Prema članu 51. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, broj 24/2005, 61/2001, 54/2009, 32/2013 i 75/2014, u daljem tekstu: Zakon), puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako Zakonom nije drukčije određeno. Zakon ne propisuje dnevni, mesečni ni godišnji fond časova rada, već samo nedeljni. To znači da je poslodavcima prepušteno da samostalno, u zavisnosti od potreba procesa i organizacije rada, izvrše raspored radnog vremena u toku radne nedelje i na godišnjem nivou (član 55. stav 2. Zakona). Režim radnog vremena kod poslodavaca može da se organizuje na jedan od sledeća tri načina u okviru 40-časovnog radnog vremena:
1) da se radi 5 dana u nedelji (od ponedeljka do petka) po 8 sati, uz neradne dane u subotu i nedelju;
2) da se radi 5 dana u nedelji (od ponedeljka do petka) po 7 sati i jedan dan u nedelji (subota) po 5 sati;
3) da se radi 6 dana u nedelji (od ponedeljka do subote) po 6 sati i 40 minuta.
U svim navedenim varijantama ispunjava se zakonski uslov da radna nedelja traje 40 sati (puno radno vreme), s tim što je različita preraspodela ovog radnog vremena po radnim danima.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radna nedelja po pravilu traje pet radnih dana, a dnevno radno vreme (početak i završetak), zavisno od vrste i prirode delatnosti poslodavca, po pravilu treba da iznosi osam časova. Međutim, poslodavac može da odredi da radni dan traje i kraće od 8 časova, naročito kada radna nedelja traje šest radnih dana.
U posebnom slučaju, poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahtevaju, radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.
Prema tome, Zakon utvrđuje dužinu samo nedeljnog radnog vremena, a ostavlja poslodavcu da u zavisnosti od potrebe procesa i organizacije rada, izvrši raspored radnog vremena u toku nedelje. Ako je kod poslodavca utvrđeno da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno i da radni dan traje 8 časova (od ponedeljka do petka), subota nije radni dan. Kod poslodavca kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahtevaju, radna nedelja može biti organizovana i drugačije, na primer, da traje šest radnih dana. To znači da poslodavac može zbog potrebe procesa rada da donese odluku da radna nedelja traje šest radnih dana u okviru 40 časova nedeljno i u tom slučaju subota je redovan radni dan.
Karakteristike radnog vremena u smenskom obavljanju poslova
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahtevaju, radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje prema sopstvenim potrebama, na primer, da radna nedelja traje šest radnih dana, a osobenost ovakvog rada je što subota i nedelja ne moraju biti zaposlenima u ovom režimu radnog vremena dani odmora, već to mogu biti neki drugi dani u nedelji, opet uz poštovanje radne nedelje od 40 časova rada. Stoga je neophodno da se, za poslodavce koji imaju zaposlene koji rade u turnusima ili po smenskom rasporedu, u opštem aktu utvrdi koji dan je, od dana u kojima se ne radi, odrađen po osnovu preraspodele radnog vremena (analogno suboti za radnike koji ne rade u turnusima), odnosno koji je dan sedmičnog odmora (analogno nedelji za zaposlene koji ne rade u turnusima).
Treba podsetiti na odredbu u članu 56. stav 3. Zakona, u kojoj se kaže da puno ili nepuno radno vreme zaposlenog, kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. Poslodavce, međutim, treba upozoriti da zaposleni u ovakvom ’radnom režimu’ može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno, uključujući i prekovremeni rad. U ovom slučaju se, prema tome, odustaje od redovnog 40-časovnog radnog vremena svake radne nedelje, ali se to ostvaruje kao prosečno 40-časovno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou. Na primer, u toku meseca se jedne nedelje radi 45 časova, druge 35 časova, treće 48 časova i četvrte 32 časa, što daje prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou po časovima. Zbog ovakvih situacija u članu 51. stav 1. Zakona i stoji odredba da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako Zakonom nije drukčije određeno.
