Sa 1. januarom 2020. godine počela je primena inoviranog Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS” br. 106/2015, 106/2016 – autentično tumačenje, 113/18 – autentično tumačenje i 54/2019 – dalje: Zakon), tako da ćemo u ovom tekstu pažnju posvetiti važećoj regulativi postupaka izvršenja radi namirenja novčanih potraživanja.

View Fullscreen
Skip to PDF content
92
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Izvršenje radi namirenja novčanih
potraživanja u skladu sa inoviranim
ZIO-om
Sa 1. januarom 2020. godine počela je primena inoviranog Zakona o izvršenju i obezbeđenju
(„Sl. glasnik RS” br. 106/2015, 106/2016 – autentično tumačenje, 113/18 – autentično tumačenje
i 54/2019 – dalje:
Zakon),
tako
da ćemo u ovom tekstu
pažnju
posvetiti
važećoj
regulativi
postupaka
izvršenja radi namirenja novčanih
potraživanja.
Uvod
Pristupajući ovoj temi, potrebno je da se najpre
definišu
pojmovi
koji
su
najčešće
upotrebljavani
u tekstu:1)
potraživanje
označava
pravo
izvršnog
poverioca
da zahteva
od
izvršnog
dužnika
određeno

davanje,
činjenje, nečinjenje
ili
trpljenje;

2)
izvršni
poverilac
označava
lice
čije se
potraživanje
namiruje
u izvršnom
postupku;

3)
izvršni
dužnik
označava
lice
u
odnosu
na

koje
se
potraživanje
namiruje
u izvršnom
postupku;

4)
rešenje
o izvršenju
označava
rešenje
suda
ili

javnog
izvršitelja
kojim
se
usvaja
predlog
za
izvršenje
na
osnovu
izvršne
isprave
ili
verodostojne

isprave;
5) izvršne isprave su, između ostalog, i izvršna
sudska odluka, izvršna odluka doneta u prekršajnom
ili
upravnom
postupku,
izvod
iz Registra

zaloge
i izvod
iz Registra
finansijskog
lizinga,

POSLOVNI SAVETNIK
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
●

poslovnisavetnik.net
ugovor o hipoteci i založna izjava, javnobeležničke
isprave
koje
imaju
snagu
izvršne
isprave,

isprava
koja
je ovim
ili
drugim
zakonom
određena

kao
izvršna
isprava;
6)
verodostojne
isprave
su,
između
ostalog,
i

menica
i
ček
domaćeg
ili
stranog
lica,
izvod
iz

Centralnog
registra
hartija
od
vrednosti
o stanju

na
računu,
račun
domaćeg
ili
stranog
lica, izvod

iz
poslovnih
knjiga
o izvršenim
komunalnim

ili
srodnim
uslugama,
javna
isprava
koja
stvara

izvršivu
novčanu
obavezu,
bankarska
garancija
i

akreditiv.

S obzirom na brojne novine u zakonskom tekstu
koji je ovde predmet razmatranja, izvršili smo
sledeće označavanje:
f izrazom „izmenjeni član” označili smo član
koji je potpuno zamenjen;
f izrazom „inovirani član” označili smo član
koji je izmenjen i dopunjen;
f izrazom „novi član” označili smo član koji je
kao nov unet u Zakon od 1. 1. 2020. godine.
1 I
1.1 U
Izvršenje na nepokretnostima, u smislu Zakona,
znači
namirenje
novčanog
potraživanja
iz sredstava
dobijenih
prodajom
tih stvari.
Praktično,

ovde
se
radi
o prodaji
nepokretnosti
izvršnog

dužnika
radi
namirenja
novčanog
potraživanja.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja
novčanog
potraživanja
na
nepokretnosti

isključivo
mesno
je
nadležan
sud
na
čijem
se
području
nalazi
nepokretnost,
a izuzetno:
f a
ko se nepokretnost nalazi na području različitih
sudova
–
mesno
je
nadležan
sud
kome
je
prvom

podnet
predlog
za
izvršenje,

f a
ko se više nepokretnosti nalazi na području
različitih sudova – nadležan je sud na čijem se po-
dručju nalazi nepokretnost koja je prva navedena u
predlogu za izvršenje.
Shodno članu 151. Zakona, izvršenje novčanog
potraživanja na nepokretnostima sprovodi se:
▶ u
pisom zabeležbe rešenja o izvršenju u Kata-
star nepokretnosti,
▶ pr
ocenom vrednosti nepokretnosti,
▶ prodajom nepokretnosti i
▶ n
amirenjem izvršnog poverioca iz prodajne
cene.
Međutim, prva značajna izmena u vezi sa izvršenjem
na
nepokretnostima
sprovedena
je

dodavanjem
novog
člana
151a,
koji
se
odnosi
na

podnošenje
dokaza
o svojini
izvršnog
dužnika.
Prema
tim odredbama,
nakon
upisa
zabeležbe
rešenja
o izvršenju,
javni
izvršitelj
će

po
službenoj
dužnosti
ili
na
predlog
stranke

odrediti
da se
izvršenje
sprovede
na
drugoj
nepokretnosti
ili
drugim
sredstvom
i predmetom

izvršenja,
ako
postoji
očigledna
nesrazmera
između
visine
potraživanja
izvršnog
poverioca

i
vrednosti
nepokretnosti
koju
je izvršni
poverilac
predložio
u predlogu
za
izvršenje,
pri

čemu
su
druga
nepokretnost,
odnosno
drugo
sredstvo
i predmet
izvršenja
dovoljni
za
namirenje

potraživanja
izvršnog
poverioca
u razumnom

roku.
Kada
se
takav
upis
u
Katastar
nepokret-
nosti za ova druga sredstva izvrši, zabeležba
rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje
upisana u tom katastru sve dok potraživanje
izvršnog poverioca ne bude namireno.
MART 2020.

●
ZARADE
Cilj ovih novih odredbi je da se pomiri potreba
zaštite
načela
srazmere
u izvršnom
postupku

(ono
najčešće
i mora
da se
štiti
prilikom
izvršenja
na
nepokretnostima)
sa
potrebom
namirenja
izvršnog
poverioca.
Znači,
javni
izvršitelj

po
službenoj
dužnosti
mora
da vodi
računa
da ne

dođe
do
očigledne
nesrazmere
između
visine
potraživanja
izvršnog
poverioca
i
vrednosti
nepokretnosti
koja
je označena
kao predmet
izvršenja,

čime
se
ostvaruje
afirmacija
načela
srazmere
u

delu
Zakona
koji
govori
o
izvršenju
na
nepokretnostima.
S druge
strane,
zaštita
izvršnog
poverioca
ostvaruje
se
kroz
odredbu
po
kojoj
zabeležba

rešenja
u Katastru
nepokretnosti
ostaje
upisana

sve
dok
potraživanje
izvršnog
poverioca
ne
bude

namireno.
Dakle,
u tom
smislu
izvršni
poverilac

ne
ostaje
bez
mogućnosti
da namiri
svoje
potraživanje
iz vrednosti
nepokretnosti,
razume
se
nakon

ispitivanja da li izvršni dužnik poseduje dru-
gu imovinu čijim unovčenjem može da se omogući
namirenje. Uz to su onemogućene i zloupotrebe da
izvršni dužnik svojim držanjem u postupku omogući
da se
neki
drugi
poverilac
namiri
iz vrednosti
nepokretnosti.

Potrebno je istaći izuzetak (član 164) da
predmet izvršenja ne može da bude poljoprivredno
zemljište
zemljoradnika
površine
do

10
ari.
Ipak,
to
ne
važi
kad
se
namiruje
novčano
potraživanje
koje
je
obezbeđeno
ugovornom

hipotekom
ili
založnom
izjavom.

1.2 U
Da bi izvršni poverilac mogao da traži namirenje
na
nepokretnosti
izvršnog
dužnika,

prethodno
je dužan
(inovirani
član
152)
da, uz

predlog
za
izvršenje
novčanog
potraživanja
na

nepokretnosti,
podnese
i izvod
iz Katastra
nepokretnosti
kojim
dokazuje
da
je nepokretnost
upisana
kao
svojina
izvršnog
dužnika.
Međutim,
u

slučaju
da je kao vlasnik
nepokretnosti
upisano

neko
drugo
lice,
postupak
mora
da bude
sledeći:
f izvršni poverilac uz predlog za izvršenje podnosi
i ispravu
podobnu
da se
upiše
svojina
izvr-
šnog dužnika,
f s
ud zatim donosi rešenje o izvršenju, kojim istovremeno
nalaže
da se
u Katastar
nepokretnosti

upiše
pravo
svojine
u korist
izvršnog
dužnika,

što
zaključkom
može
da učini
i javni
izvršilac.

POSLOVNI SAVETNIK
93
94
ZARADE
Dakle, prema navedenim odredbama Zakona, izvršenje
može
da se
traži
pre
svega
na
nepokretnosti
koja
je upisana
u Katastar
kao svojina
izvršnog

dužnika.
Međutim,
u
situaciji
kada
se
izvršni

postupak
sprovodi
protiv
lica koje
nije upisano

kao
sopstvenik
nepokretnosti,
iako
za
to
postoje

uslovi,
sud
na
osnovu
podobne
isprave
daje nalog
za

upis
prava
svojine
u Katastar,
što
može
da učini

i
javni
izvršitelj.
Kako
bi
se
izbegle
zloupotrebe

od
strane
izvršnih
dužnika,
dodatno
je inoviran

redosled
postupaka,
pa
se
najpre
donosi
rešenje
o

izvršenju
i
istovremeno
nalaže
Katastru
nepokretnosti
da upiše
izvršnog
dužnika
kao sopstvenika
nepokretnosti.
1.3 Sprovo
Zakon posebno reguliše sprovođenje izvršenja
na nepokretnostima u sledećim posebnim sluča-
jevima:
1) Kada se posle sticanja založnog prava promeni
vlasnik
nepokretnosti
(inovirani
član
153),

Zakon
reguliše
da založni
poverilac
u predlogu

za
izvršenje
označava
novog
vlasnika
nepokretnosti,
kao izvršnog
dužnika.

Pored navedenog, u ovaj član dodato je pravilo
da izvršenje po odredbama ovog člana može da se
sprovede samo na nepokretnosti na kojoj postoji
založno pravo. Namera je zakonodavca da se na ovaj
način razreši sporno pravno pitanje da li u odnosu
na
založnog
dužnika
koji
nije
istovremeno

i
dužnik
izvršnog
poverioca,
nakon
iscrpljenja

založne
izjave
ili
ugovora
o hipoteci
na
predmetu
hipoteke,
izvršenje
može
da se
nastavi
u odnosu

na
njegovu
drugu
imovinu.
2)
Kada
je nepokretnost
u susvojini
(član
154), u

rešenju
o izvršenju
određuje
se
izvršenje
na
suvlasničkom
delu
izvršnog
dužnika.
U drugom slučaju, uz saglasnost svih suvlasnika,
rešenjem
o izvršenju
može
da se
odredi
da se

cela
nepokretnost
proda
drugom
licu
ili
nekom

suvlasniku,
pri
čemu
se
ostali
suvlasnici
namiruju
iz prodajne
cene
pre
troškova
izvršnog

postupka,
srazmerno
visini
suvlasničkog
dela
(s

tim
da ostaje
na
snazi
uspostavljeno
pravo
preče

kupovine
suvlasnika).

1.4 S
Sud donosi rešenje o izvršenju na nepokretnosti
(inoviran
član
155), a javni
izvršitelj
odmah

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
nakon toga dostavlja rešenje o izvršenju organu
koji vodi Katastar nepokretnosti radi upisa zabeležbe
rešenja
o
izvršenju
na
nepokretnosti.

Organ
koji
vodi
pomenuti
katastar
dužan
je da

upiše
zabeležbu
rešenja
o
izvršenju
u
roku
od

72
časa
od
prijema
zahteva
za
upis,
inače
se
smatra

da
je zabeležba
upisana
istekom
72 časa
od
prijema
zahteva
za
upis,
s tim da po
proteku
ovog
roka

organ
koji
vodi
Katastar
nepokretnosti
ne
može

više
da odlučuje
o zahtevu
za
upis
zabeležbe.
Ove

odredbe
o upisu
zabeležbe
su
nepromenljive,
odnosno
odredbe
drugih
zakona
kojima
se
propisuje

odstupanje
od
navedenih
pravila
upisa
zabeležbe

ne
proizvode
pravno
dejstvo.
Dakle,
kada
se
radi
o

upisu
zabeležbe
rešenja
o izvršenju,
propisano

je
preimućstvo
Zakona
u odnosu
na
druge
propise,

imajući
u vidu
da
je
reč
o veoma
važnoj
odredbi,

bez
čije bi
primene
izvršenje
na
nepokretnostima

ostalo u potpunoj blokadi.
Upisom zabeležbe rešenja o izvršenju izvršni
poverilac
stiče
pravo
da se
namiri
na

nepokretnosti
(pravo
na
namirenje)
i ako
drugo

lice
kasnije stekne
svojinu
na
njoj. U tom
smislu

bitne
su
i inovirane
odredbe
člana
156.
Zakona,
prema
kojima
od
upisa
zabeležbe
rešenja
o

izvršenju
nije dozvoljeno
da
se
u Katastar
nepokretnosti
upiše:
● promena prava svojine na nepokretnosti,
● drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju
vlasnika,
bez
obzira
na
to
kada
je raspolaganje
učinjeno.

Međutim, ako se u toku izvršnog postupka promeni
vlasnik
nepokretnosti,
sprovođenje
izvršenja
nastaviće
se
na
predmetnoj
nepokretnosti,
pri

čemu
je novi
vlasnik
dužan
da trpi
namirenje.
Sve

radnje
koje
su
pre
toga
preduzete
ostaju
na
snazi,
pa

novi
vlasnik
ne
može
da
preduzme
radnje
koje
ne

bi
mogao
da preduzme
ni prethodni
da do
promene

nije
došlo,
a javni
izvršitelj
donosi
zaključak

o
nastavljanju
izvršnog
postupka
protiv
novog

vlasnika.
1.5 Pos
Zakon posebnu pažnju poklanja posledicama
pokretanja postupka namirenja iz nepokretnosti,
a sve radi jasnoće daljeg postupanja u izvršnom
postupku, kao i radi jasnoće položaja izvršnih
poverilaca.
Konkretno (član 157), treba imati u vidu da
posle upisa najstarije zabeležbe rešenja o izvršenju
ne
može
da
se
vodi
poseban
izvršni
postupak
radi
namirenja
nekog
drugog
potraživanja
na

istoj
nepokretnosti.
Eventualni
novi
izvršni

poverilac
stupa
u već
pokrenuti
izvršni
postupak,
a pravo
na
namirenje
stiče
upisom
zabeležbe

rešenja
o izvršenju
kojim
je stupio
u izvršni
postupak,
s tim da o pristupanju
izvršnom
postupku
javni
izvršitelj
mora
da obavesti
izvršnog

poverioca
čija je zabeležba
rešenja
o izvršenju

najstarija,
kao
i
izvršne
poverioce
koji
su
već

pristupili
izvršnom
postupku.

Što se tiče konkretnih posledica pristupanja
izvršnom
postupku
na
nepokretnosti,
Zakon

definiše
(član
158) sledeće:
1)
Izvršni
poverilac
pristupa
izvršnom
postupku
u stanju
u kom
se
nalazi
i ne
može
da pre-
duzme radnje koje su pre toga mogle da se preduzmu.
2) Razlog za obustavu izvršnog postupka koji deluje
na
jednog
izvršnog
poverioca
ne
deluje
na

ostale.
3)
Izvršni
postupak
se
ne
odlaže
ako
se
razlozi

za
odlaganje
tiču
samo
jednog
izvršnog
poverioca,

već
se
pri
donošenju
zaključka
o namirenju
odlaže

njegovo
namirenje
dok
se
postupak
prema
njemu
ne

nastavi.
Ako
se
postupak
prema
njemu
ne
nastavi,

sredstva
koja
su
čuvana
za
njegovo
namirenje
predaju

se
ostalim
izvršnim
poveriocima
ili
izvršnom

dužniku.

Iz ovih zakonskih odredbi može da se zaključi
da nije dozvoljeno da se na nepokretnosti izvršnog
dužnika
odvojeno
sprovodi
više
izvršnih

postupaka,
bez
obzira
na
to
da li su
oni
pokrenuti

radi
namirenja
drugog
potraživanja
istog
izvršnog
poverioca
ili
radi
namirenja
potraživanja
drugih
izvršnih
poverilaca.
To
proizlazi
iz

navedene
odredbe
člana
157. Zakona,
prema
kojoj
izvršni
poverilac
za
čije
je
potraživanje
kasnije

određeno
izvršenje
na
istoj
nepokretnosti
stupa

u
već
pokrenuti
izvršni
postupak.

Za određivanje izvršnog postupka kome će ostali
izvršni
poverioci
pristupiti
relevantan
je

trenutak
upisa
zabeležbe
rešenja
o
izvršenju.

Svaki
izvršni
poverilac
koji
želi
da se
namiri

prodajom
nepokretnosti
izvršnog
dužnika
mora

da podnese predlog za izvršenje na toj nepokretno-
sti, pri čemu pravo na namirenje stiče u trenutku
upisa zabeležbe u registar. Pritom, kako proizlazi
iz člana
158. Zakona,
izvršni
poverioci
koji
su

kasnije
stekli
pravo
na
namirenje
stupaju
u izvr-
MART 2020.

●
ZARADE
šni postupak u stanju u kome se on nalazi, dakle u
postupak koji je pokrenuo izvršni poverilac koji
je to pravo prvi stekao, odmah nakon upisa zabeležbe
rešenja
o izvršenju.

