SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE TROMESEČNIH PERIODIČNIH IZVEŠTAJA O IZVRŠENJU BUDŽETA, ODNOSNO FINANSIJSKIH PLANOVA ZA PERIOD JANUAR–DECEMBAR 2016. GODINE

Shodno članu 8. Uredbe o budžetskom računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 125/2003 i 12/2006, u daljem tekstu: Uredba) propisana je obaveza

tromesečnog sastavljanja i dostavljanja periodičnog izveštaja o izvršenju budžeta, odnosno finansijskog plana (dalje: periodični izveštaj), kao i konsolidacija podataka iz tih izveštaja. Obaveza sastavljanja i dostavljanja periodičnih izveštaja odnosi se na:

– direktne i indirektne korisnike budžeta Republike Srbije;

– direktne i indirektne korisnike budžeta teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava;

– Republički fond za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO) i njegove korisnike; i

– organizacije obaveznog socijalnog osiguranja (dalje: OOSO).

Sastavljanje i dostavljanje periodičnih izveštaja vrši se u cilju planiranja i kontrole izvršenja budžeta, odnosno finansijskog plana za posmatrani period.

1. Rokovi za dostavljanje periodičnih izveštaja

Pomenuti član 8. Uredbe propisao je i rokove do kojih se moraju sastaviti i dostaviti periodični izveštaji o izvršenju budžeta odnosno finansijskog plana.

Krajnji rokovi i lica kojima se dostavljaju periodični izveštaji prema vrstama obveznika dati su u tabelarnom pregledu koji sledi.

2. Sastavljanje i podnošenje periodičnih izveštaja

Podzakonski akt Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, broj 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon i 103/2015) koji propisuje sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja je Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova („Sl. glasnik RS”, br. 18/2015 – u daljem tekstu: Pravilnik o finansijskim izveštajima). Njime je propisan način pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njihovih korisnika, budžetskih fondova Republike Srbije i lokalne vlasti, kao i sadržina obrazaca za finansijske izveštaje, u koje spadaju i periodični finansijski izveštaji.

2.1. Obrasci periodičnih izveštaja

U skladu sa odredbom člana 5. stav 2. Pravilnika o finansijskim izveštajima, korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava OOSO dostavljaju periodične izveštaje na Obrascu 5 – Izveštaj o izvršenju budžeta. Odredbom stava 3. člana 5. pomenutog pravilnika, direktni korisnici budžetskih sredstava koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike i RFZO dostavljaju konsolidovane periodične izveštaje, takođe samo na Obrascu 5 – Izveštaj o izvršenju budžeta.

Objašnjenje najvećih odstupanja od iznosa odobrenih budžetom zajedno sa konsolidovanim periodičnim izveštajem dostavljaju direktni korisnici budžetskih sredstava Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, u skladu sa odredbom člana 8. stav 3. Uredbe. Forma ovog izveštaja nije propisana Pravilnikom o finansijskim izveštajima.

2.1.1. Prikaz popunjavanja Obrasca 5 – Izveštaj o izvršenju budžeta

Kod sastavljanja tromesečnih finansijskih izveštaja neophodno je da se sva knjiženja za izveštajni period svedu na gotovinsku osnovu, u skladu sa odredbama člana 5. Uredbe i člana 4. Pravilnika o finansijskim izveštajima.

Unos podataka o izvršenju budžeta, odnosno finansijskog plana za period od 1. 1. do 31. 12. 2016. godine, vrši se iz poslovnih knjiga i evidencija korisnika o ostvarenom prometu na način propisan odredbama člana 10. Pravilnika o finansijskim izveštajima, u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS”, br. 16/2016 i 49/2016 – dalje: Pravilnik o Kontnom planu). Unos podataka vrši se u hiljadama dinara.