Dani praznika u toku 2017. godine
Pravo zaposlenih da ne rade u dane državnih i verskih praznika uređeno je Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 43/2001, 101/2007 i 92/2011, u daljem tekstu: Zakon o praznicima), te stoga svi zaposleni treba da budu upoznati sa istim. S obzirom da pravo zaposlenih da ne rade u vreme državnih i verskih praznika može da utiče na raspored radnog vremena, poslodavac je dužan da poštuje pravo zaposlenih na ova odsustva sa rada i da prilagodi raspored radnog vremena neradnim danima za praznike.
U skladu sa Zakonom o praznicima, dani praznika u 2017. godini slave se u sledeće dane:
Državni praznici u Republici Srbiji koji se praznuju neradno u 2017. godini su:
– Nova godina – 1, 2. i 3. januar (nedelja, ponedeljak i utorak);
– Sretenje – Dan državnosti Srbije –15. i 16. februar (sreda i četvrtak);
– Praznik rada – 1. i 2. maj (ponedeljak i utorak);
– Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar (subota).
Zakonom o praznicima je propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”.
Verski praznici u Republici Srbiji koji se obeležavaju neradno u 2017. godini su:
– Prvi dan Božića – 7. januar (subota);
– Vaskršnji praznici za pravoslavce i Uskršnji praznici za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa, tj. Uskrsa – od 14. do 17. aprila (petak – ponedeljak);
Pored navedenih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane određenih verskih praznika u 2017. godini, i to:
– Pravoslavci – na prvi dan krsne slave;
– Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića (25. decembar – ponedeljak);
– Pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama – 25. jun (nedelja), i prvi dan Kurbanskog bajrama – 1. septembar (petak);
– Pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura – 30. septembar (subota).
U Republici Srbiji praznuju se i obeležavaju radno:
– Sveti Sava – 27. januara (petak);
– Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila (subota);
– Dan pobede – 9. maja (utorak);
– Vidovdan – 28. juna (sreda);
– Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra (subota).
U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno u Republici Srbiji, ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.
Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji.
Raspored radnog vremena u 2017. godini
Polazeći od navedenih odredaba Zakona, režim radnog vremena kod poslodavaca može da se organizuje na jedan od sledeća tri načina:
1) da se radi 5 dana u nedelji (od ponedeljka do petka) po 8 sati, uz neradne dane u subotu i nedelju;
2) da se radi 5 dana u nedelji (od ponedeljka do petka) po 7 sati i jedan dan u nedelji (subota) po 5 sati;
3) da se radi 6 dana u nedelji (od ponedeljka do subote) po 6 sati i 40 minuta.
U svim navedenim varijantama ispunjava se zakonski uslov da radna nedelja traje 40 sati (puno radno vreme), s tim što je različita preraspodela ovog radnog vremena po radnim danima. U nastavku ćemo dati bliže podatke o svakom od navedenih metoda korišćenja radnog vremena, uz napomenu da je 2017. godina „normalna” godina u pogledu broja dana, dakle ima 362 dana i 53 nedelje.
- Petodnevna radna nedelja po 8 časova
Ovaj način organizovanja radnog vremena je najčešće prisutan u praksi, a bazira se na činjenici da se puno radno vreme u radnoj nedelji obavi u pet dana po 8 časova rada. U ovakvom režimu su subota i nedelja neradni dani, odnosno dani nedeljnog odmora.
Petodnevno osmočasovno dnevno radno vreme u 2017. godini daje sledeći godišnji fond časova:
| Mesec | Broj dana u mesecu | Broj nedelja | Broj subota | Radni dani
(2-3-4) |
Časova dnevno | Fond časova |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7(5×6) |
| Januar | 31 | 5 | 4 | 22 | 8 | 176 |
| Februar | 28 | 4 | 4 | 20 | 8 | 160 |
| Mart | 31 | 4 | 4 | 23 | 8 | 184 |
| April | 30 | 5 | 5 | 20 | 8 | 160 |
| Maj | 31 | 4 | 4 | 23 | 8 | 184 |
| Jun | 30 | 4 | 4 | 22 | 8 | 176 |
| Jul | 31 | 5 | 5 | 21 | 8 | 168 |
| Avgust | 31 | 4 | 4 | 23 | 8 | 184 |
| Septembar | 30 | 4 | 5 | 21 | 8 | 168 |
| Oktobar | 31 | 5 | 4 | 22 | 8 | 176 |
| Novembar | 30 | 4 | 4 | 22 | 8 | 176 |
| Decembar | 31 | 5 | 5 | 21 | 8 | 168 |
| Ukupno | 365 | 53 | 52 | 260 | 8 | 2.080 |
Kao što se vidi, u 2017. godini ima 365 dana, 52 subote i 53 nedelje, što daje 260 radnih dana po ovom režimu radnog vremena. Pošto je efektivno dnevno radno vreme 8 sati, ukupan fond sati je 2.080 po ovakvom rasporedu radnog vremena za 2017. godinu.