Kao posledicu pokretanja postupka izvršenja
na nepokretnosti Zakon takođe izdvaja (član 160)
to što se stvarne službenosti na nepokretnosti
ne gase prodajom nepokretnosti niti se gase lične
službenosti ni stvarni tereti koji su upisani u
Katastar nepokretnosti pre najstarijeg založnog
prava na nepokretnosti ili najstarijeg rešenja
o izvršenju. Dakle, za razliku od založnog prava
na nepokretnosti koje se gasi prodajom nepokretnosti,
stvarne
službenosti
na
nepokretnosti
ne

gase
se
prodajom
nepokretnosti,
bez
obzira
na
to

kada
su
nastale.
Pravo
stvarne
službenosti
trećeg

lica
(npr. pravo
prolaza)
ostaje
i dalje
i tereti

kupca
nepokretnosti
kao novog
vlasnika.

Ostale lične službenosti i stvarni tereti
gase se donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti,
pri
čemu
imaoci
ličnih
službenosti
i

stvarnih
tereta
koji
su
ugašeni
imaju
pravo
na

naknadu.
Na ovom mestu mogu se napomenuti i nove
odredbe izmenjenog člana 19. Zakona, koji reguliše
„zabranu
raspolaganja
predmetom
izvršenja”,
koja
može
da se
primeni
kako
prilikom

izvršenja
na
nepokretnostima
tako
i na
drugim

predmetima
izvršenja
o
kojima
je
ovde
reč.
Naime,
prema
odredbama
ovog
člana,
pravno
dejstvo

nemaju
akti
pravnog
ili
faktičkog
raspolaganja

predmetom
izvršenja
od
dana
donošenja
rešenja

o
izvršenju,
što
se
garantuje
obavezom
nadležnog
organa
da izvrši
upis
zabrane
raspolaganja
u odgovarajući
registar.
Time
se
ograničava

dužnik
da u periodu
od
donošenja
rešenja
sa

svojom
imovinom,
koja
je
određena
kao
predmet

izvršenja
u
konkretnom
izvršnom
postupku,
ne

izvrši
radnje
koje
bi
naškodile
interesima

poverioca.

1.6 Pos
Zakon posebno tretira uticaj postojanja zalo-
žnog prava na nepokretnosti, odnosno položaj
založnih poverilaca prilikom izvršenja na
nepokretnosti. S tim u vezi, Zakon u članu 159.
definiše da se založni poverioci namiruju u
izvršnom postupku i ako nisu podneli predlog
POSLOVNI SAVETNIK
95
96
ZARADE
za izvršenje niti prijavili potraživanje u izvršnom
postupku.
Založno
pravo
prestaje
donošenjem
zaključka
o predaji
nepokretnosti
kupcu,

pa
i kada
založni
poverilac
nije u celini
namiren,
pri
čemu
kupac
nepokretnosti
i založni
poverilac
do
isteka
roka
za
plaćanje
prodajne
cene

mogu
pismeno
da ugovore
da založno
pravo
ostane

na
nepokretnosti
i posle
njene
predaje
kupcu,
a da

kupac
preuzme
dug
izvršnog
dužnika
prema
založnom
poveriocu
u iznosu
u kome
bi
se
založni

poverilac
namirio
iz prodajne
cene.
Prodajna

cena
smanjuje
se
za
iznos
preuzetog
duga.
Sporazum

kupca
i založnog
poverioca
mora
da odobri
javni

izvršitelj
zaključkom.

Navedene zakonske odredbe ukazuju na to da postojanje
hipoteke,
odnosno
založnog
prava
na
nepokretnosti
nije smetnja
da takva
nepokretnost

bude
predmet
izvršenja.
Pri
tome
treba
zapaziti

zakonsko rešenje da pravo na namirenje založnog
poverioca nije uslovljeno ni prijavom potraživanja
ni predlogom
za
izvršenje,
jer sud,
odnosno

izvršitelj
po
službenoj
dužnosti
mora
da vodi

računa
o njihovom
pravu
na
namirenje,
bez
obzira

na
to
da li je po
rangu
pre
ili
posle
prava
na
namirenje
izvršnog
poverioca
koji
je pokrenuo
izvršni
postupak.

Založno pravo na nepokretnosti omogućava
njegovom titularu pravo da namiri svoje potraživanje
iz novčane
svote
ostvarene
prodajom
nepokretnosti,
prema
redosledu
sticanja
založnog

prava.
Trenutak
u izvršnom
postupku
koji
do
toga

dovodi
jeste
trenutak
donošenja
zaključka
o predaji
nepokretnosti
kupcu.
1.7 Proc
Posle upisa zabeležbe rešenja o izvršenju u
Katastar nepokretnosti, sledeća izvršna radnja
je procena vrednosti nepokretnosti. Uporedo sa
tim može da se organizuje da lica zainteresovana
za
kupovinu
mogu
da razgledaju
nepokretnost,

pri
čemu
se
vreme
razgledanja
određuje
u
zaključku
o prodaji
(inovirani
član
163). Ovde
je novina
da,
ako
izvršni
dužnik
nije
prisutan
ili

onemogućava
razgledanje
nepokretnosti,
javni

izvršitelj
može
da otvori
zaključanu
prostoriju,
ali
samo
u prisustvu
dva
punoletna
lica

kao svedoka.
Prema osnovnom rešenju iz člana 165. Zakona,
vrednost nepokretnosti procenjuje se prema tržišnoj
ceni na
dan
procene.
Pri
tome
javni
izvršitelj
može:
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
1) da odluči da se nepokretnost proceni na osnovu
pismenog obaveštenja o ceni koju dobije od odgovarajućih
organizacija,
institucija
ili
pravnih
i

fizičkih
lica odgovarajuće
struke,
ili
2)
da
prihvati
i procenu
vrednosti
nepokretnosti
koju
predloži
izvršni
poverilac,
ako
nije

starija
od
šest
meseci
i potiče
od
odgovarajuće

organizacije,
institucije
ili
pravnih
i fizičkih
lica odgovarajuće
struke.

Shodno članu 167. Zakona, vrednost nepokretnosti
utvrđuje
se
zaključkom.

Procenjena vrednost nepokretnosti ima uticaj
na dalji tok njene prodaje ukoliko se dogodi obustava
izvršnog
postupka
zbog
nedostatka
pokrića
iz vrednosti
nepokretnosti
(inovirani
član

168).
Naime,
svako
ko
ima
pravo
da se
namiri
na

nepokretnosti,
a po
redosledu
namirenja
dolazi

pre
izvršnog
poverioca
čija je zabeležba
rešenja

o izvršenju najstarija, može da predloži da se iz-
vršni postupak obustavi ako procenjena vrednost
nepokretnosti ne pokriva njegovo potraživanje.
Predlog za obustavu izvršnog postupka podnosi se
u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o
prodaji nepokretnosti.
1.8 Pro
Ko ne može biti kupac nepokretnosti?
Inoviranim članom 169. Zakona proširen je
krug lica koja ne mogu da budu kupci nepokretnosti.

Konkretno, kupac nepokretnosti ne može da
bude ni po jednom metodu prodaje:
f izvr
šni dužnik,
f javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja,
pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje
je zaposleno kod javnog izvršitelja, niti lice
koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u
pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik,
vanbračni
partner,
tazbinski
srodnik

do
drugog
stepena,
staratelj,
štićenik,
usvojitelj,

usvojenik,
hranitelj
ili
hranjenik,

f sv
ako drugo lice koje službeno učestvuje u konkretnom
izvršnom
postupku,
f lic
e zaposleno u ministarstvu nadležnom za
pravosuđe (dalje: ministarstvo) kao administrator
portala
elektronskog
javnog
nadmetanja,
niti

lice koje je njegov krvni srodnik u pravoj liniji,
a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva,
supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik
do
drugog
stepena,
staratelj,
štićenik,
usvojitelj,
usvojenik,
hranitelj
ili
hranjenik.
Pravo preče kupovine
Imalac zakonskog prava preče kupovine ne-
pokretnosti ima prvenstvo nad najpovoljnijim
ponudiocem, ali samo pod uslovom da odmah posle
objavljivanja koji je ponudilac najpovoljniji, a pre
donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti
izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima
kao najpovoljniji ponudilac.
Imalac ugovornog prava preče kupovine nepokretnosti
koja
je upisana
u Katastar
nepokretnosti
ostvaruje
svoje
pravo
kao i imalac
zakonskog

prava
preče
kupovine,
ali
samo
pod
uslovim
da ne

postoji
zakonsko
pravo
preče
kupovine
ili
postoji,
a nije iskorišćeno
(inovirani
član
170).

Da bi ovi imaoci prava preče kupovine ostvarili
navedena
prava,
javni
izvršitelj
ih
poziva

da
se
u roku
od
osam
dana
pismeno
izjasne
da li

nameravaju
da koriste
ovo
svoje
pravo
pod
uslovi-
ma iz zaključka o dodeljivanju nepokretnosti, ali
samo kada se ona prodaje neposrednom pogodbom.
Međutim, prema novom stavu 5. u ovom članu,
ako se nepokretnost prodaje na elektronskom
javnom nadmetanju, imalac zakonskog i ugovornog
prava preče kupovine ima prvenstvo nad najpovoljnijim
ponudiocem,
ali
samo
ako
u roku
od
tri

dana
od
dana
dostavljanja
izveštaja
o elektronskoj

prodaji
izjavi
da kupuje
nepokretnost
pod
istim

uslovima
kao najpovoljniji
ponudilac.
Načini prodaje nepokretnosti
Nepokretnost se prodaje (član 171):
f na usmenom javnom nadmetanju,
f n
eposrednom pogodbom ili
f na elektronskom javnom nadmetanju (što je novina).
U ovim varijantama javni izvršitelj:
f m
ože da odredi samo prodaju na javnom nadmetanju,

f m
ože da odluči o elektronskom nadmetanju po
službenoj dužnosti ili na predlog stranke.
Stranke mogu da se sporazumeju o prodaji neposrednom
pogodbom.

F
Napomena: Počev od 1. marta 2020. godine
javno
nadmetanje
za
prodaju
nepokret-
nih i pokretnih stvari može da se organizuje
i u obliku elektronskog javnog nadmetanja, a
počev od 1. septembra 2020. godine javno nad-
metanje za prodaju nepokretnih i pokretnih
stvari može da se organizuje isključivo u
obliku elektronskog javnog nadmetanja. Organizaciju
i postupak
elektronskog
javnog

MART 2020.

●
ZARADE
nadmetanja bliže će urediti ministar pravde
podzakonskim aktom, dok Zakon u članu 171a
stav 1. samo utvrđuje da nepokretnost može da
se prodaje i na elektronskom javnom nadmetanju
ako
tako
odluči
javni
izvršitelj
po
službenoj
dužnosti
ili
na
predlog
stranke.

a) Prodaja nepokretnosti na javnom nadmetanju
Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom
nadmetanju donosi se odmah posle pravosnažnosti
rešenja o izvršenju, kojim se određuju pre svega
(inovirani član 173):
1) uslovi prodaje nepokretnosti (bliži opis
nepokretnosti sa pripacima, naznaku da li je nepokretnost
slobodna
od
lica i stvari
ili
da u njoj

živi
izvršni
dužnik
s porodicom
ili
neki
drugi
neposredni
držalac
nepokretnosti,
prava
trećih
lica koja
ostaju
na
nepokretnosti
i posle
njene

prodaje, stvarne i lične službenosti i stvarni
tereti koje kupac preuzima, procenjena vrednost
nepokretnosti i dan procene, vreme i mesto prvog
javnog nadmetanja i početna cena nepokretnosti na
prvom javnom nadmetanju, rok u kom je kupac dužan
da plati prodajnu cenu, iznos jemstva koje se polaže,
rok
u kom
se
polaže
i kome
se
polaže,
kao i

napomena
ko
ne
može
da bude
kupac);

2)
od
kada
i kako
nepokretnost
može
da
se
proda

neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka.
U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom
javnom
nadmetanju,
zaključak
o prodaji
sadrži
i posebnu
napomenu
da će
se
prodaja
sprovesti

preko
portala
elektronske
prodaje,
kao i licitacioni
korak
određen
u procentu
od
početne
cene

ne
višem
od
10%. Zaključak
o prodaji
mora
da sadrži
elemente
pravilnika
o postupku
elektronskog

javnog
nadmetanja.
Rok za plaćanje prodajne cene ne može da bude
duži od petnaest dana od dana donošenja zaključka
o dodeljivanju nepokretnosti.
Zaključak o prodaji nepokretnosti objavljuje se
na elektronskoj oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja
(dalje:
Komora)
i na
drugi
uobičajeni
način,

a
dostavlja
se
i strankama,
založnim
poveriocima,

učesnicima
u postupku,
imaocu
ugovornog
i zakonskog
prava
preče
kupovine
(inovirani
član
174).
Javno nadmetanje održava se u kancelariji jav-
nog izvršitelja, ako on drukčije ne odredi, i u
njemu kao ponudioci mogu da učestvuju samo lica
koja su položila jemstvo najkasnije dva dana pre
održavanja javnog nadmetanja. Jemstvo iznosi 15%
procenjene vrednosti nepokretnosti.
POSLOVNI SAVETNIK
97
98
ZARADE
Radi prodaje nepokretnosti po ovom postupku
održavaju se najviše dva javna nadmetanja (inovirani
član
177), pri
čemu:
f prvo javno nadmetanje održava se u roku koji ne
može da bude kraći od petnaest niti duži od trideset
dana
od
dana
objavljivanja
zaključka
o prodaji
nepokretnosti
na
javnom
nadmetanju
na
oglasnoj

tabli
Komore;
f drugo javno nadmetanje, ako prvo nije uspelo,
mora da počne u roku od najmanje petnaest, a najviše
trideset
dana
od
dana
prvog
javnog
nadmetanja.

Nepokretnost na prvom javnom nadmetanju ne
može da bude prodata ispod 70% procenjene vrednosti
nepokretnosti
(početna
cena),
a
na
drugom

javnom
nadmetanju
ispod
50%
procenjene
vrednosti

nepokretnosti
(početna
cena).

Tok javnog nadmetanja bliže je propisan ino-
viranim članom 179. Zakona. Kada zaključi javno
nadmetanje, javni izvršitelj:
f o
bjavljuje ko je najpovoljniji ponudilac (a to je
ponudilac koji je ponudio najvišu objavljenu cenu
ili je ponudio prvi u jednakim ponudama više
lica), i
f p
osle mogućeg izjašnjenja o korišćenju prava
preče kupovine donosi zaključak o dodeljivanju
nepokretnosti.
U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom
javnom
nadmetanju,
javni
izvršitelj
po
prijemu
izveštaja
o elektronskoj
prodaji
objavljuje

ko
je najpovoljniji
ponudilac
i donosi
zaključak

o
dodeljivanju
nepokretnosti.

Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti (ino
vir
an
član
181)
sadrži,
pored
ostalog,
ime
i prezime
ili
poslovno
ime
prva
tri
najpovoljnija

ponudioca,
a
u
njemu
se
takođe
navodi
da
će
nepokretnost
biti
dodeljena
ponudiocu
koji
je
ponudio

neposredno
nižu
cenu
od
najpovoljnijeg
ponudioca

(drugi
po
redu
ponudilac)
ili
ponudiocu
koji
je

ponudio
neposredno
nižu
cenu
od
drugog
po
redu

ponudioca
(treći
po
redu
ponudilac),
ako
najpovoljniji
i
drugi
po
redu
ponudilac
ne
plate
ponuđenu
cenu
u roku
koji
je
određen
zaključkom
o

prodaji
nepokretnosti.
Zaključak
se
objavljuje
na

elektronskoj
oglasnoj
tabli
Komore
i dostavlja

svima
kojima
i zaključak
o prodaji
nepokretnosti

na javnom nadmetanju, kao i ponudiocima na javnom
nadmetanju.
Ponudiocima čija ponuda nije punovažna ili
koja nije prihvaćena jemstvo se vraća odmah posle
zaključenja javnog nadmetanja.
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
Javno nadmetanje nije uspelo (inoviran član
183):
f ako nema ponudilaca,
f ako nijedan ponudilac ne prihvati prodajnu
cenu koja je jednaka početnoj ceni ili
f ako prva tri ponudioca sa spiska iz zaključka o
dodeljivanju nepokretnosti ne plate cenu koju su
ponudili u roku.
Neuspeh javnog nadmetanja zaključkom utvrđuje
javni izvršitelj.
b) Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom

Nepokretnost može da se proda neposrednom
pogodbom:
f a
ko se stranke tako sporazumeju ili
f ako posle neuspeha drugog javnog nadmetanja to
izabere izvršni poverilac.
Ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom
pogodbom zaključuju u pismenom obliku kupac i
javni izvršitelj u ime i za račun izvršnog dužnika
ili
lice
koje
obavlja
komisione
poslove
prodaje

u
svoje
ime,
a za
račun
izvršnog
dužnika.
Ugovor

se
dostavlja
poreskoj
upravi
i jedinici
lokalne

samouprave
prema
mestu
nalaženja
nepokretnosti.

Jemstvo u iznosu od 15% procenjene vrednosti
nepokretnosti kupac polaže neposredno pre zaključenja
ugovora
o prodaji
(inovirani
član
185).

Treba obratiti pažnju na to da je sporazum
stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom
pogodbom moguć do donošenja zaključka o dodeljivanju
nepokretnosti
posle
javnog
nadmetanja

ili
do
donošenja
zaključka
kojim
se
utvrđuje
da

drugo
javno
nadmetanje
nije uspelo.

Sporazum nije dozvoljen dok traje javno nadmetanje,
a ako
se
nepokretnost
proda
na
prvom
javnom

nadmetanju
– dok
se
ne
utvrdi
da ono
nije uspelo

iako
je stvar
prodata.
Posle
toga,
sporazum
je opet

dozvoljen
dok
ne
počne
drugo
javno
nadmetanje.

