ZARADE

1 Zarade

1.1 Personalni obroci zaposlenih

Pitanje: Kako se računovodstveno obuhvata davanje pića i hrane zaposlenim radnicima – personalni obroci?

Odgovor: Posmatrano s aspekta PDV-a, u slučaju kada je topli obrok (u naturi) obezbeđen iz sredstava poslodavca, a poslodavac obezbeđuje sopstvene proizvode (što znači da je u prethodnoj fazi prometa postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza), poslodavac je dužan da – prilikom prometa tih dobara (bez naknade) zaposlenima obračuna PDV na osnovicu koju čini nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa. Eventualno ako se neka dobra (npr. povrće) nabavljaju sa ciljem pripreme obroka isključivo za zaposlene, obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke tih dobara, ali ni obavezu da obračuna PDV po tom osnovu.

Posmatrano s aspekta obračuna zarada, osnovica za obračun poreza i doprinosa je cena koštanja utrošenog materijala i gotovih proizvoda, uvećana za PDV obračunat u skladu sa goreopisanim pravilima.

U opisanim okolnostima u poslovnim knjigama potrebno je evidentirati:

1. izlaz sa zaliha materijala (materijal za pripremu obroka – prema normativu za izradu obroka) stavom 511/101;
2. obračunsko zaduženje radnika za cenu koštanja stavom 221/621, što znači 511 = 621;
3. obračun PDV-a za zalihe materijala na kojima je prethodno iskorišćeno pravo odbitka (što ne bi trebalo u slučaju kada se materijal nabavlja namenski za ishranu zaposlenih) stavom 221/47x;
4. nakon evidentiranja stavova 2. i 3. saldo na računu 221 predstavlja cenu koštanja uvećanu za obračunati PDV, što predstavlja osnovicu za obračun poreza i doprinosa u okviru obračuna zarada koji se evidentira redovnim stavom 520, 521/450, 451, 452, 453;
5. poslednji stav je zatvaranje obračunskog potraživanja i obaveze za neto zaradu stavom 450/221.

1.2 Poreska prijava po odluci suda – neisplaćen prekovremeni rad

Pitanje: Po odluci suda privrednom društvu naloženo je da zaposlenom sa kojim je raskinut radni odnos, a tužio je poslodavca na ime neisplaćenog prekovremenog rada, naknadno isplati prekovremeni rad sa pripadajućim doprinosima. Na koji način treba da se popuni i preda poreska prijava PPP PD? Period za koji treba da se obračunaju doprinosi i podnese prijava jeste od 29. 6. 2015 – 31. 3. 2016. godine. Da li se ispravljaju već podnete poreske prijave i kako?

Odgovor: U skladu sa članom 11. Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku:

U deo 1. obrasca PPP-PD – Podaci o prijavi unosi se:

1) pod rednim brojem 1.1 Vrsta prijave – oznaka jedne od navedenih vrsta prijava, i to:

– opšta prijava (oznaka 1);

– prijava po službenoj dužnosti (oznaka 2);

– prijava po članu 182b ZPPPA (oznaka 3);

– prijava po nalazu kontrole (oznaka 4);

– prijava po odluci suda (oznaka 5).

Prijava po odluci suda podnosi se na osnovu pravosnažne sudske odluke. Ako se odlukom suda naloži plaćanje novih vrsta prihoda, poreski obveznik podnosi pojedinačnu poresku prijavu koja u polju pod rednim brojem 1.1 – Vrste prijave sadrži oznaku 5 – prijava po odluci suda, a u polje pod rednim brojem 1.6 – Po nalazu kontrole/odluci suda upisuje broj sudske odluke, dok polje 1.6a ostaje nepopunjeno.

Poreska prijava po odluci suda podnosi se za svaki datum nastanka poreske obaveze, odnosno za svaki obračunski period obuhvaćen odlukom suda, ukoliko je taj period kraći od kalendarske godine. Ukoliko je period obuhvaćen odlukom suda kalendarska godina, podnosi se godišnja pojedinačna poreska prijava za tu kalendarsku godinu.

Deo 1 – Podaci o prijavi:

• polje pod rednim brojem 1.1 – Vrsta prijave sadrži oznaku 5 – prijava po odluci suda;
• u polje 1.2. – Obračunski period – mesec i godina za koje se vrši isplata zarade (opredeljeni odlukom suda) oznaka K upisuje se ako se vrši konačna isplata zarade za obračunski period, a ukoliko se podnosi godišnja prijava po odluci suda, u polje 1.2 – Obračunski period upisuje se prvi kalendarski mesec (01) i godina za koju se prijava podnosi, kao i oznaka G;
• u polje 1.4 – Datum plaćanja unosi se datum kada se planira isplata prihoda;
• u polje pod rednim brojem 1.6 – Po nalazu kontrole/odluci suda upisuje se broj sudske odluke, dok polje 1.6a ostaje nepopunjeno.

Popunjavanje dela II obrasca PPP-PD, koji se odnosi na poslodavce, odnosno isplatioce prihoda, kao i dela III obrasca PPP-PD, koji se odnosi na primaoce – fizička lica i vrste prihoda, vrši se na isti način kao prilikom popunjavanja opšte pojedinačne poreske prijave. Znači, poresku prijavu po odluci suda podnosite za svaki obračunski period (mesec) obuhvaćen odlukom suda jer je u opisanom slučaju period obuhvaćen sudskom odlukom kraći od kalendarske godine.

1.3 Naknada troškova zaposlenom koji prelazi na nepuno radno vreme

Pitanje: Kako podneti PPP PD za zaposleno lice koje je do polovine meseca radilo puno radno vreme (četrdeset sati), a od 16. u mesecu nepuno radno vreme kod dva poslodavca, tj. sedam sati dnevno kod jednog, a jedan sat kod drugog? Šta je sa neoporezivim iznosima za naknadu troškova za dnevnice i prevoz radnika u tom slučaju?

Odgovor: U ovom slučaju sve radne odnose treba posmatrati odvojeno, odnosno sve obračune zarade i naknade troškova treba izvršavati odvojeno. Znači, za obračun zarade za puno radno vreme podnosi se PPP PD sa zaradom za taj period, za koji je obračunata i srazmerna visina poreske olakšice na zarade.

Za rad kod dva poslodavca svaki poslodavac obavlja obračun zarade i primenjuje srazmerni iznos poreskog umanjenja na zarade, saglasno članu 15a stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana, koji je utvrdio da, kad lice ostvaruje puno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, umanjenje za neoporezovanih 16.300 dinara vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi 15.300 dinara mesečno. Dakle, i u ovom slučaju podnose se posebni PPP PD za svaki radni odnos, tj. svaki od dva poslodavca podnosi PPP PD za zaradu koju isplaćuje.

Pravo na naknadu troškova prevoza i dnevnice predstavlja pravo iz radnog odnosa, pa ovaj zaposleni ostvaruje ista kod svakog od poslodavaca, kao da radi sa punim radnim vremenom. Znači, kod svakog poslodavca on ostvaruje pravo na prevoz, a pošto dolazi na posao svaki radni dan, bez obzira na dužinu radnog vremena, kod svakog poslodavca ostvaruje i pravo na mesečnu olakšicu za prevoz. Isto se odnosi i na naknadu po osnovu dnevnice. Dakle, u slučaju isplate ovih naknada nema utvrđivanja srazmere u odnosu na dužinu radnog vremena.

2 Ostali prihodi

2.1 Naknada troškova volonterima

Pitanje: Naša ustanova ima volontere koji rade bez naknade, što znači da nemaju plaćen džeparac po Zakonu o volontiranju, ali im ustanova nadoknađuje troškove prevoza od kuće do doma zdravlja. To na mesečnom nivou iznosi 7.960,00 dinara. Koje poreze i doprinose obračunati na naknadu volonteru koju prima na ime troškova prevoza od 7.960,00?

Odgovor: U skladu sa članom 9. stav 1. tačka 27) Zakona o porezu na dohodak građana ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknade troškova volontiranja koju ostvaruje volonter, u skladu sa zakonom kojim se uređuje volontiranje.

U skladu sa članom 10. stav 2. tačka 2) Zakona o volontiranju (dalje: Zakon) novčanom naknadom ili imovinskom koristi za volontera ne smatra se naknada troškova volontiranja, između ostalog i za putovanja, smeštaj i ishranu volontera i drugih troškova koji nastanu u vezi sa izvršavanjem volonterskih usluga i aktivnosti.

Osim toga, članom 18. stav 1. tačka 7) Zakona propisano je da ugovor o volontiranju sadrži, između ostalog, i troškove volontiranja i način njihove naknade.

U skladu sa članom 21. stav 1. tačka 6) Zakona volonter ima pravo na naknadu ugovorenih troškova nastalih u vezi sa volontiranjem.

Dakle, ako je ugovorom o volontiranju, zaključenim u skladu sa Zakonom o volontiranju, ugovoreno da se volonteru nadoknađuju troškovi prevoza, prilikom isplate te naknade troškova ne plaća se porez na dohodak građana. Samim tim, ova naknada troškova nije predmet ni obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

2.2 Isplata pomoći fizičkom licu – iz ugla dohotka građana i poreza na dobit

Pitanje: Nekoliko privrednih društava odlučilo je da u zajedničkoj akciji pruži humanitarnu pomoć u robi višečlanoj porodici koja je u teškoj materijalnoj situaciji (pomoć se ogleda u renoviranju kuće). Koji je poreski tretman iz ugla poreza na dohodak građana i poreza na dobit?

Odgovor: U skladu sa članom 15. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao rashod u poreskom bilansu priznaje se izdatak za:

1) zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, pri čemu se ovi izdaci priznaju kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim, odnosno osnovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje navedenih delatnosti;

2) humanitarnu pomoć, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, koje su učinjene Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.

Dakle, s obzirom na to da humanitarna pomoć nije data gorenavedenim licima, ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. Osim toga, radi se o rashodu koji nije nastao u svrhu obavljanja delatnosti poreskog obveznika (davaoca pomoći), pa se ne priznaje kao poreski rashod u skladu sa članom 7a stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Što se tiče oporezivanja porezom na dohodak građana, ovakav vid pomoći NE može da se okarakteriše, u smislu odredbi člana 9. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana, kao organizovana socijalna i humanitarna pomoć, jer nisu ispunjeni uslovi propisani Pravilnikom o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti (dalje: Pravilnik).

Po našem mišljenju u ovom slučaju moguće je primeniti odredbe člana 9. stav 1. tačka 30) jer se radi o novčanoj pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad, odnosno protivuslugu ili protivčinidbu za neku njihovu aktivnost u odnosu na davaoca. Ova vrsta pomoći izuzeta je od oporezivanja samo do iznosa od 13.248 dinara godišnje (iznos je u primeni do 31. 1. 2021). To znači da jedan davalac pomoći u toku kalendarske godine jednom fizičkom licu može da isplati novčanu pomoć po ovom osnovu, bilo jednokratno bilo putem više uplata, neoporezivo do iznosa od 13.248 dinara. S druge strane, jedno fizičko lice u toku kalendarske godine moglo bi da ostvari novčane pomoći po ovom osnovu od više isplatilaca, i to tako što bi novčana pomoć ostvarena od svakog isplatioca posebno u iznosu do 13.248 dinara bila neoporeziva. Isto tako, jedan davalac pomoći mogao bi da u toku kalendarske godine vrši isplate novčanih pomoći po ovom osnovu većem broju fizičkih lica i za svako fizičko lice mogao bi da se primeni neoporezivi iznos od 13.248 dinara.

S obzirom na to da odredbama Zakona nije precizirano u koje svrhe se daje ova novčana pomoć, po našem mišljenju radi se o svim onim situacijama kada se novčana pomoć daje licu koje nije zaposleno kod davaoca pomoći, ali pod pretpostavkom da postoje dokazi da se lice koje ostvaruje novčanu pomoć nalazi u stanju socijalne potrebe. Pre svega, to su one situacije kada nisu ispunjeni uslovi da takva vrsta pomoći bude u celosti izuzeta od oporezivanja po nekom drugom pravnom osnovu, na primer:

• daje se pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, ali nisu ispunjeni uslovi propisani Pravilnikom;
• daje se socijalna i humanitarna pomoć, ali nisu ispunjeni uslovi propisani Pravilnikom;
• daje se novčana pomoć fizičkim licima koja služi za lečenje u zemlji ili inostranstvu, ali nije dokumentovana računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila.

Ukoliko se ova pomoć isplaćuje u iznosu koji je viši od neoporezivog, deo primanja preko 13.248 dinara oporezuje se kao ostali prihod u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 12) ZPDG-a. Osnovicu za oporezivanje čini razlika između ostvarenog primanja i neoporezivog iznosa, uvećana za pripadajuće obaveze koje se plaćaju na teret primaoca prihoda, a porez se plaća po stopi od 20%. Koeficijent za preračun sa neto oporezivog prihoda na bruto iznosi: Bruto = Neto / 0,80. Šifra vrste prihoda je 1 11 634 00 0.

Isplatilac primanja (pomoći) na koja se po Zakonu ne plaća porez nije dužan da Poreskoj upravi podnosi poresku prijavu (na obrascu PPP-PD) prilikom isplate tih primanja, s obzirom na to da se ne vrši obračun i plaćanje poreza. To znači da u svim onim slučajevima kada je primanje (pomoć) koje se isplaćuje u celosti izuzeto od oporezivanja, isplatilac nema obavezu podnošenja poreske prijave. To su svi oni slučajevi kada je prihod u celosti izuzet od oporezivanja u skladu sa odredbama Zakona, kao i oni slučajevi kada je prihod izuzet od oporezivanja samo do propisanog neoporezivog iznosa, a isplatilac isplaćuje primanje (pomoć) upravo do neoporezivog iznosa. S druge strane, ukoliko je određeno primanje (pomoć) izuzeto od oporezivanja samo delimično, za deo prihoda koji je oporeziv (deo koji se isplaćuje preko neoporezivog iznosa) isplatilac prihoda – pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac ima obavezu da pre isplate prihoda podnese poreske prijavu na obrascu PPP-PD, u kojoj će za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod iskazati podatke o oporezivom delu prihoda koji isplaćuje, a zatim obračunati i po odbitku obustaviti i uplatiti iznos poreza na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda.

Iz ugla Zakona o porezima na imovinu, na ovaj vid pomoći ne plaća se porez na poklon u skladu sa članom 14. stav 4. tačka 2) tog zakona, koji propisuje da se poklonom u smislu ovog zakona ne smatra prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti od dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.

2.3 Korišćenje sopstvenog vozila u službene svrhe i troškovi goriva

Pitanje: Poslodavac je uputio zaposlenog na službeni put na kome je isti prešao 1032 km i za to mu je isplaćeno 16.656,00 dinara. Da li je obračun troškova goriva na službenom putu u slučaju korišćenja sopstvenog automobila moguće isplatiti u ovom iznosu?

Odgovor: Potrošeno gorivo nadoknađuje se po priloženom računu za gorivo i na osnovu pređenih kilometara (kako bi se utvrdio stvarni utrošak goriva), što je trošak poslovanja poslodavca koji je zaposlenog uputio na put, a ne zarada ili naknada upućenog lica na službeni put.

U skladu sa članom 18. stav 1. tačka 5) Zakona o porezu na dohodak građana ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu, drugim propisima, odnosno aktima odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa od 30% od cene po osnovnoj jedinici mere pogonskog goriva pomnoženog s brojem jedinica mere pogonskog goriva koje je potrošeno, a najviše do 6.980 dinara mesečno. Dakle, isplata naknade za korišćenje sopstvenog vozila u službene svrhe obračunava se po pređenim kilometrima (broj kilometara × cena goriva po litru × 0,3), a ne po priloženom računu za gorivo. Ukoliko je taj iznos viši od 6.980 dinara, na iznos preko toga obračunava se i plaća porez na dohodak građana u skladu sa članom 18. ZPDG-a.

Napominjemo da se ovde radi o naknadi zaposlenom za korišćenje svog vozila u službene svrhe, a ne o potrošnji goriva koje je imao na službenom putu.

Potrošeno gorivo nadoknađuje se po priloženom računu za gorivo i na osnovu pređenih kilometara (kako bi se utvrdio stvarni utrošak goriva), što je trošak poslovanja poslodavca koji je zaposlenog uputio na put, a ne zarada ili naknada upućenog lica na službeni put.

U vezi sa tim računi za gorivo moraju biti na ime firme.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-56/2016-04 od 28. 1. 2016. godine:

„Ukoliko se zaposlenom isplati naknada po osnovu korišćenja sopstvenog automobila za službeno putovanje u iznosu većem od neoporezivog iznosa do 6.322 dinara mesečno, deo iznad propisanog neoporezivog iznosa bio bi predmet oporezivanja porezom na dohodak građana na zaradu saglasno Zakonu.
Predmetna naknada jeste naknada zaposlenom za upotrebu njegovog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe (faktički predstavlja naknadu zaposlenom po osnovu amortizacije sopstvenog automobila kada ga koristi u službene svrhe), koja u sebi ne sadrži iznos troškova po osnovu goriva koje je potrošeno na službenom putovanju, odnosno u službene svrhe korišćenjem sopstvenog automobila zaposlenog.

Trošak goriva, koje je zaposleni potrošio na službenom putovanju, predstavlja trošak poslovanja poslodavca i ne čini deo zarade zaposlenog. Kao osnov za priznavanje troška potrošenih litara benzina (goriva) koriste se podaci npr. iz naloga za službeni put (npr. broj kilometara pređenih na službenom putu, vremenski period u kome se realizuje službeno putovanje, tip automobila), kao i iz druge pomoćne evidencije iz koje se može utvrditi količina potrošenog goriva u predmetnom slučaju.”

Pravo zaposlenog na naknadu troškova po osnovu korišćenja sopstvenog automobila za službeno putovanje ostvaruje se kao naknada troškova službenog putovanja za koje je u članu 118. Zakona o radu propisano da se utvrđuje u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.

S obzirom na to da se radi o pravu zaposlenog koje je propisano članom 118. Zakona o radu, po našem mišljenju poslodavac je u obavezi da opštim aktom propiše uslove i način ostvarivanja prava na ovu naknadu, kao i obavezu da naknadu isplati.

2.4 Oporezivanje dividende ostvarene u drugoj državi

Pitanje: Državljanin Srbije ima firmu u UAE i zbog posla boravi duže od devedeset dana u UAE. Firma iz UAE isplaćuje dividendu srpskom državljaninu na bankarski račun u Srbiji. Da li je srpski državljanin u obavezi da plati porez na isplatu dividende u Srbiji ukoliko podnese dokaz da je boravio duže od devedeset dana u UAE?

Odgovor: U vezi sa postavljenim pitanjem dostavljamo Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-51/2011-04 od 22. 7. 2011. godine:

„Saglasno članu 61. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10 i 50/11, u daljem tekstu: Zakon), prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu dividende i udela u dobiti, predmet je oporezivanja porezom na dohodak građana na prihode od kapitala. Obveznik poreza na dohodak građana je, saglasno članu 7. stav 1. Zakona, rezident Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi. Dakle, u konkretnom slučaju, poreski obveznik po osnovu prihoda od kapitala je fizičko lice – rezident Republike koji ostvaruje dividendu, nezavisno od toga da li je dividenda ostvarena na teritoriji Republike ili u inostranstvu, odnosno da li je isplatilac domaće (rezidentno) ili strano (nerezidentno) pravno lice. Odredbom člana 12. Zakona propisano je da ako obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama tog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi, s tim da poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba tog zakona na dohodak ostvaren u drugoj državi. Poresku osnovicu po osnovu prihoda od kapitala – dividendi predstavlja oporezivi prihod, kao prihod koji je isplaćen (raspodeljen) obvezniku, saglasno članu 63. stav 2. Zakona. Ako je primanje ostvareno u nenovčanom obliku, vrednost tog primanja procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti. Porez na prihode od kapitala plaća se po stopi od 10%. U slučaju kada obveznik ostvaruje prihod od dividende u ili iz druge države, saglasno članu 107. Zakona dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama Zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Saglasno st. 3. i 4. tog člana Zakona obveznik je dužan da poreskom organu, nadležnom prema mestu svog prebivališta, odnosno boravišta, najkasnije u roku od trideset dana od dana kada je primio prihode, dostavi poresku prijavu na obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu / drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koji je propisan Pravilnikom o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika („Sl. glasnik RS”, br. 11/05). Prema tome, ukoliko obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi po osnovu prihoda od kapitala (dividende) na koji je plaćen porez u toj državi, nadležnom poreskom organu podnosi poresku prijavu na obrascu PPOPO, u kojoj iskazuje podatke u vezi sa ostvarenim prihodom i obračunatim i plaćenim porezom na dohodak građana. Ministarstvo finansija napominje da se prilikom utvrđivanja poreske obaveze na račun poreza na dohodak građana, utvrđenog prema odredbama Zakona, obvezniku odobrava poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u drugoj državi, s tim da poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba Zakona na dohodak ostvaren u drugoj državi (član 12. Zakona). Prihod ostvaren po osnovu dividende nije predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana, saglasno članu 87. stav 2. Zakona.”

Napomena: U Mišljenju se ministarstvo poziva na član 107. Zakona koji je bio na snazi u vreme davanja mišljenja. Član 107. je brisan, ali je jednaka odredba u vezi sa samooporezivanjem prihoda sadržana u članu 100a stav 2. trenutno važećeg Zakona.

Državljanin Srbije smatra se rezidentom ako ispunjava uslove propisane članom 7. Zakona o porezu na dohodak građana. U skladu sa članom 7. Zakona o porezu na dohodak građana, obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije (dalje: rezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije (dalje: Republika) i u drugoj državi.

Rezident Republike, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje:

1) na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili

2) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi sto osamdeset tri ili više dana u periodu od dvanaest meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Fizičko lice koje u određenoj poreskoj godini nije boravilo na teritoriji Republike i koje u njoj ne ispunjava uslov da se smatra poreskim rezidentom po osnovu kriterijuma predviđenih u tački 1) stav 2. člana 7. Zakona, neće se smatrati rezidentom Republike za tu poresku godinu (član 7. stav 4. Zakona).

2.5 Uzimanje robe za privatne potrebe osnivača

Pitanje: Osnivač društva je za privatne potrebe uzeo robu iz maloprodaje u iznosu od 100.000 dinara (maloprodajna vrednost). Koji su stavovi za knjiženje u računovodstvu, kao i da li se na iznos od 100.000 upotrebljava koeficijent 0,85 za preračun na bruto iznos za podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na prihode od kapitala po osnovu uzimanja iz imovine privrednog društva? Obavezu za PDV knjižili bismo na kontu 4740, a u POPDV na poziciji 3.7.

Odgovor: Pri obračunu uzimanja iz poslovne imovine od strane vlasnika društva za njegove privatne potrebe i ličnu potrošnju neto prihod (vrednost uzete robe) deli se sa 0,85 kako bi se utvrdila osnovica za obračun 15% poreza.

Podnosite PPP PD prijavu, a vrsta prihoda je 1 11 410 000.

Stavovi za knjiženje:

– 723/13; 474 – za umanjenje vrednosti zaliha uzete robe;

– 723/489 – za obračunati porez na prihode od kapitala;

– 489/241 – za plaćanje poreza na prihode od kapitala.

 

Detaljnije o tome pisali smo u broju 6/2019, str. 64.

 

Pošto se radi o uzimanju dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, radi se o prometu dobara u skladu sa članom 4. stav 4. tačka 1) Zakona o PDV-u. Promet unosite, kako ste i napisali, u polje 3.7 obrasca POPDV.

2.6 Izdavanje magacinskog prostora u zakup drugom fizičkom licu

Pitanje: Kada fizičko lice izdaje u zakup magacinski prostor drugom fizičkom licu, da li se plaća porez na zakup i ko je obveznik?

Odgovor: Saglasno odredbama člana 65b Zakona o porezu na dohodak građana (dalje: ZPDG), obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

Nepokretnostima se smatraju:

1) zemljište;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Dakle, plaća se porez na prihode od nepokretnosti, a obveznik je zakupodavac – fizičko lice.

U skladu sa članom 100a stav 1. tačka 3) porez se utvrđuje samooporezivanjem na prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, po osnovu prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari. Stavom 4. istog člana propisano je da se porez na ovako ostvarene prihode utvrđuje i plaća na prihod koji je obveznik primio, odnosno iz prihoda iz kog je dužan da plati pripadajuće obaveze.

 

Primeri obračuna poreza dati su u broju 7–8/2019, str. 145.

2.7 Nagrada dobijena na nagradnom konkursu

Pitanje: Domaće preduzeće organizuje nagradni konkurs za kupce njegove robe, pri čemu je srećni dobitnik dobio put u inostranstvo i boravak tamo. Ovo preduzeće kupuje avionske karte, dok smeštaj i karte za posetu sportskom događaju plaća drugo inopreduzeće (proizvođač te robe). Da li domaće preduzeće, koje je organizator nagradne igre, porez plaća na ceo iznos nagrade ili samo na deo koji ono snosi (avio-karte)? Koji porez bi trebalo obračunati?

Odgovor: Priređivanje nagradnih konkursa ne smatra se igrom na sreću jer ishod zavisi isključivo od postignutih rezultata iz zadate oblasti (a ne od slučaja ili nekog neizvesnog događaja).

Imajući u vidu da se priređivanje ovakvog vida nagradnog konkursa ne vrši u skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću, na priređivanje se ne primenjuje:

• član 25. stav 2. tačka 18) Zakona o PDV-u o poreskom oslobođenju bez prava na odbitak prethodnog poreza,
• član 83. Zakona o porezu na dohodak građana o oporezivanju porezom na dobitke od igara na sreću,
• član 14. stav 5. Zakona o porezima na imovinu o izuzimanju od oporezivanja po ovom zakonu prenosa dobitka u igri na sreću sa organizatora igre na dobitnika.

Cilj organizovanja nagradnog konkursa od strane pravnog lica svakako je reklamiranje priređivača, njegovih prodajnih objekata, proizvoda i usluga. U tom smislu, prilikom nabavke dobara i usluga u navedenom cilju priređivač ima pravo na odbitak prethodnog poreza. S druge strane, pri isporuci nagrada dobitnicima u dobrima u obavezi je da obračuna i plati PDV na osnovicu koju čini cena koštanja, odnosno nabavna cena tog ili sličnog dobra u momentu isporuke nagrade dobitniku. Međutim, ukoliko priređivač kao nagradu pruža uslugu, po našem mišljenju radi se o pružanju usluga u poslovne svrhe (u svrhu povećanja prihoda priređivača putem reklamiranja sopstvenog objekta ili proizvoda/usluga), pa priređivač nema obavezu da na promet usluge obračuna i plati PDV.

Posmatrano s aspekta poreza na dohodak građana, po našem mišljenju primenjuje se odredba člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana, kojom je propisano da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa delatnosti isplatioca, u iznosu preko 13.248 dinara godišnje, ostvareno od jednog isplatioca. Dakle, ako primanje fizičkog lica iznosi manje od 13.248 dinara (na godišnjem nivou), porez na drugi prihod se ne plaća. U suprotnom, ako primanje fizičkog lica iznosi više od 13.248 dinara, na razliku iznad propisanog neoporezivog iznosa obračunava se porez na drugi prihod po stopi od 20% (koeficijent za preračun je 1,25). Doprinosi se ne plaćaju.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-82/2013-04 od 18. 8. 2014. godine: „Novčana nagrada za postignuti uspeh na takmičenju, u konkretnom slučaju po osnovu pobede u televizijskoj emisiji Ja imam talenat, predstavlja prihod fizičkog lica koji ima poreski tretman ostalih – drugih prihoda na koje se plaća porez na dohodak građana prema odredbi člana 85. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana.”

Priređivač je dužan da poresku prijavu na obrascu PPP-PD podnese pre uručivanja nagrada. Po našem mišljenju, vrednost nagrade je ukupna vrednost pružene usluge putovanja.

2.8 Stručno usavršavanje zaposlenog u inostranstvu

Pitanje: Domaća firma zapošljava strane državljane Kine koji u Srbiji obavljaju specifičnu delatnost – istraživanje i eksploataciju ruda, koja zahteva stalno usavršavanje. Neophodno je da odlaze u Kinu na edukaciju barem jednom godišnje. Da li takav odlazak zaposlenih u Kinu ima tretman službenog puta i da li svi troškovi nastali po osnovu službenog puta (prevoz, smeštaj, prtljag) ne podležu porezu na zarade pošto su lica u zvaničnom radnom odnosu kod poslodavca u Srbiji? Da li je dužina poslovnog boravka u Kini ograničena nekim propisom jer odlazak zahteva ostanak u Kini od trideset do četrdeset dana?

Odgovor: U skladu sa članom 49. Zakona o radu poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. U skladu sa Mišljenjem Ministarstva rada br. 120-01-105/2006-02 od 7. 7. 2006. godine, „izdaci za obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih koje je poslodavac naknadio u smislu člana 49. Zakona nemaju karakter zarade i na njih se ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje.”

Dakle, izdaci za stručno usavršavanje zaposlenog nemaju karakter zarade i po tom osnovu ne postoji obaveza plaćanja poreza na zarade niti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Osim ispunjenja uslova da su troškovi nastali u funkciji potreba procesa rada (zaposleni se stručno osposobljava i obrazuje za potrebe poslodavca), iz dokumentacije mora nesumnjivo da proizlazi da se radi o troškovima koji se odnose na konkretno stručno usavršavanje.

