Postupanje sa otpadom i sekundarnim sirovinama

JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 33
RAČUNOVODSTVO
Dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Postupanje sa otpadom i sekundarnim
sirovinama
Uvod
Tokom poslovanja privrednog društva, odnosno
preduzetnika (dalje: društva) pojavljuje se otpad
koji su prisiljeni da odbace, odnosno odgovorni
su za to da ga zbrinu na odgovarajući način. Osim
toga, sve je više društava koja kupuju otpad od dru-
gih društava ili fizičkih lica s ciljem njegove
prerade ili dalje prodaje.
Bez obzira na to da li se radi o zbrinjavanju ili
prodaji nastalog otpada, odnosno njegovom otkupu,
potrebno je obratiti pažnju na odredbe Zakona o
upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009,
88/2010, 14/2016 i 95/2018 – drugi zakon, dalje: Za-
kon), kao i na Zakon o ambalaži i ambalažnom
otpadu („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 i 95/2018 –
drugi zakon – dalje: Zakon o ambalaži).
Postupanje sa sekundarnim sirovinama iz po-
reskog ugla uređeno je Zakonom o porezu na dodatu
vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 72/2019
– dalje: Zakon o PDV-u), kao i Pravilnikom o
utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su
neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama,
u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.
glasnik RS”, br. 107/2012 i 74/2013 – dalje: Pra-
vilnik o sekundarnim sirovinama). Osim toga,
prilikom otkupa otpada i sekundarnih sirovina
potrebno je primeniti i odredbe člana 40. Zakona
o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”,
br. 25/2001… i 86/2019 – dalje: ZPDPL). Društva
koja otkupljuju otpad od fizičkih lica moraju
primenjivati odredbe Zakona o porezu na dohodak
građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001… i 86/2019
– dalje: ZPDG).
1 Definisanje osnovnih pojmova
Da bi propisi koji uređuje zbrinjavanje, prodaju
i otkup otpada bili pravilno primenjeni, neop-
hodno je definisati osnovne pojmove.
Članom 5. Zakona definisano je da:
hhotpad je svaka materija ili predmet koji drža-
lac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci;
hhotpad od građenja i rušenja jeste otpad koji na-
staje u toku obavljanja građevinskih radova na gra-
dilištima ili pripremnih radova koji prethode
građenju objekata, kao i otpad nastao usled rušenja
ili rekonstrukcije objekata, a obuhvata neopasan
i opasan otpad od građenja i rušenja, i to:
ffneopasan otpad od građenja i rušenja koji ne sa-
drži opasne materije, koji je po svom sastavu sličan
komunalnom otpadu (reciklabilan, inertan i dr.),
ffopasan otpad od građenja i rušenja koji zahteva
posebno postupanje, odnosno koji ima jednu ili
više opasnih karakteristika koje ga čine opa-
snim otpadom (otpad koji sadrži azbest, otpad sa
visokim sadržajem teških metala i dr.), na koje se
primenjuju posebni propisi;
hhopasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sa-
stavu ili koncentraciji opasnih materija može
da prouzrokuje opasnost po životnu sredinu i
zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih ka-
rakteristika utvrđenih posebnim propisima,
uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio
ili jeste upakovan;
hhsakupljanje otpada predstavlja prikupljanje
otpada, uključujući i preliminarno razvrstavanje
i preliminarno skladištenje otpada za potrebe
transporta do postrojenja za upravljanje otpadom;
hhsakupljač otpada je fizičko ili pravno lice
koje sakuplja otpad;
hhsekundarna sirovina predstavlja otpad koji
može da se koristi za reciklažu radi dobijanja
sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvo-
da (papir, karton, metal, staklo, plastika i dr.);
hhtrgovac je svako pravno lice ili preduzetnik
koji u svoje ime kupuje i prodaje otpad, uključujući
i trgovca koji ne preuzima otpad u posed;
hhupravljanje otpadom predstavlja sprovođenje
propisanih mera za postupanje sa otpadom u okvi-
ru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretma-
na, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja
otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnosti-
ma i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom
posle zatvaranja i aktivnosti koje preduzima tr-
govac i posrednik.
34 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Zakonom o ambalaži definisani su pojmovi u
vezi sa ambalažnim otpadom, od kojih su u nastav-
ku izdvojeni sledeći pojmovi:
hhambalažni otpad je svaka ambalaža ili amba-
lažni materijal koji ne može da se iskoristi u
prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u pro-
cesu proizvodnje;
hhkomunalni ambalažni otpad je otpad od pri-
marne i sekundarne ambalaže koji nastaje kao
otpad u domaćinstvima (kućni otpad) ili u in-
dustriji, zanatskim delatnostima, uslužnim ili
drugim delatnostima (komercijalni otpad), pri
čemu je sličan otpadu iz domaćinstva u pogledu nje-
gove prirode ili sastava i sakuplja se sa određene
teritorijalne celine, u skladu sa zakonom;
hhambalažni otpad koji nije komunalni otpad
predstavlja otpad od primarne, sekundarne ili
tercijarne ambalaže, koji nastaje kao otpad u pro-
cesu proizvodnje, maloprodaji, uslužnim i dru-
gim delatnostima, pri čemu nije sakupljen kroz
sistem sakupljanja koji organizuje javno komunal-
no preduzeće, odnosno drugo pravno lice ili pre-
duzetnik (dalje: komunalno preduzeće);
hhsubjekti upravljanja ambalažom i ambalažnim
otpadom jesu:
ffproizvođač, kao pravno lice ili preduzetnik
koji proizvodi ambalažu,
ffuvoznik, kao pravno lice ili preduzetnik koji
uvozi sirovine za proizvodnju ambalaže i amba-
lažu,
ffpaker/punilac, kao pravno lice ili preduzet-
nik koji pakuje/puni ambalažu,
ffisporučilac, kao pravno lice ili preduzetnik
koji stavlja u promet ambalažu ili upakovan pro-
izvod, nezavisno od toga da li je to lice istovre-
meno i proizvođač, uvoznik, paker/punilac ili
trgovac na veliko,
ffsakupljač ambalažnog otpada, kao pravno lice,
preduzetnik ili fizičko lice koje sakuplja raz-
vrstani otpad;
ffkrajnji korisnik, kao potrošač koji, u svrhu
krajnje potrošnje ili konzumacije upakovane robe,
skida ambalažu sa robe ili je prazni, tako da ona
postaje ambalažni otpad, ili trgovac na malo
koji, u cilju dalje prodaje robe, skida ambalažu sa
robe ili je prazni, tako da ona postaje otpad sekun-
darne ili tercijarne ambalaže;
ffkrajnji snabdevač, kao lice koje snabdeva amba-
lažom ili upakovanom robom krajnjeg korisnika,
nezavisno od toga da li je to lice istovremeno i
proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac;
ffprevoznik, kao pravno lice, preduzetnik ili
fizičko lice koje vrši prevoz ambalažnog otpada;
ffoperater sistema upravljanja ambalažnim otpa-
dom (dalje: operater), kao privredno društvo ili
drugo pravno lice koje upravlja postrojenjem ili
ga kontroliše, ili je ovlašćeno za donošenje eko-
nomskih odluka u oblasti upravljanja ambalažnim
otpadom, pri čemu se na njegovo ime izdaje dozvola
za upravljanje ambalažnim otpadom.
2 Poreski položaj otpada i
sekundarnih sirovina
2.1 Zakon o PDV-u
Članom 10. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u pro-
pisano je da za promet sekundarnih sirovina i
usluga koje su neposredno povezane sa njima, koji
obveznik PDV-a vrši drugom obvezniku PDV-a,
obavezu obračunavanja i plaćanja PDV-a ima pri-
malac tih dobara i usluga. Znači, promet dobara
koja se smatraju sekundarnim sirovinama i usluga
koje se smatraju uslugama koje su neposredno pove-
zane sa sekundarnim sirovinama nije oslobođen
PDV-a, već je obaveza obračunavanja PDV-a u tačno
određenim slučajevima prebačena na teret prima-
oca tih dobara i usluga (tzv. sistem obrnute napla-
te ili sistem obrnutog terećenja (reverse charge),
odnosno interni obračun).
Prodavac
sekundarnih
sirovina
Kupac
sekundarnih
sirovina
Interni
obračun Napomena
Obveznik
PDV-a
Obveznik PDV-a DA
Nije obveznik
PDV-a
NE Poreski dužnik je
prodavac
(stopa = 20%)
Nije obveznik
PDV-a
Obveznik PDV-a NE Kupac ne radi
interni obračun!
Nije obveznik
PDV-a
NE
Fizičko lice
(građanin)
Obveznik PDV-a NE
Nije obveznik
PDV-a
NE
Dakle, da bi se u konkretnom slučaju primalac
(kupac) sekundarnih sirovina ili usluga nepo-
sredno povezanih sa sekundarnim sirovinama
smatrao poreskim dužnikom za taj promet, moraju
biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se promet vrši između dva obveznika PDV-a i
2) da se dobro, odnosno usluga, u smislu propisa
kojima se uređuje oporezivanje PDV-om, smatra
sekundarnom sirovinom, odnosno uslugom koja je
neposredno povezana sa sekundarnim sirovinama.
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 35
RAČUNOVODSTVO
U suprotnom, ako se promet ne vrši između dva
obveznika PDV-a ili se dobro ne smatra sekundar-
nom sirovinom, odnosno ako se usluga ne smatra
uslugom koja je neposredno povezana sa sekundar-
nim sirovinama, primenjuje se opšte pravilo
iz člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV-u, pa se
poreskim dužnikom za konkretan promet smatra
obveznik PDV-a koji vrši promet dobara i/ili
usluga (prodavac, pružalac usluge).
Za prodaju sekundarnih sirovina koju vrše
lica koja nisu obveznici PDV-a, obveznik PDV-a
koji otkupljuje ta dobra nema obavezu obračunava-
nja i plaćanja PDV-a.
Pravilnikom o sekundarnim sirovinama ure-
đeno je koje se sirovine smatraju sekundarnim
i koje se usluge, u smislu iste odredbe Zakona o
PDV-u, smatraju uslugama koje su neposredno pove-
zane sa sekundarnim sirovinama. Dakle, u smislu
člana 10. stav 2. Zakona o PDV-u, sekundarnim
sirovinama smatraju se:
1) otpaci i ostaci od metala i njihovih legura,
osim od plemenitih metala i njihovih legura;
2) zgura, uključujući i granulisanu, kovarina i
ostali otpaci pri proizvodnji gvožđa ili čeli-
ka;
3) zgura, pepeo i ostaci koji sadrže metale, arsen
ili jedinjenja metala i arsena, koji ne nastaju pri
proizvodnji gvožđa i čelika;
4) granule i prah od sirovog gvožđa, manganovog
ogledalastog gvožđa, gvožđa ili čelika;
5) otpaci i ostaci od plemenitih metala, metala
platiranih plemenitim metalom i ostali ostaci
i otpaci koji sadrže plemenite metale;
6) otpaci i ostaci hartije ili kartona za ponov-
nu preradu;
7) stakleni krš i ostali otpaci od stakla;
8) otpaci, strugotine i ostaci od plastičnih
masa;
9) otpaci, strugotine i ostaci od gume (osim tvrde
gume), kao i prah i granule dobijene od tih proi-
zvoda;
10) otpaci od tekstila, kože, imitacije kože i
krzna.
Saglasno odredbi stava 2. istog člana Pravil-
nika o sekundarnim sirovinama, sekundarnim
sirovinama, u smislu člana 10. stav 2. Zakona, sma-
traju se i dobra koja se pretežno sastoje od jednog
ili više materijala iz stava 1. ovog člana, koja su
pritom neupotrebljiva zbog loma, rezanja, cepanja
ili drugog načina oštećenja, odnosno dobra neu-
potrebljiva zbog istrošenosti (npr. akumulato-
ri, baterije, automobilske gume, ambalažni otpad,
električna i elektronska oprema koja predstavlja
otpad u skladu sa zakonom kojim se uređuje upra-
vljanje otpadom, uključujući i sve sastavne delove,
sklopove i potrošni materijal koji predstavlja
deo dobra koje se odbacuje).
