Са 1. јануаром 2020. године почела је примена иновираног Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС” бр. 106/2015, 106/2016 – аутентично тумачење, 113/18 – аутентично тумачење и 54/2019 – даље: Закон), тако да ћемо у овом тексту пажњу посветити важећој регулативи поступака извршења ради намирења новчаних потраживања.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F02%2F747.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
ЗАРАДЕ
Мр Жељко Албанезе
Извршење ради намирења новчаних
потраживања у складу са иновираним
ЗИО-ом
Са 1. јануаром 2020. године почела је примена иновираног Закона о извршењу и обезбеђењу
(„Сл. гласник РС” бр. 106/2015, 106/2016 – аутентично тумачење, 113/18 – аутентично тумачење
и 54/2019 – даље:
Закон),
тако
да ћемо у овом тексту
пажњу
посветити
важећој
регулативи
поступака
извршења ради намирења новчаних
потраживања.
Увод
Приступајући овој теми, потребно је да се најпре
дефинишу
појмови
који
су
најчешће
употребљавани
у тексту:1)
потраживање
означава
право
извршног
повериоца
да захтева
од
извршног
дужника
одређено
давање,
чињење, нечињење
или
трпљење;
2)
извршни
поверилац
означава
лице
чије се
потраживање
намирује
у извршном
поступку;
3)
извршни
дужник
означава
лице
у
односу
на
које
се
потраживање
намирује
у извршном
поступку;
4)
решење
о извршењу
означава
решење
суда
или
јавног
извршитеља
којим
се
усваја
предлог
за
извршење
на
основу
извршне
исправе
или
веродостојне
исправе;
5) извршне исправе су, између осталог, и извршна
судска одлука, извршна одлука донета у прекршајном
или
управном
поступку,
извод
из Регистра
залоге
и извод
из Регистра
финансијског
лизинга,
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
●
poslovnisavetnik.net
уговор о хипотеци и заложна изјава, јавнобележничке
исправе
које
имају
снагу
извршне
исправе,
исправа
која
је овим
или
другим
законом
одређена
као
извршна
исправа;
6)
веродостојне
исправе
су,
између
осталог,
и
меница
и
чек
домаћег
или
страног
лица,
извод
из
Централног
регистра
хартија
од
вредности
о стању
на
рачуну,
рачун
домаћег
или
страног
лица, извод
из
пословних
књига
о извршеним
комуналним
или
сродним
услугама,
јавна
исправа
која
ствара
извршиву
новчану
обавезу,
банкарска
гаранција
и
акредитив.
С обзиром на бројне новине у законском тексту
који је овде предмет разматрања, извршили смо
следеће означавање:
f изразом „измењени члан” означили смо члан
који је потпуно замењен;
f изразом „иновирани члан” означили смо члан
који је измењен и допуњен;
f изразом „нови члан” означили смо члан који је
као нов унет у Закон од 1. 1. 2020. године.
1 И
1.1 У
Извршење на непокретностима, у смислу Закона,
значи
намирење
новчаног
потраживања
из средстава
добијених
продајом
тих ствари.
Практично,
овде
се
ради
о продаји
непокретности
извршног
дужника
ради
намирења
новчаног
потраживања.
За одлучивање о предлогу за извршење ради намирења
новчаног
потраживања
на
непокретности
искључиво
месно
је
надлежан
суд
на
чијем
се
подручју
налази
непокретност,
а изузетно:
f а
ко се непокретност налази на подручју различитих
судова
–
месно
је
надлежан
суд
коме
је
првом
поднет
предлог
за
извршење,
f а
ко се више непокретности налази на подручју
различитих судова – надлежан је суд на чијем се по-
дручју налази непокретност која је прва наведена у
предлогу за извршење.
Сходно члану 151. Закона, извршење новчаног
потраживања на непокретностима спроводи се:
▶ у
писом забележбе решења о извршењу у Ката-
стар непокретности,
▶ пр
оценом вредности непокретности,
▶ продајом непокретности и
▶ н
амирењем извршног повериоца из продајне
цене.
Међутим, прва значајна измена у вези са извршењем
на
непокретностима
спроведена
је
додавањем
новог
члана
151а,
који
се
односи
на
подношење
доказа
о својини
извршног
дужника.
Према
тим одредбама,
након
уписа
забележбе
решења
о извршењу,
јавни
извршитељ
ће
по
службеној
дужности
или
на
предлог
странке
одредити
да се
извршење
спроведе
на
другој
непокретности
или
другим
средством
и предметом
извршења,
ако
постоји
очигледна
несразмера
између
висине
потраживања
извршног
повериоца
и
вредности
непокретности
коју
је извршни
поверилац
предложио
у предлогу
за
извршење,
при
чему
су
друга
непокретност,
односно
друго
средство
и предмет
извршења
довољни
за
намирење
потраживања
извршног
повериоца
у разумном
року.
Када
се
такав
упис
у
Катастар
непокрет-
ности за ова друга средства изврши, забележба
решења о извршењу на непокретности остаје
уписана у том катастру све док потраживање
извршног повериоца не буде намирено.
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
Циљ ових нових одредби је да се помири потреба
заштите
начела
сразмере
у извршном
поступку
(оно
најчешће
и мора
да се
штити
приликом
извршења
на
непокретностима)
са
потребом
намирења
извршног
повериоца.
Значи,
јавни
извршитељ
по
службеној
дужности
мора
да води
рачуна
да не
дође
до
очигледне
несразмере
између
висине
потраживања
извршног
повериоца
и
вредности
непокретности
која
је означена
као предмет
извршења,
чиме
се
остварује
афирмација
начела
сразмере
у
делу
Закона
који
говори
о
извршењу
на
непокретностима.
С друге
стране,
заштита
извршног
повериоца
остварује
се
кроз
одредбу
по
којој
забележба
решења
у Катастру
непокретности
остаје
уписана
све
док
потраживање
извршног
повериоца
не
буде
намирено.
Дакле,
у том
смислу
извршни
поверилац
не
остаје
без
могућности
да намири
своје
потраживање
из вредности
непокретности,
разуме
се
након
испитивања да ли извршни дужник поседује дру-
гу имовину чијим уновчењем може да се омогући
намирење. Уз то су онемогућене и злоупотребе да
извршни дужник својим држањем у поступку омогући
да се
неки
други
поверилац
намири
из вредности
непокретности.
Потребно је истаћи изузетак (члан 164) да
предмет извршења не може да буде пољопривредно
земљиште
земљорадника
површине
до
10
ари.
Ипак,
то
не
важи
кад
се
намирује
новчано
потраживање
које
је
обезбеђено
уговорном
хипотеком
или
заложном
изјавом.
1.2 У
Да би извршни поверилац могао да тражи намирење
на
непокретности
извршног
дужника,
претходно
је дужан
(иновирани
члан
152)
да, уз
предлог
за
извршење
новчаног
потраживања
на
непокретности,
поднесе
и извод
из Катастра
непокретности
којим
доказује
да
је непокретност
уписана
као
својина
извршног
дужника.
Међутим,
у
случају
да је као власник
непокретности
уписано
неко
друго
лице,
поступак
мора
да буде
следећи:
f извршни поверилац уз предлог за извршење подноси
и исправу
подобну
да се
упише
својина
извр-
шног дужника,
f с
уд затим доноси решење о извршењу, којим истовремено
налаже
да се
у Катастар
непокретности
упише
право
својине
у корист
извршног
дужника,
што
закључком
може
да учини
и јавни
извршилац.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
93
94
ЗАРАДЕ
Дакле, према наведеним одредбама Закона, извршење
може
да се
тражи
пре
свега
на
непокретности
која
је уписана
у Катастар
као својина
извршног
дужника.
Међутим,
у
ситуацији
када
се
извршни
поступак
спроводи
против
лица које
није уписано
као
сопственик
непокретности,
иако
за
то
постоје
услови,
суд
на
основу
подобне
исправе
даје налог
за
упис
права
својине
у Катастар,
што
може
да учини
и
јавни
извршитељ.
Како
би
се
избегле
злоупотребе
од
стране
извршних
дужника,
додатно
је иновиран
редослед
поступака,
па
се
најпре
доноси
решење
о
извршењу
и
истовремено
налаже
Катастру
непокретности
да упише
извршног
дужника
као сопственика
непокретности.
1.3 Спрово
Закон посебно регулише спровођење извршења
на непокретностима у следећим посебним случа-
јевима:
1) Када се после стицања заложног права промени
власник
непокретности
(иновирани
члан
153),
Закон
регулише
да заложни
поверилац
у предлогу
за
извршење
означава
новог
власника
непокретности,
као извршног
дужника.
Поред наведеног, у овај члан додато је правило
да извршење по одредбама овог члана може да се
спроведе само на непокретности на којој постоји
заложно право. Намера је законодавца да се на овај
начин разреши спорно правно питање да ли у односу
на
заложног
дужника
који
није
истовремено
и
дужник
извршног
повериоца,
након
исцрпљења
заложне
изјаве
или
уговора
о хипотеци
на
предмету
хипотеке,
извршење
може
да се
настави
у односу
на
његову
другу
имовину.
2)
Када
је непокретност
у сусвојини
(члан
154), у
решењу
о извршењу
одређује
се
извршење
на
сувласничком
делу
извршног
дужника.
У другом случају, уз сагласност свих сувласника,
решењем
о извршењу
може
да се
одреди
да се
цела
непокретност
прода
другом
лицу
или
неком
сувласнику,
при
чему
се
остали
сувласници
намирују
из продајне
цене
пре
трошкова
извршног
поступка,
сразмерно
висини
сувласничког
дела
(с
тим
да остаје
на
снази
успостављено
право
прече
куповине
сувласника).
1.4 С
Суд доноси решење о извршењу на непокретности
(иновиран
члан
155), а јавни
извршитељ
одмах
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
након тога доставља решење о извршењу органу
који води Катастар непокретности ради уписа забележбе
решења
о
извршењу
на
непокретности.
Орган
који
води
поменути
катастар
дужан
је да
упише
забележбу
решења
о
извршењу
у
року
од
72
часа
од
пријема
захтева
за
упис,
иначе
се
сматра
да
је забележба
уписана
истеком
72 часа
од
пријема
захтева
за
упис,
с тим да по
протеку
овог
рока
орган
који
води
Катастар
непокретности
не
може
више
да одлучује
о захтеву
за
упис
забележбе.
Ове
одредбе
о упису
забележбе
су
непроменљиве,
односно
одредбе
других
закона
којима
се
прописује
одступање
од
наведених
правила
уписа
забележбе
не
производе
правно
дејство.
Дакле,
када
се
ради
о
упису
забележбе
решења
о извршењу,
прописано
је
преимућство
Закона
у односу
на
друге
прописе,
имајући
у виду
да
је
реч
о веома
важној
одредби,
без
чије би
примене
извршење
на
непокретностима
остало у потпуној блокади.
Уписом забележбе решења о извршењу извршни
поверилац
стиче
право
да се
намири
на
непокретности
(право
на
намирење)
и ако
друго
лице
касније стекне
својину
на
њој. У том
смислу
битне
су
и иновиране
одредбе
члана
156.
Закона,
према
којима
од
уписа
забележбе
решења
о
извршењу
није дозвољено
да
се
у Катастар
непокретности
упише:
● промена права својине на непокретности,
● друго стварно право засновано на располагању
власника,
без
обзира
на
то
када
је располагање
учињено.
Међутим, ако се у току извршног поступка промени
власник
непокретности,
спровођење
извршења
наставиће
се
на
предметној
непокретности,
при
чему
је нови
власник
дужан
да трпи
намирење.
Све
радње
које
су
пре
тога
предузете
остају
на
снази,
па
нови
власник
не
може
да
предузме
радње
које
не
би
могао
да предузме
ни претходни
да до
промене
није
дошло,
а јавни
извршитељ
доноси
закључак
о
настављању
извршног
поступка
против
новог
власника.
1.5 Пос
Закон посебну пажњу поклања последицама
покретања поступка намирења из непокретности,
а све ради јасноће даљег поступања у извршном
поступку, као и ради јасноће положаја извршних
поверилаца.
Конкретно (члан 157), треба имати у виду да
после уписа најстарије забележбе решења о извршењу
не
може
да
се
води
посебан
извршни
поступак
ради
намирења
неког
другог
потраживања
на
истој
непокретности.
Евентуални
нови
извршни
поверилац
ступа
у већ
покренути
извршни
поступак,
а право
на
намирење
стиче
уписом
забележбе
решења
о извршењу
којим
је ступио
у извршни
поступак,
с тим да о приступању
извршном
поступку
јавни
извршитељ
мора
да обавести
извршног
повериоца
чија је забележба
решења
о извршењу
најстарија,
као
и
извршне
повериоце
који
су
већ
приступили
извршном
поступку.
Што се тиче конкретних последица приступања
извршном
поступку
на
непокретности,
Закон
дефинише
(члан
158) следеће:
1)
Извршни
поверилац
приступа
извршном
поступку
у стању
у ком
се
налази
и не
може
да пре-
дузме радње које су пре тога могле да се предузму.
2) Разлог за обуставу извршног поступка који делује
на
једног
извршног
повериоца
не
делује
на
остале.
3)
Извршни
поступак
се
не
одлаже
ако
се
разлози
за
одлагање
тичу
само
једног
извршног
повериоца,
већ
се
при
доношењу
закључка
о намирењу
одлаже
његово
намирење
док
се
поступак
према
њему
не
настави.
Ако
се
поступак
према
њему
не
настави,
средства
која
су
чувана
за
његово
намирење
предају
се
осталим
извршним
повериоцима
или
извршном
дужнику.
Из ових законских одредби може да се закључи
да није дозвољено да се на непокретности извршног
дужника
одвојено
спроводи
више
извршних
поступака,
без
обзира
на
то
да ли су
они
покренути
ради
намирења
другог
потраживања
истог
извршног
повериоца
или
ради
намирења
потраживања
других
извршних
поверилаца.
То
произлази
из
наведене
одредбе
члана
157. Закона,
према
којој
извршни
поверилац
за
чије
је
потраживање
касније
одређено
извршење
на
истој
непокретности
ступа
у
већ
покренути
извршни
поступак.
За одређивање извршног поступка коме ће остали
извршни
повериоци
приступити
релевантан
је
тренутак
уписа
забележбе
решења
о
извршењу.
Сваки
извршни
поверилац
који
жели
да се
намири
продајом
непокретности
извршног
дужника
мора
да поднесе предлог за извршење на тој непокретно-
сти, при чему право на намирење стиче у тренутку
уписа забележбе у регистар. Притом, како произлази
из члана
158. Закона,
извршни
повериоци
који
су
касније
стекли
право
на
намирење
ступају
у извр-
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
шни поступак у стању у коме се он налази, дакле у
поступак који је покренуо извршни поверилац који
је то право први стекао, одмах након уписа забележбе
решења
о извршењу.
Као последицу покретања поступка извршења
на непокретности Закон такође издваја (члан 160)
то што се стварне службености на непокретности
не гасе продајом непокретности нити се гасе личне
службености ни стварни терети који су уписани у
Катастар непокретности пре најстаријег заложног
права на непокретности или најстаријег решења
о извршењу. Дакле, за разлику од заложног права
на непокретности које се гаси продајом непокретности,
стварне
службености
на
непокретности
не
гасе
се
продајом
непокретности,
без
обзира
на
то
када
су
настале.
