1 Računovodstvo
1.1 Evidentiranje nerealizovanih gubitaka od promene fer vrednosti
Pitanje: Mi smo malo pravno lice i primenjujemo MSFI za MSP. Imamo akcije namenjene prodaji koje kotiraju na berzi u Sloveniji. Njihova nabavna vrednost bila je 70.000 evra, ali je po poslednjem izveštaju Ilirike na 31. 12. 2019. god. njihova tržišna vrednost opala i iznosi 70.000 evra. Kako je ispravno da sprovedemo knjigovodstveno smanjenje vrednosti akcija namenjenih prodaji?
Odgovor: U skladu sa članom 19. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, na računu 236 – Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz Bilans uspeha – iskazuju se plasmani u kupljene ili na drugi način stečene kratkoročne i dugoročne prenosive hartije od vrednosti (akcije, obveznice, blagajnički zapisi, komercijalni zapisi, državni zapisi, sertifikati o depozitu i ostale hartije od vrednosti kojima se trguje), koje su, u skladu sa poslovnom politikom pravnog lica i preduzetnika, i pribavljene sa namerom da se u kratkom roku ponovo prodaju u cilju sticanja dobitka na razlici u ceni.
U skladu sa stavom 12.8 MSFI za MSP, na kraju svakog izveštajnog perioda entitet treba da odmerava sve finansijske instrumente pod delokrugom odeljka 12 po fer vrednosti, kao i da priznaje promene fer vrednosti u dobitak ili gubitak, osim sledećeg:
(a) prema paragrafu 12.23 zahteva se priznavanje u ostalom ukupnom rezultatu nekih promena u fer vrednosti instrumenata hedžinga u naznačenom odnosu hedžinga;
(b) instrumenti kapitala kojima se ne trguje javno i čija fer vrednost ne može inače pouzdano da se odmeri, bez nepotrebnih troškova ili napora i ugovora povezanih sa takvim instrumentima koji će, ako se izvrše, za rezultat imati isporuku takvih instrumenata, treba da se odmeravaju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za umanjenje vrednosti.
Međutim, u skladu sa stavom 12.2 MSFI za MSP, entitet treba da odabere da primenjuje:
(a) zahteve iz odeljaka 11 i 12 u potpunosti ili
(b) zahteve za priznavanje i odmeravanje iz IAS 39 – Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje, kao i zahteve u pogledu obelodanjivanja iz odeljaka 11 i 12.
Znači, u prvom slučaju, za evidentiranje efekata fer vrednovanja u skladu sa odeljkom 12 MSFI za MSP i u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru koriste se računi 585 i 685.
U drugom slučaju efekti fer vrednovanja akumuliraju se u okviru računa 337 – Dobici ili gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, dok se po otuđenju HOV prenose sa računa 337 na račun 683, odnosno 583 u Bilansu uspeha. Napominjemo da nije moguće selektivno primeniti MRS 39 na neka finansijska sredstva ili obaveze, a odeljak 12 na druga finansijska sredstva ili obaveze.
1.2 Pokriće gubitaka smanjenjem kapitala
Pitanje: Da li je moguće izvršiti pokriće gubitka na teret kapitala sprovođenjem postupka smanjenja kapitala u Agenciji za privredne registre?
Odgovor: U skladu sa članom 147. stav 1. tačka 1) Zakona o privrednim društvima, osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može da se smanji, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. ovog zakona radi pokrića gubitaka društva.
Osim toga, stavovima 2. i 3. istog člana propisano je da „odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, osim ako osnivačkim aktom nije predviđena drugačija većina, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.
Odluka iz stava 2. ovog člana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana donošenja.”
Dakle, skupština donosi odluku o smanjenju osnovnog kapitala radi pokrića gubitaka, koja se zatim registruje u APR-u.
1.3 Čuvanje poslovnih knjiga
Pitanje: Da li se trgovačke knjige, odnosno KEP knjiga čuvaju u maloprodajnom objektu za prethodnu godinu ili se šalju u direkciju firme na čuvanje do zakonski određenog roka?
Odgovor: U skladu sa članom 28. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 73/2019) pravna lica i preduzetnici dužni su da opštim aktom odrede poslovne prostorije za čuvanje poslovnih knjiga, kao i način čuvanja.
Pravilnikom o evidenciji prometa („Sl. glasnik RS”, br. 99/2015 i 44/2018) uređuju se sadržina, oblik, način vođenja i mesto čuvanja evidencije prometa robe. Prema članu 19. Pravilnika evidencija prometa robe i dokumentacija na osnovu koje su vršena evidentiranja čuvaju se na način, na mestu i u roku u kojem se čuvaju pomoćne knjige, u skladu sa propisima o računovodstvu, a to znači najmanje pet godina.
Dakle, svojim opštim aktom definišete prostorije u kojima čuvate evidenciju prometa robe (to može da bude i direkcija firme, kako ste naveli u pitanju).
1.4 Uništenje vozila u nesreći – knjiženje
Pitanje: Preduzetnik je u 2019. godini kupio putnički automobil. U toku iste godine na vozilu je načinjena totalna šteta. Vozilo je odšlepano na auto-otpad, a preduzetnik za to nije izvršio nikakav promet, tj. nije ga prodao auto-otpadu. Na koji način da isknjižimo to osnovno sredstvo iz poslovnih knjiga preduzetnika?
Odgovor: Osnov za rasknjižavanje je policijski zapisnik o nesreći (uz isti može da postoji i izveštaj osiguravajuće kuće o proceni totalne štete i slično). Dakle, morate imati neki zapisnik koji se može smatrati verodostojnom računovodstvenom ispravom zbog toga što sadrži podatke na osnovu kojih možete da utvrdite prirodu i detalje događaja koji ćete proknjižiti.
Rashodovano osnovno sredstvo iz evidencija uklanjate stavom za knjiženje: 029, 570/023. Ako prilikom nabavke putničkog vozila niste imali pravo na odbitak PDV-a, nemate obavezu obračunavanja PDV-a na rashodovani putnički automobil.
U slučaju da se radi o rashodovanju opreme prilikom čije opreme ste imali pravo na odbitak prethodnog poreza prema članu 5. stav 1. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, na rashod po osnovu kala, rastura, kvara i loma koji je nastao usled dejstva više sile ne plaća se PDV u količini utvrđenoj aktom organizacije nadležne za osiguranja, odnosno aktom nadležnog organa za procenu štete. Dakle, postojanje više sile isključuje oporezivanje u slučaju iskazanog rashoda po osnovu kala, rastura, kvara i loma. Drugim rečima, događaji koji nastaju mimo volje obveznika, a dovedu do uništenja ili oštećenja (štete), odnosno nestanka dobara, kao i rashoda po tom osnovu, ne proizvode obavezu obračunavanja PDV-a. Naravno, morate imate zapisnik o šteti kojim se potvrđuje nastanak događaja.
1.5 Odmeravanje zaliha u veleprodaji – jednoobrazna politika
Pitanje: Da li u istoj firmi koja ima više veleprodajnih magacina roba na zalihama može da se vodi po različitim cenama u različitim magacinima?
Odgovor: Načina vođenja robe u prometu na veliko, odnosno način odmeravanja zaliha uređuje se računovodstvenim politikama.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-246/2017-16 od 20. 4. 2017, koje se odnosi na izbor metode za obračun izlaza zaliha, shodno može da se primeni i pri rešavanju nedoumice iz pitanja:
„Izbor vrednosti po kojoj se zalihe robe vode u računovodstvu uređuje se internim aktom pravnog lica kojim se detaljnije uređuju računovodstvene politike. Uz finansijske izveštaje obelodanjuju se Napomene, u okviru kojih pravna lica navode informacije o usvojenim računovodstvenim politikama i usvojenim principima odmeravanja vrednosti zaliha.
Ovim putem ukazujemo na primenu MRS 2: Zalihe, kojim su detaljnije uređena pitanja načina računovodstvenog obuhvatanja zaliha. Paragrafom 25. MRS 2: Zalihe, navedeno je sledeće: ’Entitet koristi isti metod za sve zalihe koje su slične prirode ili koje entitet koristi u slične svrhe. Kada su u pitanju zalihe različite prirode ili upotrebe može da bude opravdana primena različitih metoda obračuna izlazne vrednosti zaliha.’ Dodatno ukazujemo na odredbe paragrafa 26. MRS 2: Zalihe, kojim je propisano da se, na primer, namena zaliha koje entitet koristi u jednom segmentu poslovanja može razlikovati od namene iste vrste zaliha u drugom segmentu poslovanja. Međutim, različitost geografskih lokacija zaliha (ili relevantnih poreskih propisa), samo po sebi, ne opravdava primenu različitih metoda obračuna izlaza zaliha.
Imajući u vidu navedeno, zahtevi MRS 2: Zalihe odnose se na obavezu primene iste metode koja se koristi za obračun izlaza sa zaliha, ukoliko u jednom pravnom licu postoje na dva ili više mesta (magacina, pogona i sl.) iste vrste zaliha, koje imaju istu namenu.
S tim u vezi, mišljenja smo da je neophodno da privredno društvo vrši obračun prosečne ponderisane cene za izlaz artikla sa zaliha na nivou svakog pojedinačnog objekta (magacina), odnosno da se u svakom od njih primenjuje jednoobrazna usvojena računovodstvena politika, kako bi se na realnoj osnovi i na transparentan način evidentirao izlaz artikla sa iste vrste zaliha.
Odgovor u vezi sa primenom propisa dajemo prema podacima iznetim u zahtevu. Napominjemo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RS”, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 95/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.”
1.6 Obaveza vođenja pomoćnih poslovnih knjiga
Pitanje: Postoji li u 2020. godini obaveza da se vodi robno knjigovodstvo?
Odgovor: U skladu sa članom 8. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasniku RS” br. 73/2019 – dalje: ZOR) pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, zatim uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, a uređuju i kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.
Članom 8. stav 2. propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik svojim opštim aktom kojim uređuje organizaciju računovodstva određuje i vrste i oblik pomoćnih knjiga koje vodi.
Dakle, svaki subjekt sam određuje vrstu i sadržinu pomoćnih knjiga koje vodi, odnosno sam odlučuje koje su mu pomoćne knjige neophodne.
Vrste poslovnih knjiga, propisane članom 12. ZOR-a, jednake su onima iz starog zakona:
– dnevnik,
– glavna knjiga,
– pomoćne knjige.
U skladu sa članom 12. stav 8. ZOR-a pomoćne knjige su analitičke evidencije i druge pomoćne knjige (dnevnik blagajne i druge pomoćne knjige). Pravna lica, odnosno preduzetnici analitičke evidencije mogu da vode odvojeno za različite vrste sredstava i obaveza: nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, obaveze iz poslovanja, obaveze po kreditima i druge stavke koje se odnose na bilansne pozicije.
Napominjemo i da je Ministarstvo finansija objavilo Mišljenje br. 011-00-00128/2019-16 od 1. 4. 2019. o obaveznom vođenju robno-materijalnog knjigovodstva za sve obveznike koji primenjuju Zakon o računovodstvu, pozivajući se na član 11. stav 8. starog zakona, koji više nije na snazi.
Dakle, od 2020. godine pravna lica, odnosno preduzetnici (bez obzira na to da li se bave trgovinom na veliko ili trgovinom na malo) svojim internim aktom mogu da se opredele da li će voditi robno knjigovodstvo.
1.7 Potpis kupca na otpremnici
Pitanje: Kada našim komitentima pošaljemo robu nekom od brzih pošta, od istih dobijemo potvrdu o prijemu/preuzimanju paketa (paketsku sprovodnicu, „slip”). Da li smo u obavezi da od naših komitenata tražimo potvrdu o prijemu robe, tj. da li naši komitenti imaju obavezu da nam vrate overen drugi primerak naše otpremnice – fakture?
Odgovor: U skladu sa članom 12. Pravilnika o evidenciji prometa („Sl. glasnik RS”, br. 99/2015 i 44/2018) evidentiranje u Knjizi evidencije vrši se na osnovu verodostojnih isprava (faktura, carinska isprava, dostavnica, otpremnica, faktura-otpremnica, interna prenosnica, prijemnica, dnevni izveštaj fiskalne kase, odnosno fiskalni dokument, zapisnik, popisna lista, revers, isprava o otkupu, potvrda i dr).
Istim članom propisano je i da isprave koje prate robu sadrže sledeće podatke:
- broj i datum isprave,
- poslovno ime, adresu i PIB isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima),
- mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje,
- ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca, primaoca i prevoznika,
- naziv robe i količinu.
Dakle, prema ovom pravilniku, dokument koji prati robu treba da sadrži ime, prezime i potpis odgovornog lica isporučioca (prodavca) i primaoca (kupca). S druge strane, članom 29. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, br. 52/2019), stavom 2. nije propisano da isprava koja prati robu u prevozu mora da sadrži potpis odgovornog lica primaoca robe (ali mora da sadrži potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika).
S obzirom na to da novi pravilnik o evidenciji prometa još uvek nije usvojen, na snazi je stari pravilnik, koji se primenjuje „osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom” (član 71. Zakona o trgovini).
1.8 Knjiženje lične zarade preduzetnika
Pitanje: Kako se knjizi lična zarada preduzetnika?
Odgovor: Lična zarada preduzetnika knjiži se tako da:
– duguje: 520 – Troškovi zarada i naknada zarada (bruto), a
– potražuje: 450 – Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju,
451 – Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog i
452 – Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog.
1.9 Popravka štete na vozilu – trošak perioda ili naknadno ulaganje u vozilo
Pitanja: Šteta na kombiju nastala je u udesu, krivicom našeg vozača. Stigao je račun za popravku, pa smo u dilemi kako da proknjižimo ovaj račun. S jedne strane kombi je vraćen u prvobitno stanje, a s druge strane sva ta naknadna ulaganja, kao što su troškovi popravke, uključujući i sitne rezervne delove, uvek predstavljaju mogućnost da je navedenim ulaganjem sredstvu možda i produžen vek korišćenja (mada se radi o novom kombiju).
Odgovor: Prema našem mišljenju potrebno je sagledati ukupnu vrednost popravke vozila. Takođe, s obzirom na to da je vozilo vraćeno u upotrebno stanje (što nije bilo ili je bilo ograničeno nakon udesa), smatramo da se radi o naknadnom ulaganju u sredstvo (povećanje vrednosti vozila), a ne o svakodnevnom tekućem održavanju vozila. Naravno, pretpostavili smo da je ukupna vrednost ulaganja viša od praga materijalnosti koji ste utvrdili računovodstvenim politikama za priznavanje osnovnih sredstava, a svakako će se koristiti u periodu dužem od godinu dana.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 023-02-00029/2009-16 od 19. 3. 2009. godine:
„U skladu sa MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema, ulaganja koja se vrše u nekretnine, postrojenja i opremu nakon početnog priznavanja označavaju se kao naknadna ulaganja. Prema opštem principu priznavanja u skladu sa paragrafom 7 MRS 16 nabavna vrednost / cena koštanja neke nekretnine, postrojenja i opreme priznaje se kao sredstvo ako i samo ako: (a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prelivati u entitet; i (b) ako se nabavna vrednost / cena koštanja tog sredstva može pouzdano odmeriti. U skladu sa paragrafom 12 MRS 16, a prema principu priznavanja iz paragrafa 7, entitet ne priznaje u knjigovodstvenu vrednost nekretnine, postrojenja i opreme troškove svakodnevnog održavanja te stavke. Ovi troškovi treba da se priznaju u okviru dobitaka ili gubitaka za period u kom nastanu.
Imajući u vidu navedeno, prema mišljenju Ministarstva finansija naknadna ulaganja u stavku nekretnina, postrojenja i opreme treba uključiti u knjigovodstvenu vrednost, ako i samo ako: (a) je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prelivati u entitet; i (b) nabavna vrednost / cena koštanja tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Prema tome, računovodstveni tretman naknadnih ulaganja, nezavisno od toga da li se izdaci sastoje od značajnih rezervnih delova ili druge vrste ulaganja, uvek zavisi od procene rukovodstva da li je verovatno da će za pravno lice postojati buduće ekonomske koristi od naknadnih ulaganja, pri čemu se troškovi svakodnevnog tekućeg održavanja uvek priznaju kao rashod perioda.”
1.10 Obaveza ispravke vrednosti potraživanja
Pitanje: Kupac duguje već dve godine određeni iznos i u tom periodu nije bilo nikakvih uplata. Pretpostavka je da će platiti u 2020. godini. Da li sa konta 204 treba prebaciti potraživanja na konto 209 – Ispravka vrednosti potraživanja ili nije greška da i dalje ostanu na kontu 204?
Odgovor: Ispravka vrednosti potraživanja utvrđuje se kada postoji objektivan dokaz da pravno lice neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Umanjenje iznosa potraživanja i otpis potraživanja zasnivaju se na proceni koja se vrši na osnovu svih postojećih okolnosti koje mogu da utiču na naplativost, odnosno mogućnost naplate potraživanja, uzimajući u obzir principe i pravila procenjivanja utvrđene računovodstvenim politikama pravnog lica. Jedan od najčešćih indikatora verovatne nenaplativosti potraživanja jeste kašnjenje kupca pri izmirivanju svoje obaveze.
U skladu sa članom 21. Pravilnika za mikro i druga pravna lica kratkoročna potraživanja procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj indirektno za procenjeni iznos verovatne nenaplativosti potraživanja, a direktno ako je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana.
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju, potraživanje koje već dve godine nije naplaćeno (dospelo je toliko) treba u najmanju ruku ispraviti (indirektni otpis). Nastupanjem zastare ovog potraživanja svakako ćete biti u obavezi da ga direktno otpišete u skladu sa navedenim članom Pravilnika.
Detaljno o ispravci i otpisu potraživanja pisali smo u broju 12/2019, str. 104.
2 Devizno poslovanje
2.1 Izveštavanje NBS
Pitanje: Osnivač privrednog društva je nerezident. Da li imamo obavezu podnošenja izveštaja na obrascu DI-1 NBS iako nema nikakvih promena na kapitalu i osnivač nije vršio nikakva naknadna ulaganja još od 2012. godine?
Odgovor: Izveštavanje o poslovanju sa inostranstvom predstavlja kontinuiranu obavezu, koja se periodično izvršava. Obaveza izveštavanja o SDI nerezidenata u zemlji i SDI rezidenata u inostranstvu postoji ne samo u vezi sa transakcijama koje su izvršene u izveštajnom periodu već i u vezi sa STANJEM DI, koje može da bude nepromenjeno u periodu.
2.2 Kompenzacija sa inodobavljačem
Pitanje: Privredno društvo i za kupca i za dobavljača ima istu inostranu firmu. Da li postoji mogućnost kompenzacije i na koji način?
Odgovor: Kompenzacija, odnosno poslovi prebijanja novčanih dugovanja i potraživanja koji se obavljaju između rezidenta i nerezidenata po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa rezidenta i kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama uređeni su Zakonom o deviznom poslovanju.
Članom 6. stav 1. Zakona propisano je da rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu da izvrše prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima, dok je stavom 2. istog člana predviđeno da Vlada propisuje način obavljanja ovih poslova, na osnovu čega je doneta Uredba o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga. Tom uredbom propisan je način na koji rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik mogu da prebiju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga.
Predmet prebijanja je, u smislu člana 2. ove uredbe, svako postojeće, određeno, celo ili delimično dospelo novčano dugovanje i potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koje se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima iz člana 2. tačka 21) Zakona, a nastalo je po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga.
Shodno odredbama čl. 3–8. Uredbe, prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata može biti:
1) bilateralno – između rezidenta i nerezidenta koji su međusobno realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga;
2) intrakorporativno – između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije, preko jednog društva – rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne korporacije, a obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva, kao i na osnovu ustanovljenih intrakorporativnih procedura za navedeni način izmirenja međusobnih obaveza;
3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora – između rezidenta i nerezidenata koji spoljnotrgovinski promet usluga obavljaju na osnovu međunarodnog ugovora ili na osnovu članstva u međunarodnoj asocijaciji, ukoliko je navedeni način izmirenja međusobnih obaveza predviđen tim međunarodnim ugovorom ili pravilima međunarodne asocijacije čiji je rezident član.
U skladu sa članom 6. Uredbe bilateralno prebijanje vrši se između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga na osnovu sporazuma potpisanog od strane oba učesnika u prebijanju ili izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.
Datum bilateralnog prebijanja, u smislu ove uredbe, može biti:
1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza, s tim što isti ne može biti određen vremenski ranije od dana potpisivanja sporazuma, a ako to ne učine, datum potpisivanja sporazuma;
2) dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti na takav način izmirenja obaveza.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00426/2016-16 od 25. 4. 2016. godine:
„U vezi s pomenutim, mišljenje Ministarstva finansija je da predmet prebijanja mogu biti samo ona dugovanja i potraživanja koja su nastala po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga koji je realizovan između rezidenta i nerezidenta koji su učesnici u poslu bilateralnog prebijanja, kako je to propisano odredbama prethodno navedenih članova Uredbe, ali ne i potraživanja i dugovanja koja su stečena po osnovu posla prenosa dugovanja i potraživanja, tj. koja nisu nastala po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga realizovanog između rezidenta i nerezidenta.”
2.3 Primena deviznog kursa za evidentiranje obaveze prema dobavljaču
Pitanje: Privredno društvo ocarinilo je robu na dan 4. 2. 2020. Koji kurs treba primeniti na knjiženje fakture inodobavljača i svih zavisnih troškova koji su ušli u carinski obračun – carinski kurs ili srednji kurs NBS?
Odgovor: Članom 41. Zakona o deviznom poslovanju propisano je da se zvanični srednji kurs dinara formira na način utvrđen propisom Narodne banke Srbije. Za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanični srednji kurs dinara. Za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom koji uređuje carine. Dakle, carinski kurs nije od uticaja na knjigovodstveno evidentiranje poslovnih promena jer se iste shodno navedenim odredbama evidentiraju primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara. Naime, za potrebe izrade uvozne kalkulacije vrednost iskazana u stranoj valuti množi se sa zvaničnim srednjim kursom dinara na dan knjiženja.
3 Preduzetnici
3.1 Šlep-služba
Pitanje: Vodim knjige preduzetniku u delatnosti servisa vozila i trgovine, koji hoće da kupi šleper i da počne da se bavi i šlep-službom. Da li treba dodatno da registruje delatnost u APR-u ili da prijavi poslovnu jedinicu, ili treba u nazivu firme da se doda i šlep-služba? Koji su uslovi za obavljanje te delatnosti?
Odgovor: Preduzetnik donosi odluku o otpočinjanju obavljanja navedene delatnosti. Ona se ne upisuje u APR jer se u APR upisuje samo pretežna delatnost.
Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 54/2010) pod šifrom 49.41 predviđena je delatnost drumskog prevoza tereta koja obuhvata i prevoz automobila. Za obavljanje ove delatnosti neophodno je da se ispune uslovi predviđeni Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju (Zakon) koji se odnose na registraciju delatnosti, opremljenost vozilima i dr., jer se u konkretnom slučaju radi o javnom prevozu tereta (stvari).
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja rešenjem odlučuje o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom za otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza stvari. Rešenje se donosi po zahtevu prevoznika uz koji se prilaže dokumentacija propisana Zakonom (član 42. Zakona). Rok za donošenje rešenja je trideset dana od dana podnošenja zahteva. Obaveza prevoznika koji otpočne sa obavljanjem javnog prevoza stvari jeste da navedenom ministarstvu u određenom roku prijavi svaku promenu podataka na osnovu kojih je utvrđeno da ispunjava uslove za otpočinjanje prevoza, posle koje se donosi novo rešenje o ispunjenosti propisanih uslova.
Za obavljanje delatnosti iznajmljivanja priključnih vozila (prikolica), koje je prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti obuhvaćeno pod šifrom 77.12, važi opšti pravni režim, odnosno pravila utvrđena zakonima kojima su uređena privredna društva, obligacioni odnosi i drugim koji se odnose na poslovanje privrednih subjekata.
3.2 Fizičko lice – obveznik PDV-a
Pitanje: Da li je fizičko lice u sistemu PDV-a (investitor koji je obavezno osiguran po osnovu zaposlenja) u obavezi da na neki način vrši obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje?
Odgovor: Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, pored registrovanih preduzetnika, jeste i svako drugo fizičko lice koje je obveznik PDV-a u skladu sa Zakonom o PDV-u. Ova fizička lica imaju status preduzetnika u poreskom smislu, što znači da imaju sva prava i obaveze koje su propisane za preduzetnike, tj. obveznike poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Sticanje statusa obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti podrazumeva i obavezu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Naime, prema definiciji iz člana 6. stav 1. tačka 14) Zakona o doprinosima, preduzetnik je osiguranik – fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, po osnovu koje plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti. Fizičko lice – obveznik PDV-a koje je istovremeno u radnom odnosu, po osnovu obavljanja neregistrovane delatnosti obveznik je samo doprinosa za PIO jer se preostala dva doprinosa plaćaju po osnovu radnog odnosa.
3.3 Nosilac poljoprivrednog gazdinstva – preduzetnik poljoprivrednik
Pitanje: Da li nosilac poljoprivrednog gazdinstva koji je zaposlen u drugoj firmi može da bude prijavljen na isplatu lične zarade u gazdinstvu? Koji su mu pripadajući doprinosi i koja bi šifra vrste prihoda odgovarala ?
Odgovor: Poljoprivredno gazdinstvo, kao takvo, nije privredni subjekt, odnosno nije nosilac prava i obaveza u pravnom prometu. Ono je samo vid organizovanja poljoprivredne proizvodnje, dok su nosioci prava i obaveza pravna ili fizička lica koja tu delatnost obavljaju u okviru poljoprivrednog gazdinstva kao proizvodne jedinice, odnosno načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje. S obzirom na to da poljoprivredno gazdinstvo nije privredni subjekt, ne upisuje se u Registar privrednih subjekata i ne dodeljuje mu se ni PIB ni matični broj. U Registar privrednih subjekata upisuju se ona pravna i fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost u okviru poljoprivrednog gazdinstva, za koja je Zakonom propisano da se registruju u odgovarajućem registru privrednih subjekata (pravna lica i preduzetnici) ili drugom odgovarajućem registru (zadruge, ustanove i sl.), dok fizičko lice – poljoprivrednik nema zakonsku obavezu upisa u Registar.
Fizičko lice – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar obveznik je poreza na prihod od samostalne delatnosti i ima status preduzetnika poljoprivrednika u smislu Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) u sledećim slučajevima:
1) ako postane obveznik poreza na dodatu vrednost,
2) ako se opredeli da vodi poslovne knjige.
