Pokazatelj EBITDA potrebno je koristiti oprezno i sa pažnjom, uvažavajući sve argumente za i protiv njegove upotrebe, koji su dati u ovom članku.
Skip to PDF contentPokazatelj EBITDA potrebno je koristiti oprezno i sa pažnjom, uvažavajući sve argumente za i protiv njegove upotrebe, koji su dati u ovom članku.
Uvod
Pravna lica i preduzetnici koji samostalno obavljaju privrednu delatnosti radi sticanja dobiti i poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva obavezni su da primenjuju Zakon o računovodstvu i imaju obavezu sastavljanja i javnog objavljivanja informacija o svom poslovanju u formi redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.
Predmet finansijske analize su finansijski izveštaji proizašli iz računovodstva preduzeća kroz redovan zaključak poslovnih knjiga. Činjenica da se računovodstveni izveštaji ne produkuju prevashodno za analitičke potrebe nameće zadatak analitičaru da informacionu osnovu prilagodi zahtevima finansijske analize. Postoje različite podele i vrste finansijske analize, kao i brojni pokazatelji koji čine osnovne instrumente koje koriste finansijski analitičari i svi drugi koji koriste podatke dobijene na osnovu analize.
EBITDA je jedan pokazatelj koji služi za ocenu zarađivačke sposobnosti preduzeća. EBITDA je skraćenica, odnosno akronim od Earnings Before Interest Taxes Depreciation Amortization, što se na srpski jezik prevodi kao dobit ili profit pre kamate, poreza i amortizacije:
ENGLESKI SRPSKI
Earnings profit
Before pre
Interest kamata
Depreciation amortizacija materijalnih sredstava
Amortization amortizacija nematerijalnih sredstava
EBITDA je jedan od najrasprostranjenijih pokazatelja koji se koristi u finansijama. Koriste ga investitori, bankari, menadžeri, a neizostavan je kada je u pitanju vrednovanje kompanija.
Oni koji koriste EBITDA veruju da njegova vrednost pokazuje sposobnost preduzeća da ostvaruje dobit samo iz osnovne delatnosti preduzeća, kao i da generiše novac, odnosno operativni keš iz poslovne aktivnosti.
Logika koja stoji iza ovog pokazatelja jeste shvatanje amortizacije kao isključivo računovodstvenog zahvata (knjiženje) koji nema nikakav efekat na novčane tokove kompanije. Zbog toga se amortizacija prilikom izračunavanja EBITDA vraća, odnosno dodaje dobiti iz poslovanja (dobit pre kamate i poreza). Uz amortizaciju, EBITDA isto tako isključuje efekte finansiranja, vanrednih poslovnih događaja i drugih mogućih nenovčanih računovodstvenih knjiženja. Na taj način ovaj pokazatelj pokazuje „čistu” uspešnost poslovanja i služi kao brzinski pokazatelj novčanog toka iz poslovnih aktivnosti, pa se često koristi zbog svoje jednostavnosti, a da li je relevantan, o tome će biti reči kasnije.
EBITDA je pokazatelj poslovne uspešnosti kompanije, pomoću kog se utvrđuje zarađivački potencijal ili profitabilnost kompanije. Suština ovog pokazatelja je da se prilikom izračunavanja profitabilnosti kompanije isključi uticaj faktora kao što su struktura kapitala, odnosno struktura izvora finansiranja, računovodstvene politike i poreski režim. Mnogi EBITDA nazivaju „dobit pre svih loših stvari” i koriste ga za analizu i poređenje profitabilnosti između različitih kompanija ili industrija jer isključuje efekte finansiranja i individualnih računovodstvenih odluka svake kompanije.
EBITDA se koristi i kao osnova za kreditnu analizu i ocenu sposobnosti kompanije da redovno izmiruje svoje finansijske obaveze.
Ipak, EBITDA se najviše koristi prilikom procene vrednosti kompanije (posebno u slučajevima potencijalnog preuzimanja) i tada se stavlja u odnos sa vrednošću kompanije (EV : EBITDA, gde je EV (Enterprise value) pokazatelj vrednosti kompanije, odnosno pokazatelj ukupne vrednosti kompanije koji uključuje tržišnu kapitalizaciju kompanije, ali i kratkoročni i dugoročni dug, kao i bilo koji novac u bilansu stanja kompanije).