Da bi službeni put u inostranstvo mogao da se tretira kao upućivanje na privremeni rad u inostranstvo po pravilima Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, pored vremenskog kriterijuma (da boravak u inostranstvu prelazi trideset dana u kontinuitetu, odnosno devedeset dana ukupno sa prekidima u toku kalendarske godine), potrebno je da bude ispunjen i jedan od tri uslova iz člana 3. ovog zakona. Prema odredbama pomenutog člana 3. ovaj zakon primenjuje se na poslodavce koji upućuju zaposlene na privremeni rad u inostranstvo radi:

– rada u okviru izvođenja investicionih i drugih radova i pružanja usluga na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji, odnosno drugog odgovarajućeg osnova;

– rada ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja za potrebe poslodavca u poslovnim jedinicama poslodavca u inostranstvu, na osnovu akta o upućivanju ili drugog odgovarajućeg osnova;

– rada ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja za potrebe poslodavca u okviru međukompanijskog kretanja po osnovu pozivnog pisma, politike međukompanijskog kretanja ili drugog odgovarajućeg osnova.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju zaposleni šalju u inostranstvo radi usavršavanja za potrebe poslodavca, pri čemu pojedinačni boravak na usavršavanju traje duže od trideset dana u kontinuitetu, po našem mišljenju treba da budu primenjena pravila za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo.

 

Detaljno o upućivanju zaposlenih na rad u inostranstvo pisali smo u broju 5/2019, str. 146.

3 Bolovanje

3.1 Bolovanje zbog bolesti deteta – otac deteta nije zaposlen

Pitanje: Da li majka ima pravo na bolovanje zbog bolesti deteta ako otac nije u radnom odnosu (a radno je sposoban)?

Odgovor: Bolovanje je pravo osiguranika – osiguranog lica po nekom od osnova osiguranja predviđenim Zakonom o zdravstvenom osiguranju – zaposlenje, preduzetništvo. Konkretno, prema članu 79. tog zakona, naknada zarade zbog nege deteta (dakle i bolovanje) pripada:

– osiguraniku ako oba roditelja imaju utvrđen osnov osiguranja – zaposlenje, preduzetništvo,

– ako dete ima samo jednog roditelja,

– ako samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo u smislu propisa o porodici ili

– ako jedan od roditelja nema utvrđen osnov osiguranja – zaposlenje ili privatno preduzetništvo, ali je iz zdravstvenih razloga nesposoban da neguje obolelo dete.

Dakle, samo u ovim slučajevima može da se ostvari pravo na bolovanje. Ako osoba iz pitanja može da se identifikuje sa bilo kojom od navedenih opcija, ima pravo na bolovanje.

 

3.2 Pravo penzionera koji radi sa nepunim ranim vremenom na bolovanje

Pitanje: Imamo penzionera koji je zaposlen 16 sati nedeljno. Da li on ima pravo na bolovanje?

Odgovor: Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od punog radnog vremena. U skladu sa članom 40. stav 1. Zakona o radu, zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno. Takođe, poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima. To znači da zaposleni koji rade sa nepunim radnim vremenom imaju sva prava iz radnog odnosa kao i zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom, s tim što pojedina prava iz radnog odnosa, odnosno prava koja su pre svega uslovljena dužinom radnog vremena ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu (kao što je pravo na zaradu, odnosno naknadu zarade, odmor u toku dnevnog rada), a pojedina koja su nedeljiva u punom obimu (pravo na godišnji odmor, pravo na plaćeno, odnosno neplaćeno odsustvo i sl.).

Pravo na naknadu zarade zaposlenih, u zavisnosti od toga na čiji se teret naknada isplaćuje, uređeno je odredbama Zakona o radu, kao i odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Kako smo već naveli, zaposleni zaradu ostvaruje samo za časove rada, odnosno srazmerno vremenu provedenom na radu. Isto tako, kada zaposleni ne radi, u skladu sa odredbama Zakona o radu ima pravo na naknadu zarade, a ovo pravo (pravo na naknadu zarade) ostvaruje samo za one časove odsustva u koje bi inače radio, odnosno srazmerno radnom vremenu zaposlenog. Naravno, sve navedeno primenjuje se kada se radi o penzioneru koji je zasnovao radni odnos sa nepunim ranim vremenom.

4 Radni odnosi

4.1 Linearna isplata regresa

Pitanje: Da li poslodavac može da isplaćuje regres zaposlenima tako da za svakog odredi visinu regresa prema ličnoj proceni?

Odgovor: U članu 118. stav 1. tačke 5) i 6) Zakona o radu utvrđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to pored ostalog: za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Navedenom odredbom Zakona o radu propisano je samo pravo zaposlenog na naknadu za topli obrok i regres, dok pitanje iznosa po osnovu tog prava Zakon ne propisuje niti ograničava na određeni minimum ili maksimum, već upućuje poslodavca na to da ga svojim opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu utvrdi sa svakim zaposlenim. Znači da nema smetnji da poslodavac prema svojim finansijskim mogućnostima utvrdi visinu naknade za topli obrok i regres, s tim što to treba urediti određenim aktom ili ugovorom o radu na jedinstven način za sve zaposlene.

Međutim, sudska praksa je zauzela stav po ovom pitanju da regres mora da bude određen linearno za sve zaposlene, odnosno ovi troškovi moraju da budu isplaćeni svim zaposlenima u istom iznosu, bez obzira na stručnu spremu, zvanje i radno mesto.

Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 318/16 od 9. 3. 2016. godine:

OBRAČUN ISPLATA REGRESA I TOPLOG OBROKA

Postoji zakonska obaveza poslodavca da obračun isplata regresa i toplog obroka vrši u linearnom iznosu i da ta naknada mora biti iskazana u obračunskoj listi zaposlenih, i to u linearnom iznosu.

Iz obrazloženja:

Izmenama i dopunama Zakona o radu od 18. 7. 2005. godine, počev od 1. 1. 2006. godine ponovo je stvorena obaveza poslodavca da obračun isplata regresa i toplog obroka vrši u linearnom iznosu i da ta naknada mora biti iskazana u obračunskoj listi zaposlenih, i to u linearnom iznosu. Poslodavcima je takođe od 1. 1. 2006. godine ostavljena mogućnost da svojim aktima o raspodeli zarada mogu ugovoriti manji ili veći iznos regresa toplog obroka od iznosa koji je propisan opštim Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu, ali uz obavezu poslodavca da donese odluku o visini mesečnog iznosa toplog obroka i regresa, što tuženi u konkretnom slučaju nije dostavio u toku postupka, niti je veštaku dostavio prilikom izrade nalaza i mišljenja, što nesumnjivo dovodi do zaključka da tuženi navedenu odluku nije ni doneo, a pri tome ne iskazuje na platnoj listi i iznos naknade na ime toplog obroka i regresa.

S tim u vezi, i sudski veštak u svom nalazu i mišljenju ističe da tuženi nije dao decidirani podatak koliki je deo mesečne cene rada po radnom času na ime toplog obroka i regresa, niti je u obračunskim listama tužioca iskazao njihovu visinu u linearnom iznosu, po obavezi iz Zakona o radu iz 2005. godine.

Iz navedenog sledi da se u konkretnom slučaju tuženi u pogledu naknade na ime toplog obroka i regresa nije pridržavao zakonskih propisa, kao i da ih je primenjivao na štetu tužioca.

 

4.2 Otpremnina pri odlasku u penziju – bruto ili neto prosečna zarada kao osnov za obračun

Pitanje: Otpremnina za odlazak u penziju isplaćuje se prema Zakonu o radu najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku. Pitanje je samo da li je u pitanju bruto ili neto.

Odgovor: Prema stavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, prilikom obračuna u obzir se uzima bruto zarada. Međutim, postoje sudske presude koje tumače drugačije. U svakom slučaju opštim aktom treba definisati osnovicu za obračun. U nastavku navodimo oba slučaja.

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 120-08-051/2012-02 od 4. 2. 2013. godine:

„Članom 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini tri prosečne zarade. Stavom 3. istog člana propisano je da se pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Članom 8. Zakona propisano je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.

Prema tome, poslodavac ima obavezu da isplati otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini tri prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006, 116/2008, 92/2011, 99/2011 i 10/2013) propisano je da se plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih iz člana 1. ovog zakona utvrđuju na osnovu: 1) osnovice za obračun plata; 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu; 4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

Dakle, prema odredbi Zakona o platama u državnim organima i javnim službama plata sadrži porez i doprinose, odnosno iznos plate predstavlja „bruto” iznos.

Prema tome, poslodavac može opštim aktom da utvrdi visinu otpremnine na koju zaposleni ima pravo pri odlasku u penziju, pri čemu nije suprotno Zakonu da je utvrdi na drugačiji način od zakonskog rešenja (npr. tri poslednje „neto” plate zaposlenog). Međutim, ovako utvrđena otpremnina ne može biti niža od zakonskog minimuma (tri prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku). Ako je otpremnina iz opšteg akta manja od otpremnine koja je utvrđena Zakonom o radu, poslodavac je dužan da izvrši isplatu otpremnine u skladu sa Zakonom.”

Napomena: Mišljenje je izdato u vreme kada je članom 119. Zakona o radu bio propisan iznos otpremnine u visini tri prosečne zarade – sada je na snazi iznos u visini dve prosečne zarade.

Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1017/18 od 5. 9. 2018. godine:

ISPLATA OTPREMNINE U NETO IZNOSU ZBOG ODLASKA U STAROSNU PENZIJU

Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u starosnu penziju, shodno odredbi člana 119. stav 1. tačka 1), pri čemu se otpremnina ne isplaćuje u bruto, već u neto iznosu, iako se pod zaradom u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose.

Iz obrazloženja:

„Prema utvrđenom činjeničnom stanju prvostepenog suda, tužilac je ispunio uslove za starosnu penziju usled čega mu je prestao radni odnos kod tuženog dana 30. 11. 2017. godine. Međutim, i pored pravilnog zaključka prvostepenog suda da tužilac u smislu navedenog člana ima pravo na isplatu otpremnine, zaključak u pogledu visine iste ne može se prihvatiti kao pravilan. Naime, prvostepeni sud je tužiocu dosudio otpremninu u skladu sa stavom 3. navedenog člana Zakona o radu, tako što je prilikom obračuna otpremnine kao osnovicu uzeo prosečnu bruto zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku (zaradu koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade).

Shodno odredbama članova 6, 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS” broj 84/04… 68/14) i odredbama članova 13, 15. i 15a Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS” broj, 24/01… 68/14) porez i doprinosi predstavljaju javni prihod koji se u smislu navedenih normi materijalnog prava isplaćuje iz zarada zaposlenih nadležnim organima, tako da nema pravnog osnova na osnovu kojeg bi zaposleni imao pravo da mu se kroz isplatu otpremnine isplate i sredstva za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Prema tome, tužilac ima pravo na isplatu otpremnine u skladu sa napred navedenim odredbama materijalnog prava, ali se, iako se pod zaradom u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose otpremnina, ne isplaćuje u bruto već u neto iznosu.”

Ministarstvo rada i socijalne politike br. 011-00-576/09-02 od 17. 7. 2009. godine:

OSNOVICA ZA ISPLATU OTPREMNINE ZAPOSLENOM KOJI JE „TEHNOLOŠKI VIŠAK” JE BRUTO ZARADA (ZARADA UVEĆANA ZA POREZ I DOPRINOSE KOJI SE PLAĆAJU IZ ZARADE)

Članovima 158. i 159. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05 i 61/05) propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, pri čemu otpremnina ne može da bude niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih deset godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko deset godina provedenih u radnom odnosu. Pod završenom godinom rada smatra se dvanaest meseci provedenih u radnom odnosu, a zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog naplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu kojem se isplaćuje otpremnina.

U skladu sa članom 105. Zakona o radu, pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim onih primanja koja su po zakonu isključena iz zarade. Na tako utvrđenu zaradu plaćaju se doprinosi i porez iz zarade. Osnovicu za obračun otpremnine čine sva primanja iz radnog odnosa koja se prema Zakonu o radu smatraju zaradom (minimalna zarada, osnovna zarada, deo zarade za radni učinak, uvećana zarada, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, regres za korišćenje godišnjeg odmora i druga primanja iz radnog odnosa).

Prema tome, osnovica za obračun otpremnine u smislu člana 158. Zakona o radu je zarada koja sadrži porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade („bruto zarada”).

 

4.3 Preduzetnik nema pravo na jubilarnu nagradu

Pitanje: Na kraju godine naša agencija isplatila bi jubilarne nagrade radnicima do visine ispod neoporezivog iznosa, tj. po radniku 19.500,00 din. Vlasnik agencije – preduzetnik obračunava i isplaćuje ličnu zaradu i plaća porez i doprinose na račun objedinjene naplate. Da li i vlasnik agencije u ovom slučaju ima pravo na jubilarnu nagradu? Da li je dovoljna odluka kojom se odobrava isplata jubilarne nagrade radnicima i ako je moguće i vlasniku agencije?

Odgovor: Jubilarna nagrada kao pravo zaposlenog, shodno odredbi člana 120. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, može da se utvrdi opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Poslodavac ne može da vrši isplatu jubilarne nagrade zaposlenima neposrednom primenom odredbe Zakona o radu kojom je propisana samo mogućnost za isplatu, što znači da će poslodavac vršiti isplatu jubilarne nagrade samo ukoliko je svojim opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdio pravo, odnosno mogućnost zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade. Navedenom odredbom Zakona o radu nije propisana obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi ovu vrstu primanja, već da, ukoliko ima nameru da vrši isplatu jubilarne nagrade zaposlenima, svojim opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da utvrdi pravo zaposlenog na jubilarnu nagradu.

Ukoliko poslodavac svojim opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdi pravo zaposlenog na jubilarnu nagradu, tada ima i obavezu da to pravo obezbedi zaposlenom. Međutim, ukoliko poslodavac nije siguran da će biti u situaciji da svake godine obezbedi sredstva za isplatu jubilarne nagrade zaposlenima, nema smetnji da opštim aktom ili ugovorom o radu, umesto prava zaposlenog na jubilarnu nagradu, utvrdi mogućnost za davanje jubilarne nagrade zaposlenima pod uslovom da su za te namene obezbeđena sredstva.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se:

– visina jubilarne nagrade,

– uslovi pod kojima se daje,

– način i vreme isplate i

– druga merila i kriterijumi koji su uslov za ostvarivanje ovog prava.

Na osnovu opšteg akta donosi se odluka o isplati jubilarne nagrade. U praksi je uobičajeno da se jubilarne nagrade obezbeđuju i isplaćuju zaposlenima za određene jubileje, godine rada kod poslodavca (5, 10, 20, 30 godina i sl.). Međutim, poslodavac opštim aktom može da utvrdi da će zaposlenima da isplaćuje jubilarnu nagradu i po osnovu jubilarnih godina rada i postojanja poslodavca – jubileja preduzeća. U ovom slučaju stvorila bi se mogućnost da poslodavac odobrava i isplaćuje zaposlenima dve jubilarne nagrade, jednu po osnovu jubilarnih godina rada zaposlenog kod poslodavca, a drugu po osnovu jubilarnih godina rada i postojanja poslodavca.

S tim u vezi ističemo da je neoporezivi iznos jubilarne nagrada, sada u iznosu od 19.939 dinara, propisan na godišnjem nivou, pa u slučaju da u istoj kalendarskoj godini isplaćuje jednom zaposlenom dve jubilarne nagrade (povodom jubilarnih godina firme i povodom jubilarnih godina rada kod poslodavca), poslodavac nema pravo da od svake isplaćene jubilarne nagrade umanji neoporezivi iznos, već ako je za obe jubilarne nagrade isplaćeni iznos veći od propisanog jednokratnog godišnjeg neoporezivog iznosa, od zbira obe jubilarne nagrade jednom se umanji neoporezivi iznos, a preko neoporezivog iznosa plaća se porez na zarade, ili ako je poslodavac isplatio zaposlenom prvu jubilarnu nagradu u visini neoporezivog iznosa, druga jubilarna nagrada isplaćena tom istom zaposlenom u istoj godini oporezuje se u celom iznosu, bez obzira na to da li je isplaćeni iznos veći ili manji od neoporezivog.

Na osnovu navedenog takođe može da se zaključi da pravo na jubilarnu nagradu, u skladu sa Zakonom o radu, pripada samo zaposlenima (a ne i preduzetniku koji nema status zaposlenog iz ugla Zakona o radu).

 

4.4 Saglasnost zaposlenog na obustavu rate zajma od zarade

Pitanje: Preduzeće ima pravilnik o rešavanju stambenih potreba radnika, u skladu sa kojim bi preduzeće odobrilo zajam zaposlenom za rešavanje stambenih potreba sa rokom otplate od pet godina. Mesečna rata kredita iznosila bi 65% od neto zarade zaposlenog. Da li radnik može da potpiše izjavu da je saglasan da mu rata zajma iznosi 65% od neto zarade i da se ona obustavlja od njegove neto zarade?

Odgovor: U skladu sa članom 123. Zakona o radu novčano potraživanje od zaposlenog poslodavac može da naplati obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

Znači, uz pristanak zaposlenog možete obustaviti bilo koji iznos ako imate:

• pisanu saglasnost zaposlenog i
• saglasnost sadrži visinu i osnov umanjenja.

 

4.5 Produženje ugovora na određeno vreme – aneks ili novi ugovor

Pitanje: Da li aneksom ugovora može da se produži ugovor o radu koji je zasnovan na određeno vreme? Konkretno, radnik ima ugovor o radu na tri meseca, a trebalo bi da se produži na još tri. Da li može aneks i da se u CROSO radi promena ili mora novi ugovor i nova prijava radnika?

Odgovor: Zakon o radu ne propisuje odnosno precizira način produžetka ugovora o radu sklopljenog na određeno vreme. Prema našem mišljenju, ukoliko, osim roka na koji je sklopljen, menjate još neku odredbu iz ugovora o radu, preporučljivo je da sačinite novi ugovor. U suprotnom možete da ga produžite i aneksom. U svakom slučaju u CROSO radite samo promenu.

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-99/2014-02 od 3. 7. 2014. godine:

„Ako u toku trajanja radnog odnosa na određeno vreme dođe do promene roka na koji je zasnovan radni odnos ili su se stekli zakonski uslovi za prelazak iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, potrebno je da se navedene promene konstatuju zaključivanjem novog ugovora o radu ili zaključivanjem aneksa postojećeg ugovora.

Što se tiče prijavljivanja na obavezno socijalno osiguranje, ukoliko poslodavac zaključuje aneks ugovora o radu ili novi ugovor o radu sa licem koje je u radnom odnosu na određeno vreme, pri čemu nema prekida, već se radni odnos nastavlja narednog dana od dana koji je u ugovoru utvrđen kao prestanak rada na određeno vreme (znači postoji kontinuitet), poslodavac podnosi samo prijavu promene podataka, u odnosu na već podnetu prijavu na osiguranje.

Međutim, ukoliko se aneksom ugovora ili novim ugovorom o radu sa istim licem radni odnos nastavlja uz prekid (makar na jedan dan), u tom slučaju poslodavac je dužan da podnese odjavu sa osiguranja, a nakon toga i novu prijavu na osiguranje sa odgovarajućim datumom početka osiguranja.”

4.6 Rad nedeljom

Pitanje: U slučaji da zaposleni zbog preraspodele radnog vremena radi nedeljom, da li je obavezna isplata uvećane zarade?

Odgovor: Preraspodela radnog vremena zaposlenog ne smatra se prekovremenim radom, a vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Ako se zaposleni saglasio da u preraspodeli radi duže od uprosečenog radnog vremena, časovi dužeg rada obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad. Ova odredba treba shodno da se primeni i na slučaj kada se pri uprosečavanju ispostavi da postoji višak časova dužeg rada, nezavisno od toga da li se zaposleni sa tim saglasio.

Prema stavu 2. člana 67. Zakona o radu nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

Prema stavu 3. ovog člana, poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahtevaju. Dakle, nedeljni odmor može da se koristi i drugim danom.

Prilikom preraspodele radnog vremena treba voditi računa da zaposleni ima prava na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno i da zaposleni koji radi u smislu člana 57. ovog zakona (prekovremeni rad) ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova. Dakle, bitno je koliko je sati radio zaposleni, a ne kojim danima, uz ograničenje vezano za najmanju dužinu trajanja dnevnog i nedeljnog odmora. Ako radi duže od propisanog, takav rad smatra se prekovremenim.

 

5 Olakšice

5.1 Olakšica za novoosnovano društvo sa više osnivača

Pitanje: Koristili smo olakšicu za jednog osnivača „oslobađanje od poreza i doprinosa za novoosnovana pravna lica i preduzetnike”. Privredno društvo koje je koristilo olakšicu ima tri osnivača: jedan je u punom radnom odnosu u drugom društvu, drugi je zakonski zastupnik i nije u radnom odnosu (plaća samo obavezne doprinose za osnivača PP OD-O), a treći osnivač koristi olakšicu. Poreska uprava nam osporava olakšicu govoreći da je uslov da sva tri osnivača moraju da budu u radnom odnosu u matičnoj firmi da bi imali pravo na oslobođenje.

Odgovor: U skladu sa članom 21đ stav 4. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana poslodavac ostvaruje pod uslovom da je fizičko lice – osnivač, odnosno svaki od osnivača ako ih je više, zasnovao radni odnos sa novoosnovanim privrednim društvom i zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, kao i da je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

5.2 Knjiženje povraćaja poreza i doprinosa po osnovu olakšica za zapošljavanje

Pitanje: Kako se knjiži povraćaj dela plaćenog poreza (u skladu sa čl. 21v Zakona o porezu na dohodak građana) i dela plaćenih doprinosa (u skladu sa čl. 45. Zakona o doprinosima)?

Odgovor: Jedno od opštih računovodstvenih načela je da se stavke prihoda i rashoda prikazuju po prirodnoj vrsti, odnosno da se ne vrši prebijanje. To načelo ugrađeno je i u novi Zakon o računovodstvu (član 23. stav 1. tačka 6)). S obzirom na navedeno, pravna lica koja ostvare pravo na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika troškove zarade knjiže u bruto iznosu, zajedno sa ostalim zaradama zaposlenih. Nakon toga, priznaje se potraživanje od državnih organa i organizacija i prihodi od subvencija i povraćaja poreskih dažbina za iznos plaćenih poreza i doprinosa za koje pravno lice ima pravo na povraćaj. Prema Pravilniku o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014) ova potraživanja evidentiraju se na teret računa 222 – Potraživanja od državnih organa i organizacija, a prihodi u korist računa 640 – Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. Dakle, stav pri obračunu knjižite stavom 222/640, a kada Poreska uprava uplati povraćaj, zatvarate 241/222.

5.3 Primer obračuna zarade zaposlenog i popunjavanje prijave PPP-PD – uz olakšicu iz člana 21ž ZPDG-a

Pitanje: Kako se obračunava zarada kvalifikovanog novozaposlenog radnika za koga ostvarujemo pravo na poresku olakšicu iz člana 21ž Zakona o porezu na dohodak građana i kako se popunjava poreska prijava?

Odgovor: Izmenom u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku predviđene su nove šifre, koje se odnose na novozaposlene po članu 21ž Zakona o porezu na dohodak građana. U 2020. godini to su:

OVP	OL	B	Zarada kvalifikovanog novozaposlenog lica, sa oslobođenjem od plaćanja 70% poreza i 100% doprinosa za PIO po članu 21ž Zakona i članu 45đ Zakona o doprinosima, bez beneficiranog staža
101	26	0	Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona kvalifikovanog novozaposlenog lica, sa pravom poslodavca na oslobođenje od plaćanja 70% poreza na zaradu i 100% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po članu 21ž Zakona i članu 45đ Zakona o doprinosima, isplaćena u periodu počev od 1. januara 2020. godine do 31. decembra 2020. godine, bez staža osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem
101	26	1	Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona kvalifikovanog novozaposlenog lica, sa pravom poslodavca na oslobođenje od plaćanja 70% poreza na zaradu i 100% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po članu 21ž Zakona i članu 45đ Zakona o doprinosima, isplaćena u periodu počev od 1. januara 2020. godine do 31. decembra 2020. godine, sa stažom osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem 12/14
101	26	2	Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona kvalifikovanog novozaposlenog lica, sa pravom poslodavca na oslobođenje od plaćanja 70% poreza na zaradu i 100% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po članu 21ž Zakona i članu 45đ Zakona o doprinosima, isplaćena u periodu počev od 1. januara 2020. godine do 31. decembra 2020. godine, sa stažom osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem 12/15
101	26	3	Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona kvalifikovanog novozaposlenog lica, sa pravom poslodavca na oslobođenje od plaćanja 70% poreza na zaradu i 100% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po članu 21ž Zakona i članu 45đ Zakona o doprinosima, isplaćena u periodu počev od 1. januara 2020. godine do 31. decembra 2020. godine, sa stažom osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem 12/16
101	26	4	Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona kvalifikovanog novozaposlenog lica, sa pravom poslodavca na oslobođenje od plaćanja 70% poreza na zaradu i 100% doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po članu 21ž Zakona i članu 45đ Zakona o doprinosima, isplaćena u periodu počev od 1. januara 2020. godine do 31. decembra 2020. godine, sa stažom osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem 12/18

 

Primer: Ugovorena neto zarada novozaposlenog iznosi 100.000 dinara.

Red. br.	O P I S	Iznos	Oslobo-đenje	Iznos nakon oslobođenja	Polja PPP-PD
1.	Neto zarada	100.000,00		100.000,00
2.	Neoporezivi iznos	16.300,00		16.300,00
3.	Bruto zarada obračunata po formuli: B = (red. br. 1 – red. br. 2 x 10%) / 0,701	140.328,10		140.328,10
4.	Osnovica za porez (red. br. 3 – red. br. 2)	124.028,10		124.028,10	3.10
5.	Porez na zarade (red. br. 4 x 10%)	12.402,81	8.681,97	3.720,84	3.11
6.	Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 3)	140.328,10		140.328,10	3.9 i 3.12
7.	Doprinosi na teret zaposlenog – zbirna stopa (red. br. 6 x 19,9%)	27.925,29		8.279,36
7.1.	Doprinos za PIO (red. br. 6 x 14%)	19.645,93	19.645,93	0,00	3.13
7.2.	Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%)	7.226,90		7.226,90	3.14
7.3.	Doprinos za nezaposlenost (red. br. 6 x 0,75%)	1.052,46		1.052,46	3.15
8.	Neto za isplatu (red. br. 3 – red. br. 5. – red. br. 7)	100.000,00		100.000,00
9.	Doprinosi na teret poslodavca – zbirna stopa (red. br. 6 x 16,65%)	23.364,63		7.226,90
9.1.	Doprinos za PIO (red. br. 6 x 11,5%)	16.137,73	16.137,73	0,00	3.13
9.2.	Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%)	7.226,90		7.226,90	3.14

 

Pod pretpostavkom da poslodavac ispunjava uslove da koristi oslobođenje zaposlenom se isplaćuje neto iznos od 100.000 dinara (iznos koji se dobija nakon obustave iznosa poreza na zarade i doprinosa na teret zaposlenog), ali se poslodavac oslobađa plaćanja iznosa:

• obustavljenog poreza na zarade u visini od 70%, odnosno ostvaruje oslobođenje u visini od 12.402,81 dinar (red. br. 5 x 70%);
• obračunatog doprinosa za PIO (i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) u visini od 100%, odnosno u visini od 35.783,67 dinara (red. br. 7.1 + red. br. 9.1).

Ukupno oslobođenje iznosi 48.186,48. To znači da će u ovom slučaju ukupan trošak poslodavca, umesto u iznosu od 163.692,73 dinara, biti utvrđen u visini od 115.506,25 dinara (163.692,73 – 48.186,48 dinara).

 

Podaci za PPP-PD
3.9 Bruto prihod	140.328,10
3.10 Osnovica za porez	124.028,10
3.11 Porez	3.720,84
3.12 Osnovica za doprinose	140.328,10
3.13 PIO	0,00
3.14 Zdravstvo	14.453,79
3.15 Nezaposlenost	1.052,46

 

Oslobođenje poslodavac koristi prilikom isplate zarade, kada se oslobađa plaćanja poreza na zarade i doprinosa za PIO u određenom procentu oslobođenja. U skladu sa iznetim zaposlenom se isplaćuje neto zarada utvrđena prema opštim pravilima, odnosno zarada zaposlenog ne uvećava se za iznos neplaćenog poreza na zarade i doprinosa za PIO, koji se plaćaju na teret zaposlenog, već taj iznos, prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ostaje poslodavcu, čime se umanjuje ukupan trošak poslodavca prilikom isplate zarade kvalifikovanom novozaposlenom licu.

U slučaju da poslodavac ipak odluči da poveća zaradu zaposlenog u visini oslobođenja (npr. u visini iznosa obračunatog poreza na zarade i doprinosa za PIO, koji se plaćaju na teret zaposlenog), imao bi obavezu i da pravilno utvrdi novi iznos neto zarade zaposlenog (uvećan za iznos oslobođenja), a zatim i novi bruto iznos zarade zaposlenog, koji predstavlja polaznu osnovu u obračunu poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Prilikom takvog postupanja i iznos oslobođenja bio bi utvrđen u drugačijim iznosima, a epilog je da bi ceo postupak trebalo ponoviti (u nedogled: novi neto – novi bruto – nova olakšica).

6 Ostale oblasti

6.1 Obaveza obračuna i plaćanja doprinosa za osnivača – likvidacionog upravnika

Pitanje: Da li se i u procesu likvidacije i dalje plaćaju doprinosi po obrascu PP OD-O? Naime, imamo jednočlani DOO, u kom je osnivač ujedno i zakonski zastupnik koji nije u radnom odnosu i za kog smo obračunavali PIO osnivača i podnosili PP OD-O prijave svakog meseca sve do momenta pokretanja likvidacije. S obzirom na to da pomenuto lice više nije zakonski zastupnik, već je sada likvidacioni upravnik, da li smo ispravno postupili ili je trebalo da nastavimo sa plaćanjem istih?

Odgovor: Osnivač privrednog društva, imenovan za likvidacionog upravnika, obveznik je doprinosa za PIO najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa do momenta okončanja postupka likvidacije.

