U strukturi ukupnih javnih prihoda Republike Srbije evidentno je da su prihodi od akciza veoma značajni. I pored toga, činjenica je da akcizni prihodi iz godine u godinu ne ostvaruju budžetirani iznos. Kupovna moć stanovništva u Srbiji drastično je opala, pa bi poreske vlasti trebalo da se pridržavaju pravila da samo postepeno povećanje akciza, uz poštovanje kupovne moći potrošača, osigurava veće i sigurne prihode državnog budžeta po ovom osnovu
Počevši od devedesetih godina prošlog veka, u poreski sistem Republike Srbije uvodi se specijalni potrošni porez pod nazivom akciza. U toku razvoja propisa koji su regulisali ovaj poreski oblik, težilo se ka harmonizaciji s propisima Evropske unije, eliminisanju sive ekonomije i obezbeđivanju izdašnih prihoda za budžet Republike Srbije. Po mišljenju autora, akcize su izuzetno primamljiv prihod za poresku vlast, zbog svoje izdašnosti i relativno jednostavnog sistema obračuna i naplate. Gledano, međutim, iz aspekta poreskog destinatara – potrošača, može se primetiti da su akcize kao fiskalni prihod nepravedne zbog svog regresivnog delovanja.
Zakon o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012, 43/2012, 76/2012, 93/2012, 119/2012, 8/2013, 47/2013, 4/2014 i 68/2014, u daljem tekstu: Zakon) donet je 2001. godine, ali su već krajem iste godine usvojene zakonske izmene. Cilj Zakona je bio eliminisanje sive ekonomije i efikasnija naplata akciznih prihoda.
Zakonom je propisano da se na luksuzne proizvode akciza plaća po stopi od 20% do 30%, a za druge proizvode utvrđen je dinarski iznos akcize na jedinicu mere, uz tromesečno usklađivanje na bazi rasta cena na malo. Zakonom je bilo utvrđeno da se, inter alia, akciza plaća i na so, pa je izmenama zakona iz decembra 2001. ovaj artikal izuzet od akciznog oporezivanja.
Pojam, karakteristike i vrste akciza
Akcize su fiskalni prihod kojim se oporezuju određeni proizvodi kao što su: derivati nafte, duvan i duvanske prerađevine, alkoholna pića i određene vrste osvežavajućih bezalkoholnih pića, etil alkohol, kafa i luksuzni proizvodi.
Akcizama se oporezuje potrošnja ili upotreba tačno određenih proizvoda. Osnovni cilj njihovog uvođenja bio je fiskalni, a takav karakter zadržao je i danas. Da bi se taj cilj dostigao, oporezuju se proizvodi masovne potrošnje koji se ne mogu supstituisati ili bi to bilo teško izvodljivo. Njihovo mesto u oporezivanju razlikuje se od zemlje do zemlje. Značajniju ulogu imaju u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, dok je njihova uloga u budžetu savremenih država manje važna.
Prema klasifikaciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, akcize se mogu definisati kao oblik pojedinačnih (specifičnih) poreza na potrošnju ili upotrebu samo pojedinačnih proizvoda. U različitim zemljama različiti su broj i karakteristike proizvoda koji se oporezuju akcizama, ali se u poslednje vreme zapaža tendencija svođenja oporezovanih proizvoda na određene, karakteristične za bezmalo sve poreske sisteme.
Mnoge zemlje u svetu (pretežno u Africi i Aziji) zadržale su akcize kao jedini porez na potrošnju, jer je mehanizam njihovog ubiranja jednostavan i državi obezbeđuje sigurne i stabilne prihode. U većini drugih zemalja, akcize se javljaju pored poreza na promet. U tim zemljama, potrošnja (promet) određenih proizvoda dvostruko je oporezovana, jednom akcizama, i drugi put, porezom na promet. Zbog ovakvog poreskog tretmana potrošnje porezom na promet oporezuje se potrošnja svih proizvoda (osim onih koji su izuzeti), a akcizama se dodatno oporezuje potrošnja samo jednog, relativno malog broja tačno određenih proizvoda.
Za akcize se ne može utvrditi zajednički princip, odnosno jedinstveni osnov njihovog postojanja. Tako se ovim porezom opterećuje potrošnja jednog broja prehrambenih proizvoda svakodnevne neophodne potrošnje, čime se obezbeđuje njihova izdašnost, tj. postizanje osnovnog fiskalnog cilja. S druge strane, akcizama se oporezuju i neki proizvodi luksuzne potrošnje, što može da bude motivisano socijalnim efektima oporezivanja. Akcizama se oporezuju neki proizvodi koji su štetni po zdravlje, odnosno koji ugrožavaju čovekovu okolinu. Ima proizvoda koji su opterećeni akcizama, ali se ne mogu svrstati ni u jednu od pomenutih grupa. Odsustvo jedinstvenog osnova i različitost oporezivanja akcizama delimično se može objasniti istorijskim razlozima (sporadično uvođenje akciza od slučaja do slučaja), ali se danas procenjuje da je ovakvo šarenilo i nedoslednost u oporezivanju akcizama, pre svega, izraz nekonzistentnosti procene zakonodavca.