Sporazumom stranaka određuju se kupac nepokretnosti,
rok
za
zaključenje
ugovora
o prodaji
neposrednom
pogodbom
i prodajna
cena,
a mogu
da se

odrede
i drugi
uslovi,
s tim da založni
poverilac

čije
je pravo
upisano
pre
donošenja
najstarijeg
rešenja
o izvršenju
mora
da dâ svoj
pristanak
u pi-
sanoj formi na uslove iz sporazuma u roku od osam
dana od dana dostavljanja.
Odmah posle sporazuma stranaka donosi se za-
ključak o prodaji nepokretnosti neposrednom
pogodbom po sporazumu stranaka, kojim se odre-
đuju kupac, rok za zaključenje ugovora, cena i rok za
plaćanje prodajne cene (novi stav 1. u članu 187).
Ugovor o prodaji može da se zaključi u roku od dvadeset
dana
od
dana
objavljivanja
zaključka
o prodaji

nepokretnosti
neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka,
pri
čemu
rok
za
plaćanje
cene
ne
može

da
bude
duži
od
petnaest
dana
od
dana
donošenja

zaključka
o dodeljivanju
nepokretnosti.

Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti donosi
se
odmah
posle
zaključenja
ugovora
o
prodaji,
pošto
javni
izvršitelj
utvrdi
da ugovor
ispunjava

sve
uslove
iz zaključka
o prodaji
nepokretnosti

neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka,
kao

i
ostale
uslove
koji
su
potrebni
za
njegovu
punovažnost.

U posebnom slučaju (inoviran član 189) moguća
je prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom
po izboru izvršnog poverioca. Zaključak o pro-
daji nepokretnosti neposrednom pogodbom po
izboru izvršnog poverioca donosi se odmah pošto
izvršni
poverilac
izabere
takvo
namirenje,

s
tim
što
se
zaključkom
određuju
rok
za
zaključenje

ugovora
o prodaji
i rok
za
plaćanje
prodajne
cene.

Ovaj ugovor o prodaji može da se zaključi u roku
od trideset dana od dana objavljivanja zaključka o
prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po
izboru izvršnog poverioca. Cena nepokretnosti
se slobodno ugovora, a rok za plaćanje cene ne može
da bude duži od petnaest dana od dana donošenja
zaključka o dodeljivanju nepokretnosti. Zaključak
o dodeljivanju nepokretnosti donosi se odmah posle
zaključenja
ugovora
o prodaji.

Na ovom mestu mogu se istaći i odredbe inoviranog
člana
161. Zakona,
prema
kojima
prodajom

nepokretnosti
ne
prestaje
zakup
na
njoj ako
je ugovor
o zakupu
upisan
u Katastar
nepokretnosti
pre

najstarijeg
založnog
prava
na
nepokretnosti
ili

najstarijeg
rešenja
o izvršenju.
Ako
nepokretnost

nije
upisana
u pomenuti
katastar,
zakup
prestaje
prodajom
nepokretnosti,
osim
ako
je ugovor
o

zakupu
zaključen
u
pisanoj
formi
i
na
kojem
su

potpisi
ugovarača
overeni,
u skladu
sa
zakonom,

pre
donošenja
najstarijeg
rešenja
o
izvršenju,
pa

kupac
stupa
u prava
i obaveze
zakupodavca.
Ovim

odredbama
zakonodavac
želi
da spreči
potencijalne
zloupotrebe
na
osnovu
fiktivnih
ugovora
o

zakupu u slučajevima kada nepokretnost nije upi-
sana u Katastar nepokretnosti.
poslovnisavetnik.net
Namirenje prenosom prava svojine na
nepokretnosti
MART 2020.

●
ZARADE
Pored namirenja izvršnog poverioca iz cene
dobijene prodajom nepokretnosti, Zakon predviđa
način namirenja izvršnog poverioca i za situaciju
kada
nije došlo
do
prodaje
stvari.
Konkretno,

prema
članu
190.
Zakona,
ako
ugovor
o
prodaji
neposrednom
pogodbom
po
izboru
izvršnog
poverioca
ne
bude
zaključen
u roku
ili
ako
cena
ne
bude

plaćena
u roku
koji
je određen,
javni
izvršitelj

utvrđuje
da nepokretnost
nije prodata
i istovremeno
poziva
izvršnog
poverioca
da
u
roku
od
osam

dana
zahteva
namirenje
prenosom
prava
svojine

na
nepokretnosti
ili
da predloži
drugo
sredstvo

i
predmet
izvršenja.
Poverilac se namiruje prenosom prava svojine
na
nepokretnostima
i ako
posle
neuspeha
javnog

nadmetanja
izabere
namirenje
prenosom
prava
svo-
jine na nepokretnosti.
O prenosu prava svojine na nepokretnosti donosi
se
zaključak
u kome
se,
pored
ostalog,
izvršni

poverilac
obavezuje
da
u određenom
roku
položi

novčani
iznos
potreban
da se
namire
ostala
lica

koja
imaju
pravo
na
namirenje.
Ako
izvršni
poverilac
položi
iznos
u roku,
donosi
se
zaključak

o
predaji
nepokretnosti,
a ako
to
propusti,
izvršni
postupak
se
obustavlja.

Zaključak o predaji nepokretnosti
kupcu
Inovirani član 193 donosi se odmah posle
isplate prodajne cene i dostavlja svima kojima
i zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom
nadmetanju, odnosno neposrednom pogodbom, kao
i poreskoj upravi i jedinici lokalne samouprave
prema mestu nalaženja nepokretnosti.
Novim stavom 2. u ovom članu precizirano je
da kupac stiče pravo svojine na nepokretnosti
na
dan
donošenja
zaključka
o predaji,
čime

se
razrešava
dilema
koja
postoji
u
delu
sudske

prakse
u
odnosu
na
pitanja
momenta
sticanja

prava
svojine
kroz
postupak
izvršenja.

Zaključak o predaji nepokretnosti sadrži
nalog neposrednom držaocu nepokretnosti da
u određenom roku preda kupcu državinu nepo-
kretnosti, vreme kada kupac stiče državinu na
nepokretnosti, utvrđenje da su se ugasila založna
prava,
stvarne
službenosti
i stvarni
tereti

koji
se
gase
prodajom
nepokretnosti,
nalog
da se

sticanje
svojine
kupca
na
nepokretnosti
upiše
u

POSLOVNI SAVETNIK
99
100
ZARADE
Katastar nepokretnosti, kao i nalog da se iz tog
katastra brišu prava i tereti koji su se ugasili
kupovinom ili koje kupac nije preuzeo.
Protiv zaključka o predaji nepokretnosti
može da se podnese zahtev za otklanjanje nepravilnosti
u
roku
od
osam
dana
od
dana
dostavljanja
zaključka,
pri
čemu
se
novim
stavom
5.
u
ovom

članu
ističe
da se
rešenjem
kojim
se
usvaja
zahtev

za
otklanjanje
nepravilnosti
protiv
zaključka
o
predaji
člana
ne
dira
u stečeno
pravo
svojine
kupca,
čime
se
želi
postići
veća
pravna
sigurnost
i

pouzdanje
u izvršni
postupak.
Sticanje državine kupca
Nakon zaključka o predaji nepokretnosti sledi
predaja kupcu državine na njoj od strane neposrednog
držaoca
nepokretnosti,
i
to
u
roku
određenom

pomenutim
zaključkom,
osim
ako
zakonom
ili
sporazumom
s kupcem
nije drukčije
određeno.
Među-
tim, ako neposredni držalac nepokretnosti ne
preda kupcu državinu nepokretnosti u roku koji
je određen zaključkom o predaji nepokretnosti,
javni izvršitelj na predlog kupca donosi zaključak
koji
se
sprovodi
prema
odredbama
o izvršenju

radi
ispražnjenja
i predaje
nepokretnosti
(čl.

354–358).
Troškove
ovog
postupka
predujmljuje

kupac
nepokretnosti,
a snosi
ih
neposredni
držalac
čije se
iseljenje
sprovodi.

1.9 Namirenje
Namirenje počinje odmah posle donošenja zaključka
o
predaji
nepokretnosti
kupcu,
o
čemu
se

donosi
poseban
zaključak
(zaključak
o namirenju).

Javni
izvršitelj
dužan
je da u roku
od
trideset

dana
od
dana
donošenja
zaključka
o namirenju
prenese
sredstva
ostvarena
prodajom
nepokretnosti

sa
svog
namenskog
računa
na
račun
lica
koja
se
namiruju.

Iz prodajne cene namiruje se izvršni poverilac
čija je zabeležba
rešenja
o izvršenju
najstarija,
izvršni
poverioci
koji
su
pristupili

izvršnom
postupku,
založni
poverioci
i lica

koja
imaju
pravo
na
naknadu
zbog
gašenja
ličnih

službenosti
i stvarnih
tereta
prodajom
nepokretnosti
ako
su
potraživanja
naknade
prijavila

do
donošenja
zaključka
o namirenju.
Saglasno inoviranom članu 199, iz prodajne
cene
prvenstveno
se
namiruju,
sledećim
redosledom:

1) troškovi izvršnog postupka koji su prijavljeni
do
donošenja
zaključka
o namirenju;

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
2) potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja
koja
se
dokazuju
izvršnom
ispravom
koja

je
nastala
pre
donošenja
najstarijeg
rešenja
o
izvršenju,
a prijavljena
su
do
donošenja
zaključka
o dodeljivanju
nepokretnosti
(pri
čemu
se

potraživanja
na
osnovu
zakonskog
izdržavanja

namiruju
tek
ako
se
prodajna
cena
ne
iscrpe
namirenjem
troškova
izvršnog
postupka).

Ako svi troškovi izvršnog postupka ne mogu
da se namire u celini, namiruju se srazmerno njihovoj
visini,
a to
važi
i za
potraživanja
na
osnovu
zakonskog
izdržavanja.

2 I
2.1 U
Izvršenje na pokretnim stvarima, u smislu
Zakona, znači namirenje potraživanja iz sredstava
dobijenih
prodajom
tih
stvari.
Pokretne

stvari
možemo
da posmatramo
kao svaku
drugu

imovinu
koja
ima
vrednost
i može
da se
proda

na
tržištu.
Praktično,
ovde
se
radi
o prodaji

pokretnih
stvari
izvršnog
dužnika
radi
namirenja
potraživanja.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi
namirenja novčanog potraživanja na pokretnim
stvarima mesno je nadležan sud na čijem području
izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište,
odnosno
sedište,
kao
i sud
na
čijem
se
području
nalaze
pokretne
stvari,
a ako
se
pokretne
stvari

nalaze
na
području
različitih
sudova,
mesno
nadležan
je sud
kome
je prvom
podnet
predlog
za
izvršenje.
Javni
izvršitelji
isključivo
sprovode

izvršenje
na
pokretnim
stvarima.
Treba na početku odmah definisati da predmet
izvršenja ne mogu da budu (član 218):
1) odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu,
posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan
izvršnom
dužniku
i članovima
njegovog

domaćinstva,
šporet,
frižider
i peć
za
grejanje;

2)
hrana
i ogrev
koji
su
izvršnom
dužniku
i članovima
njegovog
domaćinstva
potrebni
za
tri
meseca;

3)
gotov
novac
izvršnog
dužnika
koji
ima
stalna

mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je zako-
nom izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do
narednog primanja;
4) ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja
i priznanja,
lična
pisma,
rukopisi
i drugi

lični spisi i porodične fotografije izvršnog
dužnika;
5) pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili
drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za
obavljanje životnih funkcija;
6) kućni ljubimac.
Ovde su taksativno nabrajane grupe stvari
koje su izuzete od izvršenja koje se vodi protiv
izvršnog dužnika – fizičkog lica. Radi se o
stvarima koje služe za zadovoljavanje osnovnih
životnih potreba izvršnog dužnika i članova
njegovog porodičnog domaćinstva, kao i stvarima
od emotivnog značaja za izvršnog dužnika. Neke
stvari su apsolutno izuzete od izvršenja (pod t.
1), 4), 5) i 6), dok su neke relativno izuzete, tako
da sud u svakom slučaju ceni da li određene stvari
mogu da budu predmet izvršenja (pod t. 2) i 3)).
Hrana i ogrev se izuzimaju u meri dovoljnoj da se
zadovolje potrebe izvršnog dužnika i članova
njegovog domaćinstva za period od tri meseca, a
gotov novac se izuzima od izvršenja samo ako se
radi o izvršnom dužniku koji ima stalna novčana
primanja
(zaradu
ili
penziju),
pri
čemu
se

izuzima
iznos
za
koji
je ovim
zakonom
određeno

da
ne
može
da
bude
predmet
izvršenja
(član
258.

Zakona).

U

vezi sa tim i Ministarstva finansija objavilo

je Mišljenje br. 413-00-00240/2017-04 od
27. 12. 2017. godine, u kom je navedeno sledeće:
„Saglasno navedenom, u Mišljenju broj 011-00284/2017/05

od 21. decembra 2017. godine Ministarstvo

pravde zauzelo je stav prema kome:
’Uzimajući u obzir svrhu odredbe člana 218.
Zakon, kada je u pitanju izvršni dužnik koji je
pravno lice ili preduzetnik, mišljenja smo da
se pokretna stvar, u konkretnom slučaju taksi
vozilo, bez obzira na to što je jedan od uslova
za obavljanje delatnosti taksi prevoza u smislu
propisa koji regulišu ovu materiju, sa aspekta
Zakona ne izuzima od izvršenja, jer se ne odnosi
na zadovoljenje osnovnih životnih potreba, već
za obavljanje delatnosti u cilju sticanja prihoda.’
Prema
tome,
u
postupku
prinudne
naplate
poreza
i
sporednih
poreskih
davanja
koji
Poreska

uprava,
u
konkretnom
slučaju,
sprovodi
za
kategoriju
poreskih
obveznika
koji
obavljaju
delat-
nost taksi prevoza, ne postoje zakonske smetnje
da se sprovodi na predmetima prinudne naplate
– pokretnim stvarima, u konkretnom slučaju na
motornom vozilu koje služi za obavljanje delatnosti
taksi
prevoza.”
MART 2020.

●
ZARADE
Shodno članu 219. Zakona, izvršenje novčanog
potraživanja na pokretnim stvarima sprovodi
se:
f popisom i procenom stvari,
f prodajom stvari i
f namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne
cene.
2.2 Popis pokretnih stvari
Jedan od osnovnih momenata pri izvršenju na
pokretnim stvarima jeste njihov popis zbog činjenice
da se
popisom
utvrđuje
kakvom
pokretnom

imovinom
izvršni
dužnik
uopšte
raspolaže
i
kakva
je njena
vrednost,
odnosno
to
je prvi
zvanični
„test”
koliko
će dužnik
moći
da vrati
duga
iz

svoje
pokretne
imovine.
Zato
Zakon
daje detaljne

odredbe
po
ovom
pitanju.
Prvo, prema članu 220. Zakona, izvršnom du-
žniku se rešenje o izvršenju predaje neposred-
no pre početka popisa, pa se poziva da ispuni
potraživanje s kamatom i troškovima izvršnog
postupka. Rešenje koje nije moglo da se preda izvršnom
dužniku
pri
popisu
dostavlja
se
njegovim

pribijanjem
na
mestu
popisa.

O mestu i vremenu popisa obaveštava se izvršni
poverilac
i upozorava
da će stvar
biti

popisana
i bez
njegovog
prisustva,
jer Zakon
principijelno
reguliše
da odsustvo
stranaka
nije

smetnja
da se
stvar
popiše,
uz
dopunu
da se
stranka

koja
nije prisustvovala
popisu
obaveštava
o tome

da
je popis
izvršen.

Prema članu 221. Zakona, predmet popisa, odnosno
stvari
koje
se
popisuju
su:
1)
stvari
koje
su
u državini
izvršnog
dužnika,
2)
stvari
koje
su
u svojini
izvršnog
dužnika,
ali

u
državini
izvršnog
poverioca
ili
drugog
lica,
3)
stvari
na
koje
je treće
lice
stavilo
primedbu
da

na
njima
ima
neko
pravo
koje
sprečava
izvršenje.

Da podsetimo, državinu nad nekom pokretnom
stvari ima svako ko se prema njoj ponaša kao vlasnik
(pravnici
kažu
„vrši
faktičku
vlast
na

stvari”),
dakle
onaj
ko
u stvarnosti
ima
mogućnost

da
je koristi
ili
njome
raspolaže,
bez
obzira
na
to

da
li ima
pravni
osnov
za
takvo
ponašanje
(da li

je
zaista
vlasnik)
ili
ne.
U pogledu obima popisa, Zakon u članu 222.
precizira da se popisuje onoliko stvari koliko
je potrebno da se namiri izvršni poverilac i
troškovi izvršenja, nezavisno od toga da li su u
rešenju o izvršenju određene stvari koje su predmet
izvršenja.
Princip
je
da
se
pre
svega
popisuju:
POSLOVNI SAVETNIK
101
102
ZARADE
f s
f stvari koje nisu podložne brzom kvarenju ili
znatnom smanjenju vrednosti.
Naravno, sve ovo podrazumeva da u toku popisa
može da se utvrdi vrednost popisanih stvari jer
će to biti jedan od faktora obima popisa, s obzirom
na
to
da se
ovde
primenjuje
princip
„popis

do
namirenja”.

