Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (dalje: Uredba), koja je objavljena u „Službenom glasniku RS” broj 54/20 od 10. aprila, a stupa na snagu na dan objavljivanja.
Skip to PDF content6 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Mr Željko Albaneze i dr Marijana Žiravac Mladenović
Komentar Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima u privatnom
sektoru
Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fi-
skalnim pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima u privatnom sektoru i
novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja
ekonomskih posledica nastalih usled bolesti
COVID-19 (dalje: Uredba), koja je objavljena u „Slu-
žbenom glasniku RS” broj 54/20 od 10. aprila, a
stupa na snagu na dan objavljivanja.
Ovom uredbom uređuju se:
hhfiskalne pogodnosti privrednim subjektima
u privatnom sektoru (odlaganje plaćanja poreza i
doprinosa, odnosno akontacija poreza na dobit i
poreza na prihode od samostalne delatnosti);
hhdirektna davanja iz budžeta Republike Srbi-
je privrednim subjektima u privatnom sektoru u
cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih
usled bolesti COVID-19;
hhPDV tretman prometa dobara i usluga bez nak-
nade u zdravstvene svrhe;
hhisplata jednokratne novčane pomoći svim pu-
noletnim građanima Republike Srbije iz budžeta;
hhzabrana isplate dividende privrednim subjek-
tima u privatnom sektoru koji se opredele za ko-
rišćenje fiskalnih pogodnosti, kao i direktnih
davanja iz budžeta.
Dakle, pravo na korišćenje mera imaju svi
privredni subjekti (uključujući nedobitne or-
ganizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika
javnih sredstava.
Članom 2. Uredbe definisana su tri osnov-
na pojma koja su neophodna za tumačenje ostalih
odredbi Uredbe:
hhko su privredni subjekti u privatnom sektoru,
hhna šta se konkretno odnose fiskalne pogodno-
sti i
hhkome i za šta su namenjena direktna davanja pri-
vrednim subjektima.
Privredni subjekti u privatnom sektoru su
svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni
Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u
skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih
sredstava („Sl. glasnik RS” br. 93/19), i to:
hhrezidentna pravna lica u smislu zakona kojim
se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica,
hhrezidentni preduzetnici (preduzetnici, pre-
duzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivred-
nici i preduzetnici druga lica u smislu zakona
kojim se uređuje porez na dohodak građana) i
hhogranci i predstavništva stranih pravnih
lica.
Fiskalne pogodnosti znače odlaganje dospelo-
sti za plaćanje određenih javnih prihoda koji, u
skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima, do-
spevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30.
juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. go-
dine za porez i doprinose za obavezno socijalno
osiguranje koji se plaćaju na zaradu za mesec jun
2020. godine, isplaćenu u skladu sa propisima
kojima se uređuje rad, kao i za odlaganje njihovog
plaćanja, i to:
hhporeza na dohodak građana na zarade i nakna-
de zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zara-
de i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na
ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika po-
ljoprivrednika:
ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno po izboru poreskog obveznika,
ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
reske obveznike koji su isplate zarada i naknada
zarade, kao i lične zarade preduzetnika i predu-
zetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. go-
dine delimično ili u celosti izvršili do dana
stupanja na snagu ove uredbe;
hhakontacije poreza na prihod od samostalne de-
latnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine
za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike
koji su se opredelili za isplatu lične zarade i
preduzetnike druga lica;
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 7
AKTUELNA TEMA
hhakontacije poreza i doprinosa na prihod od
samostalne delatnosti za mart, april i maj me-
sec 2020. godine za preduzetnike i preduzetni-
ke poljoprivrednike koji se nisu opredelili za
isplatu lične zarade, kao i akontacije poreza i
doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za
mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzet-
nike paušalce;
hhakontacije poreza na dobit pravnih lica za
mart, april i maj mesec 2020. godine, odnosno za
obveznike sa poslovnom godinom različitom od
kalendarske – akontacije poreza na dobit pravnih
lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna
2020. godine.
Direktna davanja iz budžeta privrednim su-
bjektima u privatnom sektoru vrše se kroz
uplatu bespovratnih novčanih sredstava pri-
vrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom,
pri čemu ista mogu da se koriste isključivo za
isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
S obzirom na to da je postavljen uslov za ko-
rišćenje državnog davanja, radi se o uslovljenim
državnim davanjima, čime je opredeljen i način
računovodstvenog evidentiranja istih.
1 Ko može da koristi fiskalne
pogodnosti i direktna davanja
Članom 3. Uredbe definisani su privredni su-
bjekti u privatnom sektoru koji mogu da koriste
fiskalne pogodnosti i direktna davanja. Prvo,
privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da
koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja
iz ove uredbe ukoliko su pre 15. marta 2020. godi-
ne osnovani i registrovani kod nadležnog organa
ili organizacije, odnosno ako su u navedenom pe-
riodu postali obveznici PDV-a.
Dakle, privredni subjekti koji su osnovani
nakon 15. marta 2020. godine ne mogu da koriste
fiskalne pogodnosti i direktna davanja.
Uslov za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja je da privredni subjekt u pri-
vatnom sektoru (pravno lice, sve vrste preduzet-
nika, ogranci i predstavništva stranih pravnih
lica) od 15. marta 2020. godine do 10. aprila 2020.
godine NIJE smanjio broj zaposlenih za više od
10% (ne računajući zaposlene koji su sa privred-
nim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugo-
vore o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020.
godine, koji su istekli u periodu od 15. marta do
10. aprila 2020. godine).
Pod ovim uslovima fiskalne pogodnosti i
direktna davanja iz ove uredbe mogu da koriste i
preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici
i preduzetnici paušalci koji su registrovali
privremeni prestanak obavljanja delatnosti
najranije na dan 15. marta 2020. godine.
Važno je istaći da se navedeno odnosi i na sve
vrste preduzetnika koji su osnovani do 15. marta
2020. godine, bez obzira na to da li su nakon tog
datuma registrovali privremeni prestanak oba-
vljanja delatnosti ili ne.
Međutim, ukoliko su navedeni preduzetnici
imali zaposlene na dan 15. 3. 2020. godine, pa su
izvršili i odjavu sa obaveznog socijalnog osi-
guranja za sve zaposlene zbog registracije pri-
vremenog prekida, prema našem mišljenju oni
ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na
paket mera zbog smanjenja broja zaposlenih, osim
ukoliko nisu izvršili njihovu ponovnu prijavu
na obavezno socijalno osiguranje i to najkasnije
zaključno sa 10. 4. 2020. godine.
Pravo na odlaganje poreskih obaveza (u skladu
sa članom 4. stav 5. Uredbe) i pravo na direktna
davanja (u skladu sa članom 10. stav 6. Uredbe) NE-
MAJU:
1) banke,
2) društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
3) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima,
4) davaoci finansijskog lizinga i
5) platne institucije i institucije elektronskog
novca.
Ovde je potrebno ukazati na Zakon o radu, koji u
članu 175. propisuje razloge za prestanak radnog
odnosa, i to:
1) istekom roka na koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najma-
nje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i
zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca
ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog
mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
S obzirom na to da su prilikom računanja
smanjenja broja zaposlenih Uredbom izuzeti
samo slučajevi iz člana 175. tačka 1) Zakona o
radu (istek ugovora o radu na određeno vreme),
može se zaključiti da se u svim ostalim sluča-
jevima smatra da je poslodavac smanjio broj za-
poslenih, pa će na osnovu toga da utvrdi da li
ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti
i direktnih davanja.
Primer: Privredni subjekt ispunjava uslove
za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja
Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih, pri
čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u penziju.
Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih,
što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu
od 15. marta do 10. aprila za 10%, pa ima pravo na
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja.
Primer: Privredni subjekt NE ispunjava
uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja
Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih,
pri čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u
penziju, a drugi je 5. aprila dao otkaz. Znači, 10.
aprila taj poslodavac ima 8 zaposlenih, što zna-
či da je smanjio broj zaposlenih u periodu od 15.
marta do 10. aprila za 20%, pa NEMA pravo na
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja.
Ovde se može postaviti pitanje šta se dešava
ako poslodavac po navedenom članu 3. Uredbe is-
punjava uslove da može da koristi fiskalne po-
godnosti i direktna davanja, ali se kasnije, u toku
korišćenja istih, smanji broj zaposlenih. Odgo-
vor bi bio da gubi pravo na korišćenje fiskal-
nih pogodnosti i direktnih davanja, što znači
da mora da plati sve odgođene poreze i doprinose
(sa kamatom) i da vrati sva dobijena direktna da-
vanja (sa kamatom), što je i precizirano članom
12. Uredbe.
2 Fiskalne pogodnosti za privredne
subjekte pravna lica
U skladu sa članom 4. Uredbe privrednim su-
bjektima – pravnim licima, uključujući i ogranke
i predstavništva stranih pravnih lica (dalje:
pravna lica), može da se odloži dospelost za pla-
ćanje:
hhporeza na dohodak građana na zarade i naknade
zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno so-
cijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i
naknade zarada:
ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno po izboru poreskog obveznika,
ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one
poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada
zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u
celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine;
hhakontacije poreza na dobit pravnih lica za
mart, april i maj mesec 2020. godine do predaje
konačne poreske prijave za porez na dobit prav-
nih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa
poslovnom godinom različitom od kalendarske
godine za poreski period koji započinje ili se
završava u 2020. godini – za akontacije poreza
na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila, 15.
maja i 15. juna 2020. godine – do predaje konačne
poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za
odgovarajući poreski period.
