Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama, jeste fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Da bi fer vrednost nepokretnosti iskazana u poslovnim knjigama obveznika činila osnovicu poreza na imovinu, neophodno je da budu ispunjeni svi propisani uslovi:

  • da konkretan obveznik ima status obveznika koji vodi poslovne knjige u skladu sa Zakonom;
  • da taj obveznik vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama, kao i
  • da je vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama poreskog obveznika bila iskazana u skladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini (tj. godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje poreska obaveza) – jer ta fer vrednost čini poresku osnovicu.
Nedoumice?

Fer vrednost kao osnovica poreza na imovinu u praksi je izazivala nedoumice u smislu da li tu vrednost kao osnovicu poreza na imovinu mogu da iskazuju npr. preduzetnici, odnosno mala ili srednja pravna lica koja primenjuju MSFI za MSP.

S tim u vezi, MF je nizom mišljenja zauzelo stav da, imajući u vidu da su, prema Zakonu o računovodstvu, međunarodni standardi finansijskog izveštavanja MSFI i MSFI za MSP, kao i da je u odredbi člana 7. stav 1. Zakona (koja uređuje kada fer vrednost nepokretnosti čini poresku osnovicu) izričito naveden (samo) MSFI, ali ne i MSFI za MSP niti podzakonski akt (pravilnik) koji donosi ministar nadležan za poslove finansija za nepokretnosti za koje je poreski obveznik lice koje vodi poslovne knjige, koje vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama iskazuje po fer vrednosti u skladu sa MSFI za MSP, odnosno u skladu sa podzakonskim aktom (pravilnikom) koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, nema zakonskog osnova da osnovicu poreza na imovinu čini fer vrednost nepokretnosti iskazana u poslovnim knjigama obveznika na poslednji dan poslovne godine obveznika u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.

Dakle, ako obveznik koji vodi poslovne knjige vrednost nepokretnosti ne iskazuje u poslovnim knjigama po fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama, osnovica poreza na imovinu za 2020. godinu za nepokretnosti za koje je poreska obaveza nastala do 31. decembra 2019. godine utvrđuje se u skladu sa članom 7. st. 2–11. i članom 7a st. 3, 5. i 6. Zakona.

♦  Napominjemo da u slučaju kada osnovicu poreza na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige čini fer vrednost nepokretnosti, obveznik uz poresku prijavu ne dostavlja dokaze o utvrđenoj poreskoj osnovici, već te dokaze dostavlja na poziv organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za utvrđivanje poreza na imovinu.

Samo MSFI

Podsećamo da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, broj 86/19), koji se primenjuje počev za poresku 2020. godinu, izvršeno preciziranje odredaba Zakona u smislu da, ako obveznik koji vodi poslovne knjige vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama iskazuje po fer vrednosti počev od poreske godine, odnosno ako je vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama počev od poreske godine prestao da iskazuje po fer vrednosti, osnovica poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se u skladu sa članom 7. st. 2–11. i članom 7a st. 3, 5. i 6. Zakona.

Dakle, ukoliko obveznik koji vodi poslovne knjige od poreske godine počne da iskazuje vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama (što znači da ovako iskazanu vrednost nije imao u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine u tekućoj godini), osnovicu poreza na imovinu utvrđivaće na način na koji osnovicu utvrđuju obveznici koji vode poslovne knjige, koji vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama ne iskazuju po metodu fer vrednosti.

Druge metode

Na isti način osnovicu poreza na imovinu utvrđivaće i obveznici koji vode poslovne knjige, a vrednost nepokretnosti u njima počnu da iskazuju od poslovne godine po metodu fer vrednosti u skladu sa MRS, odnosno MSFI i usvojenim računovodstvenim politikama. To znači da će u navedenim slučajevima osnovica poreza na imovinu, npr. za neizgrađeno zemljište, biti njegova vrednost utvrđena prema kriterijumima korisne površine i prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni, dok će se osnovica za ostale nepokretnosti utvrđivati kao vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta, pri čemu se pomenute vrednosti takođe utvrđuju prema propisanim kriterijumima.

Osim toga, važno je podsetiti i na to da su Zakonom pobrojane i nepokretnosti čija je vrednost za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu – knjigovodstvena vrednost (npr. objekti za proizvodnju gasa, skladišni i stovarišni objekti, eksploataciona polja i eksploatacioni objekti i sl.), tj. da je u pojedinim slučajevima osnovica poreza nabavna vrednost nepokretnosti, o čemu više možete pročitati u broju 3/2020 časopisa Poslovni savetnik.