Plemenitim metalima iz stava 1. tačka 5) ovog
člana smatraju se zlato, srebro, platina, iridijum,
rodijum i paladijum (stav 3. istog člana Pravil-
nika o sekundarnim sirovinama).
S obzirom na to da se radi o izuzetku u odno-
su na opšte pravilo prema kojem PDV obraču-
nava obveznik PDV-a koji vrši promet, odredba
člana 10. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u i odred-
be Pravilnika o sekundarnim sirovinama tuma-
če se restriktivno. To znači da se sekundarnim
sirovinama za potrebe utvrđivanja poreskog
dužnika za konkretan promet smatraju samo
ona dobra koja su, kao takva, izričito navedena
u Pravilniku o sekundarnim sirovinama, kao i
da pri utvrđivanju da li se neko dobro smatra se-
kundarnom sirovinom nije moguće proširiva-
nje tumačenja na druga dobra niti u obzir mogu da
se uzimaju drugi propisi (osim zakona kojim se
uređuje upravljanje otpadom za potrebe utvrđi-
vanja da li se električna i elektronska oprema
smatra otpadom, s obzirom na to da Pravilnik
o sekundarnim sirovinama izričito upućuje na
navedeni zakon).
Dakle, dobra koja se pretežno sastoje od mate-
rijala koji nisu navedeni u članu 1. stav 1. Pra-
vilnika o sekundarnim sirovinama, ne smatraju se
sekundarnim sirovinama u smislu Zakona o PDV-u
(npr. dobra koja se pretežno sastoje od drveta). U
Pravilniku o sekundarnim sirovinama navedeno
je da se u sekundarne sirovine svrstava i otpad,
ali samo ako je sačinjen od materijala iz člana 1.
stav 1. Pravilnika o sekundarnim sirovinama
(npr. staklo, plastika, papir i sl.), što znači da
se npr. otpadne drvene palete, iako predstavljaju
ambalažni otpad, ne smatraju sekundarnim siro-
vinama.
Pored toga, dobra moraju da budu neupotreblji-
va zbog loma, rezanja, cepanja ili drugog načina
oštećenja, odnosno zbog istrošenosti. To znači
da, ako je dobro još uvek upotrebljivo za osnovnu
namenu i funkciju (npr. automobilska guma koja je
još upotrebljiva kao pneumatik automobila), ne
može da se smatra sekundarnom sirovinom.
36 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Kada se radi o utvrđivanju usluga koje su nepo-
sredno povezane sa sekundarnim sirovinama, važi
isto pravilo kao i za utvrđivanje dobara koja se
smatraju sekundarnim sirovinama – usluga se sma-
tra uslugom koja je neposredno povezana sa sekun-
darnim sirovinama samo ako je to Pravilnikom
o sekundarnim sirovinama izričito propisano.
Odredbom člana 3. Pravilnika o sekundarnim
sirovinama propisano je da se uslugama koje su ne-
posredno povezane sa sekundarnim sirovinama, u
smislu odredbe člana 10. stav 2. tačka 1) Zakona,
smatraju usluge:
ffsortiranja,
ffsečenja,
ffrastavljanja na delove,
ffčišćenja,
ffpoliranja i
ffpresovanja sekundarnih sirovina iz člana 2. na-
vedenog pravilnika.
Međutim, predmetne usluge smatraju se uslu-
gama koje su neposredno povezane sa sekundarnim
sirovinama samo ako su neposredno povezane sa
dobrima koja se, u smislu člana 2. Pravilnika o
sekundarnim sirovinama, smatraju sekundarnim
sirovinama.
2.2 Zakon o porezu na dobit pravnih lica
Članom 40. stav 14. ZPDPL-a propisano je da
je rezidentni obveznik koji otkupljuje sekundarne
sirovine i otpad od rezidentnog odnosno nerezi-
dentnog pravnog lica dužan da prilikom isplate
naknade tim licima obračuna, obustavi i na pro-
pisani račun uplati porez po odbitku po stopi od
1% od iznosa isplaćene naknade.
Prema odredbi člana 104. ZPDG-a, preduzetnik
koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje
porez po odbitku na prihode koje ostvaruje pravno
lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na
dobit pravnih lica.
Prema tome, obavezu obračuna i plaćanja
predmetnog poreza po odbitku imaju rezidentno
pravno lice – obveznik poreza na dobit prav-
nih lica i preduzetnik koji vodi poslovne
knjige, u slučajevima kada otkupljuju sekundarne
sirovine i otpad od pravnih lica (rezidentnih
ili nerezidentnih). To znači da kada rezident-
no pravno lice ili preduzetnik otkupljuje se-
kundarne sirovine i otpad od preduzetnika ili
fizičkog lica, onda ne postoji obaveza plaćanja
poreza po odbitku od 1%.
Dakle, predmetni porez po odbitku plaća se
prilikom isplate naknade za otkup sekundarnih
sirovina i otpada. Odredbama ZPDPL-a nije pro-
pisano koja dobra se, u smislu tog zakona, smatraju
sekundarnim sirovinama, odnosno otpadom, niti
je to uređeno podzakonskim aktom. S obzirom na
to, prema našem mišljenju, za potrebe definisa-
nja otpada i sekundarnih sirovina obveznici mogu
da primenjuju odredbe Pravilnika o sekundarnim
sirovinama i Zakona.
Obaveza plaćanja poreza po odbitku nastaje na
dan isplate naknade za sekundarne sirovine i ot-
pad. To znači da obaveza obračuna i plaćanja poreza
po odbitku nastaje i u slučaju avansne uplate za bu-
dući promet sekundarnih sirovina i otpada. Kao
i kod svakog poreza po odbitku, isplatilac nak-
nade (pravno lice ili preduzetnik koji vodi po-
slovne knjige) dužan je da obračuna, obustavi i na
propisani račun javnih prihoda uplati porez po
odbitku prilikom plaćanja naknade pravnom licu
za sekundarne sirovine i otpad. Osim toga, način
plaćanja naknade za otkupljene sekundarne siro-
vine i otpad nije od uticaja na postojanje obaveze
plaćanja poreza po odbitku, što znači da obaveza
plaćanja poreza po odbitku nastaje ne samo kada se
plaćanja vrše gotovinskom uplatom ili prenosom
novčanih sredstava sa računa na račun, već i kada
se plaćanje vrši putem kompenzacije, cesije, asig-
nacije ili na drugi zakonom propisani način.
Članom 40. stav 15. ZPDPL-a propisano je da
iznos naknade iz stava 14. tog člana ne sadrži
porez na dodatu vrednost, što znači da osnovicu
za obračun poreza po odbitku od 1% čini iznos
naknade bez uračunatog PDV-a, i to nezavisno od
toga da li se u konkretnom slučaju oporezivanje
PDV-om vrši po opštim pravilima ili pri-
menom pravila tzv. internog obračuna. S druge
strane, PDV obračunava se na iznos naknade u
koju je uračunat porez po odbitku od 1%.
Postavlja se pitanje na koji se način obračuna-
va porez po odbitku po osnovu otkupa sekundarnih
sirovina i otpada u slučaju kada prodavac i kupac
nisu ugovorom izričito predvideli da li ugovo-
rena naknada predstavlja bruto (sa uračunatim
porezom po odbitku) ili neto naknadu (bez uraču-
natog poreza po odbitku). Po našem mišljenju, u
ovom slučaju teret poreza po odbitku trebalo bi da
padne na teret prodavca, tj. od iznosa iskazanog u
računu prodavca kupac bi trebalo da odbije 1% na
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 37
RAČUNOVODSTVO
ime poreza, kao i da prodavcu uplati iznos umanjen
za tih 1%, zato što je kupac samo poreski platac
koji ima obavezu da obračuna i plati porez po od-
bitku, a poreski obveznik je lice koje ostvaruje
prihod na koji se obračunava porez po odbitku, tj.
obveznik je pravno lice – prodavac sekundarnih
sirovina i otpada.
Ako je naknada ugovorena u neto iznosu, kupac
sekundarnih sirovina i otpada dužan je da pred-
metni neto iznos brutira primenom sledeće for-
mule: Bruto = Neto : 0,99. Na tako utvrđen bruto
iznos primenjuje se poreska stopa od 1%.
Poresku prijavu za porez na dobit po odbitku na
naknade po osnovu prometa sekundarnih sirovina
i otpada isplatilac (kupac sekundarnih siro-
vina i otpada) podnosi u skladu sa Pravilnikom
o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na
dobit po odbitku na prihode i naknade koje ostva-
ruju nerezidentna i rezidentna pravna lica („Sl.
glasnik RS”, br. 97/2015, 111/2015, 14/2016, 15/2016
– ispravka i 20/2018), tj. elektronskim putem na
obrascu PDPO/S.
S obzirom na to da je, u skladu sa navedenom
odredbom člana 40. stav 14. ZPDPL-a, predmet opo-
rezivanja porezom po odbitku i promet kod kojeg se
u ulozi prodavca sekundarnih sirovina i otpada
pojavljuje nerezidentno pravno lice, postavlja se
pitanje primene pravila o izbegavanju dvostrukog
oporezivanja, budući da bi nerezidentni obveznik
u odsustvu tih pravila dva puta bio oporezovan za
isti prihod – prvi put u Srbiji po osnovu poreza
po odbitku od 1%, a drugi put u poreskom sistemu
čiji je rezident, i to po osnovu poreza na dobit.
Dohodak od poslovanja uređen je uglavnom
odredbama člana 7. ugovora o izbegavanju dvo-
strukog oporezivanja koje je zaključila Republika
Srbija. Prema odredbama tog člana, dohodak pre-
duzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj
državi, osim ako preduzeće obavlja poslovanje u
drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne
jedinice koja se u njoj nalazi. Ako preduzeće oba-
vlja poslovanje u drugoj državi ugovornici preko
stalne poslovne jedinice, dohodak preduzeća može
da se oporezuje u toj drugoj državi, ali samo do iz-
nosa koji se pripisuje stalnoj poslovnoj jedinici.
Imajući u vidu da naknada koju nerezidentno
pravno lice ostvari od prodaje sekundarnih siro-
vina i otpada predstavlja dohodak od poslovanja tog
pravnog lica, to znači da u većini slučajeva kada
nerezidentno pravno lice prodaje sekundarne si-
rovine i otpad domaćem pravnom licu ili predu-
zetniku koji vodi poslovne knjige, neće postojati
obaveza plaćanja poreza po odbitku od 1%, s obzirom
na to da se, u skladu sa navedenom odredbom ugovora
o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dohodak od
poslovanja oporezuje samo u državi rezidentnosti
pravnog lica koje ostvaruje dohodak (pa i dohodak
od prodaje sekundarnih sirovina i otpada).
Napominjemo da je u ovim slučajevima nerezi-
dentno pravno lice dužno da isplatiocu naknade
(domaćem pravnom licu ili preduzetniku) dosta-
vi potvrdu da je rezident države sa kojom Repu-
blika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, u skladu sa članom 40a.
ZPDPL-a. Međutim, i u ovom slučaju isplatilac
– pravno lice ili preduzetnik koji vodi poslov-
ne knjige ima obavezu da podnese poresku prijavu
(obrazac PDPO/S), kao i da uz tu poresku prijavu
priloži potvrdu o rezidentnosti nerezidentnog
pravnog lica.
3 Evidentiranje kod vlasnika
(držaoca) otpada
3.1 Zbrinjavanje otpadnog materijala
U skladu sa članom 27. Zakona vlasnik i/ili
drugi držalac otpada odgovoran je za sve troškove
upravljanja otpadom. Vlasništvo i/ili državina
nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik i/ili
drugi držalac preuzme otpad i primi dokument o
kretanju otpada, u skladu sa ovim zakonom.
