJE NAVEDENE AKCIZNE PROIZVODE OD CARINSKOG ORGANA KOJI SU ODUZETI U POSTUPKU KONTROLE, ODNOSNO U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE, A ISTE IZVOZI
Prema odredbi člana 6. stav 1. Zakona o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 55/15, 103/15, 108/16 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je obveznik akcize proizvođač, odnosno uvoznik akciznih proizvoda.
Prema odredbi člana 6. stav 2. tačka 5) Zakona propisano je da je obveznik akcize kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate, a koje prodaje državni organ.
Prema članu 22a stav 1. tačka 2) Zakona, propisano je da obaveza obračunavanja akcize nastaje prodajom preko carinskog, odnosno poreskog organa akciznih proizvoda koji su oduzeti u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate.
Odredbom člana 39. stav 1. Zakona propisano je da pravo na refakciju plaćene akcize ima lice koje je izvezlo akcizni proizvod nabavljen u zemlji neposredno od proizvođača, odnosno uvoznika akciznog proizvoda.
Odredbom člana 9. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i podnošenja poreske prijave („Službeni glasnik RS”, br. 3/05, 54/05, 36/07, 63/07, 53/09, 63/12, 95/12, 96/12 – ispravka, 56/13, 67/15, 101/16, 86/17, 20/18 i 48/18, u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da lice iz člana 39. Zakona ostvaruje pravo na refakciju plaćene akcize na osnovu pismenog zahteva, koji se podnosi Poreskoj upravi.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) račun proizvođača akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom;
1a) račun uvoznika sa iskazanom akcizom koja je plaćena pri uvozu, odnosno jedinstvena carinska isprava ako je lice iz člana 39. Zakona istovremeno i uvoznik akciznih proizvoda;
2) nalog za prenos ili drugi dokument o bezgotovinskom plaćanju računa iz tačke 1) ovog stava;
3) jedinstvena carinska isprava ili drugi dokument kao dokaz da su proizvodi izvezeni.
Shodno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, obveznik akcize je kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate, koje prodaje državni organ, a obaveza obračunavanja akcize nastaje prodajom preko carinskog, odnosno poreskog organa tih akciznih proizvoda. U vezi sa ostvarivanjem prava na refakciju plaćene akcize, navedeno pravo ima lice koje je izvezlo akcizni proizvod nabavljen u zemlji neposredno od proizvođača, odnosno uvoznika akciznog proizvoda, podnošenjem zahteva Poreskoj upravi uz dostavljanje propisane dokumentacije.
S tim u vezi, u konkretnom slučaju, kada, kako navodite u dopisu, lice kupuje akcizne proizvode (derivate nafte) u zemlji od carinskog organa, koji su oduzeti u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate, shodno Zakonu obveznik je akcize na te akcizne proizvode, a obaveza obračunavanja akcize nastaje danom kupovine akciznih proizvoda od strane nadležnog carinskog organa. U slučaju kada navedeno lice – obveznik akcize na derivate nafte kupljene od strane nadležnog carinskog organa, iste izvozi, prema našem mišljenju, može ostvariti pravo na refakciju akcize plaćene pri kupovini akciznih proizvoda od strane nadležnog carinskog organa, i to podnošenjem zahteva Poreskoj upravi, uz dostavljanje odgovarajuće dokumentacije kojom se dokazuje da je akcizni proizvod nabavljen u zemlji (u ovom slučaju račun nadležnog carinskog organa o prodaji derivata nafte sa iskazanom akcizom, kao i drugu odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa carinskim propisima, npr. Zapisnik o javnoj prodaji, čiji je sastavni deo spisak robe koju je kupac kupio, popunjen odgovarajući obrazac izlaza izdate robe), dokaz da je isti plaćen – nalog za prenos ili drugi dokument o bezgotovinskom plaćanju tog računa i jedinstvenu carinsku ispravu ili drugi dokument kao dokaz da su derivati nafte izvezeni.
Preduzetnik koji prodaje svoje proizvode fizičkom licu u inostranstvu
Pitanje: Da li preduzetnik koji se bavi izradom ALU stolarije može da izveze svoje proizvode u inostranstvo fizičkom licu, što znači da bi izvozna faktura glasila na fizičko lice?
Odgovor: Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – drugi zakon, 88/2011 i 89/2015 – drugi zakon), Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 93/2012 – drugi zakon, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) i Carinski zakon („Sl. glasnik RS”, br. 95/2018) u potpunosti sa svim pravima i obavezama izjednačavaju privredna društva, preduzetnike i ogranke pravnih lica registrovanih u Srbiji.
Znači da preduzetnici imaju puno pravo da se bave spoljnom trgovinom. Osim toga, treba naglasiti da pomenuti zakoni ne prave razliku između preduzetnika koji vodi poslovne knjige po principu prostog knjigovodstva, dvojnog knjigovodstva ili porez plaća kao paušalac (naravno uz ograničenja u pogledu vrste delatnosti, propisanih u članu 40. Zakona o porezu na dohodak građana). Takođe, da bi se preduzetnik bavio spoljnom trgovinom, ne mora da bude u sistemu PDV-a.
Za sve privredne subjekte zakoni su isti, a rok za naplatu izvezene robe ili usluga je godinu dana, odnosno 365 dana od dana izvoza. Ukoliko se u tom roku ne naplati izvezena roba ili usluga, potrebno je da izvoznik registruje kreditni odnos na obrascu P-1 u NBS.
Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju definisano je da je spoljnotrgovinski promet – promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Domaća lica su, u smislu ovog zakona, pravno lice, ogranak domaćeg i stranog pravnog lica i preduzetnik, koji imaju sedište, odnosno registrovani su u Republici Srbiji, kao i fizičko lice koje ima prebivalište u Republici Srbiji, osim fizičkog lica koje ima prebivalište odnosno boravište van Republike Srbije duže od godinu dana.
Strano lice je, u smislu ovog zakona, svako lice koje nije navedeno u stavu 1. ovog člana.
Dakle, Zakon ne pravi razliku između stranog pravnog i fizičkog lica kada je u pitanju izvoz, o čemu dajemo i deo mišljenja Uprave carine:
Strano lice je:
1) pravno lice i preduzetnik sa sedištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji,
2) fizičko lice sa prebivalištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji i
3) domaće fizičko lice sa prebivalištem, odnosno boravištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji dužom od godinu dana.
(Mišljenje Ministarstva finansija – Uprava carina, br. 148-03-030-01-300/2009 od 22. 5. 2009)
Softver – računovodstveni i poreski tretman
Pitanje: Domaće privredno društvo ugovorom naručuje izradu poslovnog softvera od privrednog društva iz Slovenije. Softver se izrađuje isključivo za potrebe poslovanja naručioca, koji nakon izrade i isporuke istog postaje isključivi vlasnik (isporuka elektronskim putem), pri čemu izrada softvera traje duže od jedne kalendarske godine. Koji je poreski i računovodstveni tretman ovog posla?
Odgovor: Iako je u praksi uobičajeno da se koristi termin „kupovina softvera”, gotovo nikad se softver ne kupuje (u smislu sticanja prava svojine), već se stiče pravo korišćenja, dok pravo svojine i dalje zadržava vlasnik softvera, odnosno lice koje ima u vlasništvu izvorni kod (eng. source code) tog softvera. Pravo korišćenja softvera može biti vremenski ograničeno, ali je moguće i da se ustupi bez ikakvih ograničenja, sa pravom na dalje ustupanje (tzv. podlicenca). Nijedna vrsta ograničenja ne menja suštinu prava korišćenja, odnosno ne dovodi do prenosa vlasničkih prava na softveru. Naknada za korišćenje ili pravo korišćenja softvera smatra se autorskom naknadom.
U skladu sa članom 40. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2011… 95/2018), prilikom isplate naknade za pravo korišćenja softvera nerezidentnom pravnom licu obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 20%, osim ukoliko UIDO ne predviđa drugačije. UIDO sklopljen sa Republikom Slovenijom definiše da se na prihode koje nerezident ostvari po osnovu autorske naknade za ustupanje softvera primenjuje stopa od 5%.
Naknade koje su predmet oporezivanja porezom po odbitku ugovaraju se u neto ili bruto iznosu. Bez obzira na koji je od navedenih načina ugovorena naknada, poreska osnovica za porez po odbitku utvrđuje se u visini bruto prihoda koji, u skladu sa članom 71. Zakona o porezu na dobit, predstavlja prihod koji bi nerezidentni obveznik ostvario odnosno naplatio da porez nije odbijen od ostvarenog odnosno isplaćenog prihoda.
Ukoliko je ugovorom predviđena isplata neto iznosa naknade, iznos bruto obaveze utvrđuje se primenom preračunate stope:
| Poreska stopa u Ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja | Koeficijent za preračun na bruto |
| 20% | 1,25 |
| 15% | 1,17647059 |
| 10% | 1,11111111 |
| 5% | 1,05263158 |
Međutim, autorskom naknadom smatra se isključivo naknada za korišćenje ili pravo korišćenja softvera, a prenos vlasništva (prava svojine) na softveru nije predmet oporezivanja porezom po odbitku. Naime, u slučaju da dobavljač softvera (nerezidentno pravno lice) ostvaruje prihod po osnovu prenosa prava svojine na softveru (prenos izvornog koda), ne bi postojala obaveza obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku na autorske naknade.
Za program (software) koji se iz inostranstva krajnjem korisniku u Srbiji isporučuje putem interneta ne plaćaju se carina i druge uvozne dažbine jer u konkretnom slučaju nema robe – medija (nosača) na kojem je opredmećen program, kako bi se, u skladu sa odredbama Carinskog zakona, utvrdila carinska vrednost i izvršio obračun uvoznih dažbina.
Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 113/2017 – dalje: Zakon o PDV-u) propisano je da su predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, predstavljaju svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona o PDV-u).
Odredbom člana 12. stav 3. tačka 4) podtačka (10) Zakona o PDV-u propisano je da se mestom prometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama pruženim elektronskim putem, kao i radio-televizijskim uslugama.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mesto prometa usluga pruženih elektronskim putem utvrđuje se prema mestu primaoca usluge.
Prema tome, kada se mesto sedišta, odnosno mesto poslovne jedinice primaoca usluga pruženih elektronskim putem nalazi na teritoriji Republike Srbije, primalac usluga ima obavezu da obračuna i plati PDV na promet ovih usluga.
Promet usluge, u smislu Zakona o PDV-u, obuhvata dva načina prenosa intelektualne svojine:
1) prenos prava raspolaganja (svojine);
2) prenos prava korišćenja (ustupanje i davanje na korišćenje).
Poreski dužnik je, u smislu Zakona o PDV-u, primalac dobara i usluga ako strano lice nije obveznik PDV-a u Republici, nezavisno od toga da li u Republici ima stalnu poslovnu jedinicu i da li je ta stalna poslovna jedinica obveznik PDV-a u Republici (član 10. stav 1. tačka 3) Zakona).
Članom 16. Zakona o PDV-u propisano je da poreska obaveza nastaje na dan kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;
2a) izdavanje računa u pogledu usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) ovog zakona, uključujući i usluge neposredno povezane sa tim uslugama koje pruža isto lice;
3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga prilikom uvoza dobara, a ako te obaveza nema, na dan u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.
U skladu sa MRS 38 – Nematerijalna imovina, nabavna vrednost (cena koštanja) zasebno stečene nematerijalne imovine sastoji se od:
– nabavne cene, uključujući uvozne carine, i poreza po osnovu prometa koji se ne refundira nakon odbitka trgovinskih popusta i rabata, i
– bilo kakvih direktno pripisivih troškova pripreme imovine za namenjenu upotrebu.
Prilikom nabavke licence za softver koja ima karakter nematerijalnog ulaganja moguće je na dan prijema licence obračunati porez po odbitku i ukalkulisati ga u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja, kako to predviđa MRS 38.
U slučaju da se ipak radi o prenosu prava svojine, a ne o pravu korišćenja softvera, računovodstveno evidentiranje vrši se po istom postupku, osim obračuna i evidentiranja poreza po odbitku.
Pretpostavljeni primer:
Ugovorena neto naknada za izradu softvera iznosi 100.000 evra. Plaćanje je avansno 50%, a ostatak u roku od 30 dana od implementacije softvera.
- Rezidentno pravno lice je u skladu sa ugovorom uplatilo avans u oktobru 2018. godine u iznosu od 5.900.000 dinara, odnosno 50% od ugovorene cene. Srednji kurs na dan plaćanja je 1 EUR = 118 RSD.
Sproveden je sledeći obračun za potrebe plaćanje poreza po odbitku na iznos avansne uplate i utvrđivanje obaveze za PDV:
| Opis | Iznos u dinarima |
| Neto naknada (EUR 50.000 x 118 RSD) | 5.900.000 |
| Koeficijent za preračun u bruto naknadu | 1,05263158 |
| Poreska osnovica | 6.210.526 |
| Porez po odbitku po stopi od 5% | 310.526 |
| PDV (20%) | 1.242.105 |
- Nerezidentno pravno lice iz Slovenije završilo je implementaciju softvera u maju 2019. godine i izdalo račun na iznos od 50.000 evra. Srednji kurs na taj dan je 1 EUR = 120 RSD.
| Red. br. | OPIS | Iznos u dinarima |
| 1. | Neto naknada za licencu za softver (100.000 EUR x 120 RSD) | 12.000.000 |
| 2. | Obaveza prema dobavljaču u inostranstvu | 12.000.000 |
| 3. | Neto naknada za koju nije plaćen porez po odbitku (50.000 EUR x 120 RSD) | 6.000.000 |
| 4. | Koeficijent za preračun u bruto naknadu | 1,05263158 |
| 5. | Poreska osnovica za ostatak poreza po odbitku (red. br. 3 x red. br. 4) | 6.315.789 |
| 6. | Porez po odbitku (procenjeni) po stopi od 5% | 315.789 |
| 7. | Nabavna vrednost licence za softver (red. br. 2 + red. br. 6) | 12.315.789 |
| 8. | Plaćen porez po odbitku po osnovu avansa | 310.526 |
| 9. | Ukupna nabavna vrednost i osnovica za PDV (red. br. 7 + red. br. 8) | 12.626.315 |
| 10. | PDV po stopi od 20% (red. br. 9 x 20%) | 2.525.263 |
| 10a. | PDV plaćen po avansnoj uplati | 1.242.105 |
| 10b. | PDV za uplatu | 1.283.158 |
- Rezidentno pravno lice izvršilo je, u skladu sa ugovorom, plaćanje ostatka iznosa od 50.000 evra u roku od 30 dana od implementacije softvera. Srednji kurs na dan plaćanja je 1 EUR = 119 RSD.
Sproveden je sledeći obračun za potrebe plaćanja ostatka poreza po odbitku i drugog dela naknade:
| Red. br. | OPIS | Iznos u dinarima |
| 1. | Neto naknada (EUR 50.000 x 119 RSD) | 5.950.000 |
| 2. | Koeficijent za preračun u bruto naknadu | 1,05263158 |
| 3. | Poreska osnovica (1 x 2) | 6.263.158 |
| 4. | Porez po odbitku po stopi od 5% | 313.158 |
| 5. | Plaćanje ostatka naknade dobavljaču u inostranstvu (red. br. 1) | 5.950.000 |
| 6. | Ukalkulisan procenjeni porez po odbitku po stopi od 5% | 315.789 |
| 7. | Korekcija nabavne vrednosti softvera po osnovu razlike između procenjenog (ukalkulisanog) i plaćenog poreza po odbitku (red. br. 6 – red. br. 4) | 2.631 |
Knjiženje u 2018. godini:
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. |
| 1. | 016 | Avansi za nematerijalnu imovinu | 5.900.000 | |
| 244 | Devizni račun | 5.900.000 | ||
| – za uplatu avansa | ||||
| 1a | 015 | Nematerijalna imovina u pripremi | 310.526 | |
| 241 | Tekući (poslovni) računi | 310.526 | ||
| – za uplatu poreza po odbitku za avansnu uplatu | ||||
| 1b | 272 | Porez na dodatu vrednost u datim avansima po opštoj stopi | 1.242.105 | |
| 470 | Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) | 1.242.105 | ||
| – za interni obračun PDV-a po plaćenom avansu | ||||
Knjiženje u 2019. godini:
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. |
| 2. | 015 | Nematerijalna imovina u pripremi | 12.315.789 | |
| 434 | Dobavljači u inostranstvu | 12.000.000 | ||
| 499 | Ostala PVR – razgraničena obaveza za porez po odbitku | 315.789 | ||
| – za primljenu fakturu | ||||
| 2a | 276 | Porez na dodatu vrednost obračunat na usluge inostranih lica | 2.525.263 | |
| 470 | Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) | 2.525.263 | ||
| 272 | Porez na dodatu vrednost u datim avansima po opštoj stopi | – 1.242.105 | ||
| 470 | Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) | – 1.242.105 | ||
| – za interni obračun PDV-a | ||||
| 3. | 434 | Dobavljači u inostranstvu | 12.000.000 | |
| 499 | Ostala PVR – razgraničena obaveza za porez po odbitku | 315.789 | ||
| 015 | Nematerijalna imovina u pripremi | 2.631 | ||
| 663 | Pozitivne kursne razlike | 150.000 | ||
| 016 | Avansi za nematerijalna ulaganja | 5.900.000 | ||
| 244 | Devizni račun | 5.950.000 | ||
| 241 | Tekući (poslovni) računi | 313.158 | ||
| -za plaćanje ostatka obaveze prema dobavljaču u inostranstvu | ||||
| 3a | 012 | Softver i ostala prava | 12,623,684 | |
| 015 | Nematerijalna imovina u pripremi | 12,623,684 | ||
| – za stavljanje softvera u upotrebu | ||||
Poljoprivredno gazdinstvo – izdavanje računa i PDV nadoknada
Pitanje: Da li poljoprivredno gazdinstvo može da izda račun za prodato meso (jagnjetina, prasetina, teletina), a ako može – pod kojim uslovima? Gazdinstvo nije u sistemu PDV-a.
