U tekstu koji sledi detaljno analiziramo proceduru predaje zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate, ukazujući na brojne nedoumice i probleme koji se mogu pojaviti prilikom primene Pravilnika koji reguliše ovu materiju u praksi
U skladu sa ovlašćenjima iz člana 12. st. 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji Ministar finansija je doneo Pravilnik o postupanju Poreske uprave i poreskog obveznika u postupku odlaganja dugovanog poreza na rate, koji je objavljen 15. 3. 2016. godine („Sl. glasnik RSˮ, br. 28/16, u daljem tekstu Pravilnik).
Šta uređuje i definiše Pravilnik
Ovim pravilnikom bliže je uređeno postupanje Poreske uprave i poreskog obveznika u postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate do 5 godina (60 rata), za dugovani porez koji ne prelazi 2.000.000 dinara i u sebi ne sadrži kamatu, a koji je dospeo za plaćanje do 4. marta 2016. godine.
U članu 2. Pravilnika definisano je:
– zahtev za odlaganje poreski obveznik može podneti samo jednom i to od 1. aprila do 4. jula 2016. godine;
– zahtev se može podneti za dug koji ne prelazi 2.000.000 dinara, a koji je dospeo za plaćanje do 4. marta 2016. godine;
– zahtev mogu podneti obveznici kojima je Poreska uprava ukinula rešenje o odlaganju plaćanja dugovnog poreza, kao i obveznici koji su stekli pravo na odlaganje, a kojima preostali dug ne prelazi iznos od 2.000.000 dinara;
– do podnošenja zahteva obveznik treba da izmiri obaveze dospele za plaćanje od 4. marta 2016. godine i o tome pruži dokaz pri podnošenju zahteva, što je i uslov za plaćanje duga na rate;
– od podnošenja zahteva do dana donošenja rešenja, obveznik treba da izmiri obaveze dospele u tom periodu, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja uz obračun eventualne kamate.
Zahtev se podnosi na obrascu ZOPDP koji je sastavni deo Pravilnika.
U članu 3. definisano je da pravo na odlaganje plaćanja dugovnog poreza bez davanja sredstava za obezbeđenje ima:
– pravno lice – do 1.500.000 dinara;
– preduzetnik – do 1.500.000 dinara;
– fizičko lice – do 200.000 dinara.
Za veće iznose neophodna su sredstva obezbeđenja koja odgovaraju iznosu dugovanog poreza.
U članu 4. definisan je broj mesečnih rata za otplatu dugovanog poreza za pravno lice, a koji iznosi:
– do 100.000 dinara dugovanog poreza – najviše 30 rata;
– od 100.001 do 500.000 dinara dugovanog poreza – najviše 40 rata;
– od 500.001 do 1.000.000 dinara dugovanog poreza – najviše 50 rata;
– preko 1.000.000 dinara dugovanog poreza – najviše 60 rata.
Mesečni broj rata za otplatu dugovanog poreza za preduzetnika iznosi:
– do 100.000 dinara dugovanog poreza – najviše 30 rata;
– od 100.001 do 200.000 dinara dugovanog poreza – najviše 40 rata;
– od 200.001 do 300.000 dinara dugovanog poreza – najviše 50 rata;
– preko 300.000 dinara dugovanog poreza – najviše 60 rata.
U članu 5. definisano je da je do isplate duga u potpunosti, obveznik dužan da redovno izmiruje tekuće obaveze i rate i u tom periodu se obračunava kamata koju mora platiti do isteka perioda kada se vrši otpis dugovane kamate.
Obvezniku koji redovno izmiruje rate i tekuće obaveze posle proteklih 12 meseci otpisuje se kamata za taj period. Ako obveznik isplati dug pre isteka roka plaćanja, obvezniku se otpisuje celokupna kamata.
U članu 6. definisano je da zahtev mogu podneti obveznici koji su u reprogramu duga po ranijim zakonima, kao i obveznici koji su iz bilo kojeg razloga svojevremeno izbačeni iz reprograma duga.
Ako je obveznik kod ranijeg reprograma priložio sredstva obezbeđenja, ista se ne vraćaju, već se dalje koriste u novom reprogramu.
Primena Pravilnika u praksi
Pre nego što se preda zahtev za odlaganje dugovanog poreza (ZOPDP) potrebno je:
(1) Izvršiti proveru tačnosti podataka o poreskom obvezniku koji su neophodni pri popuni zahteva za odlaganje duga, i to:
– naziv pravnog lica/preduzetnika;
– sedište pravnog lica/preduzetnika;
– PIB;
– matični broj;
– ime i prezime odgovornog lica/preduzetnika;
– kontakt telefon;
– poreski punomoćnik i njegov telefon (ukoliko se angažuje punomoćnik).
