Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u nastavku: Uredba). Uredba je objavljena u Službenom glasniku RS broj 54/20, od 10. aprila i stupa na snagu danom objavljivanja.

Ovom uredbom uređuju se:

  • fiskalne pogodnosti privrednim subjektima u privatnom sektoru (odlaganje plaćanja poreza i doprinosa odnosno akontacija poreza na dobit i poreza na prihode od samostalne delatnosti)
  • direktna davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19,
  • PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe,
  • isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije iz budžeta i
  • zabrana isplate dividende privrednim subjektima u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.

Dakle, pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava.

Članom 2. Uredbe definisana su tri osnovna pojma koja su neophodna za tumačenje ostalih odredbi Uredbe:

  • Ko su privredni subjekti u privatnom sektoru?
  • Na šta konkretno se odnose fiskalne pogodnosti?
  • Kome i za šta su namenjena direktna davanja privrednim subjektima?

Privredni subjekti u privatnom sektoru su svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19), i to:

  • rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;
  • rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i
  • ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

Fiskalne pogodnosti znače odlaganje dospelosti za plaćanje određenih javnih prihoda koji u skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima dospevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30. juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. godine za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na zaradu za mesec jun 2020. godine isplaćenu u skladu sa propisima kojima se uređuje rad, i odlaganje njihovog plaćanja, i to :

  • poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada (u daljem tekstu: porez) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi) na zarade i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika:
    • za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika
    • za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade, kao i lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu ove uredbe;
  • akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji su se opredelili za isplatu lične zarade i preduzetnike druga lica;
  • akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade, kao i akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzetnike paušalce;
  • akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine;

Direktna davanja iz budžeta privrednim subjektima u privatnom sektoru vrše se kroz uplatu bespovratnih novčanih sredstava privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom, koja mogu da se koriste isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.

S obzirom da je postavljen uslov za korišćenje državnog davanja, radi se o uslovljenim državnim davanjima, čime je opredeljen i način računovodstvenog evidentiranja istih.

1          Ko može da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja

Članom 3. Uredbe definisani su privredni subjekti u privatnom sektoru koji mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja.

Prvo, privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe ukoliko su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali obveznici PDV.

Dakle, privredni subjekti koji su osnovani nakon 15. marta 2020. godine ne mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja.

Uslov za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja je da privredni subjekat u privatnom sektoru (pravno lice, sve „vrste“ preduzetnika, organci i predstavništva stranih pravnih lica) od 15. marta 2020. godine do 10. aprila 2020. godine NIJE smanjio broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine, a koji su istekli u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila 2020. godine).

Pod ovim uslovima fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.

Ističemo da se navedeno odnosi i na sve „vrste“ preduzetnika koji su osnovani do 15. marta 2020. godine, bez obzira da li su nakon tog datuma registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti ili ne.

Međutim, ukoliko su ovi preduzetnici imali zaposlene na dan 15.03.2020. godine pa su izvršili i odjavu sa obaveznog socijalnog osiguranja za sve zaposlene zbog registracije privremenog prekida, prema našem mišljenju, ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na paket mera zbog smanjenja broja zaposlenih, osim ukoliko nisu izvršili njihovu ponovnu prijavu na obavezno socijalno osiguranje i to najkasnije sa 10.04.2020. godine.

Pravo na odlaganje poreskih obaveza (u skladu sa članom 4. stav 5. Uredbe) i pravo na direktna davanja (u skladu sa članom 10. stav 6. Uredbe) NEMAJU:

  1. banke,
  2. društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
  3. društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
  4. davaoci finansijskog lizinga, kao i
  5. platne institucije i institucije elektronskog novca.

Na ovom mestu ukazujemo na odredbe Zakona o radu koji u članu 175. propisuje razloge za prestanak radnog odnosa:

  1. istekom roka za koji je zasnovan;
  2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
  3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
  4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
  5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
  6. smrću zaposlenog;
  7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

S obzirom da su Uredbom prilikom računanja smanjenja broja zaposlenih izuzeti samo slučajevi iz člana 175. tačka 1) Zakona o radu (istek ugovora o radu na određeno vreme), može se zaključiti da se u svim ostalim slučajevima smatra da je poslodavac smanjio broj zaposlenih, a na osnovu toga će da utvrdi da li ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Primer: Privredni subjekt ispunjava uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja

  1. marta je poslodavac imao 10 zaposlenih. 1 aprila. je jedan zaposleni otišao u penziju. Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih, što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu od 15. marta do 10. aprila za 10% i ovaj poslodavac ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Primer: Privredni subjekt NE ispunjava uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja

  1. marta je poslodavac imao 10 zaposlenih. 1 aprila. je jedan zaposleni otišao u penziju. 5. aprila jedan zaposleni je dao otkaz. Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 8 zaposlenih, što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu od 15. marta do 10. aprila za 20% i ovaj poslodavac NEMA pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Postavlja se pitanje, šta se dešava ako poslodavac po navedenom članu 3. Uredbe ispunjava uslove da može da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja, a kasnije u toku korišćenja istih se smanji broj zaposlenih? Odgovor na pitanje je: gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, što znači da mora da plati sve odgođene poreze i doprinose (sa kamatom) i da vrati sva dobijena direktna davanja (sa kamatom), a što je precizirano članom 12. Uredbe.

2         Fiskalne pogodnosti za privredne subjekte pravna lica

U skladu sa članom 4. Uredbe privrednim subjektima – pravnim licima, uključujući i ogranke i predstavništva stranih pravnih lica (u daljem tekstu: pravna lica), može da se odloži dospelost za plaćanje:

  • poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada (u daljem tekstu: porez) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi) na zarade i naknade zarada:
    • za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika
    • za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine;
  • akontacije poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020. godine i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.

2.1          „Prijavljivanje“ za fiskalne pogodnosti (i državna davanja istovremeno)

Pravno lice, koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe, podnosi Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (u daljem tekstu: Obrazac  PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa  i prihodi van radnog odnosa.

Dalje, pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 4. januar 2021. godine.

2.2         Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade do 4. januara 2021. godine

Pravna licima podnošenjem poreske prijave na Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa u kojoj u polju 1.4. – datum plaćanja unesu 4. 1. 2021. godine (uz ispunjavanje uslova u vezi sa brojem zaposlenih) odlaže se dospelost za plaćanje poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada (u daljem tekstu: porez) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: doprinosi) na zarade i naknade zarada:

  • za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno
  • za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine.