2.1 „Prijavljivanje” za fiskalne pogodnosti
(i državna davanja istovremeno)
Pravno lice koje se opredeli da koristi
fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove
uredbe podnosi pojedinačnu poresku prijavu o
obračunatim porezima i doprinosima (dalje:
Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog od-
nosa, a posebno Obrazac PPP-PD za prihode
van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu
PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog
odnosa i prihodi van radnog odnosa.
Osim toga, pravno lice koje se opredeli da
koristi fiskalne pogodnosti i direktna dava-
nja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode
iz radnog odnosa za obračunski period – mesec
za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna
davanja iz ove uredbe u polje 1.4. „Datum plaća-
nja” unosi 4. januar 2021. godine.
3
DECENIJE
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
Poreska prijava, sa datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine pod rednim brojem 1.4, može da se podnese za
sledeće vrste prihoda (OVP):
OVP Opis
101 Zarada zaposlenog, i to bez obzira na to da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez olakšice
102 Zarada zaposlenog upućenog na rad u inostranstvo, i to bez obzira na to da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez
olakšice, kao i nezavisno od toga da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez beneficiranog staža
103 Zarada lica zaposlenih u stranim ili međunarodnim organizacijama i ustanovama, kod stranih pravnih
ili fizičkih lica na teritoriji Republike Srbije
104 Zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa
invaliditetom
105 Zarada invalida rada koji rade četiri sata dnevno
106 Lična zarada preduzetnika, sa ili bez beneficiranog staža
107 Lična zarada preduzetnika poljoprivrednika iz člana 32. stav 3. Zakona
113 Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona – osnivača novoosnovanog
privrednog društva koji je zasnovao radni odnos u tom privrednom društvu, sa pravom na oslobođenje u
skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
114 Lična zarada novoosnovanog preduzetnika iz člana 32. stav 2. Zakona, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom
21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
115 Lična zarada novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika iz člana 32. stav 3. Zakona, sa pravom na
oslobođenje u skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
201 Naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti
zaposlenom, sa ili bez olakšice/subvencije
202 Naknada zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad do 30 dana zbog bolesti ili povrede van rada, zbog
bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog,
odnosno povređenog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i zbog određivanja za pratioca bolesnog
lica – čl. 73. i 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju, sa ili bez olakšice
203 Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je
došlo bez krivice zaposlenog po članu 116. Zakona o radu, sa ili bez olakšice
212 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade novoosnovanog
preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika zbog privremene sprečenosti za rad usled
profesionalne bolesti ili povrede na radu, koja od prvog dana, pa sve vreme trajanja sprečenosti tereti sredstva
poslodavca, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od
1. januara 2019. godine
213 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade
novoosnovanog preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika koja za prvih 30 dana
sprečenosti tereti sredstva poslodavca zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede van rada,
zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog
člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i zbog određivanja za pratioca bolesnog lica, sa pravom na
oslobođenje u skladu sa članom 21đ ZPDG i članom 45g ZDOSO
214 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade
novoosnovanog preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika za vreme plaćenog odsustva
za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog po članu
116. Zakona o radu, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom 21đ ZPDG i članom 45g ZDOSO
Izuzetno, Obrazac PPP–PD sa OVP 199, sa
datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine, može da se
podnese samo za primaoca prihoda koji radi kod
poslodavca sa nepunim radnim vremenom, a radio
je nepun obračunski period, odnosno u slučaju kada
je i pod rednim brojem 3.17 MFP za obračun popu-
njeno polje MFP 3.
2.2 Odlaganje dospeća za plaćanje poreza
i doprinosa na zarade do 4. januara 2021.
godine
Podnošenjem poreske prijave na Obrascu PPP-
PD za prihode iz radnog odnosa, pri čemu se u polje
1.4. „Datum plaćanja” unosi 4. 1. 2021. godine (uz
ispunjavanje uslova u vezi sa brojem zaposlenih),
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
pravnim licima odlaže se dospelost za plaćanje
poreza na dohodak građana na zarade i naknade
zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno so-
cijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i
naknade zarada:
hhza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno
hhza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
reske obveznike koji su isplate zarada i naknada
zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u
celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine.
Iz člana 5. stav 2. Uredbe može se razumeti da
se pravo na odlaganje poreza i doprinosa na za-
rade (kao i pravo na direktna davanja iz budžeta)
NE odnosi na prihode van radnog odnosa.
Da podsetimo, u skladu sa odredbama Zakona o
radu rad van radnog odnosa odnosi se na:
hhprivremene i povremene poslove (članovi 197.
i 198),
hhugovor o delu (član 199),
hhugovor o stručnom osposobljavanju i usavršava-
nju (član 201) i
hhdopunski rad (član 202).
FDakle, pravno lice koje je zarade za mart
isplatilo do 10. aprila počeće da kori-
sti fiskalne pogodnosti i direktna davanja
(naravno, uz ispunjavanje opisanih uslova) od
obračunskog perioda za april 2020. godine, pa će
prilikom podnošenja poreske prijave za april
2020:
● podneti odvojeno poresku prijavu za lica
(zaposlene) koja ostvaruju prihode iz radnog
odnosa i poresku prijavu za lica koja ostvaruju
prihode van radnog odnosa;
● u poreskoj prijavi za prihode iz radnog od-
nosa u polje 1.4. „Datum plaćanja” upisaće 4. 1.
2021. godine;
● u poreskoj prijavi za prihode van radnog od-
nosa u polje 1.4. „Datum plaćanja” upisaće datum
isplate prihoda van radnog odnosa, jer se fi-
skalne pogodnosti ne primenjuju na odlaganje po-
reza i doprinosa po osnovu prihoda van radnog
odnosa;
● poresku prijavu za prihode iz radnog odnosa
dostaviće do kraja aprila 2020. godine kako bi
ostvario pravo na korišćenje fiskalnih pogod-
nosti i direktnih davanja za sva tri propisana
meseca (u skladu sa članom 11. stav 2. Uredbe).
Doprinosi čije je plaćanje odloženo u skladu sa
Uredbom smatraju se plaćenim u svrhu ostvarivanja
prava po osnovu penzijskog i invalidskog osigu-
ranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava
za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na
finansijsku podršku porodici sa decom.
Nakon što je odložilo dospelost poreza i do-
prinosa na zarade do 4. 1. 2021. godine, pravno lice
imaće mogućnost da iste plati u ratama (najviše u
24 jednake mesečne rate). Članom 5. Uredbe propi-
sano je da će postupak i način odlaganja plaćanja
dugovanog poreza i doprinosa izbliže urediti
ministar nadležan za poslove finansija. Znači,
tim aktom tek će biti propisano na koji će se
način ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jed-
nake mesečne rate bez kamate za porez i doprinose
na zarade i naknade zarada u visini obaveza čija je
dospelost za plaćanje odložena do 4. januara 2021.
godine. U trenutku završetka ovog članka akt još
nije objavljen, a odmah nakon objavljivanja biće do-
stupan na sajtu časopisa.
Primer: Obračun zarade i odlaganje plaćanja
poreza i doprinosa
Neto zarada zaposlenog po ugovoru o radu izno-
si 70.000 dinara. Obračun:
Red.
Broj Opis Iznos
1 Ukupna neto zarada 70.000,00
2. Ukupna bruto zarada
(70.000 – 1.630,00) : 0,701 97.532,10
3. Poreska olakšica 16.300,00
4. Poreska osnovica
(red. br. 2 – red. br. 3) 81.232,10
5. Porez (10% × red. br. 4) 8.123,21
6. Doprinosi na teret zaposlenog
(19,90% × red. br. 2) 19.408,89
7. Doprinosi na teret poslodavca
(16,65% × red. br. 2) 16.239,09
8. Neto zarada za isplatu
(red. br. 2 – red. br. 5 – red. br. 6) 70.000,00
JESTE LI SE VEĆ PRETPLATILI NA ČASOPIS
„POSLOVNI SAVETNIK” ZA OVU GODINU?
011/ 2836-820, 011/2836-821, 011/2836-822,
office@ingpro.rs
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
Isplata neto zarade na tekući račun zaposlenog
vrši se:
hh30.367,04 dinara sa posebnog namenskog računa –
isplata direktnih davanja – COVID-19 i
hh39.632,96 dinara sa tekućeg računa poslodavca.
Prema našem mišljenju, ukoliko je poslo-
davac martovsku zaradu isplatio zaposlenom
iz svojih sredstava u aprilu, sredstva koja će
mu, kao direktno davanje za zaposlenost, biti
uplaćena početkom maja na poseban namenski
račun koristi prilikom isplate naredne za-
rade zaposlenom (aprilske).