(2) Uzeti iz Poreske uprave konsolidovani upit stanja (za sve račune poreskog obveznika za 2016. godinu sa svih izvora).
Po dobijanju listinga konsolidovanog stanja, proveriti stanje po svim računima koji su prikazani, i ukoliko se konstatuje da je dug po nekom računu problematičan, potrebno je dodatnim listanjem listinga iz prethodnih godina utvrditi:
– eventualnu grešku pogrešnog zaduženja ili pogrešne uplate (zaduženje zarada zaposlenih od drugog poreskog obveznika, što je pre objedinjene naplate bio čest slučaj);
– neproknjiženu uplatu zbog pogrešnog poziva na broj; Poreska uprava je tokom 2015. godine menjala pozive na broj sa JMBG na PIB i obrnuto;
– kada je poreski obveznik tokom ranijih godina bio u određenom periodu privremeno zatvoren i obavestio poresku upravu da ne želi zaduženje sa doprinosima, a Poreska uprava je nastavila da ga zadužuje;
– poreski obveznik iz paušalnog oporezivanja prešao u samooporezivanje i obrnuto, a Poreska uprava nastavlja sa zaduženjem kao da nije bilo promene, poseban problem je što paušalno oporezovani obveznici nisu dobili više od godinu dana Rešenje o paušalu, a plaćali su kao paušalno oporezovani i obrnuto pri prelasku iz paušala u samooporezivanje predajom PPDG-1s obveznik sâm sebe zadužuje iznosima poreza i doprinosa.
U svim ovim slučajevima preporučujemo da se pokuša sa Poreskom upravom raspraviti eventualno konfliktna situacija koja može dovesti do prekida rešenja/sporazuma.
Poreski obveznik iz listinga konsolidovanog stanja može konstatovati po određenim računima prenaplatu i treba da podnese zahtev za preknjižavanje i time smanji dugovani porez.
Na osnovu listinga konsolidovanog stanja poreski obveznik treba da konstatuje da li su mu pravilno utvrđene tekuće obaveze, i ako su neke od obaveza sporne, treba ih raspraviti pre podnošenja zahteva za odlaganje dugovanog poreza.
Ovo je veoma važno, jer ako obveznik pogrešno uplati i obračuna kamatu za tekuće obaveze zbog svoje ili greške Poreske uprave, može doći u situaciju da bude odbijen po zahtevu i da u mučnom i mukotrpnom postupku pokuša naknadno da dokaže eventualno pogrešno postupanje Poreske uprave, ili da se konstatuje greška poreskog obveznika i samim tim i gubitak odlaganja dugovanog poreza (zahtev se može samo jednom dostaviti).
(3) Na osnovu tekućih obaveza potrebno je uplatiti tekuće obaveze koje su dospele za plaćanje u periodu od 4. 3. 2016. do momenta predaje zahteva za odlaganje dugovanog poreza.
Primera radi, ako predaju zahteva planiramo u periodu od 1. 6. 2016. do 10. 6. 2016, dužni smo da uplatimo tekuće obaveze do 15. 3. 2016, 15. 4. 2016. i 15. 5. 2016, i ukoliko smo kasnili sa uplatom (plaćeno posle 15. u mesecu) u obavezi smo da obračunamo i uplatimo pripadajuću kamatu za konstatovano kašnjenje.
S obzirom na to da se kao prilog traži dokaz o ovim uplatama treba blagovremeno da pripremimo overene izvode od strane banke preko koje smo izvršili uplatu tekućih obaveza, ili da spremimo fotokopije uplatnica ako su obaveze plaćene gotovinski.
Pri kompletiranju zahteva za odlaganje dugovanog poreza preporučujemo poreskom obvezniku da uz zahtev o odlaganju dugovanog poreza dostavi sledeće Obaveštenje u slobodnoj formi:
PRIMER:
OBAVEŠTENJE
Okvirno stanje duga, kamate i tekućih obaveza
| Račun | Dugovani porez | Kamata | Tekuća obaveza |
| 711121 | 8.049,00 | 4.959,14 | – |
| 711122 | – | – | – |
| 711123 | 2.338,00 | 636,00 | 1.500,00 |
| 714112 | – | – | – |
| 721313 | 92.232,53 | 83.234,41 | – |
| 721325 | 49.604,34 | 30.798,32 | – |
| 721331 | 6.029,16 | 3.742,10 | – |
| 721342 | 136.264,53 | 23.369,09 | 5.603,58 |
| 721351 | 60.352,77 | 10.748,93 | 2.219,92 |
| 721361 | 8.355,67 | 1.430,10 | 323,21 |
| Ostali računi | – | – | – |
| Ukupno | 363.226,00 | 158.918,09 | 9.646,71 |
Uplaćene obaveze pre predaje zahteva za odlaganje dugovanog poreza za 15. 3. 2016, 15. 4. 2016.