Direktna posledica popisa je jasna – zabranjeno
je raspolaganje popisanim stvarima. Naime (član
223), izvršni dužnik i lica koja imaju državinu
ili pritežanje na popisanim stvarima ne smeju
njima da raspolažu ni pravno ni faktički (Napomena:
Pritežanje
– detencija,
držanje
stvari
u

faktičkoj
vlasti
za
drugo
lice).
Povreda
zabrane

raspolaganja
povlači
odsustvo
dejstva
akta
ras-
polaganja u izvršnom postupku u kome je nastala.
Zato se zabrana raspolaganja i krivičnopravne posledice
njene
povrede
unose
u rešenje
o izvršenju.

O popisu stvari sastavlja se zapisnik, koji
i jeste osnov za to da izvršni poverilac upiše
založno pravo na popisanim stvarima. U drugom
slučaju, ako je izvršni poverilac u roku od osam
dana od dana okončanja popisa predložio da se
popis izmeni, javni izvršitelj po izmenjenom
zapisniku donosi zaključak o konačnom popisu.
Taj zaključak je osnov da izvršni poverilac upiše
založno pravo na stvarima koje su unete u popis,
ali tek u zaključku o konačnom popisu.
Zapisnik o popisu i zapisnik o konačnom popisu
dostavljaju
se
izvršnom
poveriocu
i ističu

na
vidnom
mestu
u prostoriji
u kojoj
se
popisana

stvar
nalazi
u vreme
popisa.
Istovremeno,
na
popisanim
stvarima
koje
se
ostavljaju
na
čuvanje
izvršnom
dužniku
vidno
se
označava
da
su
popisane.

Ovi momenti u sprovođenju izvršenja na pokretnim
stvarima
bitni
su
jer omogućavaju
da izvršni
poverilac
(član
227 i 228):
1)
dostavi
original
ili
overenu
kopiju
zapisnika

o
popisu
i zaključka
o konačnom
popisu
Agenciji

za
privredne
registre
radi
upisa
založnog
prava

u
Registar
zaloge;
2)
dostavi
Agenciji
za
privredne
registre
i predlog
za
izvršenje
i rešenje
o izvršenju,
kao i

podatke koji su određeni propisima o upisu za-
ložnog prava na pokretnim stvarima u Registar
zaloge.
Naime, izvršni poverilac stiče založno pravo
na
popisanoj
stvari
u trenutku
upisa
založnog

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
prava u Registar zaloge, kada stiče i pravo na namirenje
na
pokretnoj
stvari.

U posebnom slučaju, ako je založno pravo na
istoj pokretnoj stvari upisano u korist više izvršnih
poverilaca,
redosled
sticanja
prava
na

namirenje
određuje
se
prema
vremenu
prijema
(dan,

čas
i minut)
zahteva
za
upis
u Registar
zaloge,
a
ako
je vreme
prijema
zahteva
za
upis
u Registar
isto

za
više
izvršnih
poverilaca,
redosled
sticanja

prava
na
namirenje
određuje
se
prema
danu
kad
su

podneti
predlozi
za
izvršenje,
a ako
su
podneti

istog
dana,
svi izvršni
poverioci
imaju
isti
redosled
namirenja.

Inače, popisane stvari ostavljaju se na čuvanje:
▶ izvršnom dužniku,
▶ izvr
šnom poveriocu ili
▶ drugom licu koje već ima državinu stvari.
Gotov novac, hartije od vrednosti i dragoce-
nosti čuvaju se u depozitu javnog izvršitelja ili
lica koje obavlja komisione poslove prodaje, kojima
se
predaju
na
čuvanje
i
druge
stvari
veće
vrednosti
koje
su
podesne
za
čuvanje.

2.3 Be
Shodno članu 231. Zakona, popis je bezuspešan
ako se ne nađu stvari koje mogu da budu predmet
izvršenja. O ovoj činjenici javni izvršitelj obaveštava
izvršnog
poverioca
ako
nije prisustvovao
popisu.

Na primer, pošto ne mogu da budu predmet izvršenja:
odeća,
obuća,
predmeti
za
ličnu
upotrebu,

posteljina,
stvari,
posuđe,
deo
nameštaja
koji
je

neophodan
izvršnom
dužniku
i članovima
domaćinstva,
šporet,
frižider
i
peć
za
grejanje,
kad
se

prilikom
popisa
zateknu
samo
ove
stvari,
sud
će

konstatovati
da je pokušaj
popisa
bio
neuspešan

u
smislu
člana
231. Zakona.
U ovakvoj situaciji Zakon daje (član 232) pravo
izvršnom poveriocu na izbor, a to je da u roku od
osam dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom
popisu
ili
od
bezuspešnog
popisa
kome
je

prisustvovao
predloži
javnom
izvršitelju:

▶
ili da ponovi popis,
▶ ili da odredi drugo sredstvo i predmet izvršenja,
inače se izvršni postupak obustavlja u narednih
osam dana.
Izvršni postupak se obustavlja i ako izvršni
poverilac na vreme predloži ponovni popis, ali
se opet ne nađu stvari koje mogu da budu predmet
izvršenja u roku od osam dana od dana okončanja
ponovnog popisa.
2.4 Proc
Kao što je ranije pomenuto, osnovno je zakonsko
rešenje
da se
procena
stvari
obavlja
zajedno

sa
popisom
stvari,
ali
Zakon
dozvoljava
da se
procena
vrednosti
odvoji
od
popisa
ako
zbog
posebne

vrednosti
stvari
nije moguće
da se
stvar
proceni

istovremeno
s popisom.

Dakle, po pravilu, stvari se procenjuju kada
se i popisuju, a procenu tih stvari vrši javni
izvršitelj. Pri tome:
▶ s
tvar se procenjuje prema njenoj tržišnoj ceni,
▶ u mestu procene,
▶ na dan procene.
Prilikom konkretne procene vrednosti (član
233):
1) javni izvršitelj može da proceni stvar na
osnovu pismenog obaveštenja o ceni koje dobije
od odgovarajućih organizacija, institucija ili
pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke;
2) izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu
sporazumno da odrede vrednost stvari.
Shodno članu 234. Zakona, kad se stvar istovremeno
popisuje
i procenjuje,
sačinjava
se
zapisnik

o
popisu
i proceni,
u kom
se
navode:
▶ im
e javnog izvršitelja koji popisuje i procenjuje
stvari,

▶ imena stranaka i lica koja su prisustvovala popisu
i proceni,

▶ br
oj predmeta izvršenja,
▶ da
tum popisa i procene,
▶ vi
sina i dospelost potraživanja izvršnog poverioca,

▶ p
odaci kojima se bliže određuju popisane stvari
i njihova
procenjena
vrednost,
▶ izja
ve stranaka i učesnika u postupku i primedbe
trećih
lica o postojanju
prava
na
stvari
koja

sprečavaju
izvršenje.

Ako javni izvršitelj odredi da se stvar proceni
posle
popisa,
a na
osnovu
pismenog
obaveštenja

o
ceni,
o proceni
se
sačinjava
poseban
zapisnik.

Posebno treba imati u vidu odredbe člana 235.
Zakona – da posle popisa i procene stvari ne može
da se vodi poseban izvršni postupak radi namirenja
drugog
potraživanja
na
istoj
stvari.
U
tom
slučaju,
kada
se
posle
popisa
i procene
stvari
donese

novo
rešenje
o izvršenju
na
popisanim
i proce-
njenim stvarima za namirenje drugog potraživanja,
stvar se ponovo ne popisuje i ne procenjuje, već se u
nastavku zapisnika o popisu i proceni samo zabeležavaju
podaci
iz novog
rešenja
o izvršenju.
Ova

zabeleška
je osnov
da novi
izvršni
poverilac

MART 2020.

●
ZARADE
upiše založno pravo na popisanim stvarima. On
stupa u već pokrenuti izvršni postupak u stanju
u kome se nalazi i ne može da preduzme procesne
radnje koje su pre pristupanja mogle da se preduzmu.
Pristupanje izvršnom postupku dozvoljeno je do
donošenja zaključka o dodeljivanju stvari kupcu.
2.5 Pro
Prodaja stvari je taj bitan postupak koji omogućava
pribavljanje
sredstava
za
namirenje
izvršnog
poverioca.
Zakon
reguliše
da
stvari
mogu
da

se
prodaju
(član
236):

▶
na usmenom javnom nadmetanju ili
▶ neposrednom pogodbom.
Način prodaje određuje se u zaključku o prodaji
pokretne stvari, a osnovni uslov pri tome je obaveza
javnog
izvršitelja
da vodi
računa
o postizanju
najpovoljnije
cene.
U tom
smislu,
na
primer,

prodaja javnim nadmetanjem određuje se ako stvar
ima veću vrednost ili se očekuje da se proda po
ceni većoj od procenjene vrednosti.
Zaključak o prodaji pokretne stvari (inoviran
član
237) donosi
se
posle
pravosnažnosti
rešenja
o izvršenju,
a od
objavljivanja
zaključka
na

elektronskoj
oglasnoj
tabli
Komore,
pa
do
prvog

javnog
nadmetanja
ne
može
da protekne
manje
od
petnaest
niti
više
od
trideset
dana.
U međuvremenu,

pre
isteka
ovih
rokova,
stvari
mogu
da se
prodaju:

▶
a
ko se stranke sporazumeju,
▶ ako su podložne brzom kvarenju ili
▶ a
ko postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti
stvari.
Dakle, pokretne stvari ne mogu da se prodaju
pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim u
navedenim izuzecima (sporazum stranaka, roba
podložna kvarenju, opasnost gubitka vrednosti),
pri čemu nema obaveze da izvršni poverilac položi
jemstvo
za
štetu
koju
izvršni
dužnik
može

da
pretrpi
zbog
ranije
prodaje,
imajući
u vidu
da

je
reč
o hitnoj
ili
dogovorenoj
prodaji
neke
pokretne
stvari.
Zaključkom o prodaji pokretne stvari (inovirani
član
238) određuje
se
da li se
stvar
prodaje

javnim
nadmetanjem
ili
neposrednom
pogodbom,

uslovi
prodaje
i od
kada
i kako
stvar
može
da se
proda
neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka.

Jemstvo mora da se uplati najkasnije dva dana
pre održavanja javnog nadmetanja.
ČITAJTE NAJNOVIJA MIŠLJENJA MINISTARSTVA
FINANSIJA NA
Propisi.net
POSLOVNI SAVETNIK
103
104
ZARADE
Prodaja pokretne stvari na javnom nadmetanju
Na prodaju pokretne stvari na javnom nadmeta-
nju primenjuju se sledeće odredbe koje važe kad se
namiruje novčano potraživanje na nepokretnosti
(inoviran član 242):
▶ o elektronskom javnom nadmetanju,
▶ o p
olaganju jemstva za učešće na javnom nadmetanju
(član
175),

▶ o javnom nadmetanju s jednim ponudiocem (član
176),
▶ o prvom i drugom javnom nadmetanju (član 177),
▶ o prodajnoj ceni na javnom nadmetanju (član 178),
▶ o t
oku javnog nadmetanja (član 179),
▶ o zaključku o dodeljivanju nepokretnosti posle
javnog nadmetanja (član 180),
▶ o objavljivanju i dostavljanju zaključka o dodeljivanju
nepokretnosti
(član
181),

▶ o vraćanju i zadržavanju položenog jemstva pri
javnom nadmetanju (član 182) i
▶ o n
euspehu javnog nadmetanja (član 183).
Bitan dokument nakon okončanja javnog nadme-
tanja jeste „zaključak o dodeljivanju stvari” (član
240), koji se donosi odmah posle zaključenja ugovora
o prodaji
neposrednom
pogodbom.
Ovaj
zaključak

sadrži
i ime
i prezime
ili
poslovno
ime
ponudilaca
koji
su
ponudili
cenu
jednaku
početnoj
ceni

ili
višu
od
nje,
počev
od
najpovoljnijeg
ponudioca,

pa
nadalje.
Rok
za
plaćanje
prodajne
cene
ne
može
da

bude
duži
od
petnaest
dana
od
donošenja
zaključka

o
dodeljivanju
pokretne
stvari,
s tim
što
se
u tom

zaključku
navodi
da će stvar
biti
dodeljena
drugom

po
redu
ponudiocu
ako
najpovoljniji
ponudilac
ne

plati
ponuđenu
cenu
u roku
određenom
zaključkom

o
prodaji
stvari
ili
trećem
po
redu
ponudiocu

ako
drugi
po
redu
ne
plati
ponuđenu
cenu
u roku

određenom
zaključkom
o prodaji
i tako
redom
dok

se
ne
iscrpe
svi ponudioci
sa
spiska.
Ako
nijedan

ponuđač
ne
plati
ponuđenu
cenu
u roku,
javni
izvršitelj
utvrđuje
da javno
nadmetanje
nije uspelo.

U posebnom slučaju, shodno članu 243. Zakona,
ako i drugo javno nadmetanje nije uspelo, javni izvršitelj
odmah
poziva
izvršnog
poverioca
da u
roku
od
petnaest
dana
izabere
namirenje
prodajom

stvari
neposrednom
pogodbom
ili
prenosom
prava

svojine
na
stvari.
Izvršni
postupak
obustavlja

se
ako
izvršni
poverilac
propusti
rok
za
izbor.

Prodaja stvari neposrednom pogodbom
Prodaja pokretnih stvari neposrednom pogodbom
primeniće
se
(član
244):

▶ a
ko je tako određeno u zaključku o prodaji pokretne
stvari,

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
▶ ako se stranke tako sporazumeju ili
▶ a
ko posle neuspeha drugog javnog nadmetanja tako
izabere izvršni poverilac.
Ugovor o prodaji pokretnosti neposrednom pogodbom
zaključuju
u pismenom
obliku
kupac
i
javni

izvršitelj
u ime
i za
račun
izvršnog
dužnika
ili

lice
koje
obavlja
komisione
poslove
prodaje
u svoje

ime,
a
za
račun
izvršnog
dužnika,
pa
ga
prosleđuju

Poreskoj
upravi.

Ako je zaključkom o prodaji pokretne stvari
određeno da se stvar prodaje neposrednom pogodbom,
stranke
mogu
da
se
sporazumeju
o
prodaji

neposrednom
pogodbom
u vremenskom
rasponu
od

objavljivanja
zaključka
o prodaji
pokretne
stvari,

pa
dok
izvršni
poverilac
ne
izabere
namirenje

prenosom
prava
svojine
na
stvari.
Pri
tome
(član

246):

1)
Na
sadržinu
zaključka
o prodaji
pokretne
stva-
ri neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka,
rok za zaključenje ugovora, rok za plaćanje prodajne
cene
i objavljivanje
i dostavljanje
zaključka

–
primenjuju
se
odredbe
o zaključku
o prodaji
nepokretnosti
neposrednom
pogodbom
po
sporazumu

stranaka
(član
187. st.
1. i 2). To
znači
da se
odmah

posle
sporazuma
stranaka
donosi
zaključak
o prodaji
pokretnosti
neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka,
kojim
se
određuju
kupac,
rok
za

zaključenje
ugovora,
cena
i rok
za
plaćanje
prodajne

cene.
Ugovor
o prodaji
može
da se
zaključi
u roku

od
dvadeset
dana
od
dana
objavljivanja
zaključka
o

prodaji
pokretnosti
neposrednom
pogodbom
po

sporazumu
stranaka,
dok
rok
za
plaćanje
cene
ne

može
da bude
duži
od
petnaest
dana
od
dana
donošenja
zaključka
o dodeljivanju
pokretnosti.
2)
Na
zaključak
o dodeljivanju
pokretne
stvari
u

ovom
slučaju
primenjuju
se
odredbe
o zaključku
o

dodeljivanju
nepokretnosti
(član
187. stav
3), što

znači
da se
zaključak
o dodeljivanju
pokretnosti

donosi
odmah
posle
zaključenja
ugovora
o prodaji,

pošto
javni
izvršitelj
utvrdi
da ugovor
ispunjava
sve
uslove
iz zaključka
o prodaji
pokretnosti

neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka,
kao

i
ostale
uslove
koji
su
potrebni
za
njegovu
punovažnost.
3)
Na
izmenu
sporazuma
stranaka
o
prodaji
pokretne
stvari
neposrednom
pogodbom,
kao i na
novi

sporazum, ovlašćenje javnog izvršitelja, slučaj
kada se utvrđuje da pokretnost nije prodata neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka
i posledice
koje
iz toga
proizlaze,
primenjuju
se
odredbe

o
izmeni
sporazuma
stranaka,
odustanku
stranaka

od sporazuma i posledicama odustanka prilikom
prodaje nepokretnih stvari (član 188). To znači
da, ako se ugovor ne zaključi u roku određenom zaključkom
o prodaji
pokretnosti
neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka,
stranke
u naredna

tri
dana
mogu
da izmene
sporazum
i produže
rok
za

zaključenje
ugovora.
Za izmenu
ovog
sporazuma
neophodan
je
pristanak
založnog
poverioca.
U ovom

slučaju
javni
izvršitelj
odmah
donosi
novi
zaključak
o prodaji
pokretnosti
neposrednom
pogodbom

po
sporazumu
stranaka,
kojim
se,
pored
ostalog,

predviđa
da ugovor
može
da se
zaključi
u roku
od

deset
dana
od
dana
objavljivanja
novog
zaključka,

kao
i da rok
za
plaćanje
prodajne
cene
ne
može
da

bude
duži
od
deset
dana
od
dana
donošenja
zaključka
o dodeljivanju
pokretnosti.
Ako
neka
stranka

pismeno
odustane
od
sporazuma
ili
stranke
ne
izmene
sporazum
u roku,
ili
ugovor
ne
bude
zaključen

u roku, ili prodajna cena ne bude plaćena u roku,
javni izvršitelj utvrđuje da pokretnost nije prodata
neposrednom
pogodbom
po
sporazumu
stranaka
i nastavlja
izvršni
postupak
u stanju
u kom
se

nalazio
kad
su
se
stranke
sporazumele
o prodaji

neposrednom
pogodbom.