Odgovor: Poljoprivredno gazdinstvo je proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju. Porodično poljoprivredno gazdinstvo je poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik, zajedno sa članovima svog domaćinstva, obavlja poljoprivrednu proizvodnju (član 2. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju).
Dakle, poljoprivredno gazdinstvo, kao takvo, nije privredni subjekt, a nije ni subjekt prava, odnosno poljoprivredno gazdinstvo nije nosilac prava i obaveza u pravnom prometu. Ono je samo vid organizovanja poljoprivredne proizvodnje, dok su nosioci prava i obaveza pravna ili fizička lica koja tu delatnost obavljaju u okviru poljoprivrednog gazdinstva, kao proizvodne jedinice. S obzirom na to da poljoprivredno gazdinstvo nije privredni subjekt, ne upisuje se u Registar privrednih subjekata i ne dodeljuje mu se PIB, ni matični broj. U Registar privrednih subjekata upisuju se ona pravna i fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost u okviru poljoprivrednog gazdinstva, za koja je zakonom propisano da se registruju u odgovarajući registar privrednih subjekata (pravna lica i preduzetnici) ili drugi odgovarajući registar (zadruge, ustanove i sl.), dok fizičko lice – poljoprivrednik nema zakonsku obavezu upisa u registar.
Ako na poljoprivrednom gazdinstvu poljoprivrednu delatnost obavlja preduzetnik ili drugo pravno lice, taj preduzetnik, odnosno pravno lice izdaje račun (fakturu) svom kupcu – otkupljivaču kao i svaka druga firma (kao i svaki drugi dobavljač) od kog se kupuje repromaterijal ili roba. Ako je ovo slučaj, otkupljivač dobija račun (fakturu) od poljoprivrednika – preduzetnika i time je stvar završena. Otkupljivač nema nikakvih obaveza da poljoprivredniku – preduzetniku obračunava i plaća PDV nadoknadu, niti da u njegovo ime obračunava i plaća porez (na dohodak građana) i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Ako na poljoprivrednom gazdinstvu poljoprivrednu delatnost obavlja fizičko lice – poljoprivrednik, prilikom otkupa otkupljivač popunjava otkupni list – priznanicu, dok se poljoprivrednik na nju potpisuje. Poljoprivrednik koji nije preduzetnik (nema firmu), već ima status fizičkog lica – osobe ne može da izda račun (fakturu). U ovom slučaju može se desiti da otkupljivač za poljoprivrednika mora da obračuna PDV naknadu (po stopi od 8%), da tu naknadu iskaže u otkupnim listu – priznanici i da pomenutu naknadu isplati poljoprivredniku. Takođe, može se desiti da, nakon što izvrši otkup poljoprivrednih proizvoda, otkupljivač mora da u ime poljoprivrednika obračuna i plati porez (na dohodak građana) i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Obaveza otkupljivača da u ime poljoprivrednika koji nema status preduzetnika obračuna i plati porez (na dohodak građana) i doprinose za obavezno socijalno osiguranje
Kada se vrši otkup poljoprivrednih proizvoda od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva na kome poljoprivrednu delatnost obavlja poljoprivrednik – fizičko lice, treba voditi računa o sledećem:
- Kada se otkup vrši od lica koje je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili je poljoprivredni osiguranik ili je korisnik poljoprivredne penzije, otkupljivač ne mora da u ime poljoprivrednika obračuna i plati porez i doprinose na njegov prihod (ako lice koje se potpisalo na otkupnom listu – priznanici ima jedan od navedena tri statusa).
- Ako se otkup poljoprivrednih proizvoda vrši od lica koje ne spada ni u jednu od tri navedene kategorije, već je to lice, na primer, samo član, ali ne i nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva (pritom nije ni poljoprivredni osiguranik ni korisnik poljoprivredne penzije) ili lice od koga se vrši otkup poljoprivredne proizvode proizvodi na okućnici, na nekom zakupljenom placu i sl. (takođe nije ni poljoprivredni osiguranik ni korisnik poljoprivredne penzije), prilikom otkupa, pored same cene poljoprivrednih proizvoda, za to lice otkupljivač mora da obračuna i plati porez i doprinose na njegov prihod.
Obaveza otkupljivača da u ime poljoprivrednika (registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) koji nema status preduzetnika obračuna i plati PDV nadoknadu
Kada poljoprivrednik koji poljoprivrednu delatnost obavlja na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, a pritom nema status preduzetnika, prodaje poljoprivredne proizvode preduzetniku ili privrednom društvu koje je u sistemu PDV-a, onda ima pravo na PDV nadoknadu (ima pravo da dobije PDV nadoknadu od svog kupca), bez obzira na to što sam poljoprivrednik nije u sistemu PDV-a. Dakle, kada otkupljivač koji je u sistemu PDV-a vrši otkup poljoprivrednih proizvoda od poljoprivrednika koji nema status preduzetnika, dužan je da obračuna i na otkupnom listu – priznanici koju popunjava iskaže pomenutu PDV naknadu po stopi od 8%, kao i da istu isplati poljoprivredniku od koga vrši otkup. Osnovica za obračun pomenute PDV nadoknade jeste bruto naknada koja se isplaćuje poljoprivredniku. Ako otkupljivač mora da u ime poljoprivrednika obračuna i plati porez i doprinose, onda i porez i doprinosi ulaze u osnovicu za obračun PDV nadoknade.
Otkupljivač koji je u sistemu PDV-a ima pravo da PDV nadoknadu odbije kao prethodni PDV ako:
- poseduje otkupni list – priznanicu, koja ima sve elemente propisane članom 42. Zakona o PDV-u i potpisana je od strane poljoprivrednika,
- vrednost poljoprivrednih proizvoda (u koju nije uključena PDV nadoknada) platio je poljoprivredniku na bilo koji način (nalogom za prenos, gotovinom, kompenzacijom itd.),
- iznos PDV nadoknade platio je poljoprivredniku na tekući račun ili račun štednje.
U slučaju kada poljoprivrednik koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a pritom nema status preduzetnika, prodaje poljoprivredne proizvode preduzetniku koji nije u sistemu PDV-a ili privrednom društvu koje nije u sistemu PDV-a, nema pravo na PDV nadoknadu. Otkupljivač koji nije u sistemu PDV-a ne obračunava, ne iskazuje i ne plaća poljoprivredniku PDV nadoknadu.
Povećanje osnovice za fakturisane troškove režija zakupcu – iskazivanje u POPDV obrascu
Pitanje: U maju smo izdali knjižno zaduženje za prefakturisane troškove zakupa za 04/2019 (komunalni troškovi). Kako se knjižno zaduženje evidentira u POPDV obrascu – da li se upisuje osnovica i PDV u polje 3.5 u majskoj prijavi ili mora da se menja aprilska prijava?
Odgovor: U skladu sa Korisničkim uputstvom za iskazivanje podataka u Pregledu obračuna PDV-a, u obrascu POPDV, u polju 3.5 – Povećanje osnovice, odnosno PDV-a, iskazuju se podaci o iznosu za koji je naknadno, nakon izvršenog prometa, povećana osnovica u smislu člana 21. Zakona, odnosno o iznosu za koji je povećan PDV zbog izmene osnovice ili po drugom osnovu, u odgovarajućim kolonama za promet po opštoj odnosno posebnoj stopi PDV-a.
U zavisnosti od toga da li je obveznik PDV-a koji vrši promet dobara odnosno usluga poreski dužnik za taj promet, u polju 3.5 obrasca POPDV iskazuju se podaci o iznosu:
– za koji je povećana osnovica, odnosno iznosu za koji je povećan PDV po osnovu izmene osnovice ili po drugom osnovu – ako je obveznik PDV-a – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga poreski dužnik za promet kod kojeg dolazi do povećanja osnovice, odnosno PDV-a;
– za koji je povećana osnovica – ako obveznik PDV-a – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga nije poreski dužnik za promet kod kojeg dolazi do povećanja osnovice.
Podatak o iznosu za koji je povećana osnovica, odnosno podatak o iznosu za koji je povećan PDV zbog izmene – povećanja osnovice iskazuje se u polju 3.5 obrasca POPDV za poreski period u kojem je došlo do tog povećanja, nezavisno od toga da li je promet po osnovu kojeg je povećana osnovica, odnosno PDV izvršen u istom poreskom periodu ili u nekom od prethodnih poreskih perioda.
Do povećanja osnovice najčešće dolazi zbog naknadnog zaračunavanja sporednih troškova koji su nastali u vezi sa prethodno izvršenim prometom dobara ili usluga.
Prema pravilu iz člana 21. Zakona o PDV-u, izmena osnovice vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. Ako je između ugovornih strana utvrđen iznos koji obveznik treba da primi, smatra se da je nastupila izmena osnovice, pa bi obveznik u tom poreskom periodu trebalo i da izda dokument o izmeni osnovice.
Poreska obaveza po osnovu prometa dobara i usluga nastaje u poreskom periodu u kojem je taj promet izvršen, nezavisno od toga da li je i u kom poreskom periodu isporučilac izdao račun. Takvu analogiju treba primeniti i u slučaju izmene osnovice.
Dakle, poreske obaveze po osnovu izmene osnovice nastaju onda kada je nastupila izmena, a ne onda kada je o tome sačinjen dokument.
Obveznik PDV-a dužan je da podnese izmenjenu poresku prijavu PDV-a u sledećim slučajevima:
– ako nije obračunao i iskazao PDV, a poreska obaveza je nastala u skladu sa odredbama člana 16. Zakona o PDV-u,
– ako je greškom iskazao manji iznos obračunatog PDV-a od onog koji je trebalo da iskaže,
– ako je iskazao prethodni porez, a nema pravo na odbitak prethodnog poreza ili ne ispunjava uslove za odbitak prethodnog poreza,
– ako je greškom iskazao veći prethodni porez od onog koji je trebalo da iskaže,
– ako nije izvršio ispravku – povećanje osnovice za obračun PDV-a, u skladu sa članom 21. Zakona o PDV-u, u poreskom periodu u kojem je došlo do izmene osnovice,
– ako nije izvršio ispravku odbitka prethodnog poreza, u skladu sa odredbama člana 31, člana 31a st. 3. i 4, člana 32. i člana 40. Zakona o PDV-u, u poreskom periodu u kojem je bio dužan da izvrši ispravku,
– ako u poresku prijavu PDV nije uneo ili je pogrešno uneo podatke iskazane u prilozima koje je podneo uz poresku prijavu, odnosno ako su u prilozima uz poresku prijavu podaci pogrešno iskazani,
– ako nije iskazao iznos naknade za oporezivi promet dobara i usluga ili je iskazao iznos naknade za oporezivi promet dobara i usluga koji nije imao pravo da iskaže u poreskoj prijavi PDV-a, a tako neiskazani ili iskazani iznos ima uticaja na visinu ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika PDV-a u prethodnih 12 meseci, pri čemu ona utiče na određivanje poreskog perioda pomenutog poreskog obveznika.
Dakle, podatak o povećanju osnovice obveznik PDV-a koji je izvršio promet iskazuje na rednom broju 3.5 (i osnovicu i obračunati PDV), nezavisno od toga da li je izdao dokument o povećanju naknade ili ne, a neiskazivanje podatka o povećanju PDV-a u ovom slučaju direktno bi uticalo na konačan iznos poreske obaveze i time bi predstavljalo prekršaj, pri čemu je grešku moguće otkloniti samo podnošenjem izmenjene poreske prijave.
PDV tretman postavljanja optičkog kabla i atestiranja kablovskog sistema
Pitanje: Da li se sledeće stavke fakturišu u skladu sa čl. 10. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV-u ili ne:
- atestiranje kablovskog sistema i izdavanje atestne dokumentacije,
- isporuka i ugradnja optičkog kabla?
Odgovor:
Isporuka i montaža optičkog kabla, sa utrošenim materijalom, koju obveznik PDV-a vrši drugom obvezniku PDV-a, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, smatra se prometom iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – primalac dobara ili usluga, kao aktivnost iz grupe 43.21 – Postavljanje električnih instalacija, Klasifikacije delatnosti, koja je navedena u članu 2. stav 1. tačka 11) Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost.
Uredbom o klasifikaciji delatnosti definisano je da:
43.21 Postavljanje električnih instalacija obuhvata instaliranje električnih sistema u svim vrstama zgrada i ostalih građevina, i to:
– postavljanje instalacija:
* električnih vodova i priključaka,
* telekomunikacionih vodova,
* vodova za računarsku mrežu, kablovsku televiziju, uključujući optičke kablove,
* satelitskih antena,
* rasvetnih sistema,
* protivpožarnih alarma,
* alarmnih sistema protiv provala,
* ulične rasvete i električnih signala,
* rasvete na aerodromskim pistama;
– priključivanje električnih aparata za domaćinstvo, uključujući podno grejanje.
Što se tiče atestiranja kablovskog sistema i izdavanja atestne dokumentacije, smatramo da se NE radi o prometu iz oblasti građevinarstva jer bismo tu delatnost razvrstali pod šifru 71.20, koja nije navedena u članu 2. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost.
Atest je dokument kojim se potvrđuje da su neki materijali ili proizvodi na nivou kvaliteta koji propisuju tehnički uslovi i da ispunjavaju zahteve za upotrebu.
Uredbom o klasifikaciji delatnosti definisano je da:
71.20 Tehničko ispitivanje i analize obuhvata fizička, hemijska i druga analitička ispitivanja svih tipova materijala i proizvoda, uključujući:
– ispitivanje akustike i vibracije,
– ispitivanje sastava i čistoće minerala itd.,
– higijensko ispitivanje hrane, uključujući veterinarsko ispitivanje i kontrolu proizvodnje hrane,
– ispitivanje fizičkih karakteristika i otpornosti materijala, kao što su čvrstina, debljina, trajnost, radioaktivnost i dr.,
– ispitivanje kvaliteta i pouzdanosti,
– ispitivanje kompletne opreme: motora, automobila, elektronskih uređaja itd.,
– radiografsko ispitivanje zavarivanja i lemljenja,
– analizu nedostataka,
– ispitivanje i merenje ekoloških indikatora: zagađenosti vazduha i vode itd.,
– izdavanje sertifikata za proizvode, uključujući potrošačku robu, motorna vozila, avione, posude pod pritiskom, nuklearna postrojenja itd.,
– izdavanje isprava o usaglašenosti za proizvode, procese, usluge, sisteme upravljanja i stručna lica,
– periodično ispitivanje ispravnosti motornih vozila,
– ispitivanje uz korišćenje modela (npr. aviona, brodova, brana itd.),
– rad policijskih laboratorija.
Beskamatna pozajmica povezanom licu
Pitanje: Da li zavisno pravno lice koje je dalo pozajmicu matičnom pravnom licu ima obavezu sastavljanja Izveštaja o transfernim cenama? Pozajmica je bila jednokratna, beskamatna i vraćena je do kraja 2018. poslovne godine.
Odgovor:
Da, zajmodavac ima obavezu podnošenja dokumentacije o transfernim cenama u formi izveštaja.
Povezana lica često između sebe daju beskamatne pozajmice. Takve transakcije su dozvoljene, ali davalac pozajmice bez kamate ima obavezu da iskaže nenaplaćenu kamatu kao osnovicu za obračun i plaćanje poreza. Primalac pozajmice bez kamate nema obavezu da iskazuje takvu transakciju niti da plaća dodatno porez.
U vezi s tim pozivamo se na Mišljenje Ministarstva br. 413-00-173/2016-04 od 18. 7. 2016. godine:
Kada je ugovorom o zajmu, zaključenim između obveznika (kao zajmoprimca) i njegovog osnivača – povezanog lica (kao zajmodavca), predviđeno da se kamata na zajam ne obračunava i ne plaća, obavezu podnošenja dokumentacije o transfernim cenama u formi izveštaja ima isključivo zajmodavac.
