Uvodne napomene
U nastavku teksta uslediće objašnjenje na koji način budžetska inspekcija vrši inspekcijsku kontrolu podnošenja finansijskih izveštaja sa aspekta primene Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispr., 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakoni, 103/15, 99/16 i 113/17 – u daljem tekstu: Zakon) i podzakonskih akata.
Važno je ovde podsetiti na to da budžetska inspekcija vrši inspekcijsku kontrolu primene Zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća, pravnih lica i drugih subjekata koji po bilo kom osnovu koriste javna sredstva. Postupak inspekcijske kontrole vrši se pregledom poslovnih knjiga, izveštaja, evidencija i druge dokumentacije kontrolisanog subjekta, kako bi se utvrdilo da li je prilikom obavljanja svoje delatnosti subjekt kontrole namenski i zakonito trošio sredstva.
Budžetska inspekcija u svom radu prati sprovođenje i sledećih propisa:
– Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS”, broj 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17),
– Pravilnika o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova („Sl. glasnik RS”, broj 18/2015 – u daljem tekstu: Pravilnik) i
– Uredbe o budžetskom računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 125/2003 i 12/2006 – u daljem tekstu: Uredba).
Na osnovu podataka iz računovodstvenih evidencija sastavljaju se finansijski izveštaji korisnika budžetskih sredstava. Finansijski izveštaji se pripremaju na principima gotovinske osnove, u skladu sa članom 5. stav 3. Uredbe, a dostavljaju se na propisanim obrascima utvrđenim Pravilnikom.
Odredbama člana 78. stav 1. Zakona propisan je kalendar za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, s tim da ovi rokovi predstavljaju krajnje rokove u kalendaru za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja i drugih akata. Takođe, odredbama člana 79. Zakona propisan je sadržaj završnog računa. Prema ovoj odredbi, završni račun sadrži godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima.
Najčešće nepravilnosti u primeni navedenih propisa jesu nepoštovanje budžetskog kalendara od strane lokalne vlasti i netačno prikazivanje prihoda u Izveštaju o izvršenju budžeta (Obrazac 5). Konkretno:
Primer broj 1:
Odluku o završnom računu budžeta skupština opštine je donela na sednici održanoj dana 29. juna ****. godine, koja je objavljena u službenom listu opštine.
Na uvid nisu dati dokazi da je do propisanog dana, tj. do 15. maja ****. godine lokalni organ uprave nadležan za finansije pripremio nacrt odluke o završnom računu budžeta opštine i podneo nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, niti dokaz da je nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavio nadležnoj skupštini predlog odluke o završnom računu budžeta u propisanom navedenom roku, tj. 1. juna.
Kako je odluku o završnom računu budžeta opštine skupština opštine donela na sednici održanoj dana 29. juna i kako su propisani obrasci završnog računa budžeta opštine dostavljeni nadležnoj službi Ministarstva finansija 29. juna, iz toga proizlazi da opština nije poštovala propisani kalendar za podnošenje završnog računa u smislu člana 78. Zakona.
Primer broj 2:
Na uvid su dati obrasci, i to: 1) Bilans stanja, 2) Bilans prihoda i rashoda, 3) Izveštaj o kapitalnim izdacima i primanjima, 4) Izveštaj o novčanim tokovima; 5) Izveštaj o izvršenju budžeta, koji su potpisani od strane načelnika za finansije i predsednika opštine.
Nije dat dokaz da je opštinska uprava, kao direktni korisnik budžetskih sredstava, izradila godišnji izveštaj u smislu člana 6. Uredbe i dostavila nadležnoj službi u smislu člana 78. stav 1. tačka 2) podtačka (2) Zakona, kojima je propisano da 31. marta direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti, kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta, koji podnose lokalnom organu Uprave za finansije.
Treba podsetiti da je članom 6. stav 1. Uredbe propisano da se godišnji finansijski izveštaji zasnivaju na konsolidovanim finansijskim podacima iz glavne knjige trezora i podacima iz izveštaja završnih računa direktnih korisnika budžetskih sredstava, a u stavu 3. istog člana propisano je da godišnji finansijski izveštaji direktnih korisnika predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje, odnosno uključuju podatke iz knjigovodstvenih evidencija i podatke iz izveštaja završnih računa njihovih indirektnih korisnika.
Primer broj 3:
Opština u Izveštaju o izvršenju budžeta – Obrazac 5 nije tačno prikazala prihode iz budžeta Republike, odnosno transfere iz budžeta Republike, i na taj način nije uskladila svoje evidencije u skladu sa važećim propisima, što je suprotno odredbama člana 3. Uredbe, kojima je propisano da su korisnici budžetskih sredstava dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom i drugim propisima kojima se uređuje ova oblast.
Kako je odredbama člana 79. stav 2. Zakona propisano da godišnji finansijski izveštaji koji čine završni račun budžeta lokalne vlasti, moraju da budu u skladu sa sadržajem i klasifikacijom budžeta, odnosno plana, netačnim prikazivanjem prihoda iz budžeta Republike u Obrascu 5 postupljeno je suprotno navedenom članu 79. stav 2. Zakona.
Primer broj 4:
Škola je u Izveštaju o izvršenju budžeta u periodu 1. 1. 2016 – 31. 12. 2016. godine (Obrazac 5) evidentirala prihode po osnovu učeničkih stipendija u koloni 7 (prihodi iz budžeta Autonomne Pokrajine) umesto u koloni 6 (prihodi iz budžeta Republike), jer se učeničke stipendije finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Na ovaj način postupljeno je suprotno odredbama člana 10. Pravilnika i odredbama člana 79. stav 2. Zakona.
Prekršajne odredbe
Članom 103. Zakona utvrđeni su prekršaji za nepostupanje po napred navedenim odredbama Zakona, tako da:
– postupajući suprotno odredbama člana 38. stav 7, člana 40. i člana 42. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu, odgovorna lica počinila su prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 2. istog zakona;
– postupajući suprotno odredbama člana 78. i 79. Zakona o budžetskom sistemu, odgovorna lica počinila su prekršaj iz člana 103. stav 1. tačka 6. istog zakona.
Odredbama člana 103. stav 1. tačke 2. i 6. Zakona o budžetskom sistemu propisana je novčana kazna od 10.000 do 2.000.000 dinara za odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ako ne poštuje odredbe čl. 38, 40, 42. stav 6. i čl. 74–79a ovog zakona.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 103. Zakona o budžetskom sistemu, na osnovu člana 104. ovog zakona, podnosi budžetska inspekcija. Prekršajni postupak ne može da se pokrene ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen, a isti se vodi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prekršaji. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se nadležnom prekršajnom sudu.