Pojednostavljeni carinski postupak uvoza i izvoza robe na osnovu fakture

Iako vredan poštovanja, broj korisnika pojednostavljenog carinskog postupka na osnovu fakture predstavlja znatnu manjinu u odnosu na ukupan broj učesnika u carinskim postupcima, pa je stoga tekst koji donosimo i svojevrstan poziv zainteresovanim preduzećima da razmotre navedene mogućnosti radi eventualnog podnošenja zahteva

Pojednostavljeni carinski postupak uvoza i izvoza robe na osnovu fakture predstavlja značajnu novinu u carinskom poslovanju u Republici Srbiji i istovremeno šansu, pre svega, malim i srednjim preduzećima da carinske postupke i procedure obavljaju brzo, efikasno, racionalno i sa znatno manjim troškovima. Uz izdato odobrenje od strane Uprave carina, pomenuta preduzeća mogu ovakav pojednostavljen carinski postupak obavljati upotrebom fakture koja prati robu u uvozu ili izvozu, odnosno mogu obavljati carinske postupke bez obaveze korišćenja carinskih deklaracija.

Suština ovog pojednostavljenog carinskog postupka sastoji se u tome da se ne koriste carinske deklaracije za deklarisanje robe, već se uvozni ili izvozni carinski postupak obavlja podnošenjem fakture, kao i elektronskom komunikacijom sa Upravom carina. Konkretan carinski postupak i eventualni pregled robe u suštini se obavljaju na graničnim prelazima, što već samo po sebi omogućava obavljanja ovog pojednostavljenog carinskog postupka u bilo koje vreme (granični prelazi rade svih sedam dana u nedelji i u intervalu od 0 do 24 časa).

Ova vrsta pojednostavljenog postupka odobrava se za carinske postupke stavljanja robe u slobodan promet i izvoz robe, a ukoliko je u pitanju ambalaža može se odobriti i privremeni uvoz, privremeni izvoz, ponovni uvoz i ponovni izvoz.

Roba koja može biti obuhvaćena pojednostavljenim postupkom na osnovu fakture

Kako se ovaj pojednostavljeni carinski postupak ne zasniva na upotrebi carinske deklaracije, neophodno je da roba obuhvaćena fakturom, s carinskog stanovišta, bude nisko rizična i istovremeno jednostavna, lako prepoznatljiva, kao i da ju je moguće pregledati na graničnom prelazu. Osim toga, neophodno je da prilikom uvoza ili izvoza takva roba ne zahteva dodatnu dokumentaciju radi svrstavanja po Carinskoj tarifi, utvrđivanja porekla robe, prihvatanja vrednosti robe i slično.

U tom smislu, pojednostavljeni carinski postupak na osnovu fakture ne može se odobriti za sledeće:

– uvoz robe koja podleže plaćanju akcize,

– izvoz ili uvoz robe koja podleže merama komercijalne politike,

– izvoz ili uvoz robe koja podleže prethodnoj saglasnosti, odnosno odobrenju nadležnih inspekcija, osim ako takvu saglasnost već ne poseduje,

– robu koja podleže plaćanju izvoznih dažbina, i

– robu za koju se u postupku provere podnetog zahteva proceni da nije moguć pregled kod granične carinske ispostave.

Bitno je naglasiti da se ovaj pojednostavljeni carinski postupak može koristiti i prilikom preferencijalnog izvoza robe, tako što se ovakvo poreklo robe može dokazivati izjavom na fakturi, pod uslovom da vrednost robe obuhvaćene fakturom nije veća od 6.000 evra, odnosno nezavisno od vrednosti robe ukoliko preduzeće kome je odobren ovakav pojednostavljeni postupak istovremeno ima odobren i status „Ovlašćenog izvoznika”.