Iz člana 5. stav 2. Uredbe se može razumeti da se pravo na odlaganje poreza i doprinosa na zarade (kao i pravo na direktna davanja iz budžeta) NE odnose na prihode van radnog odnosa.

Da podsetimo, u skladu sa odredbama Zakona o radu, rad van radnog odnosa se odnosi na:

  • Privremene i povremene poslove (član 197. i 198);
  • Ugovor o delu (član 199);
  • Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju (član 201);
  • Dopunski rad (član 202).

Znači, pravno lice koje je zarade za mart isplatilo do 10. aprila, počeće da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja (naravno uz ispunjavanje opisanih uslova) od obračunskog perioda april 2020. godine, pa će prilikom podnošenja poreske prijave za april 2020:

  • Podneti odvojeno poresku prijavu za lica (zaposlene) koja ostvaruju prihode iz radnog odnosa i odvojeno poresku prijavu za lica koja ostvaruju prihode van radnog odnosa;
  • U poreskoj prijavi za prihode iz radnog odnosa će u polju 1.4 – datum plaćanja upisati 4. 1. 2021. godine;
  • U poreskoj prijavi za prihode van radnog odnosa će u polju 1.4 – datum plaćanja upisati datum isplate prihoda van radnog odnosa, jer se fiskalne pogodnosti ne primenjuju na odlaganje poreza i doprinosa po osnovu prihoda van radnog odnosa;
  • Poresku prijavu za prihode iz radnog odnosa dostaviće do kraja aprila 2020. godine, kako bi ostvario pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja za sva tri propisana meseca (u skladu sa članom 11. stav 2. Uredbe).

Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja  prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

Nakon što je odložilo dospelost poreza i doprinosa na zarade do 4. 1. 2021. godine, pravno lice će imati mogućnost da iste plati u ratama (najviše u 24 jednake mesečne rate). Članom 5. Uredbe propisano je da će postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa iz bliže urediti ministar nadležan za poslove finansija. Znači, tim aktom će tek biti propisano na koji način će se ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jednake mesečne rate bez kamate za porez i doprinose na zarade i naknade zarada u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje odložena do 4. januara 2021. godine.

Primer: Obračun zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa

Neto zarada zaposlenog po ugovoru o radu iznosi 70.000 dinara. Obračun:

Red. Broj Opis Iznos
1 Ukupna neto zarada 70.000,00
2 Ukupna bruto zarada (70.000 – 1.630,00) : 0,701 97.532,10
3 Poreska olakšica 16.300,00
4 Poreska osnovica (r. br. 2 – r. br. 3)   81.232,10
5 Porez (10% × r. br. 4)   8.123,21
6 Doprinosi na teret zaposlenog (19,90% × r. br. 2) 19.408,89
7 Doprinosi na teret poslodavca (16,65% × r. br. 2)  16.239,09
8 Neto zarada za isplatu

(r. br. 2 – r. br. 5 – r. br. 6)

 70.000,00

Poreska prijava (redni broj 1.4 Datum plaćanja: 4. 1. 2021.):

3.6 3.7 3.8 3.8a 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.16
101 00 0 31 176 176 97.532 81.232 8.123 97.532 24.871 10.046 731 0

 

Isplata neto zarade na tekući račun zaposlenog vrši se:

  • 30.367,04 dinara sa posebnog namenskog računa – isplata direktnih davanja – COVID-19 i
  • 39.632,96 dinara sa tekućeg računa poslodavca.

Prema našem mišljenju, ukoliko je poslodavac martovsku zaradu isplatio zaposlenom iz svojih sredstava u aprilu, sredstva koja će kao direktno davanje za zaposlenost dobiti početkom maja na posebni namenski račun, koristi kod isplate naredne zarade zaposlenom (aprilske).

Na ovom mestu bismo skrenuli pažnju i na poreske olakšice za zapošljavanje novih lica i lica sa invaliditetom (članovi Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) od 21v do 21ž).

Poslodavac (koji ispunjava uslove) ostvaruje pravo na fiskalne pogodnosti (odlaganje poreza i doprinosa) i pravo na direktna davanja na isti način za lica koja su zaposlena uz korišćenje olakšice, kao i za lica sa kojima je poslodavac radni odnos zaključio bez korišćenja olakšica iz ZPDG i Zakona o doprinosima.

Pri tome treba imati u vidu da poslodavac koji koristi olakšice za zapošljavanje novih lica saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana i zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, podnosi pojedinačne poreske prijave tako što u jednoj prijavi iskazuje podatke samo za lica za koja koristi jednu istu vrstu olakšice za zapošljavanje. Znači, poslodavac podnosi:

  • onoliko posebnih pojedinačnih poreskih prijava koliko istovrsnih olakšica za zapošljavanje koristi,
  • posebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu prihoda iz radnog odnosa za lica za koja ne koristi olakšice za zapošljavanje i
  • posebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu prihoda van radnog odnosa.

Kod olakšica za zapošljavanje, kod kojih se vrši refundacija poslodavcu (član 21v, 21d ZPDG), poslodavac koji koristi fiskalne pogodnosti, zahtev za refundaciju poreza i doprinosa, prema našem mišljenju,  moći će da podnese tek nakon što porez i doprinose plati (znači počev od 4. januara 2021.). Pravo na refundaciju, prema našem mišljenju ne gubi, jer je zaradu novozaposlenom licu isplatio do 31. decembra 2020. godine, a što je jedan od uslova za korišćenje olakšice, naveden u stavu 1. člana 21v (i člana 21d) ZPDG. Ipak, može se postaviti pitanje da li će poslodavac i ostvariti povraćaj poreza i doprinosa koje nije platio, već je odložio njihovo plaćanje na 24 meseca, počev od 4. januara 2021. godine, o čemu svakako treba da se izjasne nadležni organi.

2.3         Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit do podnošenja konačne poreske prijave za 2020. godinu

Što se tiče odlaganja plaćanja akontacija poreza na dobit, pravnim licima može da se odloži dospelost za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica, i to akontacija za 2020. godinu koje dospevaju za plaćanje:

  • aprila,
  • maja i
  • juna.

Dospelost za plaćanje se odlaže do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, uz dodatnu pogodnost da se ove (odložene) akontacije plate u 24 mesečne rate bez plaćanja kamate.