Troškove odlaganja snosi vlasnik i/ili drugi
držalac koji neposredno predaje otpad na rukova-
nje sakupljaču otpada ili postrojenju za upravlja-
nje otpadom i/ili prethodni vlasnik i/ili drugi
držalac ili proizvođač proizvoda od kojeg poti-
če otpad. Odgovornost i obaveze vlasnika i/ili
drugog držaoca otpada ima i lice koje učestvuje
u prometu otpada kao posredni držalac otpada, a
faktički ne poseduje otpad.
Promet otpadom može da se vrši samo između
pravnih lica ili preduzetnika koji vode doku-
mentaciju u skladu sa ovim zakonom.
Članom 45. Zakona propisano je da kretanje ot-
pada prati poseban dokument o kretanju otpada,
osim otpada iz domaćinstva. Proizvođač, odnosno
vlasnik i/ili drugi držalac otpada mora da kla-
sifikuje otpad pre otpočinjanja kretanja otpada.
Proizvođač, odnosno vlasnik i/ili drugi dr-
žalac otpada mora da čuva kopije dokumenata o
otpremi otpada sve dok ne dobije primerak popu-
njenog dokumenta o kretanju otpada od primaoca,
38 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen. Ako pro-
izvođač, odnosno vlasnik i/ili drugi držalac u
roku od petnaest dana ne primi primerak popunje-
nog dokumenta o kretanju otpada od primaoca, mora
da pokrene postupak provere kretanja otpada, pri
čemu je dužan da o nalazu izvesti ministarstvo
nadležno za poslove zaštite životne sredine,
bez odlaganja, kao i nadležni organ autonomne po-
krajine ako se kretanje otpada vrši na teritoriji
autonomne pokrajine.
Proizvođač, odnosno vlasnik i/ili drugi dr-
žalac otpada čuva kompletirani dokument o kre-
tanju otpada najmanje dve godine. Pravilnikom o
obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za
njegovo popunjavanje („Sl. glasnik RS”, br. 114/2013)
propisani su obrazac dokumenta o kretanju otpada
i uputstvo za njegovo popunjavanje.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-
00-380/2011-04 od 11. 5. 2011. godine:
„U skladu sa navedenim zakonskim odredba-
ma, prenos prava raspolaganja na dobrima koja se
smatraju opasnim otpadom (koja su posle upotrebe
postala opasan otpad) proizvođaču ili uvozniku
iz člana 25. stav 2. Zakona o upravljanju otpadom,
odnosno ovlašćenom licu iz člana 25. stav 3. Za-
kona o upravljanju otpadom, smatra se predmetom
oporezivanja PDV, pod uslovom da je obveznik PDV
koji vrši promet predmetnih dobara imao pravo
da PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta
dobra ili njihove sastavne delove (koji su posle
upotrebe postali opasan otpad) odbije kao pret-
hodni porez. Međutim, s obzirom na to da u momen-
tu preuzimanja opasnog otpada, tj. prenosa prava
raspolaganja na dobrima koja se smatraju opasnim
otpadom, predmetna dobra nemaju vrednost, obve-
znik PDV koji vrši ovaj promet nema obavezu
obračunavanja i plaćanja PDV po tom osnovu.”
Dakle, ako sakupljač otpada ne isplaćuje nakna-
du za preuzeta dobra, ako se radi o otpadu koji nije
sekundarna sirovina ili nema vrednost, odnosno
ako ga je potrebno zbrinuti na odgovarajući način,
sakupljač otpada izdaje dokument o kretanju otpada
na osnovu kojeg bez sumnje može da se zaključi da je
određena imovina preuzeta i uništena. Uz navede-
ni dokument, koji sadrži specifikaciju otpada,
potrebno je priložiti i odluku društva o npr.
rashodovanju opreme, čime se kompletira verodo-
stojna dokumentacija za evidentiranje poslovnog
događaja.
Sakupljač otpada koji pruža uslugu zbrinjava-
nja otpada na svoju uslugu obračunava PDV po stopi
od 20% jer se ne radi o uslugama upravljanja komu-
nalnim otpadom, za koji je članom 23. stav 2. tačka
17) Zakona o PDV-u propisana primena posebne
stope PDV-a.
U skladu sa članom 12b Pravilnika o utvrđiva-
nju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po po-
sebnoj stopi PDV („Sl. glasnik RS”, br. 108/2004…
i 48/2018), pod upravljanjem komunalnim otpadom
u smislu člana 23. stav 2. tačka 17) Zakona podra-
zumeva se sakupljanje komunalnog otpada, njegovo
odvoženje, tretman i bezbedno odlaganje, uključu-
jući upravljanje, održavanje, saniranje i zatvaranje
deponija, kao i selekcija sekundarnih sirovina i
održavanje, njihovo skladištenje i tretman. Čla-
nom 2. Zakona propisano je da je komunalni otpad
– otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi
otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sli-
čan otpadu iz domaćinstva. Iz navedenog može da
se zaključi da posebna stopa PDV-a ne može da se
primeni u slučaju upravljanja komercijalnim ot-
padom.
3.2 Evidentiranje ambalaže i prodaja
ambalažnog otpada
U skladu sa članom 5. Zakona o ambalaži, am-
balaža je proizvod napravljen od materijala ra-
zličitih svojstava, koji služi za smeštaj, čuvanje,
rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zaštitu
njene sadržine, a uključuje i predmete koji se kori-
ste kao pomoćna sredstva za pakovanje, umotavanje,
vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za ot-
premu i označavanje robe.
Podelu ambalaže moguće je izvršiti sa više
aspekata:
ffjednokratna ambalaža je ambalaža koja je projek-
tovana radi korišćenja samo jednom;
ffpovratna ambalaža je ambalaža koja se, nakon
vraćanja od strane potrošača, ponovo upotreblja-
va za istu namenu;
ffambalažni materijal je materijal različitog
svojstva od koga se pravi ambalaža;
ffambalažni otpad je svaka ambalaža ili ambala-
žni materijal koji ne može da se iskoristi u pr-
vobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu
proizvodnje.
Ambalaža uključuje plastičnu ambalažu: boce,
kutije, vreće, čaše, bačve; metalnu ambalažu: san-
duke, bačve, kante, limenke, kutije, tube; papirnatu
ambalažu: kutije, vrećice, kesice, omote; staklenu
ambalažu: boce, staklenike, čaše; drvenu ambala-
žu: sanduke, bačve itd.
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 39
RAČUNOVODSTVO
3.2.1 Jednokratna ambalaža
Polazeći od definicije ambalaže, funkcije
i roka upotrebe, odnosno korišćenja, sa aspekta
računovodstvenog tretmana, nepovratna ambalaža
evidentira se na zalihama kao sitan inventar i
ambalaža i otpisuje se prilikom izdavanja u upo-
trebu. Zalihe nepovratne ambalaže u društvima
koja obavljaju proizvodnu delatnost imaju karakter
materijala, tako da se njihovo evidentiranje vrši
na odgovarajućim računima zaliha materijala,
propisanim Pravilnikom o kontnom okviru. Na
taj način vrednost ambalaže, kao materijala, ulazi
u cenu koštanja gotovog proizvoda.
Primer: Evidentiranje jednokratne ambalaže
1) Privredno društvo nabavilo je kartonske ku-
tije za pakovanje svojih gotovih proizvoda. Po
fakturi dobavljača nabavna vrednosti iznosi
30.000 dinara plus PDV u iznosu od 6.000 dinara. U
skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom
privrednog društva, zalihe materijala vode se u
pogonskom knjigovodstvu.
2) Ambalaža je izdata u upotrebu.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
510 Nabavka materijala 30.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 6.000
435 Dobavljači u zemlji 36.000
– po fakturi za nabavku ambalaže
1a
910 Materijal 30.000
901 Račun za preuzimanje nabavke
materijala i robe 30.000
– za preuzimanje zaliha u pogonsko knjigovodstvo
2.
930 Mesto troškova – osnovna
delatnost 30.000
910 Materijal 30.000
– za izdavanje ambalaže u upotrebu
Primer: Evidentiranje jednokratne ambalaže
– prepakovanje
1) Privredno društvo nabavilo je plastične kese
za prepakivanje robe u manja pakovanja. Nabavna
vrednost kesa iznosi 5.000 dinara plus PDV u iz-
nosu od 1.000 dinara.
2) Roba nabavne vrednosti 100.000 dinara upućena
je iz magacina na pakovanje u kese od 1 kg.
3) Kese su upotrebljene za prepakivanje robe.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
101 Materijal 5.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 1.000
435 Dobavljači u zemlji 6.000
– po fakturi za nabavku ambalaže
2.
135 Roba u obradi, doradi i
manipulaciji 100.000
131 Roba u magacinu 100.000
– za izdavanje robe iz magacina na pakovanje
3.
135 Roba u obradi, doradi i
manipulaciji 5.000
101 Materijal 5.000
– za uključivanje vrednosti ambalaže u vrednost robe koja je na
pakovanju
3.2.2 Povratna ambalaža
Računovodstveno evidentiranje povratne amba-
laže moguće je izvršiti na teret računa osnovnih
sredstava ili zaliha, u zavisnosti od ispunjeno-
sti uslova propisanih računovodstvenim propi-
sima. Ukoliko je procenjeni korisni vek trajanja
povratne ambalaže duži od godinu dana, a vred-
nost veća od minimalnog vrednosnog kriterijuma
za priznavanja osnovnih sredstava, knjiženje se
vrši na računu 023 – Postrojenja i oprema. Na-
ime, u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru,
na računu 023 – Postrojenja i oprema iskazuju se
postrojenja i oprema u skladu sa MRS 16 i ostalim
relevantnim MRS, kao i alat i inventar sa kal-
kulativnim otpisom. Međutim, ukoliko nisu is-
punjeni uslovi za priznavanje povratne ambalaže
kao stalnog sredstva, knjiženje se vrši na računu
103 – Alat i inventar.
Prilikom prodaje robe u povratnoj ambalaži,
pored evidentiranja prodaje po bruto principu,
odnosno odvojenim priznavanjem prihoda od pro-
daje i nabavne vrednosti prodate robe, potrebno
je zadužiti račun potraživanja od kupaca (204),
a odobriti konkretni račun na kome se vodi po-
vratna ambalaža. Pritom, preporuka je da pravna
lica vode ambalažu na posebnim analitičkim ra-
čunima ili pak, što je jednostavnije i zastuplje-
nije u praksi, kroz posebne pomoćne evidencije
o kretanju povratne ambalaže, koje će obezbediti
potrebne informacije o kupcima kojima je data
ambalaža, količini, datumu isporuke dobara u
ambalaži i datumu vraćanja.
Još jedno pitanje koje se nameće odnosi se na
račun računovodstvenog evidentiranja kaucije za
40 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
povratnu ambalažu, pri čemu je bitno napomenuti
da u konkretnom slučaju primljena kaucija ima ka-
rakter depozita, pa kao takva ne podleže obavezi
obračunavanja PDV-a u skladu sa Zakonom o PDV-u.
Primljena sredstva u vidu kaucije za povratnu am-
balažu priznaju se na teret računa novčanih sred-
stava, a u korist računa 430 – Primljeni avansi,
depoziti i kaucije. Kada kupac vrati ambalažu,
gasi se formirana obaveza zaduživanjem računa
430, a odobravanjem računa novčanih sredstava
grupe 24.
Međutim, ukoliko se pri sravnjenju ambalaže
utvrdi da kupac nije vratio ambalažu, pravno
lice ima obavezu da obračuna i plati PDV, pri
čemu se iznos zadržane kaucije smatra bruto
naknadom za izvršeni promet ambalaže kupcu.
Primer: Evidentiranje povratne ambalaže 1
1) Privredno društvo koje se bavi proizvodnjom
nabavilo je 10 sanduka i 5 paleta koje će imati
funkciju povratne ambalaže. Pojedinačna nabavna
vrednost sanduka prelazi granicu za priznavanje
stalnih sredstava u skladu sa računovodstvenim
politikama privrednog društva, dok je vrednost
paleta ispod navedenog kriterijuma. Po faktu-
ri dobavljača ukupna vrednost sanduka iznosi
1.000.000 dinara plus PDV u iznosu od 200.000 di-
nara, dok vrednost paleta iznosi 50.000 dinara
plus PDV u iznosu od 10.000 dinara.