Obavezan sadržaj fakture koja se koristi u pojednostavljenom postupku

S obzirom na to da se prilikom sprovođenja ovog postupka koristi faktura, a ne carinska deklaracija, neophodno je da takva faktura sadrži najmanje sledeće informacije:

– broj i datum fakture,

– podatke o pošiljaocu i primaocu robe,

– trgovački naziv i potpuni opis predmetne pošiljke, koji omogućuje njenu identifikaciju i svrstavanje po Carinskoj tarifi,

– broj i vrstu koleta i njihove identifikacione oznake,

– tarifnu oznaku predmetne robe,

– bruto i neto masu robe,

– količinu robe u jedinici mere,

– vrednost robe,

– paritet isporuke,

– vrstu i registarsku oznaku prevoznog sredstva,

– podatke o bankarskoj garanciji, i

– kao veoma bitno, sledeću zabelešku: „Pojednostavljena carinska deklaracija po Odobrenju broj: ___________ od ____________” (navodi se pun broj i datum samo osnovnog Odobrenja za odobreni carinski postupak).

Uslovi koje podnosilac zahteva mora da ispunjava radi odobrenja pojednostavljenog carinskog postupka

Preduzeća, pre svega, mala i srednja, koja su zainteresovana da na ovakav način uvoze i izvoze robu, svakako će zanimati uslovi koje treba ispuniti.

Prilikom odlučivanja o opravdanosti zahteva, Uprava carina proverava ispunjenost sledećih uslova:

– da postoji ekonomska opravdanost, odnosno odgovarajući obim poslovanja, što se u praksi svodi na broj carinskih postupaka u određenom periodu (naglašavamo ovaj kriterijum se ne odnosi na uvoz ili izvoz sezonskih poljoprivrednih proizvoda),

– da je podnosilac zahteva u prethodnom periodu redovno izmirivao carinski dug,

– da nije u postupku stečaja ili likvidacije,

– da u poslednje dve godine nije počinio ozbiljan ili ponovljen prekršaj carinskih propisa,

– da poseduje važeću bankarsku garanciju za obezbeđenje naplate carinskog duga (podsećamo, počev od 1. 6. 2012. godine postupak redovnog izvoza robe oslobođen je obaveze polaganja obezbeđenja),

– da odredi jedno ili više odgovornih lica za sprovođenje ovog pojednostavljenog carinskog postupka (odgovorna lica treba da poseduju neophodna znanja iz oblasti carinskih i drugih propisa, a provera njihovog znanja obavlja se prilikom prethodne kontrole ispunjenosti uslova),

– da poseduje mogućnost elektronskog podnošenja dokumenata,

– da svoje interne evidencije vodi na način koji Upravi carina omogućuje efikasnu kontrolu,

– da ima prihvatljiv sistem arhiviranja dokumentacije,

– da uspostavi sistem efikasne kontrole angažovanih prevoznika robe, pre svega iz aspekta upotrebe odgovarajućih transportnih dozvola, i

– da za potrebe kontrole predstavnicima Uprave carina omogući fizički i elektronski pristup odgovarajućim dokumentima i evidencijama.

Podnošenje zahteva za odobrenje pojednostavljenog carinskog postupka

Radi odobrenja pojednostavljenog postupka, zainteresovana preduzeća dužna su da carinarnici koja je mesno nadležna prema njihovom sedištu i glavnom knjigovodstvu podnesu odgovarajući zahtev. Izuzetno, zahtev se može podneti i drugoj carinarnici, ukoliko podnosilac zahteva dokaže da za to ima opravdan poslovni interes. U svakom slučaju, carinarnici koja odlučuje po podnetom zahtevu u organizacionom smislu treba da pripada carinska ispostava koja će u skladu sa odobrenjem biti nadležna za kontrolu sprovođenja ovog pojednostavljenog carinskog postupka.

Izgled i sadržaj zahteva odredila je Uprava carina, a radi što jednostavnijeg postupka podnošenja zahteva i olakšanog popunjavanja odgovarajućih rubrika u formularu zahteva, Uprava carina je izradila i uputstvo za popunjavanje zahteva. Oba ova dokumenta u integralnoj verziji donosimo u nastavku teksta.