Право
стварне
службености
трећег
лица
(нпр. право
пролаза)
остаје
и даље
и терети
купца
непокретности
као новог
власника.
Остале личне службености и стварни терети
гасе се доношењем закључка о предаји непокретности,
при
чему
имаоци
личних
службености
и
стварних
терета
који
су
угашени
имају
право
на
накнаду.
На овом месту могу се напоменути и нове
одредбе измењеног члана 19. Закона, који регулише
„забрану
располагања
предметом
извршења”,
која
може
да се
примени
како
приликом
извршења
на
непокретностима
тако
и на
другим
предметима
извршења
о
којима
је
овде
реч.
Наиме,
према
одредбама
овог
члана,
правно
дејство
немају
акти
правног
или
фактичког
располагања
предметом
извршења
од
дана
доношења
решења
о
извршењу,
што
се
гарантује
обавезом
надлежног
органа
да изврши
упис
забране
располагања
у одговарајући
регистар.
Тиме
се
ограничава
дужник
да у периоду
од
доношења
решења
са
својом
имовином,
која
је
одређена
као
предмет
извршења
у
конкретном
извршном
поступку,
не
изврши
радње
које
би
нашкодиле
интересима
повериоца.
1.6 Пос
Закон посебно третира утицај постојања зало-
жног права на непокретности, односно положај
заложних поверилаца приликом извршења на
непокретности. С тим у вези, Закон у члану 159.
дефинише да се заложни повериоци намирују у
извршном поступку и ако нису поднели предлог
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
95
96
ЗАРАДЕ
за извршење нити пријавили потраживање у извршном
поступку.
Заложно
право
престаје
доношењем
закључка
о предаји
непокретности
купцу,
па
и када
заложни
поверилац
није у целини
намирен,
при
чему
купац
непокретности
и заложни
поверилац
до
истека
рока
за
плаћање
продајне
цене
могу
писмено
да уговоре
да заложно
право
остане
на
непокретности
и после
њене
предаје
купцу,
а да
купац
преузме
дуг
извршног
дужника
према
заложном
повериоцу
у износу
у коме
би
се
заложни
поверилац
намирио
из продајне
цене.
Продајна
цена
смањује
се
за
износ
преузетог
дуга.
Споразум
купца
и заложног
повериоца
мора
да одобри
јавни
извршитељ
закључком.
Наведене законске одредбе указују на то да постојање
хипотеке,
односно
заложног
права
на
непокретности
није сметња
да таква
непокретност
буде
предмет
извршења.
При
томе
треба
запазити
законско решење да право на намирење заложног
повериоца није условљено ни пријавом потраживања
ни предлогом
за
извршење,
јер суд,
односно
извршитељ
по
службеној
дужности
мора
да води
рачуна
о њиховом
праву
на
намирење,
без
обзира
на
то
да ли је по
рангу
пре
или
после
права
на
намирење
извршног
повериоца
који
је покренуо
извршни
поступак.
Заложно право на непокретности омогућава
његовом титулару право да намири своје потраживање
из новчане
своте
остварене
продајом
непокретности,
према
редоследу
стицања
заложног
права.
Тренутак
у извршном
поступку
који
до
тога
доводи
јесте
тренутак
доношења
закључка
о предаји
непокретности
купцу.
1.7 Проц
После уписа забележбе решења о извршењу у
Катастар непокретности, следећа извршна радња
је процена вредности непокретности. Упоредо са
тим може да се организује да лица заинтересована
за
куповину
могу
да разгледају
непокретност,
при
чему
се
време
разгледања
одређује
у
закључку
о продаји
(иновирани
члан
163). Овде
је новина
да,
ако
извршни
дужник
није
присутан
или
онемогућава
разгледање
непокретности,
јавни
извршитељ
може
да отвори
закључану
просторију,
али
само
у присуству
два
пунолетна
лица
као сведока.
Према основном решењу из члана 165. Закона,
вредност непокретности процењује се према тржишној
цени на
дан
процене.
При
томе
јавни
извршитељ
може:
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
1) да одлучи да се непокретност процени на основу
писменог обавештења о цени коју добије од одговарајућих
организација,
институција
или
правних
и
физичких
лица одговарајуће
струке,
или
2)
да
прихвати
и процену
вредности
непокретности
коју
предложи
извршни
поверилац,
ако
није
старија
од
шест
месеци
и потиче
од
одговарајуће
организације,
институције
или
правних
и физичких
лица одговарајуће
струке.
Сходно члану 167. Закона, вредност непокретности
утврђује
се
закључком.
Процењена вредност непокретности има утицај
на даљи ток њене продаје уколико се догоди обустава
извршног
поступка
због
недостатка
покрића
из вредности
непокретности
(иновирани
члан
168).
Наиме,
свако
ко
има
право
да се
намири
на
непокретности,
а по
редоследу
намирења
долази
пре
извршног
повериоца
чија је забележба
решења
о извршењу најстарија, може да предложи да се из-
вршни поступак обустави ако процењена вредност
непокретности не покрива његово потраживање.
Предлог за обуставу извршног поступка подноси се
у року од осам дана од дана достављања закључка о
продаји непокретности.
1.8 Про
Ко не може бити купац непокретности?
Иновираним чланом 169. Закона проширен је
круг лица која не могу да буду купци непокретности.
Конкретно, купац непокретности не може да
буде ни по једном методу продаје:
f извр
шни дужник,
f јавни извршитељ, заменик јавног извршитеља,
помоћник јавног извршитеља или друго лице које
је запослено код јавног извршитеља, нити лице
које је њихов крвни сродник у правој линији, а у
побочној линији до четвртог степена сродства, супружник,
ванбрачни
партнер,
тазбински
сродник
до
другог
степена,
старатељ,
штићеник,
усвојитељ,
усвојеник,
хранитељ
или
храњеник,
f св
ако друго лице које службено учествује у конкретном
извршном
поступку,
f лиц
е запослено у министарству надлежном за
правосуђе (даље: министарство) као администратор
портала
електронског
јавног
надметања,
нити
лице које је његов крвни сродник у правој линији,
а у побочној линији до четвртог степена сродства,
супружник, ванбрачни партнер, тазбински сродник
до
другог
степена,
старатељ,
штићеник,
усвојитељ,
усвојеник,
хранитељ
или
храњеник.
Право прече куповине
Ималац законског права прече куповине не-
покретности има првенство над најповољнијим
понудиоцем, али само под условом да одмах после
објављивања који је понудилац најповољнији, а пре
доношења закључка о додељивању непокретности
изјави да купује непокретност под истим условима
као најповољнији понудилац.
Ималац уговорног права прече куповине непокретности
која
је уписана
у Катастар
непокретности
остварује
своје
право
као и ималац
законског
права
прече
куповине,
али
само
под
условим
да не
постоји
законско
право
прече
куповине
или
постоји,
а није искоришћено
(иновирани
члан
170).
Да би ови имаоци права прече куповине остварили
наведена
права,
јавни
извршитељ
их
позива
да
се
у року
од
осам
дана
писмено
изјасне
да ли
намеравају
да користе
ово
своје
право
под
услови-
ма из закључка о додељивању непокретности, али
само када се она продаје непосредном погодбом.
Међутим, према новом ставу 5. у овом члану,
ако се непокретност продаје на електронском
јавном надметању, ималац законског и уговорног
права прече куповине има првенство над најповољнијим
понудиоцем,
али
само
ако
у року
од
три
дана
од
дана
достављања
извештаја
о електронској
продаји
изјави
да купује
непокретност
под
истим
условима
као најповољнији
понудилац.
Начини продаје непокретности
Непокретност се продаје (члан 171):
f на усменом јавном надметању,
f н
епосредном погодбом или
f на електронском јавном надметању (што је новина).
У овим варијантама јавни извршитељ:
f м
оже да одреди само продају на јавном надметању,
f м
оже да одлучи о електронском надметању по
службеној дужности или на предлог странке.
Странке могу да се споразумеју о продаји непосредном
погодбом.
F
Напомена: Почев од 1. марта 2020. године
јавно
надметање
за
продају
непокрет-
них и покретних ствари може да се организује
и у облику електронског јавног надметања, а
почев од 1. септембра 2020. године јавно над-
метање за продају непокретних и покретних
ствари може да се организује искључиво у
облику електронског јавног надметања. Организацију
и поступак
електронског
јавног
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
надметања ближе ће уредити министар правде
подзаконским актом, док Закон у члану 171а
став 1. само утврђује да непокретност може да
се продаје и на електронском јавном надметању
ако
тако
одлучи
јавни
извршитељ
по
службеној
дужности
или
на
предлог
странке.
а) Продаја непокретности на јавном надметању
Закључак о продаји непокретности на јавном
надметању доноси се одмах после правоснажности
решења о извршењу, којим се одређују пре свега
(иновирани члан 173):
1) услови продаје непокретности (ближи опис
непокретности са припацима, назнаку да ли је непокретност
слободна
од
лица и ствари
или
да у њој
живи
извршни
дужник
с породицом
или
неки
други
непосредни
држалац
непокретности,
права
трећих
лица која
остају
на
непокретности
и после
њене
продаје, стварне и личне службености и стварни
терети које купац преузима, процењена вредност
непокретности и дан процене, време и место првог
јавног надметања и почетна цена непокретности на
првом јавном надметању, рок у ком је купац дужан
да плати продајну цену, износ јемства које се полаже,
рок
у ком
се
полаже
и коме
се
полаже,
као и
напомена
ко
не
може
да буде
купац);
2)
од
када
и како
непокретност
може
да
се
прода
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака.
У случају продаје непокретности на електронском
јавном
надметању,
закључак
о продаји
садржи
и посебну
напомену
да ће
се
продаја
спровести
преко
портала
електронске
продаје,
као и лицитациони
корак
одређен
у проценту
од
почетне
цене
не
вишем
од
10%. Закључак
о продаји
мора
да садржи
елементе
правилника
о поступку
електронског
јавног
надметања.
Рок за плаћање продајне цене не може да буде
дужи од петнаест дана од дана доношења закључка
о додељивању непокретности.
Закључак о продаји непокретности објављује се
на електронској огласној табли Коморе јавних извршитеља
(даље:
Комора)
и на
други
уобичајени
начин,
а
доставља
се
и странкама,
заложним
повериоцима,
учесницима
у поступку,
имаоцу
уговорног
и законског
права
прече
куповине
(иновирани
члан
174).
Јавно надметање одржава се у канцеларији јав-
ног извршитеља, ако он друкчије не одреди, и у
њему као понудиоци могу да учествују само лица
која су положила јемство најкасније два дана пре
одржавања јавног надметања. Јемство износи 15%
процењене вредности непокретности.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
97
98
ЗАРАДЕ
Ради продаје непокретности по овом поступку
одржавају се највише два јавна надметања (иновирани
члан
177), при
чему:
f прво јавно надметање одржава се у року који не
може да буде краћи од петнаест нити дужи од тридесет
дана
од
дана
објављивања
закључка
о продаји
непокретности
на
јавном
надметању
на
огласној
табли
Коморе;
f друго јавно надметање, ако прво није успело,
мора да почне у року од најмање петнаест, а највише
тридесет
дана
од
дана
првог
јавног
надметања.
Непокретност на првом јавном надметању не
може да буде продата испод 70% процењене вредности
непокретности
(почетна
цена),
а
на
другом
јавном
надметању
испод
50%
процењене
вредности
непокретности
(почетна
цена).
Ток јавног надметања ближе је прописан ино-
вираним чланом 179. Закона. Када закључи јавно
надметање, јавни извршитељ:
f о
бјављује ко је најповољнији понудилац (а то је
понудилац који је понудио највишу објављену цену
или је понудио први у једнаким понудама више
лица), и
f п
осле могућег изјашњења о коришћењу права
прече куповине доноси закључак о додељивању
непокретности.
У случају продаје непокретности на електронском
јавном
надметању,
јавни
извршитељ
по
пријему
извештаја
о електронској
продаји
објављује
ко
је најповољнији
понудилац
и доноси
закључак
о
додељивању
непокретности.
Закључак о додељивању непокретности (ино
вир
ан
члан
181)
садржи,
поред
осталог,
име
и презиме
или
пословно
име
прва
три
најповољнија
понудиоца,
а
у
њему
се
такође
наводи
да
ће
непокретност
бити
додељена
понудиоцу
који
је
понудио
непосредно
нижу
цену
од
најповољнијег
понудиоца
(други
по
реду
понудилац)
или
понудиоцу
који
је
понудио
непосредно
нижу
цену
од
другог
по
реду
понудиоца
(трећи
по
реду
понудилац),
ако
најповољнији
и
други
по
реду
понудилац
не
плате
понуђену
цену
у року
који
је
одређен
закључком
о
продаји
непокретности.
Закључак
се
објављује
на
електронској
огласној
табли
Коморе
и доставља
свима
којима
и закључак
о продаји
непокретности
на јавном надметању, као и понудиоцима на јавном
надметању.
Понудиоцима чија понуда није пуноважна или
која није прихваћена јемство се враћа одмах после
закључења јавног надметања.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
Јавно надметање није успело (иновиран члан
183):
f ако нема понудилаца,
f ако ниједан понудилац не прихвати продајну
цену која је једнака почетној цени или
f ако прва три понудиоца са списка из закључка о
додељивању непокретности не плате цену коју су
понудили у року.
Неуспех јавног надметања закључком утврђује
јавни извршитељ.
б) Продаја непокретности непосредном погодбом
Непокретност може да се прода непосредном
погодбом:
f а
ко се странке тако споразумеју или
f ако после неуспеха другог јавног надметања то
изабере извршни поверилац.
Уговор о продаји непокретности непосредном
погодбом закључују у писменом облику купац и
јавни извршитељ у име и за рачун извршног дужника
или
лице
које
обавља
комисионе
послове
продаје
у
своје
име,
а за
рачун
извршног
дужника.
Уговор
се
доставља
пореској
управи
и јединици
локалне
самоуправе
према
месту
налажења
непокретности.
Јемство у износу од 15% процењене вредности
непокретности купац полаже непосредно пре закључења
уговора
о продаји
(иновирани
члан
185).
Треба обратити пажњу на то да је споразум
странака о продаји непокретности непосредном
погодбом могућ до доношења закључка о додељивању
непокретности
после
јавног
надметања
или
до
доношења
закључка
којим
се
утврђује
да
друго
јавно
надметање
није успело.
Споразум није дозвољен док траје јавно надметање,
а ако
се
непокретност
прода
на
првом
јавном
надметању
– док
се
не
утврди
да оно
није успело
иако
је ствар
продата.
После
тога,
споразум
је опет
дозвољен
док
не
почне
друго
јавно
надметање.
Споразумом странака одређују се купац непокретности,
рок
за
закључење
уговора
о продаји
непосредном
погодбом
и продајна
цена,
а могу
да се
одреде
и други
услови,
с тим да заложни
поверилац
чије
је право
уписано
пре
доношења
најстаријег
решења
о извршењу
мора
да дâ свој
пристанак
у пи-
саној форми на услове из споразума у року од осам
дана од дана достављања.