2) Palete su stavljene u upotrebu.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
023 Postrojenja i oprema 1.000.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 200.000
435 Dobavljači u zemlji 1.200.000
– po fakturi dobavljača za nabavljenu povratnu ambalažu –
sanduke
1a
103 Alat i inventar 50.000
270 Porez na dodatu vrednost u
primljenim fakturama po
opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 10.000
435 Dobavljači u zemlji 60.000
– po fakturi dobavljača za nabavljenu povratnu ambalažu –
palete
2.
515 Troškovi jednokratnog
otpisa alata i inventara 50.000
109 Ispravka vrednosti
materijala, rezervnih
delova, alata i inventara 50.000
– za stavljanje paleta u upotrebu
Primer: Evidentiranje povratne ambalaže 2
1) Privredno društvo koje se bavi prodajom doba-
ra na malo prodalo je 10 flaša piva u povratnoj
ambalaži od 0,5 l, čija prodajna vrednost iznosi
620 dinara. Ukalkulisana razlika u ceni iznosi
150 dinara, a ukalkulisani PDV 103 dinara. Na-
plaćena je kaucija za povratnu ambalažu u iznosu
od 30 dinara po flaši. Jedinična nabavna cena am-
balaže iznosi 20 dinara. Ambalaža je u poslovnim
knjigama evidentirana na računu 103.
2) Kupac je vratio polovinu ambalaže (5 flaša).
3) Prilikom sravnjenja predate i vraćene ambala-
že privredno društvo utvrdilo je manjak druge
polovine ambalaže i obračunalo PDV na promet
ambalaže.
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
1031 Alat i inventar kod kupaca 200
1030 Alat i inventar na zalihama 200
– za izdatu povratnu ambalažu
1a
243 Blagajna 300
430 Primljeni avansi, depoziti i kaucije 300
– za naplaćenu kauciju
1b
243 Blagajna 620
604 Prihodi od prodaje robe na domaćem
tržištu 517
476 Obaveze za PDV po osnovu prodaje za
gotovinu 103
– za prodatu robu
1v
501 Nabavna vrednost prodate robe 367
1341 Ukalkulisani PDV u prometu na malo 103
1349 Razlika u ceni robe u prometu na malo 150
134 Roba u prometu na malo 620
– za prodatu robu
2.
1030 Alat i inventar na zalihama 100
1031 Alat i inventar kod kupaca 100
– za vraćenu ambalažu od strane kupca
2a
430 Primljeni avansi, depoziti i kaucije 150
243 Blagajna 150
– za vraćenu kauciju kupcu
3.
430 Primljeni avansi, depoziti i kaucije 150
1031 Alat i inventar kod kupaca 100
476 Obaveze za PDV po osnovu prodaje za
gotovinu 8
673 Dobici od prodaje materijala 42
– za izvršen promet nevraćene ambalaže
Napomena uz promenu 3): Kako zadržana kaucija
za ambalažu koju kupac nije vratio predstavlja bru-
to naknadu za izvršeni promet, PDV obračunava
se primenom preračunate stope na iznos zadržane
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 41
RAČUNOVODSTVO
kaucije (50 × 16,66667% = 8,33 dinara, što je iznos
PDV-a sadržan u zadržanoj kauciji od 50 dinara).
3.2.3 Ambalažni otpad
Ambalaža može biti:
hhprimarna – kao najmanja ambalažna jedinica u
kojoj se proizvod prodaje konačnom kupcu;
hhsekundarna – kao ambalažna jedinica koja sadr-
ži više proizvoda u primarnoj ambalaži, sa na-
menom da na prodajnom mestu omogući grupisanje
određenog broja jedinica za prodaju, bez obzira na
to da li se prodaje krajnjem korisniku ili se kori-
sti za snabdevanje na prodajnim mestima, pri čemu
ona može da se ukloni sa proizvoda bez uticaja na
njegove karakteristike;
hhtercijarna (transportna) – namenjena za bezbe-
dan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj
ili sekundarnoj ambalaži, pri čemu ne obuhvata
kontejnere za drumski, železnički, vodni ili va-
zdušni transport.
S obzirom na to da sekundarna i tercijarna am-
balaža, ukoliko se radi o jednokratnoj ambalaži,
nije predmet zasebnog računovodstvenog evidenti-
ranja, njenom prodajom, kao prodajom sekundarnih
sirovina, društvo (trgovac) ostvariće ostale
prihode.
Prodavac sekundarne sirovine promet će
iskazati u polju 3.4 obrasca POPDV, u kome se
iskazuju podaci o iznosu osnovice za promet se-
kundarnih sirovina i usluga koje su neposredno
povezane sa tim dobrima, koji je izvršen drugom
obvezniku PDV-a (član 10. stav 2. tačka 1) Zako-
na o PDV-u).
Primer: Prodaja ambalažnog otpada
Trgovac – obveznik PDV-a prodaje ambalažni
otpad (pocepane kartonske kutije, iskidana streč-
-folija) društvu, obvezniku PDV-a, koje se bavi
otkupom sekundarnih sirovina. Ugovoreni iznos
naknade je 100.000 dinara.
Red. br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
204 Kupci u zemlji 100.000
659 Ostali poslovni prihodi 100.000
– po fakturi za isporučene sekundarne sirovine
2.
241 Tekući (poslovni) računi 99.000
555 Troškovi poreza 1.000
204 Kupci u zemlji 100.000
– po izvodu za plaćanje kupca ambalažnog otpada
Trgovac evidentira prodaju ambalažnog otpada
u POPDV obrascu:
3. OPOREZIVI PROMET DOBARA I USLUGA
KOJI VRŠI OBVEZNIK PDV-a I OBRAČUNATI PDV
Opšta stopa Posebna stopa
Osnovica PDV Osnovica PDV
3.1 Prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima za koji je
poreski dužnik obveznik PDV-a koji vrši taj promet
3.2 Promet za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a koji vrši taj promet, osim iz tačke 3.1
3.3 Prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima za koji obveznik PDV-a koji vrši taj
promet nije poreski dužnik
3.4 Promet za koji obveznik PDV-a koji vrši taj promet nije poreski dužnik, osim iz tačke 3.3 100.000
3.5 Povećanje osnovice, odnosno PDV-a
3.6 Smanjenje osnovice, odnosno PDV-a
3.7 Promet dobara i usluga bez naknade
3.8 Ukupna osnovica i obračunati PDV za promet dobara i usluga
(3.1 + 3.2 + 3.3 + 3.4 + 3.5 + 3.6 + 3.7) 100.000
3.9 Naknada ili deo naknade koji je naplaćen pre izvršenog prometa i PDV obračunat po tom
osnovu (avans)
3.10 Ukupno obračunati PDV (3.8 + 3.9)
Kupac sekundarne sirovine, kao poreski pla-
tac, obračunao je i platio porez po odbitku (1%),
pa je po tom iznosu umanjio plaćanje prodavcu am-
balažnog otpada. Takođe, prodavac ambalažnog
otpada ispostavio je fakturu bez PDV-a, dakle uz
prenos poreske obaveze, u skladu sa članom 10. stav
2. tačka 1) Zakona o PDV-u. Kupac je u obavezi da
uradi interni obračun PDV-a.
3.3 Prodaja otpada od rashodovane opreme
Rashoduje se oprema koja nema upotrebnu vred-
nost. Ta oprema može da se proda samo kao otpadni
42 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
materijal, a rashodovana oprema koja se po propi-
sima o zaštiti čovekove sredine posebno deponuje,
predaje se registrovanim privrednim subjektima
na reciklažu i deponovanje.
Zakonom o PDV-u nije predviđena obaveza ob-
računa PDV-a na opremu koja se rashoduje. Me-
đutim, potrebno je voditi računa o roku (nakon
sticanja opreme) u kom se ta oprema rashoduje, jer
je kod opreme koja se rashoduje pre isteka roka od
pet godina od dana puštanja u rad obveznik dužan
da izvrši ispravku odbitka prethodnog pore-
za u skladu sa članom 32. stavovi 1. i 2. Zakona o
PDV-u. Takođe, ova odredba Zakona o PDV-u odnosi
se isključivo na opremu čija je nabavna vrednost
najmanje 500.000 dinara, bez PDV-a. Naime, članom
2. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za
vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, načinu
sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza
i načinu utvrđivanja dela prethodnog poreza za
koji naknadno može da se ostvari pravo na odbi-
tak, za opremu i objekte za vršenje delatnosti i
ulaganja u objekte („Sl. glasnik RS”, br. 120/2012),
opremom za vršenje delatnosti u smislu Zakona o
PDV-u smatra se dobro pojedinačne nabavne vred-
nosti od najmanje 500.000 dinara, bez PDV-a, koje
ima karakter opreme čiji je vek upotrebe duži od
jedne godine, a koristi se ili će se koristiti za
vršenje delatnosti. Prema tome, ispravka odbitka
prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 32.
st. 1. i 2. Zakona o PDV-u ne vrši se za opremu čija
je nabavna vrednost ispod 500.000 dinara.
Osim toga, obveznik nije dužan da vrši
ispravku odbitka prethodnog poreza po članu 32.
Zakona o PDV-u u slučaju uništenja imovine usled
više sile.
U polju 8e.4 obrasca POPDV iskazuju se po-
daci o iznosu za koji je smanjen iznos koji može
da se odbije kao prethodni porez po osnovu pre-
stanka uslova za ostvarivanje prava na odbitak
prethodnog poreza za opremu i objekte za vrše-
nje delatnosti, odnosno ulaganja u objekte za vr-
šenje delatnosti shodno članu 32. Zakona.
Dokument koji prati prodaju rashodovane opreme
kao otpadnog materijala (faktura), odnosno predaju
rashodovane opreme na reciklažu i deponovanje (do-
kument o kretanju otpada) služi kao dokaz privred-
nom subjektu da su ispunjeni uslovi za rashodovanje
opreme, odnosno da rashodovana oprema nema upo-
trebnu vrednost i nije više u posedu tog društva.
Primer: Rashodovanje opreme koja ima
sadašnju vrednost
Nakon tri godine upotrebe društvo rashoduje
mašinu zbog oštećenja i nemogućnosti da se dalje
popravlja i koristi u proizvodnji. S obzirom na
to da je obveznik imao pravo na odbitak prethod-
nog poreza pri nabavci mašine, obračunaće sra-
zmerni iznos i evidentirati ispravku odbitka
prethodnog poreza.
Podaci o mašini su sledeći:
Red. br. Opis Iznos
1. Nabavna vrednost 2.000.000
2. Ispravka vrednosti 1.200.000
3. Sadašnja vrednost (red. br 1 – red. br 2) 800.000
4. PDV sadržan u računu za nabavku mašine 400.000
5. Ispravka odbitka prethodnog poreza 160.044
6. Vrednost otpadnog materijala (X kg koji se
prodaje kao sekundarna sirovina × cena
otkupljivača po kg) 260.000
Obračun ispravke odbitka prethodnog PDV-a
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
029 Ispravka vrednosti
nekretnina, postrojenja i
opreme 1.200.000
101 Materijal 260.000
570 Gubici po osnovu
rashodovanja i prodaje
nematerijalnih ulaganja,
nekretnina, postrojenja i
opreme 540.000
023 Postrojenja i oprema 2.000.000
– za isknjižavanje rashodovane mašine
2.
555 Troškovi poreza 160.044
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi -160.044
– za ispravku odbitka prethodnog poreza za rashodovanu opremu
3.
204 Kupci u zemlji 260.000
101 Materijal 260.000
– po fakturi za prodati otpad
4.