U skladu sa članom 60. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, u svom poreskom bilansu obveznik je dužan da posebno prikaže kamatu po osnovu depozita, zajma, odnosno kredita, do nivoa propisanog odredbama člana 62. Zakona.
Takođe, obveznik je dužan da uz poreski bilans priloži dokumentaciju na način koji propiše ministar finansija i u okviru koje se posebno prikazuje vrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima (princip „van dohvata ruke”).
Za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke” obračunavala na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica, ministar finansija može da propiše iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”.
Poreski obveznik ima pravo da, umesto propisanog iznosa kamatne stope, za potrebe utvrđivanja iznosa kamatne stope koja bi se po principu „van dohvata ruke” obračunavala na zajam, odnosno kredit sa povezanim licima, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke”.
Poreski obveznik koji se odluči da iskoristi ovo pravo dužan je da opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke” primeni na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima.
S tim u vezi, kada je Ugovor o zajmu zaključen između obveznika (kao zajmodavca) i njegovog povezanog lica (kao zajmoprimca), zajmodavac je dužan da uz poreski bilans priloži dokumentaciju (u formi izveštaja) u okviru koje posebno prikazuje iznos kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke” obračunavala na zajam dat povezanom licu, u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke” primenjuju prilikom utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima.
Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke” za 2018. godinu
Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS” br. 18/2018 od 9. 3. 2018, a stupio je na snagu 17. 3. 2018. godine
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se kamatne stope koje se, u skladu sa principom „van dohvata ruke”, za 2018. godinu obračunavaju na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica.
Član 2.
Kamatne stope iz člana 1. ovog pravilnika su:
1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:
(1) 3,10% na kratkoročne kredite u RSD,
(2) 4,10% na dugoročne kredite u RSD,
(3) 3,19% na kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR,
(4) 2,45% na kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD,
(5) 3,12% na kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF,
(6) 3,70% na kredite u SEK i dinarske kredite indeksirane u SEK,
(7) 1,15% na kredite u GBP i dinarske kredite indeksirane u GBP,
(8) 3,33% na kredite u RUB i dinarske kredite indeksirane u RUB;
2) za druga privredna društva:
(1) 5,84% na kratkoročne kredite u RSD,
(2) 5,58% na dugoročne kredite u RSD,
(3) 3,10% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR,
(4) 3,42% na dugoročne kredite u EUR i dinarske kredite indeksirane u EUR,
(5) 12,97% na kratkoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF,
(6) 8,21% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF,
(7) 4,41% na kratkoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD,
(8) 4,16% na dugoročne kredite u USD i dinarske kredite indeksirane u USD.
Kamatne stope iz stava 1. ovog člana primenjuju se i na zajmove.
Član 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj 110-00-60/2018-04
U Beogradu, 21. februara 2018. godine
Oporezivanje donacija
Pitanje: Da li se plaća neki porez kada je u pitanju udruženje koje prima donaciju od raznih pravnih lica za održavanje humanitarnog događaja, pri čemu će sva sredstva biti utrošena za taj događaj. Udruženje nije u sistemu PDV-a.
Odgovor:
Porez na poklon ne plaća udruženje osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine, registrovano u skladu sa zakonom – na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina odnosno udruženje osnovano, do pojedinačnog iznosa od 100.000 dinara. Međutim, kada udruženje građana, kao poklonoprimac, primi na poklon novac, stvari i/ili prava iz člana 14. stav 2. Zakona o porezima na imovinu od jednog lica (odjednom ili u više obročnih davanja), čija ukupna vrednost u jednoj kalendarskoj godini prelazi 100.000 dinara, za ostvareni poklon podnosi se poreska prijava nadležnom poreskom organu. Na tako primljeni poklon novca, stvari i/ili prava porez na poklon plaća se ako se ne plaća porez na dodatu vrednost, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano poresko oslobođenje.
Ako postoji nedoumica u vezi sa pitanjem da li je konkretno udruženje osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u skladu sa zakonom kojim su uređeni zadužbine i fondacije, za davanje odgovora nadležno je Ministarstvo kulture i informisanja.
Udruženje građana, kao drugo pravno lice – nedobitna organizacija (koja primenjuje Kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike), nije obveznik poreza na dobit preduzeća ukoliko prihode ostvaruje od donacija (bez obaveze činjenja protivusluge), dotacija, poklona, članarina članova udruženja i sl. Prema tome, prihodi koje je udruženje građana ostvarilo od donacija nisu oporezivi i ne unose se u poreski bilans.
U vezi s tim u nastavku prilažemo i Mišljenja Ministarstva finansija:
DA LI UDRUŽENJE PLAĆA POREZ NA POKLON NA PRIMLJENE DONACIJE?
Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), koja se primenjuje od 30. maja 2013. godine, porez na nasleđe i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. Zakona, koja naslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon.
Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni: 1) gotov novac; 2) štedni ulog; 3) depozit u banci; 4) novčano potraživanje; 5) pravo intelektualne svojine; 6) pravo svojine na vozilu, plovilu, odnosno vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.
Poklonom, u smislu ovog zakona, smatra se i prenos bez naknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivanja u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. do 6. ovog člana (član 14. stav 3. Zakona). Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se: 1) prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu; 2) prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana; 3) prihod pravnog lica koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica (član 14. stav 4. Zakona). Od oporezivanja po ovom zakonu izuzima se prenos dobitka u igri na sreću sa organizatora igre na dobitnika (član 14. stav 5. Zakona).
Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon, i to: 1) udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti; 2) mopeda, moto-kultivatora, traktora, radnih mašina, državnih vazduhoplova, odnosno vazduhoplova bez sopstvenog pogona; 3) novca, prava, odnosno stvari iz st. 2. i 3. ovog člana, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost nasleđa odnosno poklona do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova (član 14. stav 6. Zakona).
Prema odredbama člana 15. stav 2. Zakona, obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. st. 2. i 3. ovog zakona jeste rezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ili u inostranstvu.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. st. 2. i 3. ovog zakona je nerezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije (član 15. stav 3. Zakona).
Prema odredbi člana 19. stav 2. Zakona, obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 2,5%.
Prema odredbi člana 21. stav 1. tačka 5a) Zakona, porez na nasleđe i poklon ne plaća zadužbina, odnosno udruženje, osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuje zadužbine, registrovano u skladu sa zakonom – na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina, odnosno udruženje osnovano.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća primalac donacije po međunarodnom ugovoru koji je zaključila Republika Srbija, kada je tim ugovorom uređeno da se na dobijen novac, stvari ili prava, neće plaćati porez na poklon (član 21. stav 1. tačka 12) Zakona). Porez na nasleđe i poklon ne plaća se na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (član 21. stav 1. tačka 13) Zakona).
Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju se rešenjem poreskog organa, a plaćaju u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja (član 40. stav 1. Zakona).
Odredbama člana 42. Zakona propisano je da lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno za plaćanje poreza na poklon.
Lice na koje je preneto apsolutno pravo, odnosno poklonodavac, koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava, odnosno porez na poklon, jemči solidarno za plaćanje tog poreza.
Prema odredbi člana 3. stav 1. Zakona o zadužbinama i fondacijama („Sl. glasnik RS”, br. 88/10 i 99/11, u daljem tekstu: Zakon o zadužbinama i fondacijama), ostvarivanjem opštekorisnog cilja, u smislu tog zakona, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta, unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomoć starima, zaštitu životne sredine, borbu protiv korupcije, zaštitu potrošača, zaštitu životinja, humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese.
Prema odredbi člana 26. stav 1. Zakona o udruženjima („Sl. glasnik RS”, br. 51/09 i 99/11), registar udruženja vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), kao povereni posao. Dakle, poklon imovine iz člana 14. st. 1. do 3. Zakona učinjen udruženju – nedobitnoj organizaciji kao poklonoprimcu, predmet je oporezivanja porezom na poklon, osim u sledećim slučajevima: – kad se na prenos sa poklonodavca na udruženje – poklonoprimca plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu; – na poklon udela u pravnom licu, hartija od vrednosti, mopeda, moto-kultivatora, traktora, radne mašine, državnog vazduhoplova, odnosno vazduhoplova bez sopstvenog pogona, – na novac, prava odnosno stvari iz člana 14. st. 2. i 3. Zakona koje je konkretno udruženje primilo na poklon od istog lica (odjednom ili u više obročnih davanja) – za vrednost poklona do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini.
Ministarstvo finansija napominje da, ako udruženje kao poklonoprimac primi od istog lica novac, prava odnosno stvari iz člana 14. st. 2. i 3. Zakona (odjednom ili u više obročnih davanja) čija je vrednost u jednoj kalendarskoj godini preko 100.000 dinara, ostvarena vrednost poklona preko 100.000 dinara predmet je oporezivanja porezom na poklon, osim ako postoji osnov za poresko izuzimanje po drugom osnovu (npr. ako se na taj poklon plaća porez na dodatu vrednost).
Kad ne postoji predmet oporezivanja porezom na poklon, poreska prijava za utvrđivanje poreza na poklon se ne podnosi i porez po tom osnovu se ne utvrđuje i ne plaća. Kad postoji predmet oporezivanja porezom na poklon, poreska prijava za utvrđivanje poreza na poklon se podnosi, nezavisno od toga da li obveznik ima pravo na poresko oslobođenje. U postupku utvrđivanja poreza nadležni poreski organ rešenjem utvrđuje poresku obavezu, odnosno pravo na poresko oslobođenje kada za to postoji zakonski osnov.
Ministarstvo finansija napominje da se, saglasno članu 43. stav 1. i 51. stav 1. tačka 2) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 i 105/14, u daljem tekstu: ZPPPA), činjenice u poreskom postupku utvrđuju na osnovu dokaza, a teret dokaza snosi poreski obveznik – za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.
Udruženje osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja propisanog članom 3. stav 1. Zakona o zadužbinama i fondacijama, koje je registrovano u skladu sa zakonom, a koje na poklon primi imovinu koja je predmet oporezivanja porezom na poklon u skladu sa članom 14. Zakona, ima pravo na oslobođenje od poreza na poklon – pod uslovom da ta imovina služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je to udruženje osnovano.
Ako postoji nedoumica po pitanju da li je konkretno udruženje osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u skladu sa zakonom kojim su uređeni zadužbine i fondacije, za davanje odgovora nadležno je Ministarstvo kulture i informisanja. Takođe, udruženje kao poklonoprimac ima pravo na oslobođenje od poreza na poklon i po sledećim osnovima: – kad udruženje prima poklon po osnovu međunarodnog ugovora koji je zaključila Republika Srbija – ako je tim ugovorom uređeno da se na poklon dobijeni novac, stvari i prava koja čine predmet oporezivanja porezom na poklon u skladu sa članom 14. Zakona, neće plaćati porez na poklon; – za imovinu koju udruženje primi na poklon od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Kad po osnovu poklona koji udruženje primi postoji poreska obaveza po osnovu poreza na poklon, taj porez plaća se po stopi od 2,5%.
Kad udruženje kao poklonodavac fizičkim licima – osobama sa invaliditetom kao poklonoprimcima daje na poklon novac, taj poklon novca (učinjen bez obaveze protivčinidbe u bilo kom obliku) počev od 30. maja 2013. godine predmet je oporezivanja porezom na poklon, osim ako je ispunjen bar jedan od sledećih uslova: – da taj novac čini prihod osobe sa invaliditetom – poklonoprimca po osnovu kojeg je izuzet iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana; – da je iznos novca, prava, odnosno stvari iz člana 14 st. 2. i 3. Zakona koje osoba sa invaliditetom kao poklonoprimac primi od istog udruženja – vrednosti do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini. Kad je poklon koji je udruženje učinilo fizičkom licu – osobi sa invaliditetom predmet oporezivanja porezom na poklon, poreski obveznik je fizičko lice – poklonoprimac.
Udruženje kao poklonodavac je supsidijarni jemac za izmirenje poreske obaveze, a ako se ugovorom sa poklonoprimcem udruženje obavezalo da plati porez na poklon – solidarni je jemac za plaćanje tog poreza.
Ministarstvo finansija napominje da se, prema odredbi člana 38. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 47/13, u daljem tekstu: ZPI), koja se primenjuje od 30. maja 2013. godine, porez na nasleđe i poklon za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu tog zakona, utvrđuje primenom zakona koji je bio na snazi u vreme nastanka poreske obaveze.
Saglasno odredbi člana 38. stav 3. ZPI, porez na poklon po osnovu poklona za koji poreska obaveza nije prijavljena u propisanim rokovima, pa je nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu tog zakona (tj. od 30. maja 2013. godine), utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu, koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i 57/12 – US) da je prijavljena u propisanom roku.
Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, a ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi – danom prijema poklona, osim ako je Zakonom drukčije uređeno (član 17. stav 2. Zakona).
Ako ugovor o poklonu, odnosno drugi pravni osnov prenosa prava iz člana 14. Zakona nisu prijavljeni u smislu člana 35. Zakona ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za poklon stvari, prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14. Zakona (član 17. stav 5. Zakona).
(Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00030/2013-04 od 17. 9. 2015)
PORESKI TRETMAN PRIHODA KOJE NEDOBITNA ORGANIZACIJA OSTVARUJE PO OSNOVU KAMATE KORIŠĆENJEM SREDSTAVA DONACIJE
Odredbom člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS”, br. 25/01… 84/04, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je poreski obveznik i drugo pravno lice koje nije
organizovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana (kao preduzeće ili zadruga), ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.
Prema Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) – obveznike poreza na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS”, br. 19/05 i 15/06), obveznici koji
primenjuju Kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, podatke o prihodima ostvarenim na tržištu iskazuju na obrascu PBN 1. Prihodima ostvarenim na tržištu, u skladu sa ovim pravilnikom, smatraju se prihodi od prodaje roba odnosno proizvoda, vršenja usluga, zakupnina i kamata.
Udruženje građana, kao drugo pravno lice – nedobitna organizacija (koja primenjuje Kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike), nije obveznik poreza na dobit preduzeća ukoliko prihode ostvaruje od donacija (bez obaveze činjenja protivusluge), dotacija, poklona, članarina članova udruženja i sl. Prema tome, prihodi koje je udruženje građana ostvarilo od donacija nisu oporezivi i ne unose se u poreski bilans.
Međutim, u slučaju kada je udruženje građana (a ne donator kroz svoju poslovnu aktivnost), ostvarilo prihode po osnovu kamate korišćenjem sredstava donacije, ukupan iznos prihoda od kamate smatra se prihodom ostvarenim na tržištu i oporezuje se porezom na dobit preduzeća, osim ukoliko su ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje iz člana 44. Zakona.
(Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00252/2008-04 od 19. 2. 2008)
Plaćanje troškova poslovnom karticom preduzetnika
Pitanje: Mnogi naši klijenti koriste sopstveno vozilo i plaćaju gorivo poslovnom karticom. Vozilo nije uknjiženo kao oprema u poslovnim sredstvima preduzetnika. Klijenti smatraju da im je to trošak, dok mi smatramo da je to uzimanje imovine preduzetnika za privatne potrebe jer vozilo nije uknjiženo kao oprema. Slična situacija je i sa plaćanjem računa za mobilne telefone.
Odgovor:
Ako kao poslovni rashod knjižite gorivo i troškove mobilnog telefona, koji se koriste za obavljanje delatnosti, a osnovna sredstva nisu unesena u poslovnu imovinu preduzetnika, a zatim obavezu nastalu po osnovu tih rashoda platite sa poslovnog računa, radi se o uzimanju koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe, u skladu sa članom 37b. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – Odluka US RS, 93/2012, 114/2012 – Odluka US RS, 47/2013, 48/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 112/2015 i 113/2017; vidi usklađene dinarske neoporezive iznose: 10/2007, 7/2008, 7/2009, 3/2010, 4/2011, 7/2012, 8/2013, 6/2014, 5/2015, 5/2016, 7/2017, 7/2018, 95/2018 i 4/2019 – u daljem tekstu: ZPDG). Tako knjiženi rashodi nisu priznati u poreskom bilansu i unose se na redni broj 36. PB-2.
U drugom slučaju, ako ih knjižite kao uzimanje iz poslovne imovine terećenjem računa 723, evidentiranje ne ide preko rashoda i nema korekcija u poreskom bilansu.
I u jednom i drugom slučaju ovo uzimanje iz poslovne imovine (sa računa, plaćanjem troškova goriva za neposlovnu imovinu, odnosno mobilnog telefona) ne umanjuje osnovicu za obračun poreza na kraju godine, nego je predmet oporezivanja.
