Пореска управа Републике Србије одговорила је Привредној комори Србије на захтев за тумачење у вези са контролом испуњености услова за признавање исплате трошкова запослених за долазак и одлазак са рада, имајући у виду Мишљење Министарства финансија бр. 011-00-12/2019-4 од 1. фебруара 2019. године, које се тиче куповине месечних карата за превоз.
У одговору Пореске управе Републике Србије каже се да је „чланом 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана прописано да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914,00 динара месечно (неопорезив износ трошкова превоза за долазак и одлазак са рада који је у примени у периоду од 1. 2. 2019. до 31. 1. 2020. године).”
„Сагласно Мишљењу Министарства финансија број 011-00-12/2019-04 од 1. 2. 2019. године, послодавци – порески обвезници дужни су да за исплате извршене запосленима на име накнада трошкова за долазак и одлазак са рада поседују веродостојне рачуноводствене исправе, и то: рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл., на основу којих у контроли доказују да предметне исплате заиста представљају накнаду трошкова запослених за долазак и одлазак са рада” – каже се у одговору Пореске управе Републике Србије.
Пореска управа наводи да је послодавац обавезан да „својим општим актом, колективним уговором или правилником о раду, као и уговором о раду, ближе уређује права запосленог на исплату трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, као што су висина накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, узимајући у обзир удаљеност места становања запосленог од места рада, на који начин ће запосленима бити надокнађени трошкови превоза, на пример: куповином месечне претплатне карте у јавном саобраћају или исплатом новчаног износа у висини месечне претплатне карте у јавном саобраћају итд., при чему је неопходно да послодавац за исплаћене трошкове превоза запосленима поседује доказе да исти заиста представљају накнаду трошкова запослених за долазак и одлазак са рада, као што су: рачуни за куповину месечних претплатних карата, дневних карата или карата за једну вожњу у јавном превозу, фискални исечци и рачуни за гориво на име примаоца накнаде, у случају коришћења сопственог возила.”
Извор: eKapija.com