EBITDA se često tumači i kao merilo za to koliko je kompanija sposobna da napravi operativni keš.
Pristalice upotrebe EBITDA takođe veruju da uklanjanjem neoperativnih troškova EBITDA u teoriji omogućava čistiju analizu unutrašnje profitabilnosti kompanije.
Međutim, nasuprot masovnoj upotrebi, postoje i oni koji zastupaju stav da ovaj pokazatelj može da bude jako opasan i obmanjujući broj ako se pogrešno tumači i meša sa novčanim tokom.
Postoje situacije kada ovaj pokazatelj korisnika može da dovede u zabludu jer se njegovim izračunavanjem odstranjuje uticaj koji imaju troškovi kapitalnih ulaganja (nekretnine, postrojenja i oprema). On takođe isključuje troškove koji su povezani sa dugom jer isključuje uticaj troškova kamate i poreza na dobit. Ipak, ovo je jedan od preciznijih pokazatelja korporativnog rezultata jer je u stanju da prikaže dobit pre uticaja računovodstvenih i finansijskih odbitaka.
Izračunavanje EBITDA
EBITDA se izračunava iz bilansa uspeha.
Postoji više načina za izračunavanje vrednosti EBITDA pokazatelja. Prva formula polazi od poslovnog dobitka/gubitka, dok druga koristi neto dobitak/gubitak kao polaznu tačku prilikom izračunavanja vrednosti EBITDA. Obe formule imaju svoje prednosti i nedostatke.
1. Izračunavanje EBITDA polazeći od poslovne dobiti
EBITDA = POSLOVNI DOBITAK (GUBITAK) + AMORTIZACIJA
Poslovna dobit je deo koji preostane kada od poslovnih prihoda oduzmemo nabavnu vrednost robe i sve operativne troškove poslovanja, odnosno troškove vođenja dnevnog poslovanja. Ovaj način računanja EBITDA je zgodan kada je potrebno brzo izračunavanje.
2. Izračunavanje EBITDA polazeći od neto dobiti
EBITDA = NETO DOBITAK (GUBITAK) + KAMATA (DOBITAK/GUBITAK IZ FINANSIRANJA) + POREZ + AMORTIZACIJA
EBITDA može da se izrazi nominalno ili u procentima. Kada se EBITDA izračunava u procentima, govori se o EBITDA marži i koristi se sledeća formula:
EBITDA MARŽA = (EBITDA/POSLOVNI PRIHODI) x 100
Primer: Obračun EBITDA
Primer:
Bilans uspeha kompanije Knjaz Miloš a. d. Aranđelovac za 2018. (preuzeto sa APR-a)
(u hiljadama dinara)
Grupa računa/račun P O Z I C I J A AOP iznos
PRIHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
60 do 65, osim 62 i 63 A. POSLOVNI PRIHODI (1002 + 1009 + 1016 + 1017) 1001 7.553.411
60 I. PRIHODI OD PRODAJE ROBE (1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007+ 1008) 1002 45.017
61 II. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA
(1010 + 1011 + 1012 + 1013 + 1014 + 1015) 1009 7.502.674
65 IV. DRUGI POSLOVNI PRIHODI 1017 5.720
RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
50 do 55, 62 i 63 B. POSLOVNI RASHODI (1019 – 1020 – 1021 + 1022 + 1023 + 1024 + 1025 + 1026 + 1027 + 1028+ 1029) ≥ 0 1018 6.522.861
630 III. POVEĆANJE VREDNOSTI ZALIHA NEDOVRŠENIH I GOTOVIH PROIZVODA I NEDOVRŠENIH USLUGA 1021 46.184
51 osim 513 V. TROŠKOVI MATERIJALA 1023 2.904.526
513 VI. TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE 1024 221.022
52 VII. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 1025 967.978
53 VIII. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA 1026 1.472.837
540 IX. TROŠKOVI AMORTIZACIJE 1027 830.596
541 do 549 X. TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA 1028 20.091
55 XI. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1029 122.456
EBIT V. POSLOVNI DOBITAK (1001 – 1018) ≥ 0 1030 1.030.550
EBITDA 1 EBITDA (1001 – 1018 + 1027) 1.861.146