241 Tekući (poslovni) računi 257.400
555 Troškovi poreza 2.600
204 Kupci u zemlji 260.000
– po izvodu za plaćanje kupca otpada (materijala)
Ukoliko je oprema u potpunosti otpisana pri-
likom rashodovanja, odnosno njena sadašnja vred-
nost jednaka je nuli, javlja se jedna specifičnost
prilikom knjiženja, zbog koje će se evidentiranje
razlikovati u odnosu na prethodno prikazani
primer. Dakle, evidentiranje prihoda po osnovu
=
400.000 dinara
(3 god. × 365 dana) + (2 god. × 366 dana)
×
((1 god. × 365 dana) + (1 god. × 366 dana))
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
RAČUNOVODSTVO
prodaje otpadnog materijala vrši se u trenutku
kada ih tržište verifikuje (u skladu sa MRS 18,
odnosno odeljkom 23 MSFI za MSP). S obzirom
na to da u trenutku rashodovanja opreme ne nastaju
dobici odnosno gubici po osnovu rashodovanja sve
dok se ne izvrši prodaja otpada (bivše opreme),
prilikom priznavanja zaliha otpadnog materija-
la istovremeno se priznaje i ispravka vrednosti
zaliha otpadnog materijala. Oba računa (zalihe
materijala i ispravka vrednosti) zatvaraju se
prilikom priznavanja prihoda od prodaje otpada.
Primer: Rashodovanje opreme koja je u
potpunosti ispravljena (nema sadašnju
vrednost)
Podaci o mašini su sledeći:
Red. br. Opis Iznos
1. Nabavna vrednost 2.000.000
2. Ispravka vrednosti 2.000.000
3. Sadašnja vrednost (red. br 1 – red. br 2) 0
4. Vrednost otpadnog materijala (X kg koji se
prodaje kao sekundarna sirovina × cena
otkupljivača po kg) 90.000
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
029 Ispravka vrednosti
nekretnina, postrojenja i
opreme 2.000.000
101 Materijal 90.000
109 Ispravka vrednosti zaliha 90.000
023 Postrojenja i oprema 2.000.000
– za isknjižavanje rashodovane mašine i priznavanje otpadnog
materijala
2.
204 Kupci u zemlji 90.000
109 Ispravka vrednosti zaliha 90.000
101 Materijal 90.000
673 Dobici od prodaje
materijala 90.000
– po fakturi za prodati otpad
3.
241 Tekući (poslovni) računi 89.100
555 Troškovi poreza 900
204 Kupci u zemlji 90.000
– po izvodu za plaćanje kupca otpada (materijala)
Prema članu 22v ZPDPL-a, na teret rashoda u
poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali
po osnovu obezvređenja imovine, koje se utvrđuje
kao razlika između neto sadašnje vrednosti imo-
vine i njene procenjene nadoknadive vrednosti,
ali se priznaju u poreskom periodu u kome je imo-
vina otuđena odnosno upotrebljena, odnosno u kome
je nastalo oštećenje usled više sile.
Prema našem shvatanju, osnovni smisao citi-
rane odredbe jeste nepriznavanje rashoda koji je re-
zultat procene. Međutim, ako je rashod nastao kao
posledica stvarnih poslovnih okolnosti i nije
rezultat procene, već prestanka mogućnosti kori-
šćenja određene imovine (u slučaju iz prethodnih
primera – mašine), takav rashod nema karakter
rashoda po osnovu obezvređenja u smislu člana 22v
ZPDPL-a, već poslovnog rashoda koji se priznaje
u skladu sa opštim uslovima. Dakle, rashodova-
nje opreme usled prestanka njenog priznavanja nije
isto što i obezvređenje. Rashod se priznaje u pore-
ske svrhe u skladu sa opštim pravilima (u periodu
u kom je nastao).
Međutim, kada obveznik PDV-a rashodovanu
opremu pri čijoj je kupovini ostvario pravo na
odbitak PDV-a (nije bitno da li je iskoristio
to pravo ili nije) daje bez naknade, dužan je da
obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom.
Kada su u pitanju rashodovana osnovna sredstva
i oprema, poreska osnovica za obračun PDV-a pri-
likom poklanjanja, odnosno davanja bez naknade je-
ste nabavna cena tih sredstava u momentu davanja
bez naknade, shodno odredbama člana 18. Zakona o
PDV-u.
Izuzetak postoji i ovde, npr.:
hhkada obveznik bez naknade daje uništena ras-
hodovana osnovna sredstva kao sekundarnu siro-
vinu, pri čemu PDV obračunava sticalac u skladu
sa članom 10. stav 2. tačka 1) Zakona o PDV-u na
osnovicu iz člana 18. Zakona o PDV-u, ili
hhkada se radi o opasnom otpadu.
U slučaju prodaje rashodovanih osnovnih sred-
stava ili opreme koja je polomljena, oštećena
ili neupotrebljiva zbog istrošenosti, obveznik
PDV-a može da ih proda kao sekundarnu sirovinu
ako takva dobra mogu da se smatraju sekundarnom
sirovinom u skladu sa Pravilnikom o sekundar-
nim sirovinama.
Izvod iz Mišljenja Ministarstva finansija
br. 430-00-93/2013-04 od 6. 7. 2015. godine:
„Za promet dobara koja se smatraju sekundarnim
sirovinama u smislu propisa kojima se uređuje
oporezivanje potrošnje PDV-om, a koji obveznik
PDV-a vrši drugom obvezniku PDV-a, obavezu ob-
računavanja PDV-a ima obveznik PDV-a – prima-
lac tih dobara kao poreski dužnik. S tim u vezi,
kada obveznik PDV-a drugom obvezniku PDV-a
vrši promet električne opreme (npr. fen, mik-
ser, toster, usisivač i dr.) kao otpada, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom,
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
poreski dužnik je obveznik PDV-a – primalac
tih dobara.”
Poreski tretman rashoda dobara koja se smatra-
ju opasnim otpadom jeste specifičan, s obzirom
na to da je u pitanju otuđenje rashodovanih doba-
ra, ali u skladu sa posebnim propisima. Izvod iz
Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-
03762/2010-04 od 11. 1. 2011. godine:
„Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje
na to da kada obveznik PDV šalje na uništavanje
dobra koja su posle upotrebe postala opasan otpad
u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje
otpadom, PDV se ne obračunava i ne plaća, s ob-
zirom na to da predmetna dobra, prema mišljenju
Ministarstva finansija, nemaju vrednost.”
4 Otkup otpada i sekundarnih
sirovina
U skladu sa članom 2. Zakona, sakupljanje otpada
je prikupljanje otpada, uključujući i preliminar-
no razvrstavanje i preliminarno skladištenje
otpada za potrebe transporta do postrojenja za
upravljanje otpadom, dok je sakupljač otpada fi-
zičko ili pravno lice koje sakuplja otpad.
Trgovac je svako pravno lice ili preduzetnik
koji u svoje ime kupuje i prodaje otpad, uključujući
i trgovca koji ne preuzima otpad u posed.
U skladu sa članom 28a Zakona delatnost po-
sredovanja u upravljanju otpadom obuhvata poslove
organizacije tretmana, odnosno ponovnog iskori-
šćenja i odlaganja otpada, odnosno posredovanje u
prenosu prava i obaveza u vezi sa otpadom za po-
trebe drugih.
Zabranjena je trgovina otpadom za koji proizvo-
đač otpada ima zaključen ugovor o predaji sakuplja-
ču, odnosno operateru postrojenja za upravljanje
otpadom.
Trgovac otpadom smatra se držaocem otpada
koji je otkupio, pri čemu može preuzeti otpad u
posed ako raspolaže skladištem otpada za koje je
izdata dozvola u skladu sa ovim zakonom.
Plaćanja za otkup otpada vrše se preko bankov-
nog računa, odnosno izdaje se priznanica u skladu
sa posebnim propisima. Trgovac otpadom je du-
žan da licu od koga otkupljuje otpad izda potvrdu
o količini kupljenog otpada, kao i priznanicu
ukoliko se plaćanje ne vrši preko bankovnog ra-
čuna. Trgovac otpadom dužan je da od lica od kojeg
otkupljuje otpad pribavi podatke iz lične karte
ili drugog dokumenta kojim se dokazuje identitet
tog lica, kao i dokaz o poreklu otpada ili izjavu
o državini otpada. Trgovac otpadom ne može da
otkupi otpad ako ne poseduje navedene dokaze.
Posrednik, odnosno trgovac otpadom dužan je
da se upiše u registar posrednika u upravljanju
otpadom, odnosno trgovaca otpadom. Posrednik,
odnosno trgovac otpada koji je registrovan za oba-
vljanje delatnosti posredovanja, odnosno prometa
otpadom podnosi zahtev za upis u registar.
Ministarstvo izdaje rešenje o upisu posred-
nika, odnosno trgovca u registar ako posrednik,
odnosno trgovac ispunjava sledeće uslove:
1) da nije kažnjavan za bilo koje krivično delo,
odnosno privredni prestup i prekršaj u skladu
sa zakonom;
2) da ima lice odgovorno za obavljanje poslova za
koje se podnosi zahtev za registraciju;
3) da je u mogućnosti da ispuni finansijske obave-
ze ili obaveze koje mogu da nastanu pri obavljanju
poslova, posebno obavezu vraćanja otpada u skladu
sa propisima o prekograničnom kretanju otpada.
Rešenje o upisu posrednika, odnosno trgovca u
registar izdaje se na period od pet godina. Njime se
utvrđuju uslovi zaštite životne sredine i obave-
za vođenja evidencije i dostavljanja izveštaja, od-
nosno mere sprečavanja ilegalnog prometa otpada.
Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za upis u re-
gistar i izdavanje potvrde može da se izjavi žalba
u roku od petnaest dana od dana prijema rešenja.
Registracija može da se obnovi na zahtev posred-
nika, odnosno trgovca, koji se podnosi trideset
dana pre isteka registracije.
Rešenje o registraciji može se ukinuti:
1) ako posrednik, odnosno trgovac postupa suprot-
no rešenju o upisu u registar posrednika, odnosno
trgovaca;
2) ako bi posrednik, odnosno trgovac kontinui-
ranim obavljanjem poslova mogao da prouzrokuje
zagađivanje životne sredine;
3) ako posrednik, odnosno trgovac postupa suprot-
no propisima o prekograničnom kretanju otpada;
4) ako posrednik, odnosno trgovac ne ispunjava
obaveze u skladu sa zakonom.
Posrednik i trgovac otpadom dostavlja Agen-
ciji godišnji izveštaj o upravljanju otpadom u
skladu sa ovim zakonom.
Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i
godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za nje-
govo popunjavanje („Sl. glasnik RS” br. 7/2020),
koji je stupio je na snagu 6. 2. 2020. godine, propi-
san je obrazac dnevne evidencije o otpadu, kao i
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 45
RAČUNOVODSTVO
obrazac, način i rokovi dostavljanja godišnjeg
izveštaja o otpadu, sa uputstvom za njegovo po-
punjavanje.
Dnevni izveštaj dostavljaju pravna lica i pre-
duzetnici koji preuzimaju otpad, a izveštaj se do-
stavlja dnevnim unosom podataka u informacioni
sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja.
Na osnovu unetih dnevnih izveštaja generiše se
godišnji izveštaj. Godišnji izveštaj odštampan
iz informacionog sistema, propisno potpisan,
dostavlja se Agenciji do 31. marta tekuće godine
za podatke iz prethodne godine.
Društvo nabavlja otpad i sekundarne si-
rovine i evidentira ih u svojim poslovnim
knjigama kao robu ili materijal, u zavisnosti
od toga u koje je svrhe sekundarna sirovina na-
bavljena. Društva koja nabavljaju otpad i se-
kundarne sirovine radi njihove dalje prodaje u
jednakom ili neznatno izmenjenom obliku (npr.
nakon sortiranja, presovanja, baliranja) na do-
maćem ili inostranom tržištu, evidentira-
ju otkupljene sirovine kao robu u skladišnoj
evidenciji, analitičkom knjigovodstvu robe i
finansijskom knjigovodstvu. Društva koja ot-
kupljeni materijal upotrebljavaju u svom proi-
zvodnom procesu, pa ga izmenjenog dalje prodaju,
otkupljene sekundarne sirovine ili otpad evi-
dentiraju kao materijal.
