Iako je reč o urgentnoj obavezi svih glavnih obveznika u postupku tranzita robe, ne treba izgubiti iz vida da će korišćenjem ovog oblika obezbeđenja, a posebno kroz modalitet oslobođenja od njegovog polaganja, privredni subjekti steći značajne povoljnosti u svom poslovanju
Carinski postupak tranzita robe kroz Republiku Srbiju predstavlja važnu privrednu delatnost, s obzirom na to da se time na neposredan način i direktnim plaćanjima obezbeđuju znatna finansijska sredstva, a posredno se omogućava dodatna uposlenost određenog dela zaposlenih kroz proizvodnju roba i pružanje usluga za potrebe vozača i njihovih transportnih sredstava tokom tranzita.
Upravo je iz navedenih razloga na Vladi Republike Srbije obaveza da sistemski i sistematično radi na stvaranju uslova koji će omogućiti zadržavanje postojećeg broja transportnih sredstava koji koriste naše carinsko područje radi tranzita robe, ali i na stvaranju dodatnih mogućnosti kako bi se taj broj povećao.
Prikazaćemo osnovne elemente pojednostavljenog carinskog postupka upotrebe generalnog obezbeđenja ili oslobođenja od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita robe, koji upravo predstavlja aktivnost Uprave carina (kao dela Ministarstva finansija i privrede, pa samim tim i Vlade), sa osnovnim ciljem unapređenja uslova (carinskog) poslovanja bonitetnih privrednih društava. Takođe, na samom početku, želimo da podvučemo da podnošenje zahteva i dobijanje odobrenja za ovakav pojednostavljeni carinski postupak predstavlja istovremeno i urgentnu obavezu svih onih učesnika u carinskom području koji žele ili imaju potrebu da budu i glavni obveznici za carinski dug koji može nastati u postupku tranzita robe.
Zašto podnošenje zahteva i dobijanje odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja u postupku tranzita predstavlja urgentnu obavezu?
Po još uvek važećem sistemu obezbeđenja carinskog duga koji može nastati u postupku tranzita robe, glavni obveznici mogu koristiti stare bankarske garancije koje izdaju njihove poslovne banke (reč je o „Bankarskim garancijama za stavljanje robe u slobodan promet i tranzit”) i to do dana njihovog važenja. Posle toga, a po isteku važenja navedene bankarske garancije, glavni obveznik za pokriće carinskog duga u postupku tranzita može koristiti generalno obezbeđenje. Definisanje i početak primene sistema generalnog obezbeđenja (od 1. 1. 2012. godine) u Republici Srbiji nastao je zbog obaveze Uprave carina da primenjuje važeće zakonodavstvo, narasle potrebe za usaglašavanjem naših carinskih procedura sa onima koje se primenjuju u razvijenim ekonomijama (u prvom redu sa onima u EU), ali i zbog već navedenog cilja Uprave carina da aktivno stvara uslove u kojima će bonitetna i solventna privredna društva poslovati sa manjim troškovima. Zbog svega navedenog, sistem „starih bankarskih garancija” od početka ove godine postepeno se zamenjuje novim sistemom, a to je sistem upotrebe generalnog obezbeđenja u carinskom postupku tranzita robe.
Tipovi odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja
Osnovni stožer oko koga se koncentriše postupak davanja odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja u postupku tranzita robe jeste referentni iznos, a njega utvrđuje (i to primenom najviših stopa carina i drugih dažbina koje se vezuju za predmetnu robu) i predlaže u podnetom zahtevu sam glavni obveznik (podnosilac zahteva) na osnovu podataka iz svoje knjigovodstvene evidencije, a proveru i konačno utvrđivanje tako predloženog referentnog iznosa vrši nadležni carinski organ. U principu, iznos koji treba da bude pokriven generalnim obezbeđenjem jednak je nivou na kome je utvrđen referentni iznos. Ovo pravilo ima opšti karakter, a u praksi, odnosno u zemljama kod kojih je ovaj sistem već u primeni, najveći broj glavnih obveznika upravo i dobija odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja u postupku tranzita robe na nivou od 100% utvrđenog referentnog iznosa.