- Rad u šestodnevnoj radnoj nedelji
Po ovom načinu organizovanja radnog vremena, nedeljni rad je organizovan u pet dana po 7 sati i jedan dan po 5 sati, što daje zakonom utvrđenih 40 sati nedeljnog radnog vremena. Fond časova mesečno i godišnje po ovakvom rasporedu rada je sledeći za 2017. godinu:
| Mesec | Broj dana u mesecu | Broj nedelja | Radni dani (2-3) |
Broj dana po 7 sati | Broj dana po 5 sati (subota) | Svega (kol. 5 x 7 čas. + kol. 6 x 5 čas.) |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| Januar | 31 | 5 | 26 | 22 | 4 | 174 |
| Februar | 28 | 4 | 24 | 20 | 4 | 160 |
| Mart | 31 | 4 | 27 | 23 | 4 | 181 |
| April | 30 | 5 | 25 | 20 | 5 | 165 |
| Maj | 31 | 4 | 27 | 23 | 4 | 181 |
| Jun | 30 | 4 | 26 | 22 | 4 | 174 |
| Jul | 31 | 5 | 26 | 21 | 5 | 172 |
| Avgust | 31 | 4 | 27 | 23 | 4 | 181 |
| Septembar | 30 | 4 | 26 | 22 | 5 | 179 |
| Oktobar | 31 | 5 | 26 | 21 | 4 | 167 |
| Novembar | 30 | 4 | 26 | 22 | 4 | 174 |
| Decembar | 31 | 5 | 26 | 21 | 5 | 172 |
| Ukupno | 365 | 53 | 312 | 260 | 52 | 2.080 |
U ovom rasporedu radnog vremena nedeljni rad je organizovan u šest radnih dana ali neravnomerno – pet dana po 7 sati rada (ukupno 260 dana godišnje) i jedan dan po 5 sati (ukupno 52 dana godišnje, što su u stvari radne subote). Ukupan godišnji fond sati rada po ovom rasporedu je takođe 2.080 časova.
- Ravnomerno radno vreme u šest dana nedeljno
Ovaj raspored radnog vremena verovatno je minimalno prisutan u praksi, međutim, on je zvanično usvojen kao način utvrđivanja mogućeg radnog vremena. Ovaj metod se primenjuje kod propisa o priznavanju penzijskog staža (u obrascu M-4), pri utvrđivanju broja mogućih časova rada zbog izračunavanja broja zaposlenih itd.
Ovaj metod polazi od sledećih elemenata:
– broj sati rada u punoj radnoj nedelji 40 sati
– broj dana u radnoj nedelji 6 dana
– broj časova rada po jednom radnom danu u nedelji (40 sati : 6 dana) 6,67 sati
Prema tome, priznato dnevno radno vreme je 6,67 sati, odnosno 6 sati i 40 minuta. Na osnovu ovog dnevnog priznatog radnog vremena za šest dana u nedelji, može se izračunati godišnji fond časova rada na sledeći način:
– broj dana u godini 365 dana
– broj nedelja 53 nedelje
– broj radnih dana u godini (365 – 53) 312 dana
– priznati sati rada po jednom danu 6,67 sati
– ukupan godišnji fond sati rada
(312 dana x 6,67 sati) 2.081 sat
————————————————————————————
Kao što se vidi, po ovoj zvaničnoj metodologiji utvrđivanja sati rada dobili smo godišnji fond od 2.081 sat.