Potrebno je da se ovde skrene pažnja i na pore-
ske olakšice za zapošljavanje novih lica i lica
sa invaliditetom (članovi Zakona o porezu na do-
hodak građana (ZPDG) od 21v do 21ž).
Poslodavac (koji ispunjava uslove) ostvaruje
pravo na fiskalne pogodnosti (odlaganje poreza
i doprinosa) i pravo na direktna davanja na isti
način za lica koja su zaposlena uz korišćenje
olakšice, kao i za lica sa kojima je poslodavac
radni odnos zaključio bez korišćenja olakšica
iz ZPDG i Zakona o doprinosima.
Pri tome treba imati u vidu da poslodavac koji
koristi olakšice za zapošljavanje novih lica,
saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dohodak
građana i zakonu kojim se uređuju doprinosi za
obavezno socijalno osiguranje, pojedinačne po-
reske prijave podnosi tako što u jednoj prijavi
iskazuje podatke samo za lica za koja koristi jed-
nu istu vrstu olakšice za zapošljavanje. Znači,
poslodavac podnosi:
hhonoliko posebnih pojedinačnih poreskih
prijava koliko istovrsnih olakšica za zapo-
šljavanje koristi,
hhposebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu
prihoda iz radnog odnosa za lica za koja ne kori-
sti olakšice za zapošljavanje i
hhposebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu
prihoda van radnog odnosa.
Kada su u pitanju olakšice za zapošljavanje u
vezi sa kojima se vrši refundacija poslodavcu
(članovi 21v i 21d ZPDG), poslodavac koji koristi
fiskalne pogodnosti ne gubi pravo na refundaci-
ju. Ipak, u tom slučaju može se postaviti pitanje
da li će poslodavac ostvariti povraćaj poreza i
doprinosa koje nije platio, već je odložio njihovo
plaćanje na 24 meseca počev od 4. januara 2021. go-
dine, o čemu svakako treba da se izjasne nadležni
organi.
2.3 Odlaganje plaćanja akontacija poreza
na dobit do podnošenja konačne poreske
prijave za 2020. godinu
Što se tiče odlaganja plaćanja akontacija po-
reza na dobit, pravnim licima može da se odloži
dospelost za plaćanje akontacije poreza na dobit
pravnih lica, i to akontacija za 2020. godinu koje
dospevaju za plaćanje:
ff15. aprila,
ff15. maja i
ff15. juna.
Dospelost za plaćanje odlaže se do predaje ko-
načne poreske prijave za porez na dobit pravnih
lica za 2020. godinu, uz dodatnu pogodnost da se
ove (odložene) akontacije plate u 24 mesečne rate
bez plaćanja kamate. Dakle, podnošenjem PPP-PD,
s tim što je kao dan plaćanja poreza i doprinosa na
zarade označen 4. januar 2021. godine, pravno lice
prihvatilo je i drugu fiskalnu pogodnost, a to je
da odloži plaćanje akontacija poreza na dobit,
koje dospevaju za plaćanje 15. 4, 15. 5. i 15. 6, do dana
kada preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje
poreza na dobit za 2020. godine. Ako pravno lice
preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje po-
reza na dobit za 2020. godinu, na primer, 10. maja
2021. godine, na taj dan dospevaju za plaćanje sve
tri odložene akontacije iz 2020. godine. Pored
toga, pravno lice ima pravo da 10. maja 2021. godine
plati dospele akontacije u najviše 24 jednake rate.
Članom 5. Uredbe propisano je da će postupak
i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i do-
prinosa izbliže urediti ministar nadležan za
poslove finansija. Znači, tim aktom će biti pro-
pisano na koji način će se ostvarivati plaćanje
na (najviše) 24 jednake mesečne rate bez kamate za
akontacije poreza na dobit pravnih lica u visini
akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je
dospelost za plaćanje odložena do predaje konačne
poreske prijave za porez na dobit za 2020. godinu.
Poreska prijava (redni broj 1.4. „Datum plaćanja”: 4. 1. 2021):
3.6 3.7 3.8 3.8a 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.16
101 00 0 31 176 176 97.532 81.232 8.123 97.532 24.871 10.046 731 0
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
U trenutku završetka ovog članka akt još nije ob-
javljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostupan
na sajtu časopisa.
Pri tome iznos odloženih akontacija poreza
na dobit ne može da bude viši od iznosa konačne
obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica
za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslov-
nom godinom različitom od kalendarske od iznosa
konačne obaveze za poreski period koji započinje
ili se završava u 2020. godini.
Osim toga, pravno lice koje podnosi konačnu
poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit
za 2019. godinu i kod koga se tom prijavom utvr-
di razlika za plaćanje (konačna poreska obaveza
veća je od akontacija koje su uplaćene u 2019. go-
dini), u obavezi je da na dan podnošenja konačne
poreske prijave za utvrđivanje poreza na dobit
za 2019. godinu plati navedenu razliku. Dakle,
ova razlika nije predmet odlaganja dospelosti
za plaćanje kroz primenu fiskalnih pogodno-
sti.
3 Fiskalne pogodnosti za
preduzetnike
Fiskalne pogodnosti za preduzetnike defini-
sane su u članovima 6, 7. i 8. Uredbe, a odnose se na:
hhčlan 6 – preduzetnika i preduzetnika poljopri-
vrednika koji se NISU opredelili za isplatu lič-
ne zarade, kao i na preduzetnika drugo lice (dalje:
preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu);
hhčlan 7 – preduzetnika i preduzetnika poljopri-
vrednika koji su se OPREDELILI za isplatu lič-
ne zarade (dalje: preduzetnik koji isplaćuje ličnu
zaradu);
hhčlan 8 – preduzetnika paušalca.
Za sve preduzetnike (nabrojane iznad) koji
imaju zaposlene radnike važe ista pravila za
ostvarivanje prava na odlaganje poreza i dopri-
nosa na zarade koja su opisana za pravna lica.
3.1 Preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu
zaradu
Preduzetniku koji ne isplaćuje ličnu zaradu
može da se odloži dospelost za plaćanje akonta-
cija poreza i doprinosa na prihod od samostalne
delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.
Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-
PD, odnosno nemaju zaposlene, biće automatski
prijavljeni na mere, bez pomenute procedure.
Dakle, preduzetnik koji nije opredeljen za
isplatu lične zarade, nema zaposlene i ne pod-
nosi Obrazac PPP-PD, uz ispunjenje uslova
propisanih Uredbom, ima pravo na odlaganje
akontacije poreza i doprinosa koja dospeva 15.
aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine za 2021.
godinu, odnosno do datuma kada podnese konač-
nu poresku prijavu za 2020. godinu, bez posebnog
prijavljivanja.
Način i postupak odlaganja plaćanja akontacija
poreza i doprinosa na prihod od samostalne delat-
nosti, čije je dospeće odloženo do dana podnoše-
nja konačne poreske prijave za 2020. godinu, biće
uređeni aktom koji donosi ministar finansija
(propisano članom 6, a u vezi sa članom 5. Uredbe).
U trenutku završetka ovog članka akt još nije ob-
javljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostupan
na sajtu časopisa.
3.2 Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu
Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu
može da odloži dospelost za plaćanje:
hhporeza i doprinosa na ličnu zaradu:
ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno po izboru poreskog obveznika,
ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
reske obveznike koji su isplate lične zarade pre-
duzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za
mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti
izvršili do 10. aprila 2020. godine;
hhakontacija poreza na prihod od samostalne de-
latnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.
Kao što je navedeno i u vezi sa pravnim
licima, pogodnost odlaganja ne odnosi se na
uplatu razlike poreza po konačnom obračunu
za 2019. godinu (rok za predaju poreske prija-
ve PPDG-1S za tu godinu istekao je 15. aprila
2020).
Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu „pri-
javiće” se za prihvatanje korišćenja fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Ob-
rasca PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 4.
1. 2021. godine, u skladu sa članom 11. stav 1. Ured-
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
be. I ovde skrećemo pažnju na to da je navedeni
obrazac potrebno dostaviti do kraja aprila
2020. godine da bi preduzetnik mogao da koristi
fiskalne pogodnosti i direktna davanja za sva
tri meseca.
FDakle, preduzetnik koji je ličnu zaradu
za mart isplatio do 10. aprila počeće da
koristi fiskalne pogodnosti i direktna dava-
nja (naravno uz ispunjavanje opisanih uslova) od
obračunskog perioda za april 2020. godine, pa će
prilikom podnošenja poreske prijave za april
2020:
● u poreskoj prijavi u polju 1.4 „Datum plaćanja”
upisati 4. 1. 2021. godine;
● poresku prijavu dostaviti do kraja aprila
2020. godine kako bi ostvario pravo na kori-
šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih da-
vanja za sva tri propisana meseca.
Ako ima zaposlene, preduzetnik podnosi po-
sebnu poresku prijavu PPP-PD za prihode po
osnovu radnog odnosa, a posebnu po osnovu svoje
lične zarade.