Nadležni carinski organ, međutim, na osnovu prihvaćenih dokaza i na bazi toga donete odluke da podnosilac zahteva ispunjava određene uslove i kriterijume može odobriti upotrebu generalnog obezbeđenja čiji iznos nije jednak stvarno utvrđenom referentnom iznosu, pa su moguće sledeće situacije:
- iznos koji treba da bude pokriven generalnim obezbeđenjem smanjiti za 50% od visine referentnog iznosa,
- iznos može biti smanjen za 70% od visine referentnog iznosa, i
- glavni obveznik može biti oslobođen od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita robe.
Navedene mogućnosti smanjenja garantne isprave za 50% ili 70% od visine stvarno utvrđenog referentnog iznosa, a naročito eventualna mogućnost potpunog oslobođenja od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita, predstavljaju svakako izazov za jedan broj privrednih subjekata koji se javljaju i u ulozi glavnog obveznika. Sa druge strane, dobijanjem nekog od upravo navedenih odobrenja, strateška pozicija privrednog subjekta bitno se menja, takav privredni subjekt ima manje troškove poslovanja i samim tim postaje konkurentniji.
Uslovi koje treba da ispuni privredno društvo u cilju dobijanja odobrenja
Da bi steklo mogućnost da dobije navedeno odobrenje, privredno društvo mora da ispunjava skup osnovnih uslova (uslovi koje i inače treba ispuniti i za ostale vidove mogućih pojednostavljenih carinskih postupaka), a ukoliko želi da dobije neko od odobrenja koje podrazumeva mogućnost umanjenja referentnog iznosa, ili čak oslobođenje od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita robe, mora da ispunjava i druge dodatne uslove.
Osnovni uslovi koje treba da ispuni privredni subjekt jesu:
– da mu je sedište u Republici Srbiji,
– da redovno koristi tranzitne postupke,
– da nije izvršio ozbiljan carinski ili poreski prekršaj, ili da nije učestalo kršio carinske ili poreske propise,
– da carinski organ može lako i brzo da vrši nadzor nad predmetnom robom i sprovodi odgovarajuću kontrolu, kao i
– da podnosilac zahteva vodi evidencije koje omogućavaju carinskom organu da u slučaju potrebe vrši efikasnu kontrolu.
Dodatni uslovi koje podnosilac zahteva mora da ispuni ako pretenduje na dobijanje odobrenja koje podrazumeva smanjenje referentnog iznosa ili potpuno oslobođenje jesu:
– ukoliko se privredni subjekt kandiduje da dobije odobrenje koje podrazumeva smanjenje referentnog iznosa za 50%, mora da dokaže carinskom organu da je finansijski solventan i da poseduje dovoljno iskustva u postupku tranzita,
– ukoliko podnosilac zahteva želi da dobije odobrenje koje podrazumeva smanjenje referentnog iznosa za 70%, podnosilac zahteva mora da dokaže da je finansijski solventan, da ima dovoljno iskustva u postupku tranzita, kao i da vrlo blisko sarađuje sa Upravom carina,
– mogućnost da privredni subjekt odobrenjem carinskog organa bude oslobođen obaveze polaganja obezbeđenja u postupku tranzita robe, može nastupiti ukoliko podnosilac zahteva dokaže da je finansijski solventan, ima dovoljno iskustva u postupku tranzita, vrlo blisko sarađuje sa Upravom carina, sam upravlja prevozom robe u postupku tranzita i istovremeno raspolaže takvim finansijskim sredstvima koja su dovoljna za ispunjenje njegovih obaveza.
S obzirom na to da navedeni uslovi predstavljaju samo opšte izraze sa nedovoljno jasnim konkretnim odrednicama, u Tabeli 1 predstavljamo pojašnjenje samih izraza, kako bi zainteresovani mogli lakše da prepoznaju svoje mogućnosti.