Znači, podnošenjem PPP-PD sa označenim danom plaćanja poreza i doprinosa na zarade 4. januar 2021. godine, pravno lice je prihvatilo i drugu fiskalnu pogodnost, a to je da odloži plaćanje akontacija poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. 4, 15. 5 i 15. 6. do dana kada preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit za 2020. godine. Ako pravno lice preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit za 2020. godinu, na primer 10. maja 2021. godine, na taj dan dospevaju za plaćanje sve tri odložene akontacije iz 2020. godine. Dalje, pravno lice ima pravo da te, 10. maja 2021. godine dospele akontacije plati u najviše 24 jednake rate.

Članom 5. Uredbe propisano je da će postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa iz bliže urediti ministar nadležan za poslove finansija. Znači, tim aktom će tek biti propisano na koji način će se ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jednake mesečne rate bez kamate za akontacije poreza na dobit pravnih lica u visini  akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je dospelost za plaćanje odložena do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit za 2020. godinu.

Pri tome, iznos odloženih akontacija poreza na dobit ne može biti viši od iznosa konačne obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, od iznosa konačne obaveze za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.

Osim toga, napominjemo da pravno lice koje podnosi konačnu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit za 2019. godinu i kod koga se tom prijavom utvrdi razlika za plaćanje (konačna poreska obaveza je veća od akontacija koje su uplaćene u 2019. godini), u obavezi je da na dan podnošenja konačne poreske prijave za utvrđivanje poreza na dobit za 2019. godinu plati tu razliku. Znači, ova razlika nije predmet odlaganja dospelosti za plaćanje kroz primenu fiskalnih pogodnosti.

3         Fiskalne pogodnosti za preduzetnike

Fiskalne pogodnosti za preduzetnike, definisane su u članovima 6, 7. i 8. Uredbe, a odnose se na:

  • Član 6 – preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika koji se NIJE opredelio za isplatu lične zarade i na preduzetnika drugo lice (dalje: preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu);
  • Član 7 – preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika koji se OPREDELIO za isplatu lične zarade (dalje: preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu);
  • Član 8 – preduzetnika paušalca.

Za sve preduzetnike (nabrojane iznad) koji imaju zaposlene radnike, važe ista pravila za ostvarivanje prava na odlaganje poreza i doprinosa na zarade, koja su opisana za pravna lica.

3.1          Preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu

Preduzetniku koji ne isplaćuje ličnu zaradu može da se odloži dospelost za plaćanje akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene, biće automatski prijavljeni na mere, bez pomenute procedure, koja je opisana za privredne subjekte koji podnose obrazac PPP-PD (izvor Ministarstvo finansija).

Dakle, preduzetnik koji nije opredeljen za isplatu lične zarade, koji nema zaposlene i koji ne podnosi Obrazac PPP-PD, uz ispunjenje uslova propisanih Uredbom, ima pravo na odlaganje akontacije poreza i doprinosa koja dospeva 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine za 2021. godinu odnosno do datuma kada podnese konačnu poresku prijavu za 2020. godinu, bez posebnog prijavljivanja.

Način i postupak odlaganja plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti, čije je dospeće odloženo do dana podnošenja konačne poreske prijave za 2020. godinu biće uređen aktom koji donosi ministar finansija, a koji tek treba da bude donesen (propisano članom 6. a u vezi sa članom 5. Uredbe).

3.2         Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu

Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu može da odloži dospelost za plaćanje:

  • poreza i doprinosa na ličnu zaradu:
  • za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika
  • za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate lične zarade preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine;
  • akontacija poreza na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.

Kao što smo naveli i kod pravnih lica, pogodnost odlaganja se ne odnosi na uplatu razlike poreza po konačnom obračunu za 2019. godinu (rok za predaju poreske prijave PPDG-1S za tu godinu ističe 15. aprila 2020).

Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu „prijaviće“ se za prihvatanje korišćenja fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Obrasca PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine, a u skladu sa članom 11. stav 1. Uredbe. I ovde skrećemo pažnju da je ovaj obrazac potrebno dostaviti do kraja aprila 2020. godine da bi preduzetnik mogao sa koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja za sva tri meseca.

Znači, preduzetnik koji je ličnu zaradu za mart isplatio do 10. aprila, počeće da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja (naravno uz ispunjavanje opisanih uslova) od obračunskog perioda april 2020. godine, pa će prilikom podnošenja poreske prijave za april 2020:

  • U poreskoj prijavi u polju 1.4 – datum plaćanja upisati 4. 1. 2021. godine;
  • Poresku prijavu dostaviti do kraja aprila 2020. godine, kako bi ostvario pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja za sva tri propisana meseca.

Ako ima zaposlene, podnosi posebno posebnu poresku prijavu PPP-PD za prihode po osnovu radnog odnosa, a posebnu po osnovu svoje lične zarade.

Članom 5. Uredbe koja se primenjuje i na preduzetnike propisano je da će postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa bliže urediti ministar nadležan za poslove finansija. Znači, tim aktom će tek biti propisano na koji način će se ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jednake mesečne rate bez kamate:

  • za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje odložena do 4. januara 2021. godine i
  • za akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti u visini akontacija čija je dospelost za plaćanje odložena do predaje konačne poreske prijave za 2020. godinu.

3.3         Preduzetnik paušalac

Preduzetnicima paušalcima se odlaže dospelost za plaćanje obaveza po osnovu akontacija  poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mesec mart, april i maj 2020. godine za 4. januar 2021. godine i odlaže plaćanje ovih obaveza na 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate, za vreme trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene, biće automatski prijavljeni na mere, bez pomenute procedure (izvor: Ministarstvo finansija).

Dakle, preduzetnik paušalac koji nema zaposlene i koji ne podnosi Obrazac PPP-PD, uz ispunjenje uslova propisanih Uredbom, ima pravo na odlaganje akontacije poreza i doprinosa koje plaća po rešenju nadležnog organa koja dospeva 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine za 4. januar 2021. godine, bez posebnog prijavljivanja.

Način i postupak odlaganja plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti, čije je dospeće odloženo za 4. 1. 2021. godine biće uređen aktom koji donosi ministar finansija, a koji tek treba da bude donesen (propisano članom 8. Uredbe).

Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja  prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

4         Direktna davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru

4.1         Preduzetnici i mikro, mala i srednja pravna lica

U skladu sa članom 9. Uredbe preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, mogu da ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, i to:

  • u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
  • u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
  • u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Napominjemo da se u skladu sa članom 19. Uredbe razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe vrši se na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima.

Broj zaposlenih se kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Dakle, pravo na navedeni iznos nema preduzetnik (za sebe), kada ima istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.