U skladu sa članom 532. Zakona o privrednim društvima, likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Znači, od trenutka imenovanja on je zastupnik društva u likvidaciji.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-232/2016-04 od 4. 7. 2016. godine:

„Prema mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike broj: 414-00-18/2011-07 od 30. septembra 2011. godine, ’suosnivač privrednog društva koji je na školovanju i koji radi u smislu napred navedene odredbe člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno obavlja poslove predstavljanja i zastupanja privrednog društva, ima svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti u smislu odredbe Zakona.’

Dakle, imajući u vidu navedeno, fizičko lice koje se nalazi na školovanju u ustanovama visokog obrazovanja, koje je kao naslednik prvog naslednog reda – dete ostavioca nasleđivanjem steklo udeo (vlasnik 100% udela) u privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću i koje je potom u Agenciji za privredne registre bilo upisano kao direktor i zakonski zastupnik privrednog društva, odnosno po pokretanju postupka likvidacije tog privrednog društva imenovano za likvidacionog upravnika, obveznik je doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao član privrednog društva.”

 

Detaljno o postupku likvidacije pisali smo u broju 10/2019.

6.2 Poreski kredit za dohodak ostvaren u drugoj državi

Pitanje: Fizičko lice, rezident Srbije, profesionalni sportista košarkaš, zaključio je ugovor o angažmanu sa Južnom Korejom. U skladu sa tim ugovorom u Koreji će mu biti plaćeni porezi i doprinosi, a uplata ličnog primanja stiže na račun u Srbiji. Da li je primalac prihoda, profesionalni sportista, poreski obveznik u zemlji rezidentnosti, tj. Srbiji?

Odgovor: U vezi sa pitanjem dostavljamo Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-2567/2010-04 od 1. 11. 2010, kojim je pojašnjen slučaj, a dato je na primeru rezidenta koji prihode ostvaruje u BiH, ali shodno može da se primeni i u ovom slučaju (i sa Republikom Korejom imamo sklopljen UIDO):

„METOD KREDITA U ODNOSU NA PRIHOD FIZIČKOG LICA REZIDENTA SRBIJE KOJI JE OSTVAREN U BOSNI I HERCEGOVINI I OSNOVICA GODIŠNJEG POREZA NA DOHODAK GRAĐANA ZA FIZIČKO LICE STRANCA REZIDENTA KADA JE ODREĐENI PRIHOD OSTVAREN I OPOREZOVAN U DRUGOJ DRŽAVI

2006. Između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine zaključen je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu („Sl. list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 18/04, u daljem tekstu: Ugovor) koji se primenjuje od prvog januara 2006. godine. Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Ministarstvo finansija posebno napominje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06), u članu 16, pored ostalog, predviđa da: ’Opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.’ S obzirom na izneto, Ministarstvo finansija ukazuje na to da Ugovor u članu 16. (Primanja direktora) propisuje da primanja direktora i druga slična primanja (pod ovim se podrazumevaju ne samo primanja u novcu već i primanja koja se ostvare u naturalnom obliku ili u vidu drugih pogodnosti, npr. opcijska kupovina akcija, korišćenje stana, upotreba automobila, pogodnosti zdravstvenog i životnog osiguranja, povlastice po osnovu članstva u nekom klubu. Nasuprot ovome, eventualne naknade koje se ostvare po osnovu obavljanja za kompaniju neke druge delatnosti – konsultacije, davanje saveta, radni odnos, ne spadaju u polje primene člana 16, već su regulisane ostalim odgovarajućim članovima ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koja ostvari rezident države ugovornice (u konkretnom slučaju, Republike Srbije) u svojstvu člana odbora direktora kompanije koja je rezident druge države ugovornice (u konkretnom slučaju, Bosne i Hercegovine) mogu se oporezivati u toj drugoj državi (u konkretnom slučaju, u Bosni i Hercegovini). Istovremeno, Ugovor, u članu 24. (Otklanjanje dvostrukog oporezivanja) stav 1, pored ostalog, propisuje: ’1. Ako rezident države ugovornice (u konkretnom slučaju, Republike Srbije) ostvaruje dohodak ili poseduje imovinu koji se, u skladu s odredbama ovog ugovora, mogu oporezivati u drugoj državi ugovornici (u konkretnom slučaju, u Bosni i Hercegovini) prvopomenuta država (u konkretnom slučaju, Republika Srbija) odobrava: – kao odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta iznos jednak porezu na dohodak koji je plaćen u toj drugoj državi (u konkretnom slučaju, u Bosni i Hercegovini); – kao odbitak od poreza na imovinu tog rezidenta iznos jednak porezu na imovinu koji je plaćen u toj drugoj državi (u konkretnom slučaju, u Bosni i Hercegovini).’ Taj odbitak i u jednom i u drugom slučaju ne može biti veći od dela poreza na dohodak ili poreza na imovinu, kako je obračunat pre izvršenog odbijanja, koji odgovara, zavisno od slučaja, dohotku ili imovini koji se mogu oporezivati u toj drugoj državi (u konkretnom slučaju, u Bosni i Hercegovini). Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju koji se navodi u dopisu, ukoliko je fizičko lice – rezident Republike Srbije u drugoj državi ugovornici (Bosni i Hercegovini), po osnovu članstva u upravnom odboru privrednog društva sa sedištem u Republici Srpskoj, ostvario prihod na koji mu je isplatilac obračunao odgovarajući porez po stopi od 10 odsto, Republika Srbija je (kao država rezidentnosti dotičnog poreskog obveznika), u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja odnosnog prihoda fizičkog lica, dužna da primeni metod kredita i to u skladu sa propisima domaćeg poreskog zakonodavstva (u konkretnom slučaju, Zakona o porezu na dohodak građana – „Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 7/09, 31/09, 44/09 i 18/10, u daljem tekstu: Zakon). Suština metoda kredita sastoji se u tome da Republika Srbija, kao država rezidentnosti (prilikom obračuna poreza na dohodak i imovinu svojih rezidenata), odobrava primenu poreskog kredita za iznos poreza na dohodak ili na imovinu koji su oni (rezidenti Republike Srbije) platili u drugoj državi ugovornici (u konkretnom slučaju, u Bosni i Hercegovini). Iznos poreskog kredita je ograničen visinom odgovarajućeg dela srpskog poreza na taj dohodak, odnosno imovinu. Važno je napomenuti da (za primenu metoda kredita) iznos poreza druge države ugovornice (u odnosu na koji se odobrava poreski kredit) mora biti stvarno plaćen u toj drugoj državi ugovornici i o tome nadležnim poreskim organima Republike Srbije treba da bude prezentovan odgovarajući validan dokaz.
2007. Odredbom člana 12. Zakona propisano je da ako obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj drugoj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama Zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj drugoj državi, s tim da poreski kredit ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba Zakona na dohodak ostvaren u drugoj državi. Odredbom člana 107. st. 1. i 2. Zakona propisano je, pored ostalog, da obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama Zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Obveznik je dužan da dostavi poresku prijavu na obrascu PPOPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu / drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, poreskom organu nadležnom prema mestu prebivališta, odnosno boravišta, najkasnije u roku od trideset dana od dana kada je primio zaradu ili drugi prihod. Saglasno navedenim zakonskim odredbama, Ministarstvo finansija smatra da u slučaju kada obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj drugoj državi, odobrava mu se poreski kredit u visini poreza plaćenog u toj drugoj državi (u konkretnom slučaju, u Bosni i Hercegovini). U slučaju kad je porez u drugoj državi obračunat i plaćen po nižoj poreskoj stopi nego što je za takvu vrstu prihoda propisano Zakonom (pa je, samim tim, plaćen niži iznos poreza), poreski obveznik, saglasno Zakonu, dužan je da sam obračuna i plati porez do iznosa (visine) poreza koji bi se dobio primenom odredaba Zakona na prihod ostvaren u drugoj državi, kao i da plati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje i da o tako obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u propisanom roku. Odredbom člana 87. Zakona, kojim je uređeno oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana, stavom 5. propisano je da se prihodi iz tačke 9) stava 2. tog člana Zakona (koja se odnosi na prihode po osnovima iz t. 1) do 8) tog stava navedenog člana Zakona), koji su ostvareni i oporezovani u drugoj državi, umanjuju za porez plaćen u toj drugoj državi. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, Ministarstvo finansija smatra da se obvezniku godišnjeg poreza na dohodak građana koji je u toku kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana ostvario prihod u drugoj državi i koji je oporezovan u toj državi, priznaje umanjenje oporezivog prihoda i za celokupan iznos poreza na dohodak građana plaćenog po tom osnovu u toj drugoj državi.”

Preduzetnici

Status preduzetnika paušalca do početka vođenja knjiga

Pitanje: Ukoliko preduzetnik paušalac u drugoj polovini 2019. godine pređe promet od 6.000.000 dinara, poreska uprava rešenjem će naložiti vođenje poslovnih knjiga počev od 1. 1. 2020 godine. Na koji način se tretira promet ostvaren nakon pređenih 6.000.000 dinara do isteka 2019. godine?

Odgovor: Kao što smo pisali u broju 11/2019, prilikom prelaska na stvarni prihod popunjavate PPDG-1R (način objašnjen u broju 11/2019, str. 64) na 31. 12. 2019.

Promet „nakon pređenih 6.000.000 dinara” do isteka 2019. godine normalno se evidentira u knjizi prometa. Sa aspekta oporezivanja, a u skladu sa članom 33. Zakona o porezu na dohodak građana, oporeziv prihod od samostalne delatnosti za preduzetnika paušalca jeste paušalno utvrđen prihod. Na osnovu toga može da se zaključi da sav prihod koji je ostvaren za vreme dok je preduzetnik imao status preduzetnika paušalca pada pod tretman paušala, koji je utvrđen za 2019. godinu. Dakle, sve do 31. 12. 2019. godine preduzetnik je i dalje paušalno oporezovan i nastavlja da se ponaša kao paušalac, izuzev u slučaju ulaska u sistem PDV-a.

Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-131/2018-04 od 18. 12. 2018. godine:

S tim u vezi, uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta, prihod koji je obveznik ostvario za period dok je ispunjavao uslove da bude preduzetnik paušalac (dok nije izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost) i za koji period je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda, smatra se prihodom od samostalne delatnosti koji se paušalno oporezuje.

Osnovica za obračun bolovanja za održavanje trudnoće preduzetnice koja isplaćuje ličnu zaradu

Pitanje: Dobila sam informaciju od RFZO da prilikom obračuna bolovanja, kada je u pitanju preduzetnica koja isplaćuje ličnu zaradu, treba da primenim prosečnu bruto osnovicu (bruto prosečna lična zarada iznosi 28.000,00, iako je ona ispod bruto minimalne zarade), tako da sam u nedoumici kako da ispravno uradim obračun i podnesem poresku prijavu PP PPD ako se i za preduzetnike koji isplaćuju ličnu zaradu obračun vrši kao za zaposlene.

Odgovor: U skladu sa članom 90. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju osnov za obračun naknade zarade za preduzetnika koji se opredelio za ličnu zaradu utvrđuje se na način kao za osiguranike – zaposlene.

Osnov za naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja čini prosečna zarada isplaćena zaposlenom u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.

Na osnovu navedenog može da se zaključi da se kod preduzetnice koja isplaćuje ličnu zaradu, a čija je prosečna zarada ostvarena u prethodnih dvanaest meseci niža od minimalne zarade, pri utvrđivanju osnova za naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja za osnovicu uzima minimalna zarada.

Detaljnije o tome možete pročitati u broju 6/2019, str. 127.

Zdravstveno osiguranje preduzetnika nakon prekida obavljanja delatnosti

Pitanje: Kako preduzetnik paušalac da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu u periodu prekida obavljanja delatnosti? Kakve su procedure prema RFZO i Poreskoj upravi kako bi se ostvarilo ovo pravo?

Odgovor: U skladu sa članom 50. stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, preduzetnik koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom može da nastavi plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Znači, kad je u pitanju prekid obavljanja samostalne delatnosti, preduzetniku je ostavljen izbor da li će se odlučiti za mirovanje prava i obaveza iz obaveznog socijalnog osiguranja, kada se podnosi prijava na osiguranje i nastupa gubitak svojstva osiguranika, ili će se odlučiti da i u periodu kad ne obavlja delatnost plaća doprinose, kada se ne podnosi odjava sa osiguranja i preduzetnik ne gubi svojstvo osiguranika.

Poreska uprava stoji na stanovištu da preduzetnik koji se opredelio da u toku perioda kad ne obavlja delatnost plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje, to svoje opredeljenje ne može da menja u toku perioda prekida, zbog čega poreska prijava PPDG-1S (PPDG-1R), sa osnovom 18 – Nastavak plaćanja doprinosa za vreme prekida obavljanja delatnosti, može da se podnese samo kao akontaciona prijava, odnosno kad se podnese prijava sa ovim osnovom, obveznik je dužan da plaća akontacije doprinosa sve do nastavka odnosno prestanka obavljanja delatnosti.

U slučaju da je prilikom privremenog prekida obavljanja delatnosti izabrana opcija prestanka plaćanja doprinosa, preduzetniku je kao mogućnost ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja omogućeno da se sam uključi u obavezno zdravstveno osiguranje.

U skladu sa članom 13. Zakona o zdravstvenom osiguranju, preduzetniku iz člana 11. stav 1. tačka 18) ovog zakona prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to vreme ne plaća doprinos, osim za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad nastale pre privremene odjave, u skladu sa ovim zakonom.

Osim toga, članom 17. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisano je da preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika po osnovu člana 13. ovog zakona (znači za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti) može da se uključi u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeđivanja za sebe i članove svoje uže porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na način, u sadržaju i obimu propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovođenje ovog zakona.

Uredba o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja propisuje:

2. Podaci o osiguranju (član 7) – U Jedinstvenu bazu Centralnog registra unose se podaci o osiguranju, i to: (15) uključenje u obavezno osiguranje – za lica koja nisu obavezno osigurana u smislu zakona i za članove njihovih porodica.

U tom slučaju šifra osiguranja je 120 – Uključenje u obavezno zdravstveno osiguranje – za lica koja nisu obavezno osigurana u smislu zakona.

Isplata lične zarade preduzetnika

Pitanje: Preduzetnik je u oktobru 2018. prešao iz paušalnog oporezivanja na oporezivanje prema stvarnom prihodu. Tade je predao Poreskoj upravi obaveštenje o isplati lične zarade. Poreska uprava sada osporava isplatu lične zarade za 2018. godinu uz obrazloženje da ovi obveznici u prvoj fiskalnoj godini u kojoj plaćaju porez prema stvarno ostvarenom prihodu ne mogu da se opredele za ličnu zaradu. Potrebno nam je mišljenje u vezi sa tim.

Odgovor: U skladu sa članom 33a stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana preduzetnik, odnosno preduzetnik poljoprivrednik koji se prvi put opredeljuje za isplatu lične zarade dužan je da u pisanom obliku nadležnom poreskom organu dostavi obaveštenje o svom opredeljenju. Pored toga, u skladu sa članom 33a stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana, ovo obaveštenje dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine.

Dakle, ako ste dostavili obaveštenje u oktobru 2018. godine, poštovali ste rok koji je propisan (do 15. decembra) i time stekli pravo na isplatu lične zarade od 1. januara 2019. godine, što znači da možete da se opredelite za ličnu zaradu u toku godine kada počinjete sa radom, ali se lična zarada (uz blagovremeno dostavljanje obaveštenja) isplaćuje od perioda koji počinje 1. januara naredne godine.

---

Povezivanje bolovanja

Pitanje: Da li treba raditi dva obračuna za mesec (npr. septembar) za koji trudnica ima dve doznake, pri čemu je šifra bolesti ista? Naime, jedna doznaka odnosi se na period pre ocene lekarske komisije za produženje bolovanja (npr. 1. 9 – 26. 9. 2019), a druga doznaka izdata je posle ocene lekarske komisije o produženju bolovanja (npr. 27. 9 – 30. 9. 2019).

Odgovor: U opisanom slučaju radi se o tzv. povezivanju bolovanja. Naime, prema članu 75. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju (dalje: Zakon), u slučaju da je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad bude sprečen za rad (u datom slučaju) zbog iste bolesti, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

Kao što se vidi po ovoj zakonskoj odredbi, uslovi za povezivanje, odnosno nastavljanje bolovanja u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade za zaposlenog jesu:

– da je razlog prethodnog i narednog bolovanja – ista bolest, i

– da je naredna bolest nastupila (kao u datom slučaju) narednog dana od poslednjeg dana prethodnog bolovanja.

U ovakvim slučajevima, kada se po Zakonu nastavlja i povezuje bolovanje, shodno stavu 3. člana 75, izabrani lekar dužan je da zaposlenog uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku šezdeset dana ukupne sprečenosti za rad (kao vid kontrole osnovanosti bolovanja i isplate naknade zarade).

Pošto u ovom slučaju bolovanje traje do trideset dana, isplatilac naknade je poslodavac, pa se vrši povezivanje bolovanja kako u pogledu osnova za naknadu tako i u pogledu isplatioca naknade. To praktično znači da, saglasno članu 75. Zakona, vršite povezivanje bolovanja i radite jedan obračun naknade zarade za sve dane (oba) bolovanja do trideset dana, koje plaća poslodavac. Za ova bolovanja uzimate isti osnov za naknadu iz prethodnih dvanaest meseci u odnosu na prvi dan prvog bolovanja, u opisanom slučaju to je period jul 2018 – avgust 2019. godine, pošto je bolovanje počelo 1. septembra. Znači za oba bolovanja uzimate istu prosečnu zaradu zaposlene iz tog perioda i množite sa brojem ukupnih dana odsustva u oba bolovanja.

---

Otpremnine

Rok za isplatu otpremnine

Pitanje: Koji je zakonski rok za isplatu otpremnine licu koje odlazi u penziju?

Odgovor: U skladu sa članom 186. Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od trideset dana od dana prestanka radnog odnosa. Navedeno se odnosi i na isplatu otpremnine prilikom odlaska u penziju.

Isplata otpremnine zaposlenom koji odlazi u invalidsku penziju

Pitanje: Da li se radniku koji je otišao u invalidsku penziju isplaćuje otpremnina i kako? Konkretno, u pitanju je radnik koje je bio zaposlen u jednom preduzeću u periodu od 2010. do 2019. godine.

Odgovor: Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-430/2016-02 od 15. 6. 2016. godine:

[…] Članom 176. tačka 1) Zakona o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.

Članom 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) utvrđeno je da je poslodavac dužan da, u skladu sa opštim aktom, isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u visini najmanje dve prosečne zarade.

Prema tome, pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj ili porodičnoj penziji.

U skladu sa članom 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, poslodavac je dužan da, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini dve prosečne zarade. Otpremnina pri odlasku u penziju, prema podatku RZS o prosečnoj zaradi od 25. 9. 2019. godine, iznosi najmanje 152.112,00 dinara. U slučaju da se isplati veći iznos, na iznos preko zakonom propisanog plaća se porez na dohodak građana 20%. Popunjava se poreska prijava PPP-PD, pri čemu se uplata vrši na uplatni račun 840-4848-37, uz šifru plaćanja 254 i OVP 634.

---

Rad penzionera

Zaključivanje ugovora o delu sa korisnikom invalidske penzije

Pitanje: Da li možemo da zaključimo ugovor o delu sa invalidskim penzionerom?

Odgovor: U vezi sa zaključivanjem ugovora o delu sa korisnikom invalidske penzije u praksi se kao sporno nametnulo pitanje da li je dozvoljeno zaključivanje ugovora o delu sa korisnikom invalidske penzije i da li bi u tom slučaju korisniku invalidske penzije prestalo pravo na penziju. U principu, invalidski penzioner ne može da zasnuje radni odnos, ali bi mogao da zaključi ugovor o delu. Međutim, ako Fond PIO pokrene postupak za utvrđivanje promene u statusu invalidnosti, u tom slučaju može da se utvrdi da je došlo do promene u invalidnosti i da je pomenuto lice sposobno za rad, pa da mu se ukine pravo na invalidsku penziju.

Izvod iz Mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-6/157/2015-02 od 4. 6. 2015. godine:

Prema tome, Zakon o radu nije predvideo ograničenja u pogledu lica koja mogu da zaključe ugovor o delu.

Ugovor o delu je ugovor koji se zaključuje van radnog odnosa, što znači da lice koje obavlja poslove po osnovu ovog ugovora nema status zaposlenog u smislu Zakona o radu. S obzirom na to da se radi o ugovoru van radnog odnosa, sa stanovišta Zakona o radu nema smetnji da se s korisnikom invalidske penzije zaključi ugovor o delu.

Međutim, kada je u pitanju mogućnost obustave penzije invalidskom penzioneru koji radi po ugovoru van radnog odnosa ili započne da obavlja druge poslove, što bi predstavljalo promenu u statusu invalidnosti, navedeno je uređeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Izvod iz Mišljenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 011-00-253/2007-02 od 25. 4. 2007. godine:

Prema članu 96. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno je da ukoliko postoji osnovana sumnja da je došlo do promena u stanju invalidnosti utvrđuje se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno po službenoj dužnosti. Ovom odredbom propisano je da se postupak za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti može pokrenuti i po službenoj dužnosti od strane Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ako u tom postupku, organ veštačenja utvrdi da je došlo do promena u stanju invalidnosti korisnika invalidske penzije, odnosno da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla prestaje mu pravo na invalidsku penziju.

Prema tome, korisnik invalidske penzije usled promena u stanju invalidnosti može da započne obavljanje određenih poslova. Međutim, ako bi došlo do pokretanja postupka utvrđivanja promena u stanju invalidnosti i ako bi organ veštačenja utvrdio da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla, prestalo bi mu pravo na invalidsku penziju.

U skladu sa navedenim, nema smetnji da se sa invalidskim penzionerom zaključi ugovor o radu van radnog odnosa, tj. ugovor o delu. Međutim, ako Fond PIO pokrene postupak za utvrđivanje promene u statusu invalidnosti, može da se utvrdi da je došlo do promene u invalidnosti i da je to lice sposobno za rad, pa da mu se ukine pravo na invalidsku penziju.

Zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa korisnikom invalidske penzije

Pitanje: Da li lice koje je u invalidskoj penziji može da bude radno angažovano po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i da pritom nema posledice u vidu obustavljanja penzije, revizije zdravstvenog stanja i slično?

Odgovor: U skladu sa članom 197. Zakona o radu, nemate pravo da po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima zaposlite korisnika invalidske penzije. Tim članom propisano je da za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od sto dvadeset radnih dana u kalendarskoj godini poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

1) nezaposlenim licem,

2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i

3) korisnikom starosne penzije.

S obzirom na to da je Zakon o radu propisao lica sa kojima je moguće zaključiti ugovor o povremenim i privremenim poslovima, zaključivanje istog nije moguće sa korisnikom invalidske penzije.

Zaključivanje ugovora o dopunskom radu sa penzionerom

Pitanje: Da li penzionisano lice koje je zakonski zastupnik privrednog društva može biti angažovano po osnovu ugovora o dopunskom radu, pri čemu je drugo fizičko lice vlasnik (osnivač) tog društva. Ukoliko je to moguće, da li se plaćaju porez na dohodak građana i doprinosi za PIO?

Odgovor: Sa penzionisanim licem ne može da se zaključi ugovor o dopunskom radu. Članom 202. Zakona o radu propisano je da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Penzionera zakonskog zastupnika možete angažovati po osnovu ugovora o pravima i obavezama ili ugovora o radu.

Zaključenjem ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa, po članu 48. stav 4. Zakona o radu, sa ovim licem ugovorena je naknada za rad direktora i druga prava i obaveze direktora. Ugovorena naknada za rad direktora nema karakter zarade (član 48. stav 5. Zakona o radu), a na ovu naknadu plaća se porez po članu 85. ZPDG-a po stopi od 20% na oporezivi prihod, koji se dobija umanjenjem od bruto prihoda normiranih troškova od 20%. Na istu osnovicu plaća se i doprinos za PIO od 26%. Doprinos za zdravstveno osiguranje se ne plaća jer je osiguran po osnovu penzije, a doprinos za slučaj nezaposlenosti penzioner po zakonu ne plaća pošto kao penzioner po prestanku rada ne može da ostvari nikakvo pravo kao nezaposleno lice.

Ukoliko penzioner zaključi sa društvom ugovor o radu, plaća se doprinos za PIO i zdravstvo 19,15% iz zarade i 17,15% na zaradu, pri čemu je osnovica za plaćanje doprinosa bruto zarada koja ne može biti manja od najniže osnovice za plaćanje doprinosa, a porez na zarade 10% na bruto zaradu umanjenu za neoporezivi iznos iz zarade od 15.300 dinara.

Topli obrok obezbeđen u naturi

Pitanje: Firma obezbeđuje radnicima tri obroka dnevno u sopstvenoj kuhinji na gradilištu na kome rade. Sva potrebna hrana za snabdevanje kuhinje kupuje se preko računa firme. Da li firma može da iskaže topli obrok u okviru plate?

Odgovor: Posmatrano iz ugla PDV-a, u slučaju kada je topli obrok (u naturi) obezbeđen iz sredstava poslodavca, pri čemu on obezbeđuje sopstvene proizvode (što znači da je u prethodnoj fazi prometa postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza), poslodavac je dužan da prilikom prometa tih dobara (bez naknade) zaposlenima obračuna PDV na osnovicu koju čini nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa ili, ako se dobra nabavljaju sa ciljem pripreme obroka za zaposlene, onda obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke tih dobara, ali ni obavezu da obračuna PDV po tom osnovu.

Posmatrano iz ugla obračuna zarada, osnovicu za obračun poreza i doprinosa predstavlja cena koštanja utrošenog materijala i gotovih proizvoda, uvećana za PDV (ukoliko je korišćen prethodni porez prilikom nabavke materijala za pripremu obroka) koji je obračunat u skladu sa goreopisanim pravilima.

Dakle, troškovi toplog obroka predstavljaju deo redovne zarade i kao takvi evidentiraju se u okviru računa 520 i 521 / 450, 451, 452, 453.

U skladu sa članom 3. stav 1. tačka 7) Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade („Sl. glasnik RS”, br. 90/2014 i 44/2018 – drugi propis), obračun zarade sadrži i iznos naknade troškova koji imaju karakter zarade (npr. topli obrok, regres i dr.). Dakle, visinu naknade troškova za ishranu neophodno je izraziti u novcu i prikazati u obračunu zarade, čak i ako je poslodavac obezbedio ishranu u toku rada na neki drugi način.

U vezi sa tim mišljenje je dalo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-964/2015-02 od 12. 2. 2016. godine:

[…] Napominjemo da je od 29. 7. 2014. godine, u primeni izmenjena odredba člana 118. stav 1. tačka 5) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) kojom je utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način.

U slučaju kada je poslodavac obezbedio ishranu u toku rada na neki drugi način, dužan je da visinu naknade troškova za ishranu u toku rada izrazi u novcu (član 118. stav 2. navedenog zakona).

---

Naknada štete po vansudskom poravnanju

Pitanje: Da li je pravno lice u obavezi da prilikom isplate duga po vansudskom poravnanju fizičkom licu plati porez i doprinose ukoliko je predmet poravnanja naknada štete zbog nepotpisivanja ugovora o delu i neisplaćivanja naknade po njemu?

Odgovor: Prilikom definisanja poreskog tretmana neophodno je da pođete od odredbi koje su tačno precizirane u pomenutom poravnanju, u kojem je taksativno navedeno na šta se odnosi. Nakon toga, primenjujete član 9. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dohodak gađana, kojim je propisano da se porez na dohodak građana ne plaća na primanja ostvarena po osnovu naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade zarade za izgubljenu zaradu (platu).

Prema odredbi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Znači, ako se radi o naknadi štete za izmaklu korist, isplata podleže obavezi plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod po stopi od 20%, uz primenu normiranih troškova u iznosu od 20% (član 85. stav 1. tačka 16) Zakona o porezu na dohodak građana). Ukoliko postoji osnovica za obračunavanje poreza, obračunavaju se i pripadajući doprinosi.

---

Poreska prijava za druge prihode fizičkog lica – PP OPO

Pitanje: Firma iz inostranstva (nerezident) mora da sklopi ugovor sa fizičkim licem iz Srbije za IT usluge (jer fizičko lice poseduje potrebnu licencu). Nerezidenta isključivo zanima fizičko lice koje ima potrebnu licencu i zato neće da sklapa ugovor sa firmom. Da bi izvršilo posao, fizičko lice mora da angažuje firmu u zemlji kojoj treba da plati oko 20.000 evra. Kakve obaveze prema državi ima fizičko lice, odnosno koje poreze je u obavezi da obračuna i plati i na koji način? Na koji iznos fizičko lice rezident plaća poreze i doprinose i na osnovu čega može da prenese sredstva od 20.000 evra pravnom licu podizvođaču?

Odgovor: Prihod koji fizičko lice ostvaruje po osnovu ugovora sa inonaručiocem posla oporezuje se u skladu sa članovima 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG). Osnovica za obračun poreza (i doprinosa) jeste bruto ostvarena naknada umanjena za 20% normiranih troškova.

U slučaju da je fizičko lice osigurano po drugom osnovu (npr. po osnovu zaposlenja), obračunava se samo PIO od 26%. U tom slučaju je koeficijent za preračun ostvarenog prihoda iz inostranstva 1,58227848. U slučaju da to fizičko lice nije osigurano po drugom osnovu, obračunava se PIO 26% i doprinos za zdravstvo 10,3%, dok je koeficijent za preračun ostvarenog prihoda iz inostranstva 1,81950509.

Primer:

 

U skladu sa članom 100a stav 2. ZPDG-a, obveznik koji ostvaruje druge prihode u ili iz druge države dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.

U skladu sa članom 2. Pravilnika o poreskoj prijavi o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, fizičko lice koje je ostvarilo prihod dužno je da, kao poreski obveznik, u roku od trideset dana od dana ostvarivanja prihoda izvrši obračun poreza samooporezivanjem, kao i pripadajućih doprinosa koje poreski obveznik obračunava i plaća iz ostvarenog prihoda istovremeno sa obračunom i plaćanjem poreza samooporezivanjem iskazanog u poreskoj prijavi, ali i da Poreskoj upravi podnese poresku prijavu o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika (dalje: poreska prijava), kao i da plati obračunate obaveze.