U skladu sa članom 38. Zakona o PDV-u, poljoprivrednik postaje obveznik poreza na dodatu vrednost ako je u prethodnih dvanaest meseci ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, kada je dužan da najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Poljoprivrednik koji se opredeli da postane obveznik poreza na dodatu vrednost takođe podnosi evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. Fizičko lice poljoprivrednik – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na dan upisa u evidenciju PDV obveznika stiče status preduzetnika poljoprivrednika i dužno je da od tog dana vodi poslovne knjige.
Poljoprivrednici – nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji nisu obveznici PDV-a nisu dužni da vode poslovne knjige, ali mogu da se opredele za vođenje poslovnih knjiga. Poljoprivrednik – nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se opredelio da vodi poslovne knjige dobija status preduzetnika poljoprivrednika u smislu ZPDG-a i postaje obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti. Dakle, obavezu vođenja poslovnih knjiga imaju samo poljoprivrednici koji su obveznici PDV-a, dok ostali mogu da se odluče da vode poslovne knjige i postanu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti. Takođe, poljoprivrednici – nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji su stekli status poljoprivrednika preduzetnika i postali obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti, porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju prema stvarno ostvarenom prihodu i ne mogu biti paušalno oporezovani.
Od 1. 1. 2019. godine obveznici – preduzetnici poljoprivrednici nemaju mogućnost izbora da li će poslovne knjige da vode po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva – poslovne knjige vode isključivo po sistemu prostog knjigovodstva.
U skladu sa članom 33a Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnik poljoprivrednik može da se opredeli za isplatu lične zarade.
Preduzetnici koji su u radnom odnosu kod drugog poslodavca iz lične zarade plaćaju samo porez i PIO doprinos, dok doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti ne plaćaju po osnovu lične zarade.
Šifra OVP je 107 – Lična zarada preduzetnika poljoprivrednika iz člana 32. stav 3. Zakona.
3.4 Prestanak obavljanja delatnosti nakon prekida
Pitanje: Obveznik je u septembru 2019. god. privremeno zatvoren, pri čemu su predati prijava PPDG 1S i poreski bilans. U novembru 2019. god. obveznik je konačno zatvoren i izbrisan iz APR-a. Da li, kada APR-u predamo završni račun u roku od šezdeset dana, istovremeno šaljemo i Poreskoj upravi poresku prijavu na obrascu PPDG 1S i poreski bilans po završnom računu pri konačnom zatvaranju?
Odgovor: Članom 94. stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana preduzetnik koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti dužan je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od trideset dana od dana prestanka, odnosno prekida obavljanja delatnosti, za period od početka poreskog perioda do dana prestanka, odnosno prekida obavljanja samostalne delatnosti.
Prilikom podnošenja poreske prijave pri prekidu obavljanja delatnosti istu ste podneli kao konačnu prijavu, tako da ponovno predavanje poreske prijave (kao ponovljene konačne) nije potrebno niti moguće. U APR-u predajete vanredni finansijski izveštaj u roku koji ste naveli u pitanju.
3.5 Subjektivitet preduzetnika
Pitanje: Da li fizičko lice – investitor, obveznik PDV-a, može da angažuje svoju preduzetničku radnju kao izvođača radova na predmetnoj zgradi? Kako sačiniti ugovor između njega kao fizičkog lica, investitora, i njega kao vlasnika preduzetničke radnje, izvođača radova?
Odgovor: Da bi ugovor bio zaključen potreban je subjektivitet dvaju strana, što se nikako ne može postići u slučaju kada se radi o istom licu.
Ministarstvo finansija objavilo je Mišljenje br. 430-00-00394/2014-04 od 12. 11. 2014. godine, u kojem se navodi sledeće: „Prema mišljenju Ministarstva privrede od 10. 11. 2014. godine, obavljanje privredne delatnosti u statusu preduzetnika znači da preduzetnik obavlja delatnost, a ne radnja. Radnja se u Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/11, 99/11 i 83/14 – dr. zakon) i ne pominje, a i po prethodnom Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, broj 125/04), koji je pominjao radnju, ona nije imala subjektivitet. Sve pravne poslove u obavljanju delatnosti preduzetnika preduzima preduzetnik u svoje ime. Preduzetnik stiče sva prava i obaveze povodom obavljanja delatnosti radi koje je formirao takvu „radnju”. U tom smislu takva „radnja” i ne može biti stranka u postupku (ne može biti ni tužilac ni tuženi). Kako radnja ne postoji kao subjekt u pravu, to nisu mogući nikakvi ugovori sa radnjom. Za zaključenje ugovora je, pre svega, potreban subjektivitet, koji se ovde pojavljuje u obliku ugovorne sposobnosti. Radnja nema ni subjektivitet ni ugovornu sposobnost, iako ima nekih obeležja koja stvaraju utisak kao da radnja postoji kao subjekt u pravu (poslovno ime, sedište, matični broj…). Međutim, sva ova obeležja su u stvari obeležja preduzetnika, a ne radnje. Poslovno ime je ime pod kojim preduzetnik obavlja delatnost. Sedište je mesto u kome preduzetnik obavlja delatnost, matični broj je broj pod kojim preduzetnik obavlja delatnost, itd. Zbog statusa ovakve „radnje”, kao organizacije bez pravnog subjektiviteta, preduzetnik može zaključiti ugovor sa nekim trećim, ali ne i sa takvom „radnjom” čiji je on osnivač. Čak i kada bi se zaključio takav ugovor, on ne bi imao nikakvog pravnog dejstva.”
3.6 Prelazak paušalca na vođenje knjiga – zatečeni novac na računu
Pitanje: Preduzetnik paušalac je 31. 12. 2019. izgubio pravo na paušalno oporezivanja prihoda od samostalne delatnosti. Od 2020. u obavezi je da vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Na tekućem računu 1. 1. 2020. ima sredstva koja želi da podigne i takvo dizanje posmatra kao lični izdatak (knjiženje na 723), s obzirom na to da je sredstva koja su se zatekla na računu 1. 1. 2020. ostvario kao paušalac. Da li može tako da postupi?
Odgovor: U slučaju kada je ranije stečen prihod već naplaćen i nalazi se na poslovnom računu preduzetnika u momentu otpočinjanja vođenja poslovnih knjiga, smatramo da taj prihod predstavlja poslovnu promenu koja se, saglasno zakonu, evidentira u poslovnim knjigama koje preduzetnik vodi (uzimajući u obzir da oporezivanje ne može da se vrši po istom osnovu dva puta). Dakle, sredstva na računu evidentirate kao početno stanje u poslovnim knjigama, pri čemu ona predstavljaju poslovnu imovinu preduzetnika koji vodi knjige. S obzirom na to, a u skladu sa članom 37b Zakona o porezu na dohodak građana, uzimanje iz poslovne imovine za privatne potrebe i ličnu potrošnju ima tretman poslovnog prihoda, a podizanje novca knjiži se preko računa 723.
Ovakav stav sadrži i Mišljenje Ministarstva finansija RS broj 413-00-481/2011-04 od 9. 12. 2011. godine:
„U momentu početka vođenja poslovnih knjiga ta novčana sredstva koja se nalaze na tekućem računu preduzetničke radnje evidentiraju se kao poslovna promena u poslovnim knjigama koje preduzetnik vodi saglasno Zakonu (a uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta).
[…]U slučaju kada preduzetnik koji (je izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost) vodi poslovne knjige, po osnovu određenih potraživanja koja su nastala i čija naplata je dospela u periodu kada je to potraživanje preduzetnika (evidentirano kao prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, na obrascu poslovne knjige KPO) bilo predmet oporezivanja na paušalno utvrđeni prihod, izvrši naplatu tog potraživanja u periodu kada je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti na stvarno ostvareni prihod (oporezivu dobit), taj prihod (ostvaren kad je preduzetniku prestalo pravo na paušalno oporezivanje) predstavlja poslovnu promenu koja se saglasno Zakonu evidentira u poslovnim knjigama koje preduzetnik vodi (a uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta).”
3.7 Prelazak paušalca na vođenje knjiga – naplata potraživanja
Pitanje: Preduzetnik je sa paušalnog statusa prešao na vođenje knjiga u 2019. god. U periodu od kada vodi knjige naplatio je fakturu od kupca izdatu u periodu dok je bio paušalac. Kako proknjižiti uplatu ?
Odgovor: Potraživanje koje je ostalo nenaplaćeno u periodu kada ste bili paušalno oporezovani neće uticati na prihod (povećanje) u periodu kada vodite poslovne knjige. Nenaplaćena potraživanja koja postoje u trenutku prelaska na vođenje knjiga evidentirate u početnom stanju kao potraživanja od kupaca, a zatvarate ih prilikom njihove naplate.
Povodom navedene situacije službeni stav zauzelo je i Ministarstvo finansija u Mišljenju broj 413-00-481/2011-04 od 9. 12. 2011. godine:
„U slučaju kada preduzetnik koji (je izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost) vodi poslovne knjige, po osnovu određenih potraživanja koja su nastala i čija naplata je dospela u periodu kada je to potraživanje preduzetnika (evidentirano kao prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, na obrascu poslovne knjige KPO) bilo predmet oporezivanja na paušalno utvrđeni prihod, izvrši naplatu tog potraživanja u periodu kada je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti na stvarno ostvareni prihod (oporezivu dobit), taj prihod (ostvaren kad je preduzetniku prestalo pravo na paušalno oporezivanje) predstavlja poslovnu promenu koja se saglasno Zakonu evidentira u poslovnim knjigama koje preduzetnik vodi (a uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta).”
3.8 Korišćenje stana i vozila u poslovne svrhe preduzetnika
Pitanje: Preduzetnik je kao sedište prijavio stan čiji je vlasnik i u kom stanuje, ali i obavlja delatnost. Da li svoj stambeni prostor može da koristi kao poslovni, a da ne pravi ugovor i plaća zakup na isti? Da li račune za infostan, struju i komunalije može da plaća sa poslovnog računa? Da li može da koristi sopstveni auto u službene svrhe i da plaća račune za gorivo, popravke, servise i registraciju sa poslovnog računa ili mora da napravi neki ugovor o zakupu (nije logično da pravi ugovor sa samim sobom)?
Odgovor: Preduzetnik, kao fizičko lice koje obavlja delatnost, ne može da sklapa ugovore sa samim sobom, odnosno takav ugovor bio bi ništavan.
Što se tiče korišćenja stana kao poslovnih prostorija, preduzetnik može da donese odluku da koristi određeni deo svog stana/kuće kao poslovni prostor. Potrebno je definisati tačno koliki prostor koristi da bi srazmerni deo režija (infostan, struja itd.) mogao da se prizna kao trošak poslovanja. U slučaju da celokupan iznos računa plaća sa poslovnog računa, deo koji se ne odnosi na prostor koji koristi za obavljanje delatnosti (nego za stanovanje) predstavlja uzimanje iz imovine za lične potrebe i treba ga knjižiti preko računa 723.
Što se tiče automobila, preduzetnik koji vozilo evidentira kao sredstvo u poslovnim knjigama troškove u vezi sa tim vozilom evidentira kao rashod poslovanja (jer vozilo koristi u poslovne svrhe) – gorivo, servis, registracija itd. Pored toga, ako vozilo nije uneseno kao osnovno sredstvo u poslovnu imovinu, preduzetnik mora da dokaže da su troškovi u vezi sa korišćenjem vozila nastali u poslovne svrhe, jer u suprotnom postoji rizik da poreski organ u postupku kontrole plaćanja okarakteriše kao uzimanje iz poslovne imovine. Pri tome mislimo na dokazivanje upotrebe vozila u poslovne svrhe i priznavanje nastalih troškova goriva.
Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu ima pravo na nadoknadu za korišćenje vozila u poslovne svrhe u skladu sa članom 18. stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana, koja je propisana članom 18. stav 1. tačka 5) istog zakona – do iznosa od 30% od cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 6.980 dinara mesečno. Ova naknada pokriva sve troškove upotrebe automobila, dakle njom su obuhvaćene i naknada za amortizaciju automobila, kao i za popravku i registraciju vozila. Drugim rečima, preduzetnik nema pravo da, pored naknade za korišćenje privatnog automobila u službene svrhe, isplati i troškove registracije i servisa. Ukoliko to učini, radi se o uzimanju iz poslovne imovine i evidentira se preko računa 723.
4 Udruženja
4.1 Knjiženje prihoda ostvarenih na tržištu
Pitanje: Udruženje građana – sportski klub organizuje letnji kamp za decu i odrasle. Uplate za letnji kamp na tekući račun kluba uplaćuju fizička lica i druga pravna lica. Kako knjižiti te uplate? Klub u ime i za račun svih učesnika plaća smeštaj i sve vezano za organizaciju letnjeg kampa. Kako knjižiti sve troškove (smeštaj, pansion, zakup sale)? Kako knjižiti članarine koje uplaćuju članovi kluba?
Odgovor: Udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima:
- da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima;
- da je delatnost predviđena statutom;
- da je delatnost manjeg obima, odnosno da se obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja.
Prilikom evidentiranja potrebno je primeniti račune propisane Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za druga pravna lica.
U opisanom slučaju udruženje ostvaruje prihode od usluga na tržištu, što evidentira na računu 603 – Prihodi od pružanja usluga. Rashode koji su nastali u cilju pružanja usluga na tržištu evidentira prema prirodnim vrstama.
Obaveštenje članovima o plaćanju članarine treba da knjiži stavom 223 – Potraživanja za članarine i članske doprinose / 630 – Prihodi od članarina, a zatim da uplatom zatvori potraživanje 241/223. Pri tome treba voditi računa o pravilu vremenskog razgraničavanja prihoda. Deo članarine koja je naplaćena, a odnosi se na naredni period treba priznati na računu 491.
4.2 Udruženje kao posrednik u turizmu
Pitanje: Da li udruženje registrovano pod šifrom delatnosti 94.99 može da se bavi izdavanjem određenih apartmana na Kopaoniku. Udruženje bi bilo posrednik između vlasnika – fizičkih lica i potencijalnih gostiju. Da li ono mora da bude član Jute?
Odgovor: Zakonom o udruženjima propisano je da Registar udruženja vodi Agencija za privredne registre. U Registar se, između ostalog, upisuju: naziv i skraćeni naziv udruženja, sedište i adresa udruženja, oblast ostvarivanja ciljeva udruženja, kao i privredne i druge delatnosti koje udruženje neposredno obavlja.
Kada je reč o obavljanju privredne delatnosti od strane udruženja, ukazujemo na član 12. Zakona, shodno kojem se način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, uključujući i odredbe o privrednoj ili drugoj delatnosti kojom se stiče dobit ako je udruženje obavlja, uređuju statutom udruženja.
Prema članu 37. Zakona, udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod sledećim uslovima:
1) da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima;
2) da je delatnost predviđena statutom;
3) da je delatnost manjeg obima, odnosno da se obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja.
Privredna ili druga delatnost kojom se stiče dobit upisuje se u Registar privrednih subjekata i obavlja se u skladu sa propisima kojima je uređena oblast u koju spadaju aktivnosti koje se obavljaju. Udruženje može da otpočne sa neposrednim obavljanjem privrednih delatnosti tek nakon upisa privredne delatnosti u Registar. Udruženje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivačima, članovima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.
Obavljanje privredne delatnosti u obimu koji prevazilazi potrebe osnivanja i rada udruženja sankcionisano je prekršajno. Naime, članom 73. Zakona propisana je novčana kazna za udruženje u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara i od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u udruženju, ako udruženje obavlja privrednu ili drugu delatnost u većem obimu, odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja (član 37. stav 2. tačka 3).
Ostaje da ukažemo i na to da je udruženje Zakonom definisano kao dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa.
Što se tiče posredovanja u turizmu, u skladu sa članom 80. Zakona o turizmu, pre otpočinjanja obavljanja delatnosti posrednik je dužan da se registruje u Registru turizma. Posredovanje u prometu usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima spada u domen turističkih agencija u skladu sa članom 52. Zakona o turizmu, pa je potrebno shodno primeniti odredbe pomenutog zakona u vezi sa uslovima za poslovanje.
5 Ostale oblasti
5.1 Odobravanje pozajmice privrednom društvu
Pitanje: Da li fizičko lice koje nije vlasnik može da dâ pozajmicu preduzeću?
Odgovor: Zajam privrednom društvu može biti dat kako od strane samih članova društva tako i od strane trećih lica, dakle lica koja su izvan društva. Kada kažemo lica, mislimo i na pravna i na fizička lica. Ne postoje prepreke za davanje zajma u pogledu lica koja mogu da budu zajmodavac.
Kreditnim poslovima mogu se baviti samo banke, dok ugovor o zajmu mogu da zaključuju međusobno sva fizička i pravna lica (osim onih kojima je u određenim slučajevima to zakonom zabranjeno, kao što je na primer slučaj sa osiguravajućim društvima – član 33. stav 5. Zakona o osiguranju). Predmet ugovora o zajmu mogu biti novac i druge zamenjive stvari, a u ugovoru o kreditu samo novac. Kamata je u ugovoru o kreditu bitan elemenat, dok u ugovoru o zajmu može da se ugovori.
Zakon o obligacionim odnosima u članovima 557–565 reguliše ugovor o pozajmici. Ugovorom o pozajmici (zajmu) obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno stvari iste vrste i istog kvaliteta. Ovo znači da su predmet pozajmice stvari određene po rodu tzv. generičke stvari, a ne individualno određene nezamenljive stvari.
Osnovna obaveza zajmodavca je predaja stvari zajmoprimcu u ugovoreno vreme, a ako nije ugovoren rok, onda u vreme kada zajmoprimac to zatraži. Osnovna obaveza zajmoprimca bilo bi vraćanje stvari zajmodavcu u ugovoreno vreme.
Ovo znači da ugovor o pozajmici može biti i dobročin, a ne teretan pravni posao, ako stranke ne ugovore kamatu. Ugovorom o pozajmici najčešće se kao obaveza zajmoprimca ugovara da, pored glavnice pozajmljenog novca, vrati i kamatu, a u ugovorima u privredi pretpostavlja se da je i kamata ugovorena čak i kada ne stoji u ugovoru. Što se tiče visine dozvoljene ugovorene kamate odredbe, navedeno reguliše Zakon o obligacionim odnosima u članovima 399–402.
5.2 Plaćanje poreza i doprinosa u slučaju blokade društva
Pitanje: Naš klijent je u prošloj godini više meseci bio u blokadi. Njegova supruga je kod njega radila po ugovoru o dopunskom radu, po osnovu kog je podneta PPP-PD prijava dopunskog rada, ali su zbog blokade računa porez i doprinosi uplaćeni putem uplatnice, tj. gotovinski je plaćena obaveza sa pozivom na BOP iz Obaveštenja o podnetoj PPP-PD prijavi. Kako da proknjižimo ovo plaćanje?
Odgovor: Privrednim društvima i preduzetnicima zabranjeno je da potpisuju ugovore o asignaciji, cesiji, pristupanju dugu i preuzimanju duga ili ugovor o prebijanju – kompenzaciji kada im je tekući račun u blokadi radi izvršenja prinudne naplate. Ova zabrana regulisana je članom 5. stav 2. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS” br. 68/2015). U slučaju kršenja ove odredbe Zakona propisane su veoma visoke novčane kazne za pravna lica od 50.000 do 2.000.000 dinara, dok su za preduzetnike kazne niže i kreću se u rasponu od 10.000 do 500.000 dinara.
Pored Zakona o obavljanju plaćanja, ovu poslovnu aktivnost uređuju još i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji – ZPPPA. Ipak, ZPPPA propisuje izuzetak kojim se dozvoljava isplata poreza i doprinosa kada je tekući račun u blokadi (član 19. stav 3. ZPPPA-a): „Poreski obveznici – pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost, čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu, mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.”
Ovim članovima ZPPPA dozvoljeno je privrednim subjektima čiji su poslovni računi blokirani, a za koje je Poreska uprava izdala rešenje o privremenoj meri, da isplaćuju zarade, naknade troškova i druga primanja zaposlenih putem asignacije i cesije.
Obrazac PPP-PD podnosi Poreskoj upravi i potpisuje podnosilac obrasca – blokirani privredni subjekt. Ovaj obrazac, kao i svi drugi, dostavlja se PU elektronskim putem. Nakon kontrole o ispravnosti podnetog obrasca PU prihvata dokument, a da je dokument u redu potvrđuje dodeljivanjem BOP broja.
Poslovna banka dozvoljava plaćanje zarade i poreza i doprinosa privrednom subjektu koji je u blokadi na osnovu člana 30a ZPPPA, pod uslovom da nalog za prenos sadrži broj odobrenja – BOP.
Plaćanje zarade/naknade asignacijom vrši se tako što lice koje je ugovorom o asignaciji preuzelo obavezu da će umesto blokiranog privrednog subjekta da plati zaradu/naknadu i poreze i doprinose svojoj poslovnoj banci dostavlja poseban nalog za prenos sredstava. Nalog za plaćanje popunjava firma koja plaća, pa navodi svoje podatke kao isplatilac, a potpisuje ga odgovorno lice tog privrednog subjekta.
Obračunatu naknadu sa pripadajućim porezom i doprinosima knjižite kao i inače stavom 525/465; 489. Isplatu knjižite stavom 465; 489/4 (obaveza prema licu koje je uplatilo), a ako od lica koje je uplatilo porez i doprinose imate potraživanje (po nekom drugom osnovu) 465; 489/204.
5.3 Solidarna odgovornost fizičkog i pravnog lica za obaveze preduzetnika
Pitanje: Zanatska radnja bila je žirant 2007. godine za uzeti kredit nekom drugom pravnom licu. Žirant je sada preregistrovan u DOO. U međuvremenu korisnik kredita nije isplaćivao rate na vreme. Da li žirant, s obzirom na to da je preregistrovao firmu u DOO, odgovara i dalje celokupnom svojom imovinom za uzeti kredit drugog pravnog lica ili banka svoj dug može da naplati samo preko osnivačkog uloga?
Odgovor: U skladu sa odredbom člana 92. stav 3. Zakona o privrednim društvima, nakon gubitka svojstva preduzetnika to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.
Imajući u vidu navedeno, Zakon reguliše dva važna pravna pitanja:
1) preuzimanje prava i obaveza preduzetnika od strane privrednog društva i
2) uvođenje solidarne odgovornosti fizičkog lica za obaveze preduzetnika i nakon brisanja.
Osnovni nedostatak obavljanja delatnosti u formi preduzetnika jeste to što fizičko lice koje je registrovalo delatnost odgovara za obaveze koje nastanu iz poslovanja svojom celokupnom ličnom imovinom. Za razliku od preduzetnika, kod pravnih lica najčešće se za obaveze odgovara do visine uloga. Upravo zbog toga je, u slučaju nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u formi privrednog društva, vrlo osetljivo pitanje odgovornosti za obaveze koje su nastale iz vremena obavljanja delatnosti u formi preduzetnika. Zbog toga Zakon predviđa jedan vid solidarne odgovornosti fizičkog i pravnog lica za obaveze preduzetnika koji prestaje da postoji, čime je položaj poverilaca preduzetnika obezbeđen. Naime, za obaveze preduzetnika koje su nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja privrednog društva, odnosno do brisanja preduzetnika odgovara:
1) novoosnovano pravno lice koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika (do visine uloženog kapitala, odnosno imovine),
2) fizičko lice, nekadašnji preduzetnik, a sada osnivač privrednog društva (celokupnom svojom imovinom).
Komisiona prodaja
Pitanje: Klijent se bavi komisionom prodajom knjiga koje nabavlja od većeg broja komitenata. Potrebna su nam objašnjenja knjiženja vezanih za prijem komisione robe od komitenta i prodaju komisione robe pravnim i fizičkim licima.
Odgovor: Učesnici komisionog posla su:
– komitent – pravno lice koje daje robu drugom na komisionu prodaju i
– komisionar – pravno lice koje prima robu na komision i prodaje je krajnjim kupcima.
Sa računovodstvenog aspekta, komisionar kao prihod evidentira isključivo proviziju koju ostvaruje od komitenta, a ne ukupnu naknadu koju fakturiše kupcu. Takođe, komisionar robu vodi isključivo vanbilansno. Komitent vodi robu predatu u komision na računu 133 – Roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica, sve dok je komisionar ne proda, kada je razdužuje.
Članom 43. Zakona o PDV-u propisana je mogućnost da račun, odnosno tzv. dokument o obračunu, umesto obveznika koji je izvršio promet, izdaje primalac dobara i usluga. Upravo se dokument o obračunu najčešće sreće u komisionom poslu.
U dokumentu o obračunu za promet dobara i usluga koji je izvršio isporučilac (komitent) PDV obračunava primalac dobara i usluga (komisionar) koji sastavlja dokument o obračunu. Ovaj dokument sadrži sve uobičajene elemente iz člana 42. Zakona o PDV-u.
U dokumentu o obračunu izdavalac i primalac dokumenta su isto lice, a u njemu obavezno treba da se navedu podaci o komitentu. Takođe, preporučljivo je da se u dokument upiše napomena o tome da je izdat u skladu sa članom 43. Zakona o PDV-u.
Komisionar vodi robu u vanbilansnoj evidenciji. Prilikom izdavanja robe komisionaru komitent izdaje robno-materijalni dokument pomoću kog prenosi izdatu robu sa računa robe u magacinu na račun 133.
U slučaju izdavanja dokumenta o obračunu mogu da se primene pravila koja se odnose na izdavanje jednog računa za više sukcesivnih isporuka u jednom kalendarskom mesecu. Dakle, umesto izdavanja računa za svaki pojedinačni promet, postoji mogućnost (ne i obaveza) da se izda jedan račun za sve isporuke u kalendarskom mesecu ili nekom kraćem vremenskom periodu.
Naknadna nivelacija cena od strane komitenta utiče i na proviziju koju ostvaruje komisionar, jer se provizija najčešće određuje kao procenat od prodajne cene (bez PDV-a), pa u tom slučaju smanjenje cene (nivelacija) direktno utiče i na smanjenje provizije komisionara.
Primer: Komisiona prodaja knjiga
Pravno lice A – komitent i pravno lice B – komisionar zaključili su ugovor o komisionoj prodaji robe, prema kome A predaje deset knjiga na komisionu prodaju B. Prodajna cena knjige za krajnjeg kupca iznosi 500 dinara bez PDV-a, dok B ostvaruje naknadu (proviziju) od 10% cene bez PDV-a. Oba pravna lica su obveznici PDV-a.