Obrazac 5 raščlanjen je na tri dela:

– I – Ukupni prihodi i primanja – unose se podaci o ostvarenim prihodima i primanjima, po izvorima finansiranja (kolone od 6 do 11),

– II – Ukupni rashodi i izdaci – unose se podaci o izvršenim rashodima i izdacima, po izvorima finansiranja (kolone od 6 do 11), i

– III – Utvrđivanje rezultata – rezultat poslovanja utvrđuje se (ukupan i po izvorima finansiranja) kao razlika između zbira prihoda i primanja i zbira rashoda i izdataka.

U kolone od 4 do 11 unose se podaci prema broju konta iz kolone 2, odnosno prema opisu (nazivu konta) iz kolone 3 Obrasca 5.

Kolona 4 – Planirani prihodi i primanja/rashodi i izdaci – popunjava se na bazi planiranih prihoda i primanja korisnika, a rashodi i izdaci u visini tekuće aproprijacije.

Kolona 5 – popunjava se kao zbir ukupno ostvarenih prihoda i primanja, odnosno rashoda i izdataka iskazanih u kolonama od 6 do 11.

Kolona 10 – popunjava se na osnovu:

– ostvarenih prihoda iz primanja vezanih za donacije i pomoć iz sledećih izvora finansiranja:

a) 05 – Donacije inostranih zemalja,

b) 06 – Donacije međunarodnih organizacija,

v) 08 – Dobrovoljni transferi fizičkih i pravnih lica, i

g) 56 – Finansijska pomoć EU;

– izvršenih rashoda i izdataka iz donacija i pomoći, koji pored navedenih izvora finansiranja za prihode i primanja sadrže i izvor:

a) 15 – Preneta neutrošena sredstva donacija iz ranijih godina.

Kolona 11 popunjava se na osnovu:

– ostvarenih prihoda, primanja i transfera iz sledećih izvora finansiranja:

a) 04 – Sopstveni prihodi budžetskih korisnika,

b) 07 – Transferi drugih nivoa vlasti,

v) 09 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine,

g) 10 – Primanja od domaćih zaduživanja,

d) 11 – Primanja od inostranih zaduživanja,

đ) 12 – Primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine;

– izvršenih rashoda i izdataka, koji pored navedenih izvora finansiranja za prihode i primanja sadrže i izvore:

a) 13 – Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina, i

b) 14 – Neutrošena sredstva od privatizacije iz ranijih godina.

Korisnici koji transakcije po osnovu programskih i projektnih zajmova obavljaju preko poslovnih banaka, primanja, rashode i izdatke po ovom osnovu evidentiraju takođe u koloni 11 Obrasca 5.

Višak primanja iskazuje se na oznaci OP broj 5442, odnosno manjak primanja na oznaci OP broj 5443, i utvrđuje se kao razlika između primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine, koji su iskazani na oznaci OP broj 5440, i izdataka za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine, koji su iskazani na oznaci OP broj 5441.

Višak novčanih priliva iskazuje se na oznaci OP broj 5444, odnosno manjak novčanih priliva na oznaci OP broj 5445, i utvrđuje se kao razlika između ukupno ostvarenih prihoda i primanja koji su iskazani na oznaci OP broj 5171 (700000 + 800000 + 90000) i ukupnih rashoda i izdataka koji su iskazani na oznaci OP broj 5435 (400000 + 500000 + 600000).

Prikaz utvrđivanja rezultata u Obrascu 5 dat je u niže navedenom tabelarnom pregledu:

Direktni korisnici koji u svojoj nadležnosti imaju više funkcionalnih klasifikacija, odnosno iskazivanja rashoda i izdataka po funkcionalnoj nameni za određenu oblast, kao i korisnici koji imaju programski deo budžeta, popunjavaju i dostavljaju Obrazac 5 za svaku funkciju, odnosno svaki projekat pojedinačno.

2.2. Konsolidovani periodični izveštaj

Suština konsolidovanog izveštaja o izvršenju budžeta, odnosno finansijskog plana je obaveza direktnih korisnika da usaglase izveštaje indirektnih korisnika iz svoje nadležnosti sa podacima sadržanim u glavnoj knjizi trezora i informacijama iz svojih evidencija odnosno pomoćnih knjiga.