Poresku prijavu poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi na obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu / drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Poreska prijava se podnosi u elektronskom obliku ili u pismenom obliku neposredno. Poreska prijava podnosi se u elektronskom obliku kao jedinstveni zapis iskazan HML jezikom, elektronskim putem preko portala Poreske uprave ili popunjavanjem prijave u okviru korisničke aplikacije na portalu Poreske uprave. Poresku prijavu u pismenom obliku rezidentni poreski obveznik podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na kojoj ima prebivalište.

Što se tiče drugog dela pitanja, ako fizičko lice angažuje neko pravno lice da mu pruži određenu uslugu ili izvrši promet dobara, sklapa se ugovor između tih strana po osnovu kog izvršilac (firma koja pruža usluge ili prometuje dobra) ispostavlja fizičkom licu račun na osnovu kog ono izvršava plaćanje pravnom licu.

Angažovanje drugih lica na realizaciji posla koji je inostrani nalogodavac naručio isključivo od datog fizičkog lica nema uticaja na goreprecizirani način oporezivanja ostvarenog drugog prihoda iz inostranstva. U svakom slučaju, neophodno je detaljno tumačiti odredbe ugovora između inostranog naručioca posla i domaćeg fizičkog lica, izvršioca posla.

Međutim, ako je ugovorom navedeno da fizičko lice prilikom izvršenja posla MORA da angažuje druge podizvršioce, mora da bude definisan tačan deo naknade koji pripada njima, a koji fizičkom licu. U tom slučaju prihod fizičkog lica na koji se obračunava porez i pripadajući doprinosi predstavlja iznos naknade koju prima, jer preostali deo naknade naplaćuje u ime i za račun drugog lica (podizvođača). U svakom slučaju, pravno lice (podizvođač) fizičkom licu mora da izda račun za izvršeni promet usluge tom fizičkom licu, po osnovu koga će ono izvršiti plaćanje.

---

Naknada troškova licima koja nisu zaposlena kod isplatioca

Pitanje: Ukoliko refundiramo putne troškove učesnicima događaja koje organizujemo, koji nisu zaposleni u našoj organizaciji, da li smo u obavezi da platimo porez na dohodak? Ta lica sa nama sarađuju po pozivu u vaspitnoobrazovne i naučnoistraživačke svrhe. Šta ako sa licima kojima smo refundirali neke troškove kasnije potpišemo neku vrstu ugovora? Da li treba retroaktivno da obračunavamo poreze i doprinose na iznose koje smo refundirali ukoliko ih angažujemo?

Odgovor: Uz pretpostavku da u trenutku isplate troškova lica nisu od isplatioca ostvarivala nikakvu naknadu (po osnovu ugovora), po našem mišljenju, kasnije zaključivanje ugovora sa tim licima ne utiče na poreski tretman prethodno isplaćenih naknada troškova po osnovu saradnje po pozivu u vaspitnoobrazovne i naučnoistraživačke svrhe. Međutim, od trenutka kada lice prima naknadu po pomenutom ugovoru, svaka naknada troškova (službenog putovanja i dr.) koji se isplaćuju ovom licu, a u vezi su sa izvršenjem tog ugovora, ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porez i doprinosi kao na naknadu.

Naime, član 85. stav 5. tačka 5) ZPDG-a odnosi se na isplatu dokumentovane naknade troškova službenog puta do visine propisane članom 18. stav 1. tačke od 2) do 5) ZPDG-a, koji se isplaćuju fizičkim licima koja sarađuju sa isplatiocem u tačno navedene svrhe i po osnovu te saradnje ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu. S obzirom na to da je u tom stavu navedeno „i ne ostvaruje bilo koju drugu naknadu po osnovu TE saradnje”, po našem mišljenju radi se o konkretnom vidu saradnje.

Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-541/2016-04 od 30. 3. 2017. godine:

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada pravno lice, konkretno predstavništvo stranog udruženja koje je upisano u odgovarajući registar udruženja u Republici Srbiji, na osnovu verodostojne dokumentacije vrši naknadu troškova smeštaja i prevoza (u javnom saobraćaju, odnosno po osnovu korišćenja sopstvenog automobila) fizičkim licima koja učestvuju u humanitarnim radionicama, koja nisu u radnom odnosu kod predstavništva kao isplatioca prihoda i ne ostvaruju bilo koju naknadu po osnovu predmetne saradnje, ne plaća se porez na dohodak građana na druge prihode na naknadu troškova do visine iznosa iz člana 18. stav 1. t. 2) do 4) Zakona.

Takođe, naknada troškova goriva u slučaju korišćenja sopstvenog automobila, kao i trošak putarina, koje isplatilac prihoda naknađuje fizičkim licima do visine stvarnih troškova, a na osnovu verodostojne dokumentacije, ne predstavlja prihod fizičkog lica koji se oporezuje porezom na dohodak građana. Kao osnov za priznavanje troška potrošenih litara benzina (goriva) koriste se podaci iz kojih se može utvrditi količina potrošenog goriva u predmetnom slučaju (npr. broj kilometara pređenih na službenom putu, vremenski period u kome se realizuje službeno putovanje, tip automobila i sl.), odnosno za priznavanje troška putarine na osnovu verodostojnog dokumenta o visini plaćenog iznosa putarine za datu deonicu prema kategoriji vozila.

Napominjemo da je kod naknade troškova korišćenja sopstvenog automobila neoporezivi iznos opredeljen do iznosa 30% cene jednog litra benzina (ili nekog drugog pogonskog goriva za motorno vozilo koje se koristi u predmetnom slučaju) pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do 6.520 dinara mesečno (koji neoporezivi iznos je u primeni od 1. februara 2017. godine zaključio sa 31. januarom 2018. godine).

Međutim, ukoliko bi fizičkom licu bila isplaćena naknada troškova iznad ovako opredeljenog neoporezivog iznosa, odnosno iznad stvarnog troška, ona bi imala karakter drugog prihoda fizičkog lica saglasno članu 85. Zakona i kao takva predstavljala bi vrstu naknade po osnovu predmetne saradnje. U tom slučaju naknada troškova smeštaja, prevoza, goriva i putarine bila bi u celosti oporezovana kao drugi prihod saglasno čl. 85. i 86. Zakona.

---

Isplatilac prihoda po osnovu estradnih programa muzike

Pitanje: Da li pravno lice koje pruža ugostiteljske usluge ima obavezu sastavljanja ugovora sa muzičarima, s obzirom na to da gost (npr. mladoženja svadbe) angažuje bend? Kakva je obaveza ugostitelja ako angažuje muziku (npr. za Novu godinu)?

Odgovor: Vaše obaveze, kada angažujete interpretatore, propisane su članom 108a Zakona o porezu na dohodak građana:

– prijava u registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa;

– da sa interpretatorom i drugim angažovanim licem na izvođenju estradnog programa zabavne i narodne muzike ili drugog zabavnog programa zaključite ugovor i da Poreskoj upravi do 5. u mesecu dostavite pismeno obaveštenje o zaključenim ugovorima u prethodnom mesecu.

Sadržina prijave regulisana je Pravilnikom o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa.

Napomena: U smislu Pravilnika o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa, isplatiocima prihoda ne smatraju se fizička lica koja za sopstvene potrebe i potrebe svoje porodice angažuju interpretatore i druga angažovana lica.

U tom slučaju, po našem mišljenju, nemate obaveze kao u slučaju da za svoje potrebe angažujete izvođača, jer je lice koje je samo angažovalo bend za svadbu to učinilo za privatne potrebe (niste angažovali muziku da biste naplaćivali muzički dinar od gostiju).

---

Obračun zarade za pola radnog vremena za lice koje radi po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima

Pitanje: Zaposlili smo radnika na pola radnog vremena, a u drugoj firmi angažovan je po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Prilikom obračuna poreza i doprinosa na zaradu ostvarenu kod nas da li doprinose računamo na bruto zaradu ili na najnižu osnovicu kao da nije prijavljen u drugoj firmi?

Odgovor: Članom 13. Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) propisano je da se pod zaradom (u smislu ovog zakona) smatra i ugovorena naknada koja se ostvaruje obavljanjem privremenih i povremenih poslova. Ipak, članom 15a stav 2. istog zakona propisano je da se zarada umanjuje za 15.300 dinara mesečno, čime se dobija osnovica za porez na zarade, ali samo kod zarade po osnovu radnog odnosa i lične zarade preduzetnika.

Pored toga, članom 15a propisano je da se za lice koje radi sa nepunim radnim vremenom navedeno umanjenje primenjuje srazmerno radnom vremenu tog lica u odnosu na puno radno vreme. Kad lice ostvaruje puno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, umanjenje vrši svaki poslodavac srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi 15.300 dinara mesečno. Kad lice ostvaruje nepuno radno vreme kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac vrši umanjenje srazmerno radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na ukupno radno vreme, s tim što zbir umanjenja mora biti manji od 15.300 dinara mesečno, odnosno srazmerno ukupnom radnom vremenu lica u odnosu na puno radno vreme.

Dakle, s obzirom na to da zaposleni u smislu radnog odnosa ostvaruje samo polovinu radnog vremena kod vas, a kod drugog poslodavca nije zasnovao radni odnos po osnovu koga radi sa nepunim radnim vremenom, osnovica za obračun poreza na zarade kod vas je bruto mesečna zarada umanjena za 7.650 dinara.

U skladu sa članom 40. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje niža je od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa.

Po našem mišljenju ovo pravilo je primenjivo i u opisanom slučaju jer zaposleni nije u radnom odnosu kod drugog poslodavca, nego je kod njega angažovan po ugovoru van radnog odnosa (povremeni i privremeni poslovi predstavljaju rad van radnog odnosa u sladu sa članom 197. Zakona o radu). Dakle, ukoliko je bruto zarada koju ostvaruje za rad sa nepunim radnim vremenom niža od najniže mesečne osnovice (trenutno 23.921 dinar), obračunaćete doprinose na 23.921 dinar.

---

Oporezivanje prihoda glumca, rezidenta Hrvatske

Pitanje: Naš klijent snima seriju za koju je angažovao glumca, rezidenta Hrvatske. U članu 56. Zakona o porezu na dohodak građana, gde su navedeni iznosi normiranih troškova, u tački 2. navodi se da se normirani troškovi priznaju u visini od 43%, između ostalog, i za izvođenje umetničkih dela: sviranje, pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje, snimanje filmova itd. Dakle, na osnovu toga zaključujemo da je gluma autorsko delo i da se po tom osnovu plaća porez u iznosu od 20% od bruto prihoda. Socijalni doprinosi se ne plaćaju u slučaju da imamo potvrdu da on, kao rezident Hrvatske, tamo plaća socijalne doprinose. S obzirom na to da imamo UIDO sa Hrvatskom i da je tim ugovorom predviđena stopa od 10% na autorske honorare, da li pri isplati možemo da koristimo povlašćenu stopu, naravno uz ispunjenje svih ostalih uslova (potvrda o rezidentnosti, dokaz da je on stvarni vlasnik prihoda)?

Odgovor: Prema odredbama člana 8. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana (dalje: ZPDG), obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident (dalje: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Dohotkom se, u smislu stava 1. ovog člana, naročito smatra dohodak koji fizičko lice ostvari po osnovu:

• rada koji obavlja na teritoriji Republike;
• korišćenja ili raspolaganja pravom na teritoriji Republike.

Prema tome, isplata ugovorene naknade u konkretnom slučaju jeste predmet oporezivanja porezom na dohodak građana u Republici Srbiji.

Polazeći od toga da je reč o angažovanju glumca (umetnika), primenjuju se odredbe člana 58. ZPDG-a, prema kojima je stopa poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine 20%. U konkretnom primeru primenjuju se normirani troškovi u iznosu od 43% od bruto prihoda.

Članom 17. UIDO sa Hrvatskom (Umetnici i sportisti) propisano je:

1. Izuzetno od odredaba člana 14. i člana 15. ovog ugovora, dohodak koji ostvari rezident države ugovornice kao izvođač od ličnog obavljanja delatnosti pozorišnog, filmskog, radio ili televizijskog umetnika, muzičara ili sportiste u drugoj državi ugovornici, može se oporezivati u toj drugoj državi.
2. Ako dohodak od lično obavljenih delatnosti izvođača ili sportiste ne pripada lično izvođaču ili sportisti, nego drugom licu, taj dohodak se, izuzetno od odredaba čl. 7, 14. i 15. ovog ugovora, može oporezivati u državi ugovornici u kojoj su obavljene delatnosti izvođača ili sportiste.
3. Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, dohodak koji ostvari rezident države ugovornice od lično obavljenih delatnosti izvođača ili sportiste oporezuje se samo u toj državi ako su te delatnosti obavljene u drugoj državi ugovornici u okviru programa kulturne ili sportske razmene koji su odobrile obe države ugovornice.

Odredba „može se oporezivati” znači da će se naknada oporezovati u skladu sa propisima Srbije, a za potrebe oporezivanja primenjuje se poreska stopa iz Zakona o porezu na dohodak građana.

S obzirom na to da Republika Srbija i Republika Hrvatska imaju sklopljen sporazum o socijalnom osiguranju, glumac koji je socijalno osiguran u Hrvatskoj nema status osiguranika u Republici Srbiji po osnovu obavljanja tih poslova, što znači da se u tom slučaju ovo lice ni ne prijavljuje na osiguranje, a doprinos za PIO ne obračunava se i ne plaća. Ovo lice prava iz socijalnog osiguranja na teritoriji Republike Srbije ostvaruje u skladu sa odredbama sporazuma o socijalnom osiguranju.

---

Prijava učenika koji su na praksi u CROSO

Pitanje: Preduzeće obavlja ugostiteljsku delatnost (restoran) i hoće da sklopi ugovor sa stručnom školom o stručnoj praksi kuvara i konobara. Da li preduzeće treba da plaća poreze i doprinose za učenike na praksi? Da li treba da se prijavi u CROSO i pod kojom šifrom? Koji obrazac se predaje, koja je šifra vrste prihoda?

Odgovor: U skladu sa Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja:

• OSNOV OSIGURANJA. Upisuju se podaci o osnovu osiguranja propisani jedinstvenim metodološkim principima i to:

2.3. Obavezno zdravstveno osiguranje za slučaj nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti:

1) učenici i studenti na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi; dokaz: potvrda škole da je lice na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;

• Šifra 441:

4.4. Osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti – učenici i studenti koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi.

Ukoliko sa učenikom nije ugovorena naknada po osnovu profesionalne prakse / praktične nastave, plaća se PIO doprinos od 4% i doprinos za zdravstvo od 2% na osnovicu koja je jednaka najnižoj osnovici za obračun doprinosa (trenutno 23.921 dinar), pri čemu je OVP 620, poreska prijava PPP-PD, uplatni račun 840-4848-37, a šifra plaćanja 254.

---

Isplata autorskog honorara nerezidentu

Pitanje: Institucija je dobila projekat koji sufinansira Ministarstvo kulture RS, pri čemu je deo projekta gostovanje pesnika iz inostranstva. Budžetom projekta predviđena su sredstva za autorske honorare u dinarima. Kako isplatiti gosta iz inostranstva na osnovu autorskog honorara?

Odgovor: Po našem mišljenju, isplatu naknade po osnovu autorskog ugovora možete da izvršite u dinarima na nerezidentni dinarski račun ili u dinarima u gotovini ili u devizama na njegov račun u inostranstvu.

Članom 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju (dalje: Zakon) definisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima.

Odredbom člana 34. stav 2. tačka 9) Zakona propisano je da se, izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu vršiti i u devizama, između ostalog, i po osnovu uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.

U vezi s pomenutim osnovima, a imajući u vidu navedenu odredbu člana 34. stav 2. tačka 9) Zakona, zaključuje se da se isplate zarada u Republici nerezidentima, osim u slučajevima navedenim u članu 34. stav 2. tačka 9) Zakona, vrše na nerezidentni dinarski račun.

S druge strane, autorski ugovor predstavlja rad van radnog odnosa, a lice koje je angažovano po tom ugovoru nema status zaposlenog niti njegova naknada (honorar) ima tretman zarade. U skladu sa članom 3. Zakona o deviznom poslovanju, autorski ugovor zaključen između rezidenta i nerezidenta može da se posmatra kao spoljnotrgovinski promet usluge između domaćeg i stranog lica (tekući posao). Istim članom propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno, u skladu sa ovim zakonom. Platni promet u ovom slučaju može da se izvrši u stranoj valuti, korišćenjem sloga 70, a u skladu sa tačkom 20. Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (dalje: Uputstvo).

Šifra osnova plaćanja koja se navodi na nalozima platnog prometa sa inostranstvom je 765 – Usluge iz oblasti kulture, koja uključuje i naknade honorara umetnicima. Šifre su definisane Uputstvom.

Prema odredbama člana 2. st. 1. i 2. Pravilnika o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”, br. 77/2011 – dalje: Pravilnik), pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost bez ograničenja mogu da plaćaju gotovim novcem, odnosno da vrše isplate u gotovom novcu u dinarima sa svog tekućeg računa, s tim što se ta plaćanja vrše na osnovu originalne dokumentacije, na osnovu koje mogu da se utvrde iznos, osnov i namena tog plaćanja (rešenje, ugovor, račun i dr.).

Imajući u vidu navedeno, nema smetnji da se nerezidentu koji je angažovan od strane rezidenta – pravnog lica u Republici isplata autorskog honorara izvrši u gotovom novcu u dinarima. Za isplate u gotovom novcu sredstva se podižu sa tekućeg računa pravnog lica u skladu sa odredbama Pravilnika.

---

Plaćanje članarine za zaposlenog

Pitanje: Od zaposlenih u institucijama X u Srbiji formirano je, kao posebno pravno lice, X društvo, koje se bavi stručnim pitanjima iz oblasti poslovanja tih institucija, organizuje seminare itd. Članovi X društva jednom godišnje treba da uplate članarinu. Na koji način naša institucija može da plati članarinu za svoje zaposlene, s obzirom na to da X društvo namerava da ove godine našoj instituciji fakturiše članarinu zaposlenih?

Odgovor: Bez obzira na to što su fizička lica po pravilu obveznici članarine, poslodavac na sebe može da preuzme obavezu plaćanja članarine iz svojih sredstava za zaposlenog, pri čemu se otvara pitanje da li tako plaćena članarina predstavlja zaradu zaposlenog ili samo trošak poslovanja poslodavca.

Prema našem mišljenju, osnovni kriterijum koji treba da se primeni prilikom pružanja odgovora na prethodno postavljeno pitanje jeste da li je obavljanje delatnosti uslovljeno zapošljavanjem lica koja moraju da budu članovi određene komore ili udruženja kako bi poslodavac mogao da obavlja svoju delatnost.

Prema tome, ako je propisima koji regulišu rad poslodavca predviđeno da je za obavljanje njegove delatnosti neophodno zapošljavanje lica određene struke koja moraju da imaju npr. licencu uslovljenu plaćanjem članarine udruženju/komori, onda plaćanje članarine iz sredstava poslodavca za te zaposlene ne predstavlja zaradu, već trošak poslovanja poslodavca.

Osim udruženja u kojima je članstvo zaposlenog uslov za obavljanje poslova tog zaposlenog i njegovog poslodavca, postoje i razna udruženja u kojima je članstvo dobrovoljno, tj. ne predstavlja uslov za rad.

Plaćanje članarine u ovakvim udruženjima iz sredstava poslodavca za zaposlenog, prema našem mišljenju, predstavljalo bi zaradu kao svako drugo primanje zaposlenog u smislu člana 120. Zakona o radu. Ova primanja imaju karakter zarade i prema Zakonu o porezu na dohodak građana, u kome je odredbom člana 14. propisano da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti (osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije), novčanih potvrda i robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. U ovom slučaju, pored obaveze plaćanja poreza na zaradu, postoji i obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

---

Zdravstveno osiguranje zaposlenog na neplaćenom odsustvu

Pitanje: Da li mogu da nastavim da plaćam zdravstveno osiguranje za zaposlenog koji je na neplaćenom odsustvu i staž mu miruje?

Odgovor: Odredbom člana 78. Zakona o radu predviđeno je da poslodavac zaposlenom može da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Slučajevi u kojima poslodavac može da odobri neplaćeno odsustvo, kao i dužina trajanja neplaćenog odsustva, nisu određeni zakonom, odnosno poslodavac u skladu sa opštim aktima odlučuje u kojim će slučajevima zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo.

Zaposleni za vreme neplaćenog odsustva nema svojstvo osiguranika u smislu propisa koji uređuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje, pošto je reč o odsustvu sa rada bez naknade zarade.

Naime, ne postoji zakonska obaveza da poslodavac za vreme neplaćenog odsustva vrši obračun i uplatu doprinosa – za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, s obzirom na to da je odredbom člana 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje utvrđeno da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (dalje: zarada). Osim toga, članom 8. stav 3. tačka 1) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da su poslodavci obveznici doprinosa na osnovicu za zaposlene za vreme neplaćenog odsustva u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U vezi s tim, kada je reč o zdravstvenom osiguranju, jedini način da zaposleni koji je na neplaćenom odsustvu ostane osiguranik po osnovu zdravstvenog osiguranja jeste zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, u skladu sa članom 11. stav 1. tačka 8) Zakona o zdravstvenom osiguranju. Takođe, članom 6. stav 1. tačka 3) Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (još uvek je na snazi taj pravilnik koji je donesen na osnovu starog Zakona o zdravstvenom osiguranju, u skladu sa članom 270. Zakona o zdravstvenom osiguranju iz 2019. godine) propisano je da je podnosilac prijave dužan da, uz prijavu za osiguranike iz člana 17. stav 1. tačka 8) Zakona (po starom Zakonu o zdravstvenom osiguranju član 17. uređivao je ono što sada uređuje član 11), dostavi i rešenje o neplaćenom odsustvu zbog nege deteta do tri godine života dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada u skladu sa propisima o radu.

Znači, ukoliko se ne radi o gorenavedenom izuzetku, nemate osnova da zaposlenog koji je na neplaćenom odsustvu kao poslodavac prijavite na zdravstveno osiguranje.

Lica koja nisu obuhvaćena članom 11. stav 1. tačka 8) Zakona o zdravstvenom osiguranju, a na neplaćenom su odsustvu, imaju pravo da se, radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključe u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja shodno članu 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju. Uključivanjem ovih lica u obavezno zdravstveno osiguranje ista stiču svojstvo osiguranika i lično postaju obveznici uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iz svojih sredstava.

---

Rad sa nepunim radnim vremenom – osnovica za doprinose

Pitanje: Da li zaposlenom koji radi pola radnog vremena plaćam doprinose na pola bruto minimalne zarade i da li tada njegova porodica ima pravo na zdravstveno osiguranje?

Odgovor: Pod pretpostavkom da zaposleni o kome govorite radi sa nepunim radnim vremenom samo kod jednog poslodavca (ne radi kod još nekog poslodavca), osnovica za obračun doprinosa je najniža mesečna osnovica za obračun doprinosa (trenutno 23.921 dinar), ako je njegova zarada obračunata na osnovu minimalne cene rada, jer je iznos polovine bruto minimalne zarade niži od najniže osnovice.

Primena srazmerne najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa ograničena je na tačno određene situacije, koje su detaljnije obrađene u članku „Novi elementi za obračun zarada u 2019. godini” u broju 1/2019, str. 123, u koje NE spada zarada zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom, a radi samo kod jednog poslodavca.

Radom sa nepunim radnim vremenom bavili smo se u članku „Rad sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili kod više poslodavaca i obračun poreskih obaveza” u broju 6/2017.

Rad sa nepunim radnim vremenom svakako je radni odnos, a s obzirom na to da se doprinosi plaćaju najmanje na najnižu osnovicu, i prava iz zdravstvenog osiguranja to lice ostvaruje kao i zaposleni sa punim radnim vremenom. U skladu sa članom 11. stav 1. tačka 1) Zakona o zdravstvenom osiguranju, ovo lice je osigurano kao lice u radnom odnosu. Shodno tome i članovi porodice osiguranika imaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa članom 18. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

O ostalim karakteristikama rada sa nepunim radnim vremenom objavljen je i komentar na Propisi.net, pod nazivom „Karakteristike nepunog radnog vremena prema Zakonu o radu, objavljeno 29. 11. 2017”.

---

Naknada troškova umetnicima koji sarađuju sa udruženjem

Pitanje: Udruženje je osnovano radi organizovanja umetničkih kolonija i izložbi radova nastalih u toku kolonije. Nema zaposlenih. Troškove smeštaja i ishrane za umetnike plaća udruženje. Da li te troškove treba knjižiti na reprezentaciju (551) ili na proizvodne usluge (539)?

Odgovor: Uz pretpostavku da umetnici ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu saradnje sa udruženjem, smatramo da se u ovom slučaju radi o naknadi troškova za njihovu saradnju sa udruženjem u kulturne svrhe. S tim u vezi, po našem mišljenju, troškove bi trebalo evidentirati na računu 529 – Ostali lični rashodi i naknade, npr. na analitičkom računu 5293 – Naknade troškova drugim fizičkim licima koji nisu zaposleni.

Napominjemo još i da se u, skladu sa članom 85. stav 5. tačka 5) Zakona o porezu na dohodak građana, porez na druge prihode ne plaća na dokumentovane naknade troškova za lica koja dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju sa udruženjem, a u njemu nisu zaposlena niti ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu te saradnje. U te troškove spadaju i troškovi smeštaja i ishrane, što je potvrdilo i Ministarstvo finansija u Mišljenju broj 011-00-24/2018-04 od 6. 6. 2018:

Imajući u vidu navedeno, kada lekarima na njihov zahtev Društvo koje se bavi pružanjem usluga marketinga u oblasti farmaceutske industrije, kao i sprovođenjem kliničkih ispitivanja, vrši pokriće troškova učestvovanja lekara na različitim naučnim kongresima i seminarima (po osnovu prisustvovanja na navedenim skupovima lekari ne dobijaju naknadu, osim pokrića troškova učestvovanja) koje se tiču proizvoda koje Društvo reklamira u okviru svog obavljanja delatnosti (i na taj način unapređuje svoje poslovanje), kao i putem kontinuiranog obaveštavanja o novim trendovima u farmaceutskoj industriji, na koji način unapređuje znanja lekara sa kojima sarađuje, naknada troškova za put, smeštaj i ishranu ima poreski tretman saglasno članu 85. stav 5. tačka 5) Zakona u smislu da je oslobođena od oporezivanja do visine propisanog neoporezivog iznosa.

---

Isplate troškova licima koja nisu zaposlena kod isplatioca – sa ili bez honorara

Pitanje: Na koji način isplatiti dnevnicu, troškove prevoza i smeštaja za lica koja nisu u radnom odnosu, a po pozivu sarađuju sa ustanovom kulture, i to u slučaju isplate autorskog honorara, kao i kada se ne isplaćuje autorski honorar? Kada se i da li se ovi troškovi isplaćuju bez poreza i doprinosa?

Odgovor: Prva situacija: Isplata troškova licima koja po pozivu sarađuju sa ustanovom kulture, a koja NE OSTVARUJU naknadu

Ako ta lica ne ostvaruju od isplatioca nikakvu naknadu, što znači da ne primaju honorar, porez se plaća samo ako su isplaćeni iznosi viši od iznosa propisanih članom 18. stav 1. tačke od 2) do 5) Zakona o porezu na dohodak građana – ZPDG (dnevnica u zemlji 2.349 dinara). Znači, za troškove smeštaja po računu, dnevnice i prevoz do iznosa propisanih članom 18. stav 1. tačke od 2) do 5) ZPDG-a ne plaćaju se doprinosi za socijalno osiguranje.

U skladu sa odredbom člana 85. stav 5. tačka 5), porez na druge prihode ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja u svrhu obavljanja poslova za domaćeg isplatioca, odnosno za lice koje upućuje na put, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. stav 1. t. od 2) do 5) ovog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima, odnosno za fizička lica koja nisu zaposlena kod isplatioca ako ta lica dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarne, zdravstvene, vaspitno-obrazovne, kulturne, sportske, naučnoistraživačke, verske i druge svrhe, uključujući i za potrebe predstavljanja u ime državnih organa ili organizacija, odnosno sarađuju u sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim i u drugim nedobitnim organizacijama, pri čemu ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu te saradnje.

Druga situacija: Isplata troškova licima koja po pozivu sarađuju sa ustanovom kulture, a koja OSTVARUJU naknadu

U slučaju da pozvana fizička lica ostvaruju naknadu – primaju honorar – naknada tih troškova oporeziva je kao drugi prihod u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 13) ZPDG-a. U navedenom slučaju, naknada troškova službenog puta ima karakter naknade za rad tih lica. Znači, osim poreza, obračunavate i pripadajuće doprinose.

U broju 7/8 časopisa (na stranama 234 i 235) objavljene su OVP šifre (613 ili 614 ili 615), koeficijenti za preračun neto troška na bruto kako bi se obračunao porez i doprinosi, u zavisnosti od toga da li je lice osigurano po drugom osnovu.

---

Porodiljsko bolovanje za treće dete i pravo oca da bude na bolovanju

Pitanje: Preduzetnica koja posluje više godina i redovno isplaćuje sebi ličnu zaradu privremeno je odjavila radnju zbog trudničkog bolovanja i zaposlila se u privrednom društvu, u kom je radila dva meseca pre otvaranja porodiljskog bolovanja. S obzirom na to da je u pitanju treće dete, pitanje je da li će porodiljsko bolovanje ostvariti po osnovu zaposlenja ili po osnovu samostalne delatnosti i koji bi to iznos bio, s obzirom na to da je isplaćivala sebi neto iznos od 14.000 dinara.

Drugo pitanje je da li posle tri meseca njen suprug, koji je zaposlen, može da bude na bolovanju umesto nje i koju bi vrstu nadoknade ostvario.