| Račun | Tekuća obaveza | Obračunata kamata |
| 711123 | 3.000,00 | 550,00 |
| 721342 | 11.207,16 | |
| 721351 | 4.439,84 | |
| 721361 | 646,42 |
Napomena:
U dug je ušlo i pogrešno knjiženo zaduženje u periodu kada je preduzetnik privremeno prestao sa obavljanjem delatnosti u periodu od 1. 7. 2014. do 21. 4. 2015, i podneo obaveštenje o privremenom prestanku obavljanja delatnosti i da ne želi da mu se obračunavaju doprinosi.
Uz zahtev o odlaganju duga prilaže se dokaz o uplaćenoj taksi u iznosu od 800,00 dinara na račun:
840-742221843-57
Šifra plaćanja: 253 (uplata preko tekućeg računa obveznika); 153 (gotovinska uplata)
Svrha uplate: ODLAGANJE PLAĆANJA DUGA
Primalac: REPUBLIČKA ADMINISTRATIVNA TAKSA
Poziv na broj: modul 97 kb-šifra opštine (primer za Novi Sad: 11-223)
Ako je firma brisana iz registra privrednih subjekata uplata se vrši gotovinski, a za aktivne firme, osim ako nisu u blokadi, preporučujemo uplatu takse preko tekućeg računa firme.
Po dobijanju zahteva o odlaganju duga, Poreska uprava pravi rešenje/sporazum i o tome obaveštava poreskog obveznika.
Po dobijanju rešenja/sporazuma koji se potpisuje od strane poreskog obveznika, poreski obveznik je dužan da u roku od 30 dana od dana dobijanja rešenja/sporazuma uplati i eventualno obračuna kamatu na tekuće obaveze od momenta predaje zahteva pa do prijema rešenja/sporazuma.
Nadalje, shodno rešenju/sporazumu, poreski obveznik uplaćuje ratu duga sa obračunatom kamatom na preostali dug, kao i redovne tekuće obaveze uz eventualni obračun kamate na njih.
Ukoliko u toku plaćanja dođe do greške u plaćanju, bilo rate ili tekuće obaveze (pogrešan poziv na broj, neproknjižena uplata, promena iznosa tekućih obaveza – kasnije saznanje o promenjenoj obavezi…), poreski obveznik treba odmah da reaguje i pokuša da problem raspravi sa Poreskom upravom, dostavljajući dopis Poreskoj upravi preko pisarnice ili putem e-pošte ukoliko to bude navedeno u rešenju/sporazumu.
Nedoumice i problemi koji se mogu pojaviti prilikom primene Pravilnika u praksi
U stavu 2. člana 2. Pravilnika propisano je da zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza mogu podneti i poreski obveznici kojima je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza do 4. marta 2016. godine, kao i poreski obveznici koji su stekli pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i kojima preostali neplaćeni dugovani porez ne prelazi 2.000.000 dinara i u sebi ne sadrži kamatu.
Za poreske obveznike koji plaćaju rate po prethodnom reprogramu i isti prekidaju, a podnose zahtev za nastavak po ovom Pravilniku:
– koji iznos duga se računa, imajući u vidu da je u momentu predaje zahteva (primer: juni 2016) poreski obveznik platio tekuće obaveze i tekuću ratu;
– da li se rate po prethodnom reprogramu, do momenta donošenja rešenja smatraju tekućim obavezama.
U stavu 3. utvrđeno je da je do dana podnošenja zahteva, poreski obveznik dužan da izmiri sve tekuće obaveze dospele za plaćanje od 4. marta 2016. godine i o tome pruži dokaz prilikom podnošenja zahteva, što ujedno predstavlja i uslov za ostvarivanje prava na plaćanje dugovanog poreza.
Nejasno je na koji način će se sprovoditi ovaj stav u sledećim slučajevima:
– ako je poreski obveznik privremeno prestao sa obavljanjem delatnosti, a Poreska uprava ga i dalje zadužuje;
– poreski obveznik je sa samooporezivanja prešao u paušal, a Poreska uprava ga i dalje zadužuje sa računima za samooporezivanje (Poreska uprava kasni sa rešenjima za paušal oko godinu dana);
– poreski obveznik je nastavio da obavlja delatnosti i Poreska uprava ga naknadno zadužuje sa akontacijama;
Zahtev za prilaganje dokaza o uplati tekućih obaveza, koje su proknjižene u Poreskom knjigovodstvu je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odnosno sa članom 126. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.