Da bi se konsolidacija uspešno izvršila, neophodno je da poslovne knjige direktnih i indirektnih korisnika iz njihove nadležnosti budu usaglašene, kako u ukupnim iznosima tako i po izvorima finansiranja. Takođe, usaglašavanje se vrši i u odnosu na promet i stanje glavne knjige trezora.

2.3. Objašnjenje odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenja

Prilikom svakog periodičnog izveštaja vrši se uporedna analiza planiranih i realizovanih veličina kako na strani prihoda i primanja, tako i na strani rashoda i izdataka, radi utvrđivanja uzroka odstupanja i nastojanja da se u budućem izveštajnom periodu isprave nastale greške.

Važno je za svaki program ili projekat odnosno programsku aktivnost, kao i za svaku ekonomsku klasifikaciju utvrditi da li su se odstupanja mogla predvideti ranije i da li se ponavljaju. Potrebno je utvrditi da li su odstupanja nastala kao razlog nerealnog planiranja ili su razlozi u novonastalim okolnostima koje se nisu mogle predvideti.

Na kraju, treba sagledati mogućnosti korekcije odstupanja u narednom izveštajnom periodu.

Direktni korisnici koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike budžetskih sredstava u obavezi su da dostave obrazloženje najvećih odstupanja od iznosa odobrenih budžetom zajedno sa konsolidovanim periodičnim izveštajem, u skladu sa odredbom člana 8. stav 3. Uredbe. Da bi direktni korisnici mogli da ispune tu obavezu, potrebno je da od indirektnih korisnika dobiju blagovremene i tačne informacije o ostvarenim prihodima i primanjima i izvršenim rashodima i izdacima po svim izvorima finansiranja.

Zaključne napomene

Uredbom se uređuje finansijsko izveštavanje korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja koje je periodičnog i godišnjeg karaktera. S obzirom na činjenicu da se periodično izveštavanje vrši na propisanom Obrascu 5, prema Pravilniku o finansijskom izveštavanju, kao i što je slučaj sa godišnjim finansijskim izveštavanjem, može se postaviti pitanje da li su kumulativni podaci na bazi periodičnog izveštavanja, iskazani u Obrascu 5 za period JANUAR–DECEMBAR budžetske godine, istovetni podacima koji se iskazuju u godišnjim finansijskim izveštajima. Odgovor na postavljeno pitanje glasio bi da ti podaci ne moraju biti identični iz više razloga:

1) Obrazac 5 – Izveštaj o izvršenju budžeta za period januar–decembar budžetske godine sastavlja se i dostavlja do 10, odnosno 20. januara naredne godine, a godišnji finansijski izveštaj se sastavlja i podnosi krajem februara naredne godine. U tom godišnjem finansijskom izveštaju obuhvaćeni su inventurni viškovi i manjkovi, usaglašena potraživanja i obaveze po godišnjem popisu, koji sasvim sigurno mogu uticati na rezultat poslovanja.

2) Uz godišnji finansijski izveštaj sastavljaju se i drugi izveštaji kao što su Bilans stanja – Obrazac 1, Bilans prihoda i rashoda – Obrazac 2, pa shodno tome moraju postojati logičke i računske kontrole usklađenosti određenih podataka koji moraju biti sadržani u Obrascu 5. Napominjemo da te logičke i računske kontrole ne postoje kod sastavljanja Obrasca 5 na bazi kumulativnog periodičnog izveštaja koji se sastavlja i podnosi do 10, odnosno 20. januara naredne godine, jer u tom periodu još nemamo proknjižene sve poslovne promene da bismo mogli sastaviti Bilans stanja i Bilans prihoda i rashoda, kao i druge finansijske izveštaje propisane članom 3. Pravilnika o finansijskom izveštavanju.