Napominjemo, iako preduzetnik koji ima istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije nema pravo na direktno davanje za sebe, on ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti u skladu sa Uredbom (odlaganje dospeća za plaćanje poreza i doprinosa na ličnu zaradu, akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti (i doprinosa za preduzetnike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade odnosno za preduzetnike paušalce).

Dalje, broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Službeni glasnik RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14-ispravka, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 i 96/19).

Znači, broj zaposlenih umanjuje se za ona lica koja primaju:

204 – Naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, zbog bolesti ili povreda van rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije, nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i određivanja za pratioca bolesnog lica.

205 – Naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta do 3 godine.

206 – Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta koja se isplaćuje u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 16/02, 115/05, 107/09 i 104/14 – US).

207 – Naknadu zarade invalida rada (invalid II kategorije) na teret Fonda PIO.

208 – Plaćanje doprinosa za zdravstvo za vreme neplaćenog odsustva dok dete ne napuni tri godine života.

209 – Naknadu zarade za osiguranike iz člana 17. stav 1. tačka 15) Zakona o zdravstvenom osiguranju – lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, koja se isplaćuje iz sredstava RFZO.

210 – Naknadu zarade invalidu III kategorije na teret Fonda PIO.

211 – Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta koja se isplaćuje u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18).

Privredni subjekat nema pravo na direktno davanje za lica koja su kod njega angažovana po ugovorima van radnog odnosa. Isto se odnosi i na osnivača koji je radno angažovan u društvu, a u njemu nije u radnom odnosu (po tom osnovu privredni subjekt obračunava i plaća doprinose najmanje na najnižu osnovicu (Obrazac PP-ODO)). Međutim, privredni subjekt ima pravo na odlaganje poreza i doprinosa po osnovu zarade, odnosno naknade zarade za osnivača koji je zasnovao radni odnos u svom privrednom društvu, uz ispunjenje uslova koji su propisani Uredbom kao i za bilo koje drugo zaposleno lice sa punim ili nepunim radim vremenom.

Dakle, iznos za uplatu direktnog davanja iz budžeta računa se kao [(broj zaposlenih sa punim radnim vremenom + 1 (kod preduzetnika) + broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom (srazmerno procentu angažovanja) – broj zaposlenih za koje je naknada zarade isplaćena po OVP od 204 do 211] × 30.367,04]

Prema našem razumevanju, najvažnija odredba za tumačenje načina isplate direktnog davanja, koji nije preciziran Uredbom, jeste član 9. stav 1. Uredbe. U toj odredbi se govori o tome kada i u kom iznosu privredni subjekt može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava, ali se nigde ne govori o obavezi da se neka uplata „veže“ za konkretnu zaradu odnosno trenutak njene isplate zaposlenom.

Npr. iznos koji će država uplatiti u maju obračunava se kao proizvod broja zaposlenih iz Obrasca PPP-PD za mart i 30.367 dinara, ali to prema našem razumevanju ne znači da ta konkretna uplata direktnog davanja treba da bude isplaćena zaposlenom isključivo kao deo zarade za mart mesec.

Znači, poslodavci koji se za program mera (kompletan) prijavljuju od meseca aprila, tu uplatu će da koriste kod isplate naredne zarade (aprilske).

Rezime 1: privredni subjekt koji PPP-PD za mart podnosi nakon stupanja na snagu Uredbe (naravno do kraja aprila 2020. godine) u koju kao datum plaćanja unosi 4.1.2021. „prijavio“ se za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade za mesec mart, april i maj i istovremeno se prijavio za direktna davanja u visini 3×30.367 dinara po zaposlenom (a koje država uplaćuje na poseban namenski račun u maju, junu i julu 2020. godine). Dalje, ako martovske neto zarade isplati u celosti sa redovnog poslovnog računa u aprilu, iznos direktnog davanja koji primi u maju za zaposlene, koristiće kod isplate neto zarade za april (30.367 dinara će ispatiti sa posebnog namenskog računa, a ostatak do punog iznosa neto zarade za april sa redovnog poslovnog računa).

Rezime 2: privredni subjekt koji je isplatio martovske zarade pre 10.4.2020. godine, podnosi do kraja aprila PPP-PD za april u koju kao datum plaćanja unosi 4.1.2021. čime se „prijavio“ za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade za mesec april, maj i jun i istovremeno se prijavio za direktna davanja u visini 3×30.367 dinara po zaposlenom (a koje država uplaćuje na poseban namenski račun u maju, junu i julu 2020. godine). Kada bude isplaćivao aprilsku zaradu, 30.367 dinara će ispatiti sa posebnog namenskog računa, a ostatak do punog iznosa neto zarade za april sa redovnog poslovnog računa.

Napominjemo još jednom da uredbom nije precizirana tehnika isplate, pa smo izložili naše viđenje mogućnosti za isplatu, vodeći se pri tome logikom i svrhom direktnog davanja, a to je pomoć poslodavcima u isplati neto zarada zaposlenima, kako bi se sačuvala radna mesta i stimulisali poslodavci da ne otpuštaju zaposlene. Osim toga, vodili smo se i logikom da je ispoštovan član 13. stav 15. Uredbe, a to je da su novčana sredstva sa posebnog računa prenesena na tekući račun zaposlenog za koga je direktno davanje dobijeno.

4.2         Neke napomene u vezi isplate minimalne zarade

Ako poslodavac u mesecu aprilu 2020. go­di­ne is­pla­ću­je mi­ni­mal­nu za­ra­du za mart 2020. go­di­ne, isplatiće va­že­ću mi­ni­mal­nu cenu rada po ča­su u vi­si­ni 172,54 di­nara i ob­ra­ču­na­ti broj ča­so­va za mesec za ko­ji vr­ši is­pla­tu – da­kle, za mart.

Pošto smo u mesecu martu 2020. godine imali 22 radna dana (31 dan, minus 4 subota i minus 5 nedelja) mesečna neto minimalna zarada za mart 2020. godine iznosi:

Mesec Broj časova rada Po času – neto Ukupno mesečno – neto
1 2 3 4 (2 x 3)
Mart 2020. 176 172,54 din. 30.367,04 din.

Ako poslodavac primi ovaj iznos na ime minimalne zarade, i želi zaposlenima da isplati samo taj iznos minimalne zarade (za mart na primer), smatramo da mora da donese odluku o isplati minimalne zarade, jer njegovi zaposleni imaju ugovore  o radu u kojima su utvrđene zarade veće od minimalne, pa je ova isplata minimalnih zarada prelazak na novi režim isplate.