Član 126. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku
(3) Službeno lice koje vodi postupak pribaviće po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rešavanje u upravnoj stvari. Na isti način postupiće službeno lice u pogledu činjenica o kojima službenu evidenciju vodi drugi organ.
[/signoff]
U stavu 4. je utvrđeno da je od dana podnošenja zahteva do dana donošenja rešenja, odnosno sporazuma o plaćanju dugovanog poreza, poreski obveznik dužan da izmiri sve tekuće obaveze dospele u tom periodu, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno zaključenja sporazuma o plaćanju dugovanog poreza, uz obračunatu kamatu na taj dug, u skladu sa zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.
S obzirom na to da će na poreskim karticama biti obračunata kamata na ukupni dug sve do pravosnažnosti rešenja, nejasno je da li:
– poreski obveznik mora da obračuna kamatu na tekuće obaveze bez obzira na to što je Poreska uprava izdala pogrešno rešenje ili pogrešno zadužuje poreskog obveznika;
– da li će pre donošenja rešenja Poreska uprava u kontaktu sa poreskim obveznikom proveriti stanje u evidenciji poreskog računovodstva, ili će se automatski prihvatati stanje koje je trenutno u poreskom knjigovodstvu, a poreski obveznik će naknadnim zahtevom tražiti ispravku uočene greške.
U stavu 5. je propisano da se zahtev podnosi na Obrascu ZOPDP, koji je odštampan uz ovaj Pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Nejasno je kako se popunjava zahtev u sledećim slučajevima:
1) Preduzetnik koji je brisan iz registra privrednih subjekata – da li podnosi zahtev kao:
– fizičko lice, ili kao
– preduzetnik sa podacima brisane radnje.
Ako podnosi kao fizičko lice, da li za njega važe uslovi za fizičko lice ili će važiti uslovi za preduzetnika.
2) Preduzetnik koji je u reprogramu i hoće da pređe na novi reprogram, a brisan je iz registra privrednih subjekata – da li podnosi zahtev kao:
– fizičko lice, ili kao
– preduzetnik sa podacima brisane radnje.
3) Ako se navede poreski punomoćnik, da li se navodi ime i prezime punomoćnika, ili se navodi ime firme koja predstavlja poreskog obveznika.
Kada je u pitanju računovodstvena agencija sa kojom poreski obveznik ima zaključen ugovor, da li je ugovor dovoljan za zastupanje.
Na koji način fizičko lice ovlašćuje poreskog punomoćnika da ga zastupa.
U stavu 1. član 5. Pravilnika utvrđeno je, kao i u Zakonu, da se u periodu plaćanja dugovanog poreza, do isplate tog duga u potpunosti, obračunava kamata na dugovani porez po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije.
U stavu 2. se uvode odredbe o postupanju u slučaju promene referentne kamatne stope i propisuje da je poreski obveznik dužan da primeni noveliranu stopu referentne kamatne stope, koju će Poreska uprava objavljivati na svojoj internet stranici.
Nejasno je:
– Zašto poreski obveznik mora sâm da obračunava kamatu na ukupan dug umanjen za prethodno uplaćene rate. Prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RSˮ, br. 15/16), član 10. stav 10. „kamata se obračunavaˮ, nije propisano da je obračunava poreski obveznik). Kamata treba da se automatski obračunava od strane Poreske uprave. U suprotnom, poreski obveznik će morati svakog meseca da prilaže svoj obračun kamate koji će proveravati Poreska uprava. Uvođenje ovakve obaveze za poreske obveznike je suprotno opredeljenju Vlade RS da se smanji administracija za privredne subjekte i da im se olakša poslovanje.
– Na osnovu čega i kojih odredbi Zakona se utvrđuje obaveza poreskog obveznika da plaća kamatu na dugovni porez za koji je odobreno plaćanje na rate za vreme dok traje odlaganje. Podzakonskim aktom se praktično uvodi obaveza koju Zakon nije propisao. Drugo, zašto bi se plaćala kamata, kada će se, ukoliko obveznik uredno izmiruje rate, kamata otpisati.
Članom 7. Pravilnika je propisano u kojim slučajevima će Poreska uprava po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i neplaćeni dugovani porez, uključujući i neplaćenu kamatu na taj dug, bez odlaganja naplatiti. Suprotno odredbama Zakona, pod tačkom 4) se navodi da će se sporazum poništiti i poreskom obvezniku koji „ne obračuna i ne plati kamatu u skladu sa članom 5. ovog pravilnikaˮ.