66 D. FINANSIJSKI PRIHODI (1033 + 1038 + 1039) 1032 185..879
66, osim 662, 663 i 664 I. FINANSIJSKI PRIHODI OD POVEZANIH LICA I OSTALI FINANSIJSKI PRIHODI (1034 + 1035 + 1036 + 1037) 1033 103593
660 1. Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica 1034 51.527
661 2. Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica 1035 52.066
662 II. PRIHODI OD KAMATA (OD TREĆIH LICA) 1038 2.938
663 i 664 III. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE I POZITIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 1039 79.348
56 Đ. FINANSIJSKI RASHODI (1041 + 1046 + 1047) 1040 288.553
56, osim 562, 563 i 564 I. FINANSIJSKI RASHODI IZ ODNOSA SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA I OSTALI FINANSIJSKI RASHODI (1042 + 1043 + 1044 + 1045) 1041 98.303
561 2. Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima 1043 87.653
566 i 569 4. Ostali finansijski rashodi 1045 10.650
562 II. RASHODI KAMATA (PREMA TREĆIM LICIMA) 1046 117.831
563 i 564 III. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE I NEGATIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 1047 72.419
Ž. GUBITAK IZ FINANSIRANJA (1040 – 1032) 1049 102.674
683 i 685 Z. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 1050 18.486
583 i 585 I. RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA 1051 21..793
67 i 68, osim 683 i 685 J. OSTALI PRIHODI 1052 100584
57 i 58, osim 583 i 585 K. OSTALI RASHODI 1053 63.926
L. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(1030 – 1031 + 1048 – 1049 + 1050 – 1051 + 1052 – 1053) 1054 961.227
NJ. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (1054 – 1055 + 1056 – 1057) 1058 961.227
721 I. PORESKI RASHOD PERIODA 1060 229.430
deo 722 II. ODLOŽENI PORESKI RASHODI PERIODA 1061 11.771
S. NETO DOBITAK (1058 – 1059 – 1060 – 1061 + 1062) 1064 720.026
EBITDA 2 (1064 – 1065 – 1048 + 1049 + 1060 + 1061 – 1062 + 1027) 1.894.497
Razlika EBITDA 1 i EBITDA2 -33.351
Kada se EBITDA u ovom primeru računa polazeći od poslovnog dobitka/gubitka, dobija se njegova vrednost u iznosu od 1.861.146 RSD:
EBITDA AMORTIZACIJA POSLOVNI DOBITAK
1.861.146 = 830.596 + 1.030.550
Međutim, kada se prilikom računanja EBITDA počne od neto dobitka, dobijaju se različite vrednosti ovog pokazatelja:
EBITDA NETO DOBITAK KAMATA (gubitak iz finansiranja) POREZ AMORTIZACIJA
1.894.497 = 720.026 + 102.674 + 241.201 + 830.596
Do razlika između vrednosti pokazatelja EBITDA, kada se on računa na dva različita načina, dolazi ako kompanije imaju jednokratne korekcije. Jednokratne korekcije zapravo predstavljaju vanredne troškove koji ne mogu da se uvrste u troškove redovnog poslovanja jer njihovo pojavljivanje nije stalno i ne opterećuje poslovni prihod svake godine (na primer, prilikom integrisanja kompanije mogu da se pojave troškovi restrukturiranja, troškovi konsultantskih usluga, troškovi reorganizacije i sl.). Naravno da računovodstveni tretman i način procene ovih troškova i njihovog otpisivanja ima veliki uticaj na njihovu veličinu, a samim tim i na veličinu EBITDA, marže EBITDA i uopšte na neto dobit kompanije. U tom slučaju investitori i analitičari moraju da budu svesni pomenutog uticaja i da isti isključe iz kalkulacije.
U praksi se u ovakvim situacijama koristi stepenasto računanje EBITDA, koje može da bude predstavljeno na sledeći način:
• EBITDA pre jednokratnih stavki,
• EBITDA nakon jednokratnih stavki,
• marža EBITDA pre jednokratnih stavki.