Članom 5. Uredbe koja se primenjuje i na predu-
zetnike propisano je da će postupak i način odla-
ganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa bliže
urediti ministar nadležan za poslove finansija.
Znači, tim aktom biće propisano na koji će se na-
čin ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jednake
mesečne rate bez kamate:
hhza porez i doprinose na ličnu zaradu preduzet-
nika u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje
odložena do 4. januara 2021. godine i
hhza akontacije poreza na prihode od samostalne
delatnosti u visini akontacija čija je dospelost
za plaćanje odložena do predaje konačne poreske
prijave za 2020. godinu.
U trenutku završetka ovog članka akt još nije
objavljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostu-
pan na sajtu časopisa.
3.3 Preduzetnik paušalac
Preduzetnicima paušalcima odlaže se do-
spelost za plaćanje obaveza po osnovu akontacija
poreza i doprinosa na prihod od samostalne de-
latnosti za mesec mart, april i maj 2020. godi-
ne za 4. januar 2021. godine, kao i plaćanje ovih
obaveza na 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja
kamate, za vreme trajanja odlaganja plaćanja dugo-
vanog poreza.
Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-
PD, odnosno nemaju zaposlene, biće automatski
prijavljeni na mere, bez pomenute procedure.
Dakle, preduzetnik paušalac koji nema za-
poslene i ne podnosi Obrazac PPP-PD, uz is-
punjenje uslova propisanih Uredbom, ima pravo
na odlaganje akontacije poreza i doprinosa koje
plaća po rešenju nadležnog organa, koja dospeva
15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine, i to
za 4. januar 2021. godine, bez posebnog prijavlji-
vanja.
Način i postupak odlaganja plaćanja akonta-
cija poreza i doprinosa na prihod od samostalne
delatnosti, čije je dospeće odloženo za 4. 1. 2021.
godine, biće uređeni aktom koji donosi ministar
finansija (propisano članom 8. Uredbe). U trenut-
ku završetka ovog članka akt još nije objavljen, a
odmah nakon objavljivanja biće dostupan na sajtu
časopisa.
Doprinosi čije je plaćanje odloženo u skladu
sa Uredbom smatraju se plaćenim u svrhu ostvari-
vanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog
osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvariva-
nja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvariva-
nja prava na finansijsku podršku porodici sa
decom.
4 Direktna davanja privrednim
subjektima u privatnom sektoru
4.1 Preduzetnici i mikro, mala i srednja
pravna lica
U skladu sa članom 9. Uredbe, preduzetnik, pre-
duzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivred-
nik, preduzetnik drugo lice i pravna lica koja
su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu
sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo mogu da
ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih
sredstava iz budžeta, i to:
hhu maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
Obrazac PPP-PD za obračunski period mart
2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine;
hhu junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Obrazac PPP-PD za obračunski period april
2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine;
hhu julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
Obrazac PPP-PD za obračunski period maj
2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine.
FNapominjemo da se, u skladu sa članom
19. Uredbe, razvrstavanje privrednih su-
bjekata za potrebe primene ove uredbe vrši na
osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu,
dok se lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine
smatraju malim pravnim licima.
Broj zaposlenih kod preduzetnika, preduzet-
nika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i
preduzetnika drugog lica uvećava se za jedan, osim
u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik pauša-
lac, preduzetnik poljoprivrednik ili predu-
zetnik drugo lice imaju istovremeno i status
zaposlenog ili korisnika penzije.
Dakle, pravo na navedeni iznos direktnog
davanja nema preduzetnik (za sebe) kada ima is-
tovremeno i status zaposlenog ili korisnika
penzije.
Napomena: Iako preduzetnik koji istovreme-
no ima i status zaposlenog ili korisnika penzije
nema pravo na direktno davanje za sebe, on ima pra-
vo na korišćenje fiskalnih pogodnosti u skladu
sa Uredbom (odlaganje dospeća za plaćanje poreza i
doprinosa na ličnu zaradu, akontacija poreza na
prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za
preduzetnike koji se nisu opredelili za isplatu
lične zarade, odnosno za preduzetnike paušalce).
Osim toga, broj zaposlenih uvećava se i za
broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom,
i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim
radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uveća-
va srazmerno ugovorenom procentu angažovanja
zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu
na puno radno vreme, što se utvrđuje na osnovu
podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući ob-
računski period.
Broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih
za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade za
obračunski period u celosti pada na teret drugih
isplatilaca, pri čemu te isplate imaju oznaku vr-
ste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o
poreskoj prijavi za porez po odbitku („Sl. glasnik
RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispravka, 14/16,
21/17, 20/18, 104/18 i 96/19). Znači, broj zaposlenih
umanjuje se za ona lica koja primaju:
hh204 – naknadu zarade za bolovanje preko tride-
set dana za slučaj privremene sprečenosti za rad
preko trideset dana, zbog bolesti ili povreda van
rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održava-
njem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije,
nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta
mlađeg od tri godine, kao i u slučaju određivanja
za pratioca bolesnog lica;
hh205 – naknadu zarade za bolovanje preko trideset
dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog
davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta
do tri godine;
hh206 – naknadu zarade za vreme porodiljskog odsu-
stva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
sa rada radi posebne nege deteta, koja se isplaćuje
u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci poro-
dici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 16/02, 115/05,
107/09 i 104/14 – US);
hh207 – naknadu zarade invalida rada (invalid II
kategorije) na teret Fonda PIO;
hh208 – doprinose za zdravstvo za vreme neplaće-
nog odsustva dok dete ne napuni tri godine života;
hh209 – naknadu zarade za osiguranike iz člana 17.
stav 1. tačka 15) Zakona o zdravstvenom osiguranju
– lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju
pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili
profesionalne bolesti, koja se isplaćuje iz sred-
stava RFZO;
hh210 – naknadu zarade invalidu III kategorije na
teret Fonda PIO;
hh211 – naknadu zarade za vreme porodiljskog odsu-
stva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
sa rada radi posebne nege deteta, koja se isplaćuje
u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci poro-
dici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18).
Iako u Uredbi nije precizno navedeno, za ove
vrste prihoda privredni subjekti nemaju ni pravo
na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, pa nak-
nade zarade sa navedenim oznakama vrste prihoda
treba da se unose u posebne poreske prijave, a ne u
poreske prijave u kojima se zahteva pravo na odla-
ganje plaćanja poreza i doprinosa.
Privredni subjekt NEMA pravo na direkt-
no davanje za lica koja su kod njega angažovana
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
po ugovorima van radnog odnosa. Isto se od-
nosi i na osnivača koji je radno angažovan u
društvu, a u njemu nije u radnom odnosu (po tom
osnovu privredni subjekt obračunava i plaća
doprinose najmanje na najnižu osnovicu (obra-
zac PP-ODO)). Međutim, privredni subjekt ima
pravo na odlaganje poreza i doprinosa po osno-
vu zarade, odnosno naknade zarade za osnivača
koji je zasnovao radni odnos u svom privrednom
društvu, uz ispunjenje uslova koji su propisani
Uredbom, kao i za bilo koje drugo zaposleno lice
sa punim ili nepunim radim vremenom.
Dakle, iznos za uplatu direktnog davanja iz
budžeta računa se kao [(broj zaposlenih sa punim
radnim vremenom + 1 (kod preduzetnika) + broj za-
poslenih sa nepunim radnim vremenom (srazmerno
procentu angažovanja) – broj zaposlenih za koje je
naknada zarade isplaćena po OVP od 204 do 211] ×
30.367,04].
Način korišćenja isplaćenih direktnih
davanja
Najvažnija odredba za tumačenje načina isplate
direktnog davanja, koji nije preciziran Uredbom,
jeste član 9. stav 1. Uredbe. U toj odredbi navedeno
je kada i u kom iznosu privredni subjekt može da
ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih
sredstava, ali se nigde ne govori o obavezi da se
neka uplata veže za konkretnu zaradu, odnosno
trenutak njene isplate zaposlenom. Na primer,
iznos koji će država uplatiti u maju obračuna-
va se kao proizvod broja zaposlenih iz Obrasca
PPP-PD za mart i 30.367 dinara, ali to, kako smo
razumeli, ne znači da konkretna uplata direktnog
davanja treba da bude isplaćena zaposlenom isklju-
čivo kao deo martovske zarade. Znači, poslodav-
ci koji su u aprilu izvršili isplate zarada za
mart, direktna davanja koja budu isplaćena na po-
seban namenski račun u maju koriste pri isplati
aprilskih zarada.
Iako Uredbom nije precizirano, u odgovorima
na pitanja u vezi sa primenom Uredbe ministar
finansija izjavio je sledeće: „Direktna davanja
koja su isplaćena na namenski račun moraju da se
iskoriste za isplate zarada i naknade zarada u
tom istom mesecu kada ih je država isplatila. S
druge strane, Uredba ne reguliše visinu isplata
zarada zaposlenih, a poslodavac odlučuje i o tome
za platu iz kog meseca će biti iskorišćena ta
sredstva.”