Prema stavu 3. člana 111. Zakona o radu, op­štim ak­tom, od­no­sno ugo­vo­rom o ra­du utvr­đu­ju se raz­lo­zi za do­no­še­nje od­lu­ke o uvo­đe­nju mi­ni­mal­ne za­ra­de. Na osnovu ove zakonske odredbe, poslodavci mogu da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrde razloge za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Kada nastanu razlozi navedeni u opštem aktu, odnosno ugovoru o radu, poslodavac može da donese odluku o uvođenju minimalne zarade. To znači da se minimalna zarada može uvesti odlukom poslodavca, bez obaveze zaključivanja aneksa ugovora o radu, i ona se direktno primenjuje na sve zaposlene.

U nastavku se daje primer odluke o uvođenju minimalne zarade kod poslodavca.

Na osnovu čl. 111. i 192. Zakona o radu (dalje: Zakon), i člana __ Pravilnika o radu, donosim

ODLUKU O ISPLATI MINIMALNE ZARADE

 Uvodi se isplata minimalne zarade za sve zaposlene kod poslodavca _____, počev od 1. marta 2020. godine, a najduže šest meseci od dana donošenja ove odluke.

  1. Minimalna zarada uvodi se u skladu sa razlozima navedenim u čl. __ Pravilnika o radu, a zbog teškoća u poslovanju i nedostatka sredstava za isplatu zarade u punom iznosu.
  2. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata, standardnog radnog učinka i vremena provedenog na radu.
  3. Minimalna cena rada za isplatu po ovoj odluci za 2020. godinu iznosi 172,54 dinar po radnom času, koja je u primeni do 31. decembra 2020. godine.
  4. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu (za minuli rad, za rad noću, za prekovremeni rad i rad na praznik), na naknadu troškova za ishranu u toku rada i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog.
  5. Ova odluka objavljuje se na oglasnoj tabli poslodavca a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Obrazloženje

Odredbama člana ___ Pravilnika o radu kod poslodavca ____ utvrđeni su razlozi za uvođenje isplate minimalne zarade zaposlenima (razlozi: _____). Zbog poremećaja na tržištu, i pored svih preduzetih internih poslovnih mera, nije se moglo izbeći umanjenje prihoda i negativno poslovanje zbog ___ (navesti razloge i preduzete mere). Iz navedenog razloga doneta je Odluka kao u dispozitivu.

Datum ___                                                                                        Direktor

 

Prilikom isplate minimalne zarade za mart 2020. godine u aprilu 2020. godine, poslodavci treba da imaju u vidu:

1) minimalna neto zarada za mart iznosi 30.367,04 dinara za puno radno vreme;

2) primenjuje se najniža mesečna osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, koja za 2020. godinu iznosi (bruto) 25.801,00 dinara;

3) na isplatu minimalne zarade za mart u aprilu 2020. godine primenjuje se poresko umanjenje od 16.300,00 dinara za puno radno vreme zaposlenog i poreska stopa od 10%;

4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje od 25.801,00 dinara, manja je od bruto minimalne zarade (koja iznosi 40.994,35 dinara) dobijene primenom formule za prevođenje neto iznosa u bruto iznos, koja za mart mesec glasi: Bruto = ((Neto – 1.630,00) : 0,701).

To praktično znači da bi poslodavac, ako isplaćuje samo iznos minimalne zarade bez obaveznih uvećanja za minuli rad, topli obrok, a eventualno i regres, doprinose za socijalno osiguranje obračunavao na iznos te minimalne zarade. Treba, međutim, podsetiti da je obračun minulog rada, toplog obroka i regresa zakonska obaveza poslodavaca na svaku obračunatu zaradu, pa i na minimalnu zaradu, zbog čega svaku isplatu minimalne zarade treba posmatrati s tim isplatama, koje su obavezne za poslodavce, odnosno na koje zaposleni po zakonu ima pravo.

Konkretno, prilikom obračuna minimalne zarade za mart 2020. godine zaposlenom s pravom na minuli rad od 4% i toplim obrokom od 1.000,00 dinara neto mesečno, postupak je sledeći:

Red. br. Pozicija Iznos
1 Najniža mesečna osnovica doprinosa – bruto 25.801,00
2 Neto minimalna zarada (za 176 časova rada u martu 2020.) 30.367,04
3 Minuli rad (4% na r. br. 2) 1.214,68
4 Topli obrok 1.000,00
5 Ukupna neto zarada (r. br. 2 + r. br. 3 + r. br. 4) 32.581,72
6 Bruto zarada (32.581,72 – 1.630,00) : 0,701 44.153,67
7 Osnovica za obračun svih doprinosa (veći iznos sa r. br. 1 ili 6) 44.153,67

Prema tome, možemo reći da je minimalna zarada garantovano jednaka u neto iznosu svima, ali da se ona u konačnom obračunava u bruto iznosu, i to tako da se nakon odbijanja pripadajućih poreza i doprinosa na teret zaposlenog (iz bruto zarade) utvrdi neto minimalna zarada za isplatu. Istovremeno, na r.br. 7. prikazana je bruto minimalna zarada, na koju poslodavac obračunava porez i doprinose, koje sada ne uplaćuje, nego prijavljuje za 2021.godinu.

Ako poslodavac isplaćuje minimalne zarade po Odluci o uvođenju minimalne zarade, ne duguje zaposlenima ostatak zarade do pune zarade iz njihovog ugovora o radu.

Ovde je prikazan obračun za zaposlenog koji ima pun fond časova rada. Kod „trebovanja“ para za minimalne zarade (za martovsku isplatu, na primer), poslodavac množi broj zaposlenih sa punim radnim vremenom i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine od 30.367,04 dinara. Ako ima zaposlenog koji nema puno radno vreme u martu (vratio se sa dužeg bolovanja kojeg plaća RFZO, ili sa porodiljskog), pa u martu ima 80 časova rada, on se u zahtevu poslodavca iskazuje kao (80 : 176) 0,4545 radnika i sa tim koeficijentom se množi martovska neto minimalna zarada. Praktično, za mart će ovaj zaposleni od poslodavca – države dobiti minimalnu zaradu za 80 časova rada a za ostatak meseca će primiti pare od „spoljnog“ isplatioca.

U drugoj situaciji,  moguće je da poslodavac državni minimalac doda na svoja sredstva kako bi zaposlenima isplatio pune zarade u skladu sa svojim opštim aktom.