Sirovine koje će društvo dalje prodavati
nakon otkupa i evidentiranja mogu da se sorti-
raju i pripreme za dalju prodaju. Tako npr. otku-
pljeni ambalažni otpad može da se presuje kako
bi se smanjio prostor koji zauzima i kako bi se
pripremio za transport.
4.1 Nabavka sekundarnih sirovina u zemlji
od pravnih lica
Društvo može da nabavi sekundarne sirovi-
ne i otpad od pravnih lica, preduzetnika ili od
građana. Kada se radi o nabavci od pravnih lica
i preduzetnika, prodavac sekundarnih sirovina
može. ali i ne mora da bude obveznik PDV-a. Ako
su i kupac i prodavac obveznici PDV-a, a radi se
o isporuci sekundarnih sirovina, primenjuje se
prenos poreske obaveze, kao što je pojašnjeno u
prvom delu ovog članka.
Kupac sekundarne sirovine, kao poreski
dužnik, u obrascu POPDV interno obračuna-
ti PDV iskazuje u polju 3a.3, a osnovicu u polju
8b.2. Pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi
iz člana 28. stav 5. tačka 1) Zakona o PDV-u, iz-
nos obračunatog PDV-a iskazuje kao prethodni
porez u polju 8e.2.
U slučaju avansnog plaćanja, kupac sekundar-
ne sirovine u obrascu POPDV interno obraču-
nati PDV iskazuje u polju 3a.8 (za poreski period
u kojem je avans plaćen), a osnovicu u polju 8b.3,
ako promet sekundarne sirovine i uplata avansa
nisu izvršeni u istom poreskom periodu.
Ako je u istom poreskom periodu plaćen
avans i izvršena nabavka dobra, odnosno usluga,
u polju 8b.7 obrasca POPDV ne iskazuju se poda-
ci o plaćenom avansu.
Ako je za navedeni promet plaćen avans, u po-
reskom periodu kada je izvršen promet sekun-
darnih sirovina u polju 8b.3 obrasca POPDV
iskazuju se podaci o iznosu osnovice bez uma-
njenja za plaćeni avans.
Iznos PDV-a obračunat za promet dobara i
usluga za koji se iskazuju podaci u polju 3a.3 ob-
rasca POPDV, umanjuje se za iznos PDV-a obra-
čunatog po osnovu plaćenog avansa za taj promet,
ako je po osnovu plaćenog avansa nastala poreska
obaveza u poreskom periodu različitom od po-
reskog perioda u kojem je izvršen promet dobara
i usluga.
Kada otkupljene sekundarne sirovine trgovac
dalje prodaje takođe kao sekundarne sirovine, pri-
meniće prenos poreske obaveze samo ako je novi ku-
pac sekundarne sirovine obveznik PDV-a.
Ako se otkupljena sekundarna sirovina na-
bavlja radi prerade, odnosno upotrebe u proi-
zvodnom procesu, nakon čega nastaju novi gotovi
proizvodi, proizvođač (otkupljivač) će sirovinu
evidentirati kao materijal. Utrošak materija-
la u proizvodnom procesu knjižiće u skladu sa
opštim pravilima (detaljnije o računovodstvu
proizvodnje pisali smo u broju 7–8/2019). Narav-
no, prilikom prodaje gotovih proizvoda za čiju je
proizvodnju upotrebljena otkupljena sekundarna
sirovina, PDV na promet gotovih proizvoda ob-
računava se u skladu sa opštim pravilima.
Primer: Kupovina sekundarne sirovine od
pravnog lica – obveznika PDV-a
Društvo Čistunac d. o. o. bavi se otkupom i
presovanjem ambalažnog otpada (kartona i foli-
je), koji nakon obrade prodaje u zemlji ili izvozi.
46 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Od društva Trgovac d. o. o. otkupilo je ambalažni
otpad – karton (100 tona), za šta je primilo račun
u iznosu od 300.000 dinara, uz napomenu da PDV
nije obračunat u skladu sa članom 10. stav 2. tač-
ka 1) Zakona o PDV-u. Od prevoznika Miško d. o.
o. društvo je primilo račun za izvršeni prevoz
ambalažnog otpada u iznosu od 20.000 dinara (plus
20% PDV-a).
Interni obračun PDV-a
Red. br. Opis Iznos
1. Ugovorena naknada 200.000
2. Porez po odbitku (red. br. 1 × 1%) 2.000
3. Osnovica za obračun PDV-a
(red. br. 1 + red. br. 2)
202.000
4. Iznos PDV-a (red. br. 3 × 20%) 40.400
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
130 Obračun nabavke robe 200.000
435 Dobavljači u zemlji 200.000
– za priznavanje nabavke sekundarne sirovine
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1a
130 Obračun nabavke robe 20.000
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 4.000
435 Dobavljači u zemlji 24.000
– za priznavanje zavisnih troškova nabavke (prevoz)
1b
132 Roba u prometu na veliko 220.000
130 Obračun nabavke robe 220.000
– za priznavanje robe u prometu na veliko
2.
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim plaćenih
avansa) 40.400
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi
(osim primljenih avansa) 40.400
– za interni obračun PDV-a
3.
435 Dobavljači u zemlji 200.000
241 Tekući račun 198.000
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 2.000
– za plaćanje otkupljenih sirovina i obračun poreza po odbitku
4.
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 2.000
241 Tekući račun 2.000
– za plaćen porez po odbitku
Unos u POPDV obrazac:
8b Nabavka dobara i usluga u Republici
od obveznika PDV-a – promet za koji je poreski
dužnik
primalac dobara, odnosno usluga
Osnovica
3a Obračunati PDV za promet drugog lica
Opšta
stopa
Posebna
stopa
Opšta
stopa
Posebna
stopa PDV PDV
8b.1
Prenos prava raspolaganja na
građevinskim objektima
3a.1
PDV za prenos prava raspolaganja
na građevinskim objektima za koji
je poreski dužnik obveznik PDV-a
– primalac dobara 0 0
8b.2
Dobra i usluge, osim dobara iz
tačke 8b.1
202.000
3a.2
PDV za promet dobara i usluga koji
u Republici vrši strano lice
koje nije obveznik PDV-a, za koji je
poreski dužnik obveznik PDV-a –
primalac dobara i usluga 40.400 0
… …
8b.6
Ukupna osnovica za nabavljena
dobra i usluge (8b.1 + 8b.2 + 8b.3 +
8b.4 + 8b.5) 202.000
3a.7
Ukupno obračunati PDV za promet
dobara i usluga (3a.1 + 3a.2 + 3a.3 +
3a.4 + 3a.5 + 3a.6) 40.400 0
8b.7
Naknada ili deo naknade koji je
plaćen pre izvršenog prometa
(avans)
3a.8
PDV po osnovu naknade ili
dela naknade koji je plaćen pre
izvršenog prometa (avans) 0 0
3a.9 Ukupno obračunati PDV (3a.7 + 3a.8) 40.400 0
Primer: Kupovina sekundarne sirovine od
pravnog lica – avansno plaćanje
Društvo Kartonka d. o. o. bavi se proizvodnjom
kartona. Kao materijal u proizvodnom procesu ko-
risti ambalažni otpad, koji reciklira i koristi
kao sirovinu u izradi svojih gotovih proizvoda.
Od društva Čistunac d. o. o. otkupljuje karton
(sekundarnu sirovinu) u vrednosti od 9 miliona
dinara. U skladu sa ugovorom dogovoreno je avan-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 47
RAČUNOVODSTVO
sno plaćanje u iznosu od 3 miliona dinara i ispo-
ruka u roku od 60 dana od uplate avansa.
1) Kartonka je uplatila avans u iznosu od 3.000.000
dinara. Obračunava porez po odbitku i radi in-
terni obračun PDV-a.
Obračun poreza po odbitku na dati avans
Red. br. Opis Iznos
1. Vrednost naknade 3.000.000
2. Iznos poreza po odbitku (red. br. 1 × 1%) 30.000
3. Iznos za plaćanje dobavljaču 2.970.000
Obračun poreza po odbitku na dati avans
Red. br. Opis Iznos
1.
Bruto iznos avansa
(sa porezom po odbitku) 3.000.000
2. Iznos PDV-a (red. br. 1 × 20%) 600.000
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
150 Plaćeni avansi za materijal,
rezervne delove i inventar
u zemlji 3.000.000
241 Tekući (poslovni) račun 2.970.000
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 30.000
– za knjiženje izvoda (plaćenog avansa) i obračun poreza po
odbitku
1a
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 30.000
241 Tekući (poslovni) račun 30.000
– za knjiženje izvoda – plaćanje poreza po odbitku
1b
272 PDV u datim avansima po
opštoj stopi 600.000
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi
(osim primljenih avansa) 600.000
– za interni obračun PDV-a
Unos u POPDV obrazac u poreskom periodu kada je plaćen avans:
8b Nabavka dobara i usluga u Republici
od obveznika PDV-a – promet za koji je poreski
dužnik
primalac dobara, odnosno usluga
Osnovica
3a Obračunati PDV za promet drugog lica
Opšta
stopa
Posebna
stopa
Opšta
stopa
Posebna
stopa PDV PDV
8b.7
Naknada ili deo naknade koji je
plaćen pre izvršenog prometa
(avans) 3.000.000
3a.8
PDV po osnovu naknade ili
dela naknade koji je plaćen pre
izvršenog prometa (avans) 600.000 0
2) Izvršen je promet sekundarnih sirovina, a
Kartonka je u magacin materijala i sirovina pri-
mila karton.
Radi obračun poreza po odbitku i interni ob-
račun PDV-a.
Obračun PDV-a na dan prometa sekundarnih sirovina
Red. br. Opis Iznos
1. Bruto iznos ukupne naknade (sa porezom
po odbitku) 9.000.000
2. Bruto iznos avansa (sa porezom po
odbitku) 3.000.000
3. Poreska osnovica (red. br. 1 – red. br. 2) 6.000.000
4. Iznos PDV-a (red. br. 3 × 20%) 1.200.000
Obračun poreza po odbitku
Red. br. Opis Iznos
1. Bruto iznos obaveze 9.000.000
2. Deo koji je plaćen avansno 3.000.000
3. Osnovica za obračun poreza po
odbitku (red. br. 1 – red. br. 2)
6.000.000
4. Iznos poreza po odbitku
(red. br. × 1%)
60.000
5. Preostali iznos za plaćanje
dobavljaču
5.940.000
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
2.
101 Materijal 9.000.000
435 Dobavljači u zemlji 9.000.000
– za knjiženje fakture dobavljača kartonskog otpada
2a
435 Dobavljači u zemlji 3.000.000
150 Plaćeni avansi za materijal,
rezervne delove i inventar
u zemlji 3.000.000
– za zatvaranje datog avansa
2a
270 PDV u primljenim fakturama
po opštoj stopi (osim
plaćenih avansa) 1.200.000
470 Obaveze za PDV po izdatim
fakturama po opštoj stopi
(osim primljenih avansa) 1.200.000
– za interni obračun PDV-a
3.