Prilikom prodaje stvari neposrednom pogodbom
treba
imati
u vidu
i sledeće
slučajeve
(inovirani
član
247):

1)
Kada
se
stvar
prodaje
neposrednom
pogodbom

po
zaključku
o
prodaji
pokretne
stvari
(iz člana

236),
ugovor
može
da se
zaključi
u roku
od
trideset

dana
od
dana
objavljivanja
zaključka,
a rok
za
plaćanje
cene
ne
može
da
bude
duži
od
petnaest
dana

od
dana
donošenja
zaključka
o dodeljivanju
stvari.
2)
Kad
se
stvar
prodaje
neposrednom
pogodbom
po

izboru
izvršnog
poverioca,
primenjuju
se
odredbe
koje
se
u tom
slučaju
primenjuju
pri
namirenju

novčanog
potraživanja
na
nepokretnosti
(iz člana
189). To
znači
da se
zaključak
o prodaji
pokretne
stvari
donosi
odmah
pošto
izvršni
poverilac

izabere
takvo
namirenje
i u njemu
se
određuju
rok

za
zaključenje
ugovora
o prodaji
i
rok
za
plaćanje

prodajne
cene.
Ugovor
o prodaji
može
da se
zaključi

u
roku
od
trideset
dana
od
dana
donošenja
zaključka
o
prodaji
pokretne
stvari,
pri
čemu
se
cena

slobodno
ugovora,
a rok
za
plaćanje
cene
ne
može

da
bude
duži
od
petnaest
dana
od
dana
donošenja

zaključka o dodeljivanju pokretne stvari. Ugovor
o prodaji zaključuje se sa licem koje je potpisalo
sporazum sa izvršnim poveriocem o ceni i roku
za plaćanje cene i o tome obavestilo javnog izvršitelja.

MART 2020.

●
ZARADE
U oba navedena slučaja neposredne pogodbe izvršni
dužnik
ne
može
da utiče
na
cenu
niti
na

druge
uslove
prodaje,
a zaključak
o dodeljivanju
pokretne
stvari
donosi
se
odmah
posle
zaključenja

ugovora
o prodaji.
Međutim (član 248):
▶ a
ko ugovor o prodaji neposrednom pogodbom po
zaključku o prodaji pokretne stvari ili po izboru
izvršnog poverioca ne bude zaključen u roku ili
▶ a
ko prodajna cena ne bude plaćena u roku,
javni izvršitelj utvrđuje da stvar nije prodata
neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca
ili
po
zaključku
o prodaji
pokretne
stvari.

U
takvoj
situaciji,
shodnom
primenom
odredbi

Zakona
o namirenju
prenosom
prava
svojine
na
nepokretnosti
(čl.
190. i 191), izvršni
poverilac

se
poziva
da u roku
od
osam
dana
zahteva
namirenje

prenosom
prava
svojine
na
pokretnoj
stvari
ili

da predloži drugo sredstvo i predmet izvršenja, a
ako propusti rok, izvršni postupak se obustavlja.
Izuzetno, poverilac može da se namiri pre-
nosom prava svojine na pokretnoj stvari i ako posle
neuspeha
javnog
nadmetanja
izabere
namirenje

prenosom
prava
svojine
na
pokretnoj
stvari.
Naime,
ako
drugo
javno
nadmetanje
nije
uspelo,
javni

izvršitelj
odmah
poziva
izvršnog
poverioca
da u

roku
od
petnaest
dana
izabere
namirenje
prodajom

pokretne
stvari
neposrednom
pogodbom
ili
prenosom
prava
svojine
na
nepokretnosti.

Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni
poverilac propusti rok za izbor. Pri tome treba
imati u vidu da se o prenosu prava svojine na pokretnoj
stvari
donosi
zaključak
u kome
se,
pored

ostalog,
izvršni
poverilac
obavezuje
da u određenom
roku
položi
novčani
iznos
potreban
da
se

namire
ostala
lica koja
imaju
pravo
na
namirenje.

Ako izvršni poverilac položi iznos u roku,
donosi se zaključak o predaji pokretne stvari, a
ako to propusti, izvršni postupak se obustavlja.
Ostale odredbe o prodaji pokretne stvari
1) Kupac pokretne stvari ne može da bude ni po
jednom metodu prodaje (shodna primena člana 169.
Zakona o tome ko ne može da bude kupac nepokretnosti):
f izvr
šni dužnik,
f ja
vni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja,
pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje
je zaposleno kod javnog izvršitelja, niti lice
koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u
pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik,
vanbračni
partner,
tazbinski
srodnik

POSLOVNI SAVETNIK
105
106
ZARADE
do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj,
usvojenik, hranitelj ili hranjenik,
f svako drugo lice koje službeno učestvuje u konkretnom
izvršnom
postupku,
f lice zaposleno u ministarstvu nadležnom za
pravosuđe (dalje: ministarstvo) kao administrator
portala
elektronskog
javnog
nadmetanja,
niti

lice
koje
je njegov
krvni
srodnik
u pravoj
liniji,

a
u pobočnoj
liniji do
četvrtog
stepena
srodstva,

supružnik,
vanbračni
partner,
tazbinski
srodnik
do
drugog
stepena,
staratelj,
štićenik,
usvojitelj,
usvojenik,
hranitelj
ili
hranjenik.
2)
Zaključak
o predaji
pokretne
stvari
kupcu
donosi
se
odmah
pošto
bude
plaćena
prodajna
cena,

a
dostavlja
se
svima
kojima
i zaključak
o prodaji

pokretne
stvari,
kao i Poreskoj
upravi.
Zaključak

o
predaji
pokretne
stvari
ovlašćuje
kupca
da je
registruje
na
svoje
ime
u svim javnim
registrima.
3) Založno pravo na pokretnoj stvari prestaje do-
nošenjem zaključka o predaji pokretne stvari. U
zaključku se kupac ovlašćuje da zahteva brisanje
založnog prava iz Registra zaloge.
4) Prodajom prestaje zakup pokretnih stvari, osim
ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi
i na kojem su potpisi ugovarača overeni, u skladu
sa zakonom, pre najstarijeg založnog prava na pokretnim
stvarima
ili
najstarijeg
rešenja
o izvršenju
(novi
član
251a).
2.6 Namirenje
U poslednjem koraku izvršenja na pokretnim
stvarima donosi se „zaključak o namirenju”, i to
odmah posle zaključka o predaji pokretne stvari.
U suštini, izvršni poverilac se namiruje iz
iznosa dobijenog prodajom stvari. Pri donošenju
zaključka
uzimaju
se
u obzir
samo
potraživanja
sadržana
u rešenju
o
izvršenju
koje
je
postalo

pravosnažno
pre
donošenja
zaključka
o namirenju.

U
redosledu
namirenja:
1)
pre
svih namiruju
se
potraživanja
na
osnovu
zakonskog
izdržavanja
koja
budu
dokazana
izvršnom

ispravom
koja
je nastala
pre
donošenja
najstarijeg

rešenja
o izvršenju
i prijavljena
do
donošenja
zaključka
o
dodeljivanju
stvari,
a ako
više
potraživanja
na
osnovu
zakonskog
izdržavanja
ne
može
da

se
namiri
u celini,
namiruju
se
srazmerno
njiho-
voj visini;
2) pošto se namire potraživanja na osnovu zakonskog
izdržavanja,
ostala
potraživanja
razvrstavaju
se
na
tri
reda
namirenja:

▶ p
otraživanja založnih poverilaca,
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
▶ p
otraživanja izvršnih poverilaca koji su stekli
založno
pravo,

▶
potraživanja izvršnih poverilaca koji nisu
stekli založno pravo.
Ako prodajna cena nije dovoljna da se namire
svi poverioci iz istog reda namirenja, oni se namiruju
prema
redosledu
sticanja
prava
na
namirenje,
a ako
su
istovremeno
stekli
pravo
na
namirenje

–
namiruju
se
srazmerno
visini
potraživanja.

Inače, smatramo da zaključkom o namirenju
prvo treba utvrditi iznos troškova izvršnog
postupka, zatim troškove koji su dosuđeni u izvršnoj
ispravi,
a potom
utvrditi
kamate
koje
su

dosuđene
u izvršnoj
ispravi,
pri
čemu
svi imaju

isti
redosled
namirenja
kao
glavno
potraživanje.

Nakon
toga
određuje
se
koja
vrsta
potraživanja
se

namiruje
i u kom
obimu.
Ukoliko
potraživanje
iz

kupoprodajne
cene
ne
može
u celosti
da se
namiri,

u zaključku mora da se konstatuje koja vrsta potra-
živanja i u kom obimu ostaje nenamirena.
Kada je potraživanje u celosti namireno, izvr-
šnom dužniku vraća se višak prodajne cene, a ako
za to nema smetnji, izvršni postupak zaključuje se
donošenjem zaključka o zaključenju izvršnog postupka
u smislu
člana
130. Zakona.

Ukoliko nije u celosti namireno poveriočevo
potraživanje koje prati kamata, na iznos nenamirenog
potraživanja
kamata
i dalje
teče,
sve
dok
to

potraživanje
ne
bude
namireno
u celosti.
Radi
naplate
nenamirenog
potraživanja
postupak
sprovođenja
izvršenja
nastaviće
se
na
drugom
predmetu

i
sredstvu
izvršenja,
osim
ako
nema
druge
imovine
izvršnog
dužnika
na
kojoj
može
da se
nastavi

sprovođenje
izvršenja,
u kom
slučaju
će javni
izvršitelj
po
službenoj
dužnosti
rešenjem
obustaviti
izvršni
postupak,
u smislu
člana
129. stav

1.
tačka
6) Zakona.

2.7 I
U Zakonu je dodat novi član 255a, kojim su propisana
pravila
o izvršenju
na
osnovu
izvoda
iz

Registra
zaloge.
Konkretno,
u tom
članu
navodi
se

da
će se
izvršenje
radi
namirenja
novčanog
potraživanja
na
osnovu
izvoda
iz Registra
zaloge,
kao

izvršne
isprave,
sprovoditi
po
odredbama
Zakona

o izvršenju radi namirenja novčanog potraživa-
nja na pokretnim stvarima.
Potreba za posebnim uređenjem ove oblasti
nastala je usled zauzetih pravnih stavova privrednih
sudova
da je u konkretnom
slučaju
reč
o

sui generis postupku namirenja, koji je predviđen
odredbama Zakona o založnom pravu na pokretnim
stvarima upisanim u registar, kao i da odredbe
Zakona mogu samo ograničeno da se primene, čime
ostaje nejasno kojim se sredstvom izvršenja sprovodi
izvršenje
u ovim
slučajevima.
Iz tog
razloga

sada
je izričito
propisano
da se
izvršenje
radi

namirenja
novčanog
potraživanja
na
osnovu
Izvoda
iz
Registra
zaloge,
kao
izvršne
isprave,

sprovodi
po
odredbama
Zakona
o izvršenju
i obezbeđenju
radi
namirenja
novčanog
potraživanja
na

pokretnim
stvarima.
3 I
3.1 Obim i
Prema odredbama Zakona, izvršenje radi namirenja
novčanog
potraživanja
može
da se
čini i na

novčanim
sredstvima
na
računu
izvršnog
dužnika.
Naime,
Zakon
je u članu
299. opredelio
da izvršenje
radi
namirenja
novčanog
potraživanja
prema

izvršnom
dužniku
koji
je pravno
lice
sprovodi

organizacija
za
prinudnu
naplatu
(u smislu
Zakona,
„organizacija
za
prinudnu
naplatu”
označava

poseban
organizacioni
deo
Narodne
banke
Srbije

koji
postupa
po
nalogu
suda
ili
javnog
izvršitelja)
na
svim
dinarskim
i
deviznim
sredstvima
na

računima
izvršnog
dužnika,
izuzev
onih
koji
su

zakonom
izuzeti
od
izvršenja.
Postupak
i način

na
koji
se
sprovodi
izvršenje
određen
je propisima
kojima
se
uređuje
platni
promet.

Izvršenje na novčanim sredstvima na računima
izvršnog
dužnika,
u smislu
Zakona,
znači
namirenje
potraživanja
putem
„prinudne
naplate”
sa

svih
računa
dužnika
u bankama
u kojima
ima
sredstva,
a sam
čin izuzimanja
tih sredstava
sprovodi

se
u skladu
sa
propisima
o platnom
prometu.

U skladu sa propisima o platnom prometu, pod
„prinudnom naplatom” podrazumevaju se obaveza i
ovlašćenje Narodne banke Srbije da sa svih računa
klijenata
u bankama
dužnika
na
kojima
klijent

ima
sredstava
(dinarskih
i deviznih),
bez
njegove
saglasnosti,
izvrši
plaćanje
obaveza
po
izvr-
šnim rešenjima (poreskih, carinskih, sudskih i
drugih organa) i nalozima (po osnovu hartija od
vrednosti, menica i ovlašćenja) po propisanom
redosledu prioriteta, a u okviru istog reda prioriteta
prema
vremenu
prijema.
Izvršna
rešenja

MART 2020.

●
ZARADE
nadležnih organa dostavljaju se organizacionom
delu Narodne banke Srbije – Odeljenju za prijem,
kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac –
Kragujevac, Ulica Branka Radičevića 16a. Radi
uređivanja načina vršenja prinudne naplate
s računa klijenta koji se vodi u banci, guverner
Narodne banke Srbije doneo je Odluku o načinu
vršenja prinudne naplate s računa klijenta („Sl.
glasnik RS”, br. 14/2014, 76/2016 i 8/2020). Pod
klijentom se, u smislu ove odluke, podrazumeva
dužnik – pravno lice i fizičko lice koje obavlja
delatnost i ima račun u banci, uključujući i banku
koja ima račun u Narodnoj banci Srbije.
Prinudna naplata se sprovodi na osnovu većeg
broja zakonskih propisa, među kojima je i Zakon
o izvršenju i obezbeđenju. Prinudna naplata se
vrši sa svih računa dužnika (dinarskih depozitnih
i
deviznih)
u dinarima.
U slučajevima
kada
su

poverioci strana fizička ili pravna lica, dosu-
đeni iznosi po sudskom rešenju izvršavaju se u korist
nerezidentnih
računa
u bankama
u dinarskoj

protivvrednosti
deviznog
duga.
Ovo su neke od napomena kako se neposredno
sprovodi rešenje o izvršenju na novčanim sredstvima
dužnika,
sa
stanovišta
propisa
i prakse
platnog
prometa,
ali
dok
se
do
te
faze
ne
dođe,

Zakon
uređuje
sve
neophodne
prethodne
faze
izvršnog
postupka,
čiji je cilj
da se
što
povoljnije
i

što
brže
namire
izvršni
poverioci
čija su
potraživanja
određena
izvršnom
ispravom
ili
su

sadržana
u verodostojnim
ispravama
i njima
se
i

dokazuju.

3.2 D
Radi efikasnijeg izvršnog postupka naplate
iz novčanih sredstava dužnika, Zakon u inoviranom
članu
300.
propisuje
i dodatnu
sadržinu

predloga
za
izvršenje.
Naime,
osnovni
identifikacioni
podaci
o izvršnom
dužniku
i izvršnom

poveriocu
koji
je pravno
lice,
shodno
članu
30.

Zakona,
jesu:

1)
poslovno
ime;

2)
matični
broj
i poreski
identifikacioni
broj.