Odgovor: Kako se vidi iz pitanja, pomenutom osiguraniku – preduzetniku prestalo je svojstvo osiguranika po tom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti (pod pretpostavkom da za vreme bolovanja ne plaća doprinos, što je izvesno iz pitanja). Ovo lice prestaje da bude osiguranik preduzetnik i stiče svojstvo osiguranika zaposlenog na dan nastanka osnova po kome se to svojstvo utvrđuje, odnosno registracijom u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (dalje: Centralni registar), koju je podneo poslodavac trudnice.

Napominjemo (član 30. stav 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju) da, u slučaju postojanja sumnje da ugovor o radu na osnovu koga je izvršena prijava na obavezno zdravstveno osiguranje nije zaključen u svrhu obavljanja poslova u skladu sa tim ugovorom, nego isključivo u svrhu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, matična filijala ima pravo i obavezu da na osnovu provere činjenica i prikupljenih dokaza pokrene postupak pred nadležnim sudom za osporavanje tako zaključenog ugovora o radu.

Pravo na naknadu zarade ovoj trudnici pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi primala zaradu u skladu sa propisima o radu.

Kada otvori porodiljsko bolovanje, ova trudnica prelazi na primenu:

– Zakona o radu, u pogledu prava za vreme porodiljskog odsustva, i

– Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u pogledu primanja za vreme porodiljskog odsustva.

Saglasno članu 94a Zakona o radu, ova zaposlena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.

Prema članu 13. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira navedenih osnovica sa 18 i ne može da bude veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Što se tiče odsustva supruga, dostavljamo mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojima su obuhvaćeni uslovi za odsustvo oca radi nege deteta.

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 132-04-00033/2019-13 od 18. 7. 2019:

Povodom dopisa upućenog ovom Ministarstvu kojim se traži mišljenje vezano za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta oca deteta, u slučaju kada je majka deteta nezaposlena, obaveštavamo vas da je:

Čl. 94. i 94a Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US i 113/17) propisano je da:

1. Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete.
2. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
3. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
4. Zaposlena žena po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana, odnosno dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
5. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
6. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
7. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ostvaruje se u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18).

Prema članu 2. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, broj 58/18) prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na naknadu zarade između ostalog potrebno je dostaviti i rešenje poslodavca o pravu na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.

Shodno članu 3. Pravilnika, u slučaju kada otac deteta umesto majke, u skladu sa zakonom, podnese zahtev za priznavanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, uz dokaze iz člana 2. ovog pravilnika podnosi i dokaze o postojanju razloga predviđenih članom 94. stav 5. Zakona o radu, i to jedan od sledećih dokaza:

1) uverenje organa starateljstva da je majka napustila dete;

2) izvod iz matične knjige umrlih za majku;

3) potvrdu ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora;

4) izveštaj komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke koju čine tri lekara odgovarajuće specijalnosti koji je leče;

5) rešenje kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;

6) rešenje kojim je majka lišena roditeljskog prava.

Pravo iz stava 1. ovog člana traje od dana ispunjenja uslova do prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu, odnosno do isteka porodiljskog odsustva.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju majka nije u radnom odnosu i samim tim ne ostvaruje pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i naknadu zarade za to vreme, to ni otac deteta ne može ostvariti ovo pravo.

Višemesečna obuka van mesta stanovanja nezaposlenog lica u cilju ispunjenja prethodnog uslova za zasnivanje radnog odnosa ne može se smatrati opravdanim razlogom koji sprečava majku da neposredno brine o detetu i koji daje mogućnost ocu da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i naknadu zarade za to vreme.

 

Mišljenje Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike, Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Odsek za poslove u oblasti populacione i finansijske podrške porodici sa decom, broj 011-00-00531/2015-13 od 18. 8. 2015:

Čl. 94. i 94a. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da:

1. Zaposlena žena ima pravo na odsustvo s rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo) kao i odsustvo s rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete.
2. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
3. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
4. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo s rada radi nege deteta do isteka 365 dana, odnosno dve godine, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
5. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
6. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
7. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva s rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva s rada radi nege deteta ostvaruje se u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 16/02, 115/05 i 107/09)

Na osnovu datih podataka, majci deteta novorođeno dete je prvo po redosledu rođenja i za njega može ostvariti pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva s rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Na osnovu međusobnog dogovora, po isteku prava na porodiljsko odsustvo otac deteta može preuzeti korišćenje odsustva s rada radi nege deteta za preostali period do 365 dana od dana kada je majka otpočela porodiljsko odsustvo.

Naime, otac deteta, kome je novorođeno dete treće po redosledu rođenja (iz prethodnog braka ima dvoje dece), ne može ostvariti pravo na odsustvo s rada radi nege deteta i naknadu zarade za preostali period do dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva supruge, jer se uslovi za ostvarivanje prava cene u odnosu na majku deteta, kojoj po osnovu rođenja prvog deteta ne pripada pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo s rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine.

---

Povraćaj dela doprinosa za novozaposleno lice 

Pitanje: Da li pravno lice u formi DOO-a ima pravo na povrat doprinosa u iznosu od 65% ukoliko zaposli nezaposleno lice sa Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je bilo duže od 6 meseci na Birou?

Odgovor: Pravno lice registrovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca po osnovu zarade za novozaposleno lice isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2019. godine, pod uslovima propisanim članom 45. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 95/2018).

Uslovi iz člana 45. Zakona:

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.

Povezano lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje se smatra povezanim licem u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.

Olakšicu iz stava 1. ovog člana može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. marta 2014. godine.

Olakšicu iz stava 1. ovog člana može da koristi i poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31. marta 2014. godine.

Poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenih doprinosa iz stava 1. ovog člana, i to:

1) 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica;

2) 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najviše sa 99 novozaposlenih lica;

3) 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.

Zbir iznosa plaćenog doprinosa za koji poslodavac ima pravo na povraćaj prema stavu 7. ovog člana i iznosa plaćenog doprinosa za koji poslodavac nema pravo na povraćaj, predstavlja iznos ukupno plaćene obaveze doprinosa po osnovu zarade za novozaposleno lice.

Povraćaj plaćenih doprinosa iz stava 7. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu.

Poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja koji su uređeni odgovarajućim zakonom, osim u skladu sa odredbom zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem nema pravo da za to lice ostvari olakšicu iz ovog člana.

Olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Državna revizorska institucija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisija za zaštitu konkurencije, Komisija za hartije od vrednosti, Fiskalni savet, Republička radiodifuzna agencija, Agencija za energetiku Republike Srbije i druge javne agencije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.

U skladu sa Korisničkim uputstvom o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike (dostupno na sajtu Poreske uprave: http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/pravna-lica/pregled-propisa/korisnicka-uputstva/1263/korisnicko-uputstvo-o-nacinu-ostvarivanja-prava-na-povracaj-dela-placenih-poreza-i-doprinosa-po-odbitku-za-novozaposlene-radnike.html) data su dodatna pojašnjenja i instrukcije u vezi sa podnošenjem prijave i zahteva za povraćaj.

---

Preraspodela radnog vremena i satnica sezonskog radnika 

Pitanje: 1. Radnik je zasnovao radni odnos na određeno vreme, pa je zbog prirode posla izvršena preraspodela radnog vremena. To znači da će u određenim mesecima raditi veći broj časova, u drugim manje, a nakon 6 meseci radiće u proseku 40 časova nedeljno, što odgovara punom fondu časova. Usled preraspodele u mesecima kada se intenzivno radi radiće i u dane praznika. Da li je poslodavac dužan da obračuna uvećanu zaradu za te časove u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu i ako zaposleni radi nedeljom? 2. Takođe, ako je u ugovoru o radu već utvrđena zarada koja obuhvata i noćni rad, da li to znači da poslodavac ne mora posebno da obračunava noćni rad?3. Kada je radnik angažovan na sezonskim poslovima (poslodavac je DOO sa šifrom delatnosti 0124 – Gajenje jabučastog i koštičavog voća), koju cenu satnice možemo da isplatimo radniku?

Odgovori: 1. Uvećanje zarade iz člana 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005… i 113/2017) odnosi se samo na rad na dan praznika koji je neradni dan.

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 117-00-964/2017-02 od 5. 4. 2017. godine:  

Članom 3. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007, 92/2011) propisano je da u dane državnih i verskih praznika u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno (stav 1). Državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu Zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu (stav 2). Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji.

Članom 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice.

Prema tome, zaposleni mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako rade u privrednim društvima ili drugim oblicima organizovanja koji obavljaju delatnosti ili usluge čija je priroda, odnosno tehnologija procesa rada takva da zahteva neprekidan rad i u tom slučaju zaposleni imaju pravo na uvećanu zaradu.

2. Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. Znači da poslodavac nije u obavezi da posebno obračunava noćni rad ako ga je prilikom utvrđivanja osnovne zarade uzeo u obzir. Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike br. 120-01-00004/2007-02 od 8. 4. 2007. godine:Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. Ukoliko zaposleni radi na poslovima na kojima se rad u smenama javlja stalno, a ne povremeno u toku meseca ili u toku godine, tada ovaj rad treba vrednovati kroz osnovnu zaradu. Ukoliko je rad u smenama vrednovan kao element osnovne zarade, tada zaposleni za rad ostvaren po tom osnovu nema pravo na uvećanu zaradu.

Izmenama i dopunama Zakona o radu (objavljenim u „Službenom glasniku RS” broj 75/2014) u članu 108. stav 1. izbrisana je odredba o smenskom radu, kao zakonskom osnovu za uvećanje zarade, u slučaju da takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade. Ovim je praktično izbrisano zakonsko pravo na uvećanje zarade za rad u smenama, međutim, ostavljen je osnov da se ono utvrdi opštim aktom i ugovorom o radu. Naime, članom 108. stav 4. Zakona o radu uređeno je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.

To znači da se plaćanje smenskog rada obavlja samo ako je to predviđeno opštim aktom ili ugovorom o radu kod poslodavca. Iz toga može da se zaključi da poslodavci imaju potpunu slobodu da regulišu šta smatraju smenskim radom i koliko će takav rad plaćati. Sve to zavisi od vrste delatnosti poslodavca, kao i od dogovora sindikata i poslodavaca pri sastavljanju kolektivnog ugovora, finansijskih mogućnosti poslodavca, subjektivnih shvatanja šta je to smenski rad i sl.

3. U slučaju sezonskih radnika primenjuje se Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima („Sl. glasnik RS” br. 50/2018). Članom 7. ovog zakona utvrđeno je da naknada po času ne može biti manja od minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, koja važi na dan isplate.Minimalna satnica sezonskog radnika, koju dobija na ruke, za 2019. godinu iznosi 155,30 dinara. Visina satnice (osim minimalne) zavisi od potpune slobode u pregovaranju radnika i poslodavca.Više o angažovanju radnika na sezonskim poslovima možete pročitati u članku „Novina u našoj praksi – isplata naknade za radno angažovanje na sezonskim poslovima”, objavljenom u broju 5/2019 časopisa „Poslovni savetnik”.

---

Isplata hranarine sportistima amaterima 

Pitanje: Kakav je poreski aspekt isplate hranarine sportistima i da li se ona isplaćuje svim licima, bez obzira na to da li su maloletna ili punoletna?

Odgovor: Naknadu za ishranu – hranarinu sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi u skladu sa Zakonom o sportu („Sl. glasnik RS”, br. 10/2016).

U skladu sa članom 17. tog zakona, ugovorom o bavljenju sportom sportista takmičar – amater i sportska organizacija utvrđuju, u skladu sa sportskim pravilima, naročito: novčanu naknadu za bavljenje sportskim aktivnostima, novčane i druge nagrade za postignute sportske rezultate, naknade troškova smeštaja i ishrane za vreme sportskih priprema i sportskog takmičenja, naknadu za zaključenje ugovora i naknadu za korišćenje lika sportiste.

Oporezivanje naknade za ishranu – hranarine vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… 95/2018 – dalje: ZPDG) i pod uslovima propisanim Pravilnikom o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Sl. glasnik RS”, br. 31/2001 i 5/2005 – dalje: Pravilnik).

U skladu sa članom 9. stav 1. tačka 13) ZPDG-a, ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport, u mesečnom iznosu do 9.784 dinara.

 

Prema članu 9. Pravilnika, poresko izuzimanje za primanja po osnovu hranarine sportista amatera do zakonom propisanog iznosa može da se ostvari:

1) ako hranarinu sportistima amaterima, koji pokazuju talenat i posebne rezultate u sportu, isplaćuju amaterski sportski klubovi;

2) ako je između amaterskog sportskog kluba i sportiste amatera zaključen ugovor o isplati hranarine u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport i pravilima sportske organizacije.

Kao što se može zaključiti iz citirane odredbe Pravilnika, jedan od uslova za poresko izuzimanje prilikom isplate hranarine jeste da je između amaterskog sportskog kluba i sportiste amatera zaključen ugovor o isplati hranarine u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport i pravilima sportske organizacije.

U slučaju kad sportske organizacije isplaćuju sportistima amaterima hranarinu iznad propisanog neoporezivog iznosa, ta primanja imaju poreski tretman drugih prihoda i oporezuju se u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 12) ZPDG-a. Na navedena primanja ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

U skladu sa stavom 12. istog člana ZPDG-a, „oporezivi prihod iz stava 1. tačka 12) ovog člana koji fizičko lice ostvari po osnovu primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa, čini razlika između ostvarenog primanja i neoporezivog iznosa, uvećana za pripadajuće obaveze koje se plaćaju na teret primaoca prihoda.

Bruto prihod = (iznos iznad 9.784 dinara) : 0,80.

---

Poklon nepokretnosti osnivaču – fizičkom licu

Pitanje: Privredno društvo je vlasnik nepokretnosti – stana i isti poklanja vlasniku društva – fizičkom licu. Kakav je poreski i računovodstveni tretman ovog poklona vlasniku društva?

Odgovor: U slučaju da se prenos prava svojine na nepokretnosti bez naknade vrši osnivaču društva, koji u istom nije angažovan po osnovu rada (ne ostvaruje zaradu), na ostvareni prihod tog fizičkog lica obračunava se i plaća porez na prihode od kapitala u skladu sa članom 61. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 113/2017). Stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15%.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-03-297/2011-04 od 21. 9. 2011. godine:

…Takođe, ukoliko se radi o uzimanju iz imovine privrednog društva od strane vlasnika privrednog društva (sticanje prava svojine na nepokretnosti, čiji titular prava svojine i ujedno prenosilac je to privredno društvo i ta nepokretnost postaje lična imovina osnivača), tako ostvareni prihod osnivača privrednog društva u predmetnom slučaju predmet je oporezivanja porezom na prihode od kapitala saglasno odredbama čl. od 61. do 63. Zakona. Kada fizičko lice kao osnivač – vlasnik privrednog društva, po osnovu učešća u dobiti, odnosno po osnovu uzimanja iz imovine privrednog društva, ostvaruje primanje u nenovčanom obliku, poresku osnovicu čini oporezivi prihod kao vrednost tog primanja procenjena prema uporedivoj tržišnoj vrednosti (član 63. stav 2. Zakona). Poresku osnovicu utvrđuje isplatilac (konkretno privredno društvo koje je ostvarilo dobit koja se raspoređuje) u momentu kada se davanje vrši. Poreski organ u postupku utvrđivanja pravilnosti obračuna i plaćanja poreza ceni da li je poreska osnovica utvrđena na način propisan odredbama Zakona. Ministarstvo finansija napominje da Poreska uprava, saglasno načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Međutim, ukoliko se  prenos prava svojine na nepokretnosti izvrši osnivaču koji je ujedno i zaposlen u društvu, takvo davanje podleže oporezivanju porezom na zaradu i plaćanju doprinosa po osnovu zarade.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-121/2014-04 od 25. 9. 2015. godine:

…Saglasno zakonskim odredbama i navodima da se u konkretnom slučaju ne vrši davanje po osnovu učešća u dobiti, Ministarstvo finansija smatra da kada privredno društvo koje je vlasnik nepokretnosti (koju je u navedenom slučaju steklo kupovinom) prenese bez naknade pravo svojine na toj nepokretnosti fizičkom licu koje je zaposleno u pomenutom privrednom društvu (poslodavac) i istovremeno je njegov osnivač, takvo davanje privrednog društva – poslodavca svojim zaposlenima koji su ujedno i njegovi osnivači, predstavlja primanje fizičkog lica – zaposlenog po osnovu činjenja, odnosno pružanja pogodnosti zaposlenom, te podleže oporezivanju porezom na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.

Posmatrano iz računovodstvenog ugla, knjigovodstvenu vrednost nepokretnosti i porez na prihode od kapitala trebalo bi evidentirati na teret računa 723.

Posmatrano iz ugla poreza na dobit, prema odredbi člana 7a stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001… i 95/2018), na teret rashoda ne priznaju se pokloni čiji je primalac povezano lice iz člana 59. ovog zakona. Dakle, knjigovodstvena vrednost nepokretnosti koja se poklanja povezanom licu – osnivaču koji ima najmanje 25% učešća u kapitalu obveznika – ne priznaje se na teret rashoda u poreskom bilansu. Pritom, u slučaju knjiženja preko računa 723 svakako nema rashoda. Po ovom osnovu ne postoji obaveza testiranja da li je transakcija u skladu sa principom „van dohvata ruke”, jer nema rashoda.

Iz ugla poreza na poklon, u skladu sa članom 14. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001… i 95/2018), porez na poklon plaća se na pravo svojine na nepokretnosti. U skladu sa stavom 3. tog člana, poklonom se, u smislu tog zakona, smatra i prenos bez naknade imovine pravnog lica. Izuzetno, poklonom se ne smatra prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na koji se plaća porez na dodatu vrednost (član 14. stav 4. tačka 1), koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana (član 14. stav 4. tačka 2), odnosno koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica (član 14. stav 4. tačka 3).

S obzirom na to da ste u obavezi da prilikom prenosa prava svojine na osnivača obračunate i platite porez na prihode od kapitala (ako osnivač nije zaposlen u društvu) u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana ili porez na zarade (ako je osnivač zaposlen u društvu), kao i u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, porez na poklon se ne plaća.

---

Putno osiguranje preduzetnika i zaposlenog

Pitanje: Preduzetnik je za sebe i jednog radnika uplatio dobrovoljno putno zdravstveno osiguranje za 365 dana u iznosu od 6.304,91 dinar godišnje po osobi, s obzirom na čest boravak u inostranstvu u svrhu obavljanja delatnosti. Kakav tretman ima ovo osiguranje sa stanovišta poreza i doprinosa?

Odgovor: U skladu sa stavom 4. člana 174. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 25/2019) pod dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem u smislu stava 1. ovog člana smatra se i vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje se ugovara za slučaj korišćenja zdravstvene zaštite osiguranika dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za vreme boravka u inostranstvu, ako se to osiguranje pruža kao jedina usluga u skladu sa zakonom (putno osiguranje).

Pored toga, članom 13. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 95/2018) određeno je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce i iznos koji predstavlja zbir premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Republici u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, umanjen za iznos od 5.872 dinara mesečno.

U skladu sa članom 14b. stav 2. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 113/2017), zaradom se ne smatra premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike, odnosno članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa posebnim propisima koji uređuju navedene oblasti, do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa saglasno zakonu koji uređuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Prema tome, za plaćenu godišnju premiju putnog osiguranja za zaposlenog u iznosu navedenom u pitanju ne postoji obaveza obračuna i plaćanja doprinosa i poreza na dohodak građana.

Za preduzetnika koji se opredelio za isplatu lične zarade smatramo da se primenjuje ista odredba kao i u slučaju zaposlenog lica za koje poslodavac plaća navedenu premiju osiguranja.

U slučaju da se radi o preduzetniku koji se nije opredelio za isplatu lične zarade, uz pretpostavku da se radi o osiguranju plaćenom u vezi sa obavljanjem delatnosti (kako smo razumeli iz pitanja), plaćena premija putnog osiguranja za njega knjiži se na troškove osiguranja u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge u preduzetnike.

Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica i utvrđivanja osnovice za oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti, radi se o poreski priznatom rashodu jer je reč o rashodima koji su nastali u cilju obavljanja delatnosti preduzetnika.

U vezi sa tim navodimo i Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00-00330/2006-04 od 17. 11. 2006. godine:

Prema članu 43. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 53/04, 11/05 i 51/05), na računu 552 – Troškovi premija osiguranja, iskazuju se troškovi premija osiguranja (osiguranje osnovnih sredstava, zaliha, robe u transportu, od odgovornosti prema trećim licima, kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnih slučajeva i sl.), osim premija po osnovu života zaposlenih.

Zakonom o porezu na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS”, br. 25/01… 84/04, u daljem tekstu: Zakon) nisu ograničeni troškovi premija osiguranja, odnosno u poreskom bilansu ne vrši se korekcija ovih rashoda u odnosu na visinu tih rashoda iskazanu u bilansu uspeha.

S tim u vezi, ukoliko su troškovi premija osiguranja iskazani u bilansu uspeha u skladu s propisima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (premije osiguranja, osim premija po osnovu osiguranja života zaposlenih), ovi rashodi priznaju se u poreskom bilansu obveznika bez ograničenja.

Ukoliko se radi o premijama koje se plaćaju za ugovore o osiguranju života, gde je osiguranik pojedinačno fizičko lice zaposleno kod obveznika, smatramo da se u smislu Zakona, a imajući u vidu i propise o računovodstvu i reviziji, troškovi takvog osiguranja ne mogu smatrati rashodima u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, odnosno da se u skladu sa članom 7a tačka 8) Zakona ne priznaju u poreskom bilansu.

Napominjemo da je prihode koje ostvari u okviru obavljanja svojih poslovnih aktivnosti obveznik dužan da evidentira u svojim poslovnim knjigama, u skladu sa zakonskom, profesionalnom (međunarodni računovodstveni standardi, odnosno međunarodni standardi finansijskog izveštavanja) i internom regulativom (opšti akti), odnosno uključuje ih u bilans uspeha i isti podležu oporezivanju u skladu sa Zakonom.

---

Prijava na socijalno osiguranje preduzetnika koji ima zasnovan radni odnos u inostranstvu

Pitanje: Državljanin Srbije koji je zaposlen u Austriji registrovao se kao preduzetnik u Republici Srbiji. Da li se vrši prijava na socijalno osiguranje u Srbiji, s obzirom na to da je u radnom odnosu u Austriji  (zemlji sa kojom Rep. Srbija ima sklopljen sporazum o socijalnom osiguranju)?

Odgovor: Imajući u vidu da postoji zaključen Sporazum između Republike Srbije i Republike Austrije o socijalnoj sigurnosti („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 2/2012 – dalje: Sporazum), prilikom davanja odgovora na postavljeno pitanje treba imati u vidu i odredbe istog.

Sastavni deo Sporazuma predstavljaju i odredbe o pravnim propisima koji se primenjuju (čl. 6–9. Sporazuma).

Članom 6. Sporazuma propisano je da se obaveza osiguranja određuje prema pravnim propisima one države ugovornice na čijoj teritoriji lice obavlja posao i u slučaju kada se prebivalište zaposlenog ili sedište poslodavca nalazi na teritoriji druge države ugovornice, ako odredbama čl. 7. i 8. ovog sporazuma nije drugačije određeno. Navedena odredba Sporazuma u skladu je sa principom teritorijalnog važenja propisa, što znači da će se primenjivati propisi one zemlje na čijoj teritoriji se rad obavlja. Međutim, od navedenog principa postoje izuzeci, koji su propisani, između ostalog, i odredbama člana 7. istog sporazuma.

U skladu sa članom 7, ako preduzeće sa sedištem na teritoriji jedne države ugovornice pošalje zaposlenog na teritoriju druge države ugovornice, na njega se do kraja 24. kalendarskog meseca, nakon njegovog odlaska, i dalje primenjuju pravni propisi prve države ugovornice, kao da je još uvek zaposlen na njenoj teritoriji.

Takođe, u skladu sa članom 9. Sporazuma propisano je da na zajednički zahtev zaposlenog i njegovog poslodavca nadležni organi država ugovornica sporazumno mogu da dogovore izuzetke od čl. 6. do 8. ovog sporazuma, pri čemu moraju uzeti u obzir vrstu i okolnosti zaposlenja.

U skladu sa iznetim, ukoliko je lice u Austriji već osigurano po osnovu zaposlenja, ono i dalje ostaje socijalno osigurano u Austriji u periodu od 24 meseca. Nakon ovog perioda postojala bi obaveza prijave na socijalno osiguranje u Srbiji, kao i obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Pri svemu tome potrebno je istaći da se sporazumi u oblasti socijalnog osiguranja zasnivaju na principu nepreklapanja staža osiguranja, a praktična posledica primene ovog principa je da, ako je osiguranik navršio periode osiguranja prema pravnim propisima obe države ugovornice, prilikom ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja periodi osiguranja se sabiraju, pod uslovom da se ne odnose na isti period. U kojoj meri i kako se uzimaju u obzir periodi osiguranja određuje se prema pravnim propisima države ugovornice u kojoj je osiguranik navršio te periode osiguranja, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije propisano. Znači, cilj je upravo da se izbegne obaveza plaćanje doprinosa za lice na koje se sporazum primenjuje u obe zemlje za isti period osiguranja. Ukoliko bi lice istovremeno imalo status osiguranika u obe države i plaćalo doprinose u obe države, prilikom utvrđivanja prava iz socijalnog osiguranja nadležni nosioci osiguranja ne bi uzimali u obzir doprinose plaćene u obe države, već bi u međusobnoj komunikaciji odredili koji staž će uzeti u obzir.

Dokaz (potvrda, isprava) o svojstvu obavezno osiguranog lica na penzijsko i invalidsko osiguranje pribavlja se od nadležnog nosioca obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno države.

U vezi sa tim je i Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 011-00-80/2017-07 od 3. 3. 2017, između ostalog, navelo i sledeće: Prema tome, nerezident koji je obavezno osiguran po osnovu radnog odnosa u Republici Francuskoj, nema obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti.

Inače, u skladu sa članom 6. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 95/2018), domaći državljanin zaposlen u inostranstvu kod inostranog poslodavca jeste osiguranik u smislu odredbi ovog zakon, ako za to vreme nije obavezno osiguran kod stranog nosioca osiguranja ili ako prava iz obaveznog socijalnog osiguranja po propisima te države ne može da ostvari ili koristi van njene teritorije.

---

(Ne)postojanje obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivača privrednog društva koji je ujedno zaposlen u drugom društvu 

Pitanje: Osnivač i vlasnik preduzeća zaposlen je u drugom (javnom) preduzeću i po tom osnovu plaća sve doprinose. Zakonski zastupnik – direktor u njegovom preduzeću je drugo lice, koje je na platnom spisku. Da li on, kao vlasnik i osnivač, plaća doprinose za PIO po osnovu statusa osnivača društva?

Odgovor: Osnivač privrednog društva koji u njemu ne radi u smislu odredaba člana 12. stav 1. t. 2) i Z) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003… i 46/2019 – Odluka US RS) nema svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti u smislu navedene odredbe Zakona, pri čemu se podrazumeva da u privrednom društvu postoji lice koje je u radnom odnosu ili se bavi poslovima zastupanja tog privrednog društva, odnosno ovlašćeno je za poslovođenje.

U skladu sa navedenim smatramo da lice u vezi sa kojim je postavljeno pitanje nije obveznik doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

U vezi sa tim dostavljamo i Mišljenje Ministarstva finansija br. 430-00-119/2017-04 od 30. 3. 2017. godine:

Imajući u vidu navedene odredbe zakona i mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, osnivač privrednog društva koji u njemu ne radi (pod radom se smatra predstavljanje i zastupanje privrednog društva od strane njegovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava) u smislu odredbe člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i ne ostvaruje naknadu (ugovorenu naknadu) u smislu tačke Z) tog člana zakona, i koji nema svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti u smislu navedenih odredaba tog zakona, pri čemu se podrazumeva da u privrednom društvu postoji lice koje je u radnom odnosu ili se bavi poslovima zastupanja tog privrednog društva, odnosno ovlašćeno je za poslovođenje, smatramo da u tom slučaju osnivač nije obveznik doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Saglasno tome, privredno društvo u tom slučaju nema obavezu da za osnivača, odnosno člana privrednog društva obračunava i plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, ukoliko nisu ispunjeni navedeni uslovi, za fizičko lice (konkretno, koje je član privrednog društva i u radnom odnosu je kod drugog poslodavaca) obračunava se i plaća samo doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje najmanje na najnižu mesečnu osnovicu iz člana 37. Zakona. Doprinose za osnivača, odnosno člana privrednog društva obračunava i plaća privredno društvo čiji je član (čl. 23. i 53. Zakona).

---

Obaveza iskazivanja toplog obroka na platnoj listi ako je poslodavac obezbedio ishranu

Pitanje: Poslodavac obezbeđuje zaposlenima ishranu u radničkoj kuhinji, koja je organizovana u sklopu gradilišta. Da li radnicima treba iskazati topli obrok u platnoj listi ili nema potrebe za tim, s obzirom na to da je hrana obezbeđena?

Odgovor: U skladu sa članom 3. stav 1. tačka 7) Pravilnika o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade („Sl. glasnik RS”, br. 90/2014 i 44/2018 – drugi propis), obračun zarade sadrži i iznos naknade troškova koji imaju karakter zarade (npr. topli obrok, regres i dr.). Dakle, visinu naknade troškova za ishranu neophodno je izraziti u novcu i prikazati u obračunu zarade, čak i ako je poslodavac obezbedio ishranu u toku rada na neki drugi način.

U vezi sa tim mišljenje je dalo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-964/2015-02 od 12. 2. 2016. godine:

…Napominjemo da je od 29. 7. 2014. godine, u primeni izmenjena odredba člana 118. stav 1. tačka 5) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) kojom je utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način.

U slučaju kada je poslodavac obezbedio ishranu u toku rada na neki drugi način, dužan je da visinu naknade troškova za ishranu u toku rada izrazi u novcu (član 118. stav 2. navedenog zakona).