Tabela 1: Kriterijumi za umanjenje zajedničkog obezbeđenja
| Kriterijumi | Napomene |
| 1) Dovoljno iskustvo
|
Dokaz o dovoljnom iskustvu pruža se pravilnom upotrebom zajedničkog postupka tranzita u svojstvu glavnog obveznika u toku sledećeg vremenskog roka pre podnošenja zahteva za umanjenje:– 1 godina u slučaju odobravanja generalnog obezbeđenja;
– 2 godine u slučaju umanjenja referentnog iznosa na nivo od 50%, – 3 godine u slučaju umanjenja na nivo od 30% referentnog iznosa
Ta se razdoblja smanjuju za jednu godinu za podnosioca zahteva koji za podnošenje deklaracija za postupak tranzita koristi elektronski sistem razmene podataka. |
| 2) Vrlo bliska saradnja s Upravom carina
|
Glavni obveznik postiže veoma blisku saradnju s Upravom carina tako što u upravljanje svojim prevozom uključuje posebne mere koje na taj način Upravi carina olakšavaju obavljanje provera i zaštitu interesa u pitanju.Pod uslovom da zadovoljavaju Upravu carina, takve mere se, između ostalog, mogu odnositi na:
– posebne metode popunjavanja deklaracija za postupak tranzita (posebno upotreba elektronskog sistema razmene podataka); ili – sadržaj takvih deklaracija, kada glavni obveznik pruža dodatne informacije i onda kada to nije obavezno; ili – metode ispunjavanja formalnosti za stavljanje robe u postupak (npr. glavni obveznik uvek podnosi svoje deklaracije istoj carinarnici). |
| 3) Upravljanje prevozom
|
Glavni obveznik pruža dokaze da upravlja prevozom:a) tako da sam obavlja prevoz i primenjuje visoke standarde sigurnosti;
ili b) korišćenjem prevoznika s kojim ima dugogodišnje ugovorne odnose i koji pruža uslugu koja zadovoljava visoke standarde sigurnosti; ili v) korišćenjem posrednika koji je ugovorom vezan s prevoznikom i pruža uslugu koja zadovoljava visoke standarde sigurnosti. |
| 4) Dovoljna finansijska sredstva za ispunjenje obaveza | Glavni obveznik dokazuje da ima finansijska sredstva za ispunjenje svojih obaveza, pružanjem dokaza Upravi carina da ima sredstva za plaćanje duga koji bi mogao nastati u vezi s dotičnom robom. |
Podnošenje zahteva za dobijanje odobrenja
Ukoliko privredni subjekt, analizom upravo predstavljenih i pojašnjenih uslova i kriterijuma za odobrenje pojednostavljenog tranzitnog postupka davanja odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja, smatra da ispunjava neke od postavljenih uslova (ili čak sve uslove), mora da podnese zahtev (prikazan na slici) nadležnoj carinarnici radi dobijanja zahtevanog odobrenja. Zahtev se podnosi nadležnoj carinarnici prema mestu sedišta i mestu glavnog knjigovodstva podnosioca zahteva. U zahtevu obavezno mora biti unet datum podnošenja, mora da bude potpisan od strane odgovornog lica i sačinjen u pismenoj formi. Pored navedenog, zahtev mora da sadrži i sve činjenice koje će carinskom organu omogućiti da izvrši efikasnu proveru ispunjenosti propisanih uslova.
Ukoliko se rezultatima provere ustanovi da privredni subjekt ispunjava propisane uslove, nadležni carinski organ izdaje odobrenje za upotrebu generalnog obezbeđenja, i to najkasnije u roku od tri meseca računajući od dana kada je zahtev podnet.