Postupak provere ispunjenosti uslova po podnetom zahtevu obavljaju nadležna carinarnica i Uprava carina, a krajnji rok za donošenje odluke iznosi 60 dana od dana prijema urednog zahteva. Po isteku tog roka nadležna carinarnica donosi rešenje kojim u slučaju neispunjenosti uslova zahtev odbija, odnosno donosi odobrenje u slučaju pozitivnog ishoda provere uslova.

Način popunjavanja elektronskog dokumenta podacima iz fakture

U cilju efikasnog sprovođenja ovog pojednostavljenog carinskog postupka, neophodno je da pre dopremanja robe graničnoj carinskoj ispostavi, nosilac odobrenja sve podatke iz fakture elektronski prosledi u informacioni sistem Uprave carina (ISCS). Sadržina i način popunjavanja ovog elektronskog dokumenta predstavljaju veoma bitnu informaciju za sve zainteresovane, te ih u nastavku navodimo:

Elektronski dokument ima formu JCI, u kome se rubrike popunjavaju na sledeći način:

Rubrika 1 (Deklaracija), u treću podelu, upisuje se šifra „PF”. U drugu podelu upisuje se jedna od sledećih šifara:

1 – za izvoz robe,

2 – za privremeni izvoz robe,

3 – za ponovni izvoz robe,

4 – za stavljanje robe u slobodan promet,

5 – za privremeni uvoz robe,

6 – za ponovni uvoz robe.

 

Sledeće rubrike se popunjavaju u skladu sa članom 9. (za izvozne postupke) i članom 12. (za uvozne postupke) Pravilnika o obliku, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, u daljem tekstu: Pravilnik):

– Rubrika 2 (Pošiljalac/Izvoznik);

– Rubrika 3 (Obrasci);

– Rubrika 5 (Naimenovanja);

– Rubrika 6 (Broj paketa);

– Rubrika 8 (Primalac);

– Rubrika 14 (Podnosilac isprave);

– Rubrika 18 (Identitet i nacionalnost prevoznog sredstva u odlasku/prispeću);

– Rubrika 20 (Uslovi isporuke);

– Rubrika 22 (Valuta i ukupan iznos iz fakture);

– Rubrika 25 (Vrsta saobraćaja na granici);

– Rubrika 31 (Pakovanje i naimenovanje robe, oznake i brojevi – kontejner br. – Broj i vrsta);

– Rubrika 32 (Naimenovanje broj);

– Rubrika 33 (Šifra robe);

– Rubrika 35 (Bruto masa u kg);

– Rubrika 37 (Postupak);

– Rubrika 38 (Neto masa u kg);

– Rubrika 41 (Dopunska jedinica);

– Rubrika 42 (Cena robe);

– Rubrika 47 peta podela (Način plaćanja);

– Rubrika 48 (Odloženo plaćanje);

– Rubrika 54 (Mesto i datum – potpis i ime podnosioca isprave);

Rubrika 44 (Priložene isprave i dodatne informacije), pored podataka propisanih Pravilnikom, upisuje se i:

– identifikacija odobrenja: šifra carinarnice koja je donela odobrenje, broj/godina odobrenja i redni broj robe iz odobrenja;

– naziv i šifra nadzorne carinske ispostave iz Kodeksa šifara uz Pravilnik.

U rubriku A (Carinarnica otpreme/izvoza/odredišta), upisuje se:

– u prvi red – naziv granične carinske ispostave kojoj se elektronski dokument prosleđuje;

– u drugi red – šifra granične carinske ispostave iz Kodeksa šifara uz Pravilnik.

 

Neposredna obaveza nosioca odobrenja jeste da robu obuhvaćenu odobrenjem dopremi do granične carinske ispostave i podnese fakturu koja prati tu robu u tri primerka. Pored navedenog, nosilac odobrenja istovremeno ulaže i ostala dokumenta koja su inače potrebna radi odobrenja zahtevanog carinskog postupka, kao i štampani primerak elektronski podnete fakture na kome se nalazi identifikaciona šifra kreirana u informacionom sistemu Uprave carina.