Za određene predmete akciznog oporezivanja (za neke proizvode) akciza se plaća prema količini, odnosno utvrđuje se dinarski iznos akcize po jedinici mere koji se tromesečno usklađuje na bazi rasta cena na malo. Tako se akciza plaća u dinarskom iznosu za tonu, barel, kilogram, paklicu. Zbog toga su na osnovu podzakonskog akta – uredbe Vlade Republike Srbije cene goriva često menjane, jer su usklađivane s rastom cena na malo i s promenom cena goriva na svetskom tržištu. Na drugu vrstu proizvoda, kao što su luksuzni proizvodi, proizvodi od zlata i drugih plemenitih metala, te proizvodi od dragog kamenja, krzna, akciza se plaća po stopi, tj. u procentualnom iznosu zavisno od cene (tržišne vrednosti robe – maloprodajne cene).
U narednom delu teksta biće prikazani ključni instituti neophodni za razumevanje srpskog akciznog sistema.
Elementi akcize
Predmet oporezivanja akcizama su:
– derivati nafte,
– biogoriva i biotečnosti,
– duvanske prerađevine,
– alkoholna pića, i
– kafa.
Prema pređašnjim zakonskim rešenjima, akciza se obračunavala i plaćala i na so, na veštačka bezalkoholna pića, kao i na luksuzne proizvode.
Nastanak obaveza po osnovu akcize nastaje kada su akcizni proizvodi:
– proizvedeni u Republici Srbiji, ili
– uvezeni u Republiku Srbiju.
Obveznik akcize je:
– proizvođač akciznih proizvoda,
– uvoznik akciznih proizvoda,
– pravno lice koje je ovlastio državni organ za prodaju zaplenjenih akciznih proizvoda, i
– kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole ili prinudne naplate, a koje prodaje državni organ.
Osnovicu akcize čini jedinica mere. Izuzetak predstavljaju duvanske prerađevine, kod kojih se iznosi akciza iskazuju u apsolutnom iznosu po jedinici mere, ali i primenom odgovarajućih stopa na maloprodajnu vrednost proizvoda.
Stopa akciza određuje se na dva načina. Visina akcize je utvrđena u apsolutnom iznosu u dinarima za proizvode kod kojih se kao osnovica uzima jedinica mere. Kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrđuje prema ceni proizvoda, iznos akcize se utvrđuje primenom proporcionalne poreske stope na poresku osnovicu.
Od 1. januara 2015. godine poreska prijava za akcize podnosiće se isključivo elektronskim putem.
Olakšice kod plaćanja akcize
- Oslobođenja
Akciza se ne plaća na akcizne proizvode:
(1) koje izvozi proizvođač,
(2) koje proizvođač, odnosno uvoznik prodaje za:
– službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava,
– službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorima,
– lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica,
– lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorima,
(3) derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koje prodaje proizvođač, odnosno uvoznik, a čiji se promet vrši na osnovu međunarodnog ugovora ako je tim ugovorom predviđeno oslobađanje od akcize,
(4) koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene u vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu s carinskim propisima,
(5) gorivo za mlazne motore – kerozin (petrolej) koje proizvođač prodaje neposredno krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi neposrednog korišćenja u avio svrhe ili za korisnika (vlasnika) koji to gorivo neposredno koristi u avio svrhe,
(6) cigarete, odnosno alkoholna pića koje je proizvođač po odobrenju ili na osnovu naloga nadležnog organa uništio, a obeležene su kontrolnim akciznim markicama.
Umanjenja obračunate akcize
Obveznik ima pravo na umanjenje obračunate akcize u visini iznosa plaćene akcize na proizvode koji su nabavljeni od proizvođača, odnosno uvoznika akciznih proizvoda ili ih proizvođač sâm proizvodi, odnosno uvozi, a koji se kao reprodukcioni materijal upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda na koje se plaća akciza.
Reprodukcionim materijalom smatraju se proizvodi koji u procesu dalje proizvodnje ulaze u supstancu drugog proizvoda.