Prema stavu 1. člana 300. Zakona, kada se radi o
postupku radi izvršenja na novčanim sredstvima
dužnika, osim ovih identifikacionih podataka,
u predlogu za izvršenje naznačavaju se i:
f br
ojevi dinarskog računa izvršnog poverioca i
f br
oj računa izvršnog dužnika koji nije izuzet
od prinudnog izvršenja.
POSLOVNI SAVETNIK
107
108
ZARADE
Izuzetno:
1) Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni
dužnik naznačena Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvršni
poverilac
dužan
je da, pored
računa
izvršenja
budžeta,
naznači:
f dir
ektnog korisnika budžetskih sredstava zbog
čijeg je rada nastalo potraživanje koje se namiruje
i
f je
dinstven broj korisnika javnih sredstva koji
pripada tom direktnom korisniku budžetskih
sredstava.
Na primer, ukoliko se kao izvršni dužnik
označi Republika Srbija, potrebno je, pored računa
izvršenja
budžeta
Republike
Srbije,
naznačiti

i
korisnika
budžetskih
sredstava
zbog
čijeg je rada

nastalo
potraživanje,
pa
ukoliko
je to
npr. Ministarstvo
pravde,
onda
je to
potrebno
naznačiti

u predlogu za izvršenje, pored računa izvršenja
budžeta.
2) Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik
naznačen
indirektni
korisnik
budžetskih

sredstava,
za
koga
se,
u
smislu
propisa
kojima
se

uređuje
izvršenje
budžeta,
prinudna
naplata
sprovodi
na
isti
način
kao i za
direktne
korisnike

budžetskih
sredstava,
izvršni
poverilac
dužan
je

da
u predlogu
za
izvršenje
naznači:
a)
identifikacione
podatke
kao za
dužnika
koji

je
direktni
korisnik
budžetskih
sredstava,
dakle

da,
pored
računa
izvršenja
budžeta,
naznači
direktnog
korisnika
budžetskih
sredstava
zbog
čijeg
je rada
nastalo
potraživanje
koje
se
namiruje,

kao
i jedinstveni
broj
korisnika
javnih
sredstva

koji
pripada
tom
direktnom
korisniku
budžetskih

sredstava;
b)
račun
preko
koga
indirektni
korisnik
budžetskih
sredstava
posluje;

v)
matični
broj
i poreski
identifikacioni
broj

indirektnog
korisnika
budžetskih
sredstava.
Napomena: U smislu Zakona o budžetskom sistemu:
f dir
ektni korisnici budžetskih sredstava su
organi i organizacije Republike Srbije, odnosno
organi i službe lokalne vlasti;
f i
ndirektni korisnici budžetskih sredstava
su: pravosudni organi, mesne zajednice; ustano-
ve osnovane od strane Republike Srbije, odnosno
lokalne vlasti, nad kojima osnivač preko direktnih
korisnika
budžetskih
sredstava
vrši
zakonom

utvrđena
prava
u pogledu
upravljanja
i finansiranja.
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
Saglasno novim st. 5–9. u ovom članu, u slučaju
izvršenja
protiv
direktnog
ili
indirektnog

korisnika
budžetskih
sredstava,
izvršni
poverilac
dužan
je da o nameri
podnošenja
predloga
za
izvršenje
na
novčanim
sredstvima
na

računu
ovog
izvršnog
dužnika,
radi
namirenja

svog
novčanog
potraživanja,
pismenim
putem

obavesti
ministarstvo
nadležno
za
finansije
–
Upravu
za
trezor
najkasnije
trideset
dana

pre
podnošenja
predloga
za
izvršenje.
Dokaz
o

poslatom
obaveštenju
sa
tom
namerom
izvršni

poverilac
dužan
je da dostavi
uz
predlog
za
izvršenje
pod
pretnjom
odbacivanja.
Ova
novina

omogućiće
značajno
manje
troškove
u tzv.
budžetskim
predmetima,
u kojima
se
kao izvršni

dužnik
označava
Republika
Srbija,
autonomna

pokrajina
ili
jedinica
lokalne
samouprave,

odnosno
direktni
i indirektni
budžetski
ko-
risnici, imajući u vidu da je pre predloga za
izvršenje izvršni poverilac dužan da o nameri
podnošenja
predloga
za
izvršenje
pismenim

putem
obavesti
Ministarstvo
finansija,
čime

će
se
produžiti
mogućnost
za
dobrovoljno
namirenje
obaveze.
Imajući u vidu da je kod ove vrste izvršenja
reč o relativno jednostavnim predmetima, koji se
sprovode samo jednim sredstvom i predmetom izvršenja,
a zbog
velikog
broja
značajno
opterećuju

rad
sudova
i
onemogućavaju
da
se
sudovi
posvete

drugim,
težim
predmetima
u izvršnoj
materiji,

za
ove
predmete
u pogledu
odlučivanja
o predlogu
za
izvršenje
ubuduće
će
biti
nadležni
javni

izvršitelji.
Mesna
nadležnost
u ovim
postupcima
određuje
se
prema
području
suda
pred
kojim

je
nastala
izvršna
isprava,
dakle
o predlogu
za

izvršenje
odlučuje
javni
izvršitelj
imenovan

za
područje
suda
u postupku
pred
kojim
je nastala

izvršna
isprava,
uz
prethodnu
obavezu
izvršnog

poverioca
da pre
podnošenja
predloga
za
izvršenje
zahteva
od
Komore
da odredi
javnog
izvršitelja
kome
će podneti
predlog
za
izvršenje.
Po
ovom

zahtevu,
Komora
je dužna
da odgovori
u roku
od

pet
dana
od
dana
prijema
zahteva,
vodeći
računa
o

tome
da se
javni
izvršitelji
određuju
ravnomerno,

prema
azbučnom
redu
upisa
u
Imenik
javnih
izvr-
šitelja i zamenika javnih izvršitelja, kao i da je
za postupanje po predlogu za izvršenje isključivo
nadležan
javni
izvršitelj
na
čijem
području

izvršni
dužnik
ima
prebivalište,
boravište

ili
sedište.
Ako
Komora
ne
odgovori
na
zahtev

izvršnog poverioca u roku od pet dana, izvršni
poverilac samostalno određuje javnog izvršitelja
na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište,
boravište
ili
sedište.

U posebnom slučaju, saglasno novom stavu 8. u
članu 300, kad je predlog za izvršenje sastavljen
tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje
bi trebalo da se donese, a podnet je u potrebnom
broju primeraka, javni izvršitelj može da izda
skraćeni prepis rešenja stavljanjem otiska štambilja
koji
sadrži
tekst
kojim
se
usvaja
predloženo

rešenje.

3.3 R
Prema Zakonu, rešenje o izvršenju označava
rešenje suda kojim se usvaja predlog za izvršenje
na osnovu izvršne isprave. U konkretnom slučaju,
kada se radi o izvršenju na novčanim sredstvima
izvršnog dužnika (član 301), u tom rešenju o izvršenju
nalaže
se
organizaciji
za
prinudnu
naplatu:
prvo,
da naloži
bankama
da blokiraju
račune
izvršnog
dužnika,
i

drugo,
da prenesu
novčana
sredstva
na
račun
izvršnog
poverioca
u visini
njegovog
potraživanja.

Ovo rešenje o izvršenju ima dejstvo kao rešenje
o izvršenju
kojim
je određena
plenidba
novčanog
potraživanja
i prenos
novčanog
potraživanja

radi
naplaćivanja.

Rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu,
izvršnom
dužniku
i organizaciji
za

prinudnu
naplatu.

U praksi sprovođenja rešenja o izvršenju,
ukoliko izvršni poverilac kao sredstvo izvršenja
naznači
samo
prenos
sredstava
sa
računa
dužnika,
sud
će
odrediti
izvršenje
na

predloženom
sredstvu.
Kada
u
toku
sprovođenja

izvršenja
na
računu
dužnika
organizacija
za

prinudnu
naplatu
obavesti
sud
da je račun
izvršnog
dužnika
blokiran,
samo
po
predlogu
izvršnog
poverioca
sud
može
da
promeni
sredstvo

izvršenja
i umesto
već
određenog
odredi
drugo

sredstvo,
na
primer
prodaju
pokretnih
stvari,

prodaju
nepokretnosti
itd.
U slučaju
da se
iz-
vršni poverilac, postupajući po nalogu suda,
izjasni da ostaje pri određenom sredstvu izvršenja,
bez
obzira
na
to
što
je račun
dužnika
u

blokadi,
sud
nema
ovlašćenje
da određeno
sredstvo
izvršenja
menja
po
službenoj
dužnosti
i

MART 2020.

●
ZARADE
da umesto prenosa sa računa izvršnog dužnika
odredi prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika
ili
neko
drugo
sredstvo
izvršenja.
U drugom slučaju (inovirani član 302), ako je
rešenje o izvršenju doneto radi naplate povremenih
davanja
koja
dospevaju
u određenim
vremenskim

razmacima
(zakonsko
izdržavanje,
novčana
renta

zbog
potpune
ili
delimične
nesposobnosti
za
rad,

novčana
renta
za
izdržavanje
koje
je izgubljeno

usled
smrti
dužnika
izdržavanja
i sl.), ono
se
izvršava
tako
što
organizacija
za
prinudnu
naplatu
nalaže
banci
ili
nadležnom
državnom
organu

da
izvršnom
poveriocu
isplaćuje
buduća
davanja

po
njihovoj
dospelosti.
Nakon
izvršenja
poslednje

rate
ovih
davanja,
organizacija
za
prinudnu
naplatu
dostaviće
javnom
izvršitelju
izveštaj
o izvršenju
rešenja
kojim
je
određena
ta
naplata
budućih

povremenih davanja, što bi trebalo da poveća efi-
kasnost postupka.
3.4 Os
Zakon pominje i sledeće posebne momente u vezi
sa izvršenjem na novčanim sredstvima na računu
izvršnog dužnika:
1) Zastajanje sa izvršenjem (član 303) može da se
dogodi na zahtev izvršnog poverioca ili javnog
izvršitelja koji dokažu da je predlog za izvršenje
povučen.
U
takvom
slučaju
organizacija
za
prinudnu
naplatu
nalaže
banci,
odnosno
nadležnom

državnom
organu
da zastane
sa
izvršenjem
do
donošenja
rešenja
o obustavi
izvršnog
postupka.

2)
Sprovođenje
izvršenja
prema
solidarnim
dužnicima
(inoviran
član
304) predstavlja
poseban

postupak
izvršenja
ako
prema
izvršnoj
ispravi

dva
ili
više
izvršnih
dužnika
solidarno
odgovara.
U takvom
slučaju:
a)
sud
u odnosu
na
sve
ili
samo
neke,
prema
predlogu
za
izvršenje,
donosi
jedno
rešenje
o izvršenju,

b)
organizacija
za
prinudnu
naplatu
pri
sprovođenju
rešenja
o izvršenju
dužna
je da blokira
sve

račune
svih solidarnih
dužnika.
Nakon toga, prenos sredstava vršiće se prema
redosledu navedenom u rešenju o izvršenju, od-
nosno zaključku javnog izvršitelja do potpunog
namirenja, u cilju sprečavanja višestrukog namirenja
izvršnog
poverioca.

3)
Obustava
izvršnog
postupka
(izmenjen
član

305)
utvrđena
je na
nov
i pojednostavljen
način.

POSLOVNI SAVETNIK
109
110
ZARADE
Naime, propisano je da organizacija za prinudnu
naplatu:
a) svakodnevno izveštava javnog izvršitelja o izvršenjima
koja
su
sprovedena
u celini,
b)
izveštava
javnog
izvršitelja
ako
u roku
od

petnaest
dana
od
dana
prijema
rešenja,
odnosno

zaključka
javnog
izvršitelja
nije sprovedeno
izvršenje.

Kada dobije ovakvu informaciju – da izvršenje
nije sprovedeno u roku od petnaest dana od dana
prijema rešenja o izvršenju, javni izvršitelj poziva
izvršnog
poverioca
da se
u roku
od
osam
dana

izjasni
o tome:
f da li ostaje pri namirenju na novčanim sredstvima
na
računu
izvršnog
dužnika
ili
f predlaže dodavanje novog sredstva i predmeta
izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja,
inače se izvršni postupak obustavlja.
4) Vraćanje rešenja o izvršenju (član 306) preduzima
se
ako
rešenje
o izvršenju
sadrži
nepotpune
ili
netačne
podatke,
pa
po
njemu
ne
može
da se

postupa.
U tom
slučaju
organizacija
za
prinudnu

naplatu
odmah
vraća
rešenje
javnom
izvršitelju
i

obaveštava
ga
o
razlozima
vraćanja,
imajući
u
vidu

da
izvršenje
sprovodi
javni
izvršitelj,
a ne
sud.
4 I
Zakon u ovom odeljku tretira tri moguća sredstva
izvršenja:
▶ f
inansijske instrumente,
▶ udele u privrednom društvu i
▶ hartije od vrednosti.
4.1 I
Pojam finansijskih instrumenata
U smislu Zakona finansijski instrumenti su
hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca
i drugi finansijski instrumenti u dematerijalizovanom
obliku
određeni
zakonom
kojim
se
uređuje

tržište
kapitala
i upisani
u Centralni
regi-
star, depo i kliring hartija od vrednosti (dalje:
Centralni registar hartija od vrednosti).
Izvršenje na finansijskom instrumentu, u
smislu Zakona, znači namirenje potraživanja iz
sredstava dobijenih prodajom tog instrumenta.
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
Finansijski instrumenti mogu da se posmatraju
kao svaka druga imovina koja ima vrednost i može
da se proda na tržištu po vrednosti koja može
da bude različita od njene nominalne vrednosti.
Praktično, ovde se radi o prodaji finansijskih
instrumenata izvršnog dužnika radi namirenja
potraživanja. Zakon je pritom izričit da namirenje
izvršnog
poverioca
prenosom
prava
svojine
na

finansijskom
instrumentu
nije dozvoljeno.

Shodno Zakonu, sredstva izvršenja su radnje
kojima se namiruje potraživanje izvršnog poverioca,
a u ovom
slučaju
sredstvo
izvršenja
radi

namirenja
novčanog
potraživanja
jeste
prodaja

finansijskih
instrumenata
izvršnog
dužnika.

Prema
odredbama
Zakona
o
tržištu
kapitala,
finansijski
instrumenti
su:
(1)
prenosive
hartije
od
vrednosti;
(2)
instrumenti
tržišta
novca;
(3) jedinice institucija kolektivnog investira-
nja;
(4) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi
i ostali izvedeni finansijski instrumenti koji
se odnose na hartije od vrednosti, valute, kamatne
stope, prinos, kao i drugi izvedeni finansijski
instrumenti, finansijski indeksi ili finansijske
mere
koje
je moguće
namiriti
fizički
ili
u

novcu;
(5)
opcije,
fjučersi,
svopovi,
kamatni
forvardi
i

ostali
izvedeni
finansijski
instrumenti
koji
se

odnose
na
robu
i koji:
f moraju da budu namireni u novcu,
f mogu da budu namireni u novcu po izboru jedne
od ugovornih strana iz razloga koji nisu u vezi sa
neizvršenjem obaveza ili raskidom ugovora;
(6) opcije, fjučersi, svopovi i ostali izvedeni
finansijski instrumenti koji se odnose na robu i
mogu da se namire fizički, pod uslovom da se njima
trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP;
(7) opcije, fjučersi, svopovi, forvardi i ostali
izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose
na robu i mogu da se namire fizički, a nisu obuhvaćeni
podtačkom
(6) ove
tačke
i:
f nemaju komercijalnu namenu,
f im
aju karakteristike izvedenih finansijskih
instrumenata, imajući u vidu, izmeću ostalog, da
li se kliring i saldiranje vrše u priznatim kli-
rinškim kućama ili da li podležu redovnim po-
zivima za doplatu;
(8) izvedeni finansijski instrumenti za prenos
kreditnog rizika;
(9) finansijski ugovori za razlike;
(10) opcije, fjučersi, svopovi, kamatni forvardi
i drugi izvedeni finansijski instrumenti koji
se odnose na klimatske varijable, troškove prevoza,
stope
inflacije,
kvote
emitovanja
ili
druge

službene,
ekonomske
i statističke
podatke,
a namiruju
se
u novcu
ili
mogu
da se
namire
u novcu
po

izboru
jedne
od
ugovornih
strana
iz razloga
koji

nisu
u vezi
sa
neizvršenjem
obaveza
ili
raskidom

ugovora,
kao i drugi
izvedeni
finansijski
instrumenti
koji
se
odnose
na
imovinu,
prava,
obaveze,

indekse
i mere
koji
nisu
navedeni
u ovoj
tački,
a

imaju
odlike
drugih
izvedenih
finansijskih
instrumenata,
imajući
u vidu,
između
ostalog,
da li

se
njima
trguje
na
regulisanom
tržištu
ili
MTP,

da
li se
kliring
i saldiranje
vrše
u priznatim

klirinškim
kućama
i da li podležu
redovnim

pozivima
za
doplatu;
(11)
robni
derivati
– izvedeni
finansijski
in-
strumenti koji se odnose na robu, koji moraju da
budu namireni u novcu ili izuzetno fizički,
ukoliko se njima trguje na regulisanom tržištu,
odnosno MTP;
(12) kreditni derivat na osnovu nastupanja statusa
neispunjavanja
obaveza
(engl.
credit
default
swap)

predstavlja
vrstu
kreditnog
derivata
kojim
se
pružalac
kreditne
zaštite
obavezuje
da će korisniku

te
zaštite
izmiriti
gubitak
u slučaju
neizmirenja
obaveza
dužnika
ili
nekog
drugog
ugovorenog

kreditnog
događaja,
za
šta
mu
korisnik
kreditne

zaštite
plaća
odgovarajuću
naknadu.
Istovremeno, treba imati u vidu da se, shodno
članu 3. Zakona o tržištu kapitala, definicija
pojma „finansijski instrument” ne odnosi na:
1) polise osiguranja i reosiguranja i druge proizvode
osiguranja
društava
za
osiguranje;
2)
finansijske
instrumente
koji
se
izdaju
povodom

prometa
robe
i usluga,
kao što
su
menica,
ček,
pismeni
uput
(asignacija),
konosman,
tovarni
list

ili
skladišnica;
3)
druge
isprave
o
dugu,
novčanom
depozitu
ili

štednji
koje
nemaju
svojstva
finansijskih
instrumenata
u skladu
sa
ovim
zakonom;
4)
udele
u ortačkom,
komanditnom
i društvu
sa

ograničenom
odgovornošću
organizovanim
u
skladu
sa
zakonom
kojim
se
uređuju
privredna
društva.
Prema članu 311. Zakona, za odlučivanje o pre-
dlogu za izvršenje radi namirenja novčanog po-
traživanja prodajom finansijskih instrumenata
mesno je nadležan sud koji je nadležan za izvršenje
na
novčanom
potraživanju
izvršnog
dužnika

(kako
je to
uređeno
u članu
256. Zakona).
Naime,

MART 2020.

●
ZARADE
prema članu 256. stavovi 1. i 2. Zakona, za odlučivanje
o predlogu
za
izvršenje
radi
namirenja

novčanog
potraživanja
na
novčanom
potraživanju

izvršnog
dužnika
mesno
je nadležan
– ako
izvršni
dužnik
nema
prebivalište
ili
boravište

u
Republici
Srbiji
– i sud
na
čijem
je području

prebivalište
dužnika
izvršnog
dužnika,
a ako

on
nema
prebivalište
u Republici
Srbiji
– sud

na
čijem
je području
boravište
izvršnog
dužnika.

Ovo
pravilo
o prebivalištu
i boravištu
shodno

se
primenjuje
i na
sedište
pravnog
lica.
Donošenje rešenja o izvršenju
U ovom specifičnom postupku izvršenja sud
donosi rešenje o izvršenju i nalaže Centralnom
registru hartija od vrednosti da upiše:
f z
abranu raspolaganja finansijskim instrumentima
koji
su
predmet
izvršenja
i
f z
aložno pravo izvršnog poverioca na tim in-
strumentima.
Ujedno, u rešenju o izvršenju sud određuje prodaju
finansijskih
instrumenata
koji
su
predmet

izvršenja.