Komisionar B prodao je sve knjige i sastavio obračun o prodatoj robi:
| Red. br. | Opis | Iznos |
| 1. | Vrednost prodate robe krajnjem kupcu | 6.000 |
| 2. | Poreska osnovica za promet komisionara | 5.000 |
| 3. | PDV po stopi od 20% (red. br. 2 × 20%) | 1.000 |
| 4. | Komisiona provizija (red. br. 2 × 10%) | 500 |
| 5. | Vrednost robe bez provizije – poreska vrednost za komitenta (red. br. 2 – red. br. 4) | 4.500 |
| 6. | Obračunati PDV na vrednost prodate robe za komitenta (red. br. 5 × 20%) | 900 |
| 7. | Obaveza prema komitentu (red. br. 5 + red. br. 6) | 5.400 |
Knjiženje kod komisionara:
| Red. br. | Konto | Opis | Dug. | Potr. |
| 1. | 882 | Roba uzeta u komision i konsignaciju | 5.000 | |
| 892 | Obaveza za robu uzetu u komision i konsignaciju | 5.000 | ||
| – za prijem robe od komitenta | ||||
| 2. | 204 | Kupci u zemlji | 6.000 | |
| 470 | Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) | 1.000 | ||
| 614 | Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu | 500 | ||
| 442 | Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje | 4.500 | ||
| – za evidentiranje prodate robe – knjiga | ||||
| 3. | 270 | Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) | 900 | |
| 442 | Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje | 900 | ||
| – za prethodni PDV po dokumentu o obračunu | ||||
| 4. | 892 | Obaveza za robu uzetu u komision i konsignaciju | 5.000 | |
| 882 | Roba uzeta u komision i konsignaciju | 5.000 | ||
| – za razduženje prodate robe primljene u komision | ||||
| 5. | 442 | Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje | 5.400 | |
| 241 | Tekući (poslovni) račun | 5.400 | ||
| – za uplatu komitentu | ||||
Analogno se knjiženje (pod rednim brojem 2) primenjuje i prilikom dnevnog knjiženja pazara, stavom:
| Dug. | Potr. |
| 243 – Blagajna | 442 – Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje |
| 476 – Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu prodaje za gotovinu | |
| 614 – Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu |
Radi pojednostavljenja, dnevni pazar može da se knjiži stavom 243 – Blagajna / 442 – Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje; 476 – Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu prodaje za gotovinu, a na kraju meseca (uz pretpostavku da komisionar radi zbirni dokument o obračunu jednom u mesecu) 442 – Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje / 614 – Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu, za iznos njegove provizije.
Na ostale aspekte poslovanja trgovca – komisionara primenjuju se opšta pravila.
Detaljno o računovodstvu u trgovini na malo pisali smo u broju 6/2019 „Poslovnog savetnika”, str. 7.
Troškovi izvršnog postupka i zaduženje dužnika
Pitanje: Potrebna nam je pomoć u vezi sa knjiženjem troškova izvršnog postupka pred sudom i javnim izvršiteljem, kao i naplaćenog potraživanja sa pripadajućom kamatom i troškovima postupka, i to u vezi sa:
- plaćanjem naknade za rad javnog izvršitelja po zaključku o predujmu i naknade privrednog suda na ime takse na predlog za izvršenje;
- plaćanjem naknada advokatu na ime sastavljanja predloga za izvršenje i pribavljanja klauzule pravosnažnosti.
Plenidbom sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika naplaćeno je celokupno potraživanje sa kamatom, naknadom za kašnjenje u skladu sa zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza, naknadom za advokata i naknadom privrednog suda. Preostalo je još da poverilac uplati naknadu izvršitelju za uspešno obavljen posao. S obzirom na to da je nastavljena saradnja sa izvršnim dužnikom, odlučeno je da se ne zahteva naknada troškova za rad izvršitelja od dužnika, pa nas interesuje da li u tom slučaju naknadu izvršitelja možemo da knjižimo kao trošak, odnosno da ne povećavamo potraživanje od kupca za taj iznos?
Odgovor: Predujam javnom izvršitelju knjižite stavom 154 – Plaćeni avansi za usluge u zemlji / 241 – Tekući (poslovni) računi.
Taksu plaćenu sudu za predlog na izvršenje knjižite stavom 559 – Ostali nematerijalni troškovi / 241 – Tekući (poslovni) računi.
Ako je naknada advokatu plaćena pre fakture za izvršen promet usluge, knjižite je stavom 154 – Plaćeni avansi za usluge u zemlji / 241 – Tekući (poslovni) računi. Ako je ista plaćena nakon što je advokat izdao račun, knjižite je stavovima 559 – Ostali nematerijalni troškovi / 435 – Dobavljači u zemlji i 435 – Dobavljači u zemlji / 241 – Tekući (poslovni) računi.
Nakon konačnog računa izvršitelja knjižite taj račun i zatvarate avansnu uplatu: 559 – Ostali nematerijalni troškovi / 435 – Dobavljači u zemlji i 435 – Dobavljači u zemlji / 154 – Plaćeni avansi za usluge u zemlji.
Zaduženje izvršnog dužnika za nastale troškove postupka knjižite stavom 204 – Kupci u zemlji / 679 – Ostali nepomenuti prihodi.
Naknadu izvršitelja za dobro izvršen posao knjižite stavom 559 – Ostali nematerijalni troškovi / 435 – Dobavljači u zemlji. Ako nećete teretiti izvršnog dužnika, taj rashod ostaje evidentiran na navedenom kontu.
Napominjemo da se troškovi izvršnog postupka priznaju kao rashod u poreskom bilansu izvršnom poveriocu.
Vanredni finansijski izveštaj u slučaju brisanja preduzetnika
Pitanje: Preduzetnička radnja je zatvorena 7. 10. 2019. godine, a zatim je predat PPDG-1S i poreski bilans u Poresku upravu. Da li postoji obaveza slanja završnog računa u APR? Ako postoji, kad je rok za predaju?
Odgovor: U skladu sa članom 2. tačka 11) Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018 – dalje: ZOR) vanredni finansijski izveštaj sastavlja se u slučajevima statusnih promena, otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad pravnim licem, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene, danu otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije. Vanredni finansijski izveštaj sastavlja se i u slučajevima brisanja ogranka stranog pravnog lica iz člana 4. stav 3. ovog zakona, odnosno preduzetnika iz tačke 3) ovog člana. Vanredni finansijski izveštaj obuhvata:
(1) Bilans stanja i
(2) Bilans uspeha.
Dakle, vanredni finansijski izveštaj dostavlja se APR-u za javno objavljivanje i u slučaju brisanja preduzetnika.
U skladu sa članom 33. stav 4. ZOR-a, pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji radi javnog objavljivanja u roku od šezdeset dana od dana na koji se ti izveštaji sastavljaju.
Dakle, preduzetnici koji su prestali sa obavljanjem delatnosti u toku 2019. godine (brisani iz registra) obavezni su da povodom tih promena sačine i objave vanredne finansijske izveštaje, ali ne sastavljaju godišnje finansijske izveštaje za 2019. godinu (kada je preduzetnik brisan i predat je vanredni finansijski izveštaj).
Fiskalne kase
Obavezni elementi fiskalnog isečka
Pitanje: Da li postoje i kolike su kaznene odredbe ako na fiskalnom isečku nije iskazan kusur?
Odgovor: U skladu sa članom 12. Zakona o fiskalnim kasama (dalje: Zakon) fiskalni isečak je fiskalni dokument u kome se evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima koje kupac dobara, odnosno korisnik usluga plaća gotovinom, čekom ili karticom.
Fiskalni isečak obavezno sadrži sledeće podatke:
1) naziv obveznika i naziv i adresu prodajnog mesta;
2) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika;
3) identifikacioni broj fiskalnog modula fiskalne kase;
4) naziv, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobara, odnosno usluga;
5) specifikaciju poreskih stopa;
6) iznos poreza po poreskim stopama;
7) ukupan iznos poreza;
8) vrednost prometa po poreskim stopama;
9) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu, sredstvo plaćanja (gotovina, ček, kartica), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga;
10) dan, mesec, godinu, sat i minut sačinjavanja fiskalnog isečka;
11) redni broj fiskalnog isečka;
12) fiskalni logo.
Dakle, iznos razlike za povraćaj kupcu predstavlja obavezan podatak na fiskalnom isečku.
Pored toga, članom 34. stav 1. Zakona propisano je da kontrolu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, kontrolu fiskalnih plombi i fiskalne kase vrši Poreska uprava.
Stavom 10. člana 34. dalje se propisuje da Poreska uprava u postupku kontrole iz stava 1. ovog člana utvrđuje da li obveznik preko fiskalizovane kase izdaje isečke trake koji imaju izgled fiskalnog isečka, kao i da li ti isečci sadrže sve propisane elemente, odnosno pogrešno unete elemente iz člana 12. stav 2. ovog zakona.
Članom 43. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice – obveznik ako „izdaje isečke trake koji imaju izgled fiskalnog isečka, a ti isečci ne sadrže sve propisane elemente, odnosno sadrže pogrešno unete elemente fiskalnog isečka.”
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.
Povraćaj više stavki kupcu
Pitanje: Da li se na obrascu NI stavke pišu pojedinačno ili mogu da se pišu i zbirno? Treba da se stornira fiskalni isečak na kom se nalazi više stavki, pri čemu se sve storniraju.
Odgovor: Članom 6. stav 2. Pravilnika o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja propisano je da se za svaki fiskalni isečak, odnosno fiskalni račun na osnovu kojeg se vrši ispravka evidentiranog prometa popunjava poseban obrazac NI, i to istog dana kada je dobro vraćeno ili na drugi način reklamirano. Na osnovu navedenog može da se zaključi da se svaki obrazac NI vezuje za fiskalni isečak, pa ako se vraća više stavki sa istog fiskalnog isečka, sve mogu da budu upisane na jedan NI obrazac.
Usluge pružene pravnom licu
Pitanje: Da li je turistička agencija u obavezi da izda i fiskalni račun uz fakturu drugom pravnom licu za prodaju aranžmana?
Odgovor:
U slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, u skladu sa članom 3. st. 1. i
2. Zakona o fiskalnim kasama, nastaje obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bez gotovinsko plaćanje). Prema ovim odredbama, lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evientiranje svakog pojedinačno ostvarenog promet preko fiskalne kase. Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkim licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
U ovakvim situacijama treba razgraničiti kada je usluga pružena fizičkom licu, a ne pravnom licu ili preduzetniku koji vrši plaćanje.
Usluga je pružena fizičkom licu onda kada to lice ima direktnu, neposrednu korist od pružene
usluge i kada je fizičko lice direktan konzument usluge. U slučaju turističkog aranžmana, korisnik usluge je svakako fizičko lice. Ovde pravno
lice nastupa samo kao platac usluge.
Dakle, turistička agencija je u obavezi da za predmetni aranžman izda fiskalni račun.
Preduzetnici
Prekid obavljanja delatnosti i raspolaganje novcem sa poslovnog računa
Pitanje: Preduzetnik paušalac prekida obavljanje delatnosti. Na računu je ostao novac koji nije podignut pre postupka stavljanja u mirovanje. Da li može da podigne novac sa računa dok je u mirovanju ili mora da aktivira radnju?
Odgovor: Preduzetnik koji je prekinuo obavljanje delatnosti nema pravo da obavlja delatnost, odnosno nema pravo da se pojavljuje na tržištu radi započinjanja novih poslova, a nema pravo ni da zaključuje ugovore kojima preuzima nove obaveze u nekom privrednopravnom odnosu. Takođe, nema pravo da vrši prodaju gotovih proizvoda koje eventualno ima na zalihama u trenutku prekida obavljanja delatnosti, odnosno da vrši usluge.
Račun preduzetnika ne gasi se automatski sa prekidom obavljanja delatnosti i preduzetnik može da plaća i da prima uplate po istom, ali je potrebno da vodi računa o kakvim plaćanjima se radi, odnosno iz kog i kakvog pravnog posla proističu.
Preduzetnik koji je prekinuo obavljanje delatnosti može da vrši i prima plaćanja ili druga davanja koja se odnose na obaveze koje su preuzete, odnosno prava koja su stečena u periodu dok je obavljao delatnost. Na primer, preduzetnik može da izvrši plaćanje dobavljaču za robu koju je kupio i preuzeo u periodu dok je obavljao delatnost, kao što može da primi i dugovani iznos novca, drugo davanje ili činidbu od svojih kupaca za robu ili uslugu koju je prodao i otpremio, odnosno izvršio u periodu dok je obavljao delatnost.
Takođe smo mišljenja da preduzetnik koji je prekinuo obavljanje delatnosti može da vrši plaćanja po ugovoru o kreditu koji je zaključen, kao i obaveze po istom preuzete u vreme dok je preduzetnik obavljao delatnost.
Imajući u vidu da se radi o prekidu, a ne o prestanku obavljanja delatnosti, dakle da postoji namera da se obavljanje delatnosti nastavi kad se za to steknu uslovi, smatramo da preduzetnik za vreme prekida obavljanja delatnosti može da vrši plaćanja fiksnih troškova, kao što su troškovi održavanja objekata, postrojenja i opreme, troškovi zakupa ili lizinga, troškovi poreskih obaveza koje ne zavise od rezultata poslovanja, kao što su komunalne takse, porez na imovinu i sl., zatim troškovi struje, vode, telefona i ostalih komunalija, odnosno ta plaćanja ne mogu se smatrati obavljanjem delatnosti.
Preduzimanje radnji i zaključivanje pravnih poslova čiji je cilj obezbeđenje uslova za nastavak obavljanja delatnosti, kao što su kupovina osnovnih sredstava, kupovina ili zakup poslovnog prostora u kom će nakon prekida nastaviti da obavlja delatnost, prema našem mišljenju takođe ne predstavlja obavljanje delatnosti. Na osnovu navedenog zaključujemo da, kada prekine obavljanje delatnosti, preduzetnik paušalac zapravo privremeno prestaje sa radom i u tom periodu ne vrši delatnost i ne može da izdaje fakture niti da slobodno upravlja novcem sa poslovnog računa, osim da prima uplate i vrši plaćanja koja su prethodno opisana. Osim toga, ne postoji ograničenje u vezi sa brojem prekida obavljanja delatnosti i ponovnog nastavljanja rada, što znači da preduzetnik to može da čini i više puta u toku godine.
Prekid obavljanja delatnosti zbog godišnjeg odmora
Pitanje: Da li postoji zakonska prepreka da preduzetnik ide na kolektivni godišnji odmor u trajanju od dva meseca, a da pritom ne defiskalizuje fiskalnu kasu i ne obustavlja delatnost u APR-u?
Odgovor: Zakon ne propisuje uslove pod kojima preduzetnik može da prekine obavljanje delatnosti. Prekid obavljanja delatnosti najčešće nastaje radi korišćenja godišnjeg odmora, bolovanja, odlaska u inostranstvo i u slučaju većih problema u poslovanju.
Prekid obavljanja delatnosti registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne može da se utvrđuje retroaktivno.
O (privremenom) prekidu obavljanja delatnosti preduzetnik donosi odluku, a prekid se zatim registruje u Agenciji za privredne registre, tako da je donošenje ove odluke prvi, a registracija u APR-u drugi korak ukoliko preduzetnik želi da prekine obavljanje delatnosti.
Odredbom člana 90. Zakona o privrednim društvima propisano je da je preduzetnik u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. Prekid obavljanja delatnosti registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne može da se utvrđuje retroaktivno. Dakle, u registracionoj prijavi upisuje se datum od kog će obavljanje delatnosti biti prekinuto, a kao najraniji može da se označi dan podnošenja registracione prijave. Datum do kog će obavljanje delatnosti biti prekinuto ne mora da bude naveden, odnosno može da bude označeno do ponovne prijave obavljanja delatnosti. U tom slučaju neophodno je da se, podnošenjem zasebne registracione prijave, prijavi i nastavak rada nakon privremenog prekida.
Zakon propisuje prekršaje preduzetnika pritom ne regulišući pitanje neispunjenja obaveze registracije privremenog prekida, odnosno u odredbi člana 588. Zakona o privrednim društvima ne spominje se prekršaj u vezi sa neprijavljivanjem privremenog prekida.
Shodno odredbi člana 13. Zakona o fiskalnim kasama preduzetnik je u obavezi da formira dnevni izveštaj jednom dnevno na kraju rada, gde se evidentiraju totali prometa dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka zabeleženih u operativnoj memoriji, sačinjenih od trenutka formiranja prethodnog dnevnog izveštaja. Ukoliko ne postupa u skladu sa navedenim, učiniće prekršaj iz člana 43. istog zakona. Međutim, registracijom privremenog prekida preduzetnik pravda period u kom ne štampa fiskalne račune i ne formira dnevni izveštaj.
Ostale oblasti
Kreditna nota od inodobavljača
Pitanje: Iz spoljnotrgovinskog poslovnog odnosa prodavac – nerezident i kupac – rezident proizlazi da je prodavac – nerezident izdao kreditnu notu kupcu – rezidentu po osnovu ugovora. Kupac – rezident već je izmirio/platio sve obaveze prema prodavcu – nerezidentu pre dobijanja kreditne note. Da li prodavac – nerezident po osnovu izdatih kreditnih nota ima obavezu da prenese/vrati sredstva rezidentu, pošto su sve obaveze rezidenta iz konkretnog ugovora izmirene, ili po osnovu tih kreditnih nota kupac – rezident može da zatvara druge obaveze prema tom prodavcu – nerezidentu po osnovu faktura iz drugog ugovora i da time umanji svoju obavezu po pomenutim fakturama?
Odgovor: Kontrola pripisa ili otpisa razlike na fakturisanu vrednost ne bazira se više (od 2016. godine) na nekadašnjoj obavezi rezidenata da u celosti izvrše naplatu sredstava ostvarenih izvozom robe ili usluga, odnosno na obavezi uvoza unapred plaćene robe ili usluga, već na proveri verodostojnosti i opravdanosti osnova ugovorenih ili odobrenih razlika, što se utvrđuje uvidom u dokumentaciju na osnovu koje je izvršen pripis ili otpis razlike u odnosu na fakturisanu vrednost. Kojom dokumentacijom će se nesumnjivo dokazati verodostojnost ili opravdanost razlika nastalih u poslovanju sa inostranstvom, zavisi od okolnosti konkretnog spoljnotrgovinskog posla tokom čije realizacije je došlo do nastanka te razlike.
Pored toga, knjižno odobrenje predstavlja knjigovodstveni dokument na osnovu kojeg se vrše ispravke iznosa, odnosno ono je osnov za knjiženje smanjenja iznosa prethodno već evidentirane obaveze. Knjižno pismo se uvek vezuje za tačno određeni promet odnosno posao (ugovor, fakturu).
Preknjižavanje eventualne pretplate koju kupac – rezident ima po osnovu jedne fakture na druge fakture/ugovore po našem mišljenju je moguće, uz dobijanje izjave o saglasnosti od dobavljača, u kojoj dobavljač daje saglasnost da se knjižnim odobrenjem zatvore otvorene obaveze po osnovu drugih faktura. Saglasnost dobavljača u ovom slučaju je računovodstvena isprava koja menja podatke iskazane na dokumentu knjižnog odobrenja (koje se poziva na tačno određene fakture), čime se zadovoljava član 8. Zakona o računovodstvu, prema kome računovodstvena isprava obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da iz nje nedvosmisleno mogu da se saznaju osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Osim toga, i prodavac će u svojim evidencijama izmeniti vezu izdatog knjižnog odobrenja i njegovih faktura na koje se odnosi.
Iz ugla platnog prometa sa inostranstvom nema smetnji da se umanjenje fakturne vrednosti robe po osnovu knjižnog odobrenja dobijenog od inodobavljača evidentira na nalogu za plaćanje prilikom plaćanja tom dobavljaču po osnovu sledećeg računa, uz navođenje broja i datuma dokumenta na osnovu kog se vrši otpis razlike na fakturisanu vrednost robe.
Tačkom 50. Uputstva za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom propisano je da su obavezni elementi naloga za plaćanje (slog 70), između ostalog, i šifra osnova plaćanja i iznos u valuti za šifru osnova (iznos bruto obaveze (+) / iznos smanjenja plaćanja (-)).
Šifarnikom osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom (Prilog 2 Uputstva) propisano je da se otpis/pripis razlika koje nastaju u spoljnotrgovinskom prometu robe evidentira na nalozima platnog prometa sa inostranstvom, uz navođenje šifre osnova 650/651 (otpis odnosno pripis razlika na fakturisanu vrednost robe).
Dakle, nalogodavac (kupac – rezident) u prvom redu ove rubrike upisuje vrednost robe po fakturi po kojoj se vrši plaćanje, odnosno iznos bruto potraživanja (+), uz navođenje opisa transakcije i šifre osnova, dok u naredni red unosi iznos otpisa razlike na fakturisanu vrednost robe, odnosno iznos smanjenja plaćanja (-), uz navođenje šifre osnova 650 i opisa transakcije u vezi sa nastalom razlikom (broj i datum ugovora i knjižnog odobrenja ili drugog dokumenta na osnovu kog je izvršen otpis razlike). Nalogodavac (kupac – rezident) treba da, uz nalog za plaćanje, banci dostavi i odgovarajuću dokumentaciju kojom se dokazuje osnov, odnosno pravdaju razlike nastale u poslovanju sa inostranstvom.
Blanko menica i menično ovlašćenje
Pitanje: Da li je sopstvena blanko menica naplativa bez meničnog ovlašćenja?
Odgovor: U slučaju blanko akceptirane menice trasant i trasat uređuju svoje dužničko-poverilačke odnose na osnovu posebnog pismenog sporazuma, u kome, pored ostalog, ugovaraju da, na primer, trasat za kupljenu robu ili dobijeni zajam potpisuje blanko menicu kojom ovlašćuje trasanta da je popuni na način i u vreme kako su regulisali sporazumom. Takvu menicu zadržava poverilac do dana dospelosti plaćanja duga, pa ako dug ne bude plaćen u ugovorenom roku, poverilac popunjava potpisanu blanko menicu, u kojoj se kao trasat navodi dužnik, koji, prema sporazumu, odmah ili kasnije može da akceptira takvu menicu, potpisujući sebe i kao trasata (dužnika) i kao priznavaoca svog duga po menici.
U vreme dospelosti potraživanja poverioca, u ovom slučaju trasanta, ovaj popunjava blanko menicu tako što, pored ostalih sadržaja trasirane menice, upisuje iznos glavnog duga (sa kamatom, ako je ugovorena), tačno označujući te podatke prema sporazumu. Nakon toga navodi se mesto izdavanja menice, a to je mesto trasanta, dok se kao dan kada je menica izdata uzima ono vreme koje je sporazumom utvrđeno, na primer dan izdavanja fakture ili dan prijema robe i sl.
Pojam „sporazum” koji je ovde opisan odnosi se na dokument koji je u praksi zastupljen kao menična izjava ili menično ovlašćenje.
Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž-1544/10 od 8. 12. 2010. godine:
„Pošto su izdavalac menice i imalac menice (bilo prvi kome je izdavalac predao menicu ili sledeći na koga je preneto pravo iz menice) dužnik i poverilac u pravnom odnosu povodom menice, a prema čl. 84. i 85. ZOO-a zastupnik ili punomoćnik je lice preko koga zastupani preduzima pravne poslove sa trećim licima, i prema članu 89. ZOO-a punomoćje je ovlašćenje za zastupanje, koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku, imalac menice ne može biti punomoćnik izdavaoca menice za preduzimanje pravnih radnji povodom istog pravnog odnosa, i pošto na osnovu navedenih propisa i osnovnog ugovora menični poverilac ima sopstveno pravo da u menicu upiše meničnu svotu i rok dospeća menice u skladu sa ugovorenim sporazumom sa izdavaocem menice postignutim u vreme njenog izdavanja, menično ovlašćenje po svojoj pravnoj prirodi nije punomoć izdavaoca menice poveriocu da menicu popuni u ime i za račun izdavaoca, koju bi prema članu 92. ZOO-a menični dužnik kao vlastodavac mogao opozvati po svojoj volji, nego je to izjava izdavaoca o saglasnosti da menični poverilac u blanko menicu upiše nedostajuće bitne menične elemente koji proizlaze iz pravnog posla koji je bio osnov za izdavanje menice, koju izdavalac daje u okviru istog osnovnog pravnog posla, i zato je ono neobavezni i dodatni element istog pravnog posla, pa zbog toga može biti stavljeno van snage pre popunjavanja menice samo u slučaju nevažnosti ili prestanka osnovnog pravnog posla zbog nekog od razloga za to propisanih i na neki od načina propisanih odredbama ZOO-a koje propisuju razloge i načine nevažnosti i prestanka konkretnog pravnog posla.”
Dakle, po našem mišljenju, menično ovlašćenje je neophodno kako bi se kasnije popunila blanko menica, s obzirom na to da ona u momentu izdavanja nema sve bitne menične elemente. U svakom slučaju savetujemo da se konsultujete sa bankom koja prihvata menicu kako biste potvrdili naplativost u konkretnom slučaju.
Obaveza prijavljivanja magacina po osnovu ugovora o uskladištenju
Pitanje: Imamo ugovor o uskladištenju robe sa jednom firmom. Da li, kao ostavodavci robe, treba da prijavimo magacin po osnovu ugovora o uskladištenju na obrascu PEP IPJ?
Odgovor: U skladu sa članom 25. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, obavezan je da:
1) u propisanom roku podnese prijavu za registraciju Poreskoj upravi, osim obveznika za čiju je registraciju, odnosno upis u registar nadležna Agencija za privredne registre, kao i da prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi koji se ne prijavljuju Agenciji za privredne registre, uključujući i podatke o svim poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, ali i o prostorima i prostorijama u kojima obavlja delatnost koju prijavljuje Poreskoj upravi, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi.
Članom 176a ZPPPA dalje je propisano da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom ko skladišti, odnosno smešta dobra u prostore i prostorije o kojima nije obavestio Poresku upravu. Za krivično delo iz ovog člana odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od jedne do pet godina. Roba iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.
Članom 730. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) definisan je ugovor o uskladištenju, po kome se obavezuje skladištar da primi i čuva određenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju, kao i da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlašćenog lica, dok se ostavodavac obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. Prilikom predaje robe ostavodavac je dužan da pruži sva potrebna obaveštenja o njoj i da izjavi kolika je njena vrednost.
U skladu sa navedenim, po našem mišljenju, ostavodavac smešta svoja dobra u prostorije skladištara, pa je u obavezi da dostavi podatke o prostorima u kojima smešta robu. Prijava se podnosi neposredno pre početka korišćenja tog prostora.