Nakon toga, carinski službenik preduzima odgovarajuće aktivnosti s podnetom dokumentacijom, obavlja eventualni pregled robe, overava dokumentaciju i okončava postupak. Od dva primerka overenih faktura, koja su mu ovom prilikom vraćena, nosilac odobrenja jedan primerak prilaže uz dopunsku deklaraciju, a drugi primerak vraća prevozniku (vozaru) robe.

Podnošenje dopunske deklaracije

Nakon carinskog postupka okončanog na pojednostavljen način, nosilac odobrenja dužan je da nadležnoj carinskoj ispostavi podnese dopunsku deklaraciju. Dopunska deklaracija popunjava se u skladu sa uputstvom sadržanim u aktu Uprave carina broj: 148-II-483-01-240/2010 od 1. 1. 2010. godine, iz koga su, za potrebe ovog teksta, preuzeti odgovarajući delovi i koji se nalazi i na sajtu Uprave carina.

Dopunska deklaracija podnosi se posebno za svaki carinski postupak i za svaku graničnu carinsku ispostavu. Ona mora da bude popunjena tako da obuhvati sve fakture po kojima je prethodno okončan određeni carinski postupak.

Podnošenjem i obradom dopunske deklaracije, nadležna carinska ispostava tom prilikom utvrđuje i iznos uvoznih dažbina koje za predmetnu robu treba platiti, i o tome obaveštava dužnika.

Prednosti pojednostavljenog postupka na osnovu fakture

Konkretan carinski postupak, kao što smo već istakli, obavlja se na graničnim prelazima, koja nemaju ograničenja u pogledu radnog vremena budući da rade i u dane vikenda i u dane državnih praznika. Ova činjenica naročito dobija na značaju ako se zna da se gotovo dve trećine ovih pojednostavljenih carinskih postupaka odnosi na izvoz, koji često podrazumeva obavezu isporuke u određenom terminu, uglavnom zbog potrebe poštovanja prethodno postignutog dogovora sa inoprimaocem robe.

Pregled robe koji se određuje prilikom obavljanja ovih postupaka, svakako je u skladu sa niskim stepenom rizika robe koja se na ovaj način otprema ili doprema. S druge strane, a s obzirom na to da se eventualni pregled obavlja samo na graničnim prelazima, njegovo trajanje je veoma kratko i jednostavno i ne proizvodi dodatne troškove po ovom osnovu (ukoliko je pregled za ovu nisko rizičnu robu uopšte i određen).

Sledeća važna pogodnost odnosi se na brzinu obavljanja ovih procedura, budući da se postupak u suštini obavlja samo na jednom mestu. Ubrzane procedure smanjuju troškove poslovanja.

Bitno obeležje ovog postupka jeste i elektronska komunikacija nosioca odobrenja i Uprave carina, što učesnike u carinskom postupku primorava da unaprede svoje informatičke kapacitete i kontinuirano rade na njihovom održavanju.

Na kraju, podvlačimo da ovaj pojednostavljeni postupak podrazumeva upotrebu faktura umesto carinskih deklaracija (samo tokom 2011. godine na bazi ovog postupka podneto je oko 40.000 carinskih deklaracija manje nego što bi to bio slučaj da ovaj postupak nije primenjen). Imajući u vidu ukupan broj nepodnesenih carinskih deklaracija, u periodu od kad je ovaj postupak u primeni, mogu se konstatovati znatne uštede: u vremenu potrebnom za popunjavanje deklaracija, sredstvima koja se izdvajaju za kupovinu setova tih deklaracija, u vremenu komuniciranja sa informacionim sistemom carinske službe i dr.

Pored navedenih prednosti na strani korisnika, pojednostavljenim postupkom uvoza i izvoza robe na osnovu fakture, Uprava carina dobija mogućnost racionalnijeg korišćenja ljudskih resursa, budući da se ovaj postupak (za razliku od redovnog) suštinski obavlja samo u jednoj organizacionoj jedinici.