Na osnovu prethodnih razmatranja može da se zaključi da je moguće da se, kao rezultat izračunavanja EBITDA sa dve različite formule, pojavi razlika u vrednosti u zavisnosti od toga da li se u kalkulaciji koristi neto dobit ili poslovna dobit. Imajući to u vidu, važno je napomenuti da svi oni koji koriste ovaj pokazatelj moraju da budu svesni koje su to komponente koje čine razliku i da li ih treba uključiti ili isključiti iz kalkulacije.
U prethodnom primeru razlika u vrednosti pokazatelja EBITDA, računatog na dva različita načina, iznosi 33.351 dinar, a prouzrokovana je evidentiranjem sledećih računovodstvenih kategorija u poslovnim knjigama u toku poslovne godine:
1. prihoda od usklađivanja vrednosti imovine u iznosu od 18.486 dinara, koji se odnose na ukidanje obezvređenja građevinskog objekta u državini društva nakon pozitivno rešenog sudskog spora oko prava vlasništva nad tim objektom;
2. rashoda od usklađivanja vrednosti ostale imovine u iznosu od 21.793 dinara (obezvređivanje potraživanja od kupaca u iznosu od 19.756 dinara, otpis potraživanja od kupaca u iznosu od 332.000 dinara, obezvređivanje potraživanja za date avanse u iznosu od 1.705 dinara);
3. ostalih prihoda u iznosu od 100.584 dinara, koji se uglavnom odnose na dobitke od prodaje materijala (47.273 dinara), prihoda od ukidanja rezervisanja za sudske sporove (33.151 dinar), dobitaka od prodaje osnovnih sredstava (13.753 dinara) i drugih prihoda kao što su naplaćena šteta od osiguravača, naplaćena otpisana potraživanja, gratis roba i ostali prihodi (6.407 dinara);
4. ostalih rashoda u iznosu od 63.926 dinara, koji se odnose na otpis i rashod zaliha (26.121 dinar), gubitaka od prodaje materijala (25.897 dinara) i drugih rashoda kao što su gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalne imovine, troškovi sponzorstva i donatorstva, manjak opreme i postrojenja, manjak zaliha, naknade po sudskim sporovima i drugi rashodi (63.926 dinara).
Ove dve grupe računa (67 – Ostali prihodi i 57 – Ostali rashodi) po pravilu obuhvataju prihode i rashode, odnosno dobitke i gubitke, koji se razlikuju od redovnih aktivnosti preduzeća i od kojih se ne očekuje da nastaju često ili redovno, odnosno koji ne mogu da se svrstaju u poslovne i finansijske prihode.
U datom primeru evidentiran je pozitivan rezultat iz ovih aktivnosti u ukupnom iznosu od 33.351 dinar, što je prouzrokovalo razliku u vrednosti između EBITDA 1 i EBITDA 2.
Iz ovog primera može da se zaključi da investitori i analitičari koji EBITDA koriste za analizu i poređenje profitabilnosti različitih kompanija i industrija ipak treba da koriste i dodatne profitne metrike kada analiziraju finansijske performanse kompanije, imajući u vidu da EBITDA, kao jednostavna mera, ima određena ograničenja.
Ograničenja EBITDA i argumenti za korišćenje
Međutim, uprkos popularnosti koju ima, EBITDA ima i nekoliko veoma uticajnih kritičara. U stvari, eksperti iz investicionog sveta javno su izrazili snažne sumnje u vezi sa njegovom upotrebom. Možda najžešća kritika potiče od „mudraca iz Omahe”, čuvenog milijardera i investitora Vorena Bafeta, koji je rekao da, kada direktor kompanije naglašava EBITDA kao vodeći pokazatelj uspešnosti poslovanja, pošaljite ga na poligrafski test, uz dodatno pitanje da li menadžment misli da zubna vila plaća za kapitalne izdatke. Svoj stav obrazlaže na sledeći način: Veoma sam sumnjičav prema računovodstvenoj metodologiji koja je maglovita ili nejasna, jer prečesto to znači da menadžment želi nešto da sakrije. Ja ne kupujem kompanije u kojima se previše ističe EBITDA.