Smatramo da u tom slučaju poslodavac ne mora da menja svoj akt jer isplaćuje ugovorene zarade. Znači, ako je osnovna zarada zaposlenog po ugovoru o radu neto 80.000 dinara, minuli rad 8.000 dinara i topli obrok 3.000 dinara (nema drugih ostvarenih dodataka na zaradu), obračunata zarada zaposlenog je 91.000 dinara neto. Od toga:

– poslodavac dobija od države 30.367,04 dinara neto za puno radno vreme,

– iz svojih sredstava namiruje (91.000 – 30.367,04) 60.632,96 dinara.

Ukupnu neto zaradu poslodavac u daljem obračunu brutira i nastavlja dalji obračun.

Moguća je još jedna situacija – da se poslodavac prijavi za direktno davanje od države, a da sa zaposlenima (sindikatom, ili odlukom organa) utvrdi da će se razlika do punih zarada isplatiti kada se za to steknu finansijske mogućnosti.

Takođe je bitno napomenuti da se sredstva u visini minimalnih zarada (iz direktnih davanja) mogu trebovati i za zaposlene koji se trenutno nalaze na odsustvima, posebno za one koji su na odsustvu po čl. 116. i 117. Zakona o radu.

4.3         Velika pravna lica

U skladu sa članom 10. Uredbe pravno lice koje je razvrstano kao veliko pravno lice (u daljem tekstu: veliko pravno lice) u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu koji se dobija kao proizvod iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i zbira broja:

  • zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18 – u daljem tekstu: Zakon o radu) i za koje je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD i
  • zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19 i za koje je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD.

Dakle, veliko pravno lice nema mogućnost da se prijavi za direktno davanje za sve zaposlene, nego samo za one koji su odsutni sa rada po donetom rešenju a u skladu sa članom 116. i 117. Zakona o radu.

Napominjemo, Ministarstvo zdravlja objavilo je forme zahteva za izdavanje potvrde o izolaciji i to za:

  • putnika u međunarodnom saobraćaju kome je određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 14 / 28 dana (izolacija u kućnim uslovima) i
  • lice iz kontakta u Republici Srbiji kome je određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano novim Korona virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 14 / 28 dana (izolacija u kućnim uslovima).

Obrasce je moguće preuzeti na linku: https://www.zdravlje.gov.rs/tekst/346871/covid-19.php. Popunjeni obrazac zahteva podnosilac dostavlja putem e-mail adrese: potvrda.covid19@zdravlje.gov.rs. Dobijenu potvrdu zaposleni treba da dostavi poslodavcu radi ostvarivanja prava na naknadu zarade.

Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz PPP-PD za odgovarajući obračunski period.

Bespovratna novčana sredstava, isplaćuju se:

  • u maju 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. godine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za mart 2020. godine;
  • u junu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine;
  • u julu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana uvećanog u skladu sa stavom 2. ovog člana,  za čije naknade zarada je poslodavac – veliko pravno lice podneo Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine.

Veliko pravno lice  dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave i nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor u papirnom obliku spisak lica zaposlenih sa punim radnim vremenom i zaposlenih sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada u skladu sa članom 116. i 117. Zakona o radu, najkasnije do 20-og u mesecu za isplatu bespovratnih sredstava koja se vrši u sledećem mesecu.

Pravilnik o sadržini obrasca u kome se iskazuju podaci o licima za koja veliko pravno lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava objavljen je 15. aprila 2020. godine. Obrazac SL i način popunjavanja možete pogledati na linku.

5         Prihvatanje mera i gubitak prava na korišćenje mera

Članom 11. Uredbe propisan je način na koji se privredni subjekti „prijavljuju“ za prihvatanje i korišćenje mera.

Privredni subjekti u privatnom sektoru  prihvataju korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom podnošenjem Obrasca PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 04. januar 2021. godine.

Dalje, ovi privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom:

  • za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja aprila 2020. godine;
  • za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja maja 2020. godine i
  • za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja juna 2020. godine.

Privredni subjekti u privatnom sektoru koji ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno koji nemaju zaposlene i nisu preduzetnici, odnosno preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade, koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja u skladu sa odredbama ove uredbe.

Polazeći od odredbi člana 13. stav 1. Uredbe, kojom je propisano da se isplata direktnih davanja vrši na osnovu dostavljenih podataka od strane Poreske uprave, može se zaključiti da preduzetnici koji se nisu odlučili za isplatu lične zarade i preduzetnici paušalci (odnosno privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD) direktna davanja za sebe ostvaruju po automatizmu, a na osnovu podataka koje Upravi za trezor dostavi Poreska uprava.

Postavlja se pitanje, da li privredni subjekti mogu da se opredele samo za jednu meru, na primer da koriste direktno davanje, ali da ne odlažu plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Na osnovu objavljenih izjava ministra finansija može se zaključiti da se popunjavanjem obrasca PPP-PD (sa datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine) obe mere istovremeno primenjuju. Prema rečima ministra finansija: „Ako preduzetnik želi da plati poreze može to da uradi, a to će se računati kao akontacija za plaćanje poreza na doprinose i neće imati obavezu da 1. januara plaća zaostale obaveze, a imaće i mogućnost da paralelno sa tim koristi minimalac“ (objavljeno na sajtu Vlade Republike Srbije: https://www.srbija.gov.rs/vest/458726/drzava-preuzela-veliki-teret-krize.php).

Članom 12. Uredbe propisane su okolnosti usled kojih privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Znači, privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom može kontrolisati i nakon 31. oktobra 2020. godine u rokovima za zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja propisnim zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom dužni  su  da:

  • plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i
  • izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Primer: Privredni subjekat u toku korišćenja fiskalnih pogodnosti i direktne pomoći prestane da ispunjava uslove za to

15. marta je poslodavac imao 10 zaposlenih. 1 aprila. je jedan zaposleni otišao u penziju. Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih, što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu od 15. marta do 10. aprila za 10% i ovaj poslodavac ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Poslodavac je počeo sa korišćenjem fiskalnih pogodnosti: pošto je martovsku zaradu isplatio 1. aprila, do kraja aprila (kako je naloženo članom 11. Uredbe) podneo je poresku prijavu PPP-PD za isplatu aprilske zarade i u polje 1.4 – datum plaćanja, uneo datum 4. 1. 2021. godine. Time je prihvatio korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Na osnovu martovske PP-PPD (kako je propisano u članu 9. Uredbe), Poreska uprava je (u skladu sa članom 13. stav 1. Uredbe) dostavila Ministarstvu finansija podatak o broju zaposlenih (10 po martovskoj prijavi) i Ministarstvo je u maju (npr. 10. maja), na poseban račun poslodavca, uplatio 10 × 30.367,04 dinara = 303.670,40 dinara.