Dosadašnja primena

Na osnovu interne statistike Uprave carina, od 1. januara do 31. decembra 2011. ukupno je obrađeno 50.049 pojednostavljenih deklaracija (faktura), koje je pratila naknadno podneta 10.551 dopunska deklaracija. Ovo praktično znači da podatak o broju obrađenih pojednostavljenih deklaracija tokom 2011. godine istovremeno označava i broj redovnih (klasičnih) carinskih deklaracija koje nisu podnete u informacioni sistem carinske službe.

Takođe, na osnovu interne statistike Uprave carina, može se konstatovati da su zaključno sa 30. aprilom 2012. godine ukupno 173 preduzeća dobila navedeno odobrenje. Iako sâm po sebi vredan poštovanja, ovaj broj i dalje predstavlja manjinu u odnosu na ukupan broj učesnika u carinskim postupcima koji su evidentirani u informacionom sistemu carinske službe. Stoga ovaj prikaz pojednostavljene carinske procedure predstavlja i svojevrstan poziv zainteresovanim preduzećima da razmotre navedene mogućnosti radi eventualnog podnošenja zahteva.

U skladu sa izveštajem predsednika Radne grupe za pojednostavljene carinske postupke Uprave carina, iznosimo i prikaz primene ovog pojednostavljenog carinskog postupka tokom trećeg kvartala 2012. godine (podaci za poslednji kvartal su u pripremi):

1. U ovom periodu pojednostavljeni carinski postupak na osnovu fakture u izvozu je koristilo ukupno 29 nosilaca odobrenja. Prilikom ovakvog izvoza najčešće je otpremana sledeća roba: građevinski materijal, cement, polistiren ploče, primarni poljoprivredni proizvodi (kukuruz, šećerna repa i lubenice), pepeo, tehnički gasovi, stari papir, gumeni granulat, ambalaža, štampa, podovi za drvene gajbice i pirit.

2. Najviše otpreme u ovom periodu imalo je preduzeće Messer Tehnogas iz Beograda, sa učešćem od 12,24% od ukupno obrađenih pojednostavljenih deklaracija.

3. U istom periodu uvozni pojednostavljeni carinski postupak na osnovu fakture koristilo je 70 nosilaca odobrenja. Prilikom ovakvog uvoza najčešće je dopremana sledeća roba: ugalj, cement, drveni trupci i celulozno drvo, rezana građa, štampa, kalcinirana soda, proizvodi od betona, novinska hartija u rolnama, kalcijum karbid i amonijum nitrat, kao i gips.

4. Najviše dopreme u ovom periodu imalo je preduzeće Ro&Ro System, sa učešćem od 27,06% od ukupno obrađenih pojednostavljenih deklaracija.

Zbirno gledano, u ovom periodu ukupno su obrađene (i u uvozu i u uvozu) 12.702 pojednostavljene deklaracije, od toga 3.775 dopunskih deklaracija. Ovo praktično znači da su u ovom kvartalu 2012. godine preduzeća podnela ukupno 8.927 deklaracija manje nego što bi učinila korišćenjem redovnog postupka.

Sledeći podaci odnose se na finansijske aspekte, pa je tako u ovom kvartalu protekle godine zabeleženo da je tokom pojednostavljenog carinskog postupka uvoza robe na osnovu fakture Uprava carina ukupno obračunala i naplatila 231.868.438,34 dinara, što predstavlja samo 0,25% od ukupno naplaćenih dažbina u ovom periodu (još jedan pokazatelj koliko se ova mogućnost još uvek malo koristi). Relativno nizak nivo naplaćenih dažbina prilikom uvoza dovodi se u vezu i sa niskim fakturnim vrednostima robe koja je u ovom periodu dopremana, kao i zbog činjenice da čak 100% uvezene robe po ovom osnovu potiče iz zemalja EU i CEFTA regiona, što je carinsku stopu svelo na 0%.

Fakturna vrednost robe koja je u ovom kvartalu bila uvezena ili izvezena, ukupno je iznosila 32.784.811,61 evro.