---

Novčana pomoć za lečenje osnivača

Pitanje: Jedan od osnivača naše firme koji je bio zaposlen u svojoj firmi, a u penziji je već par godina, treba da ide na lečenje u inostranstvo:

1. Da li firma može da plati troškove lečenja?

2. Ukoliko može, da li na te troškove treba da se plate neki porezi i doprinosi?

3. Šta je od dokumentacije potrebno da firma ima?

4. Da li su to poreski priznati troškovi?

5. Da li te troškove firma plaća direktno zdravstvenoj ustanovi i moraju da glase na firmu ili se fizičkom licu uplaćuju sredstva na račun i on donosi račune te zdravstvene ustanove koji su na njegovo ime radi pravdanja firme?

Odgovori: Da, može. U skladu sa članom 9. stav 1. tačka 28) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 113/2017 – dalje: ZPDG) ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu novčane pomoći fizičkim licima koja nisu u radnom odnosu kod davaoca, koja služi za lečenje u zemlji ili inostranstvu, u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je lečenje izvršila, kao i dokumentovani troškovi prevoza i smeštaja za potrebe lečenja tog lica.

Prema tome, ova odredba odnosi se na isplate novčane pomoći za lečenje fizičkim licima koja nisu ni na koji način radno angažovana kod isplatioca ili su angažovana na osnovu nekog od ugovora za rad van radnog odnosa (ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskog ugovora, dopunskom radu, stručnom osposobljavanju – usavršavanju, ugovora o pravima i obavezama direktora), a može da se primeni i na osnivače – članove društva koji nisu ugovorom o radu zasnovali radni odnos u društvu.

2. Što se doprinosa za obavezno socijalno osiguranje tiče, za isplate koje se vrše u skladu sa odredbom člana 9. stav 1. tačka 28) ZPDG-a ne postoji obaveza plaćanja doprinosa. Naime, kada se ove isplate vrše licima koja nisu ni na koji način radno angažovana kod isplatioca, navedena lica ne mogu se smatrati licima koja ostvaruju ugovorenu naknadu za rad, a samim tim isplata koja im se vrši ne može da predstavlja osnovicu za plaćanje doprinosa.
3. i 5. Pored svega, navedeno poresko izuzimanje odnosno oslobođenje trebalo bi da bude bliže uređeno podzakonskim aktom, kako je propisano članom 9. stav 2. ZPDG-a. Međutim, ministar nije bliže uredio ovo poresko oslobođenje, što znači da se ono za sada ostvaruje isključivo pod uslovima predviđenim odredbama Zakona.

S obzirom na nepostojanje direktnije instrukcije u vezi sa primenom pravila o dokumentovanju navedenih troškova, smatramo da se treba voditi opštim pravilima i normama. Suština je da se stvarni troškovi dokumentuju računom, priznanicom ili drugim dokumentom koji je dokaz o izvršenom plaćanju. Takođe, zdravstvena ustanova može da izda predračun na ime pravnog lica, po osnovu koga će ono izvršiti direktno plaćanje ustanovi, ili može da izda račun na ime pravnog lica, po kome će ono izvršiti direktno plaćanje ustanovi. U svakom slučaju, ukoliko plaćate troškove direktno zdravstvenoj ustanovi – dokument glasi na pravno lice, a ukoliko fizičkom licu isplaćujete (na njegov račun) troškove lečenja, osnov za isplatu treba da bude račun na njegovo ime. Svakako da kao osnov za isplatu nije prihvatljiv npr. recept ili izveštaj lekara sa postavljenom dijagnozom.

4. Posmatrano iz ugla Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001… i 95/2018), navedeni rashodi ne priznaju se u poreskom bilansu, nezavisno od toga da li se uplata vrši na račun fizičkog lica ili se direktno na račun zdravstvene ustanove uplaćuje novčana pomoć za konkretno fizičko lice. Radi se o rashodima koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, u skladu sa članom 7a. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Korekcija u poreskom bilansu vrši se na rednom broju 14 obrasca PB 1.
   

   ---

 Nosilac poljoprivrednog gazdinstva koji zasniva radni odnos kod nekog drugog poslodavca 

Pitanje: Da li nosilac poljoprivrednog gazdinstva, socijalno osiguran po tom osnovu, može da stupi u radni odnos u drugoj firmi, a da kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva plaća doprinose iz drugog osnova?

Odgovor: Ne postoje zakonske prepreke da lice koje je poljoprivrednik istovremeno bude zaposleno kod drugog poslodavca. Što se tiče prijave na obavezno socijalno osiguranje i obračuna i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, lice će biti prioritetno osigurano po osnovu zaposlenja. Od trenutka prijave u CROSO kao zaposlenog prestaje obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (svih – PIO, zdravstvo, nezaposlenost). Izuzetak je ako se radi o nosiocu poljoprivrednog gazdinstva koji je registrovan kao preduzetnik poljoprivrednik i vodi knjige u skladu sa članom 32. stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana, koji je u obavezi da plaća samo doprinos za PIO iako je, paralelno sa obavljanjem delatnosti preduzetnika poljoprivrednika koji vodi knjige, i u radnom odnosu kod nekog drugog poslodavca.

Objašnjenje:

Zakon o radu uređuje koja lica mogu da zasnuju radni odnos. Ovim zakonom nije zabranjeno zapošljavanje osobe koje je istovremeno poljoprivrednik.

Činjenica da je određeno lice istovremeno zaposleno lice i poljoprivrednik pre svega se odražava na prijavu na obavezno socijalno osiguranje i obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. U skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003… i 46/2019) i zaposlena lica i poljoprivrednici predstavljaju kategorije obavezno socijalno osiguranih lica – zaposleni po osnovu radnog odnosa (osiguranik zaposleni), a poljoprivrednici po osnovu bavljenja poljoprivrednom delatnošću (osiguranik poljoprivrednik).

Članom 13. istog zakona propisano je da su osiguranici poljoprivrednici lica koja se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi mešovitog domaćinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na školovanju.

Sa aspekta postavljenog pitanja važna je odredba stava 2. člana 10. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju:

Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova iz stava 1. ovog člana, osnov osiguranja određuje se na taj način što postojanje osnova osiguranja po prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja iz naredne tačke.

Pošto su kao osnovi osiguranja navedeni: 1) zaposleni (dalje: osiguranik zaposleni); 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (dalje: osiguranik samostalnih delatnosti); 3) poljoprivrednici (dalje: osiguranik poljoprivrednik), lice koje ima svojstvo zaposlenog, odnosno preduzetnika, nije obavezno osigurano po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti budući da je obavezno osigurano po osnovu zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti.

Odredbama člana 12. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 113/2017) propisano je da, kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom. Ovde se radi o načelu da se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća iz svih izvora prihoda, za razliku od doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost, koji se plaćaju samo na prihod ostvaren po osnovu obavljanja one delatnosti na osnovu koje je lice obavezno osigurano.

Međutim, stavom 2. istog člana izričito je propisano da obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zaposlenja, odnosno po osnovu samostalne delatnosti isključuje obavezu plaćanja doprinosa po osnovu poljoprivredne delatnosti.

Znači, između radnog odnosa i poljoprivrednika prednost ima radni odnos. To znači da će se u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja „videti” samo prijava koju lice ima kao zaposleni, a ne i prijava na obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika. Ukoliko je lice prvo bilo prijavljeno u sistem kao poljoprivrednik, a zatim se zaposlilo, u trenutku prijave na obavezno osiguranje po osnovu ugovora o radu biće odjavljeno sa osiguranja kao poljoprivrednik na dan koji prethodi danu prijave. Na primer, lice zasniva radni odnos 1. 2. 2019. godine. Prilikom prijave u sistemu se registruje prijava zaposlenog na dan 1. 2. 2019. i odjava poljoprivrednika na dan 31. 1. 2019. godine. Međutim, ukoliko lice raskine radni odnos ili radni odnos prestane iz bilo kod razloga, poslodavac će odjaviti zaposlenog zaključno sa danom prestanka radnog odnosa. Od narednog dana prioritetni osnov ponovo postaje poljoprivredna delatnost lica, pa je potrebno da se ono (samostalno/samoinicijativno) prijavi kao poljoprivrednik u bazu podataka obaveznog socijalnog osiguranja.

Što se tiče nosioca poljoprivrednog gazdinstva koji je registrovan kao preduzetnik poljoprivrednik i vodi knjige, situacija je nešto drugačija. Odredbama člana 12. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da, kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom. Ovde se radi o načelu da se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća iz svih izvora prihoda, za razliku od doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost, koji se plaćaju samo na prihod ostvaren po osnovu obavljanja one delatnosti na osnovu koje je lice obavezno osigurano.

U ovom slučaju poslodavac će plaćati:

• porez na zaradu i
• doprinose za obavezno socijalno osiguranje:

• PIO doprinos,
• doprinos za zdravstveno osiguranje,
• doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Preduzetnik koji je istovremeno zaposlen kod drugog poslodavca plaćaće:

• porez na zaradu (samo ako se opredelio za isplatu lične zarade) i
• doprinose za obavezno socijalno osiguranje: PIO doprinos.

---

Isplata bonusa porodilji – iznad najviše osnovice

 Pitanje: Da li poslodavac koji zaposlenoj koja je na porodiljskom bolovanju svakog meseca želi da isplati bonus može da iskoristi doprinose koji će biti plaćeni po rešenju od strane opštinske/gradske uprave, jer pomenuti bonus prelazi preko maksimalne osnovice za obračun doprinosa?

Odgovor: U situaciji kada poslodavac isplaćuje bonus zaposlenom, a s obzirom na to da je bonus zarada u smislu člana 105. Zakona o radu, iznos bonusa treba vezati za isplaćenu zaradu tom zaposlenom kao isplatu drugog dela te zarade.

U slučaju da je isplaćena zarada manja od najviše osnovice doprinosa, a da je ukupna zarada (isplaćena plus bonus) veća od najviše osnovice za plaćanje doprinosa, poslodavac treba da izvrši obračun kao da se zarada za taj mesec isplaćuje u dva dela.

Ako je zarada ugovorena u neto iznosu, tada treba neto iznos isplaćene zarade sabrati sa neto iznosom bonusa, što predstavlja ukupnu neto zaradu za taj mesec, a zatim taj iznos treba preračunati na bruto po formuli:

Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 × važeća najviša osnovica doprinosa) – (15.300 × 10%)] ÷ 0,90.

Najviša osnovica doprinosa za 2019. godinu iznosi 341.725,00 dinara, a doprinosi obračunati po stopi od 19,9% na tu osnovicu iznose 68.003,27 dinara.

Neto najviša osnovica doprinosa iznosi 241.079,22 dinara.

Dakle, na sve obračunate neto zarade preko 241.079,22 dinara (za puno radno vreme) osnovica doprinosa je bruto najviša osnovica od 341.725,00 dinara.

Na ovako dobijeni bruto iznos zarade sa bonusom treba obračunati porez i doprinose, pa od tog obračunatog iznosa umanjiti plaćeni porez i doprinose, a razliku uplatiti.

Navedeno se analogno primenjuje i prilikom isplate bonusa zaposlenoj koja je na porodiljskom bolovanju.

---

Dobrovoljno plaćanje doprinosa za vreme posebne nege deteta 

Pitanje: Preduzetnica-paušalac koja je doprinose plaćala na najnižu osnovicu doprinosa, nakon isteka porodiljskog odsustva u junu ove godine otvara bolovanje radi posebne nege deteta jer dete ima neizlečivu bolest. Za posebnu negu deteta država joj, po rešenju, uplaćuje neto naknadu na lični račun u iznosu 26.969 dinara. Da li joj treba obračunati doprinose na ovaj neto iznos koji prima (u tom slučaju za doprinose treba da odvoji 21.073) ili na najnižu osnovicu? Preduzetnica je privremeno odjavila obavljanje delatnosti još prilikom odlaska na porodiljsko odsustvo.

Odgovor: Članom 65b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 113/2017) uređeno je da se za  preduzetnika koji ostvaruje ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po tom osnovu za vreme ostvarivanja prava na pomenutu naknadu. Ipak, za preduzetnika koji nastavlja da obavlja preduzetničku delatnost za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade osnovicu doprinosa čini lična zarada, odnosno oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđeni prihod, dok je obveznik plaćanja doprinosa za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade preduzetnik.

Ako preduzetnica odluči da za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade registruje prekid obavljanja delatnosti, za vreme tog prekida nema obavezu plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti, kao i doprinosa, s tim da može da nastavi plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost, u skladu sa članom 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U pogledu plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ukazujemo na odredbu člana 50. stav 1. Zakona o doprinosima, prema kojoj preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom obaveza plaćanja doprinosa miruje u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Međutim, odredbom stava 2. istog člana Zakona o doprinosima propisano je da obveznik može da nastavi plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost.

Kad obveznik nastavlja da plaća doprinose za vreme privremenog prekida obavljanja delatnosti, sam bira osnovicu na koju će plaćati doprinose, s tim što ona ne može da bude niža od Zakonom propisane najniže osnovice za plaćanje doprinosa.

Za preduzetnice koje nastavljaju da obavljaju delatnost za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade, osnovicu doprinosa čini lična zarada, odnosno oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđeni prihod, a ne iznos naknade. U datom slučaju to je paušalno utvrđeni prihod.

Dakle, preduzetnice koje su privremeno prekinule obavljanje delatnosti za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade imaju prekid u osiguranju jer država za vreme ostvarivanja prava na pomenutu naknadu ne plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje po navedenom osnovu. Ako ne žele da imaju prekid u osiguranju, mogu da iskoriste odredbu člana 50. stav 2. Zakona o doprinosima, prema kojoj preduzetnik koji prekine obavljanje delatnosti (ako to želi) može da nastavi plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Da bi se iskoristila ova zakonska mogućnost, treba da se podnese odgovarajuća poreska prijava (PPDG-1S ili PPDG-1R) sa osnovom za prijavu – oznaka 18 (nastavak plaćanja doprinosa u periodu prekida obavljanja samostalne delatnosti).

---

Lična primanja poslodavca

Pitanje: Vlasnik privrednog društva sklopio je ugovor sa domom za stara lica da mesečno plaća naknadu za svoju majku. Kako se knjiži ovaj trošak i koji se porez plaća, odnosno da li se priznaje u poreskom bilansu?

Odgovor: U skladu sa članom 7a. stav 1. tačka 8. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/01… 95/2018), poreski nisu priznati rashodi koji nisu neposre­dan uslov za obavljanje delatnosti.

Ovi troškovi nemaju karakter troška vezanog za obavljanje poslovne delatnosti.

Na primer, mogu biti u pitanju rashodi po osnovu izdataka za dobročine namene date privrednim subjektima koji nisu registrovani za to i fizičkim licima, zatim pokrića troškova školovanja ili stipendiranja članova porodice osnivača, koje nije u skladu sa aktom obveznika i njegovim potrebama, kao i drugi rashodi koji imaju osnov privatnosti i ne mogu da se tretiraju kao rashodi koji su uslov za obavljanje delatnosti. U navedene troškove svakako ne spadaju oni koji proističu iz obaveza propisanih Zakonom o radu.

Ukoliko se radi o uzimanju iz imovine za lične potrebe vlasnika, nastali rashodi ne knjiže se na teret rashoda, nego preko konta 723 – Lična primanja poslodavca, što se sa aspekta Zakona o porezu na dohodak građana smatra prihodom od kapitala na koji se plaća porez po odbitku po stopi od 15% na bruto osnovicu. Dalje, u slučaju da se radi o pokrivanju ličnih rashoda zaposlenih, sa aspekta istog zakona ti troškovi smatraju se zaradom na koju se obračunavaju porez i doprinosi na zarade, koji se knjiže preko konta 520 i 521, pa su kao takvi poresko priznati rashod u skladu sa članom 9a. Zakona.

U skladu sa članom 61. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01… 113/17), prihodom od kapitala smatra se uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe i ličnu potrošnju.

Kao prihod od kapitala, uzimanje iz imovine oporezuje se poreskom stopom od 15%, bez priznavanja normiranih troškova.

Prihod po osnovu uzimanja iz imovine, kao prihod od kapitala, ne uračunava se u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Mesečna naknada koju plaćate po navedenom ugovoru iznosi 100.000 dinara, a obračun je sledeći

Red. br.	Opis	Iznos
1.	Neto prihod	100.000
2.	Koeficijent za preračun na bruto	0,85
3.	Poreska osnovica (red. br. 1 / red. br. 2)	117.647
4.	Poreska stopa	15%
5.	Iznos poreza za plaćanje (red. br. 3 x red. br. 4)	17.647

 

Knjiženje:

Red. br.	Konto	Opis	Dug.	Potr.
1.	723	Lična primanja poslodavca	100.000
	241	Tekući (poslovni) računi		100.000
– po izvodu sa tekućeg računa
2.	723	Lična primanja poslodavca	17.647
	489	Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine		17.647
– za obračunati porez na prihode od kapitala
3.	489	Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine	17.647
	241	Tekući (poslovni) računi		17.647
– za plaćanje poreza na prihode od kapitala

 

Popunjavanje PPP PD:

3.6	Šifra vrste prihoda	1 11 410 00 0
3.7	Broj dana
3.8	Broj sati
3.8a	Fond sati
3.9	Bruto prihod	117.647
3.10	Osnovica za porez	117.647
3.11	Porez	17.647
3.12	Osnovica doprinosa	0
3.13	Doprinos za PIO	0
3.14	Doprinos za zdravstvo	0
3.15	Doprinos za nezaposlenost	0
3.16	Dodatni doprinos za PIO	0

 

---

Prihodi od osiguranja

Pitanje: Koji je poreski tretman isplaćenog životnog osiguranja usled doživljenja?

Odgovor: Stopa poreza na dohodak građana na prihode od osiguranja lica jeste 15%. Prihodi od osiguranja lica i njihovo oporezivanje definisano je članom 84. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01… 95/2018):

Obveznik poreza na prihode od osiguranja lica je fizičko lice koje ostvari naknadu iz osiguranja lica.

Oporezivi prihod od osiguranja lica predstavlja vrednost isplaćene naknade iz osiguranja lica, umanjenu za iznos novčanih sredstava uplaćenih po osnovu premija osiguranja ako nije izuzeta od oporezivanja u skladu sa članom 9. stav 1. tačka 7) ovog zakona.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, oporezivi prihod od osiguranja lica, u slučaju kad se povučena akumulirana sredstva po osnovu udela člana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda, po nalogu i za račun člana fonda, ulože u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, predstavlja vrednost isplaćene naknade iz osiguranja lica umanjenu za iznos povučenih akumuliranih sredstava uloženih u kupovinu anuiteta.

Isplatilac naknade osiguranja dužan je da, prilikom isplate osiguranja, obustavi, obračuna i plati porez na dohodak građana na teret osiguranika, kao i da podnese poresku prijavu na obrascu PPP PD.

Naknade osiguranja koje su izražene u neto iznosu potrebno je preračunati u bruto iznos kako bi se dobila poreska osnovica.

Bruto = (Neto – Uplaćene premije x 15%) / 0,85

Primer:

Osiguravajuće društvo osiguraniku isplaćuje naknadu iz osiguranja lica u neto iznosu od 800.000 dinara dana 5. 6. 2019. godine. Osiguranik je uplatio 500.000 dinara za premiju osiguranja.

Prema navedenoj formuli za obračunavanje bruto naknade, bruto iznos je 852.941,18, a poreska osnovica iznosi 352.941,18.

 

Obrazac PPP PD
1.1.	Vrsta prijave	1
1.2.	Obračunski period	06. 2019
1.4.	Datum plaćanja	05. 06. 2019.
3.6.	Šifra vrste prihoda	1 11 504 00 0
3.9.	Bruto prihod	852.941,18
3.10.	Osnovica poreza	352.941,18
3.11.	Porez	52.941,18
3.12.	Osnovica doprinosa	0,00
3.13.	PIO	0,00
3.14.	Zdravstvo	0,00
MFP 5		500.000,00

 

---

Šifra prihoda za naknadu za vreme privremenog udaljenja sa rada

Pitanje: Koja je šifra vrste prihoda za suspenziju (kad se plaća porez) i da li postoji razlika između suspenzije 1/3 i 1/4 (u šifri)?

Odgovor: Shodno članu 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… 95/2018), pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Naknada koju zaposleni ostvaruje za vreme udaljenja sa rada, saglasno navedenoj odredbi Zakona, predstavlja zaradu, što znači da se obračunavaju i plaćaju porezi i doprinosi na isti način kao i prilikom isplate zarade.

Prema članu 168. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005… 95/2018), za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu – u visini jedne trećine osnovne zarade.
Osnovicu poreza na zarade čini isplaćena odnosno ostvarena zarada, umanjena za iznos od 15.300 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom, shodno članu 15a. stavovi 1 i 2. Zakona o porezu na dohodak građana.

Ukoliko je visina naknade niža od iznosa najniže mesečne osnovice za obračun socijalnih doprinosa, doprinosi za socijalno osiguranje obračunavaju se i plaćaju na najnižu osnovicu, shodno članu 36. stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… 95/2018).

Prilikom isplate ove naknade koristi se oznaka vrste prihoda OVP 101, kao za isplatu zarade, s obzirom na to da Katalogom vrste prihoda nije propisana posebna oznaka vrste prihoda za isplatu ove naknade.

---

Knjiženje plate kod korisnika budžetskih sredstava

Pitanje: Molim vas za primer obračuna i knjiženja plate ako je neto plata 65.000 dinara.

Odgovor:

Red. br.	O     P     I     S	Iznos
1.	Obračunata neto zarada (sa uvećanjem za topli obrok, regres, minuli rad i dr.)	65.000,00
2.	Obračunata bruto zarada: bruto = ( 65.000,00 – 1.530,00) : 0,701	90.542,00
3.	Osnovica za porez (90.542,00 – 15.300)	75.242,00
4.	Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 2)	90.542,00
5.	Porez na zarade (red. br. 3 h 10%)	7.524,00
6.	Doprinosi na teret zaposlenog – zbirno (red. br. 4 h 19.90%)	18.018,00
–	Doprinos za PIO (red. br. 4 h 14%)	12.676,00
–	Doprinos za zdravstvo (red. br. 4 h 5,15%)	4.663,00
–	Doprinos za nezaposlenost (red. br. 4 h 0,75%)	679,00
7.	Ukupna neto zarada (red. br. 2 – red. br. 5 – red. br. 6) = red. br. 1	65.000,00
8.	Administrativna zabrana	7.000,00
9.	Neto za isplatu zaposlenom (red. br. 7 – red. br. 8)	58.000,00
10.	Doprinosi na teret poslodavca – zbirno (red. br. 4 h 17,15%)	15.528,00
–	doprinos za PIO (red. br. 4 h 12%)	10.865,00
–	doprinos za zdravstvo (red. br. 4 h 5,15%)	4.663,00
11.	Ukupno tekući rashodi poslodavca za zarade (red. br. 2. + red. br. 8)	106.070,00

 

Knjiženje

 

Red. br.	Konto	Opis	Dug.	Potr.
1.	131211	Obračunati neplaćeni rashodi	106.070,00
	231111	Obaveze za neto plate i dodatke		58.000,00
	231211	Obaveze po osnovu poreza na plate i dodatke		7.524,00
	231311	Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na plate i dodatke		12.676,00
	231411	Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na plate i dodatke		4.663,00
	231511	Obaveze po osnovu doprinosa za nezaposlenost na plate i dodatke		679,00
	234111	Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca		10.865,00
	234211	Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca		4.663,00
	254911	Obaveze po sudskim i administrativnim zabranama		7.000,00
– za obračun zarade zaposlenog radnika za mesec april 2019. godine
2.	231111	Obaveze za neto plate i dodatke	58.000,00
	231211	Obaveze po osnovu poreza na plate i dodatke	7.524,00
	231311	Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na plate i dodatke	12.676,00
	231411	Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na plate i dodatke	4.663,00
	231511	Obaveze po osnovu doprinosa za nezaposlenost na plate i dodatke	679,00
	234111	Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca	10.865,00
	234211	Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca	4.663,00
	254911	Obaveze po sudskim i administrativnim zabranama	7.000,00
	121112	Tekući računi		106.070,00
– za isplatu zarade zaposlenom radniku za mesec april 2019. godine
3.	411111	Plate po osnovu cene rada	83.462,00
	411112	Dodatak za rad duži od punog radnog vremena	1.666,00
	411113	Dodatak za rad na dan državnog i verskog  praznika	4.382,00
	411115	Dodatak za vreme provedeno na radu (minuli rad)	1.032,00
	412111	Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje	10.865,00
	412211	Doprinos za zdravstveno osiguranje	4.663,00
	131211	Obračunati neplaćeni rashodi		106.070,00
– za tekuće rashode po osnovu isplate zarade zaposlenom radniku za mesec april 2019. g.

 

Zaposlenom radniku je na ime administrativne zabrane po osnovu uzetog kredita obustavljen mesečni iznos rate kredita u visini od 7.000,00 dinara. Obaveze na ime mesečnog iznosa duga – rate zaposlenog prema banci – knjižili smo na subanalitičkom kontu 254911 – Obaveze po sudskim i administrativnim zabranama. Zatvaranje te obaveze bilo je prilikom isplate zarade, pri čemu je zaposleni koji je imao kredit dobio umanjenu neto zaradu za 7.000,00 dinara.

---

Kolektivno osiguranje zaposlenih od posledica nezgode i osiguranje života

Pitanje: Poslodavac je za sve zaposlene platio osiguravajućoj kući dve vrste osiguranja:

1. osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja pri obavljanju redovnog zanimanja i van njega i
2. osiguranje života za slučaj smrti.

Kakav je poreski tretman ovakvog načina i vrste osiguranja zaposlenih i kako se on vrši?

Odgovor: U skladu sa članom 119. stav 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Odluka US RS i 113/2017; vidi autentično tumačenje – 95/2018; vidi Zaključak US RS – 22/2011; vidi Odluku US RS – 79/2011), poslodavac zaposlenima može da uplati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.

U ovoj odredbi pominje se mogućnost (ali ne i obaveza) da poslodavac na teret svojih sredstava uplaćuje kolektivno osiguranje zaposlenih, kao vid neživotnog osiguranja kojim se zaposleni štite od povreda i bolesti koje mogu da ih zadese bilo na radu bilo van rada.

Osnovna karakteristika kolektivnog osiguranja zaposlenih je da se ono zasniva na naknadi štete, bez obzira na to ko je za krivicu odgovoran.

Ukoliko se poslodavac odluči da za zaposlene uplaćuje premiju za kolektivno osiguranje od posledica nezgode, kao i za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, ovo plaćanje ne smatra se primanjem iz radnog odnosa koje se smatra zaradom u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu.

Članom 53. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon) propisana je obaveza poslodavca da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i to radi obezbeđivanja naknade štete. Finansijska sredstva za ovaj vid osiguranja padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini. Istim članom propisano je i da se uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih uređuju Zakonom. Međutim, ovako postavljena obaveza poslodavca nije bliže uređena ovim zakonom (kao ni nekim drugim), a kako nisu predviđene ni kaznene odredbe u slučaju da poslodavac ne izvrši ovu obavezu, dovodi se u pitanje i sama obaveza poslodavca da zaposlene osigura.

Poreski tretman primanja zaposlenih iz radnog odnosa uređen je odredbama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017 i 7/2018 – usklađeni din. izn.), pa je tako članom 14b stav 1. ovog zakona propisano da se zaradom, u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona, smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.

Ipak, stavom 2. istog člana propisano je da se zaradom, u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona, ne smatra premija osiguranja koju poslodavac plaća za sve zaposlene i to:

1) u pogledu neživotnog kolektivnog osiguranja:

– od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i

– za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija;

2) po pitanju kolektivnog osiguranja života:

– za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti.

Kako se navedene premije koje poslodavac plaća za sve zaposlene ne smatraju zaradom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, to znači da iste ni ne ulaze u osnovicu za oporezivanje, odnosno da je ukupan iznos ugovorene premije neoporeziv. Imajući u vidu predmet kolektivnog osiguranja u konkretnom slučaju, logična je bila odluka zakonodavca da ovaj vid osiguranja oslobodi dodatnog nameta u vidu poreza na zarade i to u punom iznosu, odnosno bez određivanja oporezivog i neoporezivog iznosa. Kako se premije koje poslodavac plaća za svoje zaposlene za kolektivno osiguranje od posledica nezgode, kao i za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, ne smatraju zaradom ni u smislu Zakona o radu, ne postoji ni obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, da se navedeno plaćanje ne bi smatralo zaradom, potrebno je da premiju kolektivnog osiguranja zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja poslodavac ugovara i plaća za sve zaposlene, putem direktne uplate na račun osiguravajućeg društva, čak i da je u konkretnom slučaju reč samo o osiguranju od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.

Porez na dohodak građana i doprinosi za socijalno osiguranje ne plaćaju se na premiju kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti, koja je u Zakonu o porezu na dohodak građana navedena kao izuzimanje od oporezivanja, a Zakonom o doprinosima za socijalno osiguranje izuzeta od obračuna doprinosa upravo zbog toga što ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana, iako ta premija ima karakter zarade.

Ukoliko bi poslodavac neku od navedenih premija plaćao samo za određene kategorije zaposlenih (ne za sve zaposlene kod poslodavca), takvo plaćanje smatralo bi se zaradom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, odnosno imalo bi poreski tretman zarade.

---

Prihodi od nagrada

Pitanje: Zadužbina treba da isplati nagrade za nauku u bruto iznosu od dva puta po 75.000 dinara na tekuće račune dobitnika. Jedan od dobitnika je u radnom odnosu kod drugog poslodavca, a drugi je penzioner.

Odgovor: Članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana definisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito:

…

1) nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa delatnosti isplatioca, u iznosu preko 13.001 dinar godišnje, ostvarena od jednog isplatioca.

Stopa poreza na ostale prihode iznosi 20%.