Povraćaj akcize
Obveznik od koga je naplaćena akciza, a koju nije bio dužan da plati, ili koji je platio akcizu u većem iznosu od zakonom predviđenog, ima pravo na povraćaj tako plaćene akcize. Zahtev za povraćaj akcize obveznik može podneti ako je kupac koji je kroz cenu akciznog proizvoda platio tu akcizu zatražio u pismenoj formi od obveznika povraćaj, u kom slučaju se vrši povraćaj akcize kupcu.
Izuzetno, obveznik akcize koji je iz svojih sredstava uplatio akcizu koju nije bio dužan da plati, ili je platio u iznosu većem od zakonom predviđenog, može podneti u svoje ime i za svoj račun zahtev za povraćaj tako plaćene akcize. Ako su od obveznika naplaćeni kamata, troškovi prinudne naplate ili novčana kazna, pripada mu pravo na povraćaj ovih davanja. Zahtev za povraćaj akcize i ostalih plaćenih troškova obveznik podnosi poreskom organu kod kojeg se vodi kao poreski obveznik. Obveznik je dužan da u roku od osam dana od dana kada mu je izvršen povraćaj akcize dostavi nadležnom poreskom organu dokaz da je ta sredstva preneo na kupca.
Refakcija akcize
Pravo na refakciju akcize ima lice koje je izvezlo proizvod nabavljen u zemlji neposredno od proizvođača akciznog proizvoda.
Kupac – krajnji korisnik koji derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koristi za transportne svrhe, kao i prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju, odnosno za grejanje, može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti, pod uslovom da te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođača, da je na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti proizvođač platio propisani iznos akcize, da je kupac – krajnji korisnik platio račun u kojem je iskazan obračunati iznos akcize, a kada se ovi derivati nafte, biogoriva i biotečnosti prodaju kupcu – krajnjem korisniku preko ovlašćenog distributera tih derivata nafte, biogoriva i biotečnosti, kupac – krajnji korisnik ostvaruje pravo na refakciju plaćene akcize pod uslovom da poseduje fiskalni isečak, odnosno račun da je platio te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti. Pravo na refakciju plaćene akcize ostvaruje se u zavisnosti od namene za koju se derivati nafte, biogoriva i biotečnosti koriste.
Kupac – krajnji korisnik koji derivate nafte i biotečnosti koristi kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije ili u industrijske svrhe može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte i biotečnosti, pod uslovom da te derivate nafte i biotečnosti nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođača, da je na te derivate nafte i biotečnosti uvoznik, odnosno proizvođač platio propisani iznos akcize i da je kupac – krajnji korisnik platio račun u kom je iskazan obračunati iznos akcize.
Refakcija akciza ostvaruje se na osnovu pismenog zahteva, uz dokaz da je plaćen račun proizvođača akciznih proizvoda. Zahtev za refakciju akcize podnosi se nadležnom poreskom organu.
Kaznena odgovornost i zaprećene kazne
Relevantne kaznene odredbe od jula ove godine propisane su Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005, 62/2006, 63/2006, 61/2007, 20/2009, 72/2009, 53/2010, 101/2011, 2/2012, 93/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014, u daljem tekstu: ZPPPA).
Član 131. st. 3. ZPPPA (Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole) propisuje da ako poreski obveznik vrši prodaju akciznih proizvoda koji nisu obeleženi na propisani način, može mu se izreći zaštitna mera – zabrana obavljanja delatnosti za pravno lice, odnosno preduzetnika, u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Članom 134. st. 4. ZPPPA (Postupak sa stvarima oduzetim u postupku kontrole) predviđeno je da se oduzeti akcizni proizvodi, izuzev derivata nafte, papirne tube za cigarete, filteri za cigarete, papir za cigarete, mašinice za punjenje papirnih tuba za cigarete, kao i druge mašinice za uvijanje rezanog duvana komisijski uništavaju nakon konačnosti rešenja kojim su određene mere za otklanjanje utvrđenih povreda zakona i nepravilnosti u primeni propisa, odnosno po okončanju postupka pokrenutog na osnovu krivične prijave.
Kao poresko krivično delo propisan je i nedozvoljen promet akciznih proizvoda (član 176. ZPPPA). Naime, pomenutim krivičnim delom predviđeno je da će se lice koje neovlašćeno stavlja u promet, odnosno prodaje proizvode koji se u skladu sa zakonom smatraju akciznim proizvodima, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Preduzetnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje se bavi proizvodnjom ili uvozom proizvoda koji, u skladu sa zakonom, moraju biti posebno obeleženi kontrolnim akciznim markicama, a ne preduzme mere da ovi proizvodi pre stavljanja u promet budu obeleženi kontrolnim akciznim markicama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.
