U cilju ujednačavanja prakse prekršajnih sudova i Uprave carina, Odeljenje sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda zauzelo je stav u vezi sa postojanjem prekršaja vezanih za preferencijalno poreklo robe iz člana 293. stav 1. tačka 1. i iz člana 294. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016).
Kad god je u prilici, prilikom deklarisanja robe za postupak stavljanja u slobodan promet, uz Jedinstvenu carinsku ispravu (JCI), deklarant prilaže i dokaz o preferencijalnom poreklu robe. Na taj način deklarant stvara uslove za obračun i naplatu carinskih dažbina po carinskoj stopi od 0% ili po stopi koja je niža od MFN carinske stope.
Sprovodeći sistem upravljanja rizikom, a u nameri da spreči zloupotrebu sporazuma o slobodnoj trgovini, Uprava carina, putem administrativne saradnje sa carinskim organom države/teritorije potpisnice sporazuma, vrši proveru verodostojnosti izdatih dokaza o preferencijalnom poreklu robe, kao i proveru ispunjenosti uslova za njihovo izdavanje. Ukoliko odgovor strane administracije bude negativan, postupajuća carinarnica pokreće carinsko-upravni postupak radi naplate manje naplaćenih dažbina, sprovodi istražne radnje iz svoje nadležnosti i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu. Prekršajni postupak se vodi protiv uvoznika (pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice), a u slučaju posrednog zastupanja i protiv carinskog zastupnika, pa je za navedena lica poželjno da budu upoznata sa pravnim stavom Prekršajnog apelacionog suda kako bi u prekršajnom postupku na najbolji način zaštitila svoja prava.
- Prilikom utvrđivanja postojanja odgovornosti za prekršaje predviđene članom 293. stav 1. tačka 1. ili članom 294. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, postavlja se pitanje vinosti okrivljenih.
Carinski organ zemlje izvoznice u svom negativnom odgovoru/obaveštenju:
1) potvrđuje da ranije priložena dokumentacija o preferencijalnom poreklu nije tačna ili
2) da je dokumentacija nepotpuna, ili
3) da izvoznik na traženje carinskog organa zemlje izvoznice nije dao nikakav odgovor.
Odeljenje sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda je na svojoj sednici 27. 5. 2016. godine usvojilo stav da negativni odgovor strane administracije ukazuje da je ostvarena radnja prekršaja iz člana 293. stav 1. tačka 1. ili člana 294. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, ali da to ne znači da automatski postoji krivica lica koje je carinskom organu predalo dokument (a nije ga samo sačinilo), niti može automatski značiti da krivice nema, već se procena carinarnice da je izvršilac postupao umišljajno ili nehatno mora potkrepiti odgovarajućim dokazima.
Odluka suda ne može počivati na pretpostavkama ili uverenjima suda koja nisu potkrepljena na odgovarajući način, već samo na činjenicama utvrđenim u postupku i to na osnovu priloženih i izvedenih dokaza. Stoga, ukoliko osim negativnog odgovora strane administracije ne postoje drugi priloženi ili izvedeni dokazi koji ukazuju ili mogu ukazati na postojanje krivice učinioca prekršaja, nema osnova da se okrivljeni oglasi odgovornim za činjenje nekog od navedenih prekršaja. Sud dokaze izvodi samo na predlog stranaka, a izuzetno i po službenoj dužnosti i to ukoliko se radi o dokazu koji stranka nije u mogućnosti sama da pribavi.
Pod odgovarajućim dokazima koji ukazuju na postojanje krivice okrivljenog podrazumevaju se i dokazi koji se tiču radnji okrivljenog:
1) Pisana izjava okrivljenog, data carinskom organu, koja ukazuje na postojanje krivice, a u kojoj je dato izjašnjenje u vezi sa okolnostima pod kojima je roba nabavljena, i to: od koga su nabavljeni roba i osporeni dokaz, da li je bilo posrednika, na koji način je ostvaren kontakt sa izvoznikom, zašto je odabran baš taj izvoznik, da li je okrivljeni imao mogućnost da proveri verodostojnost sporne isprave koju je primio i kasnije predao carinskom organu, odnosno da li je uopšte pokušao da izvrši proveru i sl.
2) Izjava okrivljenog data pred sudom. I pored eventualne pisane izjave, sud je obavezan da uzme detaljnu izjavu okrivljenog u cilju utvrđivanja da li je okrivljeni znao ili mogao znati da predmetna roba nema deklarisano preferencijalno poreklo.
3) Izjave svedoka.
4) Činjenica da se okrivljeni nije žalio na odluku donetu u carinsko-upravnom postupku kojom je naknadno obavezan da plati iznos na ime manje plaćenog carinskog duga, te da je tako utvrđeni iznos i platio. Navedeni iznos predstavlja razliku između iznosa carinskog duga, naknadno utvrđenog bez primene povlastica predviđenih sporazumom o slobodnoj trgovini, i iznosa plaćenog carinskog duga, knjiženog u postupku stavljanja robe u slobodan promet.
- Neophodno je da postupci carinskog organa koji su preduzeti u sklopu istrage budu detaljno dokumentovani, te da carinski organ obezbedi tačan prevod strane dokumentacije.
Carinski organ mora da obezbedi i dostavi sudu osporeni dokaz o preferencijalnom poreklu robe, Jedinstvenu carinsku ispravu po kojoj je roba deklarisana za postupak stavljanja u slobodan promet, dokaz o prepisci sa carinskim ili drugim nadležnim organom u državi/teritoriji izvoznici, tačan prevod upita, kao i tačan prevod odgovora strane administracije i druge priložene strane dokumentacije kojom dokazuje postojanje prekršajne odgovornosti okrivljenog.
- Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju presude, Przz 4/2016 od 22. 12. 2016. godine, ocenio da je izvoznik odgovoran za tačnost podataka o poreklu robe.
Vrhovni kasacioni sud je u gore navedenoj presudi ocenio da, iako je deklarant prilikom deklarisanja robe za postupak stavljanja u slobodan promet, uz Jedinstvenu carinsku ispravu, priložio i osporeni dokaz o preferencijalnom poreklu robe, on time nije dostavio carinskom organu netačne podatke, s obzirom na to da nije mogao da proverava dokumentaciju preko carinske administracije zemlje izvoznice niti je to bila njegova obaveza.
Dodatno je sud, tumačeći odredbe članova 16. i 22. Protokola 3 za primenu Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, s jedne, i Republike Srbije, s druge strane („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 83/08), ocenio da je izvoznik odgovoran za tačnost podataka o poreklu robe, u konkretnom slučaju za tačnost izjave na fakturi za koju je naknadno, izvršenom proverom, ustanovljeno da je neverodostojna.
Na ovaj način je stvorena sudska praksa koja izuzetno olakšava uvoznicima i carinskim zastupnicima da zaštite svoja prava u prekršajnom postupku i time spreče da budu oglašeni odgovornim za carinske prekršaje, predviđene članom 293. stav 1. tačka 1. ili članom 294. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona.