Virus korona – iz ugla poslodavaca i obavljanja delatnosti

8
AKTUELNA TEMA
Redakcija
Virus korona – iz ugla poslodavaca i
obavljanja delatnosti
Na dan 15. marta 2020. godine („Sl. glasnik RS”
br. 29/2020) objavljena je Odluka o proglašenju vanrednog
stanja
na
teritoriji
Republike
Srbije,
kojaje
stupila
na
snagu
na
dan
objavljivanja.
Zbog vanrednih okolnosti u pojedinim delatnostima
došlo
je
do
prekida
rada,
odnosno
do

smanjenja
obima
posla
i gubitka
prihoda.
U vezi
sa

tim
dajemo
odgovore
na
neka
pitanja
pretplatnika
na
osnovu
trenutno
važećih
odredbi
zakona,

koje
pritom
u uslovima
vanrednog
stanja
mogu
da

se
promene
po
drugačijoj
proceduri
u odnosu
na

redovno stanje (uredbom Vlade):
▶ Kako organizovati rad zaposlenih od kuće?
▶ Koja su prava zaposlenog u slučaju obustavljanja
proizvodnje?
▶ Koja su prava zaposlenih u slučaju privremenog
prekida obavljanja delatnosti preduzetnika?
▶ Kako preduzetnik može ostvarivati prava iz
zdravstvenog osiguranja nakon prekida obavljanja
delatnosti?
▶ Da li zaposleni ima pravo na neku naknadu za
vreme izolacije ili samoizolacije?
▶ Obaveza štampanja dnevnih izveštaja fiskalne
kase i obaveza defiskalizacije kase u slučaju privremenog
prekida
obavljanja
delatnosti!
Sve uredbe koje vlada bude donosila u vezi
sa postupanjem u vanrednoj situaciji, koje
uređuju pitanja koja smo u ovom članku razmatrali,
biće
naknadno
objavljene
na
stranici

časopisa
www.poslovnisavetnik.net.

1 Org
Imajuću u vidu odluku o proglašenju vanrednog
stanja,
kao
i
našu
potrebu
da
za
određeni

broj
zaposlenih
za
koje
postoje
uslovi
organizujemo
rad
od
kuće,
u
kojoj
formi
(odluka,
rešenje

pojedinačno ili za više lica) i na osnovu kojih
odredbi zakona bi bilo ispravno da organizujemo
rad?
Po našem mišljenju, na osnovu člana 192. Zakona
o radu
i
Odluke
o
uvedenom
vanrednom
stanju

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
nadležni organ donosi odluku u kojoj se navode
sledeće mere:
▶ navesti zaposlene koji će raditi od kuće,
▶ kada počinje rad od kuće (datum), a ne može da se
odredi krajnji datum, tako da treba navesti da to
zavisi od trajanja vanrednog stanja,
▶ načelna odredba da će mu se za vreme rada od kuće
obezbediti sva prava u skladu sa Zakonom o radu i
opštim aktom, a da će se svakom zaposlenom izdati
rešenje.
Odluka bi, po našem mišljenju, trebalo da sa-
drži obrazloženje.
Na osnovu pomenute odluke svakom zaposlenom
treba da se izda rešenje u skladu sa 193. članom (na
osnovu člana 192. Zakona o radu i navedene odluke),
koje
može
da sadrži
i elemente
iz člana
42.

Zakona
o radu
u vezi
sa
radom
od
kuće,
s tim da se

ono
izdaje privremeno
za
vreme
trajanja
vanrednog

stanja.
U tom
rešenju
treba
navesti
trajanje
radnog

vremena,
način
vršenja
nadzora
nad
radom
zaposlenog,
zatim
koje
poslove
konkretni
zaposleni

radi,
sa
kim komunicira
u sedištu
firme,
kolika

mu
je zarada,
kao i da nema
pravo
na
prevoz,
ali
ima

na
topli
obrok.
Vlada je donela Uredbu o organizovanju rada
poslodavaca za vreme vanrednog stanja (dalje:
Uredba).
Uredba je objavljena u „Službenom glasniku RS”
br. 31/2020 od 16. marta 2020. godine, a počela je da
se primenjuje od dana objavljivanja. Ovom uredbom
uređuju se poseban način i organizacija rada poslodavaca
na
teritoriji
Republike
Srbije
za
vreme

vanrednog
stanja.
Znači, Uredba se primenjuje od 16. marta
2020. godine do ukidanja vanrednog stanja.
1.1 U
poslodavaca za vreme vanrednog stanja
Član 1.
Ovom uredbom uređuje se poseban način i organizacija
rada
poslodavaca
na
teritoriji
Republike
Srbije
za
vreme
vanrednog
stanja.
Član 2.
Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan
da omogući zaposlenima obavljanje poslova van
prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od
kuće) na svim radnim mestima na kojima je moguće
organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom
i ugovorom o radu.
Ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen
način
rada
iz stava
1. ovog
člana,
poslodavac

može
rešenjem
da omogući
zaposlenom
obavljanje

poslova
van
prostorija
poslodavca,
ukoliko
mu
to

organizacioni
uslovi
dozvoljavaju.
Rešenje iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži:
1) trajanje radnog vremena;
2) način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima
koji
obavljaju
rad
van
prostorija
poslodavca.
Član 3.
Poslodavac čija je priroda delatnosti takva
da nije moguće organizovati rad na način predviđen
članom
2. ove
uredbe,
neophodno
je da svoje

poslovanje
uskladi
sa
uslovima
vanrednog
stanja,

i
to:
▶ da, u
koliko je to moguće i ne iziskuje dodatna
sredstva, organizuje rad u smenama, kako bi što
manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih
lica
rad
obavljao
istovremeno
u jednoj

prostoriji,
▶ omogući održavanje svih poslovnih sastanaka
elektronskim, odnosno drugim odgovarajućim putem
(video-link,
video-poziv
i dr.),
▶ o
dloži službena putovanja u zemlji i inostranstvu
u skladu
sa
odlukom
nadležnog
organa
o zabrani,
odnosno
privremenom
ograničenju
ulaska

i
kretanja.
Član 4.
Poslodavac je dužan da u cilju osiguranja zaštite
i
zdravlja
zaposlenih,
radno
angažovanih
i

stranaka
obezbedi
sve
opšte,
posebne
i vanredne

mere
koje
se
odnose
na
higijensku
sigurnost
objekata
i
lica
u
skladu
sa
Zakonom
o
zaštiti
stanovništva
od
zaraznih
bolesti.
Za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom
kontaktu
sa
strankama
ili
dele
radni

prostor
sa
više
lica, potrebno
je obezbediti
do-
voljne količine zaštitne opreme u skladu sa po-
sebnim propisima.
Član 5.
Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u
„Službenom glasniku Republike Srbije”.
AKTUELNA TEMA
1.2 Obra
Odredbama Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br.
24/2005… i 95/2018 – autentično tumačenje) obezbeđuje
se
ista
radnopravna
zaštita
zaposlenih

koji
rade
van
prostorija
poslodavca
i
zaposlenih
koji
rade
u prostorijama
poslodavca.
U skladu

sa
članom
42. stav
4. Zakona
o radu
osnovna
zarada

zaposlenog
koji
radi
po
osnovu
ugovora
van
prostorija
poslodavca
ne
može
biti
niža
od
osnovne

zarade
zaposlenog
koji
radi
na
istim
poslovima

u
prostorijama
poslodavca.
Dakle, zarada, naknade troškova i druga
primanja zaposlenih koji su zasnovali radni
odnos za obavljanje poslova van prostorija
poslodavca po pitanju plaćanja poreza, doprinosa
i izuzimanja
od
oporezivanja
u svemu

se tretiraju kao i za ostale zaposlene kod po-
slodavca.
Pored toga, u skladu sa članom 42. stav 3. tačka
3) Zakona o radu, ugovor o radu koji poslodavac zaključuje
sa
zaposlenim
koji
radi
od
kuće
treba
da

sadrži
i odredbe
koje
uređuju
koja
sredstva
za
rad

za
obavljanje
poslova
je poslodavac
dužan
da nabavi,
instalira
i održava.
Istim
članom,
tačkom

4)
propisano
je da odredbama
ugovora
o radu
treba

da
bude
bliže
uređeno
koja
sopstvena
sredstva
zaposleni
koristi
i upotrebljava
za
rad
od
kuće.
Za

upotrebu
sopstvenih
sredstava
u službene
svrhe

zaposleni
ostvaruje
pravo
na
naknadu
troškova,
a ovo
pravo
takođe
treba
da bude
bliže
uređeno

odredbama
ugovora
o radu.
Pored
prava
na
naknadu

troškova
za
korišćenje
i upotrebu
sopstvenih

sredstava
u službene
svrhe,
odredbama
ugovora

o
radu
koji
se
zaključuje
sa
zaposlenim
koji
radi

od
kuće
uređuje
se
i pravo
zaposlenog
na
naknadu
drugih
troškova
rada,
kao
i način
njihovog

utvrđivanja,
u skladu
sa
članom
42. stav
3. tačka
5)

Zakona
o radu.
Vrstu
ovih
drugih
troškova
potrebno
je jasno
utvrditi
odredbama
ugovora
o radu,
a ako

nije
moguće
izračunati
njihovu
visinu
na
osnovu

izvršene
količine
rada,
mogu
da
se
ugovore
i
na

neki
drugi
način,
npr. u nekom
paušalnom
mesečnom
iznosu.
U skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu,
primanja koja zaposleni koji rad obavlja od kuće
ostvari od poslodavca po osnovu naknade troškova
za
upotrebu
sopstvenih
sredstava
za
rad,

APRIL 2020.

●
POSLOVNI SAVETNIK
9
10
AKTUELNA TEMA
kao i po osnovu naknade drugih troškova rada
u skladu sa članom 42. stav 3. t. 4) i 5) Zakona
o radu, ne smatraju se zaradom. To znači da ova
primanja ne ulaze u osnovicu za obračun doprinosa
za
obavezno
socijalno
osiguranje
u skladu

sa
članom
13.
stav
1.
Zakona
o
doprinosima
za

obavezno
socijalno
osiguranje
(„Sl. glasnik

RS”,
br. 84/2004… i 86/2019). To
znači
i da prilikom
isplate
po
navedenom
osnovu
ne
postoji

obaveza
da se
obračunaju
i plate
doprinosi
za

obavezno
socijalno
osiguranje.
Što se tiče oporezivanja ovih primanja (naknada
troškova
za
rad
od
kuće)
Ministarstvo

finansija
je
u
Mišljenju
br.
413-00-226/2012-04

od
12. 11. 2013. godine
zauzelo
stav
da se
na
ista

obračunava
i plaća
porez
na
dohodak
građana
u

skladu
sa
članom
14. stav
1. Zakona
o porezu
na

dohodak
građana,
jer navedena
primanja
članom

18. tog zakona nisu izuzeta od oporezivanja.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 413-00226/2012-04
od
12. 11. 2013. godine:
„1. Primanja koja po osnovu naknade za korišćenje
i upotrebu
sredstava
za
rad
– sopstvena

sredstva
zaposlenog,
kao i po
osnovu
naknade
drugih
troškova
rada,
ostvari
zaposleni
od
poslodavca
sa
kojim
je zasnovao
radni
odnos
za
obavljanje

poslova
van
prostorija
poslodavca,
odnosno
kod

kuće,
u skladu
sa
zakonom
kojim
se
uređuje
rad,
podležu
oporezivanju
porezom
na
dohodak
građana

na
zaradu,
s obzirom
na
to
da
se
prema
odredbi

člana
14. stav
1. Zakona
o porezu
na
dohodak

građana
(„Sl. glasnik
RS”,
br. 24/2001, 80/2002,

80/2002
– dr. zakon,
135/2004, 62/2006, 65/2006 –

ispr.,
31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011

–
odluka
US,
7/2012 – usklađeni
din. izn., 93/2012,

114/2012
– odluka
US,
8/2013 – usklađeni
din. izn.,

47/2013
i
48/2013
–
ispr.
–
dalje:
Zakon),
pokrivanje

rashoda
obveznika
(zaposlenog)
novčanom
nadoknadom
ili
neposrednim
plaćanjem
smatra
zaradom,

a
da članom
18. Zakona,
kojim
su
uređena
poreska

oslobođenja
po
osnovu
zarade,
nije propisano
da

se
na
primanja
zaposlenog
po
osnovu
predmetnih

naknada
ne
plaća
porez
na
zarade.
[…] 2. Na primanja koja po osnovu naknade za kori-
šćenje i upotrebu sredstava za rad – sopstvena
sredstva zaposlenog, kao i po osnovu naknade drugih
troškova
rada,
ostvari
zaposleni
od
poslodavca
sa
kojim
je zasnovao
radni
odnos
za
obavljanje

poslova
van
prostorija
poslodavca,
odnosno
kod

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
kuće, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, ne
plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
[…] Pored toga, smatramo da ugovorom o radu kojim se
zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija
poslodavca,
odnosno
kod
kuće,
moraju
jasno

i
nedvosmisleno
da se
urede
odnosi
između
poslodavca
i zaposlenog,
između
ostalog,
visina,
odnosno

način
utvrđivanja
visine
navedenih
naknada,
s obzirom
na
mogućnost
istovremenog
korišćenje
sredstava
za
rad
i u službene
i u privatne
svrhe.”
Primer: Obračun zarade zaposlenog koji radi
od kuće
Ugovorena osnovna zarada zaposlenog iznosi
60.000,00 neto,
naknada
za
ishranu
u toku
rada

4.000,00
neto,
regres
za
godišnji
odmor
2.500,00

neto i naknada troškova za korišćenje sopstve-
nih sredstava rada 4.000,00 dinara neto mesečno.
Obračun zarade, poreza i doprinosa:
Red.
br.
Opis Iznos
Polja PPP
1. Ugovorena osnovna zarada neto 60.000,00
2. Naknada za ishranu – neto mesečno 4.000,00
3. Regres za godišnji odmor – neto
mesečno 2.500,00
4. Ukupno zarada – neto (red. br. 1 +
red. br. 2 + red. br. 3) 66.500,00
5. Bruto zarada (red. br. 4 – 1.630,00)
/ 0,701 92.539,23 3.9 i 3.12
6. Neoporezivi iznos iz zarade 16.300,00
7. Osnovica za plaćanje poreza (red.
br. 5 – red. br. 6) 76.239,23 3.10
8. Porez na zarade (red. br. 7. x 10%) 7.623,92 3.11
9. Najniža osnovica doprinosa –
bruto 25.801,00
10. Najviša osnovica doprinosa –
bruto 368.590,00
11. Osnovica za plaćanje doprinosa
(red. br. 5) 92.539,23
12. Doprinosi na teret zaposlenog –
zbirna stopa (red. br. 11 × 19,9%) 18.415,31
12.1 Za PIO (red. br. 11 × 14%) 12.955,49 3.13
12.2 Za zdravstvo (red. br. 11 × 5,15%) 4.765,77 3.14
12.3 Za nezaposlenost (red. br. 11 ×
0,75%) 694,04 3.15
13. Neto za isplatu zarada (red. br. 5 –
red. br. 8 – red. br. 12) 66.500,00
14. Doprinosi na teret poslodavca –
zbirna stopa (red. br. 11 × 16,65%) 15.407,78
PD prijave
Red.
br.
Opis Iznos
Polja PPP
14.1 Za PIO (red. br. 11 × 11,50%) 10.642,01 3.13
14.2 Za zdravstvo (red. br. 11 × 5,15%) 4.765,77 3.14
15. Ukupan trošak poslodavca po
osnovu zarade (red. br. 5 + red.
br. 14) 107.947,01
Šifra prihoda: 1 01 101 0 00.
Obračun naknade troškova za korišćenje sop-
stvenih sredstava:
Red.
br.
PD prijave
Opis Iznos
Polja PPP
1. Naknada troškova za korišćenje
sopstvenih sredstava – neto 4.000,00
2. Naknada troškova za korišćenje
sopstvenih sredstava – bruto (red.
br. 1 / 0,9) 4.444,44 3.9 i 3.10
3. Porez 444,44 3.11
Šifra vrste prihoda 1 01 110 0 00.
2 Ob
Da li po Zakonu o radu postoji mogućnost da se
zaposleni pošalju na prinudni odmor na određeni
period
ili
neke
druge
mere
kada
je
proizvodnja
smanjena
ili
je nema,
a da
im se
ne
daje
otkaz

kao
tehnološkom
višku?
Članom 116. Zakona o radu omogućeno je poslodavcu
da uputi
zaposlene
na
plaćeno
odsustvo
(prinudni
odmor)
ako
je
kod
poslodavca

došlo
do
prekida
rada,
odnosno
smanjenja
obima

rada
koji
nije prouzrokovan
krivicom
zaposlenog.

Prema članu 116. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik
RS”,
br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17

–
Odluka
US
RS
i 113/17), zaposleni
ima
pravo
na

naknadu
zarade
najmanje
u visini
60%
od
prosečne
zarade
u prethodnih
dvanaest
meseci,
s tim da

ne
može
biti
manja
od
minimalne
zarade
utvrđene

u
skladu
sa
ovim
zakonom,
za
vreme
prekida
rada,

odnosno
smanjenja
obima
rada
do
kojeg
je došlo
bez

krivice
zaposlenog,
a
najduže
četrdeset
pet
radnih
dana
u
kalendarskoj
godini.
Izuzetno,
u
sluča-
ju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje
zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu
saglasnost
ministra,
uputiti
zaposlenog

na
odsustvo
duže
od
četrdeset
pet
radnih
dana,
uz

naknadu
zarade
iz stava
1. ovog
člana.
PD prijave
AKTUELNA TEMA
Prema tome, Zakonom je poslodavcu omogućeno
da uputi zaposlene na plaćeno odsustvo (prinudni
odmor)
ako
je kod
poslodavca
došlo
do
prekida

rada,
odnosno
smanjenja
obima
rada
koji
nije prouzrokovan
krivicom
zaposlenog:
1)
najduže
četrdeset
pet
radnih
dana
u kalendarskoj
godini
ako
su
poslovne
teškoće
kod
poslodavca
kratkotrajnije;
2)
duže
od
četrdeset
pet
radnih
dana
ako
su
poslovne

teškoće
kod
poslodavca
dugotrajnije,
odnosno
ako

ne
može
da se
utvrdi
rok
njihovog
prevazilaženja.
Iz navedene zakonske odredbe može da se zaključi:
1) da zaposleni može da bude upućen na plaćeno
odsustvo (prinudni odmor) za vreme prekida rada,
odnosno smanjenja obima rada kod poslodavca do
kog je došlo bez krivice zaposlenog;
2) da se zaposleni po ovom zakonskom osnovu upućuje
na
plaćeno
odsustvo
bez
svoje
saglasnosti;
3) da plaćeno odsustvo po ovom osnovu zavisi od
dužine prekida rada, tj. stepena smanjenja obima
rada kod poslodavca ili na konkretnim poslovima;
4)
da za
vreme
ovog
odsustva
zaposleni
ima
pravo

na
naknadu
zarade
najmanje
u visini
60% od
prosečne
zarade
u prethodnih
dvanaest
meseci,
s tim da

ovako
obračunata
naknada
zarade
ne
može
da bude

manja
od
važeće
minimalne
zarade.
Zakonom o radu nije definisan prekid rada
bez krivice zaposlenog, odnosno ostavljena je
mogućnost poslodavcu da u svakom konkretnom
slučaju ceni situaciju zbog koje je došlo do prekida
rada,
odnosno
zbog
koje
je došlo
do
smanjivanja
obima
posla
i da li su
se
stekli
uslovi
za

upućivanje
zaposlenih
na
plaćeno
odsustvo.
Slučajevi
u kojima
može
doći
do
prekida
rada
ili

smanjenja
obima
posla
bez
krivice
zaposlenog
takođe
nisu
propisani
ovim
zakonskim
rešenjem,

ali
u praksi
najčešći
razlozi
za
prekid
rada

bez
krivice
zaposlenih
mogu
da budu:
neobezbeđenost
posla;
nedostatak
repromaterijala,
odnosno
određene
sirovine
neophodne
za
proizvodnju

i
drugih
predmeta
rada;
nagomilane
zalihe
robe

bez
mogućnosti
prodaje;
havarija
na
sredstvima
rada
ili
na
radnim
mestima;
finansijska

situacija
poslodavca;
unutrašnje
promene
i

prilagođavanja,
zabrana
obavljanja
delatnosti

i dr. Ako nastupi neki od slučajeva zbog kojih
bi poslodavac, ako nastavi dalji rad, pretrpeo
značajne gubitke, stekli su se uslovi za upućivanje
zaposlenih
na
„prinudni
odmor”.
Prema
tome,

u
zavisnosti
od
konkretne
situacije,
poslodavac

APRIL 2020.

●
POSLOVNI SAVETNIK
11
12
AKTUELNA TEMA
ceni koliko i kojih zaposlenih treba uputiti na
plaćeno odsustvo.
Zaposleni se upućuju na prinudno plaćeno
odsustvo primenom člana 192. Zakona o radu, donošenjem
rešenja
direktora,
odnosno
drugog
ovlašćenog
lica,
a
to
može
da
bude
i
rešenje
nadzornog

ili
nekog
drugog
nadležnog
organa
kod
poslodavca.

Rešenje o upućivanju na plaćeno odsustvo sadrži:
▶ pravni osnov na osnovu koga se donosi,
▶ dispozitiv,
▶ o
brazloženje,
▶ pouku o pravnom leku.
Dispozitiv obavezno sadrži vreme za koje se
zaposleni upućuje na plaćeno odsustvo i visinu
naknade zarade. Obrazloženje naročito sadrži
razloge zbog kojih se zaposleni upućuje na plaćeno
odsustvo, odnosno razloge zbog kojih je došlo do
prekida rada na određenim poslovima, kao i da za
prekid rada nije kriv zaposleni.
Pre donošenja rešenja poslodavac nije dužan
da primeni bilo kakve kriterijume za utvrđivanje
zaposlenih za čijim je radom prestala potreba (rezultati
rada
zaposlenog,
specijalni
status,
zdravstveno
stanje
i dr.) niti
da donosi
poseban
plan
i

program,
jer su
uslovi
kada
zaposleni
može
da bude

upućen
na
plaćeno
odsustvo
propisani
zakonom.
Poslodavac ne može zaposlenog da uputi na
plaćeno odsustvo bez prethodno dostavljenog
rešenja na osnovu kog se upućuje na to odsustvo.
Rešenje se donosi i uručuje u skladu sa Zakonom
o radu. Po pravilu, rešenje se zaposlenom uručuje
uz
potpis,
pre
polaska
na
odsustvo.
Rešenje
se

dostavlja
zaposlenom
lično
u
prostorijama
poslodavca,
odnosno

na adresu prebivališta ili
boravišta zaposlenog. Zaposleni koji smatra da
je povređeno njegovo pravo protiv rešenja može
da pokrene radni spor pred nadležnim sudom u
roku od šezdeset dana od dana prijema rešenja ili
da se obrati direktoru kod poslodavca (član 194.
Zakona o radu) radi rešavanja spornih pitanja postupkom
pred
arbitražom.
U
ovom
slučaju
teret

dokazivanja
da
su
postojali
opravdani
razlozi
za

upućivanje
zaposlenog
na
prinudni
odmor
pada
na

poslodavca.
Za vreme prekida, odnosno smanjenja obima rada
zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini
60% od prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci,
s tim da ona
nikako
ne
bude
niža od
minimalne
zarade
utvrđene
u
smislu
čl.
112.
i
113.
ovog

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
zakona. Pravo na naknadu zarade iz ovih razloga
može da traje najduže četrdeset pet radnih dana u
jednoj kalendarskoj godini. Dakle, mera trajanja su
radni dani, pri čemu je svejedno da li je bio jedan
ili više prekida rada. Ne računaju se dani nedeljnog
ili
godišnjeg
odmora,
neradnih
praznika,
plaćenog
odsustva,
privremene
sprečenosti
za
rad
i

drugi
neradni
dani.
Prema stavu 2. ovog člana, izuzetno u slučaju
prekida, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva
duže
odsustvo,
poslodavac
može,
uz
prethodnu

saglasnost
ministra,
uputiti
zaposlenog
na
odsustvo
duže
od
četrdeset
pet
radnih
dana,
uz
naknadu

zarade
iz stava
1. ovog
člana.
Pre
davanja
saglasnosti
iz
stava
2. ovog
člana
ministar
će
zatražiti

mišljenje
reprezentativnog
sindikata
grane
ili

delatnosti
na
nivou
Republike.

3 Prav
Da li preduzetnik koji zbog novonastale situacije
ima značajno
smanjen
obim
posla
može

privremeno
da
odjavi
radnju
i sve
radnike
sa

osiguranja?
Preduzetnik može da registruje privremeni
prekid delatnosti kada god to želi (i isto tako
da ponovo nastavi sa radom). Zakon ne propisuje
uslove pod kojima preduzetnik može da prekine
obavljanje delatnosti. Prekid obavljanja delatnosti
najčešće
nastaje
radi
korišćenja
godišnjeg

odmora,
bolovanja,
odlaska
u
inostranstvo
i
u
slučaju
većih
problema
u poslovanju.
Prekid obavljanja delatnosti registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji i ne može da se
utvrđuje retroaktivno. O (privremenom) prekidu
obavljanja delatnosti preduzetnik donosi odluku, a
prekid se zatim registruje u Agenciji za privredne
registre,
tako
da je donošenje
ove
odluke
prvi,
a

registracija
u APR-u
drugi
korak
ukoliko
preduzetnik
želi
da prekine
obavljanje
delatnosti.
Odredbom člana 90. Zakona o privrednim društvima
propisano
je da je preduzetnik
u obavezi

da
o periodu
prekida
obavljanja
delatnosti
istak-
ne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost.
Prekid obavljanja delatnosti registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji i ne može da se
utvrđuje retroaktivno. Dakle, u registracionoj
prijavi upisuje se datum od kog će obavljanje de-
latnosti biti prekinuto, a kao najraniji može da
se označi dan podnošenja registracione prijave.
Datum do kog će obavljanje delatnosti biti prekinuto
ne
mora
da
bude
naveden,
odnosno
može
da
bude

označeno
do
ponovne
prijave
obavljanja
delatnosti.

U
tom
slučaju
neophodno
je da se,
podnošenjem
zasebne
registracione
prijave,
prijavi
i
nastavak

rada
nakon
privremenog
prekida.
Intencija člana 90. Zakona o privrednim
društvima bila je da se radi o privremenom
prekidu, a ne trajnom prestanku obavljanja delatnosti.
U prilog
ovakvom
shvatanju
ide
i

činjenica
da preduzetnik
koji
je prekinuo
obavljanje
delatnosti
u Registru
privrednih
subjekata
ima
status
„aktivan”.
Znači, s obzirom na to da se ne radi o trajnom
prestanku
obavljanja
delatnosti,
predu-
zetnik kao poslodavac ne može da primeni
odredbe člana 176. Zakona o radu, po kojima
zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno
od njegove volje i volje poslodavca u slučaju
prestanka rada poslodavca.
Preduzetnik – poslodavac prilikom regulisanja
statusa
zaposlenih
može
da
primeni

odredbe
člana
177. ili
člana
179.
stav
5. tačka
1)

Zakona
o radu.
Članom 177. Zakona o radu propisano je da radni
odnos
može
da prestane
na
osnovu
pismenog

sporazuma
poslodavca
i zaposlenog.
Pre
potpisivanja
sporazuma
poslodavac
je dužan
da zaposlenog
pisanim
putem
obavesti
o posledicama
do

kojih
dolazi
u
ostvarivanju
prava
za
slučaj
nezaposlenosti.
Podsećamo
da
u ovom
slučaju
zaposleni

ne
može
da ostvari
pravo
na
novčanu
naknadu
za

slučaj
nezaposlenosti
u skladu
sa
odredbama
člana

67.
Zakona
o zapošljavanju
i osiguranju
za
slučaj

nezaposlenosti.
Članom 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu propisano
je da zaposlenom
može
da
prestane
radni

odnos
ako
za
to
postoji
opravdani
razlog
koji

se
odnosi
na
potrebe
poslodavca
i to
ako
usled

tehnoloških,
ekonomskih
ili
organizacionih

promena
prestane
potreba
za
obavljanjem
određe-
nog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Ova
mera podrazumeva obavezu isplate otpremnine pre
otkaza ugovora o radu u iznosu koji ne može biti
niži od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku
navršenu
godinu
rada
u radnom
odnosu
kod
po-
AKTUELNA TEMA
slodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu
(član 158. Zakona o radu). Pod zaradom se podrazumeva
prosečna
mesečna
(bruto)
zarada
zaposlenog

isplaćena
za
poslednja
tri
meseca
koja
prethode

mesecu
u kojem
se
isplaćuje
otpremnina.
U ovom

slučaju
lice
ima
pravo
na
novčanu
naknadu
za
slučaj
nezaposlenosti
u skladu
sa
odredbama
člana

67.
Zakona
o zapošljavanju
i osiguranju
za
slučaj

nezaposlenosti.
Pri tome naglašavamo da su porodilje i trudnice
kategorija
zaposlenih
kojima
nije moguće

otkazati,
odnosno
raskinuti
ugovor
o radu
bez

njihove
saglasnosti,
jer
je odredbom
člana
187.

stav
1. Zakona
o radu
propisano
da za
vreme
trudnoće,
porodiljskog
odsustva,
odsustva
sa
rada
radi

nege
deteta
i posebne
nege
deteta
poslodavac
ne

može
zaposlenom
da otkaže
ugovor
o radu.
Znači
i

kod
preduzetnika
(poslodavca)
koji
prekine
oba-
vljanje delatnosti ta činjenica ne bi trebalo da
predstavlja problem jer porodilje i trudnice koriste
pravo
na
naknadu
zarade
po
osnovu
propisa

o
zdravstvenom
osiguranju
ili
propisa
o finansijskoj
podršci
porodici
sa
decom.
4 Sam
U slučaju da poslodavac pri povratku zaposlenog
iz zaražene
zemlje
virusom
korona
saopšti
zaposlenom
da
ne
dolazi
na
posao
narednih

petnaest
dana,
šta
je osnov
odsustva
– plaćeno

odsustvo
ili
prinudni
odmor?
Na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od
zaraznih bolesti poslodavac može da primeni
član 117. stav 1. Zakona o radu:
„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini
utvrđenoj
opštim
aktom
i ugovorom
o radu
za

vreme
prekida
rada
do koga
je došlo
naredbom
nadležnog
državnog
organa
ili
nadležnog
organa

poslodavca
zbog
neobezbeđivanja
bezbednosti
i zaštite
života
i zdravlja
na
radu,
koja
je uslov
daljeg

obavljanja
rada
bez
ugrožavanja
života
i zdravlja

zaposlenih
i drugih
lica, i u drugim
slučajevima,

u
skladu
sa
zakonom.”
Prema stavu 1. ovog člana, zaposleni ima pravo
na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim ak-
tom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do
koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa
ili
nadležnog
organa
poslodavca,
zbog
neobezbeđivanja
bezbednosti
i zaštite
zdravlja
na
radu,

koja
je
uslov
daljeg
obavljanja
rada
bez
ugrožavanja

APRIL 2020.

●
POSLOVNI SAVETNIK
13
14
AKTUELNA TEMA
života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u
drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Ovde je reč o naknadi zarade za vreme prekida
rada, ali prekida koji je izazvan posebnim razlogom
– naredbom
nadležnog
organa.
To
može
da bude

ili
organ
države
ili
organ
poslodavca,
ali
uvek

onaj
koji
se
stara
o bezbednosti
i zaštiti
na
radu.

Organ
države
je obično
inspekcijski
organ,
ali
u

kriznom
vremenu
(vanredno
stanje,
neposredna
ratna
opasnost,
ratno
stanje)
takve
naredbe
mogu
da izdaju
i
drugi
državni
organi
(pre
svega
izvršni).

Organ
poslodavca
je direktor,
odnosno
drugi
organ
zastupanja,
ako
zakonom
nije drukčije
određeno.
Naredba o prekidu rada izdaje se kad ne postoje
uslovi za bezbedno odvijanje radnog procesa, koji
štite sigurnost i zdravlje zaposlenih u skladu
s propisima o zaštiti na radu. Njen smisao nije
samo u tome da rad bude prekinut kako ne bi došlo
do povreda ili oboljenja zaposlenih, nego i da po-
slodavac preduzme potrebne mere kako bi rad, čim
ti uslovi budu uspostavljeni, mogao biti nastavljen
bez
rizika
koji
ugrožavaju
život
i
zdravlje

zaposlenih.
Visinu naknade zarade ne utvrđuje zakon, kao u
prethodnim slučajevima, već to prepušta opštem
aktu ili ugovoru o radu. Pod opštim aktom podrazumevaju
se
kolektivni
ugovor
i pravilnik
o radu.
Prema odredbi člana 73. stav 1. tačka 4) Zakona
o zdravstvenom
osiguranju,
naknada
zarade
za

vreme
privremene
sprečenosti
za
rad
pripada

osiguranicima
iz
člana
72.
ovog
zakona,
ako
je

zdravstveno
stanje
osiguranika,
odnosno
člana
njegove
uže
porodice
takvo
da je osiguranik

sprečen
za
rad
iz razloga
propisanih
ovim
zakonom,
bez
obzira
na
isplatioca
naknade
zarade,

i
to
ako
je privremeno
sprečen
za
rad
zbog
propisane
mere
obavezne
izolacije
kao
kliconoše
ili
zbog
pojave
zaraznih
bolesti
u njegovoj

okolini.
U ovom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu
zarade
na
teret
poslodavca
za
vreme
odsustvovanja
sa
rada
zbog
privremene
sprečenosti

za
rad
do
trideset
dana,
i
to
najmanje
u visini

65%
od
prosečne
zarade
u prethodnih
dvanaest

meseci pre meseca u kojem je nastupila privre-
mena sprečenost za rad, s tim da ona ne može
da bude niža od minimalne zarade utvrđene u
skladu sa ovim zakonom (član 115. stav 1. tačka
1) Zakona o radu).
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
5 Z
U skladu sa članom 50. stav 2. Zakona o doprinosima
za
obavezno
socijalno
osiguranje,
preduzetnik
koji
prekine
obavljanje
delatnosti
u skladu
sa

zakonom
može
da
nastavi
plaćanje
doprinosa
i
u

periodu
u kojem
ne
obavlja
delatnost.
Znači,
kad
je

u
pitanju
prekid
obavljanja
samostalne
delatnosti,

preduzetniku
je ostavljen
izbor
da li će se
odlučiti
za
mirovanje
prava
i obaveza
iz obaveznog

socijalnog
osiguranja,
kada
se
podnosi
prijava

na
osiguranje
i
nastupa
gubitak
svojstva
osiguranika,
ili
će se
odlučiti
da
i u periodu
kad
ne

obavlja
delatnost
plaća
doprinose,
kada
se
ne

podnosi
odjava
sa
osiguranja
i preduzetnik
ne

gubi
svojstvo
osiguranika.
U slučaju da je prilikom privremenog prekida
obavljanja
delatnosti
izabrana
opcija

prestanka
plaćanja
doprinosa,
preduzetniku
je

kao
mogućnost
ostvarivanja
prava
iz obaveznog

zdravstvenog
osiguranja
omogućeno
da se
sam

uključi
u obavezno
zdravstveno
osiguranje.
U skladu sa članom 13. Zakona o zdravstvenom
osiguranju, preduzetniku iz člana 11. stav 1. tačka
18) ovog zakona prestaje svojstvo osiguranika po
tom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja
delatnosti, ako za to vreme ne plaća doprinos,
osim za vreme trajanja privremene sprečenosti
za rad nastale pre privremene odjave, u skladu sa
ovim zakonom.
Osim toga, članom 17. stav 2. Zakona o zdravstvenom
osiguranju
propisano
je
da
preduzetnik

kome
je prestalo
svojstvo
osiguranika
po
osnovu

člana
13. ovog
zakona
(znači
za
vreme
privremene

odjave
obavljanja
delatnosti)
može
da se
uključi
u

obavezno
zdravstveno
osiguranje
radi
obezbeđivanja
za
sebe
i članove
svoje
uže
porodice
prava
iz

obaveznog
zdravstvenog
osiguranja,
pod
uslovima,

na
način,
u sadržaju
i obimu
propisanim
ovim

zakonom
i podzakonskim
aktima
donetim
za
sprovođenje
ovog
zakona.
U tom
slučaju
plaća
doprinos