Ipak, ako se ugovor o uskladištenju odnosi na carinsko skladište u kom smeštate robu, ne prijavljuju se podaci o carinskim skladištima u kojima se nalazi roba obveznika.
Obaveza prijavljivanja mesta gde se privremeno skladišti roba
Pitanje: Obveznik ima maloprodajni objekat. Zbog veličine lokala ne može svu robu da skladišti u maloprodajnom objektu, pa bi zato hteo da deo robe skladišti na kućnoj adresi. Da li prilikom prijave skladišnog prostora preko portala e-Porezi obveznik treba da prijavi to skladište kao izdvojenu jedinicu i u APR-u? Da napomenemo, sa kućne adrese se ne vrši prodaja, nego bi se samo skladištila roba koja trenutno ne može da stane u maloprodajni objekat.
Odgovor: Sedište preduzetnika je, prema odredbi člana 87. Zakona o privrednim društvima, mesto na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnost.
Prema istom članu, st. 2. i 3, preduzetnik može da obavlja delatnost (i) u izdvojenom mestu poslovanja, koje može biti i izvan sedišta preduzetnika u skladu sa ovim zakonom. Izdvojeno mesto poslovanja, kao i pretežna delatnost preduzetnika u tom izdvojenom mestu poslovanja, kao i sâm prestanak i brisanje navedenog izdvojenog mesta poslovanja, registruju se u Agenciji za privredne registre, u Registru privrednih subjekata.
S obzirom na to da citirana odredba člana 87. Zakona predviđa da preduzetnik obavlja delatnost u izdvojenom mestu poslovanja, koje može da bude i izvan sedišta preduzetnika, kao i da se registruje i pretežna delatnost preduzetnika u tom izdvojenom mestu poslovanja, zaključujemo da se izdvojeno mesto formira i registruje upravo da bi se na tom mestu obavljala delatnost preduzetnika (ne nužno i pretežna, ali delatnost).
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju, ne postoji obaveza registracije u APR-u magacina, skladišnog i drugih pomoćnih prostora i prostorija preduzetnika u kojima se ne obavlja delatnost.
Ipak, navedeno ne važi ukoliko se preduzetnik, kao delatnošću, bavi poslovima skladištenja. Kao što ste naveli u pitanju, u skladu sa članom 25. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji neophodno je da skladišni prostor prijavite Poreskoj upravi jer se radi o prostorima u kojima se skladišti odnosno smešta dobra.
Poljoprivredna zadruga
Pitanje: Potrebne su nam informacije vezane za poljoprivredne zadruge:
- Od minimalno pet članova, da li su svi isključivo fizička lica, odnosno drugo pravno lice ne može biti član zadruge?
- Da li nosilac poljoprivrednog gazdinstva (koji nije preduzetnik) može da bude član poljoprivredne zadruge?
- Na koji način član poljoprivrednog gazdinstva dokazuje da se bavi poljoprivredom (u Zakonu je to navedeno kao uslov za člana)?
Odgovor: U skladu sa članom 2. Zakona o zadrugama, zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica (dalje: zadrugar) koja poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i upravljaju i kontrolišu poslovanje zadruge. Znači da zadrugar može da bude samo fizičko lice.
U članu 2. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju definisan je pojam poljoprivrednog gazdinstva i njegovog nosioca:
4) poljoprivredno gazdinstvo je proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju;
5) porodično poljoprivredno gazdinstvo je poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice – poljoprivrednik, zajedno sa članovima svog domaćinstva, obavlja poljoprivrednu proizvodnju;
6) nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice – poljoprivrednik i preduzetnik – koje obavlja poljoprivrednu proizvodnju, a upisano je u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
8) poljoprivrednik je nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Poljoprivredno gazdinstvo, kao takvo, nije privredni subjekt, odnosno nije nosilac prava i obaveza u pravnom prometu. Ono je samo vid organizovanja poljoprivredne proizvodnje, dok su nosioci prava i obaveza pravna ili fizička lica koja tu delatnost obavljaju u okviru poljoprivrednog gazdinstva kao proizvodne jedinice, odnosno načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje. S obzirom na to da poljoprivredno gazdinstvo nije privredni subjekt, ne upisuje se u Registar privrednih subjekata i ne dodeljuje mu se ni PIB ni matični broj. U Registar privrednih subjekata upisuju se ona pravna i fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost u okviru poljoprivrednog gazdinstva, za koja je Zakonom propisano da se registruju u odgovarajućem registru privrednih subjekata (pravna lica i preduzetnici) ili drugom odgovarajućem registru (zadruge, ustanove i sl.), dok fizičko lice – poljoprivrednik nema zakonsku obavezu upisa u Registar. Znači, fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva može da bude član zadruge – zadrugar.
Mišljenje Ministarstva finansija i privrede br. 011-00- 507/2012-04 b) od 12. 12. 2012. godine: „Dokazom da je fizičko lice obveznik – poljoprivrednik, nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva smatra se rešenje iz 2003, odnosno 2004. godine o utvrđivanju poreske obaveze po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, odnosno izvod iz Registra o upisu poljoprivrednog gazdinstva, odnosno o aktivnom statusu poljoprivrednog gazdinstva (čime poljoprivredno gazdinstvo prema trećim licima dokazuje aktivni status registrovanog poljoprivrednog gazdinstva) koji izdaje Uprava za agrarna plaćanja.”
Ispravka greške na fiskalnom računu – pogrešan način plaćanja
Pitanje: Čest je slučaj pogrešnog kucanja na fiskalnoj kasi pri odabiru načina plaćanja računa. Prilikom odabira načina plaćanja radnik odabere gotovinu, a potrebna je opcija „ček” jer je kupac firma i plaćanje će biti bezgotovinsko. Da li u ovom slučaju treba uraditi NI obrazac i ako treba, kako se isti pravilno popunjava?
Odgovor: Prvo želimo da skrenemo pažnju na to da se preko fiskalne kase ne evidentira promet koji se vrši pravnom licu.
U skladu sa članom 3. Zakona o fiskalnim kasama, lice koje je upisano u odgovarajući registar i obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
Pored toga, član 19. Zakona propisuje otklanjanje grešaka u evidentiranju prometa. Dakle, greške tokom evidentiranja prometa preko fiskalne kase mogu da se isprave do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka.
Greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase koje nisu otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu da se isprave samo ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra posle izdavanja fiskalnog isečka, odnosno ako se vrši reklamacija pružene usluge posle izdavanja fiskalnog isečka.
Greškom u evidentiranju prometa, u smislu ovog zakona, ne smatra se storniranje svih evidentiranih dobara, odnosno pruženih usluga preko fiskalne kase pre štampanja fiskalnog isečka, koje je zabeleženo na kontrolnoj traci fiskalne kase (fiskalni isečak bez prometa).
Dakle, s obzirom na to da Zakon i Pravilnik o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja nisu predvideli način ispravljanja grešaka u evidentiranju prometa kada se izabere pogrešan način plaćanja (kuca se gotovina, a kupac plati karticom ili čekom, odnosno druga kombinacija greške), Ministarstvo finansija zauzelo je stav da u navedenoj situaciji nije došlo do greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase. Naime, navedeni stav utvrđen je na primeru ugostitelja – kada korisnik ugostiteljskih usluga promeni izjavu o sredstvu plaćanja, neslaganje između evidentiranog pazara u gotovini i preko kartice zbog promene načina plaćanja od strane korisnika ugostiteljskih usluga, pri čemu ukupno ostvaren promet odgovara ukupno evidentiranom prometu, nije od uticaja na pravilnost evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00807/2009-04 od 18. 11. 2009. godine:
„Kada pružalac ugostiteljskih usluga vrši naplatu ugostiteljskih usluga izdavanjem fiskalnog isečka, dužan je da u fiskalnom isečku označi sredstvo plaćanja (gotovina, ček, kartica), u skladu sa izjavom o načinu plaćanja korisnika ugostiteljske usluge.
Ukoliko korisnik ugostiteljskih usluga, po izdatom fiskalnom isečku sa svim obavezujućim elementima, propisanim članom 12. stav 2. Zakona, promeni izjavu o sredstvu plaćanja, kao što je u konkretnom slučaju navedeno, neslaganje odnosa evidentiranog pazara u gotovini i preko kartice zbog promene načina plaćanja od strane korisnika ugostiteljskih usluga, pri čemu ukupno ostvaren promet odgovara ukupno evidentiranom prometu, nije od uticaja na pravilnost evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Pri tome napominjemo da Pravilnikom nije predviđen način ispravljanja ovakvih vrsti grešaka u evidentiranju prometa.”
Jednostrana kompenzacija nakon izlaska dužnika iz blokade
Pitanje: Imamo kupca sa kojim smo imali potpisanu kompenzaciju 2017. god., koju nismo mogli da sprovedemo jer je kupac bio u blokadi, koja mu je juče ukinuta (podatak sa sajta NBS). Da li postoji zakonska smetnja da sa današnjim datumom sprovedemo/proknjižimo kompenzaciju, s obzirom na to da je datum potpisa ista 2017. god.? Obostrana potraživanja odnose se na promet robe.
Odgovor: Po našem mišljenju, a u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, nema smetnji da kompenzaciju izvršite na osnovu potpisanog ugovora o kompenzaciji iz 2017. godine. Potpisivanjem izjave o kompenzaciji 2017. godine prekinuto je zastarevanje potraživanja, što znači da ista do danas nisu zastarela, pa nema prepreka da sprovedete kompenzaciju.
Prilikom sprovođenja kompenzacije banci se ne podnosi ni nalog za prenos ni nalog za plaćanje. Kompenzaciju sprovodite knjiženjem 435/204.
Višestrana kompenzacija
Pitanje: Preduzeće je učestvovalo u multilateralnoj lančanoj kompenzaciji u julu 2018 godine. Od administratora sistema dobilo je obaveštenje da je kompenzacija sprovedena. U oktobru 2019. godine dobilo je obaveštenje od dobavljača A da njihov dobavljač B nije u mogućnosti da sprovede kompenzaciju, pa je od pomenutog preduzeća zatražio plaćanje obaveze. Da li se zbog toga raskida ceo lanac kompenzacije?
Odgovor: Prestanak obaveza pri višestranoj kompenzaciji nastupa kada se knjiženja sprovedu na računima svih učesnika.
Ako nisu sprovedena knjiženja na računima svih učesnika, višestrana kompenzacija ne smatra se sprovedenom.
Presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 3264/13 od 19. 12. 2013. godine:
„DVOSTRANA I VIŠESTRANA KOMPENZACIJA
Prestanak obaveza pri dvostranoj kompenzaciji nastupa davanjem izjave o preboju, dok je pri višestranoj kompenzaciji uslov za prestanak i da je ista sprovedena na računima svih učesnika.
Iz obrazloženja:
Drugostepeni sud je cenio žalbene navode tuženog da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo jer se pozvao na odredbu Zakona o platnom prometu, koji je stupio na snagu nakon što je zaključena kompenzacija, kao i da raniji Zakon, važeći u spornom periodu, nije predviđao zabranu sprovođenja kompenzacije, kada pravno lice ima neizmirene obaveze evidentirane u banci u momentu plaćanja. Međutim, u konkretnom slučaju radi se o višestrukoj (multilateralnoj) kompenzaciji sa tri učesnika, pa je za razliku od bilateralne, kada se potraživanja gase samom izjavom o kompenzaciji, potrebno da se, pored izjave, sprovede i na računima svih učesnika.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nema dokaza da je izvršen prenos sredstava saglasno zaključenom ugovoru o kompenzaciji, odnosno knjiženje iste, a drugostepeni sud, shodno članu 479. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nije ovlašćen da ispituje pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku.”
(Ne)mogućnost razgraničavanja prihoda od državnih davanja
Pitanje: Preduzetnik je od Nacionalne službe dobio sredstva na ime subvencije u visini od 220.000,00 dinara (sa obavezom obavljanja delatnosti od dvanaest meseci). Da li je moguće da se dobijena subvencija knjiži na prihode 2019. godine u srazmernom delu, a ostatak na prihode 2020. godine?
Odgovor: U skladu sa članom 30. stav 6. Pravilnika za mikro i druga pravna lica, prihodi od državnih davanja koja ne nameću primaocu uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja. Prihodi od državnih davanja koji nameću primaocu uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod samo kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima.
Na isti način ovaj prihod opredeljuje i član 24.4 MSFI za MSP.
Dakle, davanje se ili odmah priznaje kao prihod perioda (ako nije uslovljeno) ili se odlaže sve do momenta ispunjenja definisanih uslova.
Ako se u opisanom slučaju radi o uslovljenom davanju, pri čemu deo subvencije (ili celu) morate da vratite ako preduzetnik ne posluje dvanaest meseci, radi se o uslovljenom davanju. U tom slučaju, prilikom primanja sredstava knjiženje se vrši stavom 241/495. Kao prihod (u celom iznosu) priznaje se nakon što istekne uslov – nakon tih dvanaest meseci, stavom 495/640.
A ako se ne radi o uslovljenom davanju, bez obzira na to da li preduzetnik posluje dvanaest meseci ili ne, nije u obavezi da vrati deo (ili celu subvenciju) ako ranije prestane sa obavljanjem delatnosti – stav je 241/640 (u celom iznosu).
Društvo bez zakonskog zastupnika – potpisivanje finansijskih izveštaja i pravne posledice
Pitanje: Pravno lice ima dva osnivača fizička lica. Jedno fizičko lice je i zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik je dao ostavku i društvo trenutno nema direktora. U postupku je registracija promene (ostavke) u APR-u. Ukoliko se desi da se do 31. 12. 2019. godine ne imenuje novi zakonski zastupnik, šta se dešava sa finansijskim izveštajima za 2019. godinu, s obzirom na to da nema potpisnika istih? Koje su posledice za društvo i eventualno za osnivače kada se u skladu sa zakonom ne imenuje zakonski zastupnik?
Odgovor: Ako je jedini direktor društva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog direktora, ali ne duže od trideset dana od dana registracije te ostavke u skladu sa zakonom o registraciji. Poslovi koji ne trpe odlaganje su npr. poslovi potpisivanja finansijskih izveštaja koji dospevaju u tom periodu.
Pravilnikom o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju registra finansijskih izveštaja propisan je način prijema i obrade finansijskih izveštaja. U skladu sa članom 6. Pravilnika, izveštaji za statističke potrebe, finansijski izveštaji i dokumentacija iz člana 34. Zakona o računovodstvu potpisani su kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, odnosno drugog ovlašćenog lica u skladu sa propisima.
Imajući u vidu da je bilo problema prilikom dostavljanja finansijskih izveštaja potpisanih elektronskim potpisom zakonskog zastupnika u slučajevima kada ne postoji registrovan zakonski zastupnik u Agenciji ili je isti preminuo, kao i u drugim sličnim slučajevima, Ministarstvo finansija izdalo je mišljenje da u tom slučaju finansijske izveštaje može da potpiše OSTALI zastupnik, registrovan u APR.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-1303/2015-16 od 30. 11. 2015. godine:
„Usled činjenice da ’zakonske’ i ’ostale zastupnike’ kao različite kategorije uređuje samo Zakon o privrednim društvima (što nije slučaj sa velikim brojem obveznika primene Zakona (udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove, privredne komore i dr.), gde postoji samo institut ’zastupnika’, u praksi se može desiti da usled različitih okolnosti pravno lice nema registrovanog ’zakonskog zastupnika’ (npr. nije imenovan predsednik izvršnog odbora banke, već samo njegov zamenik, ili direktor i jedini vlasnik društva je preminuo, a ostalo je samo lice koje je ’ostali zastupnik’ i sl.). S tim u vezi, smatramo da nema smetnji da u ovim i sličnim slučajevima Registar prihvati kao ispravan finansijski izveštaj i/ili izveštaj za statističke i druge potrebe potpisan od strane lica koje se vodi kao ’ostali zastupnik’.
Želeli bismo ovom prilikom posebno da ukažemo na to da, bez obzira na to koje lice je potpisalo finansijski izveštaj i drugu dokumentaciju, za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica propisana je kolektivna odgovornost, tj. odgovorni su zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 14. Zakona.”
U skladu sa članom 546. stav 1. tačka 7) Zakona o privrednim društvima, ukoliko društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog odnosno privremenog zastupnika iz Registra privrednih subjekata, pokreće se prinudna likvidacija.
Obveznici revizije za 2019. godinu
Pitanje: Firma sa šifrom delatnosti 9200 – Kockanje i klađenje u 2018. godini ostvarila je poslovni prihod veći od 4.4 miliona evra. Pravna forma je d. o. o. Da li je i ona obveznik revizije za 2019. godinu?
Odgovor: U skladu sa članom 21. Zakona o reviziji, revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od njihove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno preduzetnika čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (zakonska revizija).
Dakle, u obveznike revizije finansijskih izveštaja za 2019. godinu svrstavaju se sva pravna lica (mala i mikro) i preduzetnici čiji je poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj 2018. godini prešao iznos od 4.400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (odnosno 520.056 hiljada dinara – preračunato po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan 31. 12. 2018. godine).
Članska prava u slučaju smrti osnivača
Pitanje: Jedan od osnivača društva je preminuo, a postojala su tri osnivača sa 33,33% udela. Ostavinska rasprava još uvek nije završena, a društvo ima potrebu da promeni direktora. Da li odluku o promeni direktora mogu da donesu preostala dva osnivača, s obzirom na to da ionako imaju većinski udeo?
Odgovor: Bez obzira na pretpostavljenu većinu glasova, sednica skupštine saziva se u skladu sa članom 204. Zakona o privrednim društvima. U skladu sa tim članom sednica skupštine saziva se pisanim pozivom upućenim svakom članu društva na adresu člana društva iz evidencije podataka o članovima društva, a poziv se smatra dostavljenim na dan slanja preporučene pošiljke poštom, osim ako je drugačiji način pozivanja određen osnivačkim aktom ili se sa drugačijim načinom pozivanja član društva pisanim putem saglasio. Osim toga, istim članom je propisano i da na sednici može da se raspravlja i odlučuje o pitanjima na dnevnom redu, a o drugim pitanjima samo ako svi članovi prisustvuju sednici i ako se nijedan član tome ne protivi, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno.
Osim toga, članska prava se ne gube smrću člana društva. U skladu sa članom 172. Zakona o privrednim društvima, u slučaju smrti člana društva, naslednici tog člana stiču njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se uređuje nasleđivanje. Na zahtev društva ili jednog od naslednika preminulog člana društva, sud nadležan za sprovođenje ostavinskog postupka iza preminulog člana društva može da postavi privremenog staraoca zaostavštine, koji će u ime i za račun naslednika preminulog člana društva vršiti članska prava u društvu.
Članska prava su propisana članom 152. Zakona o privrednim društvima, prema kome član društva po osnovu udela ima sledeća prava:
1) pravo glasa u skupštini,
2) pravo na učešće u dobiti društva,
3) pravo na učešće u likvidacionom ostatku,
4) druga prava predviđena ovim zakonom.
U skladu sa članom 172. Zakona o privrednim društvima, a u vezi sa postavljenim pitanjem, dostavljamo i izvod iz Odgovora na pitanja privrednih sudova, utvrđenih na sednici Odeljenja za privredne sporove Privrednog apelacionog suda od 8. 11. 2018. i 9. 11. 2018. i na sednici Odeljenja za privredne prestupe održanoj 5. 12. 2018. godine:
„Prema članu 172. Zakona, u slučaju smrti člana društva, naslednici tog člana stiču njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se uređuje nasleđivanje. Na zahtev društva ili jednog od naslednika preminulog člana društva, sud nadležan za sprovođenje ostavinskog postupka iza preminulog člana društva može postaviti privremenog staraoca zaostavštine, koji će u ime i za račun naslednika preminulog člana društva vršiti članska prava u društvu, u smislu stava 2. citiranog člana.
Na skoro identičan način članom 103. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da kada je po tom zakonu potrebno postaviti privremenog staraoca zaostavštine, postavljanje će izvršiti ostavinski sud, koji će, po mogućnosti, zatražiti mišljenje u pogledu ličnosti staraoca od lica koja su pozvana na nasleđe.
Znači, zahtev za određivanje privremenog staraoca zaostavštine podnosi se sudu pred kojim se vodi ostavinski postupak i to od strane naslednika, jer više nema lica koje bi u ime društva moglo da podnese takav zahtev.”
Davanje robe na komisionu prodaju
Pitanje: Da li postoji mogućnost da pravno lice daje robu drugom pravnom licu na konsignacionu ili komisionu robu? I ako postoji, koji dokument izdajemo prilikom izdavanja robe drugom licu koje će prodavati krajnjim kupcima?
Odgovor: Nema nikakvih ograničenja da pravna lica sklope ugovor o komisionoj prodaji robe. Vi kao komitent ne izdajete prilikom predaje robe na komisionu prodaju račun ili drugi dokument, nego komisionar izdaje „dokument o obračunu”. U praksi postoje i slučajevi da komitent izda komisionaru klasičan račun, a komisionar izmiri svoje dugovanje nakon što proda u komision predatu robu, ali se najčešće ipak koristi dokument o obračunu.
Znači, osnovni postulati i učesnici komisionog posla su:
– komitent – pravno lice koje daje robu drugom na komisionu prodaju,
– komisionar – pravno lice koje prima robu na komision i prodaje je krajnjim kupcima,
– dokument o obračunu – izdaje ga komisionar.
Sa računovodstvenog aspekta, komisionar kao prihod evidentira isključivo proviziju koju ostvaruje od komitenta, a ne ukupnu naknadu koju fakturiše kupcu. Takođe, komisionar robu vodi isključivo vanbilansno. Komitent vodi robu predatu u komision na računu 133, sve dok je komisionar ne proda, kada je razdužuje.
Članom 43. Zakona o PDV-u propisana je mogućnost da račun, odnosno tzv. dokument o obračunu, umesto obveznika koji je izvršio promet, izdaje primalac dobara i usluga. Upravo se dokument o obračunu najčešće sreće u komisionom poslu.
U dokumentu o obračunu za promet dobara i usluga koji je izvršio isporučilac (u ovom slučaju to je komitent) PDV obračunava primalac dobara i usluga (komisionar) koji sastavlja dokument o obračunu. Ovaj dokument sadrži sve uobičajene elemente iz člana 42. Zakona.
Skrećemo samo pažnju na to da su u dokumentu o obračunu izdavalac i primalac dokumenta isto lice, a u dokumentu o obračunu obavezno treba da se navedu podaci o komitentu. Takođe, savetujemo i da se u dokument upiše napomena o tome da je izdat u skladu sa članom 43. Zakona. Dakle, naziv može da bude: Dokument o obračunu – izdat u skladu sa članom 43. Zakona o PDV-u.
U slučaju izdavanja dokumenta o obračunu mogu da se primene pravila koja se odnose na izdavanje jednog računa za više sukcesivnih isporuka u jednom kalendarskom mesecu. Dakle, umesto izdavanja računa za svaki pojedinačni promet, postoji mogućnost (ne i obaveza) da se izda jedan račun za sve isporuke u kalendarskom mesecu ili nekom kraćem vremenskom periodu.
Komisionar vodi robu na vanbilansnoj evidenciji. Prilikom izdavanja robe komisionaru, komitent izdaje robno-materijalni dokument pomoću kog prenosi izdatu robu sa računa robe u magacinu na račun 133.
Osim toga, trgovac mora da vodi računa i o članu 29. Zakona o trgovini iz ugla obaveznih elemenata dokumenta koji prati robu u prevozu. Dakle, u skladu sa članom 29. stav 2. Zakona o trgovini propisano je da robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže:
– broj i datum isprave,
– poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima),
– mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje,
– ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu.
Čuvanje originala dokumenata u maloprodaji
Pitanje: Privredno društvo uvodi robu na stanje maloprodajnih objekata na osnovu kopije dokumentacije kako bi se što pre ista stavila u prodaju. Nakon dolaska originala na osnovu kojih je napravljena maloprodajna kalkulacija, da li je ispravno da originalni ulazni račun za robu stoji u prodavnici ili u sedištu firme u računovodstvu?
Odgovor: Članom 12. stav 3. Pravilnika o evidenciji prometa propisano je sledeće: Isprava koja prati robu i na osnovu koje se vodi evidencija je u originalu ili kopiji, odnosno u pisanom ili elektronskom obliku.
Članom 8. stav 5. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018) propisano je da je fotokopija računovodstvene isprave osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je u njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave i da je potpisana od strane odgovornog lica. Napominjemo da je i članom 9. stav 6. novog Zakona o računovodstvu, koji stupa na snagu 1. 1. 2020. godine („Sl. glasnik RS”, br. 73/2019), propisano isto, samo je osim potpisa uvedeno i potvrđivanje drugom identifikacionom oznakom.
Na osnovu navedenog preporučljivo je da pravno lice svojim internim aktom kojim uređuje organizaciju računovodstva definiše da se isprave koje prate robu, po osnovu kojih se vodi evidencija u KEP knjizi, na maloprodajnom mestu čuvaju kao fotokopija. Original računa (i drugog dokumenta koji potvrđuje nabavku) čuva se u sedištu društva, gde se na osnovu te isprave izrađuje interni dokument – kalkulacija maloprodajne cene, kao i evidentiranje u poslovnim knjigama. Znači, original u sedište, fotokopija uz kalkulaciju na maloprodajnom mestu.
Možete se i obrnuto organizovati – suština je u tome da internim aktom propišete gde se čuvaju originali, a gde kopija.
Po našem mišljenju, dobro je da se originalni dokumenti čuvaju centralizovano, na jednom mestu, zbog kontrole. Međutim, ako ih čuvate na različitim lokacijama, svakako obezbedite kopiju. U tom slučaju kopija mora da se overi i da se na njoj navede gde se čuva original.
Knjiženje utroška materijala i prihoda kod izvođača građevinskih radova
Pitanje: Firma je izvođač radova na izradi ulaznog okna rudnika. U junu 2019. godine uvezla je čelične konstrukcije za rudno okno. Kako knjižiti nabavljene čelične konstrukcije i čelične tornjeve velike vrednosti, koji će po završetku radova biti predati investitoru u okviru rudnog okna? Da li nabavljena dobra mogu imati tretman troškova u 2019. godini i biti knjižena u okviru grupe 51?