Kao što je ranije navedeno, amortizacija materijalne imovine nije obuhvaćena pri računanju EBITDA i to može da dovede do iskrivljene slike u kompaniji koja posluje sa značajnim iznosom osnovnih sredstava. Na primer, naftne kompanije imaju značajne iznose osnovnih sredstava ili imovine, postrojenja i opreme. Kao rezultat toga, trošak amortizacije bio bi značajan, dok bi uklanjanjem troškova amortizacije zarada kompanije bila „naduvana” korišćenjem EBITDA.
Kritičari EBITDA zastupaju stav da izuzimanje kamata, poreza i amortizacije može da učini da neprofitabilne firme izgledaju finansijski zdrave.
Ipak, pravilnom upotrebom, odnosno upotrebom uz razumevanje njegove suštine može da se pomogne investitorima da stvore poređenje „jabuka–jabuka”, bez ostavljanja gorkog ukusa u ustima.
Najjači argument u prilog korišćenju EBITDA jeste da obezbeđuje čistu sliku profitabilnosti, bez uticaja računovodstvenih politika, strukture kapitala i poreskih režima. On se isključivo fokusira na operativne troškove, uključujući troškove usluga/prodate robe, troškove prodaje i marketinga, istraživanja i razvoja, kao i opšte i administrativne troškove. Ukratko, EBITDA bi trebalo da reflektuje čist operativni učinak bilo koje kompanije. Ukidanje neoperativnih troškova može da bude korisno iz nekoliko razloga. Na primer, u procesu spajanja i preuzimanja, ako bi kompanija koja preuzima želela da promeni strukturu kapitala ciljnog preduzeća i promeni planove kapitalnih izdataka, svakako bi koristila EBITDA da bi dobila informaciju o profitu kompanije koju želi da preuzme nakon spajanja. EBITDA u tom slučaju služi kao aproksimacija operativnog novčanog toka pre oporezivanja i stvara predstavu o očekivanim gotovinskim tokovima iz osnovne delatnosti nakon preuzimanja ili spajanja.
Drugi argument koji opravdava korišćenje EBITDA predstavlja situacija kada je potrebno da se porede slične kompanije u različitim delovima sveta, pri čemu tada efekti različitih sistema oporezivanja i računovodstva često mogu da zamute sliku.
S obzirom na prethodno iznete argumente „ZA”, čini se da je EBITDA izuzetno koristan pokazatelj. Ali čemu onda kritika?
Većina argumenata protiv korišćenja EBITDA svodi se na sledeće osnovno pitanje: Da li isključivanje kamata, poreza i amortizacije zaista pruža „istinitiju” sliku o rezultatima poslovanja kompanije? Da bi se odgovorilo, potrebno je da se detaljnije razmotre pojedini rashodi koji su isključeni iz obračuna EBITDA.
Amortizacija
Računajući EBITDA unazad, odnosno polazeći od neto dobiti, stavka čiji je uticaj isključen kod EBITDA jeste amortizacija. To u mnogim situacijama može da bude opravdano, imajući u vidu da je amortizacija zapravo bezgotovinski trošak.
Trošak amortizacije, uključen u bilans uspeha, uglavnom se odnosi na odliv novca u nekom prethodnom periodu. Osim toga, postoji više načina za obrač amortizacije, a izbor metode obračuna može da ima značajan uticaj na dobit kompanije, što znači da je amortizacija trošak koji je podložan prosuđivanju i proceni, odnosno predstavlja jednu računovodstvenu kategoriju koja je pod uticajem usvojene računovodstvene politike i izabrane metode obračuna – iznos troška zavisi od procene i projektovanog veka trajanja određene imovine, kao i prilagođavanja do kojih dolazi na osnovu iskustva, projekcija ili, ako se hoće, i špekulisanja. Zbog ovih specifičnosti može se reći da je opravdano stanovište da isključivanje uticaja amortizacije daje realniju sliku stvarnog operativnog učinka jedne kompanije.
Međutim, postavlja se pitanje da li je to uvek slučaj.
U svim industrijama koje se ubrajaju u kapitalno-intenzivne industrije (metalurgija, hemijska, automobilska, elektronska, brodarstvo i sl.) korišćenje EBITDA pokazatelja može da dovede u zabludu zbog činjenice da su kapitalni izdaci u tim industrijama suštinski operativni trošak koji ne bi trebalo da bude ignorisan.