Rešenje o izvršenju obavezno sadrži i poslovno
ime
investicionog
društva
koje
vodi
račun

finansijskih
instrumenata
izvršnog
dužnika
i

podatke
o namenskom
novčanom
računu
izvršnog

poverioca
na
koji
se
uplaćuju
novčana
sredstva

dobijena
prodajom.

Rešenje o izvršenju dostavlja se (član 313):
f izvršnom poveriocu,
f izvr
šnom dužniku,
f Centralnom registru hartija od vrednosti i
f inv
esticionom društvu koje vodi račun finansijskih
instrumenata
izvršnog
dužnika.

Posebno je važno dostavljanje rešenja o izvršenju
Centralnom
registru
hartija
od
vrednosti

jer
se
time
praktično
stavlja
zabrana
raspolaganja
finansijskim
instrumentima
koji
su
predmet

izvršenja
i omogućava
sticanje
zaloge
na
njima
od

strane
izvršnog
poverioca.

Prodaja finansijskih instrumenata
Kada je konkretan finansijski instrument koji
je predmet izvršenja „blokiran”, stvaraju se uslovi
za njegovu prodaju radi namirenja potraživanja. U
vezi sa prodajom finansijskih instrumenata Zakon
u inoviranom
članu
315. definiše
redosled

daljih poteza:
1) Javni izvršitelj donosi zaključak o prodaji
finansijskih instrumenata koji su predmet izvršenja
kada
ga
Centralni
registar
hartija
od
vrednosti
obavesti
da je upisao
zabranu
raspolaganja

POSLOVNI SAVETNIK
111
112
ZARADE
i založno pravo, pod uslovom da je rešenja o izvršenju
postalo
pravosnažno.

2)
Finansijske
instrumente
prodaje
investiciono
društvo
koje
vodi
račun
finansijskih
instrumenata
izvršnog
dužnika.
3)
Finansijski
instrumenti
prodaju
se
na
regulisanom
tržištu
ili
na
multilateralnoj
trgovačkoj
platformi
prema
zakonu
kojim
se
uređuje

tržište
kapitala,
a
na
OTC
tržištu
samo
ako

se
prethodno
proceni
njihova
vrednost
i ako
prodaja
na
regulisanom
tržištu
ili
na
multilateralnoj
trgovačkoj
platformi
ostane
bez
uspeha.

Finansijski
instrumenti
kojima
se
ne
trguje
na

regulisanom
tržištu
ili
na
multilateralnoj
trgovačkoj
platformi
isključivo
se
prodaju
na
OTC

tržištu,
pošto
se
prethodno
proceni
njihova

vrednost.

Zakon propisuje da se finansijski instrumenti
radi namirenja potraživanja prodaju po „proce-
njenoj”, a ne nominalnoj vrednosti, što je posledica
kako
hitnosti
prodaje
tako
i drugih
faktora

koji
se
tiču
dužnika
– vlasnika
sredstva
i samog

finansijskog
tržišta.
Sama
procena
vrednosti

finansijskih
instrumenata
u cilju
prodaje
radi

namirenja
izvršnog
poverioca
regulisana
je
članom
316. Zakona
na
sledeći
način:

1)
vrednost
finansijskih
instrumenata
koji
se

kotiraju
na
berzi
jeste
njihova
prosečna
cena
na

berzi
u poslednjih
trideset
dana
pre
procene,

utvrđena
na
osnovu
berzanskog
izveštaja;
2)
u ostalim
slučajevima
javni
izvršitelj
poverava
procenu
vrednosti
finansijskih
instrumenata

ovlašćenim
licima
prema
zakonu
kojim
se
uređuju

privredna
društva.

Na ostala pitanja koja su u vezi s prodajom finansijskih
instrumenata
i na
namirenje
izvršnog

poverioca
iz prodajne
cene
shodno
se
primenjuju

odredbe
o izvršenju
radi
namirenja
novčanog
potraživanja
na
pokretnoj
stvari
(čl.
218–255), pod

uslovom
da nisu
u suprotnosti
sa
odredbama
Zakona
kojima
se
uređuje
tržište
kapitala
i
pravilima
tržišta
na
kojima
se
prodaju
finansijski

instrumenti,
osim
odredaba
o elektronskom
javnom
nadmetanju.
4.2 I
društvu
Udeli su izraz karakterističan pre svega za
kapital i članove društava sa ograničenom odgovornošću
jer je, po
definiciji
iz Zakona
o

privrednim
društvima,
„društvo
s ograničenom

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
odgovornošću društvo u kome jedan ili više
članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu
društva.” Prema odredbama Zakona o privrednim
društvima (čl. 150–151):
f udeli nisu hartije od vrednosti,
f u
deli ne mogu da se stiču niti njima može da se
raspolaže upućivanjem javne ponude u smislu zakona
kojim
se
uređuje
tržište
kapitala,

f član društva stiče udeo u društvu srazmerno
vrednosti
njegovog
uloga
u
ukupnom
osnovnom

kapitalu
društva,
osim
ako
je osnivačkim
aktom

pri
osnivanju
društva
ili
jednoglasnom
odlukom

skupštine
određeno
drugačije.

Kao što se vidi, udeli nisu finansijski instrumenti
niti
hartije
od
vrednosti,
ali
su
deo

osnovnog
kapitala
društva
sa
ograničenom
odgovornošću
i kao takvi
imaju
određenu
novčanu

vrednost,
koja
može
da
bude
predmet
izvršenja,

bilo da su u vlasništvu fizičkog lica – čla-
na društva bilo samog društva (kao sopstveni
udeo). U smislu Zakona, izvršenje na udelima neće
se sprovoditi samo kod članova i društava sa
ograničenom odgovornošću, nego i na udelima u
ortačkim društvima i komanditnim društvima,
koja su takođe definisana Zakonom o privrednim
društvima.
Prema odredbama člana 318. Zakona, izvršenje
novčanog potraživanja na udelu u privrednom
društvu sprovodi se po redosledu:
f prvo se vrši plenidba udela,
f zatim se upisuje založno pravo na udelu,
f nakon toga vrši se procena vrednosti udela i
f na kraju se vrši prodaja udela radi namirenja
izvršnog poverioca.
Prema pojašnjenju iz člana 319. Zakona, rešenje
o
izvršenju
na
udelu
u društvu
s ograničenom

odgovornošću,
ortačkom
društvu
i komanditnom

društvu
dostavlja
se
izvršnom
poveriocu,
izvršnom
dužniku
i Agenciji
za
privredne
registre,

a
istovremeno
se:
f u Registar zaloge upisuje založno pravo izvršnog
poverioca
na
udelu,

f u Registar privrednih subjekata upisuje plenidba
udela
i zabeležba
pokretanja
izvršnog
postupka
radi
prodaje
udela.

Prema ovom rešenju, založno pravo na udelu iz-
vršni poverilac stiče upisom rešenja o izvrše-
nju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja na
udelu u Agenciji za privredne registre. Istovremeno
sa
upisom
vrši
se
i plenidba
udela.
Od
konstituisanja
založnog
prava
izvršni
dužnik
ne

može da raspolaže udelom i dužan je da istog dana
po prijemu rešenja, odnosno zaključka o plenidbi
izvrši upis u knjigu članova društva. Agencija
za privredne registre dužna je da istovremeno sa
upisom založnog prava na udelu izvrši i zabeležbu
pokretanja
postupka
izvršenja
prinudnom

prodajom
na
udelu.
U pogledu procene vrednosti i prodaje udela
shodno
se
primenjuju
odredbe
o izvršenju
radi

namirenja
novčanog
potraživanja
na
pokretnim

stvarima
(čl.
218–255. Zakona),
osim
odredaba
o

elektronskom
javnom
nadmetanju,
odnosno
na
prodaju
udela
primenjuju
se
odredbe
o prodaji
javnim

nadmetanjem
ili
neposrednom
pogodbom,
a zaključak
o predaji
udela
kupcu
donosi
se
odmah
pošto

bude
plaćena
prodajna
cena.
Zaključak
o predaji

udela
ovlašćuje
kupca
da ga
registruje
na
svoje
ime

u
svim javnim
registrima.

Kada se radi o pravu preče kupovine članova
društva s ograničenom odgovornošću, na ostvarivanje
ovog
prava
shodno
se
primenjuju
odredbe
o

pravu
preče
kupovine
pri
namirenju
novčanog
potraživanja
na
nepokretnosti
(član
170. Zakona).

To
znači
da član
društva
sa
ograničenom
odgovornošću
– imalac
zakonskog
prava
preče
kupovine

udela
ima
prvenstvo
nad
najpovoljnijim
ponudiocem
ako
odmah
posle
objavljivanja
koji
je
ponudilac
najpovoljniji,
a pre
donošenja
zaključka
o
dodeljivanju
udela
izjavi
da kupuje
udeo
pod
istim

uslovima
kao najpovoljniji
ponudilac.

4.3 I
U smislu Zakona, hartija od vrednosti označava
pismenu
ispravu
kojom
se
njen
izdavalac
obavezuje
da
ispuni
obavezu
upisanu
na
toj
ispravi

njenom
zakonitom
imaocu.

Izvršenje na hartijama od vrednosti, u smislu
Zakona, znači namirenje potraživanja iz sredstava
dobijenih prodajom tih hartija. Hartije od vrednosti
mogu
da
se
posmatraju
kao svaka
druga
imovina

koja
ima
vrednost
i može
da se
proda
na
tržištu

po
vrednosti
koja
može
da bude
različita
od
njene

nominalne
vrednosti.
Praktično,
ovde
se
radi
o

prodaji
hartija
od
vrednosti
izvršnog
dužnika

radi
namirenja
potraživanja
izvršnog
poverioca.

Prema definiciji iz Zakona o tržištu ka-
pitala, hartije od vrednosti su uži pojam od
finansijskih instrumenata. One su zapravo deo
finansijskih instrumenata. Kao predmet izvršenja
mogu
da
se
uzmu
vlasničke
hartije
od
vrednosti
(akcije
i
druge
prenosive
hartije
od
vrednosti

MART 2020.

●
ZARADE
istovetne akcijama društava koje predstavljaju
učešće u kapitalu, kao i druge vrste prenosivih
hartija od vrednosti iz kojih proizlaze prava sticanja
pomenutih
hartija
od
vrednosti
kao posledica
njihove
konverzije
ili
uživanja
prava
koje

one
nose,
pod
uslovom
da drugospomenute
hartije

od
vrednosti
izdaje izdavalac
osnovnih
akcija

ili
lice
koje
pripada
grupi
tog
izdavaoca),
kao i

dužničke
hartije
od
vrednosti
(obveznice
i drugi
prenosivi
sekjuritizovani
instrumenti
duga,

izuzimajući
hartije
od
vrednosti
koje
su
ekvivalenti
akcijama
društava
ili
koje,
ukoliko
se
konvertuju
ili
ukoliko
se
ostvaruju
prava
koja
iz njih

proizlaze,
daju pravo
sticanja
akcija
ili
hartija

od
vrednosti
ekvivalentnim
akcijama).

Kada se radi o namirenju novčanog potraživanja
na
hartijama
od
vrednosti,
zapravo
je

u
suštini
u
pitanju
izvršenje
koje
se
sprovo-
di plenidbom potraživanja koje je sadržano u
hartiji od vrednosti i prenosom potraživanja
radi namirenja izvršnog poverioca. Zato je za
odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja
novčanog
potraživanja
na
hartijama
od
vrednosti
mesno
nadležan
i sud
koji
je nadležan
za

izvršenje
na
novčanom
potraživanju
izvršnog

dužnika
(iz člana
256. Zakona).
Prema
tim odredbama,
za
odlučivanje
o predlogu
za
izvršenje
radi

namirenja
novčanog
potraživanja
na
novčanom
potraživanju
izvršnog
dužnika
mesno
je nadležan

–
ako
izvršni
dužnik
nema
prebivalište
ili

boravište
u Republici
Srbiji
– i sud
na
čijem

je
području
prebivalište
dužnika
izvršnog
dužnika,
a ako
on
nema
prebivalište
u Republici

Srbiji
– sud
na
čijem
području
je boravište
dužnika
izvršnog
dužnika.
Ova
odredba
o prebivalištu
i
boravištu
shodno
se
primenjuje
i
na

sedište
pravnog
lica.

Kao što je već rečeno, izvršenje na hartijama
od vrednosti sprovodi se:
f plenidbom potraživanja koje je sadržano u hartiji
od
vrednosti
i

f pr
enosom potraživanja radi namirenja izvršnog
poverioca.

Prema članu 323. Zakona, novčano potraživanje
iz hartije od vrednosti pleni se tako što javni izvršitelj
oduzima
hartiju
od
vrednosti
izvršnom

dužniku i zadržava je. Pravne radnje potrebne
za očuvanje ili vršenje potraživanja iz oduzete
hartije od vrednosti vrši lice određeno zaključkom
javnog
izvršitelja.
Sam
prenos
potraživanja

iz
hartije
od
vrednosti,
prema
članu
324. Zakona,

POSLOVNI SAVETNIK
113
114
ZARADE
izvršen je, odnosno potraživanje je preneto kada
javni izvršitelj stavi izjavu o prenosu na hartiju
od vrednosti i preda je izvršnom poveriocu. Potraživanje
je nedeljivo
i prenosi
se
na
izvršnog

poverioca
u celini.

U posebnim slučajevima:
f i
zvršni poverilac čije je potraživanje manje
od potraživanja koje se prenosi dužan je da pre
prenosa položi jemstvo da će višak predati javnom
izvršitelju;
f ako je više izvršnih poverilaca predložilo
prenos, potraživanje se prenosi na izvršnog poverioca
koji
je prvi
podneo
predlog
za
prenos,
a

ako
je
više
njih
predlog
podnelo
istog
dana,
prenosi
se
na
izvršnog
poverioca
čije je potraživanje

najveće
(što
je sve
posledica
prethodno
navedene

zakonske
odredbe
da je potraživanje
nedeljivo
i

prenosi
se
u celini).

Zakon precizira i sledeće o shodnoj primeni
na izvršenje na hartijama od vrednosti:
1) odredbe o prenosu novčanog potraživanja radi
naplaćivanja i prenosu novčanog potraživanja
umesto ispunjenja shodno se primenjuju na prenos
potraživanja iz hartije od vrednosti (član 325);
2) odredbe o izvršenju na hartijama od vrednosti u
kojima je sadržano novčano potraživanje primenjuju
se
i
na
izvršenje
na
hartijama
od
vrednosti
u

kojima
je sadržano
nenovčano
potraživanje
(član

326).

5 I
5.1 U
Izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja
može
da se
čini, u skladu
sa
Zakonom,
i radi

namirenja
novčanih
potraživanja
nastalih
iz komunalnih
i
srodnih
delatnosti,
što
je regulisano

u
5. delu
Zakona,
čl.
392–400.

Pri razmatranju ove teme može se konstatovati
da u ovoj oblasti zakonske regulative značajnu ulogu
igraju
javni
izvršitelji.
Naime,
zakonskim
rešenjima
izvršitelji
su
zadržali
nadležnost
da

donose
rešenja
o predloga
za
izvršenje
na
osnovu

verodostojnih
isprava
koje
potiču
iz komunalnih

i srodnih delatnosti (mogu da odbace ili odbiju
predlog ili da ga usvoje donošenjem rešenja o izvršenju
na
osnovu
verodostojne
isprave
koja
potiče
iz komunalnih
i srodnih
delatnosti),
odnosno

postupak
za
namirenje
potraživanja
po
osnovu
ko-
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
munalnih i sličnih usluga Zakon stavlja u isključivu
nadležnost
izvršitelja.
U ovom
postupku

izvršitelj
ne
samo
da
ima
ovlašćenja
da
sprovodi

izvršenje
već
i
odlučuje
o
predlogu
za
izvršenje,

odnosno
određuje
izvršenje.

U članu 392. Zakon precizira da se pod komunalnom
delatnošću
smatra
delatnost
koja
je kao

takva
određena
posebnim
zakonom,
a srodna
delatnost
komunalnoj,
u smislu
Zakona,
jeste
delatnost
od
opšteg
interesa
kojom
se
kontinuirano

pružaju
usluge
većem
broju
lica na
određenom

području
i
periodično
naplaćuju.
Pojam
komunalne
delatnosti
određuje
član
2. Zakona
o komunalnim
delatnostima
(„Sl. glasnik
RS”,
br. 88/2011,
104/2016
i 95/2018) tako
što
pod
komunalnom

delatnošću
podrazumeva
delatnost
pružanja
komunalnih
usluga
od
značaja
za
ostvarenje
životnih
potreba
fizičkih
i pravnih
lica kod
kojih

je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori
uslove za obezbeđivanje odgovarajućeg kvaliteta,
obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor
nad njihovim vršenjem. Navedeni zakon komunalne
delatnosti karakteriše kao delatnosti od opšteg
interesa i taksativno nabraja koje su to delatnosti.
Pojam
usluga
sličnih
komunalnim
nije regulisan
pozitivnim
propisima,
pa
je na
sudskoj

praksi
da definiše
ovaj
pojam.
Da
bi
usluga
bila

slična
komunalnoj,
mora
da ima
slične
karakteristike
–
da
bude
delatnost
od
opšteg
interesa

za
koju
su
propisani
uslovi
obavljanja.
Radi
se

o
delatnosti
kojom
se
zadovoljava
neka
životna

potreba
fizičkih
i
pravnih
lica
na
određenom

području.
Ovakve
karakteristike
sigurno
imaju

usluge
telekomunikacionih
provajdera,
kao
što

su
usluge
mobilne
i fiksne
telefonije,
internet

usluge
i usluge
kablovske
televizije,
ali
i usluge

snabdevanja
električnom
energijom,
koje
je i sudska

praksa
prihvatila
kao usluge
slične
komunalnim.
5.2 Po
Karakteristika izvršenja iz komunalnih delatnosti
jeste
u odredbi
člana
393. Zakona,
prema

kojoj
je izvršni
poverilac,
oličen
u konkretnom

komunalnom
preduzeću,
dužan
da, pre
podnošenja

predloga
za
izvršenje
na
osnovu
verodostojne
isprave
radi
namirenja
novčanog
potraživanja
na-
stalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti,
od Komore zahteva da odredi javnog izvršitelja
kome će podneti predlog za izvršenje. Ovaj zahtev,
pored ostalog, sadrži i:
f im
e i prezime ili poslovno ime stranaka,
f pr
Komora je dužna da odgovori na zahtev izvršnog
poverioca
u
roku
od
pet
dana
od
dana
prijema

zahteva,
vodeći
računa
o tome
da se
javni
izvršitelji
određuju
ravnomerno,
prema
azbučnom
redu
upisa
u Imenik
javnih
izvršitelja
i zamenika
javnih

izvršitelja,
kao i da je za
postupanje
po
predlogu

za
izvršenje
isključivo
nadležan
javni
izvršitelj
na
čijem
području
izvršni
dužnik
ima

prebivalište,
boravište
ili
sedište.
Ako
Komora
ne
odgovori
na
zahtev
izvršnog
poverioca
u

roku
od
pet
dana,
izvršni
poverilac
samostalno

određuje
javnog
izvršitelja
na
čijem
području
izvršni
dužnik
ima
prebivalište,
boravište
ili

sedište.