Mišljenje Ministarstvo finansija br. 011-00-27/2016-04 od 14. 1. 2016:

Odredbom člana 2. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da oporezivi prihod predstavlja razliku između bruto prihoda koji je po nekom od osnova predviđenih u članu 3. tog zakona ostvario poreski obveznik i troškova koje je imao pri njihovom ostvarivanju i očuvanju, ako je to propisano ovim zakonom.

Odredbom člana 85. stav 1. tačka 10) Zakona propisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koja po svojoj prirodi čine dohodak fizičkih lica, u iznosu preko 12.000 dinara godišnje, ostvarene od jednog isplatioca.

Za prihode iz stava 1. člana 85. Zakona oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno stavu 4. tog člana Zakona.

Oporezivi prihod iz člana 85. stav 1. tačka 10) Zakona koji fizičko lice ostvari po osnovu nagrade, novčane pomoći i drugih davanja fizičkim licima, čini razlika između ostvarenog prihoda i neoporezivog iznosa, saglasno članu 85. stav 10. Zakona.

Dakle, imajući u vidu da oporezivi prihod predstavlja razliku između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri njihovom ostvarivanju i očuvanju, ako je to propisano ovim zakonom, a da je odredbom člana 85. stav 10. Zakona propisano da oporezivi prihod iz stava 1. tačka 10) ovog člana čini razlika između ostvarenog prihoda i neoporezivog iznosa, prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu nagrade, novčane pomoći i drugog davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a koji po svojoj prirodi čini dohodak fizičkih lica, ne umanjuje se za normirane troškove. Navedeni prihod umanjuje se za neoporezivi iznos od 12.000 dinara, bez prava na umanjenje za normirane troškove.

Napominjemo, generalno na prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu nagrade, novčane pomoći i drugih davanja fizičkim licima, plaćaju se i pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, a za lice koje nije osigurano po drugom osnovu i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje. Međutim, treba imati u vidu da je moguće da u određenim situacijama ne postoji obaveza plaćanja doprinosa kada se davanja vrše fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca (npr. davanje poklona poslovnim partnerima, nagrada na takmičenju, nagrada na kvizu znanja), a koja (davanja) nisu u vezi sa radom u odnosu na isplatioca.

 

Dakle, uz pretpostavku da je isplaćena nagrada fizičkim licima koja su svojim radom ili na drugi način doprinela navedenoj delatnosti, postoji obaveza obračuna doprinosa.

Doprinosi za PIO po stopi od 26% plaćaju se i obračunavaju na poresku osnovicu, odnosno prihod koji ostvari fizičko lice. Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da su obveznici doprinosa za PIO sva fizička lica koja ostvaruju naknadu ili zaradu. Takođe su i preduzetnici i zaposlena lica dužni da na ostale prihode obračunaju i plate doprinose za PIO po stopi od 26%. Doprinos za PIO obračunava i uplaćuje isplatilac na teret osiguranika prilikom isplate ugovorene naknade.

Obavezu za plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje imaju lica koja rade na osnovu ugovora i ostvaruju naknadu na osnovu tog ugovora, a nisu osigurana po drugom osnovu.

Kako smo razumeli iz Vašeg dopisa, nagradu isplaćujete zaposlenom licu, odnosno penzioneru, pri čemu su oboje osigurani po drugom osnovu.

Osnovica za obračun poreza (20%) i doprinosa (za PIO u vašem slučaju) jeste bruto ugovoreni iznos umanjen za neoporezivi iznos, dakle 75.000 – 13.001 = 61.999 dinara. Dakle, iznos doprinosa za PIO je 16.119,74, a poreza 12.399,80 dinara.

U prezentovanom slučaju šifra prihoda je 630.

Podaci za PPP-PD

3.9 Bruto prihod	61.999,00
3.10 Osnovica za porez	61.999,00
3.11 Porez	12.399,80
3.12 Osnovica za doprinose	61.999,00
3.13 PIO	16.119,74
3.14 Zdravstvo	0,00
3.15 Nezaposlenost	0,00

 

U slučaju da je isplaćena nagrada fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca nagrade, odnosno nisu povezana sa radom davaoca nagrade, ne postoji obaveza obračuna doprinosa.

 

Porez se na ovu isplatu obračunava i plaća po odbitku, što znači da je poslodavac – isplatilac, kao poreski platac, dužan da za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod porez obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda (840-4848-37, šifra plaćanja je 254). Prilikom isplate, uz uplatu poreza, poslodavac Poreskoj upravi podnosi i obrazac PPP-PD, a ovi prihodi u obrascu se prijavljuju pod OVP 633.

Podaci za PPP-PD

3.9 Bruto prihod	61.999,00
3.10 Osnovica za porez	61.999,00
3.11 Porez	12.399,80
3.12 Osnovica za doprinose	0,00
3.13 PIO	0,00
3.14 Zdravstvo	0,00
3.15 Nezaposlenost	0,00

 

---

Osnovica za obračun zaostale zarade po presudi suda

Pitanje: Dobili smo nalog od suda da radniku isplatimo zaostale zarade sa pripadajućom kamatom. Zaposleni je dobio otkaz u junu 2015. godine i podneo tužbu protiv poslodavca, a u januaru 2019. g. sud je doneo rešenje da se vrati na posao i da mu se isplate sve zarade i pripadajuća kamata. Šta je osnovica za obračun kamate?

Odgovor: Zarada koju bi zaposleni ostvario da je radio, koju poslodavac treba da nadoknadi zaposlenom zbog nezakonitog otkaza, utvrđuje se polazeći od odredbe člana 106. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Odluka US RS i 113/2017; vidi autentično tumačenje – 95/2018; vidi Zaključak US RS – 22/2011; vidi Odluku US RS – 79/2011). To je zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.

Zaradom koju bi zaposleni ostvario može se smatrati osnovna zarada koja se, u smislu člana 33. tačka 10) Zakona o radu, ugovara u novčanom iznosu, kao i uvećana zarada po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu – minuli rad, koji, prema članu 108. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, iznosi najmanje 0,4% za svaku punu godinu rada provedenu u radnom odnosu.

Zarada po osnovu radnog učinka i uvećana zarada u drugim slučajevima iz člana 108. stav 1. t. od 1) do 3) Zakona o radu (rad na dan praznika, rad noću, rad u smenama i prekovremeni rad) ne bi mogla da se smatra zaradom koju bi zaposleni ostvario da radi, jer su to prava koja zaposleni može da ostvari samo za vreme provedeno na radu, a u periodu dok je vođen sudski spor zaposleni faktički nije bio na radu. Radni učinak može da se meri samo ako zaposleni radi i po tom osnovu ostvaruje određene rezultate rada, po osnovu kojih može da mu se uveća ili umanji zarada. To znači da za vreme dok zaposleni nije radio zbog nezakonitog otkaza, nije mogao ni da ostvari rezultate na osnovu kojih se meri radni učinak, pa ne postoji osnov za uvećanje zarade koju bi ostvario da radi po osnovu radnog učinka. Uvećanu zaradu zaposleni ostvaruje u određenim slučajevima u toku rada, kada se po Zakonu o radu za to steknu uslovi (rad na dan praznika, rad u smenama, noću i prekovremeno). Ovo pravo ne ostvaruje se za vreme kada zaposleni odsustvuje sa rada.

Dakle, deo zarade po osnovu radnog učinka i uvećana zarada (osim uvećane zarade za minuli rad) ne ulaze u osnov za obračun zarade koju bi zaposleni ostvario da radi.

Prema navedenom, zaradu koju bi zaposleni ostvario da radi, koja služi kao osnov za ostvarivanje naknade izostale zarade zbog nezakonitog otkaza, čini samo osnovna zarada uvećana za minuli rad.

Bolovanje koje je započeto pre 11. aprila 2019.

---

Pitanje: Da li za obračun bolovanja za zaposlenu koja je na održavanju trudnoće, koje je otvoreno pre stupanja na snagu novog Zakona o zdravstvenom osiguranju, važe pravila iz starog zakona?

Odgovor: Članom 266. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 25/2019) propisano je da osigurana lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona (11. aprila 2019. godine) koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, nastavljaju da koriste ta prava po odredbama starog zakona, a postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama zakona po kome su započeti.

Znači, za zaposlenu koja je privremeno sprečena za rad (u konkretnom slučaju zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće), a započela je bolovanje pre 11. aprila 2019. godine, bez obzira na to da li je na dan 11. aprila 2019. godine bilo u pitanju bolovanje na teret poslodavca ili na teret RFZO-a, obračun naknade zarade za vreme bolovanja i način usklađivanja te naknade vrši se prema starom zakonu sve dok to bolovanje traje, odnosno dok se ne okonča. U vezi sa tim, članom 75. novog zakona (koji materiju tumači isto kao član 76. starog zakona) dani bolovanja u pogledu dana sprečenosti, visine i isplatioca povezuju se ukoliko prekid između poslednjeg dana prethodnog bolovanja i otpočinjanja novog (usled iste ili različite bolesti) traje kraće od 6 dana.

Novi način obračuna naknade zarada zbog privremene sprečenosti za rad na teret RFZO-a primenjuje se na lica koja započnu bolovanje počev od 11. aprila 2019. godine.

---

Obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje za penzionere koji zasnivaju radni odnos

– Penzioneri koji zasnuju radni odnos nakon 11. 4. 2019. godine ne mogu više da biraju po kom osnovu će sticati svojstvo osiguranika na zdravstveno osiguranje –

Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 11. 4. 2019. godine, promenjen je prioritetni red za sticanje svojstva osiguranika kada isti ispunjava uslove za sticanje tog svojstva po više osnova. Osiguranici korisnici penzije više nisu u prvom prioritetnom redu, zajedno sa osiguranicima u radnom odnosu (što je bilo u skladu sa članom 21. starog zakona). Osim toga, članom 15. stav 2. novog zakona i dalje su definisana lica koja su dužna da izaberu jedan od osnova osiguranja po kome će biti zdravstveno osigurani (i ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja), a među navedenima nisu lica koja su osiguranici korisnici penzije (što je bilo u skladu sa članom 21. stav 2. starog zakona).

Član 11. stav 1. tačka _ Zakona:	Osiguranici	U slučaju postojanja više osnova osiguranja
		prioritetni red	ima mogućnost i dužnost da izabere osnov
1)	lica u radnom odnosu	1	DA
2)	civilna lica na službi u Vojsci Srbije, jedinicama Vojske Srbije i ustanovama Vojske Srbije	1	DA
3)	izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade	1	DA
4)	lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca	1	DA
5)	lica koja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja	1	DA
6)	državljani Republike Srbije koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno	1	DA
7)	zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te države ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno	1	DA
8)	zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad	1	DA
9)	državljani Republike Srbije zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca, koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani prema propisima strane države, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te države, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu da ostvare ili koriste van teritorije te države	1	DA
10)	stranac koji je zasnovao radni odnos ili je radno angažovan u smislu propisa kojima je uređeno zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno	1	DA
11)	državljani Republike Srbije zaposleni u domaćinstvima osiguranika koji su u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike Srbije	1	DA
12)	lica koja ostvaruju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapošljavanju	1	DA
13)	lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad	5	NE
14)	lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju	5	NE
15)	lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom	5	NE
16)	lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju uz naknadu, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada, odnosno nagrada (u daljem tekstu: ugovorena naknada)	5	NE
17)	lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade bez zasnivanja radnog odnosa	3	DA
18)	lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti i obavljanja delatnosti slobodne profesije (dalje: preduzetnici), kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom	3	DA
19)	sportisti koji, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport, obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost	3	DA
20)	sveštenici i verski službenici verskih zajednica registrovanih u Republici Srbiji, koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost	3	DA
21)	poljoprivrednici koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda, odnosno poljoprivredna delatnost, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici iz t. 17) i 18) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju	4	NE
22)	lica koja obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, a upisani su u Registar poljoprivrednih gazdinstava u svojstvu nosioca ili člana porodice nosioca poljoprivrednog gazdinstva, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici iz t. 17) i 18) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju	4	NE
23)	javni beležnik i javni izvršitelj	3	DA
24)	korisnici penzije koji su pravo na penziju ostvarili u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju	2	NE
25)	lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja i koja imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, odnosno ako sa državom od koje primaju penziju ili invalidninu ne postoji međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ili je međunarodnim ugovorom drugačije određeno	2	NE
26)	lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja i koja imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, a kod kojih postoje određene pravne smetnje zbog kojih ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje primenom međunarodnog ugovora i to samo radi ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike Srbije	2	NE
27)	strani državljani koji na teritoriji Republike Srbije rade kod domaćih pravnih subjekata na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji	5	NE
28)	strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike Srbije do isteka školske godine, odnosno završetka akademske godine u kojoj su završili školovanje, ali ne duže od navršene 26 godine života	5	NE

Znači, osiguranici ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja prema prioritetno utvrđenom osnovu osiguranja.

Dakle, prema odredbama novog zakona, korisnici penzije nalaze se u drugom prioritetu osnova za sticanje svojstva osiguranika prema novom zakonu (član 11. stav 1. t. 24)–26) Zakona), a ako zasnuju radni odnos od 11. 4. 2019. godine, više nemaju mogućnost izbora jednog od osnova osiguranja po kome će biti zdravstveno osigurani, već moraju da budu prioritetno osigurani po osnovu radnog odnosa koji se nalazi u prvom prioritetu osnova za sticanje svojstva osiguranika. Znači, poslodavci koji zasnuju radni odnos sa korisnikom penzije počev od 11. 4. 2019. godine, pored poreza na zaradu po stopi od 10% i doprinosa za PIO po stopi od 26%, moraju da plaćaju i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%. Doprinos u slučaju nezaposlenosti se ne plaća.

Imajući u vidu da je osiguranje po osnovu penzije i dalje većeg prioriteta u odnosu na osiguranje po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, kao i po osnovu obavljanja poslova po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos (ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi, autorski ugovor…), penzioneri koji obavljaju ove poslove i dalje će biti osigurani po osnovu penzije.

Ministarstvo zdravlja je, u cilju pravilne primene pojedinih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju u pogledu prioritetnog osnova osiguranja penzionera, u Mišljenju br. 011-00-95/2019-05 od 14. 5. 2019. godine zauzelo sledeći stav:

U cilju pravilne primene pojedinih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 11. aprila 2019. godine, obaveštavamo vas sledeće: „Članom 15. Zakona uređeno je pitanje prioritetnog osnova osiguranja u slučaju kad osiguranik iz člana 11. Zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, kao i obaveze taksativno nabrojanih kategorija lica koja ispunjavaju uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, da izaberu jedan od osnova osiguranja po kome će biti osigurani. Navedenim članom 15. Zakona, penzioneri – osiguranici koji su zasnovali radni odnos nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već u slučaju zasnivanja radnog odnosa moraju biti osigurani kao zaposleni.

Pravilna primena ove odredbe podrazumeva njenu primenu kako na penzionere koji su zasnovali radni odnos pre 11. aprila 2019. godine, a nesporno i na penzionere koji su zasnovali radni odnos od 11. aprila 2019. godine. Napominjemo da osiguranici penzioneri koji su u radnom odnosu, kao i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, pravilnom primenom ove odredbe nemaju prekid zdravstvenog osiguranja, već im se samo menja osnov osiguranja. U tom cilju Republički fond za zdravstveno osiguranje, u saradnji sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, treba da preduzme neophodne mere i aktivnosti kako bi svi penzioneri u radnom odnosu i članovi njihovih porodica koji su preko njih osigurani, nesmetano mogli i dalje da koriste prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa Zakonom.

Poslodavci su dužni da za penzionere koji su pre 11. aprila 2019. godine zasnovali radni odnos obračun i uplatu doprinosa na zaradu za obavezno zdravstveno osiguranje vrše počev od 11. aprila 2019. godine. Napominjemo da za obavezu plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje nije bitan trenutak isplate zarade, već period za koji se isplaćuje zarada.

U tom smislu, ukoliko se penzioneru zarada za mesec mart 2019. godine ili neki raniji mesec isplaćuje posle 11. aprila, ne postoji obaveza plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Međutim, na zaradu koja se penzioneru isplaćuje za mesec april 2019. godine postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje samo na zaradu koja se odnosi na period od 11. aprila, dok se na zaradu koja se isplaćuje zaključno za 10. april 2019. godine doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća.

---

Brisanje preduzetnika koji stiče pravo na invalidsku penziju

Pitanje: Osnivač i vlasnik preduzetničke radnje se razboleo i deset meseci bio na bolovanju, pri čemu je od prvog dana svog bolovanja preko APR-a ovlastio poslovođu. Dana 25. 3. 2019. godine predata je dokumentacija za invalidsku penziju na koju je upućen od strane PIO fonda i komisije. Interesuje nas da li je osnivač i vlasnik dužan da zatvori preduzetničku radnju ukoliko dobije rešenje o invalidskoj penziji i ako jeste, koji se datum uzima za zatvaranje radnje?

Odgovor:

Preduzetnik, kao osiguranik samostalnih delatnosti, saglasno članu 14. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (dalje: Zakon), stiče svojstvo osiguranika danom početka, a prestaje danom prestanka obavljanja samostalne delatnosti. Za korisnika invalidske penzije smatra se da je izgubio radnu sposobnost, tako da je njega neophodno odjaviti sa osiguranja i istovremeno odjaviti njegovu samostalnu delatnost.

Prema članu 97. Zakona, kao dan nastanka invalidnosti uzima se dan kada su na osnovu pregleda dati nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku. Dakle, sa tim danom preduzetnik dobija status invalida sa pravom na invalidsku penziju i prestaje mu osiguranje, a istovremeno APR-u podnosi zahtev za gašenje preduzetničke radnje podnošenjem registracione prijave brisanja preduzetnika, u kojoj će biti naveden datum brisanja radnje.

U suprotnom, organi RFPIO po službenoj dužnosti mogu da sprovedu postupak utvrđivanja promene stanja invalidnosti.

U vezi s tim dajemo i Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj službeno 114/2016-07 od 3. 6. 2016. godine:

Odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/04… 142/14), koji je stupio na snagu 10. 4. 2003. godine, pre svega su definisana prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja i propisani uslovi za sticanje, korišćenje i prestanak tih prava. Dakle, navedenim zakonom ne utvrđuju se uslovi potrebni da bi neko lice bilo radno angažovano, odnosno angažovano po osnovu obavljanja samostalne delatnosti.

Prema odredbi člana 21. navedenog zakona propisano je da invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Nadalje, odredbom člana 96. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju priznatu pravosnažnim rešenjem, utvrđuju u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno po službenoj dužnosti. Navedeno znači da je organima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje omogućeno da taj postupak sprovedu i u slučajevima kada postoji sumnja da je došlo do promene u stanju invalidnosti koja utiče na ostvareno pravo, a korisnik prava nije podneo zahtev za utvrđivanje promene, pri čemu se ima u vidu kada je invalidnost utvrđena: pre stupanja na snagu važećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pre 10. 4. 2003. godine), kada se ista cenila u odnosu na nesposobnost za rad na svom poslu ili posle stupanja na snagu ovog zakona, kada se invalidnost ceni u odnosu na opštu nesposobnost, odnosno nesposobnost za obavljanje bilo kog posla.

Prema tome, ako korisnik invalidske penzije ponovo stekne svojstvo osiguranika, odnosno ako se zaposli ili počne da obavlja samostalnu delatnost, nastaje i obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, korisnik invalidske penzije u tom slučaju nema pravo na ponovno određivanje penzije, ali postoji mogućnost pokretanja postupka ponovne ocene invalidnosti od strane organa Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, po službenoj dužnosti. Pritom, imajući u vidu da se Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ne utvrđuju uslovi potrebni da bi neko lice bilo radno angažovano, ukoliko korisnik invalidske penzije stekne svojstvo obavezno osiguranog lica, osnov prestanka prava na invalidsku penziju nije sticanje svojstva osiguranika, već utvrđivanje činjenice nepostojanja invalidnosti, u skladu sa napred navedenim odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Takođe, potrebno je ukazati na to da se određuje i obavezan kontrolni pregled korisnika invalidske penzije, osim kada je to za određene bolesti isključeno odredbom člana 35. Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Sl. glasnik RS”, 59/08, 75/08, 24/11 i 7/12). Prema navedenoj odredbi kontrolni pregled ne određuje se ni za bolesti koje su utvrđene kao uzroci nesposobnosti za profesionalnu vojnu službu (Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj službeno 114/2016-07, od 3. 6. 2016).

---

Olakšice prilikom zasnivanja radnog odnosa sa novozaposlenim licima

Pitanje: Molimo da nas uputite u prava na subvenciju 65/75% koja ostvaruje poreski obveznik u sledeća 2 slučaja.

1) Poreski obveznik ima novozaposlenog radnika sa potvrdom od Biroa za zapošljavanje da je bio prisutan na Birou duže od 6 meseci u kontinuitetu (dalje: Potvrda). U radni odnos stupa 6. 10. 2018. godine i poslodavac ostvaruje pravo na subvencionisanje 65% plaćenih poreza i doprinosa, pri čemu 16. 3. 2019. godine zapošljava još jednog radnika koji prilaže istu potvrdu. Od kontakt centra Poreske uprave i referenta u filijali dobili smo informaciju da obveznik od 16. 3. 2019. ne može da za oba zaposlena ostvaruje pravo na subvenciju od 75% i da bi to mogao samo da nije već počeo da koristi subvenciju od 65% za prvog zaposlenog. Da li je to postupanje u skladu sa zakonskim odredbama?

Odgovor:

Trenutno postoje dve subvencije po osnovu povraćaja određenog dela poreza i doprinosa: povraćaj 65% ili povraćaj 75% plaćenih poreza i doprinosa. Zajedničko za obe subvencije je to što radnici za koje bi bila tražena subvencija moraju da budu na Birou (tj. prijavljeni u  Nacionalnoj službi za zapošljavanje) 6 meseci ili više. Od Biroa, tj. Nacionalne službe za zapošljavanje moraju da dobiju potvrdu da su prijavljeni 6 meseci ili više.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima posle 1. januara 2016. godine može da se opredeli da li će za ta lica da koristi olakšicu propisanu članom 45. ili novododatim članom 45v. Zakona o doprinosima, pod uslovom da ispunjava uslove za izabranu olakšicu.

Ukoliko od 1. 1. 2016. godine zaposlite jedno lice, imate mogućnost da koristite tzv. stare olakšice, sa pravom na povraćaj 65% plaćenih poreza i doprinosa, ili da sačekate da zaposlite još jedno lice, pa da koristite tzv. nove olakšice, sa pravom na povraćaj 75% poreza i doprinosa za oba lica, počev od zarade za mesec u kom ste zaposlili drugo lice.

Naime, ako se opredelite za korišćenje starih olakšica za prvo lice, smatraće se da ste napravili izbor i nećete imati pravo da zapošljavanjem drugog lica koristite nove olakšice. Naravno, i za to drugo lice možete da koristite olakšicu sa pravom na povraćaj 65% plaćenih poreza i doprinosa. Dakle, izbor je na Vama. Ako jedno od dva novozaposlena lica da otkaz, a koristite nove olakšice, od dana kada je tom licu prestao radni odnos nemate pravo na korišćenje olakšica ni za ono lice koje je ostalo da radi. Suprotno tome, ako koristite stare olakšice, za dva lica moći ćete da nastavite korišćenje olakšica za ono lice koje je ostalo u radnom odnosu, a za lice koje je prestalo da radi nemate obavezu vraćanja olakšica.

Član 45. Zakona o doprinosima: pri 65% povraćaja poreza i doprinosa radnik koga ste zaposlili (možete da zaposlite jednog radnika da biste ostvarili pravo na subvenciju) mora da bude povećanje broja radnika u odnosu na 31. mart 2014. godine. Ako ispunjava oba uslova (povećanje broja radnika i da je 6 meseci prijavljen na Birou (NSZ), možete da tražite povraćaj. Ova subvencija traje do kraja 2019. godine.

Član 45.

Poslodavac – pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zaposli novo lice ima pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2019. godine.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.

Povezano lice, u smislu ovog zakona, je lice koje se smatra povezanim licem u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.

Olakšicu iz stava 1. ovog člana može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. marta 2014. godine.

Olakšicu iz stava 1. ovog člana može da koristi i poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31. marta 2014. godine.

Poslodavac ima pravo na povraćaj plaćenih doprinosa iz stava 1. ovog člana, i to:

1) 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica;

2) 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najviše 99 novozaposlenih lica;

3) 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.

Zbir iznosa plaćenog doprinosa za koji poslodavac ima pravo na povraćaj prema stavu 7. ovog člana i iznosa plaćenog doprinosa za koji poslodavac nema pravo na povraćaj, predstavlja iznos ukupno plaćene obaveze doprinosa po osnovu zarade za novozaposleno lice.

Povraćaj plaćenih doprinosa iz stava 7. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu.

Poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja koji su uređeni odgovarajućim zakonom, osim u skladu sa odredbom zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem nema pravo da za to lice ostvari olakšicu iz ovog člana.

Olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Državna revizorska institucija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisija za zaštitu konkurencije, Komisija za hartije od vrednosti, Fiskalni savet, Republička radiodifuzna agencija, Agencija za energetiku Republike Srbije i druge javne agencije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.

Član 45v. stav 4. Zakona o doprinosima propisuje da povraćaj poreza i doprinosa od 75% možete da tražite kada zaposlite dva nova radnika (koji moraju biti prijavljeni na Birou, tj. u Nacionalnoj službi za zapošljavanje) koji treba da predstavljaju povećanje radnika u odnosu na 31. oktobar 2015. godine. Ne može da se zaposli jedan radnik za koga ćete da tražite povraćaj od 65%, pa kad se zaposli i drugi, onda da tražite povraćaj od 75%, tj. subvencije ne mogu da se koriste istovremeno. Ova subvencija funkcioniše tako da, na primer, zaposlimo jednog radnika, za njega ne tražimo nikakav povraćaj, pa nakon njega zaposlimo još jednog radnika i onda možemo da tražimo povraćaj poreza i doprinosa (ako ispunjavaju uslov od 6 meseci i predstavljaju povećanje broja radnika).

Član 45v

Poslodavac – pravno lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstava u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, ima pravo na povraćaj 75% plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2019. godine.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.

Poslodavac koji od 1. januara 2016. godine zasnuje radni odnos sa jednim novozaposlenim, pa u narednom periodu zasnuje radni odnos i sa drugim novozaposlenim licem, može koristiti olakšicu za prvog novozaposlenog tek po zasnivanju radnog odnosa sa drugim novozaposlenim licem, s tim da pravo na povraćaj plaćenih doprinosa za prvog novozaposlenog može da ostvari za zaradu koju je tom licu isplatio za mesec u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Olakšicu iz stava 1. ovog člana može da ostvari poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih najmanje za dva u odnosu na broj zaposlenih koji je poslodavac imao na dan 31. oktobra 2015. godine.

Ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine poslodavac povećao broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. oktobra 2015. godine, olakšicu za novozaposlene sa kojima je zasnovao radni odnos od 1. januara 2016. godine može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje olakšice.

Ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine poslodavac smanjio broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. oktobra 2015. godine, olakšicu za novozaposlene sa čijim zasnivanjem radnog odnosa poveća broj zaposlenih u odnosu na broj koji bi bio da nije smanjio broj zaposlenih u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine, može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje olakšice.

Olakšicu iz stava 1. ovog člana može da koristi i poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31. oktobra 2015. godine.

Povraćaj plaćenih doprinosa iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu.

Poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja koji su uređeni odgovarajućim zakonom, osim u skladu sa odredbom zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem nema pravo da za to lice ostvari olakšicu iz ovog člana.

Olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, javne agencije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.

Pitanje: 2) Poreski obveznik je imao dva novozaposlena radnika od 1. 2. 2017. godine i za njih je ostvarivao pravo na subvencionisanje poreza i doprinosa od 75%. S jednim zaposlenim je 1. 3. 2019. godine sporazumno raskinut radni odnos. Da li obveznik ima pravo da nastavi da koristi subvenciju od sada 65% za zaposlenog koji je ostao u radnom odnosu?

Odgovor:

Sa 1. 3. 2019. godine raskidanjem radnog odnosa sa zaposlenim B gubi se pravo na ostvarivanje olakšice iz člana 45v. Zakona o doprinosima i za drugog zaposlenog (A).

Taj zaposleni (A) ne ispunjava uslove da bi poslodavac za njega tražio povraćaj plaćenog poreza i doprinosa iz člana 45. Zakona o doprinosima (65%), jer ne ispunjava uslov iz stava 2. tog člana:

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca.

---

Paušalac koji zasnuje radni odnos

Pitanje: Koje poreze i doprinose plaća preduzetnik-paušalac koji je u međuvremenu zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom?

Odgovor:

Ne postoje zakonske prepreke da lice koje se registrovalo kao preduzetnik istovremeno bude zaposleno kod drugog poslodavca. Zakon o radu uređuje koja lica mogu da zasnuju radni odnos. Ovim zakonom nije zabranjeno zapošljavanje osobe koja je istovremeno i preduzetnik.

Činjenica da je određeno lice istovremeno zaposleno lice i preduzetnik pre svega se odražava na prijavu na obavezno socijalno osiguranje i obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

I zaposlena lica i preduzetnici predstavljaju kategorije obavezno socijalno osiguranih lica – zaposleni po osnovu radnog odnosa, a preduzetnici po osnovu samostalne delatnosti.

Poslodavci su dužni da na obavezno socijalno osiguranje prijave svoje zaposlene i pre stupanja na rad. Preduzetnici se prijavljuju na obavezno socijalno osiguranje samostalno.

Registar osiguranih lica je jedinstven i vode ga Fond PIO, RFZO i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

Svako lice može da ima samo jednu aktivnu prijavu u registru.

Postavlja se pitanje šta se dešava sa licima koja su osigurana po više osnova (kao što su lica koja su preduzetnici i istovremeno zaposleni kod drugih poslodavaca).