Na ovaj način Pravilnik ne uređuje bliže zakonske odredbe, već proširuje razloge zbog kojih se rešenje o odlaganju dugovanog poreza po službenoj dužnosti ukida, imajući u vidu da je u članu 10. stav 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano da će Poreska uprava poništiti rešenje ako:
– poreski obveznik ne izmiri tekuće obaveze u periodu od dana podnošenja zahteva do dana donošenja rešenja,
– ne pridržava se rokova iz sporazuma/rešenja, kao i
– ako u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu.
Zakon ne navodi kao razlog neplaćanje kamate obračunate u periodu odlaganja dugovanog poreza.
Poseban problem u primeni predstavlja eventualna primena principa tzv. nulte tolerancije. Primena tog principa dovela je u prethodnom programu odlaganja dugovanog poreza do „izbacivanjaˮ iz reprograma velikog broja poreskih obveznika, neopravdano, često iz formalnih razloga ili čak greške u evidenciji poreskog računovodstva.
Smatramo da odredba člana 10. stav 9. Zakona, o poništavanju sporazuma o odlaganju dugovanog poreza, ne podrazumeva izbacivanje iz programa po automatizmu, bez provere da li je došlo do greške poreske administracije ili formalnih propusta.
Potrebno je utvrditi stavom 2. u članu 7. Pravilnika da će Poreska uprava pre pristupanja brisanja poreskog obveznika iz reprograma po službenoj dužnosti, u kontaktima sa poreskim obveznikom po skraćenom postupku sagledati da li je poništavanje rešenja nesporno.
Takođe, treba utvrditi da će se, ukoliko se u skraćenom postupku ustanovi greška zaduženja ili uplate, izvršiti ispravka R-nalogom, i da se u tom slučaju rešenje o odlaganju dugovanog poreza ne poništava, odnosno ako je po automatizmu izvršeno poništavanje, da će Poreska uprava po službenoj dužnosti vratiti na snagu rešenje, odnosno sporazum o odlaganju dugovanog poreza.
Smatramo da sporne slučajeve treba rešavati/raspraviti po skraćenom postupku (videti član 131. Zakona o opštem upravnom postupku). Ukoliko je nesporno da nema grešaka ni formalnih razloga, ili poreski obveznik ne uplati razliku u iznosu koji se toleriše (u prethodnom periodu je to bio iznos od 500 dinara), odnosno ne postupi po nalozima Poreske uprave (dâ nalog za preknjižavanje i sl.), tada treba po službenoj dužnosti ukinuti rešenje, odnosno sporazum o reprogramu.
Na ovaj način bi se, svakako, ostvarili puni efekti sprovođenja novog programa odlaganja, odnosno reprograma poreskog duga iz prethodnog perioda. Ujedno bi se izbegle zamke iz sprovođenja Zakona o uslovnom otpisu kamate iz 2012. godine, zbog kojih nisu ostvareni očekivani efekti. To je naročito važno imajući u vidu da je 2016. godina proglašena za godinu preduzetništva.
ČLAN 131. ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Skraćeni postupak
Član 131.
(1) Organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno:
1) ako je stranka u svom zahtevu navela činjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se može utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu opštepoznatih činjenica, ili činjenica koje su organu poznate;
2) ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa;
3) ako je propisom predviđeno da se upravna stvar može rešiti na osnovu činjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrđene ili se dokazima samo posredno utvrđuju, pa su činjenice ili okolnosti učinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da zahtevu stranke treba udovoljiti;
4) kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a činjenice na kojima rešenje treba da bude zasnovano su utvrđene ili bar učinjene verovatnim.
(2) Rešenja iz tač. 1. i 2. stava 1. ovog člana mogu se izrađivati putem elektronskih računara.
Zaključno razmatranje
Na kraju ovog prikaza primene Pravilnika u praksi, kao i svih nedoumica, dilema i eventualnih problema koji se mogu javiti pri implementaciji Pravilnika, postavljamo pitanje: Zašto poreska uprava uz rešenje/sporazum ne uruči poreskom obvezniku plan otplate duga sa iznosima i sve obračunatom kamatom sa, u momentu izdavanja rešenja/sporazuma, važećim stopama, kao što to čine banke kod davanja kredita.
Plan otplate treba da sadrži datum dospeća rata, iznosa za uplatu, i brojeva računa sa pozivom na broj. To bi bio poklon preduzetnicima u godini preduzetništva.