Nakon što Komora odredi javnog izvršitelja
za konkretni slučaj i on preuzme predmet i dokumentaciju,
dužan
je da odbaci
predlog
za
izvršenje

ako
mu
izvršni
poverilac
uz
predlog
za
izvršenje

ne
dostavi:
f o
dgovor Komore iz kog proizlazi da je za javnog
izvršitelja određen upravo on ili
f dokaz da Komora nije odgovorila na zahtev izvršnog
poverioca
u roku
od
pet
dana.

Kao što se vidi, posebnost postupka po komunalnim
predmetima
najpre
se
ogleda
u nemogućnosti
izvršnog
poverioca
da izabere
izvršitelja

koji
treba:
a) da odlučuje
o predlogu
za
izvršenje

i
b) da sprovede
izvršenje.
Smatra
se
da je slobodan
izbor
izvršitelja
izazvao
korupciju
i nezadovoljstvo
među
izvršiteljima
zbog
nejednakog

priliva
„komunalnih”
predmeta.
Zbog
toga
je zakonodavac
intervenisao
još
tokom
2014. godine
i

uveo
princip
ravnomerne
raspodele
tih predmeta,
koji
je preuzet
i u ovaj
zakon
(član
393). Pri

tome
ni
Komora
nije
slobodna
u
izboru,
već
je
dužna
da izvršitelja
odredi
prema
azbučnom
redu

upisa
izvršitelja
u Imenik
izvršitelja
i zamenika
izvršitelja,
vodeći
računa
o tome
da se
mesna
nadležnost
izvršitelja
zasniva
prema
mestu

prebivališta,
boravišta
ili
sedišta
izvršnog

dužnika.
5.3 Pred
Kao što se moglo videti, komunalno preduzeće
– izvršni
poverilac
podnosi
predlog
za
izvršenje,
praktično
za
naplatu
svojih
potraživanja.

MART 2020.

●
ZARADE
Predlog za izvršenje podnosi se na osnovu verodostojne
isprave.

Dakle, o izvršenju na osnovu
verodostojne isprave reč je i kada se namiruju
novčana potraživanja nastala iz komunalnih i
srodnih delatnosti (tzv. komunalni predmeti). U
smislu izmenjenog člana 394. Zakona, verodostojnu
ispravu
predstavlja:
f račun ili
f izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim
ili
srodnim
uslugama.

Pri tome, Zakon u ovom članu precizira da verodostojna
isprava
mora
da bude
podobna
za
donošenje
rešenja
o izvršenju
na
osnovu
verodostojne

isprave
iz člana
53. Zakona.
Naime,
Zakon
najpre
u

članu
52. stav
2. t.
3) i 4) precizira
da se
u verodostojne
isprave,
između
ostalih,
svrstavaju
i:

1)
račun
domaćeg
ili
stranog
lica, sa
otpremnicom
ili
drugim
pismenim
dokazom
o tome
da je iz-
vršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi;
2) izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim
ili
srodnim
uslugama.

Članom 53. Zakona precizira se da je verodostojna
isprava
podobna
da se
na
osnovu
nje donese

rešenje
o izvršenju
ako
sadrži:
f podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku,

f pr
edmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog
dužnika.

Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz
verodostojne isprave, izvršni poverilac dužan
je da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz
da je izvršnom
dužniku
ostavio
naknadni
rok

da
ispuni
obavezu.
Dakle,
ove
odredbe
čl.
52. i 53.

treba
imati
u
vidu
prilikom
ocenjivanja
podobnosti
verodostojne
isprave
za
donošenje
rešenja

o
izvršenju.
Treba obratiti pažnju i na posebne nove odredbe
u st.
1–4. čl.
394, kojima
se
definiše:
Stav 1: Predlog za izvršenje je uredan i kada,
umesto potpisa izvršnog poverioca ili punomoćnika
koji
nije advokat,
sadrži
faksimil.
Stav 2: Ne može se odrediti izvršenje prodajom
jedine
nepokretnosti
u vlasništvu
izvršnog

dužnika
fizičkog
lica radi
namirenja
potraživanja
čija
glavnica
ne
prelazi
iznos
od
5.000
evra

u
dinarskoj
protivvrednosti
po
srednjem
kursu

Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga
za izvršenje.
Stavovi 3. i 4: Rešenje se izvršava posle njego-
ve pravosnažnosti, a potvrdu o nastupanju pravosnažnosti
rešenja
izdaje javni
izvršitelj.

POSLOVNI SAVETNIK
115
116
ZARADE
Ove nove odredbe u izmenjenom članu 394. Zakona
otklanjaju
neke
dosadašnje
dileme.
Konkretno:
1)
Odredba
iz stava
1.
da je „predlog
za
izvršenje

uredan
i kada,
umesto
potpisa
izvršnog
poverioca

ili
punomoćnika
koji
nije advokat,
sadrži
faksimil”
razrešava
dilemu
koja
je
postojala
u
praksi
da je uredan
predlog
za
izvršenje
i kada
umesto

potpisa
izvršnog
poverioca
ili
punomoćnika

koji
nije advokat
sadrži
faksimil.
Time
je delimično
ozakonjen
Zaključak
Vrhovnog
kasacionog

suda
koji
je usvojen
na
sednici
Građanskog
odeljenja

VKS,
održanoj
27. 6. 2017. godine.
2) U stav 2. ovog člana uneta je zabrana koja
predviđa da jedina nepokretnost fizičkog
lica ne može da se proda radi namirenja potraživanja
iz komunalnih
i srodnih
usluga
ukoliko
je potraživanje
manje
od
5.000 u dinarskoj

protivvrednosti, čime je uvedena posebna za-
štita načela srazmere, kao jednog od najvažnijih
načela
izvršnog
postupka.
Ovo
je
ujedno
i

jedna
od
najvažnijih
novina
u Zakonu
sa
primenom
od
1. januara
2020. godine,
a njen cilj
je

sprečavanje
mogućnosti
da se
unovčava
imovina
izvršnog
dužnika
značajne
vrednosti
radi

namirenja
bagatelnog
ili
nesrazmerno
manjeg

iznosa
potraživanja
izvršnog
poverioca
(popularno
rečeno,
vlasnik
nepokretnosti
više

neće
moći
da
ostane
bez
stana
zbog
komunalnog

duga
manjeg
od
5.000
evra
u
dinarskoj
protivvrednosti).
3) Imajući u vidu da se prigovor podnosi preko
javnog izvršitelja koji je doneo rešenje o izvršenju,
predviđeno
je posebno
pravilo
u
stavu
4.

da
potvrdu
o nastupanju
pravosnažnosti
rešenja

izdaje
javni
izvršitelj,
čime
je razrešeno
sporno

pravno
pitanje
u praksi
da li sud
ili
javni
izvršitelj
izdaje potvrdu
pravosnažnosti
rešenja
o

izvršenju.
5.4 O
Shodno članu 395. Zakona, javni izvršitelj:
1) odbacuje predlog za izvršenje koji:
▶ nije dozvoljen ili
▶ nije u
redan;
2) odbija predlog koji nije osnovan.
Rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga
dostavlja se izvršnom poveriocu, ne i izvršnom
dužniku.
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
Izvršni poverilac prigovorom može da pobija
rešenje
o odbijanju
ili
odbacivanju
predloga

za
izvršenje
(inovirani
član
396) ili
samo
deo

rešenja
kojim
su
odmereni
troškovi
postupka.

Prigovor
se
podnosi
preko
javnog
izvršitelja

koji
je doneo
takvo
rešenje,
a o
prigovoru
odlučuje

sud
na
čijem
području
izvršni
dužnik
ima
prebivalište,
boravište
ili
sedište.
Na
prigovor

izvršnog
poverioca
i
na
postupak
o
prigovoru

izvršnog
poverioca
shodno
se
primenjuju
odredbe

o
prigovoru
izvršnog
dužnika.

Kada je reč o prigovoru na rešenje o izvršenju u
postupcima naplate potraživanja iz komunalnih
i srodnih delatnosti, značajno je izmenjena procedura
podnošenja
prigovora
tako
što
je izričito

predviđeno
da se
prigovor
podnosi
preko
javnog

izvršitelja
koji
je doneo
rešenje,
pri
čemu
o prigovoru
odlučuje
sud
na
čijem
području
izvršni
du-
žnik ima prebivalište, boravište ili sedište.
5.5 R
Javni izvršitelj koji oceni da je predlog za
izvršenje dozvoljen, uredan i osnovan donosi rešenje
o izvršenju
na
osnovu
verodostojne
isprave
(inovirani
član
397). U rešenju
se:
1)
obavezuje
izvršni
dužnik
da namiri
potraživanje
izvršnog
poverioca
u roku
od
osam
dana
od

dana
dostavljanja
rešenja
sa
odmerenim
troškovima
postupka,
2)
određuju
sredstvo
i predmet
izvršenja
ili
izvršenje
na
celokupnoj
imovini
radi
namirenja

potraživanja
izvršnog
poverioca
i troškova

postupka.

U posebnom slučaju, kad je predlog za izvršenje
sastavljen
tako
da u svemu
odgovara
rešenju
o
izvršenju
koje
bi
trebalo
da se
donese,
a podnet

je
u potrebnom
broju
primeraka,
javni
izvršitelj

može
da izda skraćeni
prepis
rešenja
stavljanjem

otiska
štambilja
koji
sadrži
tekst
kojim
se
usvaja

predloženo
rešenje.

Ovde treba istaći dve nove stvari:
● Izričito je propisana mogućnosti određivanja
izvršenja
na
celokupnoj
imovini
izvršnog

dužnika
u slučajevima
izvršenja
radi
namirenja
potraživanja
iz
komunalnih
i srodnih
de-
latnosti.
● Data je mogućnost na strani javnog izvršitelja
da koristi
štambilj
radi
usvajanja
rešenja

o
izvršenju.

5.6 Prig
Osim izvršnog poverioca, i izvršni dužnik
može prigovorom da pobija rešenje ili samo deo
rešenja kojim su odmereni troškovi postupka
(inovirani član 398). Prigovor se podnosi sudu
preko javnog izvršitelja koji je doneo rešenje o
izvršenju. O prigovoru odlučuje sud na čijem području
izvršni
dužnik
ima
prebivalište,
boravište
ili
sedište.

Ako izvršni dužnik ne podnese prigovor, javni
izvršitelj
u roku
od
tri
radna
dana
od
isteka

roka
za
prigovor
počinje
da sprovodi
izvršenje.

Na sadržinu prigovora, rok za izjavljivanje,
razloge zbog kojih prigovor može da se izjavi, razloge
o kojima
sud
vodi
računa
po
službenoj
dužnosti,
postupak,
rokove
za
odlučivanje
i odluke

o
prigovoru
shodno
se
primenjuju
odredbe
Zakona

o
prigovoru
protiv
rešenja
o izvršenju
na
osnovu

verodostojne isprave (izmenjen član 399).
Ako izvršni poverilac prizna navode iz prigovora
izvršnog
dužnika,
javni
izvršitelj
će

rešenjem
usvojiti
prigovor,
staviti
van
snage

rešenje
o izvršenju
u celini
ili
delimično
i

odlučiti
o troškovima
postupka.
Na
rešenje
po

prigovoru
može
da se
izjavi
prigovor
sudu.
5.7 I
U Zakonu je izmenjen član 400, kojim je sada uređeno
izvršenje
na
osnovu
izvršne
isprave
radi

namirenja
novčanog
potraživanja
iz komunalnih

usluga
i srodnih
delatnosti.
Prema tim novim odredbama, predlog za izvršenje
na
osnovu
izvršne
isprave
radi
namirenja

potraživanja
iz komunalnih
i srodnih
delatnosti
podnosi
se
Komori
javnih
izvršitelja
da bi

ona
odredila
javnog
izvršitelja
kome
će se
podneti
predlog
za
izvršenje
po
konkretnom
predmetu.

Ovaj
zahtev,
pored
ostalog,
sadrži
i:
f ime i prezime ili poslovno ime stranaka,
f pr
ebivalište, odnosno boravište stranaka i
f m
atični broj ili poreski identifikacioni
broj ako je stranka pravno lice, preduzetnik ili
fizičko lice koje obavlja delatnost.
Komora je dužna da odgovori na zahtev izvr-
šnog poverioca u roku od pet dana od dana prijema
zahteva, vodeći računa o tome da se javni izvršitelji
određuju
ravnomerno,
prema
azbučnom
redu
upisa
u Imenik
javnih
izvršitelja
i zamenika
javnih

izvršitelja,
kao i da je za
postupanje
po
predlogu

MART 2020.

●
ZARADE
za izvršenje isključivo nadležan javni izvršitelj
na
čijem
području
izvršni
dužnik
ima

prebivalište,
boravište
ili
sedište.
Ako
Komora
ne
odgovori
na
zahtev
izvršnog
poverioca
u

roku
od
pet
dana,
izvršni
poverilac
samostalno

određuje
javnog
izvršitelja
na
čijem
području
izvršni
dužnik
ima
prebivalište,
boravište
ili

sedište.

Kada izabrani javni izvršitelj donese rešenje
o izvršenju
kojim
je odlučeno
o predlogu
za
izvršenje
na
osnovu
izvršne
isprave,
protiv
ovog

rešenja
moguća
je žalba,
o kojoj
odlučuje
drugostepeni
sud
na
čijem
području
izvršni
dužnik
ima

prebivalište,
boravište
ili
sedište.

Ovim novim odredbama člana 400. rešeno je
sporno pravno pitanje koje se pojavilo u praksi
u pogledu odlučivanja o predlogu za izvršenje od
strane javnih izvršitelja u slučajevima namire-
nja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih
usluga i srodnih delatnosti na osnovu izvršne
isprave. Sada je nedvosmisleno propisano da i o
ovim predlozima odlučuje javni izvršitelj. Ratio
legis ove zakonske izmene predstavlja okolnost da
se u praksi dešavalo da se utvrđivanje postojanja
potraživanja iz komunalnih usluga zahteva najpre
u parničnom
postupku
podnošenjem
tužbe

za
izdavanje
platnog
naloga.
Po
dobijanju
presude

pokretan
je izvršni
postupak
na
osnovu
izvršne

isprave
(pomenute
presude),
tako
da
je
posledica

bila
da
su
se
ovakvi
predmeti
raspodeljivali
javnim
izvršiteljima
po
dispoziciji
izvršnih
poverilaca,
odnosno
da su
predmeti
raspodeljivani

po
opštem
sistemu
raspodele.
O tome
se
izjasnila

i
Komora,
potvrđujući
ovaj
problem
i
ukazujući

na
to
da dolazi
do
zloupotrebe,
odnosno
izbegavanja
primene
imperativne
norme
u vezi
sa
ravnomernom
raspodelom
predmeta
(član
393.
Zakona).

Iz
tog
razloga
dodato
je i posebno
pravilo
u član

400,
koje
govori
o izvršenju
na
osnovu
izvršne

isprave
radi
namirenja
novčanog
potraživanja
iz

komunalnih
usluga
i srodnih
delatnosti
i u vezi

sa
tim o shodnoj
primeni
pravila
o ravnomernoj

raspodeli
predmeta
javnim
izvršiocima
po
odluci
Komore
(član
393. Zakona).

Potrebno je na kraju pomenuti i to da je povodom
ovde
navedene
ravnomerne
raspodele
predmeta

javnim izvršiocima u ovom i drugim postupcima
izvršenja o kojima je bilo reči Izvršni odbor
Komore javnih izvršitelja doneo Pravilnik o
postupanju po zahtevu izvršnog poverioca Komori
javnih
izvršitelja
za
određivanje
javnog
izvr-
POSLOVNI SAVETNIK
117
118
ZARADE
šitelja kojem se podnosi predlog za dobrovoljno
namirenje novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih
usluga
i srodnih
delatnosti,
predlog

za
izvršenje
na
osnovu
verodostojne
i izvršne

isprave
radi
namirenja
novčanog
potraživanja

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti
i predlog
za
izvršenje
u kojem
je kao izvršni
dužnik
naznačen
direktni
ili
indirektni

korisnik
budžetskih
sredstava
(„Sl. glasnik
RS”

br.
2/2020).
PS

Slični članciJoš članaka od istog autora