Osim toga, preduzetniku je poreski priznat rashod trošak službenog putovanja do propisane visine iz člana 18. ZPDG-a. U skladu s tim, korišćenje vozila u svrhu službenog puta mora i da se propisno dokumentuje, o čemu je dato mišljenje u nastavku.
Na kraju je dat i izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija po ovom pitanju.
Pojašnjenje:
Ukoliko preduzetnik plaća lične račune sa tekućeg računa, to se smatra uzimanjem iz imovine preduzetnika za lične potrebe i tereti se račun 723 – Lična primanja poslodavca, ali se ta uzimanja neće odmah oporezovati jer se porez plaća prilikom utvrđivanja ukupnog rezultata preduzetnika prilikom sastavljanja poreskog bilansa, u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike.
Takođe, ukoliko plaća račune za korišćenje telefona ili interneta koji mu služi za obavljanje delatnosti, preduzetnik može da ih unese u poslovnu imovinu i tada će da ih evidentira kao trošak poslovanja. Preduzetnik može da unese i drugu imovinu u poslovnu imovinu i da tako plaća troškove za pomenutu imovinu preko tekućeg računa. Ukoliko se objekat u kom se obavlja delatnost vodi na preduzetnika, ali nije unet u poslovnu imovinu, preduzetnik prilikom plaćanja računa za taj objekat tereti račun 723 – Lična primanja poslodavca, a ukoliko bi taj objekat uneo u poslovnu imovinu, navedeni troškovi bili bi trošak poslovanja.
Uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe po bilo kom osnovu (uzima dobra, novac, vrši usluge, plaća preko računa troškove za privatne potrebe) ne može da se smatra troškom poslovanja, shodno čemu u poslovnim knjigama preduzetnika ne može da se knjiži na teret troškova, već kao isplata za lične potrebe koja se vrši iz sredstava ostvarene ili buduće dobiti.
U skladu s odredbama člana 46. ZPDG-a, knjiženje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i troškovima poslovanja vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podatke za knjiženje. Iz navedenog proizlazi da na teret troškova ne mogu da se knjiže izdaci koji nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti, već samo troškovi koji su nastali obavljanjem delatnosti i za koje postoji isprava koja pokazuje nastalu poslovnu promenu i sadrži odgovarajuće podatke za knjiženje.
Preduzetnik koji poslovne knjige vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, lične izdatke, odnosno iznose koje je podigao ili platio sa tekućeg računa ili je uzeo imovinu za privatne potrebe knjiži na teret računa 723, a potražuje račun 241 ili neki drugi račun imovine (u zavisnosti od toga koji oblik imovine uzima za lične potrebe).
Knjiženje ličnih primanja preduzetnika upotrebom računa 723 ne umanjuje prihod, što znači da se na taj način isključuje uticaj uzimanja za lične potrebe preduzetnika na dobit na osnovu koje se utvrđuje poreska osnovica u poreskom bilansu. Shodno navedenom, ako uzimanje iz imovine za lične potrebe preduzetnika nije knjiženo na teret poslovnih rashoda, nema osnova da se vrši korekcija u poreskom bilansu, odnosno nema osnova da se pod rednim brojem 36 obrasca PB-2 unosi iznos.
U slučaju da je uzimanje iz poslovne imovine za lične potrebe preduzetnika knjiženo kao poslovni rashod, prilikom sastavljanja poreskog bilansa postoji obaveza usklađivanja prihoda, odnosno u obrazac PB-2 pod rednim brojem 36 iskazuje se vrednost poslovne imovine koja je uzeta za lične potrebe.
Nezavisno od načina knjiženja uzimanja iz poslovne imovine za lične potrebe preduzetnika, u momentu uzimanja ne postoji obaveza obračuna i plaćanja poreza jer se porez plaća preko ukupnog rezultata koji preduzetnik utvrđuje prilikom sastavljanja poreskog bilansa.
Osim toga, u poreski priznate rashode priznaju se troškovi službenog putovanja i to naknade prevoza na službenom putovanju prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno Zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa od 30% cene jednog litra superbenzina po pređenom kilometru, a najviše do 6.850 dinara mesečno (od 1. februara 2019. godine) – članovi 37a i 18. ZPDG-a.
Dakle, ako vozilo glasi na preduzetnika, a nije uneseno kao osnovno sredstvo u poslovnu imovinu, preduzetnik mora da dokaže da su troškovi u vezi sa korišćenjem vozila nastali u poslovne svrhe. To se radi izdavanjem naloga za službeno putovanje. Opštim aktom može da se predvidi i da se automobil, pored prevoza na službenom putovanju, koristi i za prevoz u lokalu, ali striktno za poslovne potrebe. I u ovom slučaju putni nalog je obavezan. Elementi koje putni nalog treba da sadrži su:
- registarski broj vozila,
- tip vozila,
- naziv mesta u kojem je obavljeno putovanje,
- kilometraža na početku i na kraju službenog puta,
- broj pređenih kilometara.
Na osnovu uredno popunjenog putnog naloga vrši se obračun pređenih kilometara i naknade za troškove upotrebe sopstvenog automobila u službene svrhe. Naknada se računa tako što se broj pređenih kilometara množi sa 30% cene jednog litra superbenzina. Ova naknada pokriva sve troškove upotrebe automobila, dakle njom su obuhvaćene i naknada za amortizaciju automobila, kao i naknada za potrošeno gorivo, popravke vozila, registraciju vozila. Drugim rečima, preduzetnik nema pravo da, pored naknade za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe, isplati i nadoknadu za potrošeno gorivo ili za popravke i održavanje vozila.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-1425/2017-04 od 21. 6. 2017:
- Prihodom od samostalne delatnosti, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: Zakon), smatra se prihod ostvaren od privrednih delatnosti, uključujući i delatnosti poljoprivrede i šumarstva, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom osnovu.
Odredbom člana 32. stav 1. Zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).
Prema odredbama člana 37b st. 1. i 2. Zakona, uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda, a ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu, ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika. Uzimanje, odnosno ulaganje imovine iz st. 1. i 2. ovog člana koje nije u novčanom obliku, procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti (stav 3. tog člana Zakona).
Odredbom člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 6/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15) propisano je da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Prema mišljenju Ministarstva privrede, broj: službeno, od 10. novembra 2014. godine, „obavljanje privredne delatnosti u statusu preduzetnika znači da preduzetnik obavlja delatnost, a ne radnju. Radnja se u Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/11, 99/11 i 83/14 – dr. zakon) i ne pominje, a i po prethodnom Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 125/04), koji je pominjao radnju, ona nije imala subjektivitet. Sve pravne poslove u obavljanju delatnosti preduzetnika preduzima preduzetnik u svoje ime. Preduzetnik stiče sva prava i obaveze povodom obavljanja delatnosti radi koje je formirao takvu „radnju”. U tom smislu „radnja” i ne može biti stranka u postupku (ne može biti ni tužilac ni tuženi).
Kako radnja ne postoji kao subjekt u pravu, to nisu mogući nikakvi ugovori sa radnjom. Za zaključenje ugovora je, pre svega, potreban subjektivitet, koji se ovde pojavljuje u obliku ugovorne sposobnosti. Radnja nema ni subjektivitet, ni ugovornu sposobnost, iako ima nekih obeležja koja stvaraju utisak kao da radnja postoji kao subjekt u pravu (poslovno ime, sedište, matični broj…). Međutim, sva ova obeležja su, u stvari, obeležja preduzetnika, a ne radnje. Poslovno ime je ime pod kojim preduzetnik obavlja delatnost. Sedište je mesto u kome preduzetnik obavlja delatnost, matični broj je broj pod kojim preduzetnik obavlja delatnost, itd.
Zbog statusa ovakve „radnje”, kao organizacije bez pravnog subjektiviteta, preduzetnik može zaključiti ugovor sa nekim trećim, ali ne i sa takvom „radnjom” čiji je on osnivač. Čak i kada bi zaključio takav ugovor, on ne bi imao nikakvog pravnog dejstva.”
Imajući u vidu zakonske odredbe, mišljenje Ministarstva privrede, kao i okolnosti navedene u dopisu, kada fizičko lice koje obavlja delatnost kao preduzetnik, u cilju obavljanja preduzetničke delatnosti izvrši investiciona ulaganja (konkretno zamena izloga, zamena električnih i vodovodnih instalacija, instalacija klima-uređaja i dr.) u poslovni prostor – lokal (nepokretnost na kojoj je vlasnik; prema pozitivnim propisima, pravo svojine može da se upiše na fizičko lice s obzirom na to da preduzetnička radnja nema pravni subjektivitet), koji je u celosti evidentirao u poslovnim knjigama kao stalnu imovinu i koji koristi za obavljanje poslovne delatnosti upisane kod Agencije za privredne registre i po osnovu koje (delatnosti) plaća porez na prihode od samostalne delatnosti, smatramo da se u tom slučaju ne primenjuju odredbe člana 37b Zakona, odnosno takvo ulaganje ne predstavlja uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe.
Potraživanje od inodobavljača za troškove marketinga
Pitanje: Moj klijent poseduje ugovor o poslovnoj saradnji sa češkim privrednim subjektom. Tim ugovorom poslovni partner iz Češke obavezuje se da će platiti deo troškova koje moj klijent ima, a odnose se na izradu flajera za njihove proizvode inokulante koje moj klijent uvozi, kao i na reklamiranje u novinama, izradu reklama itd. Dakle, u skladu sa navedenim ugovorom deo nastalih troškova moj klijent treba da prefakturiše češkom partneru. Da li je u tom slučaju u obavezi da obračuna PDV?
Odgovor:
Jedno od veoma složenih pitanja u vezi sa računovodstvenim i knjigovodstvenim tretmanom poreza na dodatu vrednost jeste i pitanje tretmana PDV-a prilikom prefakturisanja. Postojeći pravni okvir nije u dovoljnoj meri precizan po pitanju ove situacije, odnosno ne postoji direktan odgovor na ovo pitanje.
Prema članu 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (ZPDV), predmet oporezivanja PDV-om su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici Srbiji uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti. Isporuka dobara i pružanje usluga predstavlja promet dobara i usluga. Ukoliko potraživanje prema komitentu po osnovu prefakturisanih troškova nije zasnovano na prometu dobara i usluga, na ta potraživanja ne obračunava se PDV. To znači da prefakturisani troškovi nisu u direktnoj vezi sa prometom dobara i usluga, već su nastali po drugom osnovu.
Prefakturisanje troškova nastalih po drugim osnovama
Potraživanje novčanih sredstava koje nije po osnovu prometa dobara i usluga, nije predmet oporezivanja PDV-om.
Jedna od karakterističnih situacija u kojoj prefakturisani troškovi ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga jeste ona kada kupac dobara potražuje određene troškove (na primer troškove prevoza) od dobavljača. Dakle, kada PDV obveznik angažuje prevoznika radi prevoza dobara koja nabavlja u inostranstvu, a shodno ugovoru sa inodobavljačem iznos troškova prevoza prefakturiše inodobavljaču, iznos troškova prevoza ne predstavlja naknadu ili deo naknade za promet dobara ili usluga jer PDV obveznik ne vrši inodobavljaču PDV-om oporeziv promet dobara ili usluga. Posledično, PDV obveznik nema obavezu izdavanja računa iz člana 42. ZPDV-a.
U vezi sa ovim Ministarstvo finansija izdalo je mišljenje br. 413-00-549/2010-04 od 22. 2. 2010. godine, u kojem se, između ostalog, navodi i sledeće:
Novčana sredstva koja obveznik PDV-a potražuje od poslovnog partnera iz inostranstva na ime pokrića troškova usluge prevoza nisu predmet oporezivanja PDV-om, s obzirom na to da predmetna novčana sredstva ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a. U ovom slučaju, za novčano potraživanje tih troškova obveznik PDV-a ne izdaje račun niti drugi dokument koji služi kao račun iz člana 42. ZPDV-a.
Isti PDV tretman važi i u situaciji kada PDV obveznik potražuje iznos nekih drugih troškova od inodobavljača. Na primer, kada obveznik PDV-a potražuje troškove obezbeđivanja kredita od dobavljača, iznos takvih troškova ne predstavlja naknadu ili deo naknade za izvršeni promet dobara ili usluga, s obzirom na to da kupac ne vrši nikakav promet dobavljaču, ukoliko je predviđeno da troškove kredita snosi dobavljač.
U tom smislu Ministarstvo finansija izdalo je mišljenje br. 413-00-00848/2010-04 od 24. 3. 2010. godine, u kojem se, između ostalog, navodi i sledeće:
Novčana sredstva koja obveznik PDV-a potražuje od dobavljača na ime pokrića troškova obrade kredita, kamate i efekata valutne klauzule, nisu predmet oporezivanja PDV-om, s obzirom na to da predmetna novčana sredstva ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a. U ovom slučaju, za novčano potraživanje tih troškova obveznik PDV-a ne izdaje račun niti drugi dokument koji služi kao račun iz člana 42. ZPDV-a.
Imajući u vidu da se ukupan iznos troškova ne odnosi isključivo na poslovanje PDV obveznika na kojeg glase predmetni računi, već samo određeni deo, PDV obveznik (primalac računa koji prefakturiše troškove dobavljaču) ima pravo na odbitak prethodnog poreza samo u onom delu u kojem se ti troškovi odnose na njegovo poslovanje, pod uslovom da su ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog poreza iz ZPDV-a.
Prefakturisanje troškova davaocu franšize
Pitanje: Naš klijent ima Ugovor o franšizi sa kompanijom „Lukoil Srbija” d. o. o., od koje smo dobili nalog da joj ispostavimo poziv za plaćanje troškova nabavke uniformi za radnike i hemijskih sredstava za održavanje pumpe. Na koji način knjižimo ovaj poziv za plaćanje i da li imamo pravo da priznamo PDV ako ćemo tražiti da nam neko nadoknadi te troškove sa PDV-om?
Odgovor:
U cilju pravilnog utvrđivanja PDV tretmana prefakturisanih troškova neophodno je ustanoviti da li se prefakturisani troškovi smatraju delom naknade za izvršeni promet dobara i usluga ili su u pitanju troškovi koji su nastali po nekom drugom osnovu.
Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04… 13/2018 – dalje: ZPDV) propisano je da je predmet oporezivanja PDV-om promet dobara i usluga i uvoz dobara u Republiku Srbiju.
Promet dobara, u smislu ZPDV-a, jeste prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim stvarima može da raspolaže kao vlasnik. Iz ugla ZPDV-a promet usluga predstavljaju svi poslovi i radnje koji se ne smatraju prometom dobara, a uvoz dobara je svaki unos dobara u carinsko područje Republike Srbije.
Iako bi na osnovu prethodno navedenog moglo da se zaključi da su sve aktivnosti i radnje iz poslovne delatnosti PDV obveznika oporezive PDV-om, bilo po osnovu prometa dobara bilo po osnovu prometa usluga, ipak postoje određene radnje koje se ne smatraju PDV oporezivim prometom.
Poreski tretman prefakturisanja troškova zavisi od odgovora na pitanje da li se troškovi koji se prefakturišu smatraju troškovima zaračunatim (sporednim) pri prometu dobara i usluga, tj. naknadom ili delom naknade za izvršeni promet, ili troškovima koji su nastali po drugom osnovu. U zavisnosti od toga određuje se i način prefakturisanja troškova. Naime, po osnovu prefakturisanja troškova koji se ne smatraju naknadom ili delom naknade za izvršeni promet, ne izdaje se račun iz člana 42. Zakona.
Prema tome, okolnost da li su prefakturisani troškovi nastali u vezi sa prometom dobara i usluga koje je PDV obveznik izvršio predstavlja osnovni kriterijum za utvrđivanje da li postoji obaveza obračunavanja PDV-a na iznos prefakturisanih troškova.
Ukoliko je Ugovorom definisano da dobavljač snosi deo troškova nabavke uniformi i tekućeg održavanja pumpi, ti troškovi ne predstavljaju naknadu za izvršeni promet dobara ili usluga (vas–njemu).
Imajući u vidu da se ukupan iznos troškova ne odnosi isključivo na poslovanje PDV obveznika na kojeg glase predmetni računi, već samo određeni deo, PDV obveznik (primalac računa koji prefakturiše troškove dobavljaču) ima pravo na odbitak prethodnog poreza samo u onom delu u kojem se ti troškovi odnose na njegovo poslovanje, pod uslovom da su ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog poreza iz ZPDV-a.
Nasuprot tome, ako drugi PDV obveznik kome PDV obveznik na čije ime glase računi prefakturiše odgovarajući deo troškova, nema pravo na odbitak prethodnog poreza jer ne ispunjava uslove iz člana 28. ZPDV-a (nema račun koji glasi na njihovo ime).