Obrazac zahteva za odobrenje upotrebe generalnog obezbeđenja u suštini predstavlja neku vrste „samoprocenjujućeg upitnika”, koji popunjava glavni obveznik i koji pri tom sam predlaže visinu referentnog iznosa i opredeljuje se za određeno odobrenje. Kako bi zainteresovani privredni subjekti lakše mogli da obave sve potrebne pripremne radnje u smislu prikupljanja odgovarajućih dokaza o ispunjenosti pojedinih uslova, treba znati da je uz zahtev, a u zavisnosti od željenog odobrenja potrebno priložiti i neku od sledećih isprava:
– izvod iz evidencije tranzitnih postupaka koju vodi glavni obveznik,
– detaljan spisak vrsta robe koju je podnosilac zahteva prevozio u prethodnoj godini,
– detaljan spisak učinjenih prekršaja,
– potvrdu da su izmirene sve poreske obaveze,
– kopije ISO standarda,
– BON-1, BON-2, Scoring,
– dokaze o eventualnom vlasništvu,
– izvode iz zemljišnih knjiga.
Uverenje o generalnom obezbeđenju ili oslobođenju od polaganja obezbeđenja
Kao rezultat provere ispunjenosti uslova i na temelju pozitivnog stava nadležnog carinskog organa, glavnom obvezniku se izdaje uverenje o generalnom obezbeđenju ili oslobođenju od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita. Njegova osnovna uloga jeste da posluži glavnom obvezniku da dokaže posedovanje odgovarajućeg generalnog obezbeđenja. Uverenje o odobrenom generalnom obezbeđenju ima ključnu ulogu u postupku primene i upotrebe odobrenog generalnog obezbeđenja u postupku tranzita robe. S tim u vezi, glavni obveznik izdato uverenje podnosi otpremnoj carinarnici (ili nadzornoj carinskoj ispostavi ukoliko glavni obveznik ima i odobren status ovlašćenog pošiljaoca), a podaci iz uverenja (evidencioni broj obezbeđenja iz registra obezbeđenja) unose se u rubriku 52 deklaracije za postupak tranzita.
Ukidanje i opoziv izdatog odobrenja
Carinski organ u čijoj su nadležnosti pitanja u vezi s generalnim obezbeđenjem, može doneti odluku o ukidanju odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja ili oslobođenje od polaganja obezbeđenja, ukoliko više nisu ispunjeni uslovi koji su postojali u momentu donošenja pozitivne odluke. Isti efekat se postiže i u slučaju kada davalac obezbeđenja samostalno i u bilo kom momentu opozove garantnu ispravu, kao neophodan instrument obezbeđenja carinskog duga koji može nastati u carinskom postupku tranzita robe. Pravno dejstvo ukidanja ili opoziva odobrenja nastupa u roku od 15 dana od dana kada je o tim činjenicama obavešten davalac obezbeđenja ili carinski organ u čijoj su nadležnosti pitanja vezana za upotrebu generalnog obezbeđenja. Danom stupanja na snagu odluke o ukidanju ili opozivu odobrenja, sva uverenja koja su prethodno izdata glavnom obvezniku i nosiocu predmetnog odobrenja, ne smeju se koristiti kao dokaz o posedovanju odgovarajućeg odobrenja i moraju biti vraćena carinskom organu.
Prava i obaveze glavnog obveznika (nosioca odobrenja)
Određene obaveze na čije se kontinuirano ispunjavanje budući nosilac odobrenja obavezao već se nalaze u samom obrascu zahteva. Nezavisno od toga, glavni obveznik koji je donošenjem odobrenja postao i njegov nosilac, kao osnovnu obavezu mora da ima u vidu obavezu da generalno obezbeđenje, generalno obezbeđenje u umanjenom iznosu ili oslobođenje od polaganja obezbeđenja može koristiti samo do visine utvrđenog referentnog iznosa. S tim u vezi, u započetom postupku tranzita, referentni iznos se umanjuje za visinu carinskog duga koji bi eventualno u tom slučaju mogao nastati, a potvrdom prijema robe u odredišnoj carinarnici (ili prijemom robe od strane ovlašćenog primaoca) okončava se tranzitni postupak i istovremeno oslobađa rezervisani iznos obezbeđenja. Ukoliko zbog povećanog obima posla nastane potreba za većim nivoom referentnog iznosa, glavni obveznik ima pravo, ali je istovremeno i dužan u pisanoj formi obavestiti Upravu carina o toj činjenici (u istom smislu podrazumeva se i pravo glavnog obveznika da obavesti navedene carinske organe i o činjenici da je utvrđeni referentni iznos postao previsok za redovno obavljanje tranzitnih postupaka). Osim toga, glavni obveznik ima pravo da prilikom izdavanja uverenja o generalnom obezbeđenju na poleđini uverenja upiše imena osoba odgovornih za potpisivanje tranzitnih deklaracija i polaganje obezbeđenja za tranzitne postupke, s tim što ovako dato ovlašćenje glavni obveznik može opozvati u bilo kom trenutku.