Odgovor: Na troškove 2019. godine evidentirate sve troškove koji su nastali prilikom izvođenja radova. Ako su konstrukcije i čelični tornjevi ugrađeni u toku godine, radi se o utrošenom građevinskom materijalu, koji se sa računa grupe 10 rasknjižava na teret troškova materijala (51). Na kraju godine prema stepenu dovršenosti gradnje priznaju se i prihodi, a ako nije izdata privremena situacija, evidentirate prihode 281/614.
S druge strane, ako nabavljeni materijal nije ugrađen u 2019. godini (materijal nije potrošen), evidentirate ga na zalihama materijala sve do trenutka kada će biti ugrađen i prenesen na 51.
Suština je da na dan bilansa, ako nisu izdate sve privremene situacije (kojima je prikazan prihod koji je pokrio nastale troškove gradnje), utvrđujete stepen dovršenosti radova i priznajete nefakturisane prihode (281/614).
Računovodstvo u građevinskoj delatnosti podrobnije je prikazano u broju 6/2019, str. 36.
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase – delatnost dostave robe
Pitanje: Preduzeće koje ima svoju osnovnu delatnost (ostale prateće delatnosti u saobraćaju, prevoz tereta drumskim saobraćajem) planira da se, pored svoje osnovne delatnosti, bavi i dostavom fizičkim licima (slično uslugama koje pružaju Bex Express, Potrčko itd.). Da li je obavezno da promet ovakve usluge – dostave pružene fizičkim licima – evidentira preko fiskalne kase? Ako nije obavezno preko fiskalne kase, na koji način treba da evidentira taj promet?
Odgovor: Delatnost 53 – Poštanske aktivnosti obuhvata poštanske aktivnosti javnog i komercijalnog servisa, kao što su prijem, prenos (prerada i prevoz) i uručenje poštanskih pošiljaka (pismonosnih pošiljaka i paketa), pod različitim uslovima pružanja usluga. Poštanske aktivnosti uključuju i kurirske, ekspresne, hibridne, ubrzane, direktne i dr. poštanske usluge.
Ako se radi o sporednoj delatnosti, društvo donosi odluku o otpočinjanju obavljanja iste.
Članom 2. Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase propisano je da je od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase izuzeta delatnost 53.
Dakle, za izvršenu uslugu fizičkim licima dostavljač nije obavezan da izda fiskalni isečak, ali mora da izda klasični račun u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, član 12:
Trgovac je dužan da za kupljenu robu ili uslugu potrošaču izda račun.
Račun iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) naziv ili poslovno ime, adresu i podatke koji su značajni za utvrđivanje identiteta trgovca;
2) podatke o prodatoj robi ili pruženoj usluzi;
3) prodajnu cenu;
4) datum izdavanja računa;
5) specifikaciju prodajne cene iz člana 76. stav 3. ovog zakona.
Napomena: Pod trgovcem se, u smislu Zakona o zaštiti potrošača, podrazumeva pravno ili fizičko lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, uključujući i druga lica koja posluju u njegovo ime ili za njegov račun.
Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase – auto-perionica
Pitanje: Preduzetnik je vlasnik samouslužne auto-perionice u kojoj obavlja samostalnu delatnost. Nije u sistemu PDV-a. Ne registruje promet preko fiskalne kase. Sada bi hteo da proširi delatnost na usluge na izradi auto-perionica i da se prijavi u sistem PDV-a. Da li bi u tom slučaju morao da registruje promet samouslužnog auto-pranja u perionici preko fiskalne kase?
Odgovor: Obaveza registrovanja prodaje dobara, odnosno pruženih usluga fizičkim licima nije povezana niti zavisna od statusa pravnog lica ili preduzetnika iz ugla poreza na dodatu vrednost. Bez obzira na to da li ste ili niste obveznik PDV-a, obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji za sve delatnosti u kojima se promet vrši fizičkim licima, osim za delatnosti koje su navedene u Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
U skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 93/2012 – dalje: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar i obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).
Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Sl. glasnik RS”, br. 61/2010, 101/2010, 94/2011, 83/2012, 59/2013 i 100/2014 – dalje: Uredba) određena su lica na koja se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Delatnost 45.20 – Održavanje i popravka motornih vozila u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti obuhvata i pranje, poliranje i dr. Ova delatnost je izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Dakle, prilikom obavljanja delatnosti auto-pranja (samouslužnog ili izvršenog od strane nekog zaposlenog) niste u obavezi da promet evidentirate preko fiskalne kase.
Uz sve to, izvršeni promet nije moguće evidentirati preko fiskalne kase, imajući u vidu da je usluga pranja, kao i naplata, sprovedena putem automata koji omogućava samousluživanje.
Napomena: U prilog navedenog ide i zvanični stav Ministarstva finansija koji je zauzet po pitanju obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase kada je u pitanju prodaja putem automata.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-00076/2017-04od 12. 6. 2018. godine:
Lice koje vrši prodaju preko automata, u konkretnom slučaju prodaju napitaka preko mašine/aparata, koji se nalazi u okviru maloprodajnog objekta − ispred kasa i prodajnog asortimana maloprodajnog objekta, pri čemu se naplata napitaka vrši ubacivanjem novca u aparat, nije dužno da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase.
Pri tome, ukazujemo na to da u konkretnom slučaju promet ostvaren prodajom napitaka iz mašine/automata, pri čemu se naplata vrši ubacivanjem novca u mašinu/automat, nije moguće evidentirati preko fiskalne kase, imajući u vidu da je promet dobra, kao i naplata, sprovedena putem mašine/automata za prodaju napitaka.
Razgraničenje prihoda i troškova koji se odnose na događaj iz 2020. godine
Pitanje: Udruženje građana organizuje festival u periodu od 5. do 10. 1. 2020. godine. Ulaznice će biti prodate i naplaćene u 2019. godini, a veliki deo troškova nastaće u 2019. godini i biće plaćen do 31. 12. 2019. godine. Kako bi ovo trebalo da se knjiži?
Odgovor: S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o:
– troškovima koji su plaćeni u 2019. godine, a odnose se na narednu poslovnu godinu (kada će se odigrati događaj koji ostvaruje prihode i stvara troškove), na računu 280 iskazujete iznos troškova koji su plaćeni u 2019. godini, a odnose se na ovaj događaj iz 2020. godine – stav 280/241;
– prihodima koji su naplaćeni unapred u 2019. godini, a odnose se na narednu poslovnu godinu, na računu 491 iskazujete iznos unapred naplaćenih prihoda od prodaje ulaznica – stav 241/491.
U januaru ćete preneti unapred plaćene troškove i unapred naplaćene prihode na troškove i prihode 2020. godine, na koju se i odnose.
U skladu sa članom 19. stav 1. tačka 4) Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018 – u primeni do 31. 12. 2019), pozicije u redovnim finansijskim izveštajima treba da budu vrednovane u skladu sa opštim načelom da se u obzir uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose na poslovnu godinu, bez obzira na datume njihove naplate odnosno isplate.
Plaćen garancijski depozit i knjiženje rate operativnog lizinga
Pitanje: Uplatili smo garancijski depozit i za to dobili papir na kome piše da je garantni depozit i da ne služi kao račun. Dobili smo i račun za avans za prvo plaćanje rate. Da li prvu stavku treba da unesemo kao ulazni račun u PDV obrazac i, ako je tako, da li sami obračunavamo PDV? Uplatu rate knjižili smo na 562.
Odgovor: Garancijski depozit predstavlja osiguranje u slučaju da zakupac ne plaća zakupnine ili u slučaju nastanka štete prouzrokovane nepažnjom zakupca. Kod garancijskog depozita ne plaća se i ne obračunava PDV.
Što se tiče knjiženja, ako ste predmet lizinga zakupili na period duži od godinu dana, evidentirate ga na kontu 054 – Potraživanja po osnovu jemstva, stavom 054/241. Ako je predmet lizinga, zakupljen na period kraći od godinu dana, plaćen garancijski, depozit evidentirate na kontu 154 – Plaćeni avansi za usluge u zemlji, stavom 154/241.
Plaćanje po osnovu garancijskog depozita ne iskazuje se u POPDV obrascu.
Ako se radi o poslovnom lizingu, nikako ne možete koristiti konto 562, nego 533.
Detaljno o zakupu/lizingu pisali smo u broju 5/2019, str. 48. Članak se odnosi na zakup poslovnog prostora, ali analogno može da se primeni i u slučaju zakupa opreme i dr.
Ako se radi o finansijskom lizingu – na 562 ide samo deo kamate koja je sadržava u lizing rati, a glavnica se rasknjižava na 416.
Ulaganje u tuđi objekat i razdvajanje zemljišta od objekta
Pitanje: Privredno društvo je 25. 6. 2018. godine predugovorom kupilo od drugog privrednog društva korišćen poslovni prostor i platilo 80% avansa od vrednosti objekta (vodi se na kontu 0280). Glavni ugovor trebalo je da se potpiše 1. 7. 2019. godine, ali nije iz tehničkih razloga (prodavac nije u Katastru nepokretnosti upisan kao imalac svojinskih prava na delu zemljišta i objekta koji su predmet prodaje po predugovoru, a ima osnovanu pravnu nadu da će biti, ali ne do kraja 2019. godine). Od prodavca nepokretnosti dobili smo ovlašćenje da poslovni prostor adaptiramo – prilagodimo i koristimo prema našim potrebama, što smo uradili i deo objekta počeli da koristimo za našu proizvodnu delatnost. Kako knjižiti ulaganja u ugovorenu nepokretnost, na koja konta, s obzirom na to da se nepokretnost ne vodi kao objekat kod nas, već samo uplaćeni avans na kontu 0280? Adaptiranje je u većoj vrednosti, a knjižili smo ga do sada na 026 – Građevinski objekti u pripremi. Kako odrediti vrednost zemljišta pošto u predugovoru nije odvojena vrednost zemljišta koja je veća od površine objekta i sastoji se iz više parcela koje čine jednu celinu? Da li smo dobro knjižili i ako nismo, kako treba to da činimo, na koja konta treba ova ulaganja knjižiti do potpisivanja glavnog ugovora?
Odgovor: Izvršeno ulaganje treba posmatrati kao odvojen posao u odnosu na predugovor, odnosno kupoprodaju predmetne nekretnine. Kada se na vas prenese pravo svojine na predmetnoj nekretnini, zatvorićete avans (028) i priznati objekat (022) i zemljište (021).
Što se tiče izvršenog ulaganja, s obzirom na to da je izvršeno u tuđi objekat (kako je trenutna situacija), ulaganje knjižite na 027. U okviru tog računa otvorite poseban analitički račun za zemljište, a poseban za objekat.
Detaljno o tome pisali smo u broju 5/2019, str. 57.
Kada objekat „postane vaš”, zatvorite 027 i prenesite na 022 odnosno 021, kao da se radi o naknadnom ulaganju u objekat.
Što se tiče razdvajanja zemljišta od objekta, ako ne postoje precizni podaci o pojedinačnoj vrednosti zemljišta i objekata na dan nabavke, onda oni mogu da se dobiju na osnovu procene vrednosti od strane ovlašćenog procenjivača ili stručnog lica u okviru privrednog društva.
Procenu možete da uradite i sami. Do podataka o tržišnoj vrednosti zemljišta i objekata može se doći i na internet stranici lokalne samouprave, koji postoje u svrhu utvrđivanja poreza na imovinu. Na taj način možete npr. utvrditi tržišnu vrednost objekta, a ostatak vrednosti (koja je ugovorena) pripisati vrednosti zemljišta, ili obrnuto – utvrditi tržišnu vrednost zemljišta, a ostatak vrednosti pripisati objektu.
Naknada za isticanje firme – menjačnica u Beogradu
Pitanje: Da li moj klijent koji je mikro preduzetnik (menjačnica iz Beograda) ima obavezu plaćanja komunalne takse za isticanje firme? Pored menjačkih poslova, ostvaruje i prihod za platni promet, novčane doznake i prodaju lota.
Odgovor: Polazimo od pretpostavke da se firma ističe na fasadi zgrade.
Ukoliko natpis za isticanje firme ispunjava sledeće zahteve, isticanje firme ne smatra se oglašavanjem u smislu Zakona o oglašavanju i Odluke o oglašavanju na teritoriji Grada Beograda (dalje: Odluka):
– firma je istaknuta na jednostranom sredstvu za oglašavanje maksimalne površine 0,25 m2;
– na sredstvu za oglašavanje navedeno je samo poslovno ime, sa podacima o delatnosti, sedištu i drugim obaveznim elementima propisanim Zakonom.
Ako je dimenzija sredstva za oglašavanje veća od navedene ili ako su navedeni i neki drugi podaci i informacije, isticanje poslovnog imena smatra se oglašavanjem i obavezno je pribaviti dozvolu za oglašavanje i platiti godišnju naknadu za postavljanje sredstva za oglašavanje.
Navedeno važi ako je firma istaknuta na otvorenoj površini. Otvorena površina je površina koja se nalazi izvan zatvorenog prostora, koja je dostupna javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca, sa koje mogu da se upućuju vizuelne oglasne poruke dostupne javnosti, i to: javna površina, druga površina i površina objekta. Površina objekata je spoljašnja površina objekata koji se nalaze na javnim i drugim površinama na kojima može da se vrši postavljanje sredstava za oglašavanje, i to površine: zgrade, podzida, ograde, građevinske skele, manjeg montažnog objekta privremenog karaktera, elementa opreme stajališta javnog linijskog prevoza, stuba javne rasvete, kontaktne mreže i dr. (član 4. Odluke).
Ukoliko ste iz navedenog konstatovali da se u datom slučaju radi o oglašavanju, potrebno je da podnesete zahtev za izdavanje dozvole za postavljanje i korišćenje sredstva za oglašavanje.
Osim navedenog, neophodno je sagledati i odredbe Odluke o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda.
U skladu sa članom 2. stav 1. tačka 1) Odluke o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda („Sl. list Grada Beograda”, br. 50/2014, 96/2014, 29/2015, 81/2015, 125/2016, 2/2017, 8/2017 – ispravka i 118/2018), komunalna taksa plaća se za isticanje firme na poslovnom prostoru.
Lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (dalje: taksa) utvrđuje se na godišnjem nivou zavisno od registrovane pretežne delatnosti obveznika, odnosno delatnosti koju obveznik obavlja predviđenu Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, i to: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po zonama u kojima se nalazi poslovni objekat na kojem je istaknuta firma.
Ovlašćeni menjač po našem mišljenju ne spada u delatnosti koje su predviđene Zakonom o finansiranju lokalne samouprave (bankarstvo), nego se razvrstava prema pretežno registrovanoj delatnosti.
U skladu sa Taksenom tarifom, tačka 2. Tarifnog broja 1, koja je sastavni deo ove odluke, delatnost 64, koju ste naveli u pitanju, razvrstana je u IV grupu.
Osim toga, tačkom 3. Tarifnog broja 1 propisano je da mikro preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mikro i mala pravna lica, a imaju godišnji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaćaju taksu. Dakle, mikro preduzetnik, ovlašćeni menjač koji ima godišnji prihod niži od 50.000.000 dinara, ne plaća taksu za isticanje firme.
U slučaju da mikro preduzetnik, ovlašćeni menjač, ima godišnji prihod viši od 50.000.000 dinara, plaća taksu za isticanje firme u godišnjem iznosu u visini koja zavisi od zone:
|
IV grupa |
Preduzetnik |
| I zona – ekstra zona poslovanja |
50.544 |
| I zona, osim ekstra zone poslovanja |
40.436 |
| II zona |
35.381 |
| III zona |
30.327 |
| IV zona |
25.272 |
| V zona |
20.217 |
| VI zona |
15.162 |
| VII zona |
12.635 |
| VIII zona i zona specifičnih namena |
10.109 |
Od 1. januara 2019. godine prestale su da važe odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojima se propisuje mogućnost utvrđivanja određenih lokalnih komunalnih taksi, a za korišćenje javne površine vrši se utvrđivanje i naplata isključivo naknade za korišćenje javne površine u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl. glasnik RS”, br. 95/2018), a to su naknade za:
– korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.);
– korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti;
– korišćenje slobodnih površina za kampove, postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja i
– zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova.
Pored toga, shodno odredbi člana 39. st. 1. i 3. Zakona o oglašavanju („Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019 – drugi zakon – dalje: Zakon o oglašavanju), oglašavanje na otvorenim površinama jeste vid oglašavanja putem sredstva podesnog za trajno upućivanje oglasne poruke javnosti, postavljenog na površinama koje su izvan zatvorenog prostora, koje su dostupne javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca. Sredstva za oglašavanje na otvorenim površinama po pravilu su oglasni pano (bilbord), plakat, displej, svetleće oznake i sl. Prema odredbi člana 41. st. 1, 2. i 3. Zakona o oglašavanju, na otvorene površine kojima državni organ ili organ jedinice lokalne samouprave upravlja ili je ovlašćen da odredi način upravljanja u skladu sa posebnim propisima (dalje: javne površine), oglasni pano može da se postavi samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa.
Za postavljanje i korišćenje sredstva za oglašavanje bez dozvole propisana je kazna za prekršaj i to u iznosu od 100.000 dinara za pravno lice (i odgovorno lice u iznosu od 10.000 dinara) i 60.000 dinara za preduzetnika.
Takođe, kazna za prekršaj propisana je i za postavljanje i korišćenje sredstva za oglašavanje suprotno dobijenoj dozvoli i to u iznosu od 50.000 dinara za pravno lice (i odgovorno lice u iznosu od 10.000 dinara) i 30.000 dinara za preduzetnika.
Konverzija duga u kapital
Pitanje: Osnivač pravnog lica je pravno lice iz inostranstva. Osnivač je uplatio zajam sa rokom vraćanja. S obzirom na to da je rok istekao i da ne postoji mogućnost za vraćanje, osnivač želi da izvrši konverziju obaveze u kapital. Međutim, on želi i da izvrši konverziju bez povećanja osnovnog kapitala, dakle bez registracije u APR-u, već da se obaveza preknjiži u okviru klase 3 – Kapital. Da li je ovakav način smanjenja obaveza dozvoljen? Ukoliko jeste, na koji bi se konto klase 3 evidentirala navedena poslovna promena?
Odgovor: Skupština društva treba da donese odluku da se vrši povećanje kapitala društva pretvaranjem ranije izvršenih dodatnih uplata osnivača u kapital, što znači da se radi o poslu koji je u računovodstvenoj teoriji i praksi poznat pod nazivom „konverzija duga u kapital”.
Članom 146. Zakona o privrednim društvima propisano je da je jedan od načina povećanja osnovnog kapitala „pretvaranje (konverzija) dodatnih uplata u osnovni kapital” ili „pretvaranje (konverzija) potraživanja prema društvu u osnovni kapital.”
Po našem mišljenju, a s obzirom na to da je izvesno da dodatna uplata neće biti vraćena osnivaču, konverziju treba evidentirati u okviru grupe 32 – Rezerve, na računu 322 – Statutarne i druge rezerve ili otvoriti račun 323 – Dodatne uplate članova društva.
Reprezentacija – sopstveni proizvodi
Pitanje: Preduzeće poseduje profesionalnu kuhinju za ishranu radnika. Pripremljena hrana korišćena je i za ishranu stranih poslovnih partnera kao svečani ručak (uprava nije išla u kafanu sa stranim partnerima, već je hrana pripremljena u kuhinji preduzeća). Da li ulazni računi za meso, povrće, voće i začine mogu da imaju tretman troška reprezentacije (evidentira se na kontu 551) i do kog iznosa troškovi reprezentacije nisu oporezovani?
Odgovor: Za utrošeni materijal za pripremu obroka (u skladu sa normativima) za poslovne partnere internim računom zadužujete trošak reprezentacije (po nabavnoj ceni), a razdužujete zalihe materijala. U vezi sa tim i Ministarstvo finansija objavilo je Mišljenje br. 430-00-00740/2006-04 od 20. 6. 2006. godine:
…Pri tome, kada privredni subjekt pruža pomenute usluge za sopstvene poslovne potrebe (reprezentacija), prema našem mišljenju, takvo uzimanje dobara, odnosno pružanje usluga nije dužan da evidentira preko fiskalne kase, s obzirom na to da nije izvršen promet, odnosno ne postoji naknada za uzeta dobra, odnosno za pružene usluge.
Iz navedenog proizlazi da je privredni subjekt u obavezi da za tako uzeta dobra izvrši razduženje, u konkretnom slučaju ugostiteljskog objekta i internim računom zaduži mesto troška (trošak reprezentacije) u privrednom subjektu po nabavnoj ceni, u skladu s propisima koji regulišu oblast računovodstva i revizije.
Na računu 551 iskazujete izdatke za reprezentaciju, uključujući i vrednost sopstvenih proizvoda, robe i usluga.
U skladu sa članom 15. stav 6. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001… i 95/2018), izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu od 0,5% ukupnog prihoda. Pritom ukupan prihod za potrebe utvrđivanja poreski priznatih rashoda predstavlja ukupan prihod iskazan na klasi 6 – Prihodi (Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-99/2017-04 od 10. 5. 2017. godine).
Izdavanje fiskalnog računa prilikom daljinske prodaje – prodavac odlučio da izdaje račune
Pitanje: Iako znamo da prilikom daljinske prodaje nema obaveze izdavanja fiskalnog računa (šifra delatnosti 47.91), izabrali smo da ih ipak izdajemo. Kada nastaje obaveza kreiranja i izdavanja fiskalnog računa prilikom daljinske prodaje?
Odgovor: Promet preko fiskalne kase evidentira se onda kada je nastao, nezavisno od toga da li je, kada i kako naplaćen. Dakle, kada pošaljete kupcu robu, izdajete fiskalni račun. S obzirom na to da ste izvršili isporuku sa „odloženim plaćanjem” – dok kurirska služba ne uplati novac na vaš račun, u bazi podataka fiskalne kase kao sredstvo plaćanja označavate „ček”.
Obrazloženje:
Članom 5. stav 3. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 93/2012) definisano je da se označavanje načina plaćanja dobara i usluga u bazi podataka fiskalne kase vrši na sledeći način:
1) ako se plaćanje vrši gotovim novcem, novčanim bonovima, novčanim poklon čestitkama, internim karticama i sl., kao sredstvo plaćanja označava se „gotovina”;
2) ako se plaćanje vrši čekom ili nalogom za prenos, kao sredstvo plaćanja označava se: „ček”;
3) ako se plaćanje vrši platnom karticom, kao sredstvo plaćanja označava se „kartica”.
Ogranak na istoj adresi kao sedište ili proširenje usluge u okviru postojeće delatnosti
Pitanje: Društvo sa ograničenom odgovornošću registrovano je sa šifrom 56.10, a želi da proširi delatnost za proizvodnju pica i dostavu istih. Da li na istoj adresi može da se otvori ogranak za proizvodnju i dostavu pica? I ukoliko može, da li postoji obaveza za 2 fiskalne kase (jedna za kafić-restoran i druga za dostavu pica)?
Odgovor: Ogranak može da se organizuje na istoj adresi na kojoj je sedište, pri čemu nema poseban fiskalni subjektivitet. Međutim, u konkretnom slučaju obrazovanje ogranka je poslovna odluka, a ne zakonska obaveza.
Obrazloženje:
U skladu sa članom 567. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011… i 95/2018), ogranak privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Dalje u članu 571. navedeno je da ogranak u pravnom prometu nastupa pod poslovnim imenom društva, uz navođenje:
1) da je reč o ogranku;
2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedišta društva;
3) naziva ogranka, ako ga ima.
Iz ovog člana može da se zaključi da adresa ogranka može da bude adresa sedišta društva.
Iako je nesporno da postoji obaveza registracije ogranka u svim slučajevima kada je društvo obrazovalo ogranak (dobrovoljno ili na osnovu zahteva posebnih propisa), u praksi se još uvek javljaju nejasnoće oko obaveznosti obrazovanja ogranka.
U skladu sa članom 4. Zakona o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS”, br. 17/2019) obavezni ste da obrazujete ogranak samo ako obavljate ugostiteljsku delatnost u sedištu kao sporednu delatnost. Međutim, s obzirom na to da već sada obavljate ugostiteljsku delatnost (56.10 – Delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata), koja obuhvata pripremanje i serviranje hrane gostima bilo da bivaju posluženi za stolom ili da se sami poslužuju izloženim jelima, bilo da obeduju pripremljene obroke u objektu, da ih nose sa sobom ili da im se oni dostavljaju; uključeno je i pripremanje i posluživanje hrane za neposredno konzumiranje iz motornih i ostalih vozila, u stvari biste vršili proširenje usluga koje pružate. Te nove artikle koje nudite (pica) unosite u postojeću fiskalnu kasu kao novi artikal.
Čak i ako biste se odlučili za osnivanje i registraciju ogranka (poslovna odluka), ogranak domaćeg privrednog društva obrazovanjem, odnosno registracijom ne stiče poseban fiskalni subjektivitet u odnosu na privredno društvo. U vezi s tim ne postoji obaveza da se u fiskalnoj kasi posebno navodi postojanje ogranka (u fiskalnom isečku navodi se naziv obveznika, kao i naziv i adresa prodajnog mesta, ali ne mora da se navodi da je to adresa ogranka).
Delatnost 56.10 – Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata – obuhvata pripremanje i serviranje hrane gostima bilo da bivaju posluženi za stolom ili da se sami poslužuju izloženim jelima, bilo da obeduju pripremljene obroke u objektu, da ih nose sa sobom ili da im se oni dostavljaju. Uključeno je i pripremanje i posluživanje hrane za neposredno konzumiranje iz motornih i ostalih vozila.
O sim toga, navedena delatnost obuhvata aktivnosti:
– restorana,
– kafeterija,
– restorana brze hrane,
– restorana sa uslugom „za poneti”,
– pokretnih kolica za prodaju sladoleda,
– pokretnih kolica sa hranom,
– pripremanja hrane na pijačnim tezgama,
– restorana i barova povezanih sa saobraćajem kada ih obavljaju odvojene jedinice;
a ne obuhvata:
– prodaju hrane posredstvom automata – del. 47.99,
– pripremanje i dostavljanje hrane na osnovu koncesije – del. 56.29.
Poklon materijala društvu od strane osnivača – fizičkog lica
Pitanje: Fizičko lice koje je istovremeno i osnivač i direktor privrednog društava kupilo je 23 tone brašna, a zatim donelo odluku da brašno koje je nabavilo kao fizičko lice unese u preduzeće, gde će se koristi u procesu proizvodnje, za izradu hleba i peciva.Pošto se ovde radi o poklonu, treba li da se podnese poreska prijava poreza na poklon i u kom roku? Kako treba da se sprovede knjiženje brašna koje je dobijeno na poklon u našim poslovnim knjigama?