Uslovi za odbitak prethodnog poreza propisani su ZPDV-om. U tom smislu, jedan od uslova za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza jeste da PDV obveznik nabavljena dobra ili usluge koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. za oporezivi promet, promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, kao i promet koji je izvršen u inostranstvu, ako bi PDV obveznik imao pravo na odbitak prethodnog poreza da je taj promet izvršen u Republici Srbiji.
Drugi uslov za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza jeste da obveznik PDV-a poseduje račun ili drugi dokument koji služi kao račun, koji je izdat na njegovo ime (kao primaoca dobara ili usluga) od strane drugog PDV obveznika u skladu sa ZPDV-om.
Dakle, za odbitak dela prethodnog poreza u delu troškova koje obveznik PDV-a prefakturiše drugim korisnicima poslovnog prostora, uslove ne ispunjavaju ni obveznik PDV-a na kojeg glase računi (ne ispunjava uslov za šta se nabavljena dobra ili usluge koriste) ni PDV obveznici kojima se srazmerni iznos troškova prefakturiše (nemaju račun koji glasi na njihovo ime).
U vezi sa ovim Ministarstvo finansija izdalo je Mišljenje br. 413-00-1434/2007-04 od 26. 2. 2008. godine, u kojem se, između ostalog, navodi i sledeće:
Kada holding kompanija sa više zavisnih preduzeća zajednički koristi istu poslovnu zgradu, pri čemu računi za električnu energiju, vodu i usluge u okviru održavanja poslovne zgrade glase na holding kompaniju, a prema odluci upravnog odbora holding kompanije predmetne troškove snose svi korisnici poslovne zgrade srazmerno procentu korišćenja, pri čemu su sva ova lica vlasnici delova iste poslovne zgrade, na novčani iznos koji holding kompanija potražuje po ovom osnovu od ostalih preduzeća sa kojima zajednički koristi poslovnu zgradu, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a, s obzirom na to da se ne radi o naknadi za promet koji je predmet oporezivanja PDV-om. U ovom slučaju, za tzv. prefakturisanje predmetnih troškova ne izdaje se račun iz člana 42. ZPDV-a.
(…) U slučaju kada holding kompanija sa više zavisnih preduzeća zajednički koristi istu poslovnu zgradu, pri čemu računi za električnu energiju, vodu i usluge u okviru održavanja poslovne zgrade glase na holding kompaniju, a prema odluci Upravnog odbora holding kompanije predmetne troškove snose svi korisnici poslovne zgrade srazmerno procentu korišćenja, pri čemu su sva ova lica vlasnici delova iste poslovne zgrade, pravo na odbitak prethodnog poreza obračunatog i u računu iskazanog od strane prethodnih učesnika u prometu za promet električne energije, vode i usluga u okviru održavanja poslovne zgrade, može da ostvari samo holding kompanija, i to u delu PDV-a koji je obračunat na pripadajući deo naknade za promet navedenih dobara i usluga koje koristi holding kompanija.
U vezi sa ovim Ministarstvo finansija izdalo je mišljenje br. 413-00-2682/2009-04 od 21. 1. 2010. godine, u kojem se navodi:
Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05 i 61/07, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, novčana sredstva koja obveznik PDV potražuje od svojih poslovnih partnera iz zemlje i inostranstva po osnovu plaćanja troškova smeštaja i avionskog prevoza za zaposlene kod tih poslovnih partnera – stvarnih korisnika predmetnih usluga nisu predmet oporezivanja PDV, s obzirom da predmetna novčana sredstva ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga za koji bi postojala obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. U ovom slučaju, za novčano potraživanje tih troškova obveznik PDV ne izdaje račun niti drugi dokument koji služi kao račun iz člana 42. Zakona. Pored toga, Ministarstvo finansija napominje da obveznik PDV u konkretnom slučaju nema pravo na odbitak prethodnog poreza po ovom osnovu.
Primer knjiženja:
Za nabavku dobara i usluga (čiji će deo biti prefakturisan dobavljaču u skladu sa Ugovorom) primili ste račun:
Vrednost dobara i usluga 15.000
PDV 3.000
UKUPNO 18.000
Ugovorom je definisano da snosite polovinu troškova, a polovina se prefakturiše dobavljaču. Dakle, vaš trošak je 7.500, a pripadajući deo PDV-a od 1.500 imate pravo da odbijete.
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. | |
| 1. | 5… | Odgovarajući konto u zavisnosti od vrste troška koji nastaje | 16.500 | ||
| 270 | PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi | 1.500 | |||
| 435 | Dobavljači u zemlji | 18.000 | |||
| – za primljene račune dobavljača | |||||
| 2. | 204 | Kupci u zemlji | 9.000 | ||
| 6595 | Prihod od prefakturisanih troškova | 9.000 | |||
| – za prefakturisane troškove prema Ugovoru | |||||
ILI
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. | |
| 1. | 5… | Odgovarajući konto u zavisnosti od vrste troška koji nastaje | 16.500 | ||
| 270 | PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi | 1.500 | |||
| 435 | Dobavljači u zemlji | 18.000 | |||
| – za primljene račune dobavljača | |||||
| 2. | 204 | Kupci u zemlji | 9.000 | ||
| 5… | Odgovarajući konto u zavisnosti od vrste troška koji nastaje | -9.000 | |||
| – za prefakturisane troškove prema Ugovoru | |||||
U slučaju da se ukupni troškovi prefakturišu dobavljaču:
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. |
| 1. | 5… | Odgovarajući konto u zavisnosti od vrste troška koji nastaje | 18.000 | |
| 435 | Dobavljači u zemlji | 18.000 | ||
| – za primljene račune dobavljača | ||||
| 2. | 204 | Kupci u zemlji | 18.000 | |
| 6595 | Prihod od prefakturisanih troškova | 18.000 | ||
| – za prefakturisane troškove dobavljaču prema Ugovoru | ||||
ILI
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. |
| 1. | 5… | Odgovarajući konto u zavisnosti od vrste troška koji nastaje | 18.000 | |
| 435 | Dobavljači u zemlji | 18.000 | ||
| – za primljene račune dobavljača | ||||
| 2. | 204 | Kupci u zemlji | 18.000 | |
| 5… | Odgovarajući konto u zavisnosti od vrste troška koji nastaje | -18.000 | ||
| – za prefakturisane troškove dobavljaču prema Ugovoru | ||||
Promet dobara bez naknade u poslovne svrhe
Pitanje: Uvezli smo parfeme i iskoristili pravo na korišćenje prethodnog poreza. Pojavljujemo se na ovogodišnjoj manifestaciji „Fashion Week” sa prodajnim programom koji čine ti parfemi. Hoćemo iz magacina da uzmemo 5 parfema čija je nabavna cena 6.500 dinara. Dati parfemi služili bi kao materijal za degustaciju – posetioci manifestacije koji to žele, mogu da se namirišu. Da li obračunavamo PDV na nabavnu vrednost upotrebljenih parfema?
Odgovor:
Na osnovu datih informacija u predmetnom dopisu zaključujemo da ćete na organizovanoj manifestaciji posetiocima staviti na raspolaganje parfeme iz Vašeg prodajnog programa za testiranje/probu, čime radite reklamu robe iz prodajnog programa u cilju njene prodaje, odnosno povećanja prihoda.
Prema našem mišljenju, parfemi koje će posetioci „degustirati” nemaju karakter reklamnog materijala u smislu člana 8. Pravilnika, pa se na njih ne primenjuju pravila u pogledu pojedinačne vrednosti od 2.000 dinara, odnosno kriterijum od 0,25% ukupnog prometa.
Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS”, br. 118/2012 – dalje: Pravilnik) u članu 8. navodi:
Reklamnim materijalom, u smislu člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona, smatraju se dobra na kojima je odštampan ili utisnut logotip poreskog obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika, a koja taj poreski obveznik besplatno daje različitim licima.
Reklamnim materijalom iz stava 1. ovog člana smatraju se olovke, rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačketi, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe, upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužavnici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez PDV.
Članom 4. stav 4. Zakona o PDV-u propisano je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika zaposlenih i drugih lica.
Članom 2. Pravilnika propisano je da se sopstvenom potrošnjom ne smatra uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika u poslovne svrhe tog poreskog obveznika.
Članom 4. Pravilnika data je definicija upotrebe dobara u neposlovne svrhe kao „upotreba dobara koja se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika”.
Na osnovu toga može da se zaključi da je upotreba dobara koja su deo poslovne imovine u cilju povećanja prihoda izvršena u poslovne svrhe tog obveznika.
S obzirom na to da su troškovi degustacije proizvoda na organizovanim manifestacijama deo rashoda reklame i propagande, koji su poslovni rashod, mišljenja smo da se u ovom slučaju radi o upotrebi dobara bez naknade u poslovne svrhe, uz napomenu da je ovu upotrebu potrebno dokumentovati tako da može da se dokaže da su parfemi bili korišćeni u poslovne svrhe, za potrebe degustacije na organizovanoj manifestaciji, a ne kao poklon nekome.
Upotreba sopstvenih dobara i sopstvenih usluga u poslovne svrhe ne podleže PDV-u.
Troškovi degustacije proizvoda, kao i davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti na sajmovima i drugim organizovanim manifestacijama, smatraju se rashodima reklame i propagande koji se priznaju kao rashod u poreskom bilansu (Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00369/2013-04 od 14. 10. 2015. godine).
Pravo korišćenja softvera nabavljenog iz inostranstva
Pitanje: Od češkog dobavljača kupili smo softver koji se preuzima preko interneta, a za njegovu aktivaciju neophodan je USB ključ koji šalju poštom. Kako se obračunava i plaća porez?
Odgovor:
U slučaju da se softver iz inostranstva krajnjem korisniku isporučuje putem interneta, sa carinskog stanovišta ne postoji fizički roba koja se uvozi, pa se, prema tome, i ne sprovodi carinski postupak. U skladu sa tim, za program (softver) koji se iz inostranstva krajnjem korisniku isporučuje putem interneta ne plaćaju se carina i druge uvozne dažbine jer u konkretnom slučaju nema robe – medija (nosača) na kojem je opredmećen program. Posmatrano sa aspekta PDV-a i poreza po odbitku, primenjuju se opšta pravila.
U skladu sa članom 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – Odluka US RS; vidi Odluku US RS – 90/2018), autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Autorskim delom smatraju se, između ostalog, i pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.).
S obzirom na to da je autorska naknada zapravo naknada za korišćenje ili pravo korišćenja prava koje ima karakter intelektualne svojine, a da u prava intelektualne svojine spada i autorsko pravo, prilikom isplate naknade za pravo korišćenja softvera nerezidentnom pravnom licu obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 20% (član 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002… 95/2018), osim ukoliko UIDO ne predviđa drugačije. Iako je u praksi uobičajeno da se koristi termin „kupovina softvera”, on se gotovo nikada ne kupuje (u smislu sticanja prava svojine), već se stiče pravo korišćenja, dok pravo svojine i dalje zadržava vlasnik softvera, odnosno lice koje ima u vlasništvu izvorni kod tog softvera.
S obzirom na to da je pravo korišćenja softvera nabavljeno od rezidenta Češke Republike, navodimo odredbe iz Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Češke Republike o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu (dostupan na sajtu Ministarstva finansija: http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Ceska.pdf), iz kojih je razumljivo da se porez po dobitku na softver obračunava i plaća po stopi od 10%:
„Član 12.
AUTORSKE NAKNADE
- Autorske naknade koje nastaju u državi ugovornici, a isplaćuju se rezidentu druge države ugovornice, mogu se oporezivati u toj drugoj državi.
- Autorske naknade mogu se oporezivati i u državi ugovornici u kojoj nastaju, u skladu sa zakonima te države, ali ako je stvarni vlasnik autorskih naknada rezident druge države ugovornice, razrezan porez ne može biti veći od:
(1) 5 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u podstavu (1) stava 3. ovog člana,
(2) 10 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u podstavu (2) stava 3. ovog člana.
Nadležni organi država ugovornica dogovaraju se o načinu primene ovih ograničenja.
- Izraz „autorske naknade, u ovom članu, označava plaćanja bilo koje vrste koja su primljena kao naknada za korišćenje ili za pravo korišćenja:
(1) autorskog prava na književno, umetničko ili naučno delo, izuzev kompjuterskog softvera, uključujući bioskopske filmove ili filmove ili trake za televiziju ili radio;
(2) patenta, zaštitnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ili postupka, kao i kompjuterskog softvera, ili za korišćenje ili za pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili za obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva.”
Naknada za pravo korišćenja softvera ne menja karakter autorske naknade u zavisnosti od toga na koji način se to korišćenje stiče (u savremenim uslovima uobičajeno je da se softver „kupuje” preko interneta) ni da li je pravo korišćenja vremenski (ne)ograničeno, niti u zavisnosti od toga da li se softver nabavlja za sopstvene potrebe ili za dalju distribuciju.
Što se tiče vremenski (ne)ograničenog prava korišćenja na softveru, vodeće svetske IT kompanije pravo korišćenja na softveru uglavnom ustupaju na jedan od sledeća dva načina:
- na kraći vremenski interval (najčešće godinu dana), nakon kojeg se ponovo ugovara nova licenca na novoj (nadograđenoj) verziji softvera, s tim da više ne postoji mogućnost da se koristi prethodna verzija softvera;
- na neograničen vremenski period, što znači da ta verzija softvera može da se koristi neograničeno, s tim da se kroz posebno ugovorene naknade za održavanje ili nadogradnju postojećeg softvera zapravo dobija nova verzija, dok stara verzija u izvornom stanju može da se koristi zauvek (s tim što zbog napretka tehnologije stare verzije softvera praktično postaju neupotrebljive bez naknadnih nadogradnji).
Nezavisno od načina poslovanja, ukoliko se vrši isplata neke naknade koja po svojoj suštini predstavlja protivčinidbu za pravo korišćenja softvera (inicijalne verzije ili nadograđene), ta naknada ima karakter autorske naknade, što znači da se oporezuje porezom po odbitku prema pravilima za autorske naknade.
Ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu rešenja iz UIDO, odnosno ukoliko isplatilac obezbedi potvrdu o rezidentnosti lica koje ostvaruje prihode, kao i ukoliko je to lice stvarni vlasnik prihoda, stiču se uslovi za korišćenje beneficirane poreske stope, kao i prilikom oporezivanja ostalih prava intelektualne svojine.
Ukoliko nerezident ne dostavi validnu potvrdu o rezidentnosti, kao ni dokaz o stvarnom vlasništvu prihoda, primeniće se domaći poreski propis, odnosno rešenje iz člana 40. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Što se tiče aspekta poreza na dodatu vrednost (Zakon o porezu na dodatu vrednost, „Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004… 30/2018 – dalje: Zakon), odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Promet usluga, u smislu ovog zakona, predstavljaju svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona). Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik je, u smislu ovog zakona, obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV-a, u skladu sa ovim članom, ima drugo lice.
Poreski dužnik je, u smislu ovog zakona, primalac dobara i usluga ako strano lice nije obveznik PDV-a u Republici, nezavisno od toga da li u Republici ima stalnu poslovnu jedinicu i da li je ta stalna poslovna jedinica obveznik PDV-a u Republici (član 10. stav 1. tačka 3) Zakona).
Saglasno odredbi člana 12. stav 3. Zakona, kada uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa ovim zakonom, poreskim obveznikom kojem se pruža usluga smatraju se:
1) svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2) pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište (član 12. stav 4. Zakona).
Saglasno odredbama člana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekte za vršenje delatnosti i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata (dalje: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:
1) koji je oporeziv PDV-om;
2) za koji, u skladu sa članom 24. ovog zakona, postoji oslobođenje od plaćanja PDV-a;
3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
U vezi s tim navodimo i isečak iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00805/2018-04 od 24. 12. 2018. godine:
U skladu sa odredbama člana 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 6l/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon), mesto prometa usluga određuje se u zavisnosti od toga da li se usluge pružaju poreskom obvezniku ili licu koje nije poreski obveznik, u smislu člana 12. Zakona, pri čemu je Zakonom uređeno koja se lica smatraju poreskim obveznicima za svrhu primene pravila za određivanje mesta prometa usluga. U slučaju kada za određivanje mesta prometa usluga koje se pružaju poreskom obvezniku nisu propisani izuzeci od primene načela propisanog članom 12. stav 4. Zakona, mesto prometa usluga određuje se u skladu sa tim načelom. Prema navedenom načelu, tj. prema članu 12. stav 4. Zakona, mestom prometa usluga koji se vrši poreskom obvezniku smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.