PRILOZI
OBRAZAC
Podnosilac zahteva:
__________________________________
Datum:
_____________________
ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA UPOTREBU GENERALNOG OBEZBEĐENJA, UPOTREBU GENERALNOG OBEZBEĐENJA U UMANJENOM IZNOSU ILI OSLOBOĐENJU OD POLAGANJA OBEZBEĐENJA U POSTUPKU TRANZITA
Molim Upravu carina, Carinarnicu ______________ da mi odobri izdavanje odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja, upotrebu generalnog obezbeđenja u umanjenom iznosu ili oslobođenje od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita (potrebno zaokružiti), u skladu sa članom 101. stav 7. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/10) i u skladu sa članom 423. stav 1. tačka 1. i članovima 430–435. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Službeni glasnik RS”, br. 93/10).
I Podaci o podnosiocu zahteva
|
1. |
Privredno društvo: |
|
2. |
Adresa: |
|
3. |
Poreski broj (PIB): |
|
4. |
Matični broj: |
|
5. |
Broj zaposlenih: |
|
6. |
Odgovorna osoba: |
|
7. |
Kontakt osoba/radno mesto:Telefon: Telefaks: Imejl: |
|
8. |
Mesto i adresa gde će se nalaziti i voditi evidencije: |
ISPUNJAVANJE OSNOVNIH USLOVA
II Podaci o ispunjavanju osnovnih uslova
|
1. |
Podnosilac zahteva nastupa kao (zaokružiti):a) glavni obveznik d) ovlašćeni primalac
b) uvoznik đ) otpremnik/zastupnik v) izvoznik e) drugo g) ovlašćeni pošiljalac |
|
2. |
Podaci o garantuNaziv:
Kontakt osoba: Telefon: Telefaks: Imejl: |
|
3. |
Navesti način praćenja referentnog iznosa: |
|
4. |
Podaci o broju okončanih tranzitnih postupaka:Nedeljni prosek: |
|
5. |
Izjavljujemo da je finansijsko poslovanje naše firme stabilno. |
|
6. |
Izjavljujemo da u protekle dve godine nismo teže niti učestalo kršili carinske ni poreske propiseAko je bilo kršenja, navesti oblike kršenja, te brojeve pod kojim se prekršajne prijave vode, datume i mesta gde su počinjena: |
III Podaci o predviđenim tranzitnim postupcima i robi koji su namenjeni utvrđivanju referentnog iznosa i/ili visine obezbeđenja
Napomena: detaljan pregled podataka o robi priložiti uz zahtev
| Vrsta robe – trgovački naziv robe | Broj tranzita nedeljno | Bruto masa po tranzitnom postupku (u jed. mere) | Vrednost robe po tranzitu (valuta/dinara) | Referentni iznos (podnosilac zahteva računa i predlaže iznos) |
(Napomena: popunjava se onoliko kolona koliko ima vrsta robe)
B. PROVERA ISPUNJENOSTI DOPUNSKIH KRITERIJUMA ZA UPOTREBU UMANJENOG OBEZBEĐENJA I ZA OSLOBOĐENJE OD POLAGANJA OBEZBEĐENJA
Pri ispunjavanju sledećih kriterijuma obezbeđenje se može umanjiti za iznos, naveden u prvoj koloni (izražen u % referentnog iznosa). Pri proceni se koriste i interne informacije o podnosiocu zahteva, koje je prikupila Centrala Uprave carina, kao carinski organ nadležan za izdavanje odobrenja.
| Umanjenje (u %) | Uslovi | |
| Referentni iznos jednak visini obezbeđenja | Ispunjenje osnovnih uslova | |
| 50 | a) i b) | |
| 70 | a) i b) i v) | |
| 100 (oslobođenje od polaganja obezbeđenja) | a) i b) i v) i g) i d) |
a) Podaci o finansijskom stanju
| Je li finansijsko stanje vaše firme stabilno?