Odgovor: Polazimo od pretpostavke da se radi o besteretnom davanju dobara (brašna), odnosno da poklonodavac od preduzeća poklonoprimca ne potražuje po tom osnovu naknadu.
S obzirom na to da i poreski aspekt proizlazi iz računovodstvenog, polazimo od stava za knjiženje: 101 – Materijal / 6796 – Ostali nepomenuti prihodi – po osnovu poklona.
Iz činjenice da se primljeni poklon knjiži na prihode društva, koji time ulaze u poresku osnovicu za utvrđivanje poreza na dobit, proizlazi i posledica da se na ovakav primljeni poklon NE plaća porez na poklon.
Obrazloženje:
U skladu sa odredbom člana 14. stav 4. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001… i 99/2018 – Odluka US RS), poklonom se, u smislu ovog zakona, ne smatra:
– prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. od 1. do 3. ovog člana, na koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu;
– prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana;
– prihod pravnog lica koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.
Dakle, u svim ovim slučajevima besteretno davanje ne smatra se poklonom u smislu Zakona, tj. nije predmet oporezivanja porezom na poklon. To znači da u datim situacijama poklonoprimac nije obveznik poreza na poklon, kao i da po tom osnovu ne podnosi poresku prijavu za porez na poklon niti bilo koju drugu dokumentaciju Poreskoj upravi.
U cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja, kada vrednost poklona predstavlja prihod pravnog lica (poklonoprimca) koji se uračunava u osnovicu za porez na dobit pravnih lica, takav poklon ne oporezuje se porezom na poklon. Dakle, to su slučajevi kada se pravna lica javljaju kao poklonoprimci, a poresko izuzimanje ostvaruje se:
– ako se po osnovu tog poklona evidentira prihod u poslovnim knjigama pravnog lica;
– ako se taj prihod uračunava u osnovicu za porez na dobit pravnih lica.
Naravno, obveznicima poreza na dobit pravnih lica koji se smatraju dobitnim organizacijama u osnovicu za porez na dobit pravnih lica uračunava se i prihod koji ona ostvare po osnovu primljenog poklona (iskazan je na računu 6796).
Poreska amortizacija
Pitanje: Obveznik (preduzetnik koji vodi poslovne knjige) prekida obavljanje delatnosti 31. 7. 2019. godine. U evidenciji osnovnih sredstava ima:1. opremu nabavljenu 2018,2. opremu nabavljenu u 2018. i prodatu u februaru 2019,3. opremu nabavljenu u februaru 2019.Sva navedena oprema razvrstana je u III grupu za potrebe obračuna poreske amortizacije. Kako obračunati poresku amortizaciju za period 1. 1 – 31. 7. 2019?
Odgovor: Za sredstva pod brojevima 1 i 2:
Osnovica za poresku amortizaciju sredstava stečenih u 2018. godini (III grupa) za period 1. 1 – 31. 7. 2019. jednaka je ukupnoj neotpisanoj vrednosti tih sredstava na 31. 12. 2018. godine – Neotpisana vrednost rashodovanog sredstva (prodatog).
Poreska amortizacija = Osnovica × 15%.
S obzirom na to da se poreska amortizacija za sredstva razvrstana u grupe od II do V, koja su stečena zaključno sa 31. 12. 2018. godine, obračunava u skladu sa članom 10. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001… i 95/2018):
– amortizacija se utvrđuje primenom degresivne metode;
– osnovica u prvoj godini je nabavna vrednost;
– osnovica u narednim godinama je saldo grupe;
– trenutak sticanja i stavljanja u upotrebu nije relevantan – u trenutku sticanja nabavna vrednost novog sredstva uvećava saldo grupe (bez obzira na to da li je sredstvo nabavljeno u npr. martu ili oktobru iste godine);
– trenutak otuđenja (rashodovanja) sredstva nije relevantan – u trenutku otuđenja saldo grupe se umanjuje za neotpisanu vrednost sredstva (nabavna vrednost minus pripadajući iznos poreske amortizacije, u navedenom slučaju „saldo” prodatog sredstva na 31. 12. 2018).
Za sredstva pod brojem 3:
Za opremu nabavljenu nakon 1. 1. 2019. godine poreska amortizacija obračunava se u skladu sa članom 10b Zakona o porezu na dobit pravnih lica, i to:
– amortizacija se utvrđuje primenom proporcionalne metode;
– osnovicu čini nabavna vrednost sredstva za svako sredstvo posebno;
– kada je sredstvo stečeno u toku poreskog perioda, amortizacija se utvrđuje srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije (obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva, saglasno propisima o računovodstvu, postanu raspoloživa za korišćenje);
– za stalna sredstva otuđena u toku poreskog perioda amortizacija se obračunava do dana otuđenja tog sredstva.
Znači, za sredstvo koje ste nabavili u februaru poresku amortizaciju obračunavate od dana početka amortizovanja (stavljanja u upotrebu) do 31. 7. 2019, čime dobijate broj dana u upotrebi, a iznos amortizacije je:
Osnovica (nabavna vrednost) × (broja dana u upotrebi / 365) × 15%.
Ukoliko je ovako dobijeni iznos amortizacije viši od obračunate računovodstvene amortizacije (gde npr. kao amortizacionu stopu koristite 10% ili neki drugi procenat koji je niži od 15), kao rashod u poreskom bilansu priznaje se računovodstvena amortizacija.
Predmet prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa
Pitanje: Da li u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju (član 6) i Uredbom o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga („Sl. glasnik RS”, br. 59/2013 – dalje: Uredba) može da se izvrši prebijanje potraživanja na ime penala koje je naša firma obračunala zbog kašnjenja u isporuci robe, sa dugovanjem koje ima prema inodobavljaču za isporučenu robu?
Odgovor: Predmet prebijanja, u smislu Uredbe o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, može da bude svako postojeće, određeno, celo ili delimično dospelo novčano dugovanje i potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenta, koje se ne smatra komercijalnim kreditom i zajmom u smislu Zakona o deviznom poslovanju, a nastalo je po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga.
Prema podacima koje ste naveli može da se zaključi da Vaše potraživanje (rezidenta) nije nastalo po osnovu izvoza robe jer nije izvršen izvoz. Kako se ne radi o potraživanju koje je nastalo po osnovu izvoza robe rezidenta, ono i ne može biti predmet prebijanja u smislu Zakona o deviznom poslovanju i pomenute uredbe.
Evidentiranje dopuna za elektronsku naplatu putarine putem fiskalne kase
Pitanje: Firma se bavi prodajom dopune za elektronsku naplatu putarine i tag-uređaja putem postpejd i pripejd sistema. Da li su dužni da prilikom prodaje putarine fizičkim licima izdaju fiskalni račun?
Odgovor: Prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-00620/2017-04 od 30. 8. 2018, promet koji privredni subjekt ostvari naplatom putarine u okviru obavljanja delatnosti 52.21 (Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju) nije dužan da evidentira preko fiskalne kase, ali prodati tag-uređaj jeste.
U skladu sa odredbom člana 3. stav 1. Zakona o fiskalnim kasama („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 93/12, u daljem tekstu: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Stavom 3. istog člana Zakona propisano je da se obaveza evidentiranja svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase ne odnosi na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode, uključujući i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a y okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima, kao i na bankarske organizacije, osiguravajuće organizacije, PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).
Takođe, stavom 4. ovog člana Zakona propisano je da Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) može, polazeći od tehničkih i funkcionalnih karakteristika fiskalne kase i specifičnosti određene delatnosti, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i ministarstva nadležnog za poslove trgovine, odrediti i druge delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase („Službeni glasnik PC”, br. 61/10, 101/10, 94/11, 83/12, 59/13 i 100/14, u daljem tekstu: Uredba) propisane su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Prema tome, s obzirom na to da je delatnost 52.21 (Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju) izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase, navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari naplatom putarine u okviru obavljanja gorenavedene delatnosti, nije dužan da evidentira preko fiskalne kase.
Pri tome napominjemo da je privredni subjekt koji vrši prodaju tag uređaja, preko koga se vrši plaćanje putarine, fizičkim licima, dužan da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase, s obzirom na to da se radi o prometu dobara saglasno članu 3. Zakona, a ne o pratećoj aktivnosti u vezi sa korišćenjem (naplata i održavanje) puteva, mostova, tunela, parkirališta ili garaža i dr., koja je obuhvaćena u okviru delatnosti 52.21 (Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju), a koja je izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase.
Prekid obavljanja delatnosti preduzetnika i prava i obaveze za vreme trajanja prekida
Pitanje: Preduzetnik želi privremeno da zatvori radnju. Koje su njegove obaveze u periodu prekida i šta je potrebno da uradi sa fiskalnom kasom?
Odgovor: Ono što neki preduzetnici i dalje nazivaju mirovanjem radnje ili privremenim zatvaranjem radnje, u Zakonu o privrednim društvima uređeno je članom 90. i naziva se prekid obavljanja delatnosti. Ovim članom Zakona utvrđena je obaveza preduzetnika da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. Prekid obavljanja delatnosti registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne može da se utvrđuje retroaktivno.
U registracionoj prijavi nije moguće navesti da se sa prekidom obavljanja delatnosti otpočelo pre podnošenja same prijave, ali je moguće navesti neki datum u budućnosti od kojeg će biti prekinuta delatnost.
O (privremenom) prekidu obavljanja delatnosti preduzetnik donosi odluku, a prekid se zatim registruje u Agenciji za privredne registre, pa je donošenje ove odluke prvi, a registracija u APR-u drugi korak ukoliko preduzetnik želi da prekine obavljanje delatnosti. Zakonom nije propisana forma odluke o prekidu obavljanja delatnosti, niti se ovakva odluka prilaže uz registracionu prijavu.
Prekid obavljanja delatnosti nije zakonom vremenski ograničen i može da traje onoliko koliko preduzetnik odredi. U samoj registracionoj prijavi prekida obavljanja delatnosti ostavljena je mogućnost da se navede ili tačan datum do kojeg se delatnost neće obavljati ili neodređeno vreme – sve dok preduzetnik ne podnese novu prijavu o nastavku rada ili o eventualnom trajnom prestanku obavljanja delatnosti, odnosno o brisanju iz evidencije.
Tokom trajanja perioda prestanka obavljanja delatnosti preduzetnik ne može da obavlja delatnost, a ne može ni da sprovodi poslovne aktivnosti – da pruža usluge i isporučuje dobra, ali je u mogućnosti da prima uplate za ranije pružene usluge i isporučenu robu ukoliko mu je tekući račun aktivan. Preduzetnik nije u obavezi da ugasi račun u banci tokom perioda prestanka obavljanja delatnosti, ali je u obavezi da o nastaloj promeni obavesti sve banke u kojima ima račune tako što će im dostaviti rešenje APR-a kojim se konstatuje prekid obavljanja delatnosti.
Prema članu 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveze plaćanja doprinosa miruju u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Preduzetnik može da nastavi plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Ukoliko preduzetnik odluči da iskoristi mogućnost iz člana 50. i ne vrši plaćanje doprinosa, period mirovanja neće se evidentirati u ukupan radni staž, a preduzetnik u ovom periodu neće imati zdravstveno osiguranje.
Prema članu 94. Zakona o porezu na dohodak građana, preduzetnik koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige dužan je da u ovoj poreskoj prijavi iskaže i iznos obračunatog i plaćenog poreza u poreskom periodu do dana prekida, odnosno prestanka obavljanja samostalne delatnosti, kao i da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans.
U slučaju da preduzetnik poseduje fiskalnu kasu, potrebno je sprovesti defiskalizaciju. U vezi sa tim dajemo mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-00116/2007-04 od 16. 7. 2007. godine:
Odredbom člana 39. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/04) propisano je da organ nadležan za vođenje odgovarajućeg registra može izvršiti brisanje obveznika iz tog registra kada obveznik podnese dokaz o brisanju iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti obveznika. Dokaz o brisanju obveznika iz registra fiskalizovanih kasa je rešenje Poreske uprave o brisanju obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti obveznika. Pre dobijanja rešenja obveznik je dužan da fiskalnu kasu preda ovlašćenom servisu. Ovlašćeni serviser, u prisustvu ovlašćenog radnika Poreske uprave, skida fiskalni modul i preuzima sve podatke iz fiskalne memorije fiskalne kase, o čemu se sastavlja zapisnik. Obveznik ima pravo da prisustvuje preuzimanju podataka iz fiskalne memorije. Ovlašćeni servis je dužan da modul zaliven za kućište fiskalne kase čuva dok Poreska uprava pismeno ne odobri njegovo uništavanje. Fiskalni modul zaliven za kućište fiskalne kase uništava ovlašćeni servis u prisustvu komisije za uništavanje fiskalnog modula, koju obrazuje Poreska uprava od predstavnika ovlašćenog servisa i Poreske uprave. O izvršenom uništavanju fiskalnog modula komisija sastavlja zapisnik.
Saglasno odredbi člana 18. Pravilnika o postupku fiskalizacije, sadržaju evidencije o ovlašćenim servisima i serviserima i izgledu, sadržaju i načinu vođenja dosijea i servisne knjižice fiskalne kase („Sl. glasnik RS”, br. 140/04), bliže je propisan postupak brisanja obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti obveznika. Poreski obveznik koji prestaje da obavlja delatnost dužan je da podnese zahtev za odjavu/prestanak obavljanja delatnosti na obrascu IPU-1 zaokruženjem opcije 4 – Odjava/Prestanak obavljanja delatnosti, preko ovlašćenog servisera. Po prijemu obrasca IPU-1, poreski organ telefonskim putem obaveštava ovlašćeni servis o datumu i vremenu kada će postupiti po zahtevu obveznika za brisanje fiskalne kase iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti, koji ne može biti duži od dva dana od dana prijema obrasca IPU-1 od strane poreskog organa. Postupak brisanja otpočinje tako što ovlašćeni serviser u ovlašćenom servisu, u prisustvu ovlašćenog radnika poreskog organa i poreskog obveznika, ako to želi, najpre proverava da li je IB fiskalne kase identičan IB navedenom u dokumentaciji za fiskalnu kasu. Ovlašćeni radnik poreskog organa proverava da li su fiskalna i programska plomba verodostojne i neoštećene, pa ako su rezultati tih provera pozitivni, dozvoljava ovlašćenom serviseru da iz fiskalne memorije odštampa periodični izveštaj za period od datuma i vremena odštampanog prvog fiskalnog isečka, pa do datuma i vremena odštampanog poslednjeg fiskalnog isečka zabeleženog u fiskalnoj memoriji, sa svim promenama poreskih stopa i svim resetima. Kada ovlašćeni radnik poreskog organa primi periodični izveštaj, dozvoljava ovlašćenom serviseru skidanje fiskalne plombe i fiskalnog modula iz fiskalne kase. Posle skidanja fiskalnog modula, ovlašćeni radnik poreskog organa popunjava i potpisuje obrazac IPU-1. O postupku skidanja fiskalnog modula ovlašćeni radnik poreskog organa sastavlja zapisnik. Na osnovu zapisnika poreski organ donosi rešenje o brisanju fiskalne kase iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja delatnosti, najkasnije narednog radnog dana od dana sastavljanja zapisnika. Na osnovu donetog rešenja Poreska uprava, najkasnije narednog dana od dana donošenja rešenja, briše fiskalnu kasu iz registra fiskalizovanih kasa. Odjava fiskalne kase obavezno se evidentira u delu 7. Servisne knjižice fiskalne kase i overava potpisima i pečatima ovlašćenog servisera i ovlašćenog radnika poreskog organa.
Na isti način, saglasno članu 18. Pravilnika, postupa se i kod brisanja obveznika iz registra fiskalizovanih kasa zbog prestanka obavljanja jedne od registrovanih delatnosti (privrednog subjekta koji i dalje postoji i posluje) u propisanom registru.
Prema tome, u skladu s navedenim članom Zakona, kao i navedenim Pravilnikom, a imajući u vidu da je privredni subjekt privremeno prestao da obavlja delatnost za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, Ministarstvo finansija je mišljenja da je privredni subjekt koji privremeno prestane da obavlja delatnost za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase dužan da defiskalizuje fiskalnu kasu, odnosno da izvrši brisanje iz registra fiskalizovanih kasa.
Takođe, Ministarstvo finansija napominje da, kada privredni subjekt ponovo otpočinje obavljanje delatnosti, dužan je da fiskalizuje fiskalnu kasu, odnosno da se upiše u registar fiskalnih kasa, u skladu sa članom 38. Zakona.
Rokovi za čuvanje računovodstvene dokumentacije
Pitanje: Odredbama član 24. Zakona o računovodstvu propisano je da se računovodstvene isprave na osnovu kojih su uneti podaci u poslovne knjige čuvaju 5 godina. Postoji li računovodstvena dokumentacija u pogledu koje je propisan duži rok čuvanja?
Odgovor: Tokom rada svakog privrednog društva nastaje veliki broj dokumenata, od kojih su određena dokumenta kreirana interno u samom društvu, dok su ostala kreirana eksterno od strane dobavljača, kupaca, poslovne banke, knjigovođe i državnih organa.
Prema članu 24. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018), pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.
Ovom odredbom propisani su sledeći rokovi čuvanja dokumentacije:
– finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji čuvaju se 20 godina;
– godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je sastavljen;
– dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina;
– pomoćne knjige čuvaju se 5 godina od dana njihovog zaključivanja;
– trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada;
– čuvaju se 5 godina isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige;
– čuvaju se 5 godina isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.
U skladu sa članom 8. Zakona o računovodstvu, knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.
Odredbom člana 46. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 30/2018) propisano je da je obveznik dužan da, radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV-a, vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole, kao i da za svaki poreski period sačini pregled obračuna PDV-a. Prema članu 47. Zakona o PDV-u, obveznik je dužan da čuva evidenciju iz člana 46. ovog zakona i dokumentaciju na osnovu koje vodi ovu evidenciju do isteka roka zastarelosti za utvrđivanje i naplatu PDV-a, odnosno najmanje deset godina po isteku kalendarske godine od momenta prve upotrebe objekata i završetka ulaganja u objekte iz člana 32. ovog zakona. Prema tome, pregled obračuna PDV-a na obrascu POPDV, sa celokupnom evidencijom, kao i poresku prijavu na obrascu PPPDV, obveznik je dužan da čuva 10 godina.
Pravilnikom o evidenciji prometa („Sl. glasnik RS”, br. 99/2015 i 44/2018) uređuju se sadržina, oblik, način vođenja i mesto čuvanja evidencije prometa robe. Prema članu 19. Pravilnika, evidencija prometa robe i dokumentacija na osnovu koje su vršena evidentiranja čuvaju se na način, mestu i u roku u kojem se čuvaju pomoćne knjige, u skladu sa propisima o računovodstvu, a to znači najmanje 5 godina.
U skladu sa članom 9. Uredbe o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga („Sl. glasnik RS”, br. 59/2013), dokumentaciju o izvršenom prebijanju, u smislu ove uredbe, rezident čuva deset godina i dužan je da je pokaže na zahtev nadležnih organa kontrole.
Takođe, prema tački 8. Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom („Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 38/2010 i 111/2015), pravno lice je obavezno da dokument po kom se vrši plaćanje inostranstvu, kojim se dokazuje obaveza plaćanja i određuje osnov plaćanja, čuva deset godina od dana kad je izvršeno plaćanje – u izvornom obliku ili u obliku pogodnom za dokazivanje, kao i da taj dokument pruži na uvid na zahtev banke ili organa nadležnih za kontrolu deviznog poslovanja.
Iste rokove treba primeniti i na ostale izveštaje koji se sastavljaju u vezi sa spoljnotrgovinskim i deviznim poslovanjem.
Čuvanje fiskalnih dokumenata i evidencija propisano je Zakonom o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS”, br. 135/2004 i 93/2012) na sledeći način:
| • Kontrolna traka • Dnevni izveštaj• Periodični izveštaj (član 17. stav 8) |
3 godine |
Rok od tri godine računa se od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj su kontrolna traka i fiskalni dokumenti štampani. |
| • Fiskalni račun (član 12. stav 10) |
3 godine |
Rok za čuvanje fiskalnog računa od najmanje tri godine računa se od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je fiskalni račun izdat. |
| • Knjiga dnevnih izveštaja (član 20. stav 4) |
3 godine |
Čuva se na mestu na kome se vrši promet dobara na malo, odnosno na mestu pružanja usluga. Rok od tri godine računa se od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj je Knjiga dnevnih izveštaja formirana. |
Za svu ostalu dokumentaciju, za koju nije posebnim propisom definisan rok čuvanja, svaki entitet za sebe internim aktom propisuje poseban rok.
Avansna naplata naknade
Pitanje: Od građana smo prošle godine dobili donaciju za rekonstrukciju vodovoda u jednom selu, a svaki građanin (njih 80) uplatio je na firmin račun po 60.000,00 dinara, što smo knjižili na 6400 – Donacije. Ove godine rekonstrukcija je završena i treba da se vrši priključak po kućama, pri čemu će svaki građanin besplatno dobiti vodomer i delove uz njega. Mi smo vodomere i te delove nabavili i odbili ulazni PDV. Kako sada knjižiti izlazni PDV i izlaz iz magacina ako ne naplaćujemo utrošeni materijal?
Odgovor: Po našem mišljenju, od građana niste primili nikakvu donaciju, nego ste unapred naplatili naknadu za priključak na vodovodnu mrežu. Suštinski, ništa im ne isporučujete besplatno, odnosno od njih ste naplatili naknadu za promet usluge koju ćete im isporučiti/izvršiti.
Donacija ili darivanje je poklon, tj. daje se bez naknade i protivusluge.
Primljene uplate trebalo je evidentirati kao 430 – Primljeni avansi, depoziti i kaucije.
U toku vršenja rekonstrukcije i ostalih radova utrošak materijala računovodstveno se evidentira kao trošak materijala prilikom izlaza sa zaliha i ugradnje (stav 511/101).
Nakon završenih radova na rekonstrukciji vodovoda i izvršenom priključku domaćinstava sela nastaje prihod od prodaje proizvoda i usluga (račun 614), uz obavezu obračuna PDV-a za izvršen promet usluga.
S aspekta poreza na dodatu vrednost, bili ste u obavezi da prilikom prijema avansa obračunate i platite PDV, u skladu sa članom 16. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 30/2018):
Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;
2a) izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) ovog zakona, uključujući i usluge neposredno povezane sa tim uslugama koje pruža isto lice;
3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga kod uvoza dobara, a ako te obaveza nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.
Knjiženje u 2018. godini:
|
Red. br. |
Konto | Opis | Dug. |
Potr. |
|
1. |
241 |
Tekući račun |
4.800.000 |
|
|
430 |
Primljeni avansi, depoziti i kaucije |
4.800.000 |
||
| – za primljeni avans | ||||
|
1a |
430xx |
PDV u primljenim avansima |
800.000 |
|
|
472 |
Obaveze za PDV po primljenim avansima po opštoj stopi |
800.000 |
||
| – za izdat avansni račun | ||||
Knjiženje u 2019. godini (uz pretpostavku da su tada radovi završeni):
Knjiženje utroška materijala i ostali troškovi po prirodnim vrstama.
|
Red. br. |
Konto | Opis | Dug. |
Potr. |
|
2. |
204 |
Kupci u zemlji |
4.800.000 |
|
|
470 |
Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi |
800.000 |
||
|
614 |
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga |
4.000.000 |
||
| – za fakturisane usluge građanima | ||||
|
3. |
430xx |
PDV u primljenim avansima |
-800.000 |
|
|
472 |
Obaveze za PDV po primljenim avansima po opštoj stopi |
-800.000 |
||
| – za konačni račun | ||||
|
4. |
430 |
Primljeni avansi, depoziti i kaucije |
4.800.000 |
|
|
204 |
Kupci u zemlji |
4.800.000 |
||
| – za zatvaranje obaveza iz avansa i potraživanja od kupaca | ||||
S obzirom na podatke koje ste dali, PDV nije obračunat i plaćen u trenutku (periodu) kada su primljene uplate, pa je potrebno izvršiti izmenu prijave PDV-a za mesec/mesece u kojem/kojima ste avansno primili naknadu od građana, a niste iskazali obavezu za PDV.
Jednostrana kompenzacija
Pitanje: Pod kojim uslovima možemo da sprovedemo jednostranu kompenzaciju sa poslovnim partnerom?
Odgovor: Jednostrana kompenzacija uređena je članovima od 336. do 343. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja – dalje: Zakon).
Jednostrana kompenzacija nastaje na osnovu volje jedne strane. Radi se o kompenzaciji koju jedno lice jednostrano vrši drugome, bez saglasnosti drugog lica kome kompenzacija proizvodi pravna dejstva. Prilikom jednostrane kompenzacije radi se o tome da kompenzacija nastaje na osnovu izjave volje samo jedne strane, kojoj druga strana, ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, ne može da se suprotstavi.
Da bi se sprovela jednostrana kompenzacija predviđena članovima od 336. do 343. Zakona, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi:
– uzajamnost dugovanja i potraživanja – jednostrano mogu da se kompenzuju samo dugovanja i potraživanja koja su uzajamna, što upućuje na kompenzaciju između dva lica;
– istovrsnost (istorodnost) dugovanja i potraživanja – najčešće se jednostrano kompenzuju novčana potraživanja, kada nema problema sa istovrsnošću, ali je moguće kompenzovati i druga potraživanja ako su istovrsna, iako ne glase na novac (npr. oba potraživanja glase na isporuku kukuruza i sl.);
– dospelost – ne može da se jednostrano kompenzuje potraživanje ili dugovanje koje nije dospelo, pri čemu je potrebno da su i dugovanje i potraživanje dospeli, a ako makar jedno od njih nije dospelo, onda ni kompenzacija neće biti dopuštena;
– izjava o prebijanju – do prebijanja ne dolazi po samom zakonu, čak i ako su se stekli svi uslovi za prebijanje (osim kada zakon to izričito predviđa, kao prilikom multilateralne kompenzacije), već je potrebna i izjava jednog od učesnika upućena drugome (jednostrana izjava volje koja je po svojoj prirodi pravna moć – preobražajno pravo) da on vrši kompenzaciju svog potraživanja sa svojim dugovanjem.
Čak i ako su ispunjeni svi ovi uslovi, do kompenzacije neće doći ako bi se kompenzacija odnosila na:
– potraživanje koje ne može da se zapleni;
– potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje ili posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno ili ih bespravno zadržao;
– potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;
– potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
– potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja (član 341. Zakona).