Može se zaključiti da je upitna upotreba EBITDA kao pokazatelja „čistog” operativnog učinka. Za kapitalno-intenzivne industrije, u kojima su kapitalni izdaci osnovni deo standardnih operativnih učinaka, isključivanjem amortizacije ne dobija se čistija slika operativnih performansi.
Rashodi za kamate
Druga ključna stavka koju EBITDA isključuje iz obračuna predstavljaju rashodi za kamate. Logika koja stoji iza toga kaže da bi se došlo do bolje slike operativne profitabilnosti, trošak kamata treba isključiti, s obzirom na to da zavisi od strukture izvora finansiranja, odnosno od kombinacije duga i kapitala koja se koristi za finansiranje poslovanja.
Ipak, pitanje je da li isključivanje efekata strukture izvora finansiranja jedne kompanije zaista pruža istinitiju sliku o operativnom učinku.
Bez obzira na to koliko je mali biznis, vrlo je uobičajeno korišćenje određenog iznosa duga za finansiranje posla. U kapitalno intenzivnim industrijama, uključujući čelik, naftu i gas, kao i telekomunikacije, postoje ogromni iznosi dugovanja iskazani u bilansima kompanije. Oni koji zastupaju stav da rashode kamata treba isključiti, to pravdaju činjenicom da rashodi kamata oslikavaju sposobnost ili nesposobnost finansijskog upravljanja, pa ih treba isključiti iz ocene operativnog poslovanja.
Ako se uzmu za primer kompanije u oblasti telekomunikacija, koje svaki novčić koji generišu svojim poslovanjem – potroše, videće se da su kamate i porezi za njih stvarni troškovi. Ulaganje u osnovna sredstva predstavlja neophodan deo poslovnih operacija svake kompanije koja posluje u sektoru telekomunikacija, a postoje i one koje imaju takvu politiku poslovanja da svoje kapitalne izdatke finansiraju kroz dug. Prema tome, troškovi kamata su u tom slučaju kvazioperativni troškovi i ne mogu se ignorisati. Ne treba izgubiti iz vida da postoje kompanije koje posluju sa gubitkom i čak odlaze u stečaj i bankrot, dok je njihova EBITDA pozitivna i ne ukazuje na probleme.
Prema tome, kada je neophodno da se kapitalna ulaganja finansiraju putem duga i drugih finansijskih aranžmana, isključivanjem rashoda za kamate ne dobija se čistija slika operativnih performansi. Odluka o načinu finansiranja poslovanja deo je poslovnog odlučivanja i kao takva ne može biti izolovana i posmatrana nezavisno.
Trošak poreza
Poslednja stavka koja se odnosi na EBITDA jeste poreski rashod. Postoje dobri razlozi koji idu u prilog opravdanosti isključivanja efekta poreskog tretmana na profitabilnost kompanije. Međutim, kao i u slučaju troškova amortizacije i kamata, postoje određeni slučajevi u kojima ukidanje poreskih rashoda ne pruža bolju sliku o stvarnom poslovanju.
Iako su porezi kritični aspekt prilikom ocenjivanja biznisa, to nije jednostavna analiza s obzirom na kompleksnost teme.
Međutim, isključujući poreski trošak u na primer vojnoj industriji, gde se geografska lokacija i/ili struktura kapitala ne mogu lako promeniti, ovaj pokazatelj može da iskrivljuje, a ne da pojašnjava ocenu operativnih performansi.
Iako je EBITDA prvobitno zamišljen kao jedan od načina da se jasnije izmeri operativni učinak kompanije isključivanjem troškova koji mogu da zamagle stvarne rezultate poslovanje, iz prethodno navedenog može da se zaključi da EBITDA često može postići suprotan rezultat. U nekim industrijama sami troškovi koje EBITDA ignoriše zapravo su operativni troškovi potrebni za svakodnevno poslovanje kompanije.