Ovom metodom se utvrđuje nešto precizniji fond sati rada po mesecima i ukupno:
| Mesec | Broj dana u mesecu | Broj nedelja | Radni dani (2-3) |
Dnevno radno vreme | Mesečni fond časova (4 x 5) |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
| Januar | 31 | 5 | 26 | 6,67 | 173 čas., 25 min. |
| Februar | 28 | 4 | 24 | 6,67 | 160 čas., 5 min. |
| Mart | 31 | 4 | 27 | 6,67 | 180 čas., 5 min. |
| April | 30 | 5 | 25 | 6,67 | 166 čas., 45 min. |
| Maj | 31 | 4 | 27 | 6,67 | 180 čas., 5 min. |
| Jun | 30 | 4 | 26 | 6,67 | 173 čas., 25 min. |
| Jul | 31 | 5 | 26 | 6,67 | 173 čas., 25 min. |
| Avgust | 31 | 4 | 27 | 6,67 | 180 čas., 5 min. |
| Septembar | 30 | 4 | 26 | 6,67 | 173 čas., 25 min. |
| Oktobar | 31 | 5 | 26 | 6,67 | 173 čas., 25 min. |
| Novembar | 30 | 4 | 26 | 6,67 | 173 čas., 25 min. |
| Decembar | 31 | 5 | 26 | 6,67 | 173 čas., 25 min. |
| Ukupno | 365 | 53 | 312 | 6,67 | 2.081 čas. |
U svim navedenim primerima pošlo se od zakonske odredbe da puno radno vreme po pravilu iznosi 40 časova nedeljno, mada se može utvrditi i kraće radno vreme, ali ne kraće od 36 časova nedeljno (član 51. stav 2. Zakona). Praktično, pod punim radnim vremenom se smatra period od 36 do 40 radnih časova u toku jedne radne nedelje, odnosno, opštim aktom poslodavca može se utvrditi puno radno vreme u trajanju od najmanje 36 časova nedeljno, može biti određeno kao puno radno vreme od 40 časova nedeljno, ili može biti određeno sa različitim brojem sati po nedeljama, ali ne duže od 48 časova nedeljno (sa prekovremenim radom). Bez obzira koju dužinu radnog vremena poslodavac utvrdi kao puno radno vreme u navedenim granicama, prava iz radnog odnosa se tretiraju kao prava za puno radno vreme, a poslodavac ne može umanjivati zaposlenima zarade, utvrđene ugovorom o radu, ako utvrdi puno radno vreme kraće od 40, a ne kraće od 36 časova nedeljno.
Odluka o rasporedu radnog vremena
U nastavku dajemo primer odluke koju je poslodavac doneo u vezi sa rasporedom radnog vremena:
_______________________________ (naziv i sedište poslodavca)
Na osnovu čl. 55. i 192. Zakona o radu i člana ____. Pravilnika o radu, donosim
ODLUKU
- Raspored radnog vremena kod poslodavca je sledeći:
– Zaposleni kod poslodavca u toku radne nedelje rade pet radnih dana.
– Radno vreme u toku radnog dana iznosi osam časova i počinje u _________, a završava se u ________ časova.
- Zaposleni koriste dnevni odmor u toku radnog dana:
– Zaposleni koji rade puno radno vreme u toku radnog dana, imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, počev od ________ časova.
– Zaposleni koji rade duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, imaju pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta, počev od ________ časova.
– Zaposleni koji rade duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, imaju pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta, počev od ______ časova.
- Raspored smenskog rada kod poslodavca je sledeći:
– Zaposlenima koji rad obavljaju u smenama, početak rada za drugu smenu počinje u _______ časova i završava se u ______ časova, a treća smena počinje u ______ i završava se u ______ časova.
– U drugoj i trećoj smeni pravo korišćenja dnevnog odmora od 30 minuta, za drugu smenu počinje u _____, časova, a za treću u ______ časova.
- Zaposleni se o promeni rasporeda radnog vremena obaveštavaju pet dana pre promene, a u slučaju potrebe posla, usled nastupanja nepredviđenih okolnosti, dva dana pre promene.
- Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a primenjuje se od _____ godine.
U ____________ Direktor