Članom 5. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”, br. 68/2015) definisano je da pravna lica i preduzetnici međusobne novčane obaveze mogu da izmiruju i ugovaranjem promene poverilaca odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom. Pravna lica i preduzetnici ne mogu da izmiruju međusobne novčane obaveze na ovaj način ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Dakle, ako je račun jednog od učesnika u potencijalnoj kompenzaciji blokiran, on ne može da izmiri svoje obaveze jednostranom izjavom o kompenzaciji.
Rok za isplatu raspoređene dobiti društva s ograničenom odgovornošću
Pitanje: Da li dobit raspoređenu za isplatu vlasnicima moramo da isplatimo do kraja kalendarske godine?
Odgovor: U pogledu isplate dobiti članovima društva sa ograničenom odgovornošću (dalje: d. o. o.), Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018 – dalje: Zakon) u članu 183. upućuje na norme kojima se uređuje isplata dividendi akcionarima u akcionarskom društvu.
Konkretno, kada je reč o shodnoj primeni normi koje važe za isplatu dividendi i međudividendi u akcionarskim društvima, rok za isplatu dividendi koji se pominje u članu 271. Zakona i važi za akcionarska društva, mora da važi i za društva s ograničenom odgovornošću. Zakon koristi izraz „shodna primena” zbog toga što nije sve identično, ali pre svega u kategorijalnom smislu, jer se u d. o. o. isplaćuje dobit, a u akcionarskom društvu dividende.
U članu 271. Zakona propisano je sledeće:
Plaćanje dividende akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici skupštine, kojom se određuje i iznos dividende i rok za isplatu dividende (odluka o isplati dividende), koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende.
Posle donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaćena dividenda postaje poverilac društva za iznos te dividende.
Znači, ako d. o. o. odlukom raspodeli dobit za isplatu članovima društva, društvo mora da realizuje isplatu u roku od 6 meseci od dana donošenja odluke. Ni Zakonom, kao ni propisima iz oblasti računovodstva, nije propisan rok u kojem je društvo dužno da izvrši raspodelu rezultata, što znači da dobitak može da ostane neraspoređen, a isto tako društvo može da raspodeli deo dobitka, a ostatak da ostane neraspoređen.
Poslovi reeksporta i tranzita bez zadržavanja dobara u skladištu
Pitanje: Potrebno nam je pojašnjenje u vezi sa poslom sa inostranim partnerima po pitanju toga da li postoji razlika između pojma reeksport i tranzit i da li postoji razlika u knjiženju tih poslova.
Odgovor: U poslovanju sa inostranstvom poslovi reeksporta i tranzita knjigovodstveno se evidenciono tretiraju na isti način, uz pretpostavku da se dobra ni u jednom slučaju ne zadržavaju u skladištu (Vašem ili carinskom). Sa aspekta Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju reeksport može da se opiše i kao oblik tranzita.
Obrazloženje:
Spoljnotrgovinski promet robom, pored izvoza i uvoza robe, obuhvata i tranzit robe. Trgovina u tranzitu ili tranzit robe može da se definiše kao kupovina robe koja se po nalogu kupca neposredno isporučuje, bez prethodnog skladištenja.
U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon, 88/2011 i 89/2015 – dr. zakon – dalje: Zakon), tranzit robe je kretanje robe između dva mesta u Republici Srbiji, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Tranzitni posao podrazumeva da domaće lice zaključuje dva ugovora o kupoprodaji: jedan u kome se domaće lice javlja kao kupac robe i drugi u kome se domaće lice javlja kao prodavac te iste robe.
Carinski postupak tranzita robe je jedan od posebnih carinskih postupaka, regulisan odredbama čl. od 118. do 127. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 i 113/2017 – dalje: Carinski zakon).
Napomena: Ovaj zakon važi do 16. 6. 2019. godine, kada počine primena novog Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 95/2018) koji postupak tranzita reguliše u glavi II, u članovima od 195. do 201.
Prema Carinskom zakonu postupak tranzita ima dva oblika: spoljni i unutrašnji tranzit.
Postupak spoljnjeg tranzita definiše se kao kretanje robe između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije, i to:
– strane robe, bez naplate uvoznih dažbina i primena mera trgovinske politike;
– domaće i strane robe, kada je to neophodno radi pravilne primene odredbe koja se odnosi na povraćaj, odnosno otpust carinskog duga.
Postupak spoljnjeg tranzita završava se dopremom robe i predajom tranzitnog dokumenta carinskom organu, odnosno odredišnoj carinarnici.
Poslovi reeksporta kao oblika tranzitnog robnog prometa
U tranzitne poslove spadaju i poslovi reeksporta. Iako termin „reeksport” nije definisan u važećim propisima, pod njim se podrazumeva posao prilikom kog domaće lice nabavlja robu u inostranstvu i istu prodaje kupcu u inostranstvu u istoj ili drugoj državi. U zavisnosti od toga da li roba ulazi u carinsko područje Republike Srbije i u kojem carinskom postupku, mogu se razlikovati:
1) direktni i
2) indirektni reeksport.
Direktni reeksport je nabavka i prodaja dobara u inostranstvu, bez unosa u carinsko područje Republike Srbije, ili otpremanje dobara iz jedne u drugu stranu državu preko teritorije Republike Srbije u postupku tranzita.
Indirektni reeksport podrazumeva nabavku robe u inostranstvu, unos te robe u carinsko područje Republike, bez stavljanja u slobodan promet, i njeno ponovno otpremanje u inostranstvo. Unos robe u carinsko područje Republike Srbije odvija se ili kroz postupak carinskog skladištenja ili kroz postupak aktivnog oplemenjivanja ili dorade, što je tzv. reeksportna dorada.
Računovodstveno evidentiranje tranzita robe bez stavljanja u slobodan promet u Srbiji ili reeksporta
Prema članu 13. stav 1. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, nabavka robe, bez obzira na to da li će biti uvezena u Srbiju, evidentira se na grupi računa 13 – Roba. Na osnovu člana 13. stav 11. Pravilnika o Kontnom okviru, na računu 136 – Roba u tranzitu – iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporučuje, bez prethodnog skladištenja. Ovo knjiženje se, dakle, odnosi na direktan i indirektan reeksport robe kada se roba ne skladišti. Međutim, kada se roba privremeno skladišti u carinskom skladištu, radi se o knjiženju na računu 130 – Obračun nabavke robe, s obzirom na to da dalje postupanje sa ovom robom još uvek nije opredeljeno.
Knjiženje robe u tranzitu odvija se na sledeći način – kao mogući primer:
| Red. br. | Konto | Opis | |
| dug. | potr. | ||
| 1) | 136 | Roba u tranzitu | |
| 436 | Dobavljači u inostranstvu | ||
| – za ispostavljenu fakturu inodobavljača | |||
| 2) | 531 | Troškovi transportnih usluga | |
| 435 | Dobavljači u zemlji | ||
| – po fakturi špeditera za usluge | |||
| 3) | 436 | Dobavljači u inostranstvu | |
| 244 | Devizni račun | ||
| – po deviznom izvodu za plaćenu obavezu prema inodobavljaču | |||
| 4) | 435 | Dobavljači u zemlji | |
| 241 | Tekući (poslovni) račun | ||
| – za plaćene špediterske usluge | |||
| 5) | 205 | Kupci u inostranstvu | |
| 605 | Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu | ||
| – za izvršen izvoz robe | |||
| 6) | 501 | Nabavna vrednost prodate robe | |
| 136 | Roba u tranzitu | ||
| – obračun nabavne vrednosti prodate robe | |||
| 7) | 244 | Devizni račun | |
| 205 | Kupci u inostranstvu | ||
PDV aspekt reeksporta
Iako postoje različite vrste reeksporta, u slučaju direktnog reeksporta i klasičnog indirektnog reeksporta, sa aspekta Zakona o PDV-u i poreski tretman je isti.
Direktni reeksport
Kada je u pitanju direktni reeksport, reč je o nabavci dobara u inostranstvu i direktnoj prodaji takođe u inostranstvu, bez ulaska robe u carinsko područje Srbije. Pritom, u ulozi kupca ili prodavca u ovom poslu mogu da se nađu i rezidenti na obe strane. Naime, moguće je da rezident Srbije kupi robu u inostranstvu i proda je u okviru reeksportnog posla drugom rezidentu Srbije. Prema opštem pravilu, predmet oporezivanja PDV-om jeste isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. U skladu sa tim, jasno je da poslovi direktnog reeksporta nisu predmet oporezivanja PDV-om. Uz poslove direktnog reeksporta, obveznici će često primati i razne usluge od dobavljača u inostranstvu, kao što su: zakup magacinskog prostora, usluge manipulacije i transporta, ustupanje osoblja, savetodavne usluge, posredovanje prilikom prodaje ili nabavke dobara i dr. Suština je da se mesto prometa svake pojedinačne usluge određuje na osnovu pravila iz člana 12. Zakona o PDV-u, nezavisno od toga ko je pružalac usluge. S obzirom na to da nema nikakvih specifičnosti prilikom pružanja ovih usluga u poslu reeksporta u odnosu na pružanje usluga u bilo kom drugom poslu, suština je da se primenjuju opšta pravila.
Klasičan indirektni reeksport
U pogledu poslova indirektnog reeksporta postoji nešto više faktora koji utiču na poreski tretman.
Klasičan reeksportni posao podrazumevao bi u ovom smislu da se samo vrši tranzit robe preko Srbije.
Prema članu 11. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, mesto prometa dobara je mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg lica, ako dobro šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu. Imajući u vidu da predmet oporezivanja PDV-om može nastati po dva osnova – po osnovu isporuke dobara u Republici ili po osnovu uvoza, za poslove indirektnog reeksporta nije od značaja činjenica da se roba samo prevozi preko Srbije. Naime, s obzirom na to da je mesto prometa „mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja”, činjenica da dobro prolazi kroz Srbiju nije od značaja za opredeljenje poreskog tretmana jer se dobro u trenutku slanja nalazilo u inostranstvu, što znači da se i u ovom slučaju radi o prometu koji nije predmet oporezivanja PDV-om. Posmatrajući i „uvoz dobara u Republiku” kao osnov za nastajanje poreske obaveze, zaključićemo da su i po ovom osnovu poslovi indirektnog reeksporta poreski „neutralni”, s obzirom na to da je članom 26. stav 1. tačka 5) Zakona o PDV-u propisano poresko oslobođenje za robu koja je u okviru carinskog postupka u tranzitu.
U slučaju direktnog reeksporta (nabavka dobra u inostranstvu i prodaja takođe u inostranstvu, bez ulaska dobra u carinsko područje Srbije), vrednost nabavljenih dobara iskazuje se u polju 8d.3 obrasca POPDV, dok se naknada za promet dobara iskazuje u polju 11.1 obrasca POPDV.
U slučaju tranzita (pod carinskim nadzorom kretanje dobara koja se ne stavljaju u slobodan promet u Srbiji), vrednost nabavljenih dobara iskazuje se u polju 8d.3 obrasca POPDV (nije predmet evidentiranja u polju 6.1), dok se naknada za promet dobara iskazuje u polju 11.1 obrasca POPDV, jer ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV-om (mesto prometa dobara je inostranstvo).
Znači, i u slučaju direktnog reeksporta i u slučaju tranzita, obrazac POPDV popunjava se na isti način.
Rad stranog studenta preko omladinske zadruge
Radi se o studentskoj zadruzi koja je učlanila zadrugara, omladinca koji je na redovnom školovanju u Srbiji, ali je iz Republike Crne Gore, ima prebivalište u Republici Srbiji i ima „beli karton”, pa se postavlja pitanje da li on kao student može biti angažovan za rad u studentskoj zadruzi.
Odgovor: Zapošljavanje i rad stranaca u Srbiji reguliše Zakon o zapošljavanju stranaca, objavljen u „Službenom glasniku RS” br. 128/2014, 113/2017 i 50/2018.
U skladu sa članom 2. Zakona, student je stranac kome je odobren privremeni boravak zbog studiranja i koji je upisan na akreditovane studijske programe u skladu sa Zakonom.
Članom 2. Zakona propisano je da je zapošljavanje stranca zaključivanje ugovora o radu ili drugog ugovora kojim stranac bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa Zakonom.
Član 17. Zakona definiše:
Poslodavac može da zaposli studenta pod uslovima iz člana 16. ovog zakona, s tim da obavljanje poslova u periodu kada traju nastavne aktivnosti može da traje najduže 20 sati nedeljno, odnosno 80 sati mesečno.
Uslovi za izdavanje radne dozvole za obavljanje sezonskih poslova su da stranac ima:
1) odobrenje za privremeni boravak stranca;
2) zaključen ugovor o radu sa poslodavcem;
3) akt poslodavca kojim se utvrđuje način smeštaja i ishrane za vreme boravka i rada u Republici.
U vezi sa vašim pitanjem dajemo i dva mišljenja Ministarstva:
Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 011-00-00332/2015-24 od 7. 4. 2015:
Povodom pitanja da li poslodavci koji su angažovali strane studente po osnovu obuke i prakse treba da pribave dozvolu za rad studenata, ukazujemo na odredbu člana 2. stav 2. Zakona o zapošljavanju stranaca („Sl. glasnik RS”, broj 128/14), koji propisuje da se pod zapošljavanjem stranca podrazumeva zaključivanje ugovora o radu ili drugog ugovora kojim stranac bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje prava po osnovu rada, u skladu sa Zakonom. Takođe, član 17. stav 1. Zakona propisuje da poslodavac može da zaposli studenta pod uslovima iz člana 16. ovog zakona, s tim da obavljanje poslova u periodu kada traju nastavne aktivnosti može da traje najduže 20 sati nedeljno, odnosno 80 sati mesečno. Imajući u vidu napred navedeno, odnosno da se pod zapošljavanjem, u smislu odredaba Zakona, ne podrazumeva samo zaključivanje ugovora o radu, već i drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, a koji uključuje i ugovor o stručnom usavršavanju, poslodavac je u obavezi da pribavi radnu dozvolu za navedena lica.
Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 011-00-176/2015-24 od 26. 3. 2015:
Član 2. t. 2) Zakona propisuje da se pod zapošljavanjem stranca podrazumeva zaključivanje ugovora o radu ili drugog ugovora kojim stranac bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje prava po osnovu rada, u skladu sa Zakonom. Takođe, član 17. stav 1. Zakona propisuje da poslodavac može da zaposli studenta pod uslovima iz člana 16. ovog zakona, s tim da obavljanje poslova u periodu kada traju nastavne aktivnosti može da traje najduže 20 sati nedeljno, odnosno 80 sati mesečno.
Imajući u vidu napred navedeno, odnosno da se pod zapošljavanjem, u smislu odredaba Zakona, ne podrazumeva samo zaključivanje ugovora o radu, već i drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, a koji uključuje i ugovor o stručnom usavršavanju, mišljenja smo da nema osnova da se strani studenti na praksi u Republici Srbiji izuzmu iz primene Zakona, odnosno poslodavac je u obavezi da pribavi radnu dozvolu za navedena lica.
Ugovor između preduzetnika i „preduzetničke radnje”
Da li je u skladu sa zakonom da fizičko lice sklopi ugovore o zakupu sopstvenih vozila sa svojom preduzetničkom radnjom, u kojima će ugovoriti odgovarajuće mesečne neto iznose za uslugu zakupa vozila i za to redovno predavati poreske prijave Poreskoj upravi i redovno plaćati porez po tom osnovu, a nakon toga podići ugovorene neto iznose u gotovini?
Odgovor: Preduzetnička „radnja” postoji u našim razgovorima o poslu, ali ne i u zakonu. Ukoliko želimo pravilno da se izražavamo, onda ćemo i u govoru zameniti termin „radnja” terminom „preduzetnik”.
Dakle, ukoliko ste preduzetnik, kada razmišljate o knjigovodstvenim, pravnim i poreskim relacijama, razmišljajte o tome da postoji samo jedna osoba koja obavlja delatnost. Ta osoba ima privatnu imovinu i poslovnu imovinu koja joj služi za obavljanje delatnosti.
Sva imovina je vlasništvo preduzetnika, a ne njegove radnje. Sve poslove vrši i odluke donosi preduzetnik i ugovore zaključuje preduzetnik i to sa trećim licima, a nikako sa sobom kao fizičkim licem. Izbrišite entitet radnje iz glave i lakše ćete razumeti pravne i poreske posledice svojih poslovnih odluka.
Ministarstvo finansija dalo je Mišljenje br. 430-00-00394/2014-04 od 12.11.2014. godine, u kojem se navodi:
S tim u vezi, a imajući u vidu da je ugovor saglasnost volja ugovornih strana (što znači bar dve), a da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji i koje za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom u koju ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti, proizlazi da akt nazvan ugovorom koji fizičko lice zaključi sa samim sobom kao preduzetnikom, a kojim se uređuje da fizičko lice svoju nepokretnost prenosi na svoju radnju, ne proizvodi pravno dejstvo. Dakle, na osnovu takvog akta ne dolazi do prenosa prava svojine na nepokretnosti (s jedne strane na drugu), što znači da u ovom slučaju ne postoji ni predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava.
U skladu sa navedenim preduzetnik ne može da zaključi ugovor „sam sa sobom”. Bio to Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, o zakupu nepokretnosti ili pokretne imovine (opreme, automobila itd.), a takvi ugovori ne proizvode pravno dejstvo.
Preduzetnik može da u svoje ime, u svojstvu preduzetnika, zaključi ugovore sa drugim licima, bilo da su to druga fizička lica bilo da su drugi preduzetnici ili pravna lica.
Preduzetnik može da koristi ličnu imovinu u poslovne svrhe bez zaključenja ugovora, isplate naknade i plaćanja poreza. Uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda, a ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu, ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika, u skladu sa članom 37b. Zakona o porezu na dohodak građana.
Članom 83. Zakona o privrednim društvima definisan je pojam preduzetnika:
„Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, smatra se preduzetnikom u smislu ovog zakona ako je tim propisom to određeno.
Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.”
Dalje, članom 85. Zakona o privrednim društvima definisano je da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.
Zakon ne pominje pojam preduzetničke radnje, a pravni subjektivitet određen je preduzetniku. U vezi sa tim izdvajamo deo iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-1425/2017-04 od 21. 6. 2017:
Prema mišljenju Ministarstva privrede, broj: službeno, od 10. novembra 2014. godine, …1. Prihodom od samostalne delatnosti, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15 – dalje: Zakon), smatra se prihod ostvaren od privrednih delatnosti, uključujući i delatnosti poljoprivrede i šumarstva, pružanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po ovom zakonu porez ne plaća po drugom osnovu.
Odredbom člana 32. stav 1. Zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).
Prema odredbama člana 37b st. 1. i 2. Zakona, uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda, a ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu, ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika. Uzimanje, odnosno ulaganje imovine iz st. 1. i 2. ovog člana koje nije u novčanom obliku, procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti (stav 3. tog člana Zakona).
…
Obavljanje privredne delatnosti u statusu preduzetnika znači da preduzetnik obavlja delatnost, a ne radnja. Radnja se u Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/11, 99/11 i 83/14 – dr. zakon) i ne pominje, a i po prethodnom Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 125/04), koji je pominjao radnju, ona nije imala subjektivitet. Sve pravne poslove u obavljanju delatnosti preduzetnika preduzima preduzetnik u svoje ime. Preduzetnik stiče sva prava i obaveze povodom obavljanja delatnosti radi koje je formirao takvu „radnju”. U tom smislu „radnja” i ne može biti stranka u postupku (ne može biti ni tužilac ni tuženi).
Kako radnja ne postoji kao subjekt u pravu, to nisu mogući nikakvi ugovori sa radnjom. Za zaključenje ugovora je, pre svega, potreban subjektivitet, koji se ovde pojavljuje u obliku ugovorne sposobnosti. Radnja nema ni subjektivitet, ni ugovornu sposobnost, iako ima nekih obeležja koja stvaraju utisak kao da radnja postoji kao subjekt u pravu (poslovno ime, sedište, matični broj…). Međutim, sva ova obeležja su, u stvari, obeležja preduzetnika, a ne radnje. Poslovno ime je ime pod kojim preduzetnik obavlja delatnost. Sedište je mesto u kome preduzetnik obavlja delatnost, matični broj je broj pod kojim preduzetnik obavlja delatnost itd.
Zbog statusa ovakve „radnje”, kao organizacije bez pravnog subjektiviteta, preduzetnik može da zaključi ugovor sa nekim trećim, ali ne i sa takvom „radnjom”, čiji je on osnivač. Čak i kada bi zaključio takav ugovor, on ne bi imao nikakvog pravnog dejstva.
KEP knjiga
Firma pravi i prodaje razne vrste pita i lepinje. Osim toga, pravi i prodaje pljeskavice i pomfrit. Da li je potrebno da vodi KEP knjigu?
Odgovor: Uredbom o Klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 54/2010) navedeno ja da se pojedine delatnosti, u koje spadaju one koje se obavljaju u pekarama, poslastičarnicama ili mesarama koje prodaju svoje proizvode, smatraju prerađivačkom delatnošću, iako je reč o trgovini na malo proizvodima proizvođača koji poseduju svoje radnje.
U skladu sa članom 2. stav 3. Pravilnika o evidenciji prometa („Sl. glasnik RS”, br. 99/2015 i 44/2018 – drugi propis), pravna lica i preduzetnici (trgovci) koji obavljaju trgovinu na malo dužni su da vode evidenciju prometa. Knjiga evidencije prometa vodi se na obrascu KEP.
Obrazac KEP vodi se za svako prodajno mesto – objekat, a u njega se unose sve poslovne promene u okviru prometa u maloprodaji i to kao zaduženja (kolona 4) i razduženja (kolona 5).
Zastarelost obaveza prema dobavljaču i njihovo prihodovanje
Firma na dan 31. 12. 2018. godine ima salda na nekim analitičkim karticama obaveza prema dobavljačima koja nisu plaćena i za to nije stigao IOS poverioca. S obzirom na to da su neka salda, tj. dugovanja preko 3 godine, da li je firma obavezna da uradi prihodovanje tih dugova pod 31. 12. 2018 godine?
Odgovor: Kada se radi o prometu roba i usluga, zakupnina, potraživanja iz radnog odnosa, naknada štete, kamate itd., rok za zastarelost je 3 (tri) godine. Važno je naglasiti da zastarelost teče odvojeno za svaku isporuku robe ili pruženu uslugu odvojeno. Ukoliko ugovorne strane sačine naknadno ugovor ili aneks ugovora kojim se reguliše rok plaćanja, automatski se menja i rok od kojeg teče zastarelost. Potpisivanjem IOS obrasca dužnik priznaje svoju obavezu i automatski prestaje da teče rok zastarevanja obaveza. U slučaju da je obaveza već zastarela i ako nakon tog roka ovlašćeno lice potpiše obrazac IOS, smatra se da se lice odreklo već zastarele obaveze.
Nakon izvršenog popisa finansijskih obaveza, kada se utvrdi da postoje obaveze kojima je zastareo rok (duži od tri godine), a da poverilac nije tužio dužnika, niti je dužnik potpisao IOS obrazac, nadležni organ u privrednom subjektu (direktor, predsednik Upravnog odbora, preduzetnik) može da donese odluku o otpisu obaveza na predlog popisne komisije. Takođe, moguća je situacija da se dužnik i poverilac dogovore da poverilac otpiše svoja potraživanja od dužnika.
U skladu sa članom 56. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – dalje: Pravilnik o Kontnom okviru), pravno lice, po osnovu direktnog otpisa obaveze usled zastarevanja, vanparničnog poravnanja ili po osnovu dopisa poverioca o oprostu duga i sl., u poslovnim knjigama evidentira prihode od smanjenja obaveza odobrenjem računa 677 – Prihodi od smanjenja obaveza, uz zaduženje računa na kome je obaveza iskazana (u ovom slučaju račun 435 – Dobavljači u zemlji).
Uslov za priznavanje obaveze prema MRS/MSFI, MSFI za MSP i Pravilniku za mikro pravna lica, obaveza se priznaje kada je verovatno da će zbog podmirenja sadašnje obaveze doći do odliva resursa i kada iznos kojim će ona da se podmiri može pouzdano da se izmeri. Ako navedeni kriterijumi nisu ispunjeni, prestaje priznavanje obaveze.
Tačkom 4.17 Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja propisano je da izmirenje sadašnje obaveze može da se izvrši na više načina (plaćanjem gotovinom, prenosom drugih sredstava, pružanjem usluga, zamenom te obaveze nekom drugom obavezom, konverzijom obaveze u kapital), a isto tako obaveza može da se ugasi i na drugi način, tako što se poverilac odriče svojih prava (oprost duga) ili ako poverilac izgubi svoje pravo da zahteva ispunjenje obaveze (usled zastarelosti).
U skladu s tim, ako je zastarela, obavezu ne treba priznavati.
Knjiženje nekretnine namenjene prodaji
Od fizičkog lica kupljena je nekretnina po osnovu kupoprodajnog ugovora, a nekretnina je stečena u cilju prodaje. Pritom su nastali i dodatni troškovi solemnizacije ugovora, a plaćen je i porez na prenos apsolutnih prava. Preduzeće koristi MSFI za MSP. Kako treba da se proknjiži nekretnina?
Odgovor: U iskazivanju kategorije sredstava namenjenih prodaji postoji značajna razlika između punih MRS/MSFI i MSFI za MSP. Navedeno je posledica različitih pravila priznavanja i vrednovanja stalnih sredstava namenjenih prodaji između pomenutih standarda.
Prema punim MRS/MSFI, priznavanje i obelodanjivanje stalnih sredstava namenjenih prodaji uređeno je u skladu sa MSFI 5 – Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju.
Prema navedenom standardu, stalna sredstva namenjena prodaji obuhvataju stalnu imovinu koja je kupljena radi prodaje, kao i sredstva koja su preneta sa računa korišćenih sredstava na osnovu odluke o prodaji ili plana prodaje, kao i sredstva poslovanja koje će biti obustavljeno i otuđeno.
S druge strane, stalna sredstva namenjena prodaji nisu predmet posebnog razmatranja od strane MSFI za MSP.
U odeljku 17 MSFI za MSP, u paragrafu 17.26 pomenute su nekretnine koje se drže za prodaju: „U paragrafu 27.9(f) navodi se da plan da se sredstvo otuđi pre očekivanog datuma predstavlja naznaku umanjenja vrednosti koja uzrokuje izračunavanje nadoknadive vrednosti sredstva za svrhe određivanja da li je sredstvu umanjena vrednost.”