Saglasno navedenom, kada strano lice, tj. lice koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a pod pretpostavkom da to strano lice nije obveznik PDV u Republici Srbiji, pruža usluge davanja prava na korišćenje softvera i usluge tehničkog održavanja softvera privrednom društvu sa sedištem u Republici Srbiji, smatra se da strano lice pruža uslugu poreskom obvezniku iz člana 12. stav 3. tačka 1) Zakona. Mestom prometa predmetnih usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište, tj. u konkretnom slučaju Republika Srbija. S tim u vezi, nezavisno od toga što u konkretnom slučaju privredno društvo – primalac usluga nije obveznik PDV, to lice (privredno društvo primalac usluga) je poreski dužnik za promet predmetnih usluga koji mu vrši strano lice, što znači da je dužno da po osnovu navedenog prometa stranog lica obračuna PDV, da podnese poresku prijavu PDV (obrazac PPPDV) i da plati obračunati PDV u skladu sa Zakonom.
Uprihodovane novčane pozajmice preduzetnika
Da li uprihodovane novčane pozajmice osnivača preduzetničke radnje možemo da unesemo na poziciju broj 5 obrasca PB2?
Odgovor: Na poziciji 5 iskazuje se iznos vrednosti uložene lične imovine u poslovnu imovinu i za taj iznos u poreskom bilansu umanjuje se oporeziva dobit. Smisao ove zakonske odredbe jeste u tome da prihodi koji nastaju po osnovu ulaganja lične imovine ne budu oporezovani, odnosno ti prihodi su, kao i svi drugi, uključeni u rezultat koji je iskazan na poziciji 1 obrasca PB 2. Unošenjem na poziciju 5 isključuju se iz osnovice za oporezivanje.
Međutim, Ministarstvo finansija zauzelo je stav da pozajmica novčanih sredstava koju preduzetnik – zajmoprimac, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, u svojim poslovnim knjigama evidentira (sa računa 42) na račun 67 – Ostali prihodi, predstavlja prihod koji ulazi u oporezivu dobit kao osnovicu za obračun poreza na dohodak građana – na prihode od samostalne delatnosti i oporezuje se. Ako predstavljaju oporezivi prihod, onda to znači da ne mogu biti prikazani na poziciji broj 5, kojom se prihod isključuje iz osnovice za oporezivanje.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-06-00239/2010-04 od 22. 9. 2010: Da li preduzetnik koji je u Bilansu uspeha preknjižio, odnosno prihodovao pozajmicu osnivača sa konta 42 na kontu 67, plaća porez na poklon na taj prihod i da li, ukoliko se te pozajmice nije odrekao, u narednom periodu tako može da je podigne?
Prema odredbi člana 14. st. 3, 4. i 7. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01 … 5/09, u daljem tekstu: Zakon), porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti. Porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica. Poklonom, u smislu zakona, ne smatra se primanje po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno na koje se plaća porez na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana. Prema odredbi člana 30. stav 1. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 114/06 … 4/10, u daljem tekstu: Pravilnik), na računima grupe 42 – Kratkoročne finansijske obaveze, iskazuju se obaveze po kreditima i zajmovima, hartijama od vrednosti i ostale kratkoročne obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana bilansa. Prema odredbi člana 55. stav 1. Pravilnika, na računima grupe 67 – Ostali prihodi, iskazuju se dobici po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme (osnovnih sredstava) i nematerijalna ulaganja, dobici od prodaje bioloških sredstava, dobici po osnovu prodaje dugoročnih hartija od vrednosti i učešća u kapitalu, dobici od prodaje materijala, naplaćena otpisana potraživanja, viškovi, prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja i ostali nepomenuti prihodi. Prema tome, pozajmica novčanih sredstava koju jedno lice učini drugom nije predmet oporezivanja porezom na poklon. Takođe, isplata novčanih sredstava od strane jednog lica drugom na ime naknade (na primer, za isporučenu robu, za izvršene usluge) nije predmet oporezivanja porezom na poklon. Po mišljenju Ministarstva finansija, pozajmica novčanih sredstava koju preduzetnik – zajmoprimac, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, u svojim poslovnim knjigama evidentira (sa računa 42) na račun 67 – Ostali prihodi, predstavlja prihod koji ulazi u oporezivu dobit kao osnovicu za obračun poreza na dohodak građana – na prihode od samostalne delatnosti i oporezuje se u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01 … 18/10, u daljem tekstu: ZPDG). S obzirom na to da se na taj prihod plaća porez na dohodak građana, ne plaća se porez na poklon. Pored toga, kako se navodi da je predmetna pozajmica oprihodovana saglasno propisima koji uređuju računovodstvo i reviziju, Ministarstvo finansija smatra da vraćanje (davanje) novčanog iznosa (po osnovu prethodno date pozajmice) predstavlja novu poslovnu promenu na koju se odnosi odredba člana 37b stav 1. ZPDG.
PDV na članarinu
Omladinska zadruga ulazi u PDV sistem. Da li je dužna da članarine naplaćuje preko fiskalne kase i da na članarinu obračunava PDV ili je članarina oslobođena od PDV-a?
Odgovor: Omladinska zadruga, registrovana kao poreski obveznik, treba da obračunava PDV na naknadu (članarinu).
Preko fiskalne kase beleži se podatak o svakom pojedinačnom prometu – prodaji dobara fizičkim licima, odnosno pružanju usluga fizičkim licima. Ipak, ni svi subjekti koji vrše prodaju građanima nisu obavezni da poseduju fiskalnu kasu. Ova obaveza ne odnosi se na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.). Vlada Republike Srbije donela je 2010. godine Uredbu o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12,59/13, 100/14), u kojoj se definiše spisak subjekata prema delatnostima koje obavljaju, koji nisu u obavezi da evidentiraju promet preko fiskalne kase iako robu i usluge prodaju fizičkim licima.
U nastavku je dato i mišljenje Ministarstva finansija u vezi sa obračunom PDV-a na usluge omladinske zadruge, kao i spisak delatnosti iz Uredbe za koje nije obavezno evidentiranje prometa preko fiskalne kase.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00292/2010-04 od 18. 10. 2010:
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05 i 61/07, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (odredba člana 5. stav 1. Zakona). Odredbom člana 17. stav 1. Zakona propisano je da poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. U skladu sa odredbama stava 2. istog člana Zakona, u osnovicu se uračunavaju i: 1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV; 2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga. Prema odredbama stava 3. člana 17. Zakona, osnovica ne sadrži: 1) popuste i druga umanjenja cene koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga; 2) iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, za oporezivi promet usluga koji vrši obveznik PDV – omladinska ili studentska zadruga, PDV se obračunava po propisanoj poreskoj stopi i plaća u skladu sa Zakonom. Kada obveznik PDV – omladinska ili studentska zadruga naplaćuje u ime i za račun zadrugara novčana sredstva na ime naknade za rad zadrugara i ta novčana sredstva prenosi zadrugaru, predmetna novčana sredstva ne uračunavaju se u osnovicu za obračunavanje PDV za promet usluga obveznika PDV – omladinske ili studentske zadruge. Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje na to da sankcionisanje postupanja omladinske, odnosno studentske zadruge protivno propisima iz oblasti zadrugarstva nije predmet propisa kojima se uređuje oporezivanje potrošnje PDV.
Fiskalne kase – elektronske registar kase sa fiskalnom memorijom – uvedene su pre petnaest godina donošenjem Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12).
Preko fiskalne kase beleži se podatak o svakom pojedinačnom prometu – prodaji dobara, odnosno pružanju usluga fizičkim licima.
Iz ove definicije može da se zaključi da su fiskalnu kasu obavezni da poseduju i koriste oni subjekti koji vrše promet građanima, potrošačima, dok subjekti koji vrše prodaju drugim privrednim subjektima (preduzetnicima, privrednim društvima) i drugim pravnim licima nisu u obavezi da registruju podatke na kasi.
Ovo je precizirano članom 3. Zakona o fiskalnim kasama, koji glasi:
Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
U Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”, br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 i 100/2014) definiše se spisak subjekata prema delatnostima koje obavljaju, koji nisu u obavezi da evidentiraju promet preko fiskalne kase iako robu i usluge prodaju fizičkim licima:
| 1) Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa: | |
| 47.91 | Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta; |
| 49.10 | Železnički prevoz putnika, daljinski i regionalni; |
| 49.20 | Železnički prevoz tereta; |
| 49.31 | Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika; |
| 49.32 | Taksi prevoz; |
| 49.39 | Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju; |
| 49.41 | Drumski prevoz tereta; |
| 49.42 | Usluge preseljenja; |
| 50.30 | Prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima; |
| 50.40 | Prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima; |
| 51.10 | Vazdušni prevoz putnika; |
| 51.21 | Vazdušni prevoz tereta; |
| 52.21 | Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju; |
| 53 | Poštanske aktivnosti; |
| 55.90 | Ostali smeštaj – studentski i đački domovi; |
| 59.14 | Delatnost prikazivanja kinematografskih dela; |
| 61 | Telekomunikacije; |
| 64 | Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova; |
| 65 | Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja; |
| 66 | Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju; |
| 69.10 | Pravni poslovi, izuzev aktivnosti javnih beležnika i izvršitelja; |
| 81.21 | Usluge redovnog čišćenja zgrada; |
| 81.22 | Usluge ostalog čišćenja zgrada i opreme; |
| 81.29 | Usluge ostalog čišćenja; |
| 84.30 | Obavezno socijalno osiguranje; |
| 85 | Obrazovanje; |
| 86 | Zdravstvene delatnosti – zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja; |
| 87 | Socijalna zaštita sa smeštajem; |
| 88 | Socijalna zaštita bez smeštaja; |
| 90 | Stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti; |
| 91 | Delatnost biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zbirki i ostale kulturne delatnosti; |
| 92 | Kockanje i klađenje; |
| 93 | Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti; |
| 94.91 | Delatnost verskih organizacija; |
| 95.23 | Popravka obuće i predmeta od kože; |
| 95.25 | Popravka satova i nakita; |
| 2) Pojedine delatnosti u okviru sledećih grupa, i to: | |
| 47.99 | Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca: |
| – prodaja preko automata, | |
| – prodaja preko putujućih prodavaca – ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe – kolporteri; | |
| 75.00 | Veterinarske delatnosti – Primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja; |
| 96.09 | Ostale nepomenute lične uslužne delatnosti – aktivnost čistača cipela, nosača, lica za naplatu parkiranja automobila. |
Delatnostima za koje, u smislu člana 1. Uredbe, ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to:
Delatnosti u okviru sledećih oblasti, odnosno grupa:
| 33.11 | Popravka metalnih proizvoda; |
| 33.12 | Popravka mašina; |
| 33.13 | Popravka elektronske i optičke opreme; |
| 33.14 | Popravka električne opreme; |
| 33.15 | Popravka i održavanje brodova i čamaca; |
| 33.17 | Popravka i održavanje druge transportne opreme; |
| 33.19 | Popravka ostale opreme; |
| 37 | Uklanjanje otpadnih voda; |
| 38.11 | Skupljanje otpada koji nije opasan; |
| 43.11 | Rušenje objekata; |
| 43.12 | Priprema gradilišta; |
| 43.13 | Ispitivanje terena bušenjem i sondiranjem; |
| 43.21 | Postavljanje električnih instalacija; |
| 43.22 | Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema; |
| 43.29 | Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu; |
| 43.31 | Malterisanje; |
| 43.32 | Ugradnja stolarije; |
| 43.33 | Postavljanje podnih i zidnih obloga; |
| 43.34 | Bojenje i zastakljivanje; |
| 43.39 | Ostali završni radovi; |
| 43.91 | Krovni radovi; |
| 43.99 | Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi; |
| 45.20 | Održavanje i popravka motornih vozila; |
| 74.20 | Fotografske usluge; |
| 81.10 | Usluge održavanja objekata; |
| 81.30 | Usluge uređenja i održavanja okoline; |
| 95.11 | Popravka računara i periferne opreme; |
| 95.12 | Popravka komunikacione opreme; |
| 95.21 | Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu; |
| 95.22 | Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme; |
| 95.24 | Održavanje i popravka nameštaja; |
| 95.29 | Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo; |
| 96.01 | Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda; |
| 96.02 | Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona; |
| 96.03 | Pogrebne i srodne delatnosti. |
Delatnostima za koje, u smislu člana 1. ove uredbe, ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatraju se i:
- delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS”, broj 88/11), osim pružanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;
- poslovi iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata („Sl. glasnik RS”, broj 56/12), osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26) tog pravilnika;
- isporuka hrane i pića i prigodnih suvenira na kulturnim i sportskim manifestacijama, muzičkim festivalima, sajmovima, izložbama, vašarima i sličnim manifestacijama kod kojih se plaćanje dobara i usluga vrši internim karticama izdatim od strane organizatora manifestacije, pod uslovom da se podaci o vrsti dobra, količini, maloprodajnoj ceni i poreskoj stopi obezbeđuju elektronskim putem.
Davanje nepokretnosti u zakup bez naknade
Imamo firmu A koja je investitor stambeno-poslovnog kompleksa na parceli, koji je već izgrađen i useljen, dok je deo na parceli ostavljen za parking mesta na otvorenoj površini. Naime, postoji Predlog ugovora, odnosno Sporazum o uređenju načina korišćenja dela parcele i predaji na upravljanje firmi B. Cilj je da firma B koja radi na kompleksu održavanje i obezbeđenje, iste usluge fakturiše stanarima kompleksa, a uz to preuzme i upravljanje, održavanje i izdavanje par obeleženih parking mesta na otvorenoj površini kompleksa. Ovim sporazumom o predaji na upravljanje firmi B tih parking mesta, firma B ne bi plaćala nikakvu nadoknadu investitoru i vlasniku – firmi A, a ostvarivala bi prihode od rente pomenutih parking mesta i koristila bi sredstva za održavanje istih. Kakav je poreski aspekt ovog posla?
Odgovor:
Vlasnik poslovnog prostora ima pravo da sa svojom imovinom raspolaže shodno svojoj volji, u zakonski dozvoljenim okvirima, pa tako bez smetnje može da pravnom licu ili preduzetniku da na korišćenje bez naknade (besplatno korišćenje) poslovni prostor koji je u njegovom vlasništvu.
Ugovorom bez naknade daju se na korišćenje nepokretne i pokretne stvari. Ugovori bez naknadne nisu posebno uređeni Zakonom o obligacionim odnosima, ali su, u skladu sa članom 10. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da su strane u obligacionim odnosima slobodne da u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja svoje odnose urede po svojoj volji. Ovo je bitno naglasiti zbog primene poreskih propisa jer pojedine filijale Poreske uprave ne priznaju ove ugovore, uz obrazloženje da je potrebno ugovoriti naknadu za navedena davanja za korišćenje.
Problem može da nastane ako u postupku kontrole Poreska uprava posumnja da se ne radi o davanju prostora na korišćenje bez naknade, pod uverenjem da zakupac plaća zakupninu, ali ugovorne strane izbegavaju da prikažu isplatu kako bi izbegle poreske obaveze. Shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini. Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao. Drugim rečima: Poreska uprava može osnovano da posumnja da u nekim slučajevima ono što predstavljate da ste ugovorili nije i ono što se zaista dešava u praksi.
Po načelu fakticiteta, Poreska uprava će, prema informacijama kojima raspolaže, da utvrdi da li zaista i obavljate posao koji ste prikazali u ugovoru ili, prostije rečeno, da li se zaista radi o zakupu bez naknade ili zakupac naknadu naplaćuje u gotovom novcu, prihod se ne prijavljuje i na taj način izbegava se plaćanje poreza.
U određenim slučajevima davanje prostora bez naknade ekonomski je „logično/opravdano”. Takav primer bio bi kada član porodice ili član domaćinstva izdaje u zakup poslovni prostor preduzetniku. Moguće je da se supruzi ili bratu neće plaćati naknada za korišćenje prostora u kući u kojoj zajedno živite. Kada ne postoji isplata prihoda fizičkom licu, ne postoji ni osnov za naplatu poreza na zakup. Međutim, u ostalim slučajevima postavlja se pitanje zašto bi neko fizičko ili pravno lice, suprotno svojim ekonomskim interesima, ustupilo besplatno svoju nepokretnost drugom licu.
Poreska uprava u opisanom slučaju na osnovu pomenutih zakonskih normi može da naloži preduzetniku da izvrši obračun poreza i pored toga što ne postoji naknada odnosno isplata zakupnine fizičkom licu.
S obzirom na to da su slučajevi u praksi različiti, uvek je dobro da se posavetujete sa svojim poreskim inspektorom u Poreskoj upravi.
Porez na dodatu vrednost može da se pojavi u slučaju da se na strani zakupodavca javlja lice koje je obaveznik PDV-a – pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice u sistemu PDV-a.
Zakonom o porezu na dodatu vrednost, u članu 3. propisano je da su predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Promet usluga, u smislu ovog zakona, predstavlja sve poslove i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona. U skladu sa tim, davanje poslovnog prostora na korišćenje smatra se pružanjem usluge.
Članom 5. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade u neposlovne svrhe poreskog obveznika.
U skladu sa članom 5. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS”, br. 118/2012), pružanjem usluga, u smislu člana 5. stav 4. tačka 2) Zakona, smatra se pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik izvrši:
1) za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica,
2) u neposlovne svrhe poreskog obveznika.
Pružanjem usluga iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika.
Ukoliko PDV obračunat u prethodnoj fazi ne može da se odbije, na promet tih dobara bez naknade PDV neće biti obračunat u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 3a) Zakona o PDV-u (promet oslobođen bez prava na odbitak prethodnog poreza).
U konkretnom slučaju poreski tretman zavisi od dokaza da je nekretnina data bez naknade u poslovne svrhe, odnosno da tim davanjem direktno imate smanjenje rashoda, odnosno povećanje prihoda (sada ili u budućem periodu).
Porez na građevinsko zemljište
Da li u sledećoj situaciji pravno lice plaća porez na građevinsko zemljište: parcela po podacima iz katastra ima površinu 12.000 m2 i nalazi se u prvoj zoni u Beogradu, a na istoj parceli, takođe po podacima iz katastra, nalazi se poslovna zgrada od 5 spratova ukupne korisne površine 3.000 m2, čija je osnova 600 m2, kao i stambena zgrada od 9 spratova ukupne korisne površine 30.000 m2 i osnove 3.300 m2. Pravno lice ima u svom vlasništvu poslovni prostor u poslovnoj zgradi površine 300 m2 i stan u stambenoj zgradi površine 200 m2.
Odgovor:
U vezi sa ovim pitanjem dostavljamo Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-00126/2017-04 od 6. 7. 2017 – Utvrđivanje poreza na imovinu za građevinsko zemljište i kuću za stanovanje izgrađenu na tom zemljištu:
Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se porez na imovinu plaća na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:
1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari;
2) pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;
4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;
5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;
6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;
7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;
8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.
Odredbom člana 2. stav 2. Zakona propisano je da se nepokretnostima, u smislu člana 2. stava 1. Zakona, smatraju:
1) zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;
2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (dalje: objekti).
Kad na nepokretnosti postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina iz člana 2. stav 1. t. od 2) do 8) Zakona, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine (član 2. stav 3. Zakona).
Prema tome, predmet oporezivanja porezom na imovinu jesu nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije. Kad je na zemljištu izgrađen objekat – kuća za stanovanje, znači da je predmet oporezivanja porezom na imovinu i objekat – kuća za stanovanje i zemljište, osim kad se porez plaća na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari.
Poreska osnovica za kuću za stanovanje obveznika koji ne vodi poslovne knjige (što znači i fizičkog lica koje nije preduzetnik) utvrđuje se množenjem njene korisne površine i prosečne cene kvadratnog mesta kuća za stanovanje u zoni u kojoj se konkretna kuća nalazi (prema aktu jedinice lokalne samouprave koji je objavljen do 30. novembra godine koja prethodi godini za koju se porez na imovinu utvrđuje). Poreska osnovica potom se množi sa poreskom stopom i tako utvrđeni porez za kuću u kojoj stanuje poreski obveznik umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara (ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi).
Poreska osnovica za građevinsko zemljište površine preko 10 ari, na kome je izgrađena kuća za stanovanje obveznika koji ne vodi poslovne knjige (što znači i fizičkog lica koje nije preduzetnik), utvrđuje se množenjem korisne površine tog zemljišta i prosečne cene kvadratnog mesta građevinskog zemljišta u zoni u kojoj se konkretno zemljište nalazi (prema aktu jedinice lokalne samouprave koji je objavljen do 30. novembra godine koja prethodi godini za koju se porez na imovinu utvrđuje). Poreska osnovica potom se množi sa poreskom stopom. Ako se na kuću za stanovanje koja se nalazi na tom zemljištu porez na imovinu plaća, u tom slučaju za deo zemljišta ispod kuće ostvaruje se poresko oslobođenje (primera radi, ako je površina zemljišta 1100 m2, a površina zemljišta ispod kuće 50 m2, za 50 m2 zemljišta ostvaruje se poresko oslobođenje, tako da se porez plaća na 1050 m2 zemljišta).
Prihod nerezidenta
Firma iz Slovenije prodaje licence za softver firmi u Srbiji i na to firma u Srbiji plaća porez po odbitku. Sada slovenačka firma smatra da im je povoljnije da otvore ogranak u Srbiji s obzirom na to da je ogranak oslobođen plaćanja tog poreza po odbitku.
Odgovor: Strana pravna lica mogu da, u cilju obavljanja delatnosti u Srbiji, osnuju privredno društvo (zavisno pravno lice) ili ogranak u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Razlozi zbog kojih se često opredeljuju za osnivanje ogranka umesto zavisnog pravnog lica između ostalog su i poreske prirode.
U slučaju zavisnog preduzeća, strani osnivači oporezuju se dva puta – prvi put porezom na dobit koju je ostvarilo zavisno preduzeće, a drugi put porezom na dividende prilikom isplate tako ostvarene dobiti osnivaču. U slučaju ogranka, dobit ostvarena preko njega oporezuje se samo jednom – porezom na dobit ogranka, budući da transfer tako oporezovane dobiti centrali (stranom osnivaču) nije predmet oporezivanja porezom na dividende.
U zavisnosti od toga, stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika sastavljaju različite poreske bilanse i podnose poresku prijavu, i to:
– poreski bilans na obrascu PB 1 i poresku prijavu na obrascu PDP – kada vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo;
– poreski bilans na obrascu PBPJ i poresku prijavu na obrascu PDP – kada vode evidenciju u skladu sa članom 5. stav 2. Zakona o porezu na dobit.
U slučaju prihoda po osnovu kamate, autorskih naknada, zakupa i podzakupa nepokretnih i pokretnih strani na teritoriji Srbije i slično, koji su oporezivi porezom po odbitku prema članu 40. Zakona o porezu na dobit, ako bi se isplaćivali inostranoj centrali, stalna poslovna jedinica ne bi imala obavezu obračuna poreza po odbitku.
S druge strane, članom 20. Zakona o porezu na dobit propisano je da se stalnoj poslovnoj jedinci ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu:
- kamata i pripadajući troškovi po osnovu zajma odobrenog stalnoj poslovnoj jedinici od strane njene nerezidentne centrale,
- naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, koju stalna poslovna jedinica isplaćuje svojoj nerezidentnoj centrali.
Ti rashodi iskazuju se pod rednim brojem 29 obrasca PB 1, odnosno na rednom broju 12 obrasca PBPJ, u zavisnosti od toga koji poreski bilans SPJ sastavlja.
Avansna uplata putovanja
Moj klijent fakturiše školama đačke ekskurzije. Zbunjuju me uplate škola unapred za ta putovanja. Da li te uplate mogu da vodim na nekom kontu specifičnih poslova po analitici škola, ali bez obračuna PDV-a?
Odgovor: Treba imati u vidu da se, u zavisnosti od toga da li je izvršeno avansno plaćanje, utvrđuje i poreska osnovica. Uobičajeno je u turizmu da se unapred plaća deo ili ukupna vrednost aranžmana, što predstavlja još jednu specifičnost prilikom utvrđivanja poreske osnovice.
U skladu sa članom 16. Zakona o PDV-u, turistička agencija je, kao obveznik PDV-a, dužna da na primljene avanse u toku poreskog perioda, iako nije pružena usluga u tom poreskom periodu, obračuna i plati PDV, nezavisno od toga da li ima ili nema podatak o prethodnim uslugama.
Poreska osnovica i obaveza za PDV prilikom avansnih naplata utvrđuje se na sledeći način:
– prvo se utvrđuje procenat učešća troškova za prethodne turističke usluge u ukupnoj ceni određenog aranžmana, koji se potom primenjuje na iznos primljenog avansa tako da se dobija iznos prethodnih turističkih usluga u primljenom avansu, nakon čega se utvrđuje poreska osnovica kao razlika između primljenog avansa i iznosa prethodnih turističkih usluga.
Detaljno o ovome možete pročitati u članku „Poseban postupak oporezivanja turističkih usluga, vođenje evidencije i iskazivanje podataka u obrascu POPDV”, u „Poslovnom savetniku” broj 6/2018.
PDV na kore za pitu i gibanicu čiji je rok upotrebe 20 dana
Obveznik prodaje kore za pitu i gibanicu čiji je rok upotrebe 20 dana. Kore su domaćeg porekla. Koja je stopa PDV-a?
Odgovor: Ako dobro koje je predmet prometa nije propisano Pravilnikom, odnosno ne zadovoljava druge uslove koje je Pravilnik definisao, primenjuje se opšta stopa PDV-a.
Pri tome zakonodavac definiše koja dobra spadaju u pekarske proizvode koji se oporezuju po posebnoj stopi, kao i njihovo prometovanje u originalnom pakovanju (uslovi) i smrznutom stanju, u Pravilniku o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV-a („Sl. glasnik RS”, br. 108/2004, 130/2004, 140/2004, 65/2005, 63/2007, 29/2011, 95/2012, 113/2013, 86/2015, 109/2016 i 48/2018 – u daljem tekstu: Pravilnik).
Obrazloženje:
Članom 23. Zakona o porezu na dodatu vrednost određena je opšta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara, koja iznosi 20%. Istim članom navedena su dobra i usluge koje se oporezuju po posebnoj stopi PDV-a od 10%:
1) hleb i drugi pekarski proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda itd.
Istim članom određeno je da ministar bliže uređuje šta se smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tačka 1).
Pravilnikom je u članu 2. bliže određeno šta se smatra hlebom i drugim pekarskim proizvodima:
„Hlebom, u smislu člana 23. stav 2. tačka 1) Zakona, smatraju se sve vrste hleba, nezavisno od naziva, oblika, težine i pakovanja, uključujući i tost hleb.
Pekarskim proizvodima, u smislu člana 23. stav 2. tačka 1) Zakona, smatraju se sve vrste peciva, uključujući i punjena peciva, burek – pita, simit, pogačice, krofne i slični proizvodi, mekike i slični proizvodi, perece i đevreci, grisini, penjerlije, kore za pitu i kore za gibanicu.
Ako se proizvodi iz stava 2. ovog člana stavljaju u promet u originalnom pakovanju, smatraju se pekarskim proizvodima ako im je rok trajanja do sedam dana.
Pekarskim proizvodima smatraju se i proizvodi iz st. 2. i 3. ovog člana kada se stavljaju u promet u smrznutom stanju, nezavisno od roka trajanja.”
U pekarskoj delatnosti u velikoj meri su zastupljeni esencijalni proizvodi (poput hleba), koji su oporezovani nižom stopom PDV-a. Ipak, oporezivanje prometa proizvoda pekarske delatnosti nije tako jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da proizvode pekarske delatnosti danas čine:
- proizvodi tradicionalne pekarske delatnosti (hleb, pogača, kifla, burek i sl.) i
- proizvodi savremene pekarske delatnosti (sendvič, pica, pancerota, palačinka i sl.)
Zakonodavac proizvode savremene pekarske delatnosti posmatra kao proizvode brze hrane (engl. fast food), a ne kao pekarske proizvode.
Mišljenja Ministarstva finansija svedoče da je primena Pravilnika taksativna i dosledna, odnosno posebna stopa PDV-a primenjuje se isključivo za dobra navedena u članu 2.
U vezi sa tim dajemo i izvode iz nekih mišljenja Ministarstva finansija.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00477/2011-04 od 4. 7. 2011:
U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama, na promet pekarskih proizvoda – peciva iz člana 2. st. 2–4. Pravilnika, pečenog ili smrznutog, od kvasnog ili lisnatog testa, sa ili bez nadeva (npr. pogačica prazna, pogačica sa sirom, paštetice, štapići, žu-žu, lepeze sa džemom, sirom ili šunkom i dr.), koji vrši obveznik PDV-a nezavisno od prometa iz člana 25. stav 2. tačka 13) Zakona, PDV se obračunava po posebnoj stopi PDV-a od 8% i plaća u skladu sa Zakonom.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-01081/2011-04 od 23. 11. 2011:
Takođe, po posebnoj stopi PDV-a od 8% oporezuje se i promet pekarskih proizvoda iz člana 2. st. 2–4. Pravilnika, a koji se u promet stavljaju kao pečeni, u originalnom pakovanju ako im je rok trajanja do sedam dana ili u smrznutom stanju nezavisno od roka trajanja, sa ili bez nadeva, od lisnatog ili drugog testa (npr. pekarski proizvodi od lisnatog testa – rol-viršle, pogačice prazne, pogačice sa sirom, kroasani sa čokoladom itd.).
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-0329/2010-04 od 2. 2. 2010:
Prema odredbi stava 4. istog člana Pravilnika, pekarskim proizvodima smatraju se i proizvodi iz st. 2. i 3. ovog člana kada se stavljaju u promet u smrznutom stanju, nezavisno od roka trajanja. U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, na promet pite sa višnjama i pite sa jabukama PDV se obračunava i plaća po posebnoj poreskoj stopi od 8%, dok se promet vanilica oporezuje po opštoj poreskoj stopi od 18%.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-3232/2010-04 od 15. 11. 2010:
U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, po posebnoj stopi PDV-a od 8% oporezuje se promet pekarskih proizvoda kojima se smatraju dobra navedena u članu 2. st. 2–4. Pravilnika. Na promet štrudli sa orasima, makom ili višnjama PDV se obračunava po opštoj poreskoj stopi od 18% i plaća u skladu sa Zakonom, s obzirom na to da za promet predmetnih dobara nije propisano oporezivanje po posebnoj stopi PDV-a od 8%.
Obračun PDV-a prilikom prodaje vozila
Privredno društvo koje je u sistemu PDV-a nabavilo je vozilo za svoje potrebe i pri nabavci nije odbilo PDV jer nije imalo prava. Sada bi to vozilo da proda fizičkom licu. Da li smo u obavezi da iskažemo i platimo PDV na fakturi za prodaju vozila?
Odgovor: U skladu sa članom 25. Zakona o porezu na dodatu vrednost, stav 2. tačke 3a) i 3b), PDV se ne plaća na promet dobara i usluga za koje pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza. U vezi sa tim dajemo i Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00054/2018-04 od 7. 8. 2018:
- Sa stanovišta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18 – u daljem tekstu: ZPDV) propisano je da su predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. ZPDV-a, jeste prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Prema odredbi člana 17. ZPDV-a, poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, uključujući subvencije i druga primanja (u daljem tekstu: subvencije), u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
U osnovicu se, u skladu sa odredbom stava 3. istog člana ZPDV-a, uračunavaju i:
1) akcize, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a;
2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga.
U skladu sa odredbom člana 23. stav 1. ZPDV-a, opšta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%.
Odredbama člana 25. stav 2. t. 3a) i 3b) ZPDV-a propisano je poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga za koje pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, kao i za koja je u prethodnoj fazi prometa postojala obaveza plaćanja poreza u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.
Saglasno navedenim odredbama ZPDV-a, kada obveznik PDV-a – preduzetnik drugom preduzetniku izvrši prodaju polovnog teretnog vozila uz naknadu, reč je o prometu dobra koji se oporezuje odgovarajućim porezom u skladu sa zakonom.
Naime, ako je obveznik PDV-a – preduzetnik (prodavac) stekao polovno teretno vozilo od drugog obveznika PDV-a sa obračunatim PDV-om u skladu sa ZPDV-om, a uz pretpostavku da je po tom osnovu imao pravo na odbitak prethodnog poreza, pri prodaji tog dobra drugom preduzetniku PDV se obračunava i plaća. Osnovicu za obračunavanje PDV-a čini iznos naknade koji obveznik PDV-a prima ili treba da primi za isporučeno dobro od primaoca dobra ili trećeg lica, u koji nije uključen PDV.
Ako je obveznik PDV-a – preduzetnik (prodavac) stekao polovno teretno vozilo od drugog obveznika PDV-a ili lica koje nije obveznik PDV-a, pri čemu je za taj promet postojala obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno ako je stekao polovno teretno vozilo od drugog obveznika PDV-a sa obračunatim PDV-om koji nije imao pravo da odbije kao prethodni porez, pri prodaji tog dobra drugom preduzetniku PDV se ne obračunava i ne plaća, već se plaća porez na prenos apsolutnih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.
- Sa stanovišta Zakona o porezima na imovinu
Prema odredbi člana 23. stav 1. tačka 4) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon – u daljem tekstu: ZPI), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, prava svojine na plovilu, odnosno prava svojine na vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom – osim državnog.
Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ZPI-a, na koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (24a tačka 1) ZPI-a).
Prema tome, kad fizičko lice – preduzetnik drugom fizičkom licu – preduzetniku po osnovu ugovora o prodaji prenese pravo svojine na teretnom motornom vozilu – kamionu kiperu, porez na prenos apsolutnih prava plaća se ako se na taj prenos ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje taj porez.
Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu obaveze po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava u svakom konkretnom slučaju utvrđuje nadležni poreski organ.