12. maja poslodavac isplaćuje aprilske zarade (za 9 zaposlenih). Svakome će 30.367,04 dinara preneti sa namenskog računa, a onaj iznos koji pripada po martovskoj prijavi onom penzionisanom zaposlenom, ne sme da koristi (jer nema osnova (nije zaposlen u aprilu) da ga prenese na tekući račun lica za koje je dobilo novac). Taj iznos će banka preneti sa namenskog računa poslodavca nazad na račun Uprave za trezor (nakon zatvaranja posebnog namenskog računa privrednog subjekta).

Međutim, 30. maja jedan zaposleni daje otkaz.

Ako poslodavac ne zaposli nikog drugog, smanjio je broj zaposlenih na 8 (sa 10) i time gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktna davanja iz budžeta, što znači da:

– plaća porez i doprinose za aprilske zarade i obračunava zateznu kamatu od 12. maja do 30. maja (menja poresku prijavu).

– vraća 303.670,40 dinara sa kamatom, od čega za 9×30.367,04 dinara (jer jedan minimalac nije ni koristio odnosno isplatio) plaća kamatu za period od 12. maja do 30. maja.

6         Isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru

Član 13. Uredbe propisano je da se isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru koji u skladu sa članom 11. ove uredbe prihvate direktna davanja utvrđena ovom uredbom, vrši sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprave za trezor (u daljem tekstu: Uprava za trezor), na osnovu dostavljenih podataka u elektronskom obliku od Ministarstva finansija – Poreske uprave (u daljem tekstu: Poreska uprava) za isplatu po privrednim subjektima iz čl. 9. i 10. ove uredbe.

Znači, privredni subjekti koji podnose poreske prijave na obrascu PPP-PD, unosom datuma plaćanja 4. 1. 2021. godine prihvataju direktna davanja. Pri tome, ako ovu poresku prijavu prvi put podnesu do kraja aprila 2020. godine mogu da koriste davanja za sva tri meseca, ukoliko je prvi put podnesu do kraja maja 2020. godine mogu da koriste davanja za dva meseca, a ukoliko je prvi put podnesu do kraja juna 2020. godine mogu da koriste davanja za jedan mesec.

Sa druge strane, a s obzirom da je članom 11. Uredbe za preduzetnike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade i preduzetnike paušalci (oni ne podnose Obrazac PPP-PD) propisano samo da „pravo na direktna davanja koriste u skladu sa odredbama ove Uredbe“, moglo bi se zaključiti da će oni pravo na direktno davanje ostvarivati po automatizmu, primenom člana 13. stav 1. Uredbe.

Radi isplate direktnih davanja, privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 kod banke koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi tekući račun tog privrednog subjekta. Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu ove uredbe imaju otvorene tekuće račune kod više banaka dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke kod koje će biti otvoren poseban račun iz tog stava.

Na portalu ePorezi postavljena je nova prijava IPB –Izbor poslovne banke putem koje privredni subjekt koji ima otvorene tekuće račune kod više banaka treba da izabere banku kod koje će biti otvoren posebni račun.

Privredni subjekt, koji na dan 10. aprila 2020. godine ima otvoren tekući račun samo kod jedne banke, nije dužan da putem aplikacije ePorezi dostavi podatke o nazivu banke kod koje će biti otvoren poseban račun (podrazumeva se da će isplata direktnog davanja biti izvršena na namenski račun koji će biti otvoren kod te banke).

Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom obliku, na osnovu kojih banka otvara privrednom subjektu poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19. Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije pri dostavljanju ovih podataka, a koji ne može biti duži od sedam dana od dana kada su banci dostavljeni ti podaci, a najkasnije do 30. aprila 2020. godine.

Otvaranjem posebnog računa ne stiče se pravo na direktna davanja, već se ostvaruje pravo na isplatu sredstava na taj račun po osnovu direktnih davanja, ako su ispunjeni uslovi iz čl. 9. do 12. ove uredbe.

Sredstvima na posebnom namenskom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu.

Banka je dužna da pri dostavljanju podataka o posebnom računu u jedinstveni registar tekućih i drugih računa pravnih i fizičkih lica koji vodi Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: Jedinstveni registar računa) dostavi Narodnoj banci Srbije, u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuju bliži uslovi i način vođenja tog registra, i podatak o tome da je u pitanju poseban račun koji je otvoren radi isplate direktnih davanja u skladu sa ovom uredbom.

Odredbe okvirnog ugovora kojima se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa (posebnog namenskog računa) i izvršavanje platnih transakcija sa tog računa, shodno se primenjuju na poseban račun iz tog stava. Izuzetno, za otvaranje i vođenje posebnih namenskih računa, kao i za izvršenje platnih transakcija i pružanje drugih usluga u vezi s tim računima, Uprava za trezor i banka ne mogu naplatiti naknadu, niti druge troškove. Narodna banka Srbije ne naplaćuje Upravi za trezor i banci naknade, niti druge troškove za izvršenje platnih transakcija u vezi s tim računima u platnim sistemima čiji je operator.

Uprava za trezor na dnevnom nivou preuzima od Narodne banke Srbije podatke u elektronskom obliku o posebnim računima koji se vode u Jedinstvenom registru računa.

Uprava za trezor, na osnovu podataka dostavljenih u elektronskom obliku od Poreske uprave, obaveštava nadležno ministarstvo o iznosu potrebnih sredstava za isplatu direktnih davanja privrednim subjektima, nakon čega nadležno ministarstvo vrši prenos sredstava na poseban namenski račun otvoren kod Uprave za trezor. Po prenosu novčanih sredstava od nadležnog ministarstva, Uprava za trezor vrši prenos sredstava privrednim subjektima koji su prihvatili direktna davanja (a na osnovu podataka dostavljenih od Poreske uprave) na posebne namenske račune privrednih subjekata.

Sredstva na posebnom računu privrednog subjekta koji služi za isplatu direktnih davanja izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe.

Banka gasi poseban račun privrednog subjekta zbog prestanka programa direktnog davanja u smislu ove uredbe ili gubitka prava na korišćenje direktnog davanja iz čl. 12. i 17. ove uredbe, odnosno ako je otvoren taj račun a privredni subjekt nije stekao pravo na korišćenje direktnog davanja, a u skladu sa obaveštenjem Poreske uprave.