435 Dobavljači u zemlji 6.000.000
241 Tekući (poslovni) račun 5.940.000
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 60.000
– za knjiženje izvoda (plaćanje dobavljaču) i obračun poreza po
odbitku
3a
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 60.000
241 Tekući (poslovni) račun 60.000
– za knjiženje izvoda – plaćanje poreza po odbitku
48 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Unos u POPDV obrazac u poreskom periodu kada je izvršen promet sekundarne sirovine:
8b Nabavka dobara i usluga u Republici
od obveznika PDV-a – promet za koji je poreski
dužnik
primalac dobara, odnosno usluga
Osnovica
3a Obračunati PDV za promet drugog lica
Opšta
stopa
Posebna
stopa
Opšta
stopa
Posebna
stopa PDV PDV
8b.1
Prenos prava raspolaganja na
građevinskim objektima
3a.1
PDV za prenos prava raspolaganja
na građevinskim objektima za koji
je poreski dužnik obveznik PDV-a
– primalac dobara 0 0
8b.2
Dobra i usluge, osim dobara iz
tačke 8b.1
9.000.000
3a.2
PDV za promet dobara i usluga koji
u Republici vrši strano lice
koje nije obveznik PDV-a, za koji je
poreski dužnik obveznik PDV-a –
primalac dobara i usluga 1.200.000 0
… …
8b.6
Ukupna osnovica za nabavljena dobra
i usluge
(8b.1 + 8b.2 + 8b.3 + 8b.4 + 8b.5) 9.000.000
3a.7
Ukupno obračunati PDV za promet dobara
i usluga (3a.1 + 3a.2 + 3a.3 + 3a.4 + 3a.5
+ 3a.6) 1.200.000 0
8b.7
Naknada ili deo naknade koji je
plaćen pre izvršenog prometa
(avans)
3a.8
PDV po osnovu naknade ili
dela naknade koji je plaćen pre
izvršenog prometa (avans) 0 0
3a.9 Ukupno obračunati PDV (3a.7 + 3a.8) 1.200.000 0
4.2 Nabavka sekundarnih sirovina od
građana
U skladu sa članom 85. stav 1. tačka 9) ZPDG-a,
ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatra-
ju se i prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje
sekundarnih sirovina. Stavom 3. istog člana pro-
pisano je da oporezivi prihod čini bruto prihod
umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Uz to, stavom 11. istog člana propisano je da se na
druge prihode koje ostvari fizičko lice po osno-
vu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina
obračunati porez umanjuje za 40%.
Dakle, porez se obračunava po stopi od 20%
na osnovicu koju čini bruto prihod umanjen za
iznos normiranih troškova od 20%, s tim što
se tako utvrđeni iznos poreza umanjuje za 40%.
Koeficijent za preračun sa neto na bruto iz-
nosi 1,106195.
Napominjemo da se, prema Mišljenju Ministar-
stva za socijalna pitanja br. 011-00-245/2003-03 od
12. 11. 2003. godine, na naknadu ostvarenu po osno-
vu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina
ne obračunava i ne plaća doprinos za obavezno so-
cijalno osiguranje: „Kada se radi o prikupljanju
sekundarnih sirovina, naknada predstavlja cenu
prikupljenih sirovina, u kojoj sam rad nije po-
sebno vrednovan, odnosno nije bitan element kod
određivanja naknade. Naime, ova naknada zavisi
od vrste, količine i kvaliteta prikupljenih se-
kundarnih sirovina, pri čemu je cena za određenu
vrstu sekundarnih sirovina unapred utvrđena i
kao takva poznata neodređenom broju lica, koji
prikupljanje vrše kao jedini ili povremeni izvor
prihoda.
Imajući sve to u vidu, smatramo da u ovom slu-
čaju preovlađuju elementi kupoprodaje, kao obliga-
cionopravnog odnosa između otkupljivača (kupca)
i lica koje prodaje prikupljene sekundarne siro-
vine, tako da nema osnova da se na ostvarenu nak-
nadu, po osnovu prodaje sekundarnih sirovina,
obračunava i uplaćuje doprinos za penzijsko i
invalidsko osiguranje.”
S druge strane, prodaja lične imovine nije
predmet oporezivanja porezom na dohodak gra-
đana.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija i pri-
vrede br. 414-00-47/2012-04 od 12. 10. 2012. godine:
„S tim u vezi, mišljenje Ministarstva finan-
sija i privrede je da prihodi koje fizičko lice
ostvari po osnovu prodaje pojedinih predmeta
svoje imovine u okviru upravljanja i raspolaganja
tom imovinom (od slučaja do slučaja), ne podležu
plaćanju poreza na dohodak građana.
Prodaja ’od slučaja do slučaja’ znači da fizičko
lice vrši promet uz naknadu (prodaju) predmeta
sopstvene imovine i da je promet sporadičnog ka-
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 49
RAČUNOVODSTVO
raktera (prodaja ad hoc), s tim da je obveznik (fi-
zičko lice) dužan da isplatiocu prihoda podnese
odgovarajuću verodostojnu dokumentaciju, odno-
sno dokazno sredstvo da prodaje pojedine predme-
te sopstvene imovine. U tom smislu kao dokazno
sredstvo može da se prihvati svaki verodostojan
dokument, odnosno dokazno sredstvo građana iz
kojeg nesporno proizlazi činjenica da se radi o
predmetima sopstvene imovine (račun, izjava o
vlasništvu i sl).
Međutim, ukoliko se radi o prihodima koje
od prodaje predmeta fizičko lice ne ostvaru-
je ’od slučaja do slučaja’, već se prodajom bavi u
vidu stalne aktivnosti (npr. pribavljanje, od-
nosno sakupljanje određenih stvari radi daljeg
prometovanja), nezavisno od toga da li je ona kao
delatnost registrovana kod nadležnog organa,
taj prihod je predmet oporezivanja porezom na
dohodak građana.
Za razliku od poreskog tretmana prihoda koje
fizičko lice ostvari po osnovu prodaje pojedi-
nih predmeta svoje imovine u okviru upravljanja
i raspolaganja tom imovinom (od slučaja do sluča-
ja), kada fizičko lice ostvaruje prihod po osno-
vu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina
koje po svojoj suštini to i predstavljaju (isko-
rišćene stvari, odnosno materijal koji služi
za preradu i izradu novih proizvoda), taj prihod,
ako nije oporezovan kao prihod od samostalne de-
latnosti u smislu Zakona, oporezuje se kao drugi
prihod saglasno odredbi člana 85. stav 1. tačka 10)
i stav 6. Zakona.”
Dakle, u slučaju da otkupljivač od fizičkog
lica otkupljuje njegovu ličnu imovinu, koju ovaj
prodaje „od slučaja do slučaja”, preporučljivo je da
se od pomenutog lica zatraži izjava o vlasništvu,
koja se kao dokaz navodi i u citiranom mišljenju
Ministarstva finansija.
Primer izjave:
Ja, Hogar Strašni iz Ledenog grada, Ulica fjorda ledenog br. 1, br. l. k. 123456, pod punom kri-
vičnom i materijalnom odgovornošću, dana __________ dajem
IZJAVU
da privrednom društvu „Strela” DOO po otkupnom listu br. OL-00555/20 prodajem svoje stare
proizvode i otpadne materijale kojima raspolažem kao svojom ličnom imovinom.
Za ova dobra ne posedujem drugu dokumentaciju, osim ove izjave o vlasništvu. Pod punom kri-
vičnom i materijalnom odgovornošću izjavljujem da prodaja koju vršim ne predstavlja vršenje
samostalne delatnosti, već isključivo prodaju lične imovine „od slučaja do slučaja”.
U slučaju da se u odgovarajućem postupku utvrdi da informacije koje sam u ovoj izjavi dao nisu
istinite, prihvatam neograničenu odgovornost za štetu koju je zbog toga pretrpeo otkupljivač.
Ovim potvrđujem da sam po otkupnom listu br. OL-00555/20 primilo/la gotov novac u iznosu
od ________________ dinara.
Mesto i datum Potpis davaoca izjave
________________________ ____________________________
Odredbom člana 99. stav 1. tačka 9) ZPDG-a pro-
pisano je da se po odbitku od svakog pojedinačno
ostvarenog prihoda plaćaju, između ostalog, i
porezi na ostale prihode, ako je isplatilac pri-
hoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik
paušalac. Međutim, članom 100a stav 3. Zakona
propisano je da, ukoliko isplatilac prihoda
nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po
odbitku, obavezu utvrđivanja i plaćanja poreza
samooporezivanjem ima obveznik koji ostvaruje
50 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
prihode. Dakle, u opštem slučaju obavezu utvr-
đivanja i plaćanja poreza ima isplatilac priho-
da. Izuzetno, ukoliko isplatilac prihoda nema
obavezu plaćanja poreza po odbitku, onda obavezu
utvrđivanja i plaćanja poreza ima sam obveznik
koji je prihod ostvario.
Primer: Otkup sekundarne sirovine od
građanina
Dana 10. juna 2020. godine otkupljivač Strela
d. o. o. otkupio je od fizičkog lica Mirka Seku-
tovskog 1.000 kg sekundarne sirovine X, za šta mu
isplaćuje neto naknadu od 100.000 dinara.
Isporučilac:
Mirko Sekutovski – Supergenijalac
Kamengrad, Ulica ptice trkačice bb.
JMBG: 0101010101
Otkupljivač:
Strela d. o. o.
Brzinić, Iza brega 100
PIB: 0202020
OTKUPNI LIST
za otkupljene sekundarne sirovine br. 248/20
Datum prometa: 10. 6. 2020.
Datum izdavanja: 10. 6. 2020.
Mesto prometa: Kamengrad
Mesto otkupa: Brzinić
Red. br. Opis Količina Cena Vrednost
1. Sirovina X 1.000 100,6195 110.619,50
2. Normirani troškovi (20%) 22.123,90
3. Oporezivi prihod 88.495,60
4. Porez na dohodak građana 17.699,15
5. Umanjenje poreza -7.079,65
6. Ukupno iznos poreza 10.619,50
7. Neto za isplatu isporučiocu 100.000,00
Bruto iznos preračunat je po formuli:
Bruto = Neto × 1,106195.
1.1 Vrsta prijave 1
1.2 Obračunski period 06 2020
1.4 Datum plaćanja 10 06 2020
3.6 Šifra vrste prihoda 1 11 607 00 0
3.9 Bruto prihod 110.619,42
3.10 Osnovica poreza 88.495,20
3.11 Porez 10.619,42
3.12 Osnovica doprinosa 0,00
3.13 PIO 0,00
3.14 Zdravstvo 0,00
MFP 5
MFP 7
U polje 3.6. „Šifra vrste prihoda” kao oznaka
primaoca prihoda – rezidenta unosi se broj 11, a za
nerezidenta 06.
Pod rednim brojem 1.3. „Datum nastanka pore-
ske obaveze” ne popunjava se podatak.
Pod rednim brojem 1.4. „Datum plaćanja” unosi
se datum kada je prihod isplaćen, a najkasnije prvi
naredni dan kada radi platni promet, ako u momen-
tu isplate prihoda platni promet nije radio.
Otkupljivač je izradio kalkulaciju velepro-
dajne cene (po kojoj dalje prodaje pravnim licima
sirovinu):
Opis Iznos
Nabavna vrednost 110.619
Razlika u ceni 22.124
Prodajna cena bez PDV-a 132.743
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
1320 Roba u prometu na veliko 132.743
1329 RUC 22.124
435 Dobavljači u zemlji 100.000
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 10.619
– za otkup sekundarnih sirovina od fizičkog lica
2.
435 Dobavljači u zemlji 100.000
243 Blagajna 100.000
– za isplatu iz blagajne
3.
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 10.619
241 Tekući račun 10.619
– za uplatu poreza
Nabavljenu sirovinu otkupljivač je prodao
drugom pravnom licu (obvezniku PDV-a) po ceni
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 51
RAČUNOVODSTVO
od 132.743 dinara. Napominjemo da je njegov kupac
obračunao i platio (kao poreski platac, a u ime
prodavca sekundarnih sirovina) porez po odbitku
(1%) i uradio interni obračun PDV-a.
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
204 Kupci u zemlji 132.743
604 Prihodi od prodaje robe na
domaćem tržištu 132.743
– za prodaju sekundarne sirovine
1a
501 Nabavna vrednost prodate robe 110.619
1329 RUC 22.124
1320 Roba u prometu na veliko 132.743
– za prodaju sekundarne sirovine
2.
241 Tekući račun 131.415
555 Troškovi poreza 1.327
204 Kupci u zemlji 132.743
– za primljenu uplatu od kupca sekundarnih sirovina
4.3 Uvoz sekundarnih sirovina
U skladu sa članom 72. Zakona, za uvoz, izvoz i
tranzit otpada podnosi se zahtev za izdavanje do-
zvole. Za svako prekogranično kretanje otpada, uz
zahtev za izdavanje dozvole, ministarstvu nadle-
žnom za poslove zaštite životne sredine (dalje:
Ministarstvo) podnosi se dokumentacija koja sa-
drži naročito:
1) ugovor zaključen između uvoznika i izvoznika;
2) opštu i posebnu dokumentaciju koja se podnosi
uz zahtev u skladu sa posebnim propisom;
3) druge dokaze i dokumentaciju u skladu sa ovim
zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita ži-
votne sredine.