PDV na usluge prevoza robe na teritoriji AP Kosovo i Metohija
Koji je poreski tretman prevoznih usluga koje prevoznik iz Srbije obavi na relaciji Drač (Albanija) – Zvečan (APKiM), za deo usluga prevoza pruženih na teritoriji APKiM?
Odgovor: Odredbom člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dodatu vrednost propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. da se PDV ne plaća na prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene PDV-a, bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom.Pod istim uslovima može da se ostvari poresko oslobođenje i za promet usluga koje su neposredno povezane sa otpremanjem dobara na teritoriju APKiM, odnosno tranzitom dobara koja su upućena iz inostranstva na teritoriju APKiM.
Data mišljenja Ministarstva finansija i dalje su aktuelna, bez obzira na to što su data dok je bio na snazi stari zakon i Uredba.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-2589/2010-04 od 12. 10. 2010. godine:
Kada obveznik PDV-a vrši uslugu prevoza dobara koja se otpremaju sa teritorije Republike van APKiM na teritoriju APKiM, što znači da se predmetna usluga delom pruža na teritoriji Republike van APKiM, a delom na teritoriji APKiM, obveznik PDV-a može da ostvari poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za deo usluge prevoza pružene na teritoriji Republike van APKiM… dok deo usluge prevoza pružene na teritoriji APKiM nije predmet oporezivanja PDV-om.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-3332/2010-04 od 16. 12. 2010. godine:
Na promet usluga prevoza koje su neposredno povezane sa tranzitom dobara upućenih iz inostranstva na teritoriju APKiM, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV-a – pružalac usluga prevoza ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu. Da bi ostvario predmetno poresko oslobođenje obveznik PDV-a – pružalac usluga prevoza treba da poseduje dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza (ugovor, račun i dr.), dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.), kao i original ili overenu kopiju TIR karneta ili ATA karneta, kojima se dokazuje da su dobra u postupku tranzita prevoznim sredstvima.
Pored toga napominjemo da obveznik PDV-a – pružalac usluga prevoza koje su neposredno povezane sa tranzitom dobara upućenih iz inostranstva na teritoriju APKiM, može da ostvari poresko oslobođenje u poreskom periodu u kojem je izvršio promet predmetnih usluga, ako do isteka roka za podnošenje poreske prijave za taj poreski period poseduje propisane dokaze. Ako obveznik PDV-a do isteka roka za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je izvršio predmetni promet ne pribavi dokaze potrebne za ostvarivanje poreskog oslobođenja, dužan je da za izvršeni promet usluga obračuna i plati PDV, kao i da podatke o tom prometu iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi za poreski period u kojem je promet izvršen… U poreskoj prijavi za poreski period u kojem obveznik PDV-a obezbedi dokaze neophodne za ostvarivanje poreskog oslobođenja, obveznik PDV-a… iskazuje podatke o iznosu naknade za izvršeni promet za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, kao i podatke o smanjenju poreske osnovice i iznosa obračunatog PDV-a.
U skladu sa članom 61. Zakona, za izvršavanje Zakona na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 primenjuje se Uredba o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 111/2013 i 31/2018).
Plaćanje usluga izvršenih lično vlasniku firme
Advokatska firma koja je u sistemu PDV-a ima pitanje koje se odnosi lično na vlasnika. Naime, vlasnik će u toku meseca imati medicinske intervencije vezane za operaciju vena i desni. Da li u tom slučaju svoj trošak može da plati preko računa firme i da li se ta faktura priznaje kao trošak ili ne? Da li postoji obaveza plaćanja poreza po tom pitanju?
Odgovor: Kako iz pitanja proističe, radi se o osnivaču pravnog lica, a ne o preduzetniku. Za ovaj slučaj nije bitno da li je firma u sistemu PDV-a ili nije i nije u pitanju nabavka dobara i usluga za obavljanje delatnosti, pri čemu je to usluga koja je oslobođena PDV-a bez prava na odbitak prethodnog poreza.
Za osnivača pravno lice bitno je da li je zaposlen u svojoj firmi ili obavlja neke poslove u skladu sa Zakonom o privrednim društvima (npr. direktor bez zasnivanja radnog odnosa ili zastupnik i sl.), ili je samo osnivač. Ovo je bitno da bi se opredelio pravi poreski tretman navedenog troška (medicinske intervencije).
Ovaj trošak po pravilu ne bi smeo da se plati preko računa firme jer je to lični trošak osnivača i nema nikakve veze sa poslovanjem firme.
Ukoliko se ipak plati preko računa firme, to se smatra činjenjem, tj. pokrivanjem rashoda zaposlenom ili drugom licu, pa je onda to prihod koji se oporezuje u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Međutim, ovim zakonom propisane su i neke poreske pogodnosti, pa ukoliko je zaposlen u svojoj firmi, može da se iskoristi pogodnost propisana članom 18. stav 1. tačka 5) Zakona, ukoliko se ispune uslovi propisani čl. 10. i 11. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl. glasnik RS”, br. 31/2001 i 5/2005), kojim je bliže uređeno ostvarivanje prava na poresko izuzimanje.
Smatramo da poreska pogodnost, propisana članom 9. stav 1. tačka 28) Zakona o porezu na dohodak građana, ne može da se koristi pošto je u pitanju osnivač.
Ukoliko je, kao osnivač privrednog društva, upisan i u registar nadležne organizacije kao lice ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje privrednog društva sa kojim nije zasnovao radni odnos (a u radnom odnosu je kod drugog poslodavca), na ovo činjenje plaća porez na druge prihode u skladu sa članom 85. Zakona, kao i doprinos za PIO.
Usluge pružene stranom pravnom licu
Da li rezident, obveznik poreza na dodatu vrednost, koji pruža usluge nerezidentu pravnom licu iz Republike Italije, ima obavezu da obračuna i plati PDV na usluge obrade podataka i ustupanja, odnosno davanja informacija, uključujući i informacije o poslovnim postupcima i iskustvu? U konkretnom slučaju radi se o uslugama koje se odnose na uspostavljanje procesa proizvodnje u fabrici obuće u smislu izrade studije na sledeće okolnosti: obradu konkretnih podataka u vezi sa analizom produktivnosti trenutno zaposlenih kod pružaoca usluga, potreban broj radnika za rad na proizvodnim linijama, predlog položaja obradnih mašina; zatim studije u vezi sa materijalima i modelima koji su potrebni za izradu konkretnog modela cipele, sa detaljnom kalkulacijom vremenskog trajanja procesa proizvodnje, kao i troškova procesa proizvodnje; sistematizacija uslova koji su potrebni za instaliranje procesa proizvodnje po sistemu „water proof process”, informacija o obučenosti zaposlenih, potrebnih treninga, kontrole i inspekcije primene sistema GORE-TEX; informacije u vezi sa postavljanjem mašina za finalno lepljenje proizvoda, potreban broj zaposlenih, vreme potrebno za obuku zaposlenih, nadgledanje postupka instalacije navedenih mašina.
Navedene informacije na kraju će biti obrađene i predate u pisanom obliku studije, koja će sadržati sistematizovane sve gorenavedene informacije.
Napomena: Pravno lice – nerezident ima ogranak na teritoriji Republike Srbije, međutim, usluge se pružaju stranom pravnom licu koje će i izvršiti plaćanje po istim.
Odgovor:
U skladu sa odredbom člana 12. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 30/2018), koja se primenjuje od 1. aprila 2017. godine, kada obveznik PDV-a pruža usluge obrade podataka i ustupanja, odnosno davanja informacija, uključujući informacije o poslovnim postupcima i iskustvu (koje ste bliže opisali u pitanju), poreskom obvezniku iz člana 12. stav 2. Zakona o PDV-u (npr. licu koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost, bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti) mestom prometa predmetnih usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, prebivalište ili boravište.
Shodno navedenom, ako je primalac predmetnih usluga – poreski obveznik iz člana 12. stav 2. tačka 1) Zakona lice koje ima sedište, stalnu poslovnu jedinicu kojoj se pružaju usluge, prebivalište ili boravište u inostranstvu i ako se usluge ne pružaju stalnoj poslovnoj jedinici koju to lice ima na teritoriji Srbije (nije bitno plaćanje), mesto prometa tih usluga je u inostranstvu, što znači da u tom slučaju kao obveznik PDV-a – pružalac usluga nemate obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a.
Napominjemo da, ukoliko usluge pružate poslovnoj jedinci stranog obveznika koja je ovde u Srbiji, pri čemu ste ugovor o pružanja usluga sklopili sa matičnim licem koje i plaća ove usluge, onda je mesto prometa u Srbiji, što znači da u tom slučaju kao obveznik PDV-a – pružalac usluga imate obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a.
U slučaju da navedene usluge stvarno pružate stranom licu, a ne poslovnoj jedinici, tada račun koji izdajete nerezidentnom obvezniku, između ostalog, treba da sadrži i napomenu o odredbi Zakona o PDV-u na osnovu koje nije obračunat PDV, a koja može da glasi: „PDV nije obračunat u skladu sa članom 12. stav 4. Zakona o PDV-u”.
Pored toga, a uzimajući u obzir da se predmetne usluge sastoje od niza aktivnosti, mišljenja smo da nezavisno od toga što po osnovu ovih usluga niste dužni da obračunate PDV, u računu za promet tih usluga, u delu koji se odnosi na vrstu usluga, treba da navedete odredbu ugovora u kojoj su navedene sve opisane aktivnosti.
Porez po odbitku za usluge održanog predavanja
Imamo nedoumicu oko jedne fakture iz inostranstva, a radi se o sledećem: fakturisane su usluge predavanja koje je održano u Novom Sadu. Dakle, neka doktorka održala je stručno predavanje farmaceutima u Novom Sadu. Fakturu smo dobili od hrvatske firme. Jasno mi je da treba da se obračuna interni PDV, ali nisam sigurna da li treba da obračunam porez po odbitku s obzirom na to da je u pitanju stručno predavanje. Da li se ono tretira kao autorsko delo, pa shodno tome moramo da obračunamo i porez po odbitku?
Odgovor:
Pravilnikom o vrstama usluga po osnovu kojih nerezidentno pravno lice ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom po odbitku („Sl. glasnik RS”, br. 18/2018 – u daljem tekstu: Pravilnik) jasno su definisane usluge na koje se obračunava porez po odbitku. Ovim pravilnikom bliže se uređuju vrste usluga iz člana 40. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15 i 113/17 – u daljem tekstu: Zakon), po osnovu kojih nerezidentno pravno lice, osim nerezidentnog pravnog lica iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, ostvaruje prihod od rezidentnog pravnog lica, koji se oporezuje porezom po odbitku, i to:
1) usluge istraživanja tržišta;
2) računovodstvene i revizorske usluge;
3) druge usluge iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja.
Prihod nerezidentnog pravnog lica po osnovu usluga iz stava 1. ovog člana oporezuje se nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.
Uslugama istraživanja tržišta smatraju se usluge koje se odnose na:
- prikupljanje informacija sa tržišta koje se odnose na dostavljanje podataka rezidentnom pravnom licu, a služe za planiranje, organizaciju i kontrolu procesa poslovanja rezidentnog pravnog lica;
- obradu i analizu prikupljenih podataka;
- određivanje karakteristika tržišta i merenje potencijala tržišta;
- analizu učešća na tržištu;
- analizu prodaje;
- ispitivanje konkurencije;
- testiranje novih i postojećih proizvoda na tržištu.
Uslugama istraživanja tržišta ne smatraju se usluge reklame i propagande, uključujući i usluge oglašavanja.
Računovodstvenim i revizorskim uslugama smatraju se usluge vezane za:
- sastavljanje finansijskih izveštaja, kao i
- reviziju finansijskih izveštaja u smislu provere i ocene finansijskih izveštaja na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji daju istinit i pošten prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja.
Drugim uslugama iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja smatraju se usluge koje se odnose na svaki oblik pravnog i poslovnog savetovanja, a naročito:
- usluge poreskog savetovanja,
- advokatske usluge,
- usluge upravljanja rezidentnim pravnim licem, kao i
- svaka vrsta davanja saveta i konsultacija u vezi sa poslovanjem rezidentnog pravnog lica.
Drugim uslugama iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja ne smatraju se održavanje seminara, predavanja, radionica, kao i usluge posredovanja u prometu dobara i usluga.
Dakle, u skladu sa članom 4. Pravilnika ne plaća se porez po odbitku za usluge održanog stručnog predavanja.
Paušalno oporezivanje preduzetnika
Preduzetnik osniva radnju 20. 12. 2018. godine i želi da poreze i doprinose plaća paušalno. Da li u 2018. godini može da fakturiše usluge do 5.999.999. din. ili samo proporcionalno za dane od kada je osnovan?
Odgovor:
Sa aspekta paušalnog oporezivanja potrebno je konsultovati Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – Odluka US RS, 93/2012, 114/2012 – Odluka US RS, 47/2013, 48/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 112/2015,113/2017 i 95/2018), ali i Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – drugi zakon, 142/2014, 83/2015, 108/2016, 113/2017 i 30/2018).
Član 40. Zakona o porezu na dohodak građana, stav 2. tačke 4. i 5. glase:
„Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati obvezniku iz stava 1. ovog člana:
1) koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;
2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;
5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.”
Član 33. Zakona o porezu na dodatu vrednost, stavovi 1. i 2. glase:
„Malim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/ili u inostranstvu, a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.
Mali obveznik ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga, nema pravo iskazivanja PDV-a u računima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom.
Mali obveznik može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV-a podnošenjem evidencione prijave propisane u skladu sa ovim zakonom nadležnom poreskom organu i u tom slučaju stiče prava i obavezu iz stava 2. ovog člana, kao i druga prava i obaveze koje obveznik PDV-a ima po ovom zakonu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, obaveza plaćanja PDV-a traje najmanje dve godine.
Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, obveznik može da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV-a nadležnom poreskom organu.
Ukupnim prometom iz stava 1. ovog člana smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu.”
U vezi sa tim dajemo i Mišljenje ministarstva finansija br. 011-00-00369/2017-04 od 9. 6. 2017:
Malim obveznikom, u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15 i 108/16 – u daljem tekstu: Zakon), smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike Srbije i/ili u inostranstvu, a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara. S tim u vezi, izraz „prethodnih 12 meseci” podrazumeva vremenski period koji se određuje u danima – 365 dana, odnosno 366 dana ako je reč o prestupnoj godini. Primera radi, na dan 18. 3. 2014. godine određuje se iznos ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci, a to je vremenski period od 18. 3. 2013. zaključno sa 17. 3. 2014. godine.
Napominjemo, ukupnim prometom za svrhu određivanja lica koje se smatra malim poreskim obveznikom, smatra se promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV i promet dobara i usluga za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu….
Dakle, tzv. „paušalci” su preduzetnici koji su odlučili da ne žele, odnosno nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige i koji, shodno članu 40. Zakona o porezu na dohodak građana, žele da plaćaju porez (i socijalne doprinose) na paušalno utvrđen prihod. Poreska uprava određuje iznos poreza i doprinosa koje preduzetnik treba da plati bez obzira na njegove stvarne prihode i rashode.
Pravo na ovaj vid oporezivanja imaju preduzetnici koji ostvaruju godišnji promet do 6.000.000,00 dinara, kao i novoosnovani preduzetnici koji planiraju godišnji promet manji od 6.000.000,00 dinara.
Ukoliko se u kalendarskoj godini pređe iznos prometa od 6.000.000,00 dinara, gubi se pravo na paušalno oporezivanje, podnosi se nova poreska prijava i otpočinje sa vođenjem poslovnih knjiga.
Gubitak mogućnosti paušalnog oporezivanja moguć je i u slučaju da promet (PDV promet – šta je PDV promet definisano je članom 33. stav 6. Zakona o PDV-u) u poslednjih 365 dana prelazi 8.000.000,00 dinara.
Primer (pojednostavljen):
Obveznik je jedini promet imao u decembru i iznosio je 4.000.000,00 dinara, što je svakako manji promet od maksimalno dozvoljenih 6.000.000,00 u jednoj kalendarskoj godini.
Naredne kalendarske godine, u mesecu junu obveznik ostvarujte promet od 5.000.000,00 dinara i smatra da tu ne postoji nikakav problem jer u obe kalendarske godine nije prešao limit od 6.000.000,00 dinara.
Međutim, problem je nastao jer je obveznik u prethodnih 365 dana (u ovom slučaju u prethodnih pola godine) imao ukupan promet od 9.000.000,00 dinara, što ga obavezuje da se evidentira u sistem PDV-a, čime, između ostalog, gubi i pravo na dalje paušalno oporezivanje.
Naravno, treba voditi računa o odredbama člana 30. Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji u stavu 6. propisuje: „Ukupnim prometom iz stava 1. ovog člana smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav 1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu (u daljem tekstu: ukupan promet).