Masa sredstava koja se dobijaju kao direktno da-
vanje vezana je za ukupan broj zaposlenih, bez ime-
novanja lica za koja su sredstva ostvarena. Znači,
bitno je da se dobijena sredstva iskoriste isklju-
čivo za zarade zaposlenih, nezavisno od toga da li
je lice koje je bilo uključeno u broj zaposlenih u
martu (na osnovu kog broja su uplaćena direktna
davanja) ostalo zaposleno i u aprilu odnosno maju,
kada se npr. isplaćuje aprilska zarada.
Rezime 1: Privredni subjekt koji PPP-PD
za mart podnosi nakon stupanja na snagu Ured-
be (naravno do kraja aprila 2020. godine), u koju
kao datum plaćanja unosi 4. 1. 2021, „prijavio”
se za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i
doprinosa na zarade za mesec mart, april i maj
i istovremeno se prijavio za direktna davanja
u visini od 3 × 30.367 dinara po zaposlenom
(što država uplaćuje na poseban namenski ra-
čun u maju, junu i julu 2020. godine). Osim toga,
ako martovske neto zarade isplati u celosti sa
redovnog poslovnog računa u aprilu, iznos di-
rektnog davanja koji primi u maju za zaposlene
koristiće pri isplati njihove neto zarade za
april (30.367 dinara isplatiće sa posebnog na-
menskog računa, a ostatak do punog iznosa neto
zarade za april sa redovnog poslovnog računa).
Rezime 2: Privredni subjekt koji je isplatio
martovske zarade pre 10. 4. 2020. godine do kra-
ja aprila podnosi PPP-PD za april, u koju kao
datum plaćanja unosi 4. 1. 2021, čime se „prija-
vio” za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i
doprinosa na zarade za mesec april, maj i jun i
istovremeno se prijavio za direktna davanja u
visini od 3 × 30.367 dinara po zaposlenom (što
država uplaćuje na poseban namenski račun u
maju, junu i julu 2020. godine). Kada bude u maju
isplaćivao aprilsku zaradu, zaposlenima će
isplatiti 30.367 dinara sa posebnog namenskog
računa, a ostatak do punog iznosa neto zarade za
april sa redovnog poslovnog računa.
Primer: Isplata direktnog davanja za
zaposlenog
Poslodavac je martovsku zaradu isplatio pre
10. aprila 2020. godine. Ispunjava uslove za kori-
šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
nja za zaposlenog. Neto zarada zaposlenog iznosi
60.000 dinara. Obračun zarade:
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Red. br. OPIS Iznos
1. Neto zarada 60.000,00
2. Neoporezivi iznos 16.300,00
3. Bruto zarada 83.266,76
4. Osnovica za porez (red. br. 3 – red. br. 2) 66.966,76
5. Porez na zarade (red. br. 4 x 10%) 6.696,68
6. Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 3) 83.266,76
7. Doprinosi na teret zaposlenog – zbirna stopa (red. br. 6 x 19,9%) 16.570,09
7.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 14%) 11.657,35
7.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%) 4.288,24
7.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 6 x 0,75%) 624,50
8. Neto za isplatu (red. br. 3 – red. br. 5. – red. br. 7) 60.000,00
9. Doprinosi na teret poslodavca – zbirna stopa (red. br. 6 x 16,65%) 13.863,92
9.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 11,5%) 9.575,68
9.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%) 4.288,24
10. Ukupan trošak poslodavca (red. br. 3 + red. br. 9) 97.130,68
Obračunata
zarada za
mesec:
Datum isplate
neto zarade Datum podnošenja PPP-PD Način isplate
Direktno davanje
za zaposlenog
uplaćeno u:
Mart 5. 4. 2020. 5. 4. 2020.
Polje 1.4: 5. 4. 2020.
Neto zarada, porez i doprinosi isplaćeni sa redovnog računa maju 2020.
April 10. 5. 2020. 30. 4. 2020.
Polje 1.4: 4.1.2021.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
junu 2020.
Maj 10. 6. 2020. 10. 6. 2020.
Polje 1.4: 4. 1. 2021.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
julu 2020.
Jun 10. 7. 2020. 10. 7. 2020.
Polje 1.4: 4. 1. 2021.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
–
Jul 10. 8. 2020. 10. 8. 2020.
Polje 1.4: 10. 8. 2020.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 60.000 dinara i plaća porez
i doprinose (6.696,68 + 16.570,09 + 13.863,92)
–
4.2 Neke napomene u vezi sa isplatom
minimalne zarade
Ako poslodavac u aprilu 2020. isplaćuje mini-
malnu zaradu za mart 2020. godine, isplatiće važe-
ću minimalnu cenu rada po času u visini 172,54
dinara i obračunati broj časova za mesec za koji
vrši isplatu, dakle za mart.
Pošto mart 2020. godine ima 22 radna dana (31
dan minus 4 subote i minus 5 nedelja), mesečna neto
minimalna zarada za mart 2020. godine iznosi:
Mesec Broj časova rada Po času – neto Ukupno mesečno – neto
1 2 3 4 (2 x 3)
Mart 2020. 176 172,54 din. 30.367,04 din.
Ako poslodavac primi ovaj iznos na ime mi-
nimalne zarade i želi zaposlenima da isplati
samo taj iznos minimalne zarade (za mart na pri-
mer), smatramo da mora da donese odluku o ispla-
ti minimalne zarade jer njegovi zaposleni imaju
ugovore o radu u kojima su utvrđene zarade veće od
minimalne, pa je ova isplata minimalnih zarada
prelazak na novi režim isplate.
Prema stavu 3. člana 111. Zakona o radu, opštim
aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se ra-
zlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne
zarade. Na osnovu ove zakonske odredbe poslodav-
ci opštim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu
da utvrde razloge za donošenje odluke o uvođenju
minimalne zarade. Kada nastanu razlozi navedeni
u opštem aktu, odnosno ugovoru o radu, posloda-
vac može da donese odluku o uvođenju minimalne
zarade. To znači da minimalna zarada može da se
uvede odlukom poslodavca, bez obaveze zaključiva-
nja aneksa ugovora o radu, tako da se ona direktno
primenjuje na sve zaposlene.
U nastavku se daje primer odluke o uvođenju
minimalne zarade kod poslodavca.
ODGOVARAMO NA PITANJA PRETPLATNIKA!
Postavite nam pitanje putem obrasca na stranici
poslovnisavetnik.net
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
AKTUELNA TEMA
Na osnovu čl. 111. i 192. Zakona o radu (dalje: Zakon) i člana __ Pravilnika o radu donosim
ODLUKU O ISPLATI MINIMALNE ZARADE
1. Uvodi se isplata minimalne zarade za sve zaposlene kod poslodavca ____________ počev od 1.
marta 2020. godine, a najduže šest meseci od dana donošenja ove odluke.
2. Minimalna zarada uvodi se u skladu sa razlozima navedenim u čl. __ Pravilnika o radu, zbog
teškoća u poslovanju i nedostatka sredstava za isplatu zarade u punom iznosu.
3. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osno-
vu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata, standardnog radnog
učinka i vremena provedenog na radu.
4. Minimalna cena rada za isplatu po ovoj odluci za 2020. godinu iznosi 172,54 dinara po radnom
času, koja je u primeni do 31. decembra 2020. godine.
5. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu (za minuli rad, za rad
noću, za prekovremeni rad i rad na praznik), na naknadu troškova za ishranu u toku rada i druga
primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade je mi-
nimalna zarada zaposlenog.
6. Ova odluka objavljuje se na oglasnoj tabli poslodavca, a stupa na snagu osmog dana od dana obja-
vljivanja.
Obrazloženje
Odredbama člana ___ Pravilnika o radu kod poslodavca ____________ utvrđeni su razlozi za
uvođenje isplate minimalne zarade zaposlenima (razlozi: _____ ). Zbog poremećaja na tržištu,
i pored svih preduzetih internih poslovnih mera, nije moglo da se izbegne umanjenje prihoda i
negativno poslovanje zbog ____________ (navesti razloge i preduzete mere). Iz navedenog razloga
doneta je Odluka kao u dispozitivu.
Datum ____________ Direktor
Prilikom isplate minimalne zarade za mart
2020. godine u aprilu 2020. godine poslodavci
treba da imaju u vidu da:
1) minimalna neto zarada za mart iznosi 30.367,04
dinara za puno radno vreme;
2) primenjuje se najniža mesečna osnovica za ob-
račun doprinosa za socijalno osiguranje, koja za
2020. godinu iznosi (bruto) 25.801,00 dinar;
3) na isplatu minimalne zarade za mart u aprilu
2020. godine primenjuje se poresko umanjenje od
16.300,00 dinara za puno radno vreme zaposlenog i
poreska stopa od 10%;
4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun
doprinosa za socijalno osiguranje od 25.801,00
dinar manja je od bruto minimalne zarade (koja iz-
nosi 40.994,35 dinara), dobijene primenom formu-
le za prevođenje neto iznosa u bruto, koja za mart
mesec glasi: Bruto = ((Neto – 1.630,00) : 0,701).