iz svojih sredstava u skladu sa zakonom kojim se
uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje,
osim
ako
posebnim
zakonom
nije drugačije

propisano.
6 Dnevni izveštaj fiskalne kase
Ukoliko smo zbog proglašenog vanrednog stanja
primorani
da
zatvorimo
ogranak
za
ugostiteljske
delatnosti
(kafe-kuhinju),
da
li i dalje

postoji
obaveza
da
iz kase
štampamo
presek
stanja
i dnevni
izveštaj
(bez
prometa)?
Odgovor se daje na osnovu trenutno važećih
odredbi zakona, koje u uslovima vanrednog stanja
mogu da se promene po drugačijoj proceduri u odnosu
na
redovno
stanje
(uredbom
Vlade).
Saglasno članu 13. stav 1. Zakona o fiskalnim
kasama, dnevni izveštaj je fiskalni dokument koji
je obveznik dužan da formira i štampa jednom
dnevno, na kraju rada.
Dnevni izveštaj se ne štampa u danima
koji nisu radni. Međutim, svakog radnog dana,
nezavisno od toga da li je tog dana ostvaren
promet, štampa se dnevni izveštaj.
Kada u organizacionom delovima u kojima
je instalirana fiskalna kasa ne obavljate delatnost
na
osnovu
donete
odluke
da
se
oni
privremeno
zatvaraju
zbog
vanrednog
stanja,
to

jest
kada
su
za
te
organizacione
delove
neradni
dani,
tada
niste
dužni
da
štampate
dnevne

izveštaje.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 43000-00285/2006-04
od
13. 12. 2006. godine:
„Pri tome napominjemo da u slučaju kada privredni
subjekt
u svom
maloprodajnom
objektu
ima

više
fiskalizovanih
kasa,
a evidentira
promet

samo
preko
jedne
fiskalne
kase,
dužan
je da
formira
i odštampa
dnevni
izveštaj
za
sve
fiskalne

kase
koje
se
nalaze
u
maloprodajnom
objektu,
bez

obzira
na
to
što
je stanje
dnevnog
izveštaja
nula.
Takođe napominjemo da ukoliko obveznik koji
ima više naplatnih mesta u svom objektu ukine
jedno ili više naplatnih mesta, odnosno oceni
da mu jedna od fiskalnih kasa nije potrebna, može
podneti zahtev da defiskalizuje fiskalne kase
(konkretno, fiskalna kasa koja se koristila na dan
otvaranja maloprodajnog objekta).”
Ipak, na osnovu nezvaničnih informacija,
ukoliko je obveznik doneo odluku o privremenom
prestanku rada usled vanredne situacije, nije u
obavezi da za to vreme formira dnevne izvešta-
AKTUELNA TEMA
je iz fiskalne kase niti da sprovodi postupak
defiskalizacije kase, ali je u obavezi da o privremenom
prestanku
rada
obavesti
nadležnu

Poresku
upravu
koja
vodi
Registar
fiskalizovanih
kasa.
7 D
Da li preduzetnik koji privremeno prekine
obavljanje delatnosti mora da štampa dnevne izveštaje
fiskalne
kase?
Odgovor se daje na osnovu trenutno važećih
odredbi zakona, koje u uslovima vanrednog stanja
mogu da se promene po drugačijoj proceduri u odnosu
na
redovno
stanje
(uredbom
Vlade).

U slučaju da preduzetnik privremeno prekine
obavljanje delatnosti, a poseduje fiskalnu kasu,
potrebno je sprovesti defiskalizaciju. U vezi
sa tim navodimo deo iz Mišljenja Ministarstva
finansija br. 430-00-00116/2007-04 od 16. 7. 2007.
godine:
„Prema tome, u skladu s navedenim članom Zakona,
kao i navedenim
Pravilnikom,
a
imajući u

vidu
da
je
privredni
subjekt
privremeno
prestao

da
obavlja
delatnost
za
koju
je propisana
obaveza

evidentiranja
prometa
preko
fiskalne
kase,
Ministarstvo
finansija
je mišljenja
da
je privredni
subjekt
koji
privremeno
prestane
da
obavlja

delatnost
za
koju
je propisana
obaveza
evidentiranja
prometa
preko
fiskalne
kase
dužan
da
defiskalizuje
fiskalnu
kasu,
odnosno
da
izvrši

brisanje
iz registra
fiskalizovanih
kasa.
Takođe, Ministarstvo finansija napominje da,
kada privredni subjekt ponovo otpočinje obavljanje
delatnosti,
dužan
je da fiskalizuje
fiskalnu

kasu,
odnosno
da se
upiše
u registar
fiskalnih

kasa,
u skladu
sa
članom
38. Zakona.”
Pored svega, a po nezvaničnim informacijama,
ukoliko
je obveznik
doneo
odluku
o privremenom
prestanku
rada
usled
vanredne
situacije,

za
to
vreme
nije obavezan
da
formira
dnevne

izveštaje
iz fiskalne
kase
niti
da
sprovodi

postupak
defiskalizacije
kase,
ali
jeste
da
o

privremenom prestanku rada obavesti nadle-
žnu Poresku upravu koja vodi Registar fiskalizovanih
kasa.
APRIL 2020.

●
POSLOVNI SAVETNIK
PS
15