Za prekogranično kretanje otpada podnosi-
lac zahteva obezbeđuje odgovarajuću finansijsku
garanciju i polisu osiguranja ili drugi oblik
osiguranja, zavisno od zahteva države uvoza ili
tranzita, i to u iznosu koji je potreban za troško-
ve tretmana otpada, kao i za troškove sanacije u
slučaju udesa.
Ministarstvo donosi odluku po zahtevu za odo-
bravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada na osnovu
činjenica sadržanih u dokumentaciji koja se pod-
nosi uz zahtev, pri čemu posebno uzima u obzir:
1) da li je uvoz/izvoz otpada zabranjen za potre-
be ponovnog iskorišćenja ili odlaganja u državi
uvoza/izvoza;
2) da li država izvoza/tranzita/uvoza primenjuje
sistem obaveštavanja o prekograničnom kretanju
otpada koji nije opasan otpad;
3) da li će se sa otpadom namenjenim za ponovno
korišćenje ili odlaganje postupati na ekološki
prihvatljiv način;
4) da li se ponovno korišćenje vrši u postrojenji-
ma države uvoza koja imaju niži standard tretma-
na za određenu vrstu otpada nego u državi izvoza,
uzimajući u obzir potrebu obezbeđivanja odgovara-
jućeg funkcionisanja unutrašnjeg tržišta;
5) stanje prerađivačkih kapaciteta na teritoriji
Republike Srbije, kao i podatke o raspoloživim
i potrebnim količinama otpada kao sekundarne
sirovine, koje vodi Agencija;
6) zaštitu neobnovljivih prirodnih i energet-
skih resursa;
7) nacionalne ciljeve prerade za određene vrste
otpada.
Dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada na čije
se prekogranično kretanje primenjuje kontrolni
postupak propisan potvrđenim međunarodnim
ugovorom izdaje se u roku od šezdeset dana od dana
prijema zahteva iz stava 2. ovog člana.
Uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja u
više pošiljki odobrava se za period do dvana-
est meseci. Podnosilac zahteva može da zatraži
dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit više pošiljki u
slučaju kada se radi o otpadu istih fizičko-hemij-
skih osobina, koji se otprema na isto odredište
preko istih graničnih prelaza.
Izvoznik, odnosno uvoznik je dužan da do 31.
marta tekuće godine dostavi Ministarstvu po-
datke o izvršenom izvozu odnosno uvozu otpada za
prethodnu godinu. Ako to ne učini, Ministarstvo
izvozniku zabranjuje dalji izvoz otpada sve dok ne
dostavi podatke, pri čemu o zabrani obaveštava
organ nadležan za poslove carine.
Uredbom o Listi neopasnog otpada za koji se
ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja prati
prekogranično kretanje („Sl. glasnik RS” br.
102/2010) propisana je Lista neopasnog otpada
za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom
koja prati njegovo prekogranično kretanje.
Primer: Uvoz sekundarne sirovine
1) Pravno lice, obveznik PDV-a, izvršilo je uvoz
sekundarnih sirovina (radi dalje prodaje), za koje
je od dobavljača iz inostranstva dobilo račun u
iznosu od 35.000 evra. Ugovorom je precizirano
da se naknada ugovara u neto iznosu (bez poreza po
odbitku). Devizni kurs na dan fakture iznosi 118
dinara za jedan evro.
52 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Carina je obračunala PDV u iznosu od 826.000
dinara i troškove carinjenja u iznosu od 90.000
dinara.
2) Na dan plaćanja inodobavljaču devizni kurs iz-
nosio je 117 dinara za jedan evro. Prilikom plaća-
nja obaveze dobavljaču u inostranstvu pravno lice
je obračunalo i platilo porez po odbitku 1%.
Obračun poreza po odbitku:
Red. br. Opis Iznos
1. Vrednost naknade (35.000 evra × 117) 4.095.000
2. Osnovica za obračun poreza po odbitku
(red. br. 1 : 0,99) 4.136.364
3. Iznos poreza po odbitku (red. br. 2 × 1%) 41.364
4. Iznos za plaćanje inodobavljaču 4.095.000
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
132 Roba u prometu na veliko 4.130.000
436 Dobavljači u inostranstvu 4.130.000
– za evidentiranje primljene sekundarne sirovine po računu
dobavljača (35.000 × 118)
1a
132 Roba u prometu na veliko 90.000
274 PDV plaćen pri uvozu dobara
po opštoj stopi 826.000
482 Obaveze za poreze, carine
i druge dažbine iz nabavke
ili na teret troškova 916.000
– za evidentiranje carinskog računa za obračunati PDV i
troškove carinjenja
1b
482 Obaveze za poreze, carine
i druge dažbine iz nabavke
ili na teret troškova 916.000
241 Tekući (poslovni) račun 916.000
– za plaćeni PDV i troškove carinjenja
2.
436 Dobavljači u inostranstvu 4.130.000
244 Devizni račun 4.095.000
663 Pozitivne kursne razlike 35.000
– za knjiženje izvoda – plaćanje inodobavljaču
3.
132 Roba u prometu na veliko 41.364
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 41.364
– za obračunati porez po odbitku
3a
489 Ostale obaveze za poreze,
doprinose i druge dažbine 41.364
241 Tekući (poslovni) račun 41.364
– za plaćeni porez po odbitku
4.4 Podnošenje obaveštenja o licima od
kojih vrši otkup sekundarnih sirovina
Obaveza obaveštavanja poreskog organa o li-
cima koja nisu evidentirana u sistemu PDV-a,
od kojih obveznik PDV-a otkupljuje sekundarne
sirovine ili prima usluge koje su neposredno po-
vezane sa sekundarnim sirovinama, propisana je
članom 51a Zakona o PDV-u. Navedeno obaveštenje
dostavlja se samo uz poresku prijavu za poslednji
poreski period kalendarske godine, odnosno po-
slednji poreski period ako obveznik PDV-a pre-
staje sa obavljanjem delatnosti ili sa obavljanjem
PDV aktivnosti. Predviđeno je da se obaveštenje
dostavlja jednom godišnje (za poslednji period
kalendarske godine, odnosno za poslednji poreski
period), kao i da je period u kojem se posmatra pro-
met 1. januar – 31. decembar (kalendarska godina),
odnosno 1. januar – dan isteka poslednjeg poreskog
perioda (ako obveznik PDV-a prestaje da obavlja
PDV aktivnost u toku godine).
Pored toga, obaveza podnošenja obaveštenja
ne zavisi od visine prometa, već postoji oba-
veza dostavljanja obaveštenja o svakom licu od
kojeg su otkupljivane sekundarne sirovine i sa
njima neposredno povezane usluge, kao i o iznosu
ostvarenog prometa od tog lica.
Prema odredbi člana 51a stav 2. Zakona o PDV-u,
obveznik PDV-a – otkupljivač sekundarnih siro-
vina dostavlja obaveštenje o svakom licu koje nije
evidentirano za obavezu plaćanja PDV-a (fizička
lica, mali obveznici, lica iz člana 9. stav 1. Za-
kona o PDV-u koja nisu obveznici PDV-a), koje mu
je od 1. januara do isteka poslednjeg poreskog pe-
rioda kalendarske godine izvršilo makar jedan
promet sekundarnih sirovina ili usluga koje su
neposredno povezane sa tim dobrima, kao i o iz-
nosu tog prometa.
Inače, nedostavljanjem ovog obaveštenja obve-
znik PDV-a čini prekršaj iz člana 178a ZPPPA,
za koji je propisana kazna u rasponu od 100.000 do
2.000.000 dinara za pravna lica, odnosno od 50.000
do 500.000 dinara za preduzetnika (za odgovorno
lice u pravnom licu propisana je novčana kazna
u rasponu od 10.000 do 100.000 dinara). Poreski
obveznik – pravno lice koji po isteku propisa-
nog roka dostavi obaveštenje kazniće se novčanom
kaznom u iznosu od 100.000 dinara, preduzetnik
novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara i od-
govorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u
iznosu od 10.000 dinara.
U skladu sa članom 51a stav 3. Zakona o PDV-u,
obaveštenje sadrži najmanje podatke o:
hhnazivu, odnosno imenu i prezimenu, kao i adre-
si i PIB-u lica od kojeg su otkupljene sekundarne
sirovine, odnosno poljoprivrednika i
JUN 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 53
RAČUNOVODSTVO
hhiznosu izvršenog prometa, bez pripadajućih
obaveza.
Napominjemo da se podatkom o PIB-u fizičkog
lica od kojeg su otkupljene sekundarne sirovine,
odnosno poljoprivrednika, smatra JMBG fizičkog
lica.
Iznos prometa otkupljenih dobara ili pri-
mljenih usluga iskazuje se bez pripadajućih obave-
za, što znači bez:
hhporeza po odbitku koji se plaća po osnovu otku-
pa sekundarnih sirovina od fizičkih lica i
hhporeza na dobit po odbitku koji se plaća po
osnovu otkupa sekundarnih sirovina od pravnih
lica (po stopi od 1%), ako se otkup vrši od prav-
nog lica koje nije obveznik PDV-a.
U skladu sa članom 19. Pravilnika o obliku,
sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV i o
obliku i sadržini pregleda obračuna PDV („Sl.
glasnik RS”, br. 90/2017, 119/2017, 48/2018, 60/2018
i 75/2019), obveznik PDV-a kome je izvršen promet
sekundarnih sirovina, odnosno usluga neposredno
povezanih sa tim dobrima u Republici od strane
lica koje nije evidentirano za obavezu plaćanja
PDV-a, dužan je da vodi posebnu evidenciju o tom
licu i prometu dobara i usluga koji mu je pomenu-
to lice izvršilo. Ta evidencija sadrži najmanje
sledeće podatke:
1) naziv, odnosno ime i prezime, adresu i PIB
isporučioca sekundarnih sirovina, odnosno
pružaoca usluga neposredno povezanih sa tim
dobrima;
2) datum prometa i vrednost isporučenih sekun-
darnih sirovina, odnosno usluga neposredno po-
vezanih sa tim dobrima. PS
Elektronski časopis Poslovni savetnik aktivira se i koristi kroz elektronsko pravno izdanje
Propisi.net na stranici propisi.net, putem korisničkog imena i lozinke.
Korisnicima su dostupni članci iz svih dosadašnjim brojeva časopisa.
Svi članci mogu da se pretražuju na različite načine: po rečima u naslovu ili tekstu članka, po broju
(godini) časopisa, po autorima članaka, po oblastima – grupama, korišćenjem opcije Povezani dokumenti
sa konkretnim propisom ili u okviru teksta propisa, klikom na linkove ispod članova propisa. Članci
mogu da se čuvaju u PDF formatu, kao i da se štampaju i kopiraju.
Elektronski časopis
POSLOVNI SAVETNIK
Za pretplatu i druge informacije pišite nam na: office@ingpro.rs ili nas pozovite na: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
Elektronski časopis Lege Artis – Propisi u praksi aktivira se i koristi kroz elektronsko pravno
izdanje Propisi.net na stranici propisi.net. Ažurira se svakodnevno i koristi putem korisničkog imena i
lozinke.
Svi članci mogu da se pretražuju na različite načine: po rečima u nazivu ili samom članku, pravnim
oblastima ili autorima, a dat je i pregled najčitanijih članaka u toku meseca. Takođe, na jednom mestu nalazi
se i arhiva svih brojeva od početka objavljivanja. Članci mogu da se čuvaju u PDF formatu, kao i da se štampaju
i kopiraju.
Osim onih koje čine štampano izdanje, u elektronskom izdanju nalaze su i dodatne rubrike: Obrazovanje,
Autorsko pravo, Planiranje i izgradnja i dr.
Elektronski časopis
LEGE ARTIS – PROPISI U PRAKSI
Za pretplatu i druge informacije pišite nam na: office@ingpro.rs ili nas pozovite na: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.