U slučaju da privredni subjekt ne prenese novčana sredstva sa posebnog računa na tekuće račune lica za koja su dobijena direktna davanja u skladu sa ovom uredbom do dana gašenja tog posebnog računa, banka prenosi sredstva s tog računa na poseban račun otvoren kod Uprave za trezor sa koga su sredstva prvobitno i bila prebačena na poseban namenski račun privrednog subjekta.

7         PDV tretman prometa bez naknade za zdravstvene svrhe

Članom 14. Uredbe propisano je da se na promet dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši obveznik PDV i to isključivo:

  • Ministarstvu zdravlja,
  • Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno
  • zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini

PDV ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa.

Oslobođenje od plaćanja PDV primenjuje se na sve isporuke sa danom prometa u periodu od dana  uvođenja do dana prestanka vanrednog stanja u Republici Srbiji.

Ovo znači da se ova odredba Uredbe primenjuje retroaktivno od 15. marta 2020. godine.

Za promet dobara, odnosno usluga iz stava 1. ovog člana obveznik PDV dužan je da vodi posebnu evidenciju, koja naročito sadrži podatke o:

1) nazivu, adresi i PIB-u lica kojem je izvršen promet dobara, odnosno usluga;

2) ceni koštanja, odnosno nabavnoj ceni dobara, odnosno usluga čiji je promet izvršen.

Primena navedenog poreskog oslobođenja znači da onaj obveznik PDV koji nabavlja dobra da bi ih donirao nekom od navedenih primalaca, ima pravo da PDV obračunat kod nabavke predmetnih dobara odbije kao prethodni porez, a da prilikom davanja bez naknade tih dobara ne obračuna PDV.

Podatak o vrednosti dobara bez naknade čiji promet je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza iskazuje se u polju 1.6 Obrasca POPDV.

Napominjemo da primena predmetnog oslobođenja ograničena je na period dok traje vanredno stanje. Na promet dobara i usluga koji bude izvršen nakon prestanka (ukidanja) vanrednog stanja, predmetno poresko oslobođenje neće se primenjivati.

8         Uplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije

Članom 15. Uredbe propisano je da će se nakon okončanja vanrednog stanja svim punoletnim građanima Republike Srbije izvršiti uplata jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Postupak, način i uslove za isplatu ove jednokratne novčane pomoći bliže uređuje Vlada.

9         Zabrana isplate dividende

Članom 16. Uredbe propisano je da privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.

U slučaju da isplate dividendu, privredni subjekti u privatnom sektoru gube pravo korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom i na njih se shodno primenjuju odredbe člana 12. ove uredbe. Dakle, u tom slučaju su dužni da:

– plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza koja se računa počev od dana kada su navedene obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja; i

– izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza počev od dana kada su im isplaćena pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Zabrana iz ovog člana se ne odnosi na isplatu dividende u akcijama, odnosno udelima isplatioca dividende.

Iz člana 16. se može zaključiti da privredni subjekti koji su isplatili dividende pre nego što su se opredelili za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja (podnošenjem PPP-PD sa datumom plaćanja 4.1.2021, odnosno po automatizmu za privredne subjekte koji ne podnose PPP-PD), odnosno pre nego što su počeli da koriste prvo fiskalno davanje (odlaganje akontacije poreza na dobit odnosno akontacije poreza na prihod od samostalne delatnosti (i doprinosa za preduzetnike koji ne isplaćuju ličnu zaradu i preduzetnike paušalce) koja je dospela 15. aprila 2020. godine), imaju pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.

U odgovorima ministra finansija na pitanja u vezi sa korišćenjem fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja (15. aprila 2020. godine, preko Twiter naloga), ipak je navedeno da pravo korišćenja fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta nemaju privredni subjekti koji su dividendu isplatili nakon 10. aprila 2020. godine, od kada se primenjuje „zabrana isplate dividendi“.

Napominjemo da se mera zabrane isplate dividende ne odnosi na preduzetnike. Dobit koju preduzetnik ostvaruje nije prihod od kapitala (dividenda ili učešće u dobiti) nego prihod od obavljanja delatnosti (rada).

Dakle, Uredbom nije propisana zabrana preduzetniku da raspolaže, odnosno da podiže novac sa poslovnog računa za svoje lične potrebe, nezavisno od toga da li se opredelio za ličnu zaradu.

10       Kaznene odredbe

Članom 17. Uredbe propisano je da privredni subjekat u privatnom sektoru koji:

  • ostvari pravo (koristi) na direktna davanja iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom,
  • nenamenski koristi ova sredstva ili
  • izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos primljenih direktnih davanja u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole,

kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30 – 70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika.

Za ovaj prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara.

Dalje, članom 18. Uredbe propisano je da privredni subjekat u privatnom sektoru koji ostvari pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom ili izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda u skladu sa članom 12. ove uredbe i iste ne plati u celosti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20 – 50% iznosa odloženih javnih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.

Za ovaj prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara.

11        Zaključak

Prelaznim i završnim odredbama (član 19) definisano je razvrstavanje privrednih subjekata za potrebe primene ove uredbe, a koje se vrši na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, a lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine smatraju se malim pravnim licima.

Možemo zaključiti da je donošenjem ove Uredbe postavljen okvir za ostvarivanje fiskalnih pogodnosti i državne pomoći privrednim subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, ali tek nakon donošenja određenih dodatnih propisa na koje sama Uredba upućuje, biće moguće razjasniti tehnička pitanja u vezi sa korišćenjem fiskalnih pogodnosti i isplatom direktne pomoći. Dodatni propisi koji se očekuju treba da urede:

  • Postupak i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada (odnosi se i na ličnu zaradu preduzetnika) nakon 4. januara 2021. godine.
  • Postupak i način odlaganja plaćanja akontacije poreza na dobit pravnih lica odnosno akontacija poreza (i doprinosa, za preduzetnike koji nisu opredeljeni za ličnu zaradu) na prihod od samostalne delatnosti, nakon predaje konačne poreske prijave za 2020. godinu (do kada se odlažu korišćenjem fiskalnih pogodnosti).
  • Postupak i način odlaganja plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti preduzetnika paušalca nakon 4. januara 2021. godine.
  • Postupak, način i uslove za isplatu jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Znači da će tek nakon donošenja ove metodologije biti moguće razjasniti tehnička pitanja u vezi sa korišćenjem fiskalnih pogodnosti (odlaganje plaćanja poreza i doprinosa) i isplate direktne pomoći.

mr Željko Albaneze i dr Marijana Žiravac Mladenović

Slični članciJoš članaka od istog autora