Prilog 1

Rubrika A – Carinarnica – Vrsta zahteva (S10) – Broj i godina – Datum pošenja – D broj

Z  A  H  T  E  V
ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA POJEDNOSTAVLJENI CARINSKI POSTUPAK NA OSNOVU FAKTURE

            U skladu sa članom 101. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, broj 18/2010), kao i aktom Uprave carina broj 148-II-483-01-240/2010 od 1. 10. 2010. godine, molimo da nam se odobri pojednostavljeni carinski postupak na osnovu fakture.

1. Podnosilac zahteva– PIB – Naziv i adresa privrednog društva – Kontakt podaci

2. Podaci o odgovornom licu/ima– Ime i prezime – JMBG – Telefon/faks – E-mail adresa – Šifra carinskog agenta

3. Roba Red. broj Trgovački naziv robe Tarifna oznaka sa ex brojem Carinski postupak Šifra carinskog postupka Broj pred. carinskih postupaka             – Broj ovlašćenja za sačinjavanje izjave o poreklu robe na fakturi …………………………..

4. Broj odobrenja nadležne carinarnice za posebne postupke, ukoliko postoji

5. Vrsta saobraćaja

6. Podaci o bankarskim garancijama za obezbeđenje carinskog dugaa. Identifikacioni broj garancije………………………………………………… b. Podaci o visini garancije………………………………………………………….. v. Podaci o važenju garancije…………………………………………………………. g. Podaci o garantu………………………………………………………………………….

7. Granična Carinarnica/granična CI nadležna za sprovođenje pojednostavljenog carinskog postupka __________________/___________________ (šifra CI)

8. Nadzorna carinska ispostava

9. Rok za podnošenje dopunske deklaracije

10. Dodatne informacije i podaci koji mogu uticati na odlučivanje po ovom zahtevu

11. Podnošenjem ovog zahteva prihvatamo da carinskim organima omogućimo neograničen pristup svim dokumentima i evidencijama u cilju kontrole robe i postupka i pružimo im pri tom svu potrebnu pomoć.

12. Overa podnosioca          Mesto                                              Prezime i ime, potpis M.P.

Prilog 2

U P U T S T V O
ZA POPUNJAVANJE ZAHTEVA ZA POJEDNOSTAVLJENI CARINSKI POSTUPAK NA OSNOVU FAKTURE

Opšte napomene:

Zahtev za izdavanje odobrenja za pojednostavljeni carinski postupak na osnovu fakture podnosi se odvojeno za uvozne i izvozne postupke i može se podneti za više postupaka, ali istog smera.

Carinski organi mogu zahtevati i dodatne informacije.

Podaci i informacije koje treba upisivati u različita polja obrasca zahteva:

Rubrika A	(Popunjava carinarnica) Upisuje se šifra i naziv carinarnice kojoj se podnosi zahtev, vrsta zahteva (S10), broj i godina zahteva (broj iz brojača), datum podnošenja zahteva i zavodni D broj.
1.	U prvi red upisuje se PIB podnosioca zahteva, u drugi red naziv i adresa privrednog društva, u treći red kontakt podaci.
2.	Upisuju se podaci o odgovornom licu/ima sa šifrom carinskog agenta.
3.	Rubrika se popunjava u skladu sa vrstom postupka za koji se podnosi zahtev, pri čemu se jedan redni broj odnosi na jednu tarifnu oznaku, koja može obuhvatiti jedan ili više trgovačkih naziva.
4.	Ukoliko su izdata odobrenja za posebne postupke od nadležne carinarnice, upisuju se brojevi tih odobrenja.
5.	Upisuje se vrsta saobraćaja u obliku indikatora, kao informativni podatak.
6.	Upisuju se podaci o bankarskoj garanciji, uz napomenu da može biti više garancija.
7.	Upisuje se šifra carinarnice/šifra granične CI nadležne za sprovođenje pojednostavljenog postupka.
8.	Upisuje se šifra i naziv nadzorne carinske ispostave za podnošenje dopunske deklaracije.
9.	Upisuje se rok za podnošenje dopunske deklaracije.
10.	Ako je potrebno, upisuju se dodatne informacije ili uslovi koji mogu biti od uticaja na odlučivanje po zahtevu, npr. OOS, OOP, saglasnosti, odobrenja.