Jesu li vaše obaveze prema carinskim i poreskim organima pravovremeno izmirene?
Ima li vaša firma dugovanja (prema drugim firmama ili državnim organima) koja bi mogla dovesti do finansijske nestabilnosti ili stečajnog postupka?
Napomena: Priložiti potvrde o izmirenju svih obaveza
|
|
|
b) Iskustva pri sprovođenju tranzitnih postupaka
| Sprovodite li redovno tranzitne postupke u skladu sa propisima kao glavni obveznik?Ako je odgovor DA, koliko godina?
………………………………………………………………………………………
Koliko ste tranzitnih deklaracija podneli prošle godine? Broj deklaracija: …………………..……………………………………………
Koliko ste, kao glavni obveznik, imali neokončanih tranzitnih postupaka u prošloj godini? Broj:……………………………………………………………
Jeste li u prošloj godini primili zahtev za plaćanje carinskog duga u vezi sa neokončanim tranzitnim postupcima? Ako je odgovor DA, koliko? ……………………………………………………………….. |
|
|
v) Saradnja sa Upravom carina
| Hoćete li ograničiti upotrebu uverenja o obezbeđenju na određenu/e otpremnu/e carinarnicu/e? Ako je odgovor DA navedite na koje?……………………………………………………………….
…………………………………………………………………
Podnosite li deklaracije za ostale carinske postupke? Ako je odgovor DA, navedite za koje postupke i gde? ………………………………………………………………… ………………………………………………………………… ………………………………………………………………… Koristite li neka druga pojednostavljenja carinskih postupaka? Ako je odgovor DA navedite koje, te upišite brojeve odobrenja? ………………………………………………………………… …………………………………………………………………
|
|
|
g) Upravljanje tranzitom
| Vršite li sami prevoz robe pri obavljanju tranzitnog postupka?
Ako je odgovor NE, navedite koliki deo robe (u %) prevoze za vas treće osobe? ………………………………………………………… Imate li s trećim osobama dugoročne ugovore o poslovnoj saradnji? Navedite i priložite kopije ugovora: ………………………………………………………………… Da li posedujete certifikat ISO standard? Ako je odgovor DA navedite koji i do kada je pravosnažan? ………………………………………………………….. Koristite li pri transportu GPS ili drugi odgovarajući sistem? |
|
|
d) Podaci o finansijskim sredstvima za ispunjavanje obaveza
| Radi uvida u finansijsko stanje prilažemo bilans stanja i prikaz dobiti (poslednji podaci – BON-1)?
Prilažemo druge dokaze o finansijskom stanju: – detalje o raspoloživim finansijskim sredstvima (stanje sredstava na računu/prikaz finansijskih tokova – BON-2)
– detalje o svim sredstvima i vlasništvu koji bi se mogli koristiti u slučaju nastanka duga
– podatke o osnovnim sredstvima
– izvode iz zemljišnih knjiga
|
|
|
IV Na osnovu podataka i priloženih dokaza podnosilac zahteva predlaže
|
V Uverenje o generalnom obezbeđenju
Molimo Upravu carina da nam se izda ……… uverenje o ………………………………., koje ćemo uložiti otpremnoj carinarnici/carinarnicama:
…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………
VI Podnosilac zahteva se obavezuje da će:
– voditi evidencije o okončanim tranzitnim postupcima za koje je garantovao svojim generalnim obezbeđenjem i voditi nadzor upotrebe referentnog iznosa;
– u pisanoj formi i u najkraćem roku obavestiti Centralu Uprave carina o svim činjenicama nastalim nakon izdavanja odobrenja, koje mogu uticati na njegovu dalju upotrebu ili njegova svojstva;
– u pisanoj formi informisati Centralu Uprave carina i mesno nadležnu carinarnicu u slučaju prekoračenja referentnog iznosa;
– svake godine, najkasnije do kraja januara, dostaviti mesno nadležnoj carinarnici popis svih tranzitnih postupaka okončanih prethodne godine s detaljnim podacima o otpremnoj ispostavi, odredišnoj ispostavi, opisom robe, bruto masom robe, vrednosti robe, te visinom mogućeg carinskog duga;
– na zahtev Uprave carina omogućiti uvid u dokumentaciju koja se odnosi na vođene evidencije;
– na zahtev Uprave carina dati na raspolaganje svu dokumentaciju koja se odnosi na izdato odobrenje.