Navedeno upućuje na to da se, u slučaju postojanja plana za otuđenje stalne imovine, ne sprovodi njeno reklasifikovanje na obrtnu imovinu, odnosno zalihe, kao stalnu imovinu namenjenu prodaji, već se vrši njeno obezvređenje u okviru stavke na kojoj je iskazana. Drugim rečima: mala i srednja pravna lica (kao i mikro pravna lica i preduzetnici) nemaju obavezu reklasifikacije stalnih sredstava za koja postoji namera rukovodstva da budu otuđena u roku od 12 meseci sa grupe 01 – Nematerijalna imovina ili 02 – Nekretnine, postrojenja i oprema na grupu 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji, niti postoji obaveza obustavljanja obračuna amortizacije za stalna sredstva namenjena prodaji od tog datuma.
MSFI za MSP ne postavljaju posebne zahteve u vezi sa priznavanjem i iskazivanjem stalnih sredstava namenjenih prodaji i za njih se ne zahteva posebno računovodstveno obuhvatanje imovine koja je namenjena prodaji na način predviđen u MSFI 5 – Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju.
Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike predviđa grupu računa 14 za obuhvatanje stalnih sredstava namenjenih prodaji. Pravna lica koja su se opredelila za primenu MSFI za MSP, knjiženja na računima grupe 14 mogu da vrše jedino kada su u pitanju stalna sredstva koja su kupljena ili na drugi način pribavljena i to isključivo radi prodaje.
S obzirom na to da MSFI za MSP ne daje smernice za priznavanje i vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji, za početno priznavanje nekretnine koju ste kupili isključivo radi prodaje, po našem mišljenju, treba pogledati u MSFI 5, koji u paragrafu 16. navodi: „Ako novostečena imovina (ili grupa za otuđenje) zadovoljava kriterijume za klasifikovanje kao imovina koja se drži za prodaju (videti paragraf 11), primena paragrafa 15 imaće za posledicu da se imovina (ili grupa za otuđenje) odmerava pri početnom priznavanju po nižem od sledeća dva iznosa: po knjigovodstvenoj vrednosti da nije bila tako klasifikovana (na primer nabavna vrednost) i fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.”
Znači da se nabavljena nekretnina namenjena prodaji početno priznaje u skladu sa odeljkom 17 Nekretnine, postrojenja i oprema MSFI za MSP:
„17.9 Entitet treba da odmerava stavku nekretnina, postrojenja i oprema prilikom početnog priznavanja po njihovoj nabavnoj vrednosti.
17.10 Nabavna vrednost stavke nekretnina, postrojenja i opreme obuhvata sve od sledećeg:
(a) kupovnu cenu, uključujući naknade za pravne i posredničke usluge, uvozne takse i poreze po osnovu prometa koji se ne mogu refundirati, nakon oduzimanja trgovačkih popusta i rabata;
(b) sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva na lokaciju i u stanje koje je neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koji to očekuje rukovodstvo, što može uključivati troškove pripreme lokacije, početne isporuke i manipulisanja, instalacije i sastavljanja, kao i testiranja funkcionalnosti;
(c) inicijalnu procenu troškova demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja na kojem je sredstvo locirano, što je obaveza koja se u entitetu nameće bilo kada se sredstvo nabavi bilo kao posledica korišćenja sredstva u toku određenog perioda za sve druge svrhe osim za proizvodnju zaliha u tom periodu.”
To znači da troškove solemnizacije ugovora i poreza na prenos apsolutnih prava pripisujete vrednosti kupljene nekretnine: 142/489 za porez, 142/494 za overe, solemnizaciju, itd.
Da li preduzetnik/paušalac ima pravo da fakturiše/vrši usluge u inostranstvu?
Odgovor: To sto ste paušalac ne sprečava vas da pravite ugovor sa pravnim licima – bilo iz zemlje bilo iz inostranstva. Paušalac jeste posebna vrsta preduzetnika, ali je pravni subjekat koji može da potpisuje ugovore. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, član 7, obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi.
Olakšica za zapošljavanje
U februaru mesecu 2018. god primili smo 5 novih radnika sa subvencijama. Da li njima posle godinu dana ističu subvencije ili imam pravo da ih koristim do 2020?
Odgovor: Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017), koji se primenjuje od 1. 1. 2018. godine, produžena je primena postojeće olakšice za zapošljavanje novih lica, naravno uz ispunjenje uslova iz člana 21v, odnosno 21d Zakona.
U članu 21v stav 1. menja se i glasi: „Poslodavac – pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zaposli novo lice, ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2019. godine.”
U članu 21d stav 1. menja se i glasi: „Poslodavac – pravno lice koje se, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, razvrstava u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2019. godine.”
Zamena finansijskih izveštaja
Prilikom izrade završnog računa za 2017. godinu vršene su korekcije iz prethodnih godina, odnosno iz 2015. i 2016. godine. Korekcije su vršene preko korekcije uporednih podataka, tako da se korekcije vide za 2016. godinu u Bilansu uspeha za 2017. godinu (u koloni „Prethodna godina”). Na sajtu APR-a objavljeni su redovni finansijski izveštaji, ali bez korekcija, tj. prvobitni, osim za 2017. godinu, gde se u bilansima vide korekcije za 2016. godinu u koloni „Prethodna godina”. Da li imam obavezu da izmenim finansijske izveštaje (imajući u vidu da postoji rok za izmenu) ili mi bilansi za 2015. i 2016. ostaju isti, s tim što se za 2017. godinu vidi korekcija prethodne godine, odnosno 2016?
Odgovor: Računovodstveni tretman ispravke greške iz prethodnog perioda zavisi od materijalnosti greške.
Način ispravke materijalno značajnih grešaka regulisan je:
- Međunarodnim računovodstvenim standardom – MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške za pravna lica koja primenjuju pune MRS/MSFI;
- odeljkom 10 Računovodstvene politike, procene i greške Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete, za pravna lica koja primenjuju ovaj standard i
- odredbama čl. 6–9. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica, za mikro i druga pravna lica.
U skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/14 – u daljem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru), ispravka materijalno značajne greške vrši se u korist ili na teret računa 340 – Neraspoređeni dobitak ranijih godina.
Nezavisno od toga koji okvir finansijskog izveštavanja pravno lice primenjuje, definisanje materijalno značajne greške i način ispravke grešaka uređeni su na isti način i MRS 8 i MSFI za MSP i Pravilnikom za mikro pravna lica.
Materijalno beznačajne greške:
- ispravka u poslovnim knjigama tekućeg perioda;
- efekti u korist prihoda i rashoda tekuće godine (računi 692 i 592);
- u FI tekućeg perioda bez korekcije uporednih podataka za prethodnu godinu;
- nije moguća zamena javno objavljenih FI prethodne godine.
Materijalno značajne greške:
- ispravka u poslovnim knjigama tekućeg perioda;
- efekti se priznaju u korist rezultata ranijih godina (računi 340 i 350);
- u FI tekućeg perioda kao korekcija uporednih podataka prethodne godine;
- dozvoljena zamena javno objavljenih FI prethodne godine.
Mogućnosti ispravke grešaka:
- zamena finansijskih izveštaja,
- korekcija uporednih podataka.
Zamena finansijskih izveštaja
U slučaju kada je društvo sastavilo i registrovalo redovne finansijske izveštaje za javno objavljivanje za 2016. godinu (u ovom slučaju), a u periodu nakon toga otkrije materijalno značajne greške, dužno je da ih ispravi preko rezultata ranijih godina i da, ukoliko nadležni organ u društvu donese odluku, sastavi korigovane finansijske izveštaje i izvrši zamenu javno objavljenih finansijskih izveštaja.
Zamena finansijskih izveštaja je pravo obveznika koje može da se ostvari najkasnije do kraja naredne godine za finansijske izveštaje prethodne godine. U ovom slučaju zamenu FI za 2016. godinu mogli ste da uradite zaključno sa 31. 12. 2017. godine. Pri tome postoje uslovi koji moraju da budu ispunjeni prilikom zamene, a definisani su Pravilnikom o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja („Sl. glasnik RS”, br. 127/2014, 101/2016 i 111/2017).
Obveznik može da zahteva zamenu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja (zamena GFI) koji je upisan u Registar finansijskih izveštaja i javno objavljen kao ispravan, pod uslovima i na način propisan članom 36. Pravilnika o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja, odnosno ako utvrdi:
- da u tom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj pravnog lica nisu iskazani istinito i objektivno, a
- skupština, odnosno drugi nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja izmenjene sadržine u odnosu na izveštaj koji je javno objavljen na internet stranici Agencije.
Zamenu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2018. godinu i dokumentacije uz taj izveštaj obveznik može da zahteva najkasnije do kraja 2019. godine.
Zamena redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja dostavlja se primenom Posebnog informacionog sistema Agencije, odabirom odgovarajućeg zahteva (zamena GFI), u elektronskom obliku, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika, na način opisan u Korisničkom uputstvu za dostavljanje zamene redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
Uz zahtev za zamenu, obveznik je dužan da dostavi i sve obrasce finansijskog izveštaja izmenjene sadržine. Takođe, sva pravna lica dužna su da dostave i propisanu dokumentaciju iz člana 34. Zakona, odnosno:
- odluku o usvajanju finansijskog izveštaja izmenjene sadržine,
- odluku o raspodeli dobiti/pokriću gubitka ili izjavu zakonskog zastupnika da nije vršena raspodela dobiti/pokriće gubitka po finansijskom izveštaju izmenjene sadržine,
- izveštaj revizora na finansijski izveštaj izmenjene sadržine, ako je obveznik vršenja revizije,
- godišnji izveštaj o poslovanju uz finansijski izveštaj izmenjene sadržine (velika pravna lica i sva javna društva).
Zamena redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja nije moguća uz dostavljanje izjave da redovni godišnji finansijski izveštaj izmenjene sadržine nije usvojen.
Kada su ispunjeni uslovi za javno objavljivanje zamene finansijskog izveštaja, odnosno dokumentacije, pored tog izveštaja ili dokumentacije, na internet stranici Agencije u okviru Registra ostaju objavljeni i finansijski izveštaj, odnosno dokumentacija koja je bila predmet zamene.
Korekcija uporednih podataka prethodne godine
Korekcija uporednih podataka prethodne godine:
- Način retrospektivnog ispravljanja uporednih podataka zavisi od perioda na koji se greška odnosi i od njenog uticaja na rezultat prethodnog perioda.
- U FI tekuće godine vrši se korekcija uporednih podataka odgovarajućih bilansnih pozicija prethodne godine sa stanjem na 31. 12. prethodne godine (ukoliko greška potiče iz prethodne godine) i sa stanjem na 31. 12. i 1. 1. prethodne godine (ukoliko greška potiče iz perioda pre 1. 1. prethodne godine).
Način knjiženja prilikom ispravljanja materijalno značajnih grešaka iz prethodnog perioda zavisi od toga da li je greška uticala na pozicije Bilansa uspeha ili Bilansa stanja ili na elemente oba finansijska izveštaja.
Ukoliko greška utiče samo na promenu strukture aktive ili pasive, vrši se korekcija početnog stanja bilansnih pozicija na koje se greška odnosi, ali se ne vrši korekcija početnog stanja rezultata ranijih godina, već se po potrebi koriguju uporedni podaci.
Ukoliko greška iz prethodnog perioda utiče na pozicije Bilansa uspeha, za iznos ispravke greške vrši se korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina, uz korekciju uporednih podataka.
Naime, prema Pravilniku o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 i 144/2014), ako su podaci iz prethodne godine korigovani u skladu sa propisima, u kolone 6 i 7 aktive i kolone 6 i 7 pasive unose se tako korigovani podaci, pri čemu se u kolonu 6 aktive i pasive unose podaci prethodne godine, a u kolonu 7 korigovani podaci. Dakle, podaci u koloni 7 iskazuju se samo u slučaju retrospektivne primene računovodstvene politike ili retrospektivnog prepravljanja stavki u finansijskim izveštajima, ili kada se reklasifikuju stavke u finansijskim izveštajima.
Takođe, ako su podaci iz Bilansa uspeha prethodne godine korigovani u skladu sa propisima, u kolonu 6 unose se tako korigovani podaci.
Suština ovog retroaktivnog postupka jeste u tome da se finansijski izveštaji, uključujući i uporedne podatke iz prethodnih perioda, prezentuju kao da je greška bila ispravljena u periodu u kome je i nastala, odnosno kao da greška nije ni napravljena, jer da nije bilo greške, početno stanje rezultata bilo bi drugačije, pa je to razlog zbog kog se korekcija sprovodi preko pozicije neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina, u zavisnosti od rezultata koje je društvo iskazalo.
Vanredni finansijski izveštaji
Pošto smo u postupku likvidacije preduzeća i dobili smo od APR-a rešenje o pokretanju postupka likvidacije na dan 20. 12. 2018. g. APR-u dostavljamo finansijski izveštaj za period od 1. 1. 2018. do 19. 12. 2018. g. Da li završni finansijski izveštaj za 2018. g. dostavljamo za period od 20. 12. 2018. do 31. 12. 2018. g. ili za period od 1. 1. 2018. do 31. 12. 2018. g.?
Odgovor: U skladu sa članom 2. tačka 11. Zakona o računovodstvu propisano je da se vanredni finansijski izveštaj sastavlja, između ostalog, i u slučaju pokretanja postupka likvidacije i to na dan koji prethodi danu pokretanja postupka likvidacije. Istim članom Zakona definisano je da vanredni finansijski izveštaj obuhvata Bilans stanja i Bilans uspeha. U skladu sa članom 33. stav 4. Zakona, vanredni finansijski izveštaji dostavljaju se APR-u za javno objavljivanje u roku od 60 dana od dana na koji su sastavljeni.
Bez obzira na osnov po kom je pravno lice u toku godine sastavljalo vanredne finansijske izveštaje, u vezi sa obavezom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja moguće su sledeće tri situacije:
- po osnovu promene pravno lice je prestalo da postoji;
- pravno lice je nastalo po osnovu te promene;
- pravno lice je postojalo pre promene, a postoji i posle promene.
U skladu sa članom 3. Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasniku RS”, br. 95/2014 i 144/2014):
„Pravno lice, odnosno preduzetnik koji je u toku izveštajne godine imao statusnu promenu ili je nad njim otvoren postupak stečaja, odnosno likvidacije, u finansijskim izveštajima, u koloni za tekuću godinu, prikazuje podatke o poslovanju za ceo izveštajni period objedinjeno, u neto iznosu, i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene. Na svim obrascima finansijskih izveštaja pravnog lica, odnosno preduzetnika stavlja se naznaka „statusna promena”, „stečaj” ili „likvidacija”.”
To znači da se u Bilansu uspeha prikazuju zbirni podaci za 2018. godinu, u suštini rezultat iz poslovanja koji je utvrđen kao da se u toku godine nisu sastavljali vanredni finansijski izveštaji.
U Bilansu stanja iskazuje se stanje imovine, obaveza i kapitala na dan 31. 12. 2018. godine.
Lica koja su sastavljala vanredne finansijske izveštaje u toku godine za odgovarajući period (što je i ovde slučaj), ako su nastavila sa poslovanjem posle promene, po pravilu treba da sastave finansijske izveštaje za period od dana nastanka te promene do 31. 12. 2018. godine. Na osnovu podataka iz ovog finansijskog izveštaja utvrđuju se obaveze na ime poreza na dohodak pravnih lica u slučaju ako je taj porez obračunat i plaćen za period od 1. 1. 2018. godine do dana na koji je sastavljen vanredni finansijski izveštaj (u opisanom slučaju 19. 12. 2018. godine). Međutim, navedeni finansijski izveštaj NE predaje se APR-u, nego se na osnovu ovog izveštaja i vanrednog finansijskog izveštaja sastavljaju finansijski izveštaji u kojima se iskazuju podaci na način naveden u prethodnim pasusima odgovora.
Obaveza izdavanja fiskalnog računa
Da li smo u obavezi da ispostavljamo fiskalni račun za pružene hotelske usluge fizičkim licima koja plaćaju te usluge bezgotovinski (uplatom na naš poslovni račun)?
Odgovor: Iako se fiskalna kasa vezuje za plaćanje u gotovom, način plaćanja ne opredeljuje obavezu posedovanja kase.
Preduzetnik ili privredno društvo dužno je da obradi na kasi i prodaju fizičkom licu koja će biti naplaćena bezgotovinski, jer kupac namerava da plati kupljena dobra i usluge prenosom sredstava sa svog tekućeg računa na tekući račun prodavca.
Posebna kategorija su usluge koje su pružene fizičkom licu, a čije troškove snose pravna lica i preduzetnici. Ove usluge obavezno se evidentiraju na kasi, bez obzira na način plaćanja. Takve su usluge ugostiteljstva, usluge popravke motornih vozila, usluge koje pružaju frizerski saloni i slične usluge.
Član 3. Zakona o fiskalnim kasama:
„Lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.
Obaveza iz stava 1. ovog člana postoji i u slučaju kada se usluga pruža fizičkom licu, a naknadu za pružene usluge snosi pravno lice, odnosno preduzetnik, i to nezavisno od načina plaćanja (gotovina, ček, kartica i bezgotovinsko plaćanje).”
Knjižno odobrenje ili novi dokument o odobrenju/zaduženju?
Firmi iz Rusije izvezeno je voće. Zbog kvara na hladnjači propao je deo tereta. Kupac iz Rusije potražuje od izvoznika iz Srbije novac za pretrpljenu štetu. Prevoznik je bio osiguran i naplatio je štetu od osiguranja. Prilikom osnovne transakcije prevoza dokumentacija je izdata na sledeći način:
- Prevoznik je fakturisao ugovaraču prevoza (ugovarač prevoza obavezao se ugovorom sa izvoznikom da će izvršiti prevoz) sumu od oko 500.000,00 za izvršen prevoz, sa pozivom na član 24. stav 1. tačka 8).
- Ugovarač prevoza je potom izvozniku takođe fakturisao prevoz sa pozivom na član 24. stav 1. tačka 8), a iznos odobrene štete od osiguranja je oko 3.500.000,00.
Da li je ispravno da prevoznik izda ugovaraču prevoza dokument o izmeni osnovice (knjižno odobrenje) za umanjenje, sa pozivom na prvobitno izdatu fakturu za prevoz kao osnov izdavanja dokumenta (iznos izmene višestruko je veći od osnovne usluge)?
Takođe, da li ugovarač prevoza potom izdaje izvozniku dokument na isti način? Ako ovo nije ispravan dokument, koji bi dokument trebalo izdati?
Odgovor: Kako navodite u pitanju, prilikom izvoza, tj. transporta robe došlo je do kvara na prevoznom sredstvu – hladnjači, pa je deo robe propao. Zbog toga inolice od izvoznika potražuje da mu se nadoknadi šteta, što je verovatno i ugovorna obaveza po kupoprodajnom ugovoru koji izvoznik ima sa inokupcem.
Dalje, iz pitanja sledi da je izvoznik prevoz poverio ugovaraču prevoza koji je našao prevoznika kod koga je i došlo do kvara na hladnjači i koji je, pošto je bio osiguran, naplatio štetu od osiguravajućeg društva. Zbog nastale štete na robi prevoznik za vrednost iste daje odobrenje na već izdati račun za prevoz, koji je oslobođen PDV-a shodno članu 24. stav 1. tačka 8) Zakona o PDV-u.
Na osnovu toga i ugovarač prevoza postupio je na isti način prema izvozniku, što nije u skladu sa Zakonom o PDV-u, zato što se za iznos naknade štete ne može umanjivati naknada za izvršen promet dobara ili usluga (bez obzira na to da li je u pitanju promet koji je oslobođen PDV-a ili je oporeziv) pošto naknada štete nije predmet oporezivanja PDV-om.
Prema tome, na pitanje da li je ispravno da prevoznik izda ugovaraču prevoza dokument o izmeni osnovice (knjižno odobrenje) za umanjenje, sa pozivom na prvobitno izdatu fakturu za prevoz kao osnov izdavanja dokumenta, odgovor je da nije ispravno jer za naknadu štete ne može da se umanji ili poveća vrednost prometa – usluge prevoza. Samim tim ni ugovarač prevoza, koji se smatra licem koje se obavezalo da će izvršiti uslugu prevoza, ne može da smanji uslugu prevoza za iznos štete.
To znači da se izdaje dokument o odobrenju ili zaduženju, sa pozivom na to da je u pitanju naknada štete koja nije predmet oporezivanja PDV-om, uz validan dokaz da postoji šteta.
U prilog navedenom u nastavku je dat i deo iz Mišljenja Ministarstva finansija RS, br. 430-00-00597/2017-04 od 12. 12. 2017. godine:
Novčana sredstva koja obveznik PDV-a – primalac usluge prevoza dobara, povezane sa izvozom, potražuje od obveznika PDV-a koji se obavezao da će izvršiti prevoz dobara, u iznosu vrednosti dobara uništenih tokom prevoza u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u inostranstvu, ne smatraju se naknadom za promet dobara, odnosno usluga u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 83/2015 i 108/2016 – u daljem tekstu: Zakon), već se smatraju naknadom štete.
Takođe, kada obveznik PDV-a koji se obavezao da će izvršiti prevoz dobara, a prevoz dobara poverio je drugom licu, potražuje od tog lica, tj. od lica koje je faktički izvršilo prevoz dobara, novčana sredstva u iznosu vrednosti dobara uništenih tokom prevoza u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u inostranstvu, reč je o naknadi štete.
U dokumentu koji obveznik PDV-a izdaje na ime potraživanja naknade štete ne iskazuje se PDV.
Pored toga, napominjemo da se licem koje vrši usluge prevoza dobara smatra lice koje faktički vrši prevoz dobara, kao i svako drugo lice koje se obavezalo da će izvršiti prevoz dobara.
Naknadno knjiženje faktura iz ranijih godina
Izdate fakture iz 2016. godine nisu proknjižene. Da li se mogu proknjižiti u 2018. godini i kolika je kazna?
Odgovor: Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018) propisani su i rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja. Prema odredbi člana 10. stav 2. ovog zakona, lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.
Računovodstvena isprava, shodno članu 8. Zakona, predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koji obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama, tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno mogu saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Prema odredbi člana 46. stav 1. tačka 6) Zakona, novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako računovodstvene isprave i dokumentaciju ne dostavi na knjiženje u propisanom roku i ako poslovnu promenu ne proknjiži u poslovnim knjigama u propisanom roku (u roku propisano članom 10. stav 2. Zakona).
Međutim, isprava može da se proknjiži i naknadno, u 2018. godini, s tim što se mora imati u vidu da li je u pitanju materijalno značajna greška sa aspekta računovodstvenih propisa.
Obaveza vođenja robnog knjigovodstvo u trgovinskoj radnji
Da li preduzetnička radnja koja se bavi trgovinom prehrambenim i neprehrambenim proizvodima od 1. 1. 2019. godine, kada počne da se vodi dvojno knjigovodstvo, mora da vodi robno knjigovodstvo ili i dalje može da se vodi samo finansijski magacin maloprodaje i po kom zakonu?
Odgovor: U skladu sa članom 11. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 i 30/2018), poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige. Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i novčanim iznosima.
Finansijsko knjigovodstvo podrazumeva da knjigovođa beleži sve vrednosne promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima firme koje nastanu u okviru knjigovodstvenih konta (računa). U finansijskom knjigovodstvu beleže se promene u ukupnom iznosu i po grupama imovine. Dakle, u njemu ćete naći informaciju koliko ukupno vredi sva roba u prodavnici. Takođe, možete saznati vrednost ukupno nabavljene ili prodate robe u nekom periodu.
Trgovinska preduzeća, pored finansijskog, vode i posebno robno knjigovodstvo. U njemu se vodi analitička evidencija po vrednosti i količini za svaki artikal. Svaki artikal vodi se posebno, tako da u svakom trenutku iz robnog knjigovodstva knjigovođa može da pruži informaciju koliko je količinski i vrednosno nekog artikla nabavljeno, prodato ili koliko ga trenutno ima na stanju.
Svaka promena u količini i vrednosti robe evidentira se i u finansijskom i u robnom knjigovodstvu i stanje robe u ove dve evidencije uvek mora biti isto. Razlika je u tome što robno knjigovodstvo pruža informaciju o količinama i novčanim iznosima, a finansijsko samo o vrednosnim.
Šta da rade preduzetnici i pekari sa „devetkom”?
U vezi sa klasom 9 kod preduzetnika: pekar ima proizvodnju hleba, peciva i slično i nema zalihu gotovih proizvoda na kraju godine. Da li je potrebno sprovesti knjiženja kroz klasu 9, u smislu rasporeda troškova, zbog određivanja nabavne cene proizvoda ili da se na kraju godine utvrdi zaliha materijala na osnovu popisa i tako odredi 1010/501?
Odgovor: Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014), članom 66. definisano je:
„Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju proizvodnu delatnost u klasi 9 obavezno vode osnovne račune 900, 902, grupe računa 95 i 96 i račune 980, 982 i 983.
Ostale račune predviđene u klasi 9, lica iz stava 1. ovog člana vode u skladu sa svojim potrebama i načinom obračuna troškova i učinaka.
Pravna lica i preduzetnici koji ne obavljaju proizvodnu delatnost nisu obavezni da vode evidenciju u okviru računa klase 9.”
Izuzetno, pravna lica i preduzetnici koji nemaju zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda u toku i na kraju obračunskog perioda, kada se kompletna proizvodnja proda naručiocu, odnosno kada je poznat kupac za koga se obavlja proizvodnja gotovih proizvoda, nisu obavezni da proizvodnju iskazuju na računima klase 9.
U vezi sa tim dajemo Mišljenje Ministarstva finansija br. 023-02-0223/2008-16 od 15. 7. 2008. godine:
„Da li su ugostiteljski objekti registrovani za pripremu jela dužni da vrše obračun proizvodnje (obračun troškova i učinaka) na računima klase 9?
… Imajući u vidu da kod ugostiteljskih objekata registrovanih za pripremanje jela postoje određene specifičnosti u odnosu na druge delatnosti tako što nedovršena proizvodnja praktično i ne postoji jer se proizvedene količine prodaju u toku dana, odnosno pripremljena jela se ne zadržavaju na zalihama, prema mišljenju Ministarstva finansija ovi ugostiteljski objekti nisu u obavezi da vode obračun troškova i učinaka u klasi 9 u smislu člana 65. navedenog pravilnika. Takođe, Ministarstvo finansija ukazuje na to da su ova preduzeća obavezna da vode evidenciju na računima grupe 10, Zalihe materijala, kao i da računovodstveno vrednovanje zaliha materijala vrše u skladu sa MRS 2 Zalihe.”