Preduzetniku se za opisano krivično delo izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti od jedne do pet godina.
Odgovornom licu u pravnom licu se za ovo krivično delo izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, odnosno dužnosti u trajanju od jedne godine do pet godina. Proizvodi koji se u skladu sa zakonom smatraju akciznim proizvodima a koji su neovlašćeno stavljeni u promet, kao i proizvodi koji nisu posebno obeleženi propisanim kontrolnim akciznim markicama i imovinska korist ostvarena krivičnim delom, oduzeće se.
Postupanje suprotno pravilima poslovanja propisanih poreskim zakonom propisano je kao posebno krivično delo u članu 178b ZPPPA. Predviđeno je da će se poreski obveznik – pravno lice koje ne vodi, odnosno ne čuva evidencije, odnosno poslovne knjige, ne vrši popis, odnosno plaćanja preko tekućeg računa, ne zaključi ugovor, odnosno ne dostavi dokumentaciju, podatke ili obaveštenja trećim licima, kazniti za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara.
Za ovaj prekršaj kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Izuzetno, poreski obveznik koji ne izvrši popis akciznog proizvoda u skladu s poreskim zakonom kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini trostruke vrednosti ukupnog prometa tog akciznog proizvoda koji je ostvario u prethodnih šest meseci.
Umesto zaključka
Kao vrsta posrednih poreza, akcize su izuzetno značajan izvor finansiranja državnog budžeta. S pravom se može reći da su akcize i ostali pojedinačni porezi „zlatni rudnik” javnih finansija. Za njihovo uvođenje i povećanje uvek postoje razlozi koji su sa stanovišta pojedinih društvenih kategorija potpuno prihvatljivi. Borba protiv duvanskog dima ili borba protiv alkoholizma često se ističe kao sasvim opravdan razlog za povećanje cena akciznih proizvoda. Gledano, međutim, iz aspekta poreskog destinatara – potrošača, može se primetiti da su akcize kao fiskalni prihod nepravedne i to prvenstveno zbog svog regresivnog delovanja, s obzirom na to da se njima podjednako oporezuju dobra i usluge siromašnih i bogatih potrošača. Takođe, suviše visoke akcize na pojedina dobra (primera radi, na cigarete i gorivo), mogu dovesti do ilegalne trgovine tim proizvodima.
Evidentno je koliko su prihodi od akciza značajni u strukturi ukupnih javnih prihoda Republike Srbije. Njihov fiskalni značaj veći je nego kod ostalih zemalja. Ipak, i pored toga, činjenica je da akcizni prihodi iz godine u godinu ne ostvaruju budžetirani iznos. Sasvim je očigledno da su prihodi od akciza dostigli tačku kada svako povećanje akciznih stopa i akciza u apsolutnom iznosu smanjuje poreske prihode. Naime, kupovna moć stanovništva u Srbiji drastično je opala, što je uticalo na pad potrošnje svih proizvoda, pa i akciznih. Pad potrošnje je uticao na neostvarenje budžetiranih akciznih prihoda, mada oni iz godine u godinu beleže rast u apsolutnom smislu. Možda bi poreske vlasti trebalo da više pažnje usmere ka smanjenju nepotrebnih budžetskih rashoda pre nego povećanju prihoda po svaku cenu. Poreske vlasti treba da se pridržavaju pravila da samo postepena povećanja akcize, uz poštovanje kupovne moći potrošača, osigurava veće i sigurne prihode državnog budžeta po ovom osnovu.
Osnovne karakteristike akciza su:
– obaveza plaćanja akciza odnosi se na tačno određeni broj proizvoda,
– prevaljivost,
– ugodnost plaćanja,
– fiskalna izdašnost,
– jednostavnost i jeftinoća ubiranja,
– stabilnost,
– prihodi od akciza jednim delom pripadaju lokalnim jedinicama,
– široko rasprostranjena upotreba, i
– regresivnost (jeftinije proizvode koristi veća grupa potrošača sa slabijom poreskom snagom).
IZNOSI I STOPE AKCIZE
Na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti akciza se plaća u sledećim iznosima:
| olovni benzin | 55,00 din/lit |
| bezolovni benzin | 50,00 din/lit |
| gasna ulja | 46,00 din/lit |
| kerozin | 62,00 din/kg |
| tečni naftni gas | 35,00 din/kg |
| ostali derivati nafte koji se dobijaju od frakcije nafte, raspon destilacije do 380°S | 62,00 din/kg |
| biogoriva i biotečnost | 47,01 din/lit |
Derivatima nafte smatraju se i:
1) svaki proizvod koji se prodaje i upotrebljava kao pogonsko gorivo, i
2) aditivi, odnosno ekstenderi koji su kao takvi deklarisani za dodavanje u pogonska goriva.