To praktično znači da bi poslodavac, ako is-
plaćuje samo iznos minimalne zarade bez oba-
veznih uvećanja za minuli rad i topli obrok, a
eventualno i regres, doprinose za socijalno osi-
guranje obračunavao na iznos pomenute minimalne
zarade. Treba, međutim, podsetiti na to da je ob-
račun minulog rada, toplog obroka i regresa za-
konska obaveza poslodavaca na svaku obračunatu
zaradu, pa i na minimalnu, zbog čega svaku isplatu
minimalne zarade treba posmatrati s tim ispla-
tama koje su obavezne za poslodavce, odnosno na
koje zaposleni po zakonu ima pravo.
Konkretno, prilikom obračuna minimalne
zarade za mart 2020. godine zaposlenom s pravom
18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
na minuli rad od 4% i toplim obrokom od 1.000,00
dinara neto mesečno postupak je sledeći:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Najniža mesečna osnovica doprinosa – bruto 25.801,00
2. Neto minimalna zarada (za 176 časova rada u
martu 2020) 30.367,04
3. Minuli rad (4% na red. br. 2) 1.214,68
4. Topli obrok 1.000,00
5. Ukupna neto zarada
(red. br. 2 + red. br. 3 + red. br. 4) 32.581,72
6. Bruto zarada (32.581,72 – 1.630,00) : 0,701 44.153,67
7. Osnovica za obračun svih doprinosa
(veći iznos sa red. br. 1 ili 6) 44.153,67
Prema tome, može se reći da je minimalna za-
rada garantovano jednaka u neto iznosu svima, ali
se u konačnom obračunava u bruto iznosu, i to tako
da se nakon odbijanja pripadajućih poreza i dopri-
nosa na teret zaposlenog (iz bruto zarade) utvrdi
neto minimalna zarada za isplatu. Istovremeno,
na red. br. 7 prikazana je bruto minimalna zarada
na koju poslodavac obračunava porez i doprino-
se, koje sada ne uplaćuje, nego prijavljuje za 2021.
godinu.
Ako poslodavac isplaćuje minimalne zarade
po odluci o uvođenju minimalne zarade, ne dugu-
je zaposlenima ostatak zarade do pune zarade iz
njihovog ugovora o radu.
Ovde je prikazan obračun za zaposlenog koji
ima pun fond časova rada. Pri „trebovanju” para
za minimalne zarade (za martovsku isplatu na pri-
mer) poslodavac množi broj zaposlenih sa punim
radnim vremenom i iznos osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine od 30.367,04 dinara.
Ako ima zaposlenog koji nema puno radno vreme
u martu (vratio se sa dužeg bolovanja koje plaća
RFZO ili sa porodiljskog), pa u navedenom mese-
cu ima 80 časova rada, on se u zahtevu poslodavca
iskazuje kao (80 : 176) 0,4545 radnika i sa tim koe-
ficijentom množi se martovska neto minimalna
zarada. Praktično, za mart će ovaj zaposleni od
poslodavca – države dobiti minimalnu zaradu za
80 časova rada, dok će za ostatak meseca primiti
novac od „spoljnog” isplatioca.
U drugoj situaciji moguće je da poslodavac
državni minimalac doda na svoja sredstva kako
bi zaposlenima isplatio pune zarade u skladu sa
svojim opštim aktom. Smatramo da u tom slučaju
poslodavac ne mora da menja svoj akt jer isplaću-
je ugovorene zarade. Znači, ako je osnovna zarada
zaposlenog po ugovoru o radu neto 80.000 dinara,
minuli rad 8.000 dinara i topli obrok 3.000 di-
nara (nema drugih ostvarenih dodataka na zaradu),
obračunata zarada zaposlenog iznosi 91.000 dina-
ra neto. Od toga:
hhposlodavac dobija od države 30.367,04 dinara
neto za puno radno vreme,
hhiz svojih sredstava namiruje (91.000 – 30.367,04)
60.632,96 dinara.
Ukupnu neto zaradu poslodavac u obračunu
brutira i nastavlja dalji obračun.
Moguća je još jedna situacija – da se posloda-
vac prijavi za direktno davanje od države, a da sa
zaposlenima (sindikat ili odluka organa) utvrdi
da će se razlika do punih zarada isplatiti kada se
za to steknu finansijske mogućnosti.
Takođe je bitno napomenuti da se sredstva u vi-
sini minimalnih zarada (iz direktnih davanja)
mogu trebovati i za zaposlene koji se trenutno
nalaze na odsustvima, posebno za one koji su na od-
sustvu po čl. 116. i 117. Zakona o radu.
4.3 Velika pravna lica
U skladu sa članom 10. Uredbe pravno lice koje
je razvrstano kao veliko pravno lice (dalje: ve-
liko pravno lice), u skladu sa zakonom kojim se
uređuje računovodstvo, može da ostvari pravo na
uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu
koji se dobija kao proizvod iznosa 50% od osnov-
ne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i
zbira broja:
hhzaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je
doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. mar-
ta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o
radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,
75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – dalje: Zakon o
radu) i za koje je poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD i
hhzaposlenih sa punim radnim vremenom koji-
ma je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15.
marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zako-
na o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog
organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19, pri
čemu je za njih i poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD.
Dakle, veliko pravno lice nema mogućnost da
se prijavi za direktno davanje za sve zaposlene,
nego samo za one koji su odsutni sa rada po done-
tom rešenju, u skladu sa članovima 116. i 117.
Zakona o radu.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
AKTUELNA TEMA
Napominjemo da je Ministarstvo zdravlja obja-
vilo forme zahteva za izdavanje potvrde o izola-
ciji, i to za:
hhputnika u međunarodnom saobraćaju kome je
određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni
nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano
novim virusom korona SARS-CoV-2 u trajanju od
14/28 dana (izolacija u kućnim uslovima) i
hhlice iz kontakta u Republici Srbiji kome je
određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni
nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano
novim virusom korona SARS-CoV-2 u trajanju od
14/28 dana (izolacija u kućnim uslovima).
Obrasce je moguće preuzeti na linku: https://
www.zdravlje.gov.rs/tekst/346871/covid-19.php.
Popunjeni obrazac zahteva podnosilac dostavlja
putem imejl-adrese: potvrda.covid19@zdravlje.gov.
rs. Dobijenu potvrdu zaposleni treba da dostavi
poslodavcu radi ostvarivanja prava na naknadu
zarade.
Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih
sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto re-
šenje o prekidu rada, i to tako što se za svakog
zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan
broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom
procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim rad-
nim vremenom u odnosu na puno radno vreme, što
se utvrđuje na osnovu podataka iz PPP-PD za od-
govarajući obračunski period.
Bespovratna novčana sredstava isplaćuju se:
hhu maju 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. go-
dine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uve-
ćanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je
naknade zarada poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD za mart 2020. godine;
hhu junu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. go-
dine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uve-
ćanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je
naknade zarada poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine;
hhu julu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. i
broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uvećanog
u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je naknade
zarada poslodavac – veliko pravno lice podneo
Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine.
Veliko pravno lice dostavlja nadležnoj orga-
nizacionoj jedinici Poreske uprave i nadležnoj
organizacionoj jedinici Uprave za trezor u pa-
pirnom obliku spisak lica zaposlenih sa punim
radnim vremenom i zaposlenih sa nepunim rad-
nim vremenom za koje je doneto rešenje o preki-
du rada u skladu sa članovima 116. i 117. Zakona
o radu, i to najkasnije do 20. u mesecu za isplatu
bespovratnih sredstava koja se vrši u sledećem
mesecu.
Pravilnik o sadržini obrasca u kome se is-
kazuju podaci o licima za koja veliko pravno
lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih
novčanih sredstava objavljen je 15. aprila 2020.
godine („Sl. glasnik RS” br. 54/2020).
5 Prihvatanje korišćenja paketa mera
Članom 11. Uredbe propisan je način na koji se
privredni subjekti „prijavljuju” za prihvatanje i
korišćenje mera.
FPrivredni subjekti u privatnom sek-
toru prihvataju korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja propisanih
ovom uredbom podnošenjem Obrasca PPP-PD,
sa označenim datumom plaćanja 4. januar 2021.
godine.
Osim toga, ovi privredni subjekti mogu da
koriste fiskalne pogodnosti i direktna dava-
nja propisana ovom uredbom:
● za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD
iz stava 1. ovog člana dostave do kraja aprila
2020. godine;
● za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-
PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja maja
2020. godine i
● za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac
PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja
juna 2020. godine.
Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno nemaju za-
poslene i nisu preduzetnici, odnosno preduzet-
nici poljoprivrednici koji su se opredelili za
isplatu lične zarade, fiskalne pogodnosti i
direktna davanja koriste u skladu sa odredbama
Uredbe.