Одмах после споразума странака доноси се за-
кључак о продаји непокретности непосредном
погодбом по споразуму странака, којим се одре-
ђују купац, рок за закључење уговора, цена и рок за
плаћање продајне цене (нови став 1. у члану 187).
Уговор о продаји може да се закључи у року од двадесет
дана
од
дана
објављивања
закључка
о продаји
непокретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака,
при
чему
рок
за
плаћање
цене
не
може
да
буде
дужи
од
петнаест
дана
од
дана
доношења
закључка
о додељивању
непокретности.
Закључак о додељивању непокретности доноси
се
одмах
после
закључења
уговора
о
продаји,
пошто
јавни
извршитељ
утврди
да уговор
испуњава
све
услове
из закључка
о продаји
непокретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака,
као
и
остале
услове
који
су
потребни
за
његову
пуноважност.
У посебном случају (иновиран члан 189) могућа
је продаја непокретности непосредном погодбом
по избору извршног повериоца. Закључак о про-
даји непокретности непосредном погодбом по
избору извршног повериоца доноси се одмах пошто
извршни
поверилац
изабере
такво
намирење,
с
тим
што
се
закључком
одређују
рок
за
закључење
уговора
о продаји
и рок
за
плаћање
продајне
цене.
Овај уговор о продаји може да се закључи у року
од тридесет дана од дана објављивања закључка о
продаји непокретности непосредном погодбом по
избору извршног повериоца. Цена непокретности
се слободно уговора, а рок за плаћање цене не може
да буде дужи од петнаест дана од дана доношења
закључка о додељивању непокретности. Закључак
о додељивању непокретности доноси се одмах после
закључења
уговора
о продаји.
На овом месту могу се истаћи и одредбе иновираног
члана
161. Закона,
према
којима
продајом
непокретности
не
престаје
закуп
на
њој ако
је уговор
о закупу
уписан
у Катастар
непокретности
пре
најстаријег
заложног
права
на
непокретности
или
најстаријег
решења
о извршењу.
Ако
непокретност
није
уписана
у поменути
катастар,
закуп
престаје
продајом
непокретности,
осим
ако
је уговор
о
закупу
закључен
у
писаној
форми
и
на
којем
су
потписи
уговарача
оверени,
у складу
са
законом,
пре
доношења
најстаријег
решења
о
извршењу,
па
купац
ступа
у права
и обавезе
закуподавца.
Овим
одредбама
законодавац
жели
да спречи
потенцијалне
злоупотребе
на
основу
фиктивних
уговора
о
закупу у случајевима када непокретност није упи-
сана у Катастар непокретности.
poslovnisavetnik.net
Намирење преносом права својине на
непокретности
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
Поред намирења извршног повериоца из цене
добијене продајом непокретности, Закон предвиђа
начин намирења извршног повериоца и за ситуацију
када
није дошло
до
продаје
ствари.
Конкретно,
према
члану
190.
Закона,
ако
уговор
о
продаји
непосредном
погодбом
по
избору
извршног
повериоца
не
буде
закључен
у року
или
ако
цена
не
буде
плаћена
у року
који
је одређен,
јавни
извршитељ
утврђује
да непокретност
није продата
и истовремено
позива
извршног
повериоца
да
у
року
од
осам
дана
захтева
намирење
преносом
права
својине
на
непокретности
или
да предложи
друго
средство
и
предмет
извршења.
Поверилац се намирује преносом права својине
на
непокретностима
и ако
после
неуспеха
јавног
надметања
изабере
намирење
преносом
права
сво-
јине на непокретности.
О преносу права својине на непокретности доноси
се
закључак
у коме
се,
поред
осталог,
извршни
поверилац
обавезује
да
у одређеном
року
положи
новчани
износ
потребан
да се
намире
остала
лица
која
имају
право
на
намирење.
Ако
извршни
поверилац
положи
износ
у року,
доноси
се
закључак
о
предаји
непокретности,
а ако
то
пропусти,
извршни
поступак
се
обуставља.
Закључак о предаји непокретности
купцу
Иновирани члан 193 доноси се одмах после
исплате продајне цене и доставља свима којима
и закључак о продаји непокретности на јавном
надметању, односно непосредном погодбом, као
и пореској управи и јединици локалне самоуправе
према месту налажења непокретности.
Новим ставом 2. у овом члану прецизирано је
да купац стиче право својине на непокретности
на
дан
доношења
закључка
о предаји,
чиме
се
разрешава
дилема
која
постоји
у
делу
судске
праксе
у
односу
на
питања
момента
стицања
права
својине
кроз
поступак
извршења.
Закључак о предаји непокретности садржи
налог непосредном држаоцу непокретности да
у одређеном року преда купцу државину непо-
кретности, време када купац стиче државину на
непокретности, утврђење да су се угасила заложна
права,
стварне
службености
и стварни
терети
који
се
гасе
продајом
непокретности,
налог
да се
стицање
својине
купца
на
непокретности
упише
у
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
99
100
ЗАРАДЕ
Катастар непокретности, као и налог да се из тог
катастра бришу права и терети који су се угасили
куповином или које купац није преузео.
Против закључка о предаји непокретности
може да се поднесе захтев за отклањање неправилности
у
року
од
осам
дана
од
дана
достављања
закључка,
при
чему
се
новим
ставом
5.
у
овом
члану
истиче
да се
решењем
којим
се
усваја
захтев
за
отклањање
неправилности
против
закључка
о
предаји
члана
не
дира
у стечено
право
својине
купца,
чиме
се
жели
постићи
већа
правна
сигурност
и
поуздање
у извршни
поступак.
Стицање државине купца
Након закључка о предаји непокретности следи
предаја купцу државине на њој од стране непосредног
држаоца
непокретности,
и
то
у
року
одређеном
поменутим
закључком,
осим
ако
законом
или
споразумом
с купцем
није друкчије
одређено.
Међу-
тим, ако непосредни држалац непокретности не
преда купцу државину непокретности у року који
је одређен закључком о предаји непокретности,
јавни извршитељ на предлог купца доноси закључак
који
се
спроводи
према
одредбама
о извршењу
ради
испражњења
и предаје
непокретности
(чл.
354–358).
Трошкове
овог
поступка
предујмљује
купац
непокретности,
а сноси
их
непосредни
држалац
чије се
исељење
спроводи.
1.9 Намирење
Намирење почиње одмах после доношења закључка
о
предаји
непокретности
купцу,
о
чему
се
доноси
посебан
закључак
(закључак
о намирењу).
Јавни
извршитељ
дужан
је да у року
од
тридесет
дана
од
дана
доношења
закључка
о намирењу
пренесе
средства
остварена
продајом
непокретности
са
свог
наменског
рачуна
на
рачун
лица
која
се
намирују.
Из продајне цене намирује се извршни поверилац
чија је забележба
решења
о извршењу
најстарија,
извршни
повериоци
који
су
приступили
извршном
поступку,
заложни
повериоци
и лица
која
имају
право
на
накнаду
због
гашења
личних
службености
и стварних
терета
продајом
непокретности
ако
су
потраживања
накнаде
пријавила
до
доношења
закључка
о намирењу.
Сагласно иновираном члану 199, из продајне
цене
првенствено
се
намирују,
следећим
редоследом:
1) трошкови извршног поступка који су пријављени
до
доношења
закључка
о намирењу;
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
2) потраживања на основу законског издржавања
која
се
доказују
извршном
исправом
која
је
настала
пре
доношења
најстаријег
решења
о
извршењу,
а пријављена
су
до
доношења
закључка
о додељивању
непокретности
(при
чему
се
потраживања
на
основу
законског
издржавања
намирују
тек
ако
се
продајна
цена
не
исцрпе
намирењем
трошкова
извршног
поступка).
Ако сви трошкови извршног поступка не могу
да се намире у целини, намирују се сразмерно њиховој
висини,
а то
важи
и за
потраживања
на
основу
законског
издржавања.
2 И
2.1 У
Извршење на покретним стварима, у смислу
Закона, значи намирење потраживања из средстава
добијених
продајом
тих
ствари.
Покретне
ствари
можемо
да посматрамо
као сваку
другу
имовину
која
има
вредност
и може
да се
прода
на
тржишту.
Практично,
овде
се
ради
о продаји
покретних
ствари
извршног
дужника
ради
намирења
потраживања.
За одлучивање о предлогу за извршење ради
намирења новчаног потраживања на покретним
стварима месно је надлежан суд на чијем подручју
извршни дужник има пребивалиште или боравиште,
односно
седиште,
као
и суд
на
чијем
се
подручју
налазе
покретне
ствари,
а ако
се
покретне
ствари
налазе
на
подручју
различитих
судова,
месно
надлежан
је суд
коме
је првом
поднет
предлог
за
извршење.
Јавни
извршитељи
искључиво
спроводе
извршење
на
покретним
стварима.
Треба на почетку одмах дефинисати да предмет
извршења не могу да буду (члан 218):
1) одећа, обућа и други предмети за личну употребу,
постељне ствари, посуђе, део намештаја који је неопходан
извршном
дужнику
и члановима
његовог
домаћинства,
шпорет,
фрижидер
и пећ
за
грејање;
2)
храна
и огрев
који
су
извршном
дужнику
и члановима
његовог
домаћинства
потребни
за
три
месеца;
3)
готов
новац
извршног
дужника
који
има
стална
месечна примања до месечног износа који је зако-
ном изузет од извршења, сразмерно времену до
наредног примања;
4) ордење, медаље, ратне споменице и друга одликовања
и признања,
лична
писма,
рукописи
и други
лични списи и породичне фотографије извршног
дужника;
5) помагала која су особи са инвалидитетом или
другом лицу с телесним недостацима неопходна за
обављање животних функција;
6) кућни љубимац.
Овде су таксативно набрајане групе ствари
које су изузете од извршења које се води против
извршног дужника – физичког лица. Ради се о
стварима које служе за задовољавање основних
животних потреба извршног дужника и чланова
његовог породичног домаћинства, као и стварима
од емотивног значаја за извршног дужника. Неке
ствари су апсолутно изузете од извршења (под т.
1), 4), 5) и 6), док су неке релативно изузете, тако
да суд у сваком случају цени да ли одређене ствари
могу да буду предмет извршења (под т. 2) и 3)).
Храна и огрев се изузимају у мери довољној да се
задовоље потребе извршног дужника и чланова
његовог домаћинства за период од три месеца, а
готов новац се изузима од извршења само ако се
ради о извршном дужнику који има стална новчана
примања
(зараду
или
пензију),
при
чему
се
изузима
износ
за
који
је овим
законом
одређено
да
не
може
да
буде
предмет
извршења
(члан
258.
Закона).
У
вези са тим и Министарства финансија објавило
је Мишљење бр. 413-00-00240/2017-04 од
27. 12. 2017. године, у ком је наведено следеће:
„Сагласно наведеном, у Мишљењу број 011-00284/2017/05
од 21. децембра 2017. године Министарство
правде заузело је став према коме:
’Узимајући у обзир сврху одредбе члана 218.
Закон, када је у питању извршни дужник који је
правно лице или предузетник, мишљења смо да
се покретна ствар, у конкретном случају такси
возило, без обзира на то што је један од услова
за обављање делатности такси превоза у смислу
прописа који регулишу ову материју, са аспекта
Закона не изузима од извршења, јер се не односи
на задовољење основних животних потреба, већ
за обављање делатности у циљу стицања прихода.’
Према
томе,
у
поступку
принудне
наплате
пореза
и
споредних
пореских
давања
који
Пореска
управа,
у
конкретном
случају,
спроводи
за
категорију
пореских
обвезника
који
обављају
делат-
ност такси превоза, не постоје законске сметње
да се спроводи на предметима принудне наплате
– покретним стварима, у конкретном случају на
моторном возилу које служи за обављање делатности
такси
превоза.”
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
Сходно члану 219. Закона, извршење новчаног
потраживања на покретним стварима спроводи
се:
f пописом и проценом ствари,
f продајом ствари и
f намирењем извршног повериоца из продајне
цене.
2.2 Попис покретних ствари
Један од основних момената при извршењу на
покретним стварима јесте њихов попис због чињенице
да се
пописом
утврђује
каквом
покретном
имовином
извршни
дужник
уопште
располаже
и
каква
је њена
вредност,
односно
то
је први
званични
„тест”
колико
ће дужник
моћи
да врати
дуга
из
своје
покретне
имовине.
Зато
Закон
даје детаљне
одредбе
по
овом
питању.
Прво, према члану 220. Закона, извршном ду-
жнику се решење о извршењу предаје непосред-
но пре почетка пописа, па се позива да испуни
потраживање с каматом и трошковима извршног
поступка. Решење које није могло да се преда извршном
дужнику
при
попису
доставља
се
његовим
прибијањем
на
месту
пописа.
О месту и времену пописа обавештава се извршни
поверилац
и упозорава
да ће ствар
бити
пописана
и без
његовог
присуства,
јер Закон
принципијелно
регулише
да одсуство
странака
није
сметња
да се
ствар
попише,
уз
допуну
да се
странка
која
није присуствовала
попису
обавештава
о томе
да
је попис
извршен.
Према члану 221. Закона, предмет пописа, односно
ствари
које
се
пописују
су:
1)
ствари
које
су
у државини
извршног
дужника,
2)
ствари
које
су
у својини
извршног
дужника,
али
у
државини
извршног
повериоца
или
другог
лица,
3)
ствари
на
које
је треће
лице
ставило
примедбу
да
на
њима
има
неко
право
које
спречава
извршење.
Да подсетимо, државину над неком покретном
ствари има свако ко се према њој понаша као власник
(правници
кажу
„врши
фактичку
власт
на
ствари”),
дакле
онај
ко
у стварности
има
могућност
да
је користи
или
њоме
располаже,
без
обзира
на
то
да
ли има
правни
основ
за
такво
понашање
(да ли
је
заиста
власник)
или
не.
У погледу обима пописа, Закон у члану 222.
прецизира да се пописује онолико ствари колико
је потребно да се намири извршни поверилац и
трошкови извршења, независно од тога да ли су у
решењу о извршењу одређене ствари које су предмет
извршења.
Принцип
је
да
се
пре
свега
пописују:
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
101
102
ЗАРАДЕ
f с
f ствари које нису подложне брзом кварењу или
знатном смањењу вредности.
Наравно, све ово подразумева да у току пописа
може да се утврди вредност пописаних ствари јер
ће то бити један од фактора обима пописа, с обзиром
на
то
да се
овде
примењује
принцип
„попис
до
намирења”.
Директна последица пописа је јасна – забрањено
је располагање пописаним стварима. Наиме (члан
223), извршни дужник и лица која имају државину
или притежање на пописаним стварима не смеју
њима да располажу ни правно ни фактички (Напомена:
Притежање
– детенција,
држање
ствари
у
фактичкој
власти
за
друго
лице).
Повреда
забране
располагања
повлачи
одсуство
дејства
акта
рас-
полагања у извршном поступку у коме је настала.
Зато се забрана располагања и кривичноправне последице
њене
повреде
уносе
у решење
о извршењу.
О попису ствари саставља се записник, који
и јесте основ за то да извршни поверилац упише
заложно право на пописаним стварима. У другом
случају, ако је извршни поверилац у року од осам
дана од дана окончања пописа предложио да се
попис измени, јавни извршитељ по измењеном
записнику доноси закључак о коначном попису.