Možda najpoznatiji primer opasnosti od korišćenja EBITDA može da bude WorldCom. Početkom 2000-ih ova kompanija je bila druga po veličini kompanija za telefoniranje na daljinu u SAD-u i najveći svetski internet provajder. Međutim, svet se 2002. godine uzdrmao kada je kompanija podnela zahtev za ono što je u to vreme bilo najveće bankrotstvo u istoriji SAD-a, a kasnije je otkriveno kao nekoliko računovodstvenih zloupotreba koje su povećale ukupnu imovinu kompanije za oko 11 milijardi dolara. Pogrešnim računovodstvenim tretmanom troškova, koji su, umesto da budu evidentirani kao operativni, bili tretirani kao ulaganje u osnovna sredstva, postupljeno je suprotno računovodstvenoj praksi i standardima. Na ovaj način izvršen je indirektan uticaj i iskazana je veća vrednost EBITDA jer su troškove koji smanjuju njenu vrednost evidentirali kao imovinu i na taj način obmanuli sve zainteresovane strane. Prevara je otkrivena posle nešto više od jedne godine.
Da li EBITDA može biti dobra aproksimacija novčanog toka?
Još jedan razlog koji se često koristi kao argument ZA korišćenje EBITDA jeste da je to dobra aproksimacija novčanog toka. Ovo se posebno odnosi na mala preduzeća u kojima se većina poslova obavlja na gotovinskoj osnovi, a prihodi i operativni troškovi u finansijskim izveštajima predstavljaju gotovo potpunu sliku poslovanja u određenoj godini.
Međutim, gotovina iz operativnog poslovanja ne znači isto što i gotovina na računu. EBITDA govori o tome koliko je neka kompanija tokom godine približno stvorila gotovine iz operativnog poslovanja, a stanje na žiro računu zavisi i od drugih stvari (kupci, zalihe, ulaganja u osnovna sredstva, krediti), odnosno, za stvaranje gotovine, pored EBITDA, bitni su i kupci, zalihe i dobavljači. Ove četiri stvari (EBITDA, kupci, zalihe, dobavljači) govore o tome koliko je kompanija stvarno napravila novca iz operativnog poslovanja. Može se dogoditi da kompanija ima visok EBITDA, ali da je istovremeno napravila i visoke zalihe, kada će imati manje novca na žiro računu. Prilivi i odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (CFO – Cash Flow from Operating activities) zavise od dva faktora: profitabilnosti (EBITDA) i upravljanja obrtnim sredstvima (kupci, zalihe, dobavljači). Ipak, EBITDA se smatra glavnim pokretačem stvaranja gotovine u kompaniji i mnoge kompanije strogo vode računa o visini EBITDA. Važno je napomenuti da je EBITDA samo aproksimacija novčanog toka iz poslovnih aktivnosti. Bilo bi pogrešno potpuno ga izjednačiti sa novčanim tokom iz poslovnih aktivnosti pošto EBITDA zanemaruje novčani tok koji je potreban za finansiranje obrtnog kapitala. Činjenica je da značajni troškovi novčanog toka nisu uključeni u obračun EBITDA. Preduzeća sa velikim potrebama za obrtnim sredstvima, na primer, ne mogu da vide koji su to činioci uticali na nivo vrednosti EBITDA.
Zaključak
EBITDA je tu gde jeste s obzirom na njegovu rasprostranjenu upotrebu. Jednostavnost računanja, komunikacije i poređenja čine ga prihvaćenim i često korišćenim među finansijskim analitičarima.
Može da se zaključi da, kada se koristi oprezno i sa pažnjom, uvažavajući sve prethodno navedene argumente za i protiv, pokazatelj EBITDA može da bude koristan način za izolovanje određenog podskupa troškova kada se upoređuje grupa sličnih kompanija. Međutim, prečesto se to opravdava argumentom da, izostavljajući amortizaciju, EBITDA predstavlja bolji pokazatelj dobiti, koji daje informaciju o približnom nivou novčanog toka koji određena kompanija generiše svojim poslovanjem. Međutim, za ovaj stav nema puno opravdanja, imajući u vidu i da je amortizacija stvaran trošak. Za neke kapitalno intenzivne kompanije amortizacija je najveći trošak koji imaju. Ako se izostavi amortizacija, ne može da se meri dobit. Takođe, EBITDA je često loša aproksimacija za novčane tokove iz poslovne aktivnosti. Prema tome, oprezno sa EBITDA.