Ova lica biće registrovana po osnovu prioritetnog osnova osiguranja.

Između radnog odnosa i samostalnog obavljanja delatnosti prednost ima radni odnos.

To znači da će se u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja „videti” samo prijava koju lice ima kao zaposleni, a ne i prijava na obavezno socijalno osiguranje preduzetnika.

Ukoliko je lice prvo osnovalo preduzetnika, a zatim se zaposlilo, u trenutku prijave na obavezno osiguranje po osnovu Ugovora o radu biće odjavljeno sa osiguranja kao preduzetnik na dan koji prethodi danu prijave. Na primer, lice zasniva radni odnos 1. 2. 2019. godine. Prilikom prijave u sistemu se registruje prijava zaposlenog na dan 1. 2. 2019. i odjava preduzetnika na dan 31. 1. 2019. godine.

Međutim, ukoliko lice raskine radni odnos ili radni odnos prestane iz bilo kod razloga, poslodavac će odjaviti zaposlenog sa danom prestanka radnog odnosa. Od narednog dana prioritetni osnov ponovo postaje samostalno obavljanje delatnosti, pa je potrebno da se lice (samostalno/samoinicijativno) prijavi kao preduzetnik u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja.

Takođe, dva osnova osiguranja utiču i na obračun socijalnih doprinosa. Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti plaća se za jedno lice samo po jednom prioritetnom osnovu, dok se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po svim osnovama (višestruko).

Poslodavac će plaćati:

• porez na zaradu,
• doprinose za obavezno socijalno osiguranje:
• PIO doprinos,
• doprinos za zdravstveno osiguranje,
• doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Preduzetnik koji je istovremeno zaposlen kod drugog poslodavca plaćaće:

• porez na zaradu (samo ako se opredelio za isplatu lične zarade),
• doprinose za obavezno socijalno osiguranje:
• PIO doprinos.

Nakon prestanka radnog odnosa preduzetnik je u obavezi da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i da nadalje plaća sva tri doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (samostalna delatnost postaje prioritetni osnov osiguranja).

Za lice koje je istovremeno i preduzetnik i zaposleni upisuje se radni staž samo po osnovu rada u firmi (u suprotnom bi došlo do dupliranja radnog staža jer se radni staž beleži u danima).

Prilikom obračuna visine penzije uzima se u obzir iznos plaćenih doprinosa za penzijsko osiguranje po svim osnovama, tako da „dvostruke” uplate PIO doprinosa tokom rada preduzetnika – zaposlenog utiču na uvećanje budućeg iznosa penzije za ovo lice.

---

Usluge pružene od strane fizičkog lica nerezidenta van teritorije Republike Srbije

Pravno lice angažovalo je fizičko lice, državljanina Austrije, koji ima status nezaposlenog lica na teritoriji države Austrija, da vrši uslugu promovisanja proizvoda društva, kontaktira oglašivače u časopisu, prati događaje koji su interesantni za društvo i slično. Dakle, u pitanju je pružena usluga u inostranstvu od strane fizičkog lica. Koje su poreske obaveze pravnog lica po osnovu isplate naknade za pružene usluge fizičkom licu – nerezidentu?

Odgovor: U vezi sa vašim pitanjem dajemo dva Mišljenja Ministarstva finansija i jedno mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja tretiraju navedeni predmet.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-1137/2014-04 od 30. 10. 2014: Porez po odbitku na prihod od ugovorene naknade koju ostvari fizičko lice nerezident Republike Srbije po osnovu rada koji nije obavljen na teritoriji Srbije, u slučaju kada je isplatilac prihoda domaće lice preduzetnik koji vodi poslovne knjige.

Advokat – preduzetnik koji vodi poslovne knjige, kao rezidentni isplatilac prihoda fizičkom licu koje nije poreski rezident Republike Srbije, po osnovu ugovorene naknade za rad (pružanje usluge posredovanja u obezbeđivanju kontakata između određenih kategorija lica) koji nije obavljen na teritoriji Republike Srbije, već isključivo na teritoriji druge države, nema obavezu da na isplaćeni prihod obračuna i plati porez po odbitku u Republici Srbiji saglasno članu 104. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14 i 68/14 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPDG) i članu 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/01, 80/02 – dr. zakon, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13 i 68/14 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPDPL). Odredbom člana 8. ZPDG-a propisano je da je obveznik poreza na dohodak građana fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Prema odredbama člana 99. stav 1. ZPDG-a, po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuje se i plaća porez na sledeće prihode: 1) zarade; 2) prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; 3) prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; 4) brisana („Sl. glasnik RS”, br. 47/13); 5) prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; 6) dobitke od igara na sreću; 7) prihode od osiguranja lica; 7a) prihode sportista i sportskih stručnjaka; 8) ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik.

Odredbom člana 101. ZPDG-a propisano je da porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu s propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Odredbom člana 104. ZPDG-a propisano je da preduzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.

Nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezidentni obveznik) podleže oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike na način propisan ovim zakonom, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno (član 3. stav 1. ZPDPL-a).

Nerezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano i ima mesto stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike (član 3. stav 2. ZPDPL-a).

Odredbom člana 40. stav 1. ZPDPL-a propisano je da, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog pravnog lica po osnovu: 1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona; 2) naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada); 3) kamata; 4) naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike.

Porez po odbitku iz stava 1. ovog člana obračunava se i plaća i na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.) u skladu s propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana (stav 2. tog člana ZPDPL-a).

Odredbom člana 71. stav 1. ZPDPL-a propisano je da porez po odbitku na prihode iz člana 40. st. 1, 2. i 3. ovog zakona za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen.

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 011-00-00960/2016-07 od 11. 1. 2017: Obaveza plaćanja poreza na dohodak građana u Republici Srbiji na prihod koji fizičko lice nerezident ostvari od fizičkog lica rezidenta Republike Srbije, po osnovu njegovog zastupanja u postupku ostavinske rasprave koja se vodi u inostranstvu.

Oporezivanje prihoda fizičkih lica u Republici Srbiji uređeno je Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daljem tekstu: Zakon). Prema odredbi člana 3. stav 1. Zakona, porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda: 1) zarade; 2) prihodi od poljoprivrede i šumarstva; 3) prihodi od samostalne delatnosti; 4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine; 5) prihodi od kapitala; 6) prihodi od nepokretnosti; 7) kapitalni dobici; 8) ostali prihodi. Navedeni prihodi oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, naturi, činjenjem ili na drugi način (član 3. stav 2. Zakona). Na pojedine vrste prihoda iz člana 3. ovog zakona, porez na dohodak građana plaća se: 1) po odbitku od svakog pojedinačnog prihoda; 2) na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa. Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, saglasno odredbi člana 99. stav 1. Zakona, utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode: 1) zarade; 2) prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; 3) prihode od kapitala; 4) prihode od nepokretnosti, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; 5) prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik; 6) dobitke od igara na sreću; 7) prihode od osiguranja lica; 7a) prihode sportista i sportskih stručnjaka; 8) ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik.

Pod pravnim licem, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr), kao i državni organi i organizacije. Porez po odbitku, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, saglasno odredbi člana 101. Zakona. Obveznik poreza na dohodak građana je fizičko lice – rezident Republike Srbije za prihod ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi, kao i nerezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike, saglasno odredbama čl. 7. i 8. Zakona. Rezident Republike Srbije, saglasno odredbi člana 7. Zakona, jeste fizičko lice koje: 1. na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa; 2. na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini. Odredbom člana 8. Zakona propisano je da je obveznik poreza na dohodak građana i fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, prihod koji ostvari fizičko lice – nerezident, za uslugu izvršenu na teritoriji druge države, prema mišljenju Ministarstva finansija, ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana saglasno odredbama Zakona.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-40/2011-04 od 6. 6. 2011: Nema osnova da fizička lica nerezidenti koji delatnost ne obavljaju na teritoriji Republike Srbije, već usluge pružaju iz domicilnih zemalja u kojima im se isplaćuju i naknade budu obavezno osigurana na penzijsko i invalidsko osiguranje

Povodom predstavke koja je upućena ovom ministarstvu, u kojoj se postavlja pitanje vezano za obavezu pružanja penzijskog i invalidskog osiguranja državljaninu Republike Srbije koji je rezident Ruske Federacije i koji na osnovu zaključenog ugovora o posredovanju sa kompanijom podnosioca predstavke ostvaruje naknadu za posredovanje sa kupcima proizvoda podnosioca predstavke na teritoriji Ruske Federacije, daje se sledeći odgovor:

Čl. 10, 11, 12. i 13. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14) utvrđen je krug obavezno osiguranih lica. S obzirom na teritorijalno važenje Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno na njegovu primenu na ona lica koja rade ili obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije, smatramo da nema osnova da fizička lica – nerezidenti koji delatnost ne obavljaju na teritoriji Republike Srbije, već usluge pružaju iz domicilnih zemalja u kojima im se isplaćuju i naknade – budu obavezno osigurana na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ovo je u skladu i sa prihvaćenim načelom međunarodnog prava u ovoj oblasti, prema kojem se obaveza osiguranja određuje prema pravnim propisima one države na čijoj teritoriji lice radi odnosno obavlja delatnost.

---

Uplata dobrovoljnog penzijskog osiguranja

Želimo da uplaćujemo dobrovoljno penzijsko osiguranje za radnike u neki od odabranih fondova. Iznos davanja bio bi ispod neoporezivog iznosa. Da li možemo da ugovorimo uplatu za pojedine  radnike? Da li se na neoporezivi iznos plaćaju doprinosi za PIO?

Odgovor: U prilogu su navedena mišljenja Ministarstva finansija koja se odnose na ovo pitanje. S obzirom na to da je od vremena davanja ovih mišljenja do danas usklađivan iznos olakšice, za istu konsultujemo član 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje:

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (u daljem tekstu: zarada).

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce iz stava 1. ovog člana ne umanjuje se za neoporezivi iznos iz člana 15a stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana.

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i iznos koji predstavlja zbir premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje koju poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Republici u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaća za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda u skladu sa propisima koji uređuju dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, umanjen za iznos od 5.872 dinara mesečno.

Osnovica iz st. od 1. do 3. ovog člana za poslodavce je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u osnovicu doprinosa za zaposlene i za poslodavce ne uračunavaju se primanja koja zaposleni ostvari od poslodavca, na koja se ne plaća porez na zarade saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-83/2010-04 od 18. 10. 2010: Korišćenje poreskih olakšica kod uplata doprinosa u dobrovoljni penzijski fond.

Normativna uređenost sa stanovišta poreza na dohodak fizičkih lica. Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Zaradom, u smislu čl. 13. i 14. Zakona, smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća, odnosno uplaćuje za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove (član 14b stav 1. Zakona). Izuzetno od stava 1. navedenog člana Zakona, zaradom u smislu čl. 13. i 14. Zakona ne smatra se: 1) premija koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija; 2) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa saglasno zakonu koji uređuje obavezno socijalno osiguranje (član 14b stav 2. t. 1) i 2) Zakona). Odredbom člana 21a st. 1. i 2. Zakona propisano je da se ne plaća porez na zarade na premiju dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – osiguranika uključenog u dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ukupno najviše do 3.894 dinara mesečno (iznos važi od 1. februara 2010. godine do 31. januara 2011. godine; usklađivanje iznosa vrši se godišnje rastom cena na malo). Normativna uređenost sa stanovišta doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS” , br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09), osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa. Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko osiguranje, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, po zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, iznad iznosa od 3.894 dinara mesečno.

Dakle, imajući u vidu navedene zakonske odredbe, premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog osiguranja i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog (znači na teret zaposlenog) do iznosa od 3.894 dinara mesečno (za period od 1. februara 2010. godine do 1. februara 2011. godine) ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana na zaradu. Na premiju, odnosno doprinos koji se plaća u iznosu višem od propisanog neoporezivog iznosa, na deo koji je viši od tog neoporezivog iznosa obračunava se i plaća porez na zaradu. U slučaju kada poslodavac na teret svojih sredstava plaća premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, do iznosa 3.894 dinara mesečno (za period od 1. februara 2010. godine do 1. februara 2011. godine), ne plaćaju se porez na zaradu, kao ni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Međutim, na premiju, odnosno doprinos koji poslodavac plaća u iznosu višem od propisanog neoporezivog iznosa, na deo koji je viši od tog neoporezivog iznosa obračunava se i plaća porez na zaradu i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Mišljenje Ministarstva finansija br. 414-00-140/2009-04 od 19. 10. 2009: Poreski tretman uplate penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond u slučaju kada poslodavac taj doprinos plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlenog člana dobrovoljnog penzijskog fonda.

Odredbom člana 14b stav 2. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09 i 44/09, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se zaradom, u poreskom smislu, ne smatra premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa saglasno zakonu koji uređuje obavezno socijalno osiguranje – do 3.528 dinara mesečno (iznos koji važi u periodu od 1. februara 2009. godine do objavljivanja narednog usklađenog iznosa). Odredbom člana 13. stav 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, po zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, iznad iznosa od 3.528 dinara mesečno. Prema tome, u slučaju kada poslodavac na teret svojih sredstava plaća penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, do iznosa od 3.528 dinara mesečno (iznos koji važi u periodu od 1. februara 2009. godine do objavljivanja narednog usklađenog iznosa), na taj iznos ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao ni porez na zaradu, saglasno članu 13. stav 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i članu 14b stav 2. tačka 2) Zakona. U vezi sa pitanjem „da li svi zaposleni moraju biti uključeni u ovaj program ili uplate poslodavca mogu biti samo za neke zaposlene”, Ministarstvo finansija ukazuje na to da sama okolnost koja se odnosi na broj zaposlenih – članova dobrovoljnog penzijskog fonda za koje poslodavac plaća penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, nije od uticaja na ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa na zaradu po osnovu doprinosa u dobrovoljni penzijski fond.

---

Porodiljsko odsustvo preduzetnice

Preduzetnica ide na održavanje trudnoće, a zatim na porodiljsko. Koji je postupak za nju i kako bi se obračunavalo bolovanje, kao i porodiljsko? Da li mora da zatvori radnju (ako zatvori zadnju, da li prima neku nadoknadu) ili da ima poslovođu s obzirom na to da ima jednog zaposlenog radnika?

Odgovor: Podatak o prekidu obavljanja delatnosti predmet je registracije.

• Preduzetnica poslovođenje može da poveri poslovođi.
• Ne može istovremeno da se registruje privremeni prestanak rada i nastavak rada preko poslovođe.

Pravilnikom o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl. glasnik RS”, br. 42/2016 – dalje: Pravilnik), član 4. propisano je da je podatak o prekidu obavljanja delatnosti predmet registracije. Registrovani prekid obavljanja delatnosti podrazumeva da eventualni zaposleni ili članovi porodičnog domaćinstva ne mogu da obavljaju registrovanu delatnost u ime i za račun preduzetnice.

Odredbom člana 90. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018 i 95/2018 – dalje: Zakon) propisano je da je preduzetnik u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost, kao i da se prekid obavljanja delatnosti registruje u skladu sa zakonom o registraciji, pri čemu ne može da se utvrđuje retroaktivno.

Registracioni organ može da registruje prekid samo sa danom podnošenja registracione prijave APR-u, bez obzira na datum naveden u doznakama koje se istom organu ni ne dostavljaju. U skladu sa članom 21. Pravilnika, podnosi se registraciona prijava prekida obavljanja delatnosti preduzetnika. Prekid obavljanja delatnosti registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne može da se utvrđuje retroaktivno.

Odredbom člana 89. stav 1. Zakona propisano je da preduzetnik pisanim ovlašćenjem može da poveri poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (dalje: poslovođa), dok je stavom 3. propisano da poslovođa mora da bude u radnom odnosu kod preduzetnika. Ukoliko preduzetnica želi da registruje poslovođu, odnosno ukoliko je neophodno da neko od zaposlenih ili članova porodičnog domaćinstva zbog prirode same delatnosti nastavi da obavlja istu i pored privremene sprečenosti za rad preduzetnice, u skladu sa odredbom člana 22. Pravilnika podnosi se registraciona prijava promene imenovanja poslovođe i pisano ovlašćenje preduzetnika o davanju ovlašćenja poslovođi. Poslovođa se upravo i registruje da bi, usled sprečenosti preduzetnice da neposredno obavlja delatnost, „radnja” nastavila sa radom, jer ima zaposlene koji će neposredno obavljati delatnost.

Imenovanje poslovođe u slučaju porodiljskog odsustva jeste obavezno ukoliko preduzetnica želi da ostvari pravo na naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Napominjemo da ne može istovremeno da se registruje privremeni prestanak rada i nastavak rada preko poslovođe, budući da primena jednog od ova dva instituta isključuje primenu drugog.

Primenom novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, broj 113/2017 i 50/2018) uvedene su promene u obračunu naknade za porodiljsko bolovanje.

Pre svega treba da se napravi razlika između trudničkog i porodiljskog bolovanja.

Trudničko bolovanje možete da otvorite na početku trudnoće. Za to je neophodna doznaka od lekara (Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad), fotokopija rešenja iz APR-a, ukoliko se odlučite da privremeno obustavite obavljanje delatnosti, i uverenje Poreske uprave o uplaćenim porezima i doprinosima. Izabrani lekar može da izda potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad za prvih 30 dana. Nakon ovog perioda potvrdu izdaje lekarska komisija. Prava na naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja ostvaruju se podnošenjem pomenute dokumentacije nadležnoj filijali RFZO koja vrši isplatu.

Porodiljsko odsustvo počinje danom rođenja deteta i može da se ostvaruje 365 dana za svako dete, za razliku od zaposlenih koji za treće i svako sledeće dete ostvaruju dve godine prava na porodiljsko odsustvo. Zahtev se prilaže Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.

Pravo naknade za vreme porodiljskog odsustva, koje ostvaruju preduzetnice, vodi se u Zakonu kao Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.

Da bi ostvarila pravo na naknadu preduzetnica ima dve mogućnosti:

1. privremeno obustavljanje delatnosti ili
2. nastavak obavljanja delatnosti uz ovlašćenog poslovođu.

Privremeno obustavljanje delatnosti znači da za vreme dok je delatnost „zamrznuta”:

•  neće se obračunavati porez i doprinosi,
•  samim tim neće biti ni troškova delatnosti,
•  u tom periodu neće se obračunavati radni staž,
•  nećete ostvarivati prihode pošto je prijavljeno privremeno obustavljanje obavljanja delatnosti.

Dakle, preduzetnica neće imati troškove, ali će postojati prekid u stažu i neće imati ni prihode.

Bitno je napomenuti da je trudnicama odnosno porodiljama i deci zagarantovana zdravstvena zaštita i da mogu da je ostvare i bez overene zdravstvene knjižice.

U slučaju otvaranja trudničkog bolovanja, ostvaruje se pravo na refundiranje troškova u visini od 3 meseca prosečne osnovice.

Nastavak obavljanja delatnosti uz ovlašćenog poslovođu znači da preduzetnica ima radnika koji će voditi njeno poslovanje. U tom slučaju:

•  nastavlja se sa plaćanjem poreza i doprinosa,
•  obračunava se radni staž, tako da nema prekida,
•  nastavlja se ostvarivanje prihoda pošto preduzetnica ima osobu koja će voditi poslovanje,
•  plaćaju se porezi i doprinosi i za poslovođu.

Dakle, preduzetnica ima veće troškove, ali neće biti prekida staža i nastaviće sa ostvarivanjem prihoda. U ovom slučaju, ukoliko se otvori trudničko bolovanje, ostvaruje se pravo na refundiranje 50% doprinosa i neto naknade.

U oba slučaja potrebno je da se obe promene prijave Poreskoj upravi podnošenjem elektronske poreske prijave.

Dakle, prema članu 17. stav 1. tačka 2) Zakona, ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije može da ostvari majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti. Naime, ovde treba imati u vidu odredbe člana 65b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 113/2017), koji propisuje da se za preduzetnika koji ostvaruje ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po tom osnovu za vreme ostvarivanja prava na navedenu naknadu. Praktično to znači da će porodilje – preduzetnice koje su privremeno odjavile obavljanje preduzetničke delatnosti zbog rođenja i nege i posebne nege deteta, imati prekid u osiguranju za vreme ostvarivanja prava na ostalu naknadu jer će im se iz sredstava budžeta uplaćivati samo ostala naknada, a ne i doprinosi.

Međutim, prema st. 2. i 3. člana 65b ovog zakona, za preduzetnika koji nastavlja da obavlja preduzetničku delatnost za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade, osnovicu doprinosa čini lična zarada, odnosno oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđeni prihod, a obveznik plaćanja doprinosa za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade jeste preduzetnik.

Mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta dobija se deljenjem zbira osnovica na koje su plaćeni doprinosi za socijalno osiguranje sa 18, odnosno sa 24 za poljoprivredne osiguranike. Ovako utvrđena mesečna osnovica deli se sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.

Ukoliko je preduzetnica poslovala manje od 18 meseci, prosek će biti manji, pa samim tim i naknada.

Ono što se razlikuje kod preduzetnica u odnosu na zaposlene radnice jeste to što ne postoji zagarantovana minimalna zarada, odnosno naknada koju primaju može biti manja od prosečne plate. Međutim, maksimalna naknada, kao i kod zaposlenih, ne može biti veća od 3 prosečne plate.

Više o obračunu možete pročitati u članku „Prava zaposlenih na naknadu zarade i ostalu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta – od 1. jula 2018. godine” iz broja 19–20 (jul/avgust 2018).

Isplatu mesečnih iznosa ostalih naknada po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, a izuzetno, za lice koje nema tekući račun isplatu mesečnih iznosa ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.

Nakon što organ uprave – služba dečje zaštite – izvrši obračun svih Zakonom propisanih osnovica ostalih naknada za konkretnog podnosioca zahteva, koje su evidentirane u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava, ovaj organ formira izveštaj o evidentiranim osnovicama za period koji je od uticaja na ostvarivanje prava, a čini sastavni deo spisa predmeta.

Mesečna osnovica ostalih naknada dobija se deljenjem zbira ovih osnovica sa 18 odnosno 24, u zavisnosti od podnosioca zahteva, bez obzira na to da li postoje evidentirane osnovice ostalih naknada za ceo posmatrani obračunski period. Dakle, uvek se sprovodi deljenje evidentiranih – ostvarenih zbira osnovica sa 18 odnosno 24, bez obzira na to u koliko je prethodnih meseci, 18 ili manje, odnosno 24 ili manje, podnosilac zahteva iskazao osnovice na koje su plaćeni doprinosi.

Organ uprave pritom mora da vodi računa da zbir mesečnih osnovica po svakom podnosiocu zahteva ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.

Organ uprave – služba dečje zaštite – na bazi formiranog izveštaja o evidentiranim osnovicama i izračunatih mesečnih osnovica, pun mesečni iznos ostale naknade za konkretnog podnosioca zahteva utvrđuje kada mesečnu osnovicu za ostale naknade podeli sa koeficijentom 1,5 i taj iznos (na koji se ne plaćaju porezi i doprinosi) unosi u rešenje, odnosno, prema preciznoj odredbi člana 15. stav 1. Pravilnika, pravo na ostale naknade utvrđuje se posle svih sprovedenih opisanih obračuna (iz člana 14. Pravilnika) u visini mesečnog iznosa ostalih naknada na koji se ne plaćaju porezi i doprinosi, pri čemu se utvrđeni iznos unosi u rešenje.

---

Obračun poreza i doprinosa za sezonske radnike

Kako obračunati porez i doprinose za sezonske radnike u skladu sa Zakonom o pojednostavljenom radnom angažmanu na sezonskim poslovima u određenim delatnostima?

Odgovor: Zakon o pojednostavljenom radnom angažmanu na sezonskim poslovima u određenim delatnostima („Sl. glasnik RS”, br. 50/2018 – u daljem tekstu: Zakon) stupio je na snagu 7. 7. 2018. godine, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.

Znači, odredbe Zakona primenjuju se od 7. januara 2019. godine.

U skladu sa članom 16. Zakona, po osnovu naknade za rad koju ostvari sezonski radnik poslodavac je dužan da plati porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na način propisan Zakonom. Doprinosom se, u smislu Zakona, smatraju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, saglasno zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Obveznik poreza i doprinosa je sezonski radnik, ali obavezu plaćanja poreza i doprinosa ima poslodavac kao isplatilac prihoda.

U skladu sa članom 17. Zakona, porez se obračunava i plaća po stopi od 10%.

Doprinosi se obračunavaju i plaćaju po stopi po kojoj se, u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, obračunavaju i plaćaju ti doprinosi, i to:

• za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 26%,
• za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti – 2%.

U skladu sa članom 18. Zakona, osnovicu za obračun poreza i doprinosa čini iznos u visini tridesetog dela iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa. Porez i doprinose poslodavac plaća na osnovicu koja predstavlja dnevni iznos poreza i doprinosa koji se plaćaju za svaki radni dan sezonskog radnika, nezavisno od visine dnevne naknade za rad i radnog vremena sezonskog radnika.

Najniža mesečna osnovica doprinosa iznosi 23.921 dinar („Sl. glasnik RS”, br. 103/2018) i primenjuje se od 1. januara do 31. decembra 2019. godine.

U skladu sa tim, osnovica za obračun poreza i doprinosa za sezonske radnike, u skladu sa Zakonom, u 2019. godini iznosi 797,37 dinara. Znači, iznos poreza koji je poslodavac dužan da plati dnevno po sezonskom radniku iznosi 79,74 dinara, iznos doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 207,32 dinara, a iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti 15,95 dinara. Dakle, ukupan iznos poreza i doprinosa dnevno po sezonskom radniku iznosi 303,01 dinar.

Naknada troškova smeštaja i ishrane za vreme rada ne ulazi u osnovicu za obračun poreza i doprinosa.

Poslodavac je dužan da, počev od prvog dana angažovanja sezonskih radnika, u svakom kalendarskom mesecu elektronskim putem Poreskoj upravi dostavlja podatke potrebne za izradu evidencione prijave. Na osnovu tih podataka sistem Poreske uprave poslednjeg dana kalendarskog meseca automatski sačinjava i elektronskim putem podnosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima.

Zakonom je propisan potpuno nov način plaćanja poreza i doprinosa: porez i doprinose za sezonskog radnika poslodavac plaća u roku od 15 dana od dana prijema podataka iz naloga za plaćanje koje dostavlja Poreska uprava.

Pravilnik o evidencionoj prijavi i odjavi sezonskih radnika objavljen je u „Službenom glasniku RS” broj 03/2019.

---

Obračun i isplata minulog rada

Da li ima osnova za obračun i isplatu minulog rada službenicima i nameštenicima u Gradskoj upravi grada Sombora u skladu sa članom 23. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ili se obračun i isplata minulog rada vrši u skladu sa članom 34. Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, a do početka primene Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, tj. do 1. 1. 2020. godine?

Odgovor: Prema  prelaznim odredbama u članu 40. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, ovaj zakon se primenjuje počev od 1. jula 2017. godine na zaposlene u organima i organizacijama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Istina je da Zakon o zaposlenima u AP i JLS upućuje na primenu Zakona o sistemu plata, međutim, pošto Zakon o zaposlenima u AP i JLS još nije stupio na snagu, Zakon o sistemu plata možete primeniti u delu „minulog rada” direktno po navedenoj odredbi člana 40, kao što se ovaj zakon već primenjuje, na primer prilikom obračuna naknade zarade za vreme državnih i verskih praznika.

Istovremeno, u primeni je i Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji takođe reguliše „minuli rad” nešto drugačije od Zakona, ali je u ovoj situaciji teško reći koje je povoljnije od ova dva rešenja, pa će to zavisiti od strukture zaposlenih u svakoj sredini. Može se pretpostaviti da će početkom primene Zakona o sistemu plata doći i do usklađivanja rešenja u svim posebnim kolektivnim ugovorima i javnom sektoru sa tim zakonom, a u međuvremenu može da se kaže da imate osnova za obračun i isplatu „minulog rada” u skladu sa Zakonom o sistemu plata.

---

Jubilarna nagrada za 40 godina provedenih u radnom odnosu

Po članu 104. stav 6. tačka 5. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove („Sl. glasnik RS”, br. 106/18), poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu. Kako postupiti ako je zaposleni stekao pravo na jubilarnu nagradu 30 dana duže pre stupanja na snagu kolektivnog ugovora (8. 1. 2019) koji je uveo isplatu za tu kategoriju zaposlenih, a ranije je nije bilo?

Odgovor: Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave stupio je na snagu 8. 1. 2019. godine. Njegovim odredbama nije predviđena retroaktivna primena, odnosno u njegovim prelaznim odredbama nije ništa rečeno o primeni odredbi na prava ostvarena pre njegovog stupanja na snagu. Zato treba tumačiti da isplata jubilarne nagrade za zaposlene sa 40 godina rada u radnom odnosu treba da otpočne nakon stupanja na snagu ovog PKU-a, dakle nakon početka njegove primene od 9. 1. 2019. godine, što znači da se ta odredba primenjuje na zaposlene koji pomenuto pravo steknu posle 9. 1. U takvom slučaju zaposleni o kojem je reč ne bi imao pravo na jubilarnu nagradu jer je navršio 40 rada pre stupanja na snagu PKU-a. Čak i da je navršio 40 godina rada u okviru 30 dana pre stupanja PKU-a na snagu, ne bi imao pravo na ovu isplatu jer je ovde suština datum kada je zaposleni navršio 40 rada, a 30 dana dato je poslodavcu da ovu nagradu isplati.

Istovremeno podsećamo na to da je članom 150. ovog PKU-a propisano da njegovi potpisnici imenuju po tri člana u komisiju koja prati primenu i daje autentična tumačenja ovog ugovora. Dakle, možete se obratiti navedenoj komisiji koja bi trebalo da dâ izvorno tumačenje primene ovog PKU-a na isplatu jubilarne nagrade o kojoj je ovde reč, jer će verovatno po ovom pitanju biti dosta zainteresovanih zaposlenih.