Тај закључак је основ да извршни поверилац упише
заложно право на стварима које су унете у попис,
али тек у закључку о коначном попису.
Записник о попису и записник о коначном попису
достављају
се
извршном
повериоцу
и истичу
на
видном
месту
у просторији
у којој
се
пописана
ствар
налази
у време
пописа.
Истовремено,
на
пописаним
стварима
које
се
остављају
на
чување
извршном
дужнику
видно
се
означава
да
су
пописане.
Ови моменти у спровођењу извршења на покретним
стварима
битни
су
јер омогућавају
да извршни
поверилац
(члан
227 и 228):
1)
достави
оригинал
или
оверену
копију
записника
о
попису
и закључка
о коначном
попису
Агенцији
за
привредне
регистре
ради
уписа
заложног
права
у
Регистар
залоге;
2)
достави
Агенцији
за
привредне
регистре
и предлог
за
извршење
и решење
о извршењу,
као и
податке који су одређени прописима о упису за-
ложног права на покретним стварима у Регистар
залоге.
Наиме, извршни поверилац стиче заложно право
на
пописаној
ствари
у тренутку
уписа
заложног
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
права у Регистар залоге, када стиче и право на намирење
на
покретној
ствари.
У посебном случају, ако је заложно право на
истој покретној ствари уписано у корист више извршних
поверилаца,
редослед
стицања
права
на
намирење
одређује
се
према
времену
пријема
(дан,
час
и минут)
захтева
за
упис
у Регистар
залоге,
а
ако
је време
пријема
захтева
за
упис
у Регистар
исто
за
више
извршних
поверилаца,
редослед
стицања
права
на
намирење
одређује
се
према
дану
кад
су
поднети
предлози
за
извршење,
а ако
су
поднети
истог
дана,
сви извршни
повериоци
имају
исти
редослед
намирења.
Иначе, пописане ствари остављају се на чување:
▶ извршном дужнику,
▶ извр
шном повериоцу или
▶ другом лицу које већ има државину ствари.
Готов новац, хартије од вредности и драгоце-
ности чувају се у депозиту јавног извршитеља или
лица које обавља комисионе послове продаје, којима
се
предају
на
чување
и
друге
ствари
веће
вредности
које
су
подесне
за
чување.
2.3 Бе
Сходно члану 231. Закона, попис је безуспешан
ако се не нађу ствари које могу да буду предмет
извршења. О овој чињеници јавни извршитељ обавештава
извршног
повериоца
ако
није присуствовао
попису.
На пример, пошто не могу да буду предмет извршења:
одећа,
обућа,
предмети
за
личну
употребу,
постељина,
ствари,
посуђе,
део
намештаја
који
је
неопходан
извршном
дужнику
и члановима
домаћинства,
шпорет,
фрижидер
и
пећ
за
грејање,
кад
се
приликом
пописа
затекну
само
ове
ствари,
суд
ће
констатовати
да је покушај
пописа
био
неуспешан
у
смислу
члана
231. Закона.
У оваквој ситуацији Закон даје (члан 232) право
извршном повериоцу на избор, а то је да у року од
осам дана од дана пријема обавештења о безуспешном
попису
или
од
безуспешног
пописа
коме
је
присуствовао
предложи
јавном
извршитељу:
▶
или да понови попис,
▶ или да одреди друго средство и предмет извршења,
иначе се извршни поступак обуставља у наредних
осам дана.
Извршни поступак се обуставља и ако извршни
поверилац на време предложи поновни попис, али
се опет не нађу ствари које могу да буду предмет
извршења у року од осам дана од дана окончања
поновног пописа.
2.4 Проц
Као што је раније поменуто, основно је законско
решење
да се
процена
ствари
обавља
заједно
са
пописом
ствари,
али
Закон
дозвољава
да се
процена
вредности
одвоји
од
пописа
ако
због
посебне
вредности
ствари
није могуће
да се
ствар
процени
истовремено
с пописом.
Дакле, по правилу, ствари се процењују када
се и пописују, а процену тих ствари врши јавни
извршитељ. При томе:
▶ с
твар се процењује према њеној тржишној цени,
▶ у месту процене,
▶ на дан процене.
Приликом конкретне процене вредности (члан
233):
1) јавни извршитељ може да процени ствар на
основу писменог обавештења о цени које добије
од одговарајућих организација, институција или
правних и физичких лица одговарајуће струке;
2) извршни поверилац и извршни дужник могу
споразумно да одреде вредност ствари.
Сходно члану 234. Закона, кад се ствар истовремено
пописује
и процењује,
сачињава
се
записник
о
попису
и процени,
у ком
се
наводе:
▶ им
е јавног извршитеља који пописује и процењује
ствари,
▶ имена странака и лица која су присуствовала попису
и процени,
▶ бр
ој предмета извршења,
▶ да
тум пописа и процене,
▶ ви
сина и доспелост потраживања извршног повериоца,
▶ п
одаци којима се ближе одређују пописане ствари
и њихова
процењена
вредност,
▶ изја
ве странака и учесника у поступку и примедбе
трећих
лица о постојању
права
на
ствари
која
спречавају
извршење.
Ако јавни извршитељ одреди да се ствар процени
после
пописа,
а на
основу
писменог
обавештења
о
цени,
о процени
се
сачињава
посебан
записник.
Посебно треба имати у виду одредбе члана 235.
Закона – да после пописа и процене ствари не може
да се води посебан извршни поступак ради намирења
другог
потраживања
на
истој
ствари.
У
том
случају,
када
се
после
пописа
и процене
ствари
донесе
ново
решење
о извршењу
на
пописаним
и проце-
њеним стварима за намирење другог потраживања,
ствар се поново не пописује и не процењује, већ се у
наставку записника о попису и процени само забележавају
подаци
из новог
решења
о извршењу.
Ова
забелешка
је основ
да нови
извршни
поверилац
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
упише заложно право на пописаним стварима. Он
ступа у већ покренути извршни поступак у стању
у коме се налази и не може да предузме процесне
радње које су пре приступања могле да се предузму.
Приступање извршном поступку дозвољено је до
доношења закључка о додељивању ствари купцу.
2.5 Про
Продаја ствари је тај битан поступак који омогућава
прибављање
средстава
за
намирење
извршног
повериоца.
Закон
регулише
да
ствари
могу
да
се
продају
(члан
236):
▶
на усменом јавном надметању или
▶ непосредном погодбом.
Начин продаје одређује се у закључку о продаји
покретне ствари, а основни услов при томе је обавеза
јавног
извршитеља
да води
рачуна
о постизању
најповољније
цене.
У том
смислу,
на
пример,
продаја јавним надметањем одређује се ако ствар
има већу вредност или се очекује да се прода по
цени већој од процењене вредности.
Закључак о продаји покретне ствари (иновиран
члан
237) доноси
се
после
правоснажности
решења
о извршењу,
а од
објављивања
закључка
на
електронској
огласној
табли
Коморе,
па
до
првог
јавног
надметања
не
може
да протекне
мање
од
петнаест
нити
више
од
тридесет
дана.
У међувремену,
пре
истека
ових
рокова,
ствари
могу
да се
продају:
▶
а
ко се странке споразумеју,
▶ ако су подложне брзом кварењу или
▶ а
ко постоји опасност од знатног смањења вредности
ствари.
Дакле, покретне ствари не могу да се продају
пре правоснажности решења о извршењу, осим у
наведеним изузецима (споразум странака, роба
подложна кварењу, опасност губитка вредности),
при чему нема обавезе да извршни поверилац положи
јемство
за
штету
коју
извршни
дужник
може
да
претрпи
због
раније
продаје,
имајући
у виду
да
је
реч
о хитној
или
договореној
продаји
неке
покретне
ствари.
Закључком о продаји покретне ствари (иновирани
члан
238) одређује
се
да ли се
ствар
продаје
јавним
надметањем
или
непосредном
погодбом,
услови
продаје
и од
када
и како
ствар
може
да се
прода
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака.
Јемство мора да се уплати најкасније два дана
пре одржавања јавног надметања.
ЧИТАЈТЕ НАЈНОВИЈА МИШЉЕЊА МИНИСТАРСТВА
ФИНАНСИЈА НА
Прописи.нет
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
103
104
ЗАРАДЕ
Продаја покретне ствари на јавном надметању
На продају покретне ствари на јавном надмета-
њу примењују се следеће одредбе које важе кад се
намирује новчано потраживање на непокретности
(иновиран члан 242):
▶ о електронском јавном надметању,
▶ о п
олагању јемства за учешће на јавном надметању
(члан
175),
▶ о јавном надметању с једним понудиоцем (члан
176),
▶ о првом и другом јавном надметању (члан 177),
▶ о продајној цени на јавном надметању (члан 178),
▶ о т
оку јавног надметања (члан 179),
▶ о закључку о додељивању непокретности после
јавног надметања (члан 180),
▶ о објављивању и достављању закључка о додељивању
непокретности
(члан
181),
▶ о враћању и задржавању положеног јемства при
јавном надметању (члан 182) и
▶ о н
еуспеху јавног надметања (члан 183).
Битан документ након окончања јавног надме-
тања јесте „закључак о додељивању ствари” (члан
240), који се доноси одмах после закључења уговора
о продаји
непосредном
погодбом.
Овај
закључак
садржи
и име
и презиме
или
пословно
име
понудилаца
који
су
понудили
цену
једнаку
почетној
цени
или
вишу
од
ње,
почев
од
најповољнијег
понудиоца,
па
надаље.
Рок
за
плаћање
продајне
цене
не
може
да
буде
дужи
од
петнаест
дана
од
доношења
закључка
о
додељивању
покретне
ствари,
с тим
што
се
у том
закључку
наводи
да ће ствар
бити
додељена
другом
по
реду
понудиоцу
ако
најповољнији
понудилац
не
плати
понуђену
цену
у року
одређеном
закључком
о
продаји
ствари
или
трећем
по
реду
понудиоцу
ако
други
по
реду
не
плати
понуђену
цену
у року
одређеном
закључком
о продаји
и тако
редом
док
се
не
исцрпе
сви понудиоци
са
списка.
Ако
ниједан
понуђач
не
плати
понуђену
цену
у року,
јавни
извршитељ
утврђује
да јавно
надметање
није успело.
У посебном случају, сходно члану 243. Закона,
ако и друго јавно надметање није успело, јавни извршитељ
одмах
позива
извршног
повериоца
да у
року
од
петнаест
дана
изабере
намирење
продајом
ствари
непосредном
погодбом
или
преносом
права
својине
на
ствари.
Извршни
поступак
обуставља
се
ако
извршни
поверилац
пропусти
рок
за
избор.
Продаја ствари непосредном погодбом
Продаја покретних ствари непосредном погодбом
примениће
се
(члан
244):
▶ а
ко је тако одређено у закључку о продаји покретне
ствари,
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
▶ ако се странке тако споразумеју или
▶ а
ко после неуспеха другог јавног надметања тако
изабере извршни поверилац.
Уговор о продаји покретности непосредном погодбом
закључују
у писменом
облику
купац
и
јавни
извршитељ
у име
и за
рачун
извршног
дужника
или
лице
које
обавља
комисионе
послове
продаје
у своје
име,
а
за
рачун
извршног
дужника,
па
га
прослеђују
Пореској
управи.
Ако је закључком о продаји покретне ствари
одређено да се ствар продаје непосредном погодбом,
странке
могу
да
се
споразумеју
о
продаји
непосредном
погодбом
у временском
распону
од
објављивања
закључка
о продаји
покретне
ствари,
па
док
извршни
поверилац
не
изабере
намирење
преносом
права
својине
на
ствари.
При
томе
(члан
246):
1)
На
садржину
закључка
о продаји
покретне
ства-
ри непосредном погодбом по споразуму странака,
рок за закључење уговора, рок за плаћање продајне
цене
и објављивање
и достављање
закључка
–
примењују
се
одредбе
о закључку
о продаји
непокретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака
(члан
187. ст.
1. и 2). То
значи
да се
одмах
после
споразума
странака
доноси
закључак
о продаји
покретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака,
којим
се
одређују
купац,
рок
за
закључење
уговора,
цена
и рок
за
плаћање
продајне
цене.
Уговор
о продаји
може
да се
закључи
у року
од
двадесет
дана
од
дана
објављивања
закључка
о
продаји
покретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака,
док
рок
за
плаћање
цене
не
може
да буде
дужи
од
петнаест
дана
од
дана
доношења
закључка
о додељивању
покретности.
2)
На
закључак
о додељивању
покретне
ствари
у
овом
случају
примењују
се
одредбе
о закључку
о
додељивању
непокретности
(члан
187. став
3), што
значи
да се
закључак
о додељивању
покретности
доноси
одмах
после
закључења
уговора
о продаји,
пошто
јавни
извршитељ
утврди
да уговор
испуњава
све
услове
из закључка
о продаји
покретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака,
као
и
остале
услове
који
су
потребни
за
његову
пуноважност.
3)
На
измену
споразума
странака
о
продаји
покретне
ствари
непосредном
погодбом,
као и на
нови
споразум, овлашћење јавног извршитеља, случај
када се утврђује да покретност није продата непосредном
погодбом
по
споразуму
странака
и последице
које
из тога
произлазе,
примењују
се
одредбе
о
измени
споразума
странака,
одустанку
странака
од споразума и последицама одустанка приликом
продаје непокретних ствари (члан 188). То значи
да, ако се уговор не закључи у року одређеном закључком
о продаји
покретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака,
странке
у наредна
три
дана
могу
да измене
споразум
и продуже
рок
за
закључење
уговора.
За измену
овог
споразума
неопходан
је
пристанак
заложног
повериоца.
У овом
случају
јавни
извршитељ
одмах
доноси
нови
закључак
о продаји
покретности
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака,
којим
се,
поред
осталог,
предвиђа
да уговор
може
да се
закључи
у року
од
десет
дана
од
дана
објављивања
новог
закључка,
као
и да рок
за
плаћање
продајне
цене
не
може
да
буде
дужи
од
десет
дана
од
дана
доношења
закључка
о додељивању
покретности.
Ако
нека
странка
писмено
одустане
од
споразума
или
странке
не
измене
споразум
у року,
или
уговор
не
буде
закључен
у року, или продајна цена не буде плаћена у року,
јавни извршитељ утврђује да покретност није продата
непосредном
погодбом
по
споразуму
странака
и наставља
извршни
поступак
у стању
у ком
се
налазио
кад
су
се
странке
споразумеле
о продаји
непосредном
погодбом.
Приликом продаје ствари непосредном погодбом
треба
имати
у виду
и следеће
случајеве
(иновирани
члан
247):
1)
Када
се
ствар
продаје
непосредном
погодбом
по
закључку
о
продаји
покретне
ствари
(из члана
236),
уговор
може
да се
закључи
у року
од
тридесет
дана
од
дана
објављивања
закључка,
а рок
за
плаћање
цене
не
може
да
буде
дужи
од
петнаест
дана
од
дана
доношења
закључка
о додељивању
ствари.