Mesto i datum: Ime, prezime i potpis podnosioca zahteva:
…………………………………. …………………………………………..……………
pečat privrednog društva
Obrazac zahteva preuzet iz akta Uprave carina, broj: 148-03-030-13-11/4/2011 od 25. 11. 2011. godine koji se nalazi i na sajtu Uprave carina.
Pet očiglednih prednosti za privredne subjekte koji koriste generalno obezbeđenje
- Reč je o pojednostavljenom carinskom postupku. Alternativa mu je korišćenje nekog od vidova pojedinačnog obezbeđenja (novčani depozit, vaučeri ili bankarska garancija za jednu tranzitnu operaciju) uz suočavanje sa svim negativnim aspektima primene pojedinačnog obezbeđenja.
- Ukoliko privredni subjekt ima potrebu da koristi i neke druge vidove pojednostavljenih tranzitnih postupaka, pre podnošenja takvog zahteva prethodno mora da dobije odobrenje za upotrebu generalnog obezbeđenja.
- Dobijanjem odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja sa umanjenim referentnim iznosom, a posebno dobijanjem odobrenja za oslobođenje od polaganja obezbeđenja u postupku tranzita robe, privredni subjekt stiče znatne prednosti u odnosu na ostale glavne obveznike koji posluju na jednom carinskom području.
- Pozitivan stav da se privrednom subjektu može odobriti primena generalnog obezbeđenja svakako predstavlja i pozitivan signal ne samo za carinsku administraciju i ostale državne organe, već i za ostale učesnike u spoljnotrgovinskom poslovanju koji jesu ili mogu postati poslovni partneri glavnog obveznika kome je ovakvo odobrenje izdato.
- Znatno manje finansijske (i druge) obaveze prema poslovnoj banci koja se u ovim slučajevima javlja kao garant, budući da na ovaj način privredni subjekt nema obavezu izdvajanja one visine finansijskih sredstava koje bi inače morao da položi u poslovnoj banci – garantu ukoliko je reč o proceduri dobijanja garantne isprave u visini od 100% referentnog iznosa (ili u najgorem slučaju dobijanja pojedinačnog obezbeđenja). Tako „oslobođena” sredstva privredni subjekt može uložiti u proširenje tehnoloških kapaciteta, edukaciju zaposlenih, unapređenje marketinga i ostale moguće aktivnosti koje će u krajnjem ishodu dovesti do kvalitetnijeg poslovanja, a posledično tome i do njegove veće konkurentnosti na tržištu.
Referentni iznos se može definisati kao onaj iznos carinskog duga koji može nastati za robu koju glavni obveznik stavlja u carinski postupak tranzita u periodu od sedam dana.
Ukoliko se na osnovu informatičkih mogućnosti putem elektronske razmene podataka razmenjuju i podaci o položenom obezbeđenju, glavni obveznik nema obavezu da uverenje podnosi otpremnoj carinarnici.
Carinski organ izdaje onoliki broj uverenja koliko je podnosilac zahteva i naveo u svom zahtevu, a broj je identičan broju otpremnih carinarnica u kojima otpočinju tranzitni postupci u kojima je nosilac odobrenja istovremeno i glavni obveznik.