Polazeći od odredbi člana 13. stav 1. Ured-
be, kojima je propisano da se isplata direktnih
davanja vrši na osnovu dostavljenih podataka
od strane Poreske uprave, može se zaključiti
da preduzetnici koji se nisu odlučili za is-
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
platu lične zarade i preduzetnici paušalci
koji ne podnose PPP-PD direktna davanja za
sebe ostvaruju po automatizmu, na osnovu po-
dataka koje Upravi za trezor dostavi Poreska
uprava.
Postavlja se pitanje da li privredni subjekti
mogu da se opredele samo za jednu meru, na primer
da koriste direktno davanje, ali da ne odlažu
plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Popunja-
vanjem obrasca PPP-PD (sa datumom plaćanja 4.
1. 2021. godine) privredni subjekt prihvata obe
mere istovremeno, jer su mere osmišljene kao ce-
lina. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši
plaćanje obaveza koje su odložene i pre roka nji-
hovog dospeća, a da se time ne gubi pravo na kori-
šćenje direktnih davanja, što je nezvaničan stav
Ministarstva finansija, objavljen kroz izjave za
medije i odgovore na pitanja u vezi sa primenom
Uredbe.
6 Gubitak prava na korišćenje mera
Članom 12. Uredbe propisane su okolnosti
usled kojih privredni subjekat u privatnom sekto-
ru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodno-
sti i direktnih davanja. Dakle, privredni subjekat
u privatnom sektoru gubi navedena prava, propi-
sana ovom uredbom, ukoliko u periodu od 15. mar-
ta 2020. godine, pa do isteka roka od tri meseca
od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i
10. Uredbe smanji broj zaposlenih za više od 10%,
ne računajući zaposlene koji su sa privrednim
subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor
o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. go-
dine za period koji se završava u periodu od 15.
marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca
od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i
10. Uredbe.
Ispunjenost uslova za gubitak prava na kori-
šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
nja propisanih ovom uredbom proverava se svakog
poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila
2020. godine, zaključno sa 31. oktobrom 2020. go-
dine, s tim da ispunjenost uslova za gubitak na-
vedenih prava može da se kontroliše i nakon 31.
oktobra 2020. godine, u rokovima za zastarelost
prava na utvrđivanje i naplatu poreza i spored-
nih poreskih davanja, i to propisanim zakonom
kojim se uređuju poreski postupak i poreska ad-
ministracija.
Dakle, za gubitak prava na korišćenje fi-
skalnih pogodnosti i direktnih davanja nije
važan broj zaposlenih u toku meseca, nego na
poslednji dan svakog meseca, počev od aprila
2020. godine, zaključno sa 31. oktobrom 2020.
godine.
Znači, privredni subjekt koji je prihvatio ko-
rišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
nja (jer je ispunjavao uslove i podneo PPP-PD do
kraja aprila 2020, sa datumom plaćanja 4. 1. 2021.
godine) na svaki poslednji dan u mesecu (do 31. 10.
2020. godine) mora da održi broj zaposlenih na
propisanom nivou u odnosu na broj zaposlenih
na 15. mart 2020. godine, kako ne bi izgubio pravo
na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direkt-
nih davanja.
FPrivredni subjekti koji izgube pravo
na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja propisanih ovom uredbom
dužni su da:
● plate sve obaveze za koje im je odobreno odla-
ganje plaćanja, zajedno sa pripadajućom kamatom
obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun
kamate za kašnjenje u isplati poreskih obave-
za, koja se računa počev od dana kada su navedene
obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima
kojima se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze,
najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka
prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja;
● izvrše povraćaj direktnih davanja, sa kama-
tom obračunatom po stopi po kojoj se vrši ob-
račun kamate za kašnjenje u isplati poreskih
obaveza, i to počev od dana kada su im isplaćena
pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku
od pet dana od dana prestanka prava na korišće-
nje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
Primer: Privredni subjekt u toku korišćenja
fiskalnih pogodnosti i direktne pomoći
prestane da ispunjava uslove za to
Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih, pri
čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u penziju.
Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih,
što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu
od 15. marta do 10. aprila za 10%, pa ima pravo na
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
AKTUELNA TEMA
Poslodavac je počeo sa korišćenjem fiskalnih
pogodnosti na sledeći način: pošto je martovsku
zaradu isplatio do 10. aprila, do kraja aprila
(kako je naloženo članom 11. Uredbe) podneo je po-
resku prijavu PPP-PD za isplatu aprilske zarade,
pri čemu je u polje 1.4 „Datum plaćanja” uneo datum
4. 1. 2021. godine. Time je prihvatio korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
Na osnovu martovske PP-PPD (kako je propisa-
no u članu 9. Uredbe) Poreska uprava je (u skladu sa
članom 13. stav 1. Uredbe) dostavila Ministarstvu
finansija podatak o broju zaposlenih (10 po mar-
tovskoj prijavi), pa je Ministarstvo u maju (npr.
10. maja) na poseban račun poslodavca uplatilo 10
× 30.367,04 dinara = 303.670,40 dinara.
Poslodavac 12. maja isplaćuje aprilske zarade
(za 9 zaposlenih). Svakome će 30.367,04 dinara pre-
neti sa namenskog računa, a onaj iznos koji pripada
po martovskoj prijavi pomenutom penzionisanom
zaposlenom ne sme da koristi (jer nema osnova da
ga prenese na tekući račun lica za koje je dobilo
novac). Taj iznos banka će preneti sa namenskog
računa poslodavca nazad na račun Uprave za tre-
zor (nakon zatvaranja posebnog namenskog računa
privrednog subjekta). Međutim, jedan zaposleni
30. maja daje otkaz.
Ako poslodavac ne zaposli nikog drugog, sma-
njio je broj zaposlenih na 8 (sa 10) i time gubi
pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i di-
rektnih davanja iz budžeta, što znači da:
hhplaća porez i doprinose za aprilske zarade i
obračunava zateznu kamatu od 12. do 30. maja (menja
poresku prijavu);
hhvraća 303.670,40 dinara, od čega za 9 × 30.367,04
dinara (jer jedan minimalac nije ni koristio od-
nosno isplatio) plaća kamatu za period od 12. do
30. maja.
7 Isplata direktnih davanja
privrednim subjektima u privatnom
sektoru
Članom 13. Uredbe propisano je da se ispla-
ta direktnih davanja privrednim subjektima u
privatnom sektoru koji, u skladu sa članom 11.
ove uredbe, prihvate direktna davanja utvrđena
ovom uredbom vrši sa posebnog namenskog računa
otvorenog za tu namenu u Ministarstvu finansi-
ja – Uprava za trezor (dalje: Uprava za trezor), na
osnovu dostavljenih podataka u elektronskom
obliku od Ministarstva finansija – Poreske
uprave (dalje: Poreska uprava) za isplatu po pri-
vrednim subjektima iz čl. 9. i 10. Uredbe.
Dakle, privredni subjekti koji podnose
poreske prijave na obrascu PPP-PD, unosom
datuma plaćanja 4. 1. 2021. godine prihvataju
direktna davanja. Pri tome, ako ovu poresku
prijavu prvi put podnesu do kraja aprila 2020.
godine, mogu da koriste davanja za sva tri meseca,
ukoliko je prvi put podnesu do kraja maja 2020.
godine, mogu da koriste davanja za dva meseca, a
ukoliko je prvi put podnesu do kraja juna 2020.
godine, mogu da koriste davanja za jedan mesec.
S druge strane, s obzirom na to da je članom
11. Uredbe za preduzetnike koji se nisu oprede-
lili za isplatu lične zarade i preduzetnike
paušalce (oni ne podnose Obrazac PPP-PD)
propisano samo da „pravo na direktna davanja
koriste u skladu sa odredbama ove uredbe”, znači
da će oni pravo na direktno davanje ostvariva-
ti po automatizmu, primenom člana 13. stav 1.
Uredbe.
Radi isplate direktnih davanja privrednom
subjektu otvara se poseban namenski račun – Is-
plata direktnih davanja – COVID-19 u banci
koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi
tekući račun privrednog subjekta. Privredni
subjekti koji u momentu stupanja na snagu Ured-
be imaju otvorene tekuće račune u više banaka
dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine,
putem elektronskih servisa Poreske uprave,
dostave podatak o nazivu banke u kojoj će biti
otvoren poseban račun iz tog stava.
FNa portalu ePorezi postavljena je nova
prijava IPB – Izbor poslovne banke, pu-
tem koje privredni subjekt koji ima otvorene
tekuće račune u više banaka treba da izabere
banku u kojoj će biti otvoren poseban račun.
Privredni subjekt koji na dan 10. aprila
2020. godine ima otvoren tekući račun samo u
jednoj banci nije dužan da putem aplikacije
ePorezi dostavi podatke o nazivu banke u kojoj
će biti otvoren poseban račun (podrazumeva
se da će isplata direktnog davanja biti izvrše-
na na namenski račun koji će biti otvoren u toj
banci).
Poreska uprava preko Uprave za trezor dosta-
vlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
obliku, na osnovu kojih banka otvara privrednom
subjektu poseban namenski račun Isplata direkt-
nih davanja – COVID-19. Banka je dužna da otvori
taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Sr-
bije pri dostavljanju ovih podataka, koji ne može
da bude duži od sedam dana od dana kada su banci
dostavljeni pomenuti podaci, a najkasnije do 30.
aprila 2020. godine.