2)
Кад
се
ствар
продаје
непосредном
погодбом
по
избору
извршног
повериоца,
примењују
се
одредбе
које
се
у том
случају
примењују
при
намирењу
новчаног
потраживања
на
непокретности
(из члана
189). То
значи
да се
закључак
о продаји
покретне
ствари
доноси
одмах
пошто
извршни
поверилац
изабере
такво
намирење
и у њему
се
одређују
рок
за
закључење
уговора
о продаји
и
рок
за
плаћање
продајне
цене.
Уговор
о продаји
може
да се
закључи
у
року
од
тридесет
дана
од
дана
доношења
закључка
о
продаји
покретне
ствари,
при
чему
се
цена
слободно
уговора,
а рок
за
плаћање
цене
не
може
да
буде
дужи
од
петнаест
дана
од
дана
доношења
закључка о додељивању покретне ствари. Уговор
о продаји закључује се са лицем које је потписало
споразум са извршним повериоцем о цени и року
за плаћање цене и о томе обавестило јавног извршитеља.
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
У оба наведена случаја непосредне погодбе извршни
дужник
не
може
да утиче
на
цену
нити
на
друге
услове
продаје,
а закључак
о додељивању
покретне
ствари
доноси
се
одмах
после
закључења
уговора
о продаји.
Међутим (члан 248):
▶ а
ко уговор о продаји непосредном погодбом по
закључку о продаји покретне ствари или по избору
извршног повериоца не буде закључен у року или
▶ а
ко продајна цена не буде плаћена у року,
јавни извршитељ утврђује да ствар није продата
непосредном погодбом по избору извршног повериоца
или
по
закључку
о продаји
покретне
ствари.
У
таквој
ситуацији,
сходном
применом
одредби
Закона
о намирењу
преносом
права
својине
на
непокретности
(чл.
190. и 191), извршни
поверилац
се
позива
да у року
од
осам
дана
захтева
намирење
преносом
права
својине
на
покретној
ствари
или
да предложи друго средство и предмет извршења, а
ако пропусти рок, извршни поступак се обуставља.
Изузетно, поверилац може да се намири пре-
носом права својине на покретној ствари и ако после
неуспеха
јавног
надметања
изабере
намирење
преносом
права
својине
на
покретној
ствари.
Наиме,
ако
друго
јавно
надметање
није
успело,
јавни
извршитељ
одмах
позива
извршног
повериоца
да у
року
од
петнаест
дана
изабере
намирење
продајом
покретне
ствари
непосредном
погодбом
или
преносом
права
својине
на
непокретности.
Извршни поступак обуставља се ако извршни
поверилац пропусти рок за избор. При томе треба
имати у виду да се о преносу права својине на покретној
ствари
доноси
закључак
у коме
се,
поред
осталог,
извршни
поверилац
обавезује
да у одређеном
року
положи
новчани
износ
потребан
да
се
намире
остала
лица која
имају
право
на
намирење.
Ако извршни поверилац положи износ у року,
доноси се закључак о предаји покретне ствари, а
ако то пропусти, извршни поступак се обуставља.
Остале одредбе о продаји покретне ствари
1) Купац покретне ствари не може да буде ни по
једном методу продаје (сходна примена члана 169.
Закона о томе ко не може да буде купац непокретности):
f извр
шни дужник,
f ја
вни извршитељ, заменик јавног извршитеља,
помоћник јавног извршитеља или друго лице које
је запослено код јавног извршитеља, нити лице
које је њихов крвни сродник у правој линији, а у
побочној линији до четвртог степена сродства, супружник,
ванбрачни
партнер,
тазбински
сродник
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
105
106
ЗАРАДЕ
до другог степена, старатељ, штићеник, усвојитељ,
усвојеник, хранитељ или храњеник,
f свако друго лице које службено учествује у конкретном
извршном
поступку,
f лице запослено у министарству надлежном за
правосуђе (даље: министарство) као администратор
портала
електронског
јавног
надметања,
нити
лице
које
је његов
крвни
сродник
у правој
линији,
а
у побочној
линији до
четвртог
степена
сродства,
супружник,
ванбрачни
партнер,
тазбински
сродник
до
другог
степена,
старатељ,
штићеник,
усвојитељ,
усвојеник,
хранитељ
или
храњеник.
2)
Закључак
о предаји
покретне
ствари
купцу
доноси
се
одмах
пошто
буде
плаћена
продајна
цена,
а
доставља
се
свима
којима
и закључак
о продаји
покретне
ствари,
као и Пореској
управи.
Закључак
о
предаји
покретне
ствари
овлашћује
купца
да је
региструје
на
своје
име
у свим јавним
регистрима.
3) Заложно право на покретној ствари престаје до-
ношењем закључка о предаји покретне ствари. У
закључку се купац овлашћује да захтева брисање
заложног права из Регистра залоге.
4) Продајом престаје закуп покретних ствари, осим
ако је уговор о закупу закључен у писаној форми
и на којем су потписи уговарача оверени, у складу
са законом, пре најстаријег заложног права на покретним
стварима
или
најстаријег
решења
о извршењу
(нови
члан
251а).
2.6 Намирење
У последњем кораку извршења на покретним
стварима доноси се „закључак о намирењу”, и то
одмах после закључка о предаји покретне ствари.
У суштини, извршни поверилац се намирује из
износа добијеног продајом ствари. При доношењу
закључка
узимају
се
у обзир
само
потраживања
садржана
у решењу
о
извршењу
које
је
постало
правоснажно
пре
доношења
закључка
о намирењу.
У
редоследу
намирења:
1)
пре
свих намирују
се
потраживања
на
основу
законског
издржавања
која
буду
доказана
извршном
исправом
која
је настала
пре
доношења
најстаријег
решења
о извршењу
и пријављена
до
доношења
закључка
о
додељивању
ствари,
а ако
више
потраживања
на
основу
законског
издржавања
не
може
да
се
намири
у целини,
намирују
се
сразмерно
њихо-
вој висини;
2) пошто се намире потраживања на основу законског
издржавања,
остала
потраживања
разврставају
се
на
три
реда
намирења:
▶ п
отраживања заложних поверилаца,
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
▶ п
отраживања извршних поверилаца који су стекли
заложно
право,
▶
потраживања извршних поверилаца који нису
стекли заложно право.
Ако продајна цена није довољна да се намире
сви повериоци из истог реда намирења, они се намирују
према
редоследу
стицања
права
на
намирење,
а ако
су
истовремено
стекли
право
на
намирење
–
намирују
се
сразмерно
висини
потраживања.
Иначе, сматрамо да закључком о намирењу
прво треба утврдити износ трошкова извршног
поступка, затим трошкове који су досуђени у извршној
исправи,
а потом
утврдити
камате
које
су
досуђене
у извршној
исправи,
при
чему
сви имају
исти
редослед
намирења
као
главно
потраживање.
Након
тога
одређује
се
која
врста
потраживања
се
намирује
и у ком
обиму.
Уколико
потраживање
из
купопродајне
цене
не
може
у целости
да се
намири,
у закључку мора да се констатује која врста потра-
живања и у ком обиму остаје ненамирена.
Када је потраживање у целости намирено, извр-
шном дужнику враћа се вишак продајне цене, а ако
за то нема сметњи, извршни поступак закључује се
доношењем закључка о закључењу извршног поступка
у смислу
члана
130. Закона.
Уколико није у целости намирено повериочево
потраживање које прати камата, на износ ненамиреног
потраживања
камата
и даље
тече,
све
док
то
потраживање
не
буде
намирено
у целости.
Ради
наплате
ненамиреног
потраживања
поступак
спровођења
извршења
наставиће
се
на
другом
предмету
и
средству
извршења,
осим
ако
нема
друге
имовине
извршног
дужника
на
којој
може
да се
настави
спровођење
извршења,
у ком
случају
ће јавни
извршитељ
по
службеној
дужности
решењем
обуставити
извршни
поступак,
у смислу
члана
129. став
1.
тачка
6) Закона.
2.7 И
У Закону је додат нови члан 255а, којим су прописана
правила
о извршењу
на
основу
извода
из
Регистра
залоге.
Конкретно,
у том
члану
наводи
се
да
ће се
извршење
ради
намирења
новчаног
потраживања
на
основу
извода
из Регистра
залоге,
као
извршне
исправе,
спроводити
по
одредбама
Закона
о извршењу ради намирења новчаног потражива-
ња на покретним стварима.
Потреба за посебним уређењем ове области
настала је услед заузетих правних ставова привредних
судова
да је у конкретном
случају
реч
о
sui generis поступку намирења, који је предвиђен
одредбама Закона о заложном праву на покретним
стварима уписаним у регистар, као и да одредбе
Закона могу само ограничено да се примене, чиме
остаје нејасно којим се средством извршења спроводи
извршење
у овим
случајевима.
Из тог
разлога
сада
је изричито
прописано
да се
извршење
ради
намирења
новчаног
потраживања
на
основу
Извода
из
Регистра
залоге,
као
извршне
исправе,
спроводи
по
одредбама
Закона
о извршењу
и обезбеђењу
ради
намирења
новчаног
потраживања
на
покретним
стварима.
3 И
3.1 Обим и
Према одредбама Закона, извршење ради намирења
новчаног
потраживања
може
да се
чини и на
новчаним
средствима
на
рачуну
извршног
дужника.
Наиме,
Закон
је у члану
299. определио
да извршење
ради
намирења
новчаног
потраживања
према
извршном
дужнику
који
је правно
лице
спроводи
организација
за
принудну
наплату
(у смислу
Закона,
„организација
за
принудну
наплату”
означава
посебан
организациони
део
Народне
банке
Србије
који
поступа
по
налогу
суда
или
јавног
извршитеља)
на
свим
динарским
и
девизним
средствима
на
рачунима
извршног
дужника,
изузев
оних
који
су
законом
изузети
од
извршења.
Поступак
и начин
на
који
се
спроводи
извршење
одређен
је прописима
којима
се
уређује
платни
промет.
Извршење на новчаним средствима на рачунима
извршног
дужника,
у смислу
Закона,
значи
намирење
потраживања
путем
„принудне
наплате”
са
свих
рачуна
дужника
у банкама
у којима
има
средства,
а сам
чин изузимања
тих средстава
спроводи
се
у складу
са
прописима
о платном
промету.
У складу са прописима о платном промету, под
„принудном наплатом” подразумевају се обавеза и
овлашћење Народне банке Србије да са свих рачуна
клијената
у банкама
дужника
на
којима
клијент
има
средстава
(динарских
и девизних),
без
његове
сагласности,
изврши
плаћање
обавеза
по
извр-
шним решењима (пореских, царинских, судских и
других органа) и налозима (по основу хартија од
вредности, меница и овлашћења) по прописаном
редоследу приоритета, а у оквиру истог реда приоритета
према
времену
пријема.
Извршна
решења
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
надлежних органа достављају се организационом
делу Народне банке Србије – Одељењу за пријем,
контролу и унос основа и налога Крагујевац –
Крагујевац, Улица Бранка Радичевића 16а. Ради
уређивања начина вршења принудне наплате
с рачуна клијента који се води у банци, гувернер
Народне банке Србије донео је Одлуку о начину
вршења принудне наплате с рачуна клијента („Сл.
гласник РС”, бр. 14/2014, 76/2016 и 8/2020). Под
клијентом се, у смислу ове одлуке, подразумева
дужник – правно лице и физичко лице које обавља
делатност и има рачун у банци, укључујући и банку
која има рачун у Народној банци Србије.
Принудна наплата се спроводи на основу већег
броја законских прописа, међу којима је и Закон
о извршењу и обезбеђењу. Принудна наплата се
врши са свих рачуна дужника (динарских депозитних
и
девизних)
у динарима.
У случајевима
када
су
повериоци страна физичка или правна лица, досу-
ђени износи по судском решењу извршавају се у корист
нерезидентних
рачуна
у банкама
у динарској
противвредности
девизног
дуга.
Ово су неке од напомена како се непосредно
спроводи решење о извршењу на новчаним средствима
дужника,
са
становишта
прописа
и праксе
платног
промета,
али
док
се
до
те
фазе
не
дође,
Закон
уређује
све
неопходне
претходне
фазе
извршног
поступка,
чији је циљ
да се
што
повољније
и
што
брже
намире
извршни
повериоци
чија су
потраживања
одређена
извршном
исправом
или
су
садржана
у веродостојним
исправама
и њима
се
и
доказују.
3.2 Д
Ради ефикаснијег извршног поступка наплате
из новчаних средстава дужника, Закон у иновираном
члану
300.
прописује
и додатну
садржину
предлога
за
извршење.
Наиме,
основни
идентификациони
подаци
о извршном
дужнику
и извршном
повериоцу
који
је правно
лице,
сходно
члану
30.
Закона,
јесу:
1)
пословно
име;
2)
матични
број
и порески
идентификациони
број.
Према ставу 1. члана 300. Закона, када се ради о
поступку ради извршења на новчаним средствима
дужника, осим ових идентификационих података,
у предлогу за извршење назначавају се и:
f бр
ојеви динарског рачуна извршног повериоца и
f бр
ој рачуна извршног дужника који није изузет
од принудног извршења.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
107
108
ЗАРАДЕ
Изузетно:
1) Ако је у предлогу за извршење као извршни
дужник назначена Република Србија, аутономна
покрајина или јединица локалне самоуправе, извршни
поверилац
дужан
је да, поред
рачуна
извршења
буџета,
назначи:
f дир
ектног корисника буџетских средстава због
чијег је рада настало потраживање које се намирује
и
f је
динствен број корисника јавних средства који
припада том директном кориснику буџетских
средстава.
На пример, уколико се као извршни дужник
означи Република Србија, потребно је, поред рачуна
извршења
буџета
Републике
Србије,
назначити
и
корисника
буџетских
средстава
због
чијег је рада
настало
потраживање,
па
уколико
је то
нпр. Министарство
правде,
онда
је то
потребно
назначити
у предлогу за извршење, поред рачуна извршења
буџета.
2) Ако је у предлогу за извршење као извршни дужник
назначен
индиректни
корисник
буџетских
средстава,
за
кога
се,
у
смислу
прописа
којима
се
уређује
извршење
буџета,
принудна
наплата
спроводи
на
исти
начин
као и за
директне
кориснике
буџетских
средстава,
извршни
поверилац
дужан
је
да
у предлогу
за
извршење
назначи:
а)
идентификационе
податке
као за
дужника
који
је
директни
корисник
буџетских
средстава,
дакле
да,
поред
рачуна
извршења
буџета,
назначи
директног
корисника
буџетских
средстава
због
чијег
је рада
настало
потраживање
које
се
намирује,
као
и јединствени
број
корисника
јавних
средства
који
припада
том
директном
кориснику
буџетских
средстава;
б)
рачун
преко
кога
индиректни
корисник
буџетских
средстава
послује;
в)
матични
број
и порески
идентификациони
број
индиректног
корисника
буџетских
средстава.