Zakonom o energetici („Sl. glasnik RS”, br. 57/2011, 80/2011, 93/2012 i 124/2012) biogoriva su definisana kao tečna ili gasovita goriva za saobraćaj, proizvedena iz biomase. Istim zakonom, biotečnosti su definisane kao tečna goriva za proizvodnju električne i toplotne energije i energije za grejanje i hlađenje, proizvedena iz biomase, osim za saobraćaj.
Na duvanske prerađevine akciza se plaća u sledećim iznosima:
| Cigarete | |
| od 1. 7. do 31. 12. 2014. godine | 50,08 din/pak |
| od 1. 1. do 30. 6. 2015. godine | 52,12 din/pak |
| od 1. 7. do 31. 12. 2015. godine | 54,68 din/pak |
| od 1. 1. do 30. 6. 2016. godine | 57,23 din/pak |
| od 1. 7. 2016. godine | 59,79 din/pak. |
Akciza na cigarete plaća se po pakovanju od 20 komada. Na cigarete koje su u pakovanju različitom od definisanog, akciza se plaća srazmerno pakovanju. Pored definisane akcize u apsolutnom iznosu, na cigarete se plaća i akciza definisana proporcionalnom stopom u visini od 33%, koja se primenjuje na maloprodajnu cenu.
| Duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine | |
| od 1. 1. do 31. 12. 2014. godine | 39% |
| od 1. 1. do 31. 12. 2015. godine | 41% |
| od 1. 1. 2016. godine | 43% |
Na alkoholna pića akciza se plaća u sledećim iznosima:
| rakije od voća, grožđa, specijalne rakije | 119,85 din/lit |
| rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina | 304,06 din/lit |
| žestoka alkoholna pića i likeri | 194,88 din/lit |
| niskoalkoholna pića | 20,01 din/lit |
| pivo | 22,06 din/lit |
Alkoholnim pićem smatraju se pića koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu s propisima o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića. Alkoholnim pićem smatraju se i sve vrste piva, bez obzira na način pakovanja.
Na kafu se akciza plaća u sledećem iznosu:
| nepržena kafa | 81,76 din/kg |
| pržena kafa | 102,20 din/kg |
| ljuspice i opne od kafe | 112,42 din/kg |
| ekstrakti, esencije i koncentrati od kafe | 153,30 din/kg |
Čokolada i proizvodi slični čokoladi, krem proizvodi, bombonski, pekarski proizvodi, praškovi za pudinge i kreme s dodatkom kafe ne podležu plaćanju akcize.
ISTORIJAT
Akcize su jedan od najstarijih poreskih oblika. Sâm naziv akciza (excise tax) potiče iz XVI veka kada su na prostoru današnje Holandije posebnim porezom koji se nazivao excijsen oporezovani pivo, šećer, so i alkoholna pića, a pretpostavlja se da sama reč potiče od starofrancuske reči assise, što znači: sednica, ugovor, izmirenje duga, oporezivanje. Holandski primer vrlo brzo slede i Nemačka i Engleska (uključujući i engleske kolonije), a zatim i ostale evropske zemlje. U XIX veku akcize su bile deo sistema opšteg poreza na dobra i usluge, koji se početkom XX veka transformiše u opšti porez na potrošnju, a u drugoj polovini veka u jednom svom delu u porez na dodatu vrednost.
STATISTIKA
U strukturi ukupnih javnih prihoda u 2001. godini prihodi od akciza iznosili su 7,09% (prihodi od poreza, akciza, carina i taksa zbirno činili su 64,31% od ukupnih javnih prihoda, dok su prihodi fondova za zdravstveno osiguranje, za nezaposlenost, za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosili 35,69% od ukupnih javnih prihoda).
Javni prihodi povećani su i zahvaljujući boljoj naplati poreskih prihoda u oblasti oporezivanja proizvoda i usluga. Ali umesto da se ova sredstva usmere u ulaganja za podsticaj privredne aktivnosti i na taj način poveća dohodak iz kojeg će moći da se obezbede veći prihodi za državu, sredstva su najvećim delom trošena za podmirenje dospelih, a neizmirenih obaveza prema korisnicima budžetskih sredstava. Delimično iz povećanih prihoda, a delimično iz donacija, izmireni su dug penzionerima i socijalna davanja, isplaćene su neizmirene obaveze iz ranijih godina prema korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zarada radnika koji primaju plate iz budžeta, a za čije pokriće nisu postojali realni prihodi, kao i izdaci za dečje dodatke i socijalna davanja.