Напомена: У смислу Закона о буџетском систему:
f дир
ектни корисници буџетских средстава су
органи и организације Републике Србије, односно
органи и службе локалне власти;
f и
ндиректни корисници буџетских средстава
су: правосудни органи, месне заједнице; устано-
ве основане од стране Републике Србије, односно
локалне власти, над којима оснивач преко директних
корисника
буџетских
средстава
врши
законом
утврђена
права
у погледу
управљања
и финансирања.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
Сагласно новим ст. 5–9. у овом члану, у случају
извршења
против
директног
или
индиректног
корисника
буџетских
средстава,
извршни
поверилац
дужан
је да о намери
подношења
предлога
за
извршење
на
новчаним
средствима
на
рачуну
овог
извршног
дужника,
ради
намирења
свог
новчаног
потраживања,
писменим
путем
обавести
министарство
надлежно
за
финансије
–
Управу
за
трезор
најкасније
тридесет
дана
пре
подношења
предлога
за
извршење.
Доказ
о
послатом
обавештењу
са
том
намером
извршни
поверилац
дужан
је да достави
уз
предлог
за
извршење
под
претњом
одбацивања.
Ова
новина
омогућиће
значајно
мање
трошкове
у тзв.
буџетским
предметима,
у којима
се
као извршни
дужник
означава
Република
Србија,
аутономна
покрајина
или
јединица
локалне
самоуправе,
односно
директни
и индиректни
буџетски
ко-
рисници, имајући у виду да је пре предлога за
извршење извршни поверилац дужан да о намери
подношења
предлога
за
извршење
писменим
путем
обавести
Министарство
финансија,
чиме
ће
се
продужити
могућност
за
добровољно
намирење
обавезе.
Имајући у виду да је код ове врсте извршења
реч о релативно једноставним предметима, који се
спроводе само једним средством и предметом извршења,
а због
великог
броја
значајно
оптерећују
рад
судова
и
онемогућавају
да
се
судови
посвете
другим,
тежим
предметима
у извршној
материји,
за
ове
предмете
у погледу
одлучивања
о предлогу
за
извршење
убудуће
ће
бити
надлежни
јавни
извршитељи.
Месна
надлежност
у овим
поступцима
одређује
се
према
подручју
суда
пред
којим
је
настала
извршна
исправа,
дакле
о предлогу
за
извршење
одлучује
јавни
извршитељ
именован
за
подручје
суда
у поступку
пред
којим
је настала
извршна
исправа,
уз
претходну
обавезу
извршног
повериоца
да пре
подношења
предлога
за
извршење
захтева
од
Коморе
да одреди
јавног
извршитеља
коме
ће поднети
предлог
за
извршење.
По
овом
захтеву,
Комора
је дужна
да одговори
у року
од
пет
дана
од
дана
пријема
захтева,
водећи
рачуна
о
томе
да се
јавни
извршитељи
одређују
равномерно,
према
азбучном
реду
уписа
у
Именик
јавних
извр-
шитеља и заменика јавних извршитеља, као и да је
за поступање по предлогу за извршење искључиво
надлежан
јавни
извршитељ
на
чијем
подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
Ако
Комора
не
одговори
на
захтев
извршног повериоца у року од пет дана, извршни
поверилац самостално одређује јавног извршитеља
на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
У посебном случају, сагласно новом ставу 8. у
члану 300, кад је предлог за извршење састављен
тако да у свему одговара решењу о извршењу које
би требало да се донесе, а поднет је у потребном
броју примерака, јавни извршитељ може да изда
скраћени препис решења стављањем отиска штамбиља
који
садржи
текст
којим
се
усваја
предложено
решење.
3.3 Р
Према Закону, решење о извршењу означава
решење суда којим се усваја предлог за извршење
на основу извршне исправе. У конкретном случају,
када се ради о извршењу на новчаним средствима
извршног дужника (члан 301), у том решењу о извршењу
налаже
се
организацији
за
принудну
наплату:
прво,
да наложи
банкама
да блокирају
рачуне
извршног
дужника,
и
друго,
да пренесу
новчана
средства
на
рачун
извршног
повериоца
у висини
његовог
потраживања.
Ово решење о извршењу има дејство као решење
о извршењу
којим
је одређена
пленидба
новчаног
потраживања
и пренос
новчаног
потраживања
ради
наплаћивања.
Решење о извршењу доставља се извршном повериоцу,
извршном
дужнику
и организацији
за
принудну
наплату.
У пракси спровођења решења о извршењу,
уколико извршни поверилац као средство извршења
назначи
само
пренос
средстава
са
рачуна
дужника,
суд
ће
одредити
извршење
на
предложеном
средству.
Када
у
току
спровођења
извршења
на
рачуну
дужника
организација
за
принудну
наплату
обавести
суд
да је рачун
извршног
дужника
блокиран,
само
по
предлогу
извршног
повериоца
суд
може
да
промени
средство
извршења
и уместо
већ
одређеног
одреди
друго
средство,
на
пример
продају
покретних
ствари,
продају
непокретности
итд.
У случају
да се
из-
вршни поверилац, поступајући по налогу суда,
изјасни да остаје при одређеном средству извршења,
без
обзира
на
то
што
је рачун
дужника
у
блокади,
суд
нема
овлашћење
да одређено
средство
извршења
мења
по
службеној
дужности
и
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
да уместо преноса са рачуна извршног дужника
одреди продају покретних ствари извршног дужника
или
неко
друго
средство
извршења.
У другом случају (иновирани члан 302), ако је
решење о извршењу донето ради наплате повремених
давања
која
доспевају
у одређеним
временским
размацима
(законско
издржавање,
новчана
рента
због
потпуне
или
делимичне
неспособности
за
рад,
новчана
рента
за
издржавање
које
је изгубљено
услед
смрти
дужника
издржавања
и сл.), оно
се
извршава
тако
што
организација
за
принудну
наплату
налаже
банци
или
надлежном
државном
органу
да
извршном
повериоцу
исплаћује
будућа
давања
по
њиховој
доспелости.
Након
извршења
последње
рате
ових
давања,
организација
за
принудну
наплату
доставиће
јавном
извршитељу
извештај
о извршењу
решења
којим
је
одређена
та
наплата
будућих
повремених давања, што би требало да повећа ефи-
касност поступка.
3.4 Ос
Закон помиње и следеће посебне моменте у вези
са извршењем на новчаним средствима на рачуну
извршног дужника:
1) Застајање са извршењем (члан 303) може да се
догоди на захтев извршног повериоца или јавног
извршитеља који докажу да је предлог за извршење
повучен.
У
таквом
случају
организација
за
принудну
наплату
налаже
банци,
односно
надлежном
државном
органу
да застане
са
извршењем
до
доношења
решења
о обустави
извршног
поступка.
2)
Спровођење
извршења
према
солидарним
дужницима
(иновиран
члан
304) представља
посебан
поступак
извршења
ако
према
извршној
исправи
два
или
више
извршних
дужника
солидарно
одговара.
У таквом
случају:
а)
суд
у односу
на
све
или
само
неке,
према
предлогу
за
извршење,
доноси
једно
решење
о извршењу,
б)
организација
за
принудну
наплату
при
спровођењу
решења
о извршењу
дужна
је да блокира
све
рачуне
свих солидарних
дужника.
Након тога, пренос средстава вршиће се према
редоследу наведеном у решењу о извршењу, од-
носно закључку јавног извршитеља до потпуног
намирења, у циљу спречавања вишеструког намирења
извршног
повериоца.
3)
Обустава
извршног
поступка
(измењен
члан
305)
утврђена
је на
нов
и поједностављен
начин.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
109
110
ЗАРАДЕ
Наиме, прописано је да организација за принудну
наплату:
а) свакодневно извештава јавног извршитеља о извршењима
која
су
спроведена
у целини,
б)
извештава
јавног
извршитеља
ако
у року
од
петнаест
дана
од
дана
пријема
решења,
односно
закључка
јавног
извршитеља
није спроведено
извршење.
Када добије овакву информацију – да извршење
није спроведено у року од петнаест дана од дана
пријема решења о извршењу, јавни извршитељ позива
извршног
повериоца
да се
у року
од
осам
дана
изјасни
о томе:
f да ли остаје при намирењу на новчаним средствима
на
рачуну
извршног
дужника
или
f предлаже додавање новог средства и предмета
извршења или промену средства и предмета извршења,
иначе се извршни поступак обуставља.
4) Враћање решења о извршењу (члан 306) предузима
се
ако
решење
о извршењу
садржи
непотпуне
или
нетачне
податке,
па
по
њему
не
може
да се
поступа.
У том
случају
организација
за
принудну
наплату
одмах
враћа
решење
јавном
извршитељу
и
обавештава
га
о
разлозима
враћања,
имајући
у
виду
да
извршење
спроводи
јавни
извршитељ,
а не
суд.
4 И
Закон у овом одељку третира три могућа средства
извршења:
▶ ф
инансијске инструменте,
▶ уделе у привредном друштву и
▶ хартије од вредности.
4.1 И
Појам финансијских инструмената
У смислу Закона финансијски инструменти су
хартије од вредности, инструменти тржишта новца
и други финансијски инструменти у дематеријализованом
облику
одређени
законом
којим
се
уређује
тржиште
капитала
и уписани
у Централни
реги-
стар, депо и клиринг хартија од вредности (даље:
Централни регистар хартија од вредности).
Извршење на финансијском инструменту, у
смислу Закона, значи намирење потраживања из
средстава добијених продајом тог инструмента.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
Финансијски инструменти могу да се посматрају
као свака друга имовина која има вредност и може
да се прода на тржишту по вредности која може
да буде различита од њене номиналне вредности.
Практично, овде се ради о продаји финансијских
инструмената извршног дужника ради намирења
потраживања. Закон је притом изричит да намирење
извршног
повериоца
преносом
права
својине
на
финансијском
инструменту
није дозвољено.
Сходно Закону, средства извршења су радње
којима се намирује потраживање извршног повериоца,
а у овом
случају
средство
извршења
ради
намирења
новчаног
потраживања
јесте
продаја
финансијских
инструмената
извршног
дужника.
Према
одредбама
Закона
о
тржишту
капитала,
финансијски
инструменти
су:
(1)
преносиве
хартије
од
вредности;
(2)
инструменти
тржишта
новца;
(3) јединице институција колективног инвестира-
ња;
(4) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди
и остали изведени финансијски инструменти који
се односе на хартије од вредности, валуте, каматне
стопе, принос, као и други изведени финансијски
инструменти, финансијски индекси или финансијске
мере
које
је могуће
намирити
физички
или
у
новцу;
(5)
опције,
фјучерси,
свопови,
каматни
форварди
и
остали
изведени
финансијски
инструменти
који
се
односе
на
робу
и који:
f морају да буду намирени у новцу,
f могу да буду намирени у новцу по избору једне
од уговорних страна из разлога који нису у вези са
неизвршењем обавеза или раскидом уговора;
(6) опције, фјучерси, свопови и остали изведени
финансијски инструменти који се односе на робу и
могу да се намире физички, под условом да се њима
тргује на регулисаном тржишту, односно МТП;
(7) опције, фјучерси, свопови, форварди и остали
изведени финансијски инструменти који се односе
на робу и могу да се намире физички, а нису обухваћени
подтачком
(6) ове
тачке
и:
f немају комерцијалну намену,
f им
ају карактеристике изведених финансијских
инструмената, имајући у виду, измећу осталог, да
ли се клиринг и салдирање врше у признатим кли-
риншким кућама или да ли подлежу редовним по-
зивима за доплату;
(8) изведени финансијски инструменти за пренос
кредитног ризика;
(9) финансијски уговори за разлике;
(10) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди
и други изведени финансијски инструменти који
се односе на климатске варијабле, трошкове превоза,
стопе
инфлације,
квоте
емитовања
или
друге
службене,
економске
и статистичке
податке,
а намирују
се
у новцу
или
могу
да се
намире
у новцу
по
избору
једне
од
уговорних
страна
из разлога
који
нису
у вези
са
неизвршењем
обавеза
или
раскидом
уговора,
као и други
изведени
финансијски
инструменти
који
се
односе
на
имовину,
права,
обавезе,
индексе
и мере
који
нису
наведени
у овој
тачки,
а
имају
одлике
других
изведених
финансијских
инструмената,
имајући
у виду,
између
осталог,
да ли
се
њима
тргује
на
регулисаном
тржишту
или
МТП,
да
ли се
клиринг
и салдирање
врше
у признатим
клириншким
кућама
и да ли подлежу
редовним
позивима
за
доплату;
(11)
робни
деривати
– изведени
финансијски
ин-
струменти који се односе на робу, који морају да
буду намирени у новцу или изузетно физички,
уколико се њима тргује на регулисаном тржишту,
односно МТП;
(12) кредитни дериват на основу наступања статуса
неиспуњавања
обавеза
(енгл.
credit
default
swap)
представља
врсту
кредитног
деривата
којим
се
пружалац
кредитне
заштите
обавезује
да ће кориснику
те
заштите
измирити
губитак
у случају
неизмирења
обавеза
дужника
или
неког
другог
уговореног
кредитног
догађаја,
за
шта
му
корисник
кредитне
заштите
плаћа
одговарајућу
накнаду.
Истовремено, треба имати у виду да се, сходно
члану 3. Закона о тржишту капитала, дефиниција
појма „финансијски инструмент” не односи на:
1) полисе осигурања и реосигурања и друге производе
осигурања
друштава
за
осигурање;
2)
финансијске
инструменте
који
се
издају
поводом
промета
робе
и услуга,
као што
су
меница,
чек,
писмени
упут
(асигнација),
коносман,
товарни
лист
или
складишница;
3)
друге
исправе
о
дугу,
новчаном
депозиту
или
штедњи
које
немају
својства
финансијских
инструмената
у складу
са
овим
законом;
4)
уделе
у ортачком,
командитном
и друштву
са
ограниченом
одговорношћу
организованим
у
складу
са
законом
којим
се
уређују
привредна
друштва.
Према члану 311. Закона, за одлучивање о пре-
длогу за извршење ради намирења новчаног по-
траживања продајом финансијских инструмената
месно је надлежан суд који је надлежан за извршење
на
новчаном
потраживању
извршног
дужника
(како
је то
уређено
у члану
256. Закона).
Наиме,
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
према члану 256. ставови 1. и 2. Закона, за одлучивање
о предлогу
за
извршење
ради
намирења
новчаног
потраживања
на
новчаном
потраживању
извршног
дужника
месно
је надлежан
– ако
извршни
дужник
нема
пребивалиште
или
боравиште
у
Републици
Србији
– и суд
на
чијем
је подручју
пребивалиште
дужника
извршног
дужника,
а ако
он
нема
пребивалиште
у Републици
Србији
– суд
на
чијем
је подручју
боравиште
извршног
дужника.
Ово
правило
о пребивалишту
и боравишту
сходно
се
примењује
и на
седиште
правног
лица.
Доношење решења о извршењу
У овом специфичном поступку извршења суд
доноси решење о извршењу и налаже Централном
регистру хартија од вредности да упише:
f з
абрану располагања финансијским инструментима
који
су
предмет
извршења
и
f з
аложно право извршног повериоца на тим ин-
струментима.
Уједно, у решењу о извршењу суд одређује продају
финансијских
инструмената
који
су
предмет
извршења.
Решење о извршењу обавезно садржи и пословно
име
инвестиционог
друштва
које
води
рачун
финансијских
инструмената
извршног
дужника
и
податке
о наменском
новчаном
рачуну
извршног
повериоца
на
који
се
уплаћују
новчана
средства
добијена
продајом.
Решење о извршењу доставља се (члан 313):
f извршном повериоцу,
f извр
шном дужнику,
f Централном регистру хартија од вредности и
f инв
естиционом друштву које води рачун финансијских
инструмената
извршног
дужника.
Посебно је важно достављање решења о извршењу
Централном
регистру
хартија
од
вредности
јер
се
тиме
практично
ставља
забрана
располагања
финансијским
инструментима
који
су
предмет
извршења
и омогућава
стицање
залоге
на
њима
од
стране
извршног
повериоца.
Продаја финансијских инструмената
Када је конкретан финансијски инструмент који
је предмет извршења „блокиран”, стварају се услови
за његову продају ради намирења потраживања. У
вези са продајом финансијских инструмената Закон
у иновираном
члану
315. дефинише
редослед
даљих потеза:
1) Јавни извршитељ доноси закључак о продаји
финансијских инструмената који су предмет извршења
када
га
Централни
регистар
хартија
од
вредности
обавести
да је уписао
забрану
располагања
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
111
112
ЗАРАДЕ
и заложно право, под условом да је решења о извршењу
постало
правоснажно.
2)
Финансијске
инструменте
продаје
инвестиционо
друштво
које
води
рачун
финансијских
инструмената
извршног
дужника.
3)
Финансијски
инструменти
продају
се
на
регулисаном
тржишту
или
на
мултилатералној
трговачкој
платформи
према
закону
којим
се
уређује
тржиште
капитала,
а
на
ОТЦ
тржишту
само
ако
се
претходно
процени
њихова
вредност
и ако
продаја
на
регулисаном
тржишту
или
на
мултилатералној
трговачкој
платформи
остане
без
успеха.
Финансијски
инструменти
којима
се
не
тргује
на
регулисаном
тржишту
или
на
мултилатералној
трговачкој
платформи
искључиво
се
продају
на
ОТЦ
тржишту,
пошто
се
претходно
процени
њихова
вредност.
Закон прописује да се финансијски инструменти
ради намирења потраживања продају по „проце-
њеној”, а не номиналној вредности, што је последица
како
хитности
продаје
тако
и других
фактора
који
се
тичу
дужника
– власника
средства
и самог
финансијског
тржишта.
Сама
процена
вредности
финансијских
инструмената
у циљу
продаје
ради
намирења
извршног
повериоца
регулисана
је
чланом
316. Закона
на
следећи
начин:
1)
вредност
финансијских
инструмената
који
се
котирају
на
берзи
јесте
њихова
просечна
цена
на
берзи
у последњих
тридесет
дана
пре
процене,
утврђена
на
основу
берзанског
извештаја;
2)
у осталим
случајевима
јавни
извршитељ
поверава
процену
вредности
финансијских
инструмената
овлашћеним
лицима
према
закону
којим
се
уређују
привредна
друштва.
На остала питања која су у вези с продајом финансијских
инструмената
и на
намирење
извршног
повериоца
из продајне
цене
сходно
се
примењују
одредбе
о извршењу
ради
намирења
новчаног
потраживања
на
покретној
ствари
(чл.
218–255), под
условом
да нису
у супротности
са
одредбама
Закона
којима
се
уређује
тржиште
капитала
и
правилима
тржишта
на
којима
се
продају
финансијски
инструменти,
осим
одредаба
о електронском
јавном
надметању.
4.2 И
друштву
Удели су израз карактеристичан пре свега за
капитал и чланове друштава са ограниченом одговорношћу
јер је, по
дефиницији
из Закона
о
привредним
друштвима,
„друштво
с ограниченом
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
одговорношћу друштво у коме један или више
чланова друштва имају уделе у основном капиталу
друштва.” Према одредбама Закона о привредним
друштвима (чл. 150–151):
f удели нису хартије од вредности,
f у
дели не могу да се стичу нити њима може да се
располаже упућивањем јавне понуде у смислу закона
којим
се
уређује
тржиште
капитала,
f члан друштва стиче удео у друштву сразмерно
вредности
његовог
улога
у
укупном
основном
капиталу
друштва,
осим
ако
је оснивачким
актом
при
оснивању
друштва
или
једногласном
одлуком
скупштине
одређено
другачије.
Као што се види, удели нису финансијски инструменти
нити
хартије
од
вредности,
али
су
део
основног
капитала
друштва
са
ограниченом
одговорношћу
и као такви
имају
одређену
новчану
вредност,
која
може
да
буде
предмет
извршења,
било да су у власништву физичког лица – чла-
на друштва било самог друштва (као сопствени
удео). У смислу Закона, извршење на уделима неће
се спроводити само код чланова и друштава са
ограниченом одговорношћу, него и на уделима у
ортачким друштвима и командитним друштвима,
која су такође дефинисана Законом о привредним
друштвима.
Према одредбама члана 318. Закона, извршење
новчаног потраживања на уделу у привредном
друштву спроводи се по редоследу:
f прво се врши пленидба удела,
f затим се уписује заложно право на уделу,
f након тога врши се процена вредности удела и
f на крају се врши продаја удела ради намирења
извршног повериоца.
Према појашњењу из члана 319. Закона, решење
о
извршењу
на
уделу
у друштву
с ограниченом
одговорношћу,
ортачком
друштву
и командитном
друштву
доставља
се
извршном
повериоцу,
извршном
дужнику
и Агенцији
за
привредне
регистре,
а
истовремено
се:
f у Регистар залоге уписује заложно право извршног
повериоца
на
уделу,
f у Регистар привредних субјеката уписује пленидба
удела
и забележба
покретања
извршног
поступка
ради
продаје
удела.
Према овом решењу, заложно право на уделу из-
вршни поверилац стиче уписом решења о изврше-
њу, односно закључка о спровођењу извршења на
уделу у Агенцији за привредне регистре. Истовремено
са
уписом
врши
се
и пленидба
удела.
Од
конституисања
заложног
права
извршни
дужник
не
може да располаже уделом и дужан је да истог дана
по пријему решења, односно закључка о пленидби
изврши упис у књигу чланова друштва. Агенција
за привредне регистре дужна је да истовремено са
уписом заложног права на уделу изврши и забележбу
покретања
поступка
извршења
принудном
продајом
на
уделу.
У погледу процене вредности и продаје удела
сходно
се
примењују
одредбе
о извршењу
ради
намирења
новчаног
потраживања
на
покретним
стварима
(чл.
218–255. Закона),
осим
одредаба
о
електронском
јавном
надметању,
односно
на
продају
удела
примењују
се
одредбе
о продаји
јавним
надметањем
или
непосредном
погодбом,
а закључак
о предаји
удела
купцу
доноси
се
одмах
пошто
буде
плаћена
продајна
цена.
Закључак
о предаји
удела
овлашћује
купца
да га
региструје
на
своје
име
у
свим јавним
регистрима.
Када се ради о праву прече куповине чланова
друштва с ограниченом одговорношћу, на остваривање
овог
права
сходно
се
примењују
одредбе
о
праву
прече
куповине
при
намирењу
новчаног
потраживања
на
непокретности
(члан
170. Закона).
То
значи
да члан
друштва
са
ограниченом
одговорношћу
– ималац
законског
права
прече
куповине
удела
има
првенство
над
најповољнијим
понудиоцем
ако
одмах
после
објављивања
који
је
понудилац
најповољнији,
а пре
доношења
закључка
о
додељивању
удела
изјави
да купује
удео
под
истим
условима
као најповољнији
понудилац.
4.3 И
У смислу Закона, хартија од вредности означава
писмену
исправу
којом
се
њен
издавалац
обавезује
да
испуни
обавезу
уписану
на
тој
исправи
њеном
законитом
имаоцу.
Извршење на хартијама од вредности, у смислу
Закона, значи намирење потраживања из средстава
добијених продајом тих хартија. Хартије од вредности
могу
да
се
посматрају
као свака
друга
имовина
која
има
вредност
и може
да се
прода
на
тржишту
по
вредности
која
може
да буде
различита
од
њене
номиналне
вредности.
Практично,
овде
се
ради
о
продаји
хартија
од
вредности
извршног
дужника
ради
намирења
потраживања
извршног
повериоца.
Према дефиницији из Закона о тржишту ка-
питала, хартије од вредности су ужи појам од
финансијских инструмената. Оне су заправо део
финансијских инструмената. Као предмет извршења
могу
да
се
узму
власничке
хартије
од
вредности
(акције
и
друге
преносиве
хартије
од
вредности
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
истоветне акцијама друштава које представљају
учешће у капиталу, као и друге врсте преносивих
хартија од вредности из којих произлазе права стицања
поменутих
хартија
од
вредности
као последица
њихове
конверзије
или
уживања
права
које
оне
носе,
под
условом
да другоспоменуте
хартије
од
вредности
издаје издавалац
основних
акција
или
лице
које
припада
групи
тог
издаваоца),
као и
дужничке
хартије
од
вредности
(обвезнице
и други
преносиви
секјуритизовани
инструменти
дуга,
изузимајући
хартије
од
вредности
које
су
еквиваленти
акцијама
друштава
или
које,
уколико
се
конвертују
или
уколико
се
остварују
права
која
из њих
произлазе,
дају право
стицања
акција
или
хартија
од
вредности
еквивалентним
акцијама).
Када се ради о намирењу новчаног потраживања
на
хартијама
од
вредности,
заправо
је
у
суштини
у
питању
извршење
које
се
спрово-
ди пленидбом потраживања које је садржано у
хартији од вредности и преносом потраживања
ради намирења извршног повериоца. Зато је за
одлучивање о предлогу за извршење ради намирења
новчаног
потраживања
на
хартијама
од
вредности
месно
надлежан
и суд
који
је надлежан
за
извршење
на
новчаном
потраживању
извршног
дужника
(из члана
256. Закона).
Према
тим одредбама,
за
одлучивање
о предлогу
за
извршење
ради
намирења
новчаног
потраживања
на
новчаном
потраживању
извршног
дужника
месно
је надлежан
–
ако
извршни
дужник
нема
пребивалиште
или
боравиште
у Републици
Србији
– и суд
на
чијем
је
подручју
пребивалиште
дужника
извршног
дужника,
а ако
он
нема
пребивалиште
у Републици
Србији
– суд
на
чијем
подручју
је боравиште
дужника
извршног
дужника.
Ова
одредба
о пребивалишту
и
боравишту
сходно
се
примењује
и
на
седиште
правног
лица.
Као што је већ речено, извршење на хартијама
од вредности спроводи се:
f пленидбом потраживања које је садржано у хартији
од
вредности
и
f пр
еносом потраживања ради намирења извршног
повериоца.
Према члану 323. Закона, новчано потраживање
из хартије од вредности плени се тако што јавни извршитељ
одузима
хартију
од
вредности
извршном
дужнику и задржава је. Правне радње потребне
за очување или вршење потраживања из одузете
хартије од вредности врши лице одређено закључком
јавног
извршитеља.
Сам
пренос
потраживања
из
хартије
од
вредности,
према
члану
324. Закона,
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
113
114
ЗАРАДЕ
извршен је, односно потраживање је пренето када
јавни извршитељ стави изјаву о преносу на хартију
од вредности и преда је извршном повериоцу. Потраживање
је недељиво
и преноси
се
на
извршног
повериоца
у целини.
У посебним случајевима:
f и
звршни поверилац чије је потраживање мање
од потраживања које се преноси дужан је да пре
преноса положи јемство да ће вишак предати јавном
извршитељу;
f ако је више извршних поверилаца предложило
пренос, потраживање се преноси на извршног повериоца
који
је први
поднео
предлог
за
пренос,
а
ако
је
више
њих
предлог
поднело
истог
дана,
преноси
се
на
извршног
повериоца
чије је потраживање
највеће
(што
је све
последица
претходно
наведене
законске
одредбе
да је потраживање
недељиво
и
преноси
се
у целини).
Закон прецизира и следеће о сходној примени
на извршење на хартијама од вредности:
1) одредбе о преносу новчаног потраживања ради
наплаћивања и преносу новчаног потраживања
уместо испуњења сходно се примењују на пренос
потраживања из хартије од вредности (члан 325);
2) одредбе о извршењу на хартијама од вредности у
којима је садржано новчано потраживање примењују
се
и
на
извршење
на
хартијама
од
вредности
у
којима
је садржано
неновчано
потраживање
(члан
326).
5 И
5.1 У
Извршење ради намирења новчаног потраживања
може
да се
чини, у складу
са
Законом,
и ради
намирења
новчаних
потраживања
насталих
из комуналних
и
сродних
делатности,
што
је регулисано
у
5. делу
Закона,
чл.
392–400.
При разматрању ове теме може се констатовати
да у овој области законске регулативе значајну улогу
играју
јавни
извршитељи.
Наиме,
законским
решењима
извршитељи
су
задржали
надлежност
да
доносе
решења
о предлога
за
извршење
на
основу
веродостојних
исправа
које
потичу
из комуналних
и сродних делатности (могу да одбаце или одбију
предлог или да га усвоје доношењем решења о извршењу
на
основу
веродостојне
исправе
која
потиче
из комуналних
и сродних
делатности),
односно
поступак
за
намирење
потраживања
по
основу
ко-
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
муналних и сличних услуга Закон ставља у искључиву
надлежност
извршитеља.
У овом
поступку
извршитељ
не
само
да
има
овлашћења
да
спроводи
извршење
већ
и
одлучује
о
предлогу
за
извршење,
односно
одређује
извршење.
У члану 392. Закон прецизира да се под комуналном
делатношћу
сматра
делатност
која
је као
таква
одређена
посебним
законом,
а сродна
делатност
комуналној,
у смислу
Закона,
јесте
делатност
од
општег
интереса
којом
се
континуирано
пружају
услуге
већем
броју
лица на
одређеном
подручју
и
периодично
наплаћују.
Појам
комуналне
делатности
одређује
члан
2. Закона
о комуналним
делатностима
(„Сл. гласник
РС”,
бр. 88/2011,
104/2016
и 95/2018) тако
што
под
комуналном
делатношћу
подразумева
делатност
пружања
комуналних
услуга
од
значаја
за
остварење
животних
потреба
физичких
и правних
лица код
којих
је јединица локалне самоуправе дужна да створи
услове за обезбеђивање одговарајућег квалитета,
обима, доступности и континуитета, као и надзор
над њиховим вршењем. Наведени закон комуналне
делатности карактерише као делатности од општег
интереса и таксативно набраја које су то делатности.
Појам
услуга
сличних
комуналним
није регулисан
позитивним
прописима,
па
је на
судској
пракси
да дефинише
овај
појам.
Да
би
услуга
била
слична
комуналној,
мора
да има
сличне
карактеристике
–
да
буде
делатност
од
општег
интереса
за
коју
су
прописани
услови
обављања.
Ради
се
о
делатности
којом
се
задовољава
нека
животна
потреба
физичких
и
правних
лица
на
одређеном
подручју.
Овакве
карактеристике
сигурно
имају
услуге
телекомуникационих
провајдера,
као
што
су
услуге
мобилне
и фиксне
телефоније,
интернет
услуге
и услуге
кабловске
телевизије,
али
и услуге
снабдевања
електричном
енергијом,
које
је и судска
пракса
прихватила
као услуге
сличне
комуналним.
5.2 По
Карактеристика извршења из комуналних делатности
јесте
у одредби
члана
393. Закона,
према
којој
је извршни
поверилац,
оличен
у конкретном
комуналном
предузећу,
дужан
да, пре
подношења
предлога
за
извршење
на
основу
веродостојне
исправе
ради
намирења
новчаног
потраживања
на-
сталог из комуналних услуга и сродних делатности,
од Коморе захтева да одреди јавног извршитеља
коме ће поднети предлог за извршење. Овај захтев,
поред осталог, садржи и:
f им
е и презиме или пословно име странака,
f пр
Комора је дужна да одговори на захтев извршног
повериоца
у
року
од
пет
дана
од
дана
пријема
захтева,
водећи
рачуна
о томе
да се
јавни
извршитељи
одређују
равномерно,
према
азбучном
реду
уписа
у Именик
јавних
извршитеља
и заменика
јавних
извршитеља,
као и да је за
поступање
по
предлогу
за
извршење
искључиво
надлежан
јавни
извршитељ
на
чијем
подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
Ако
Комора
не
одговори
на
захтев
извршног
повериоца
у
року
од
пет
дана,
извршни
поверилац
самостално
одређује
јавног
извршитеља
на
чијем
подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
Након што Комора одреди јавног извршитеља
за конкретни случај и он преузме предмет и документацију,
дужан
је да одбаци
предлог
за
извршење
ако
му
извршни
поверилац
уз
предлог
за
извршење
не
достави:
f о
дговор Коморе из ког произлази да је за јавног
извршитеља одређен управо он или
f доказ да Комора није одговорила на захтев извршног
повериоца
у року
од
пет
дана.
Као што се види, посебност поступка по комуналним
предметима
најпре
се
огледа
у немогућности
извршног
повериоца
да изабере
извршитеља
који
треба:
а) да одлучује
о предлогу
за
извршење
и
б) да спроведе
извршење.
Сматра
се
да је слободан
избор
извршитеља
изазвао
корупцију
и незадовољство
међу
извршитељима
због
неједнаког
прилива
„комуналних”
предмета.
Због
тога
је законодавац
интервенисао
још
током
2014. године
и
увео
принцип
равномерне
расподеле
тих предмета,
који
је преузет
и у овај
закон
(члан
393). При
томе
ни
Комора
није
слободна
у
избору,
већ
је
дужна
да извршитеља
одреди
према
азбучном
реду
уписа
извршитеља
у Именик
извршитеља
и заменика
извршитеља,
водећи
рачуна
о томе
да се
месна
надлежност
извршитеља
заснива
према
месту
пребивалишта,
боравишта
или
седишта
извршног
дужника.
5.3 Пред
Као што се могло видети, комунално предузеће
– извршни
поверилац
подноси
предлог
за
извршење,
практично
за
наплату
својих
потраживања.
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
Предлог за извршење подноси се на основу веродостојне
исправе.
Дакле, о извршењу на основу
веродостојне исправе реч је и када се намирују
новчана потраживања настала из комуналних и
сродних делатности (тзв. комунални предмети). У
смислу измењеног члана 394. Закона, веродостојну
исправу
представља:
f рачун или
f извод из пословних књига о извршеним комуналним
или
сродним
услугама.
При томе, Закон у овом члану прецизира да веродостојна
исправа
мора
да буде
подобна
за
доношење
решења
о извршењу
на
основу
веродостојне
исправе
из члана
53. Закона.
Наиме,
Закон
најпре
у
члану
52. став
2. т.
3) и 4) прецизира
да се
у веродостојне
исправе,
између
осталих,
сврставају
и:
1)
рачун
домаћег
или
страног
лица, са
отпремницом
или
другим
писменим
доказом
о томе
да је из-
вршни дужник обавештен о његовој обавези;
2) извод из пословних књига о извршеним комуналним
или
сродним
услугама.
Чланом 53. Закона прецизира се да је веродостојна
исправа
подобна
да се
на
основу
ње донесе
решење
о извршењу
ако
садржи:
f податке о извршном повериоцу и извршном дужнику,
f пр
едмет, врсту, обим и доспелост обавезе извршног
дужника.
Ако доспелост обавезе не може да се утврди из
веродостојне исправе, извршни поверилац дужан
је да уз веродостојну исправу приложи писмени доказ
да је извршном
дужнику
оставио
накнадни
рок
да
испуни
обавезу.
Дакле,
ове
одредбе
чл.
52. и 53.
треба
имати
у
виду
приликом
оцењивања
подобности
веродостојне
исправе
за
доношење
решења
о
извршењу.
Треба обратити пажњу и на посебне нове одредбе
у ст.
1–4. чл.
394, којима
се
дефинише:
Став 1: Предлог за извршење је уредан и када,
уместо потписа извршног повериоца или пуномоћника
који
није адвокат,
садржи
факсимил.
Став 2: Не може се одредити извршење продајом
једине
непокретности
у власништву
извршног
дужника
физичког
лица ради
намирења
потраживања
чија
главница
не
прелази
износ
од
5.000
евра
у
динарској
противвредности
по
средњем
курсу
Народне банке Србије на дан подношења предлога
за извршење.
Ставови 3. и 4: Решење се извршава после њего-
ве правоснажности, а потврду о наступању правоснажности
решења
издаје јавни
извршитељ.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
115
116
ЗАРАДЕ
Ове нове одредбе у измењеном члану 394. Закона
отклањају
неке
досадашње
дилеме.
Конкретно:
1)
Одредба
из става
1.
да је „предлог
за
извршење
уредан
и када,
уместо
потписа
извршног
повериоца
или
пуномоћника
који
није адвокат,
садржи
факсимил”
разрешава
дилему
која
је
постојала
у
пракси
да је уредан
предлог
за
извршење
и када
уместо
потписа
извршног
повериоца
или
пуномоћника
који
није адвокат
садржи
факсимил.
Тиме
је делимично
озакоњен
Закључак
Врховног
касационог
суда
који
је усвојен
на
седници
Грађанског
одељења
ВКС,
одржаној
27. 6. 2017. године.
2) У став 2. овог члана унета је забрана која
предвиђа да једина непокретност физичког
лица не може да се прода ради намирења потраживања
из комуналних
и сродних
услуга
уколико
је потраживање
мање
од
5.000 у динарској
противвредности, чиме је уведена посебна за-
штита начела сразмере, као једног од најважнијих
начела
извршног
поступка.
Ово
је
уједно
и
једна
од
најважнијих
новина
у Закону
са
применом
од
1. јануара
2020. године,
а њен циљ
је
спречавање
могућности
да се
уновчава
имовина
извршног
дужника
значајне
вредности
ради
намирења
багателног
или
несразмерно
мањег
износа
потраживања
извршног
повериоца
(популарно
речено,
власник
непокретности
више
неће
моћи
да
остане
без
стана
због
комуналног
дуга
мањег
од
5.000
евра
у
динарској
противвредности).
3) Имајући у виду да се приговор подноси преко
јавног извршитеља који је донео решење о извршењу,
предвиђено
је посебно
правило
у
ставу
4.
да
потврду
о наступању
правоснажности
решења
издаје
јавни
извршитељ,
чиме
је разрешено
спорно
правно
питање
у пракси
да ли суд
или
јавни
извршитељ
издаје потврду
правоснажности
решења
о
извршењу.
5.4 О
Сходно члану 395. Закона, јавни извршитељ:
1) одбацује предлог за извршење који:
▶ није дозвољен или
▶ није у
редан;
2) одбија предлог који није основан.
Решење о одбацивању или одбијању предлога
доставља се извршном повериоцу, не и извршном
дужнику.
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
Извршни поверилац приговором може да побија
решење
о одбијању
или
одбацивању
предлога
за
извршење
(иновирани
члан
396) или
само
део
решења
којим
су
одмерени
трошкови
поступка.
Приговор
се
подноси
преко
јавног
извршитеља
који
је донео
такво
решење,
а о
приговору
одлучује
суд
на
чијем
подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
На
приговор
извршног
повериоца
и
на
поступак
о
приговору
извршног
повериоца
сходно
се
примењују
одредбе
о
приговору
извршног
дужника.
Када је реч о приговору на решење о извршењу у
поступцима наплате потраживања из комуналних
и сродних делатности, значајно је измењена процедура
подношења
приговора
тако
што
је изричито
предвиђено
да се
приговор
подноси
преко
јавног
извршитеља
који
је донео
решење,
при
чему
о приговору
одлучује
суд
на
чијем
подручју
извршни
ду-
жник има пребивалиште, боравиште или седиште.
5.5 Р
Јавни извршитељ који оцени да је предлог за
извршење дозвољен, уредан и основан доноси решење
о извршењу
на
основу
веродостојне
исправе
(иновирани
члан
397). У решењу
се:
1)
обавезује
извршни
дужник
да намири
потраживање
извршног
повериоца
у року
од
осам
дана
од
дана
достављања
решења
са
одмереним
трошковима
поступка,
2)
одређују
средство
и предмет
извршења
или
извршење
на
целокупној
имовини
ради
намирења
потраживања
извршног
повериоца
и трошкова
поступка.
У посебном случају, кад је предлог за извршење
састављен
тако
да у свему
одговара
решењу
о
извршењу
које
би
требало
да се
донесе,
а поднет
је
у потребном
броју
примерака,
јавни
извршитељ
може
да изда скраћени
препис
решења
стављањем
отиска
штамбиља
који
садржи
текст
којим
се
усваја
предложено
решење.
Овде треба истаћи две нове ствари:
● Изричито је прописана могућности одређивања
извршења
на
целокупној
имовини
извршног
дужника
у случајевима
извршења
ради
намирења
потраживања
из
комуналних
и сродних
де-
латности.
● Дата је могућност на страни јавног извршитеља
да користи
штамбиљ
ради
усвајања
решења
о
извршењу.
5.6 Приг
Осим извршног повериоца, и извршни дужник
може приговором да побија решење или само део
решења којим су одмерени трошкови поступка
(иновирани члан 398). Приговор се подноси суду
преко јавног извршитеља који је донео решење о
извршењу. О приговору одлучује суд на чијем подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
Ако извршни дужник не поднесе приговор, јавни
извршитељ
у року
од
три
радна
дана
од
истека
рока
за
приговор
почиње
да спроводи
извршење.
На садржину приговора, рок за изјављивање,
разлоге због којих приговор може да се изјави, разлоге
о којима
суд
води
рачуна
по
службеној
дужности,
поступак,
рокове
за
одлучивање
и одлуке
о
приговору
сходно
се
примењују
одредбе
Закона
о
приговору
против
решења
о извршењу
на
основу
веродостојне исправе (измењен члан 399).
Ако извршни поверилац призна наводе из приговора
извршног
дужника,
јавни
извршитељ
ће
решењем
усвојити
приговор,
ставити
ван
снаге
решење
о извршењу
у целини
или
делимично
и
одлучити
о трошковима
поступка.
На
решење
по
приговору
може
да се
изјави
приговор
суду.
5.7 И
У Закону је измењен члан 400, којим је сада уређено
извршење
на
основу
извршне
исправе
ради
намирења
новчаног
потраживања
из комуналних
услуга
и сродних
делатности.
Према тим новим одредбама, предлог за извршење
на
основу
извршне
исправе
ради
намирења
потраживања
из комуналних
и сродних
делатности
подноси
се
Комори
јавних
извршитеља
да би
она
одредила
јавног
извршитеља
коме
ће се
поднети
предлог
за
извршење
по
конкретном
предмету.
Овај
захтев,
поред
осталог,
садржи
и:
f име и презиме или пословно име странака,
f пр
ебивалиште, односно боравиште странака и
f м
атични број или порески идентификациони
број ако је странка правно лице, предузетник или
физичко лице које обавља делатност.
Комора је дужна да одговори на захтев извр-
шног повериоца у року од пет дана од дана пријема
захтева, водећи рачуна о томе да се јавни извршитељи
одређују
равномерно,
према
азбучном
реду
уписа
у Именик
јавних
извршитеља
и заменика
јавних
извршитеља,
као и да је за
поступање
по
предлогу
МАРТ 2020.
●
ЗАРАДЕ
за извршење искључиво надлежан јавни извршитељ
на
чијем
подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
Ако
Комора
не
одговори
на
захтев
извршног
повериоца
у
року
од
пет
дана,
извршни
поверилац
самостално
одређује
јавног
извршитеља
на
чијем
подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
Када изабрани јавни извршитељ донесе решење
о извршењу
којим
је одлучено
о предлогу
за
извршење
на
основу
извршне
исправе,
против
овог
решења
могућа
је жалба,
о којој
одлучује
другостепени
суд
на
чијем
подручју
извршни
дужник
има
пребивалиште,
боравиште
или
седиште.
Овим новим одредбама члана 400. решено је
спорно правно питање које се појавило у пракси
у погледу одлучивања о предлогу за извршење од
стране јавних извршитеља у случајевима намире-
ња новчаног потраживања насталог из комуналних
услуга и сродних делатности на основу извршне
исправе. Сада је недвосмислено прописано да и о
овим предлозима одлучује јавни извршитељ. Ratio
legis ове законске измене представља околност да
се у пракси дешавало да се утврђивање постојања
потраживања из комуналних услуга захтева најпре
у парничном
поступку
подношењем
тужбе
за
издавање
платног
налога.
По
добијању
пресуде
покретан
је извршни
поступак
на
основу
извршне
исправе
(поменуте
пресуде),
тако
да
је
последица
била
да
су
се
овакви
предмети
расподељивали
јавним
извршитељима
по
диспозицији
извршних
поверилаца,
односно
да су
предмети
расподељивани
по
општем
систему
расподеле.
О томе
се
изјаснила
и
Комора,
потврђујући
овај
проблем
и
указујући
на
то
да долази
до
злоупотребе,
односно
избегавања
примене
императивне
норме
у вези
са
равномерном
расподелом
предмета
(члан
393.
Закона).
Из
тог
разлога
додато
је и посебно
правило
у члан
400,
које
говори
о извршењу
на
основу
извршне
исправе
ради
намирења
новчаног
потраживања
из
комуналних
услуга
и сродних
делатности
и у вези
са
тим о сходној
примени
правила
о равномерној
расподели
предмета
јавним
извршиоцима
по
одлуци
Коморе
(члан
393. Закона).
Потребно је на крају поменути и то да је поводом
овде
наведене
равномерне
расподеле
предмета
јавним извршиоцима у овом и другим поступцима
извршења о којима је било речи Извршни одбор
Коморе јавних извршитеља донео Правилник о
поступању по захтеву извршног повериоца Комори
јавних
извршитеља
за
одређивање
јавног
извр-
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
117
118
ЗАРАДЕ
шитеља којем се подноси предлог за добровољно
намирење новчаног потраживања насталог из комуналних
услуга
и сродних
делатности,
предлог
за
извршење
на
основу
веродостојне
и извршне
исправе
ради
намирења
новчаног
потраживања
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
●
poslovnisavetnik.net
насталог из комуналних услуга и сродних делатности
и предлог
за
извршење
у којем
је као извршни
дужник
назначен
директни
или
индиректни
корисник
буџетских
средстава
(„Сл. гласник
РС”
бр.
2/2020).
ПС