Otvaranjem posebnog računa ne stiče se pravo
na direktna davanja, već se ostvaruje pravo na is-
platu sredstava na taj račun po osnovu direktnih
davanja, ako su ispunjeni uslovi iz čl. od 9. do 12.
Uredbe.
Sredstvima na posebnom namenskom računu
raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi
raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog
stava, odnosno lica koja na osnovu drugog doku-
menta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvi-
ma na pomenutom tekućem računu. Banka je dužna
da pri dostavljanju podataka o posebnom računu
u Jedinstveni registar tekućih i drugih raču-
na pravnih i fizičkih lica, koji vodi Narodna
banka Srbije (dalje: Jedinstveni registar računa),
dostavi Narodnoj banci Srbije, u skladu sa odlu-
kom Narodne banke Srbije kojom se uređuju bliži
uslovi i način vođenja tog registra, i podatak o
tome da je u pitanju poseban račun koji je otvoren
radi isplate direktnih davanja u skladu sa ovom
uredbom.
Odredbe okvirnog ugovora kojima se uređuju
uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg ra-
čuna (posebnog namenskog računa) i izvršavanje
platnih transakcija sa tog računa shodno se pri-
menjuju na poseban račun iz datog stava. Izuzetno,
za otvaranje i vođenje posebnih namenskih računa,
kao i za izvršenje platnih transakcija i pruža-
nje drugih usluga u vezi s tim računima, Uprava za
trezor i banka ne mogu da naplate naknadu niti
druge troškove. Narodna banka Srbije ne napla-
ćuje Upravi za trezor i banci naknade niti druge
troškove za izvršenje platnih transakcija u vezi
s pomenutim računima u platnim sistemima čiji
je operator.
Uprava za trezor na dnevnom nivou preuzima
od Narodne banke Srbije podatke u elektronskom
obliku o posebnim računima koji se vode u Je-
dinstvenom registru računa. Na osnovu podataka
dostavljenih u elektronskom obliku od Poreske
uprave Uprava za trezor obaveštava nadležno
ministarstvo o iznosu potrebnih sredstava za is-
platu direktnih davanja privrednim subjektima,
nakon čega nadležno ministarstvo vrši prenos
sredstava na poseban namenski račun otvoren u
Upravi za trezor. Po prenosu novčanih sredstava
od nadležnog ministarstva Uprava za trezor vrši
prenos sredstava privrednim subjektima koji su
prihvatili direktna davanja (na osnovu podataka
dostavljenih od Poreske uprave) na posebne namen-
ske račune privrednih subjekata.
Sredstva na posebnom računu privrednog su-
bjekta koji služi za isplatu direktnih davanja
izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa
kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalo-
gu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate
radi izmirenja novčanih obaveza privrednog su-
bjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fi-
skalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12.
i 17. Uredbe.
Banka gasi poseban račun privrednog subjekta
zbog prestanka programa direktnog davanja u smi-
slu ove uredbe ili gubitka prava na korišćenje
direktnog davanja iz čl. 12. i 17. Uredbe, odnosno
ako je otvoren taj račun, a privredni subjekt nije
stekao pravo na korišćenje direktnog davanja u
skladu sa obaveštenjem Poreske uprave.
FU slučaju da privredni subjekt do dana
gašenja posebnog računa ne prenese nov-
čana sredstva sa tog računa na tekuće račune
lica za koja su dobijena direktna davanja u
skladu sa ovom uredbom, banka prenosi sred-
stva s tog računa na poseban račun otvoren u
Upravi za trezor, sa kog su sredstva prvobitno
i bila prebačena na poseban namenski račun
privrednog subjekta.
Na osnovu navedenog može da se zaključi da sred-
stva sa posebnog računa privrednog subjekta mogu
da se prenose isključivo na tekuće račune lica za
koje je dobijena direktna pomoć. Iz toga proizlazi
da poslodavci neće moći da isplate zaradu, odno-
sno naknadu zarade zaposlenima u celosti sa svog
redovnog računa, pa da sredstva sa posebnog računa
prenesu na svoj redovni račun (kao što je slučaj
npr. sa refundacijom bolovanja od RFZO). Osim
toga, sredstva mogu da se isplaćuju isključivo na
tekući račun zaposlenog, što znači da posloda-
vac neće biti u mogućnosti da podigne sredstva sa
posebnog namenskog računa i isplati neto zaradu
preko blagajne onim zaposlenima koji nemaju otvo-
rene tekuće račune i koji i inače zaradu primaju
preko blagajne.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
AKTUELNA TEMA
8 PDV tretman prometa bez naknade u
zdravstvene svrhe
Članom 14. Uredbe propisano je da se na promet
dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši
obveznik PDV-a, i to isključivo:
hhMinistarstvu zdravlja,
hhRepubličkom fondu za zdravstveno osigura-
nje, odnosno
hhzdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini
PDV ne obračunava i ne plaća, a obveznik
PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po
osnovu navedenog prometa.
Oslobođenje od plaćanja PDV-a primenjuje se na
sve isporuke, zaključno sa danom prometa, u peri-
odu od dana uvođenja do dana prestanka vanrednog
stanja u Republici Srbiji. To znači da se pomenu-
ta odredba Uredbe primenjuje retroaktivno od 15.
marta 2020. godine.
Za promet dobara, odnosno usluga iz stava 1.
ovog člana obveznik PDV-a dužan je da vodi po-
sebnu evidenciju, koja naročito sadrži podatke o:
1) nazivu, adresi i PIB-u lica kojem je izvršen
promet dobara, odnosno usluga;
2) ceni koštanja, odnosno nabavnoj ceni dobara,
odnosno usluga čiji je promet izvršen.
Primena navedenog poreskog oslobođenja znači
da onaj obveznik PDV-a koji nabavlja dobra da bi
ih donirao nekom od navedenih primalaca ima
pravo da PDV obračunat prilikom nabavke pred-
metnih dobara odbije kao prethodni porez, a da
prilikom davanja bez naknade tih dobara ne obra-
čuna PDV.
Podatak o vrednosti dobara bez naknade čiji
je promet oslobođen PDV-a sa pravom na odbitak
prethodnog poreza iskazuje se u polju 1.6. obrasca
POPDV.
Napominjemo da je primena predmetnog oslo-
bođenja ograničena na period dok traje vanredno
stanje. Na promet dobara i usluga koji bude izvr-
šen nakon prestanka (ukidanja) vanrednog stanja
predmetno poresko oslobođenje neće se primenji-
vati.
9 Uplata jednokratne novčane pomoći
svim punoletnim građanima Republike
Srbije
Članom 15. Uredbe propisano je da će se nakon
okončanja vanrednog stanja svim punoletnim
građanima Republike Srbije izvršiti uplata
jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra
u dinarskoj protivvrednosti.
Postupak, način i uslove za isplatu ove jedno-
kratne novčane pomoći bliže uređuje Vlada.
10 Zabrana isplate dividende
Članom 16. Uredbe propisano je da privredni
subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja iz budžeta ne mogu da isplaćuju dividende
do kraja 2020. godine.
U slučaju da isplate dividendu, privredni
subjekti u privatnom sektoru gube pravo na ko-
rišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih da-
vanja propisanih navedenom uredbom, pa se na njih
shodno primenjuju odredbe člana 12. Uredbe. Dakle,
u tom slučaju dužni su da:
hhplate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje
plaćanja, zajedno sa pripadajućom kamatom obraču-
natom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za
kašnjenje u isplati poreskih obaveza, koja se raču-
na počev od dana kada su navedene obaveze dospele
za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje
plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od
pet dana od dana prestanka prava na korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja;
hhizvrše povraćaj direktnih davanja, sa kamatom
obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun
kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza, i
to počev od dana kada su im isplaćena pojedinač-
na direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana
od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja.
Zabrana iz ovog člana ne odnosi se na isplatu
dividende u akcijama, odnosno udelima isplatio-
ca dividende.
Na osnovu člana 16. može da se zaključi da
privredni subjekti koji su isplatili dividen-
de pre nego što su se opredelili za korišće-
nje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja
(podnošenjem PPP-PD sa datumom plaćanja 4.
1. 2021, odnosno po automatizmu za privredne
subjekte koji ne podnose PPP-PD), odnosno pre
nego što su počeli da koriste prvo fiskalno
davanje (odlaganje akontacije poreza na dobit,
odnosno akontacije poreza na prihod od samo-
stalne delatnosti (i doprinosa za preduzetnike
koji ne isplaćuju ličnu zaradu i preduzetnike
paušalce), koja je dospela 15. aprila 2020. go-
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
dine), imaju pravo na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.
U odgovorima ministra finansija na pita-
nja u vezi sa korišćenjem fiskalnih pogodno-
sti i direktnih davanja (15. aprila 2020. godine,
preko naloga na „Tviteru”) ipak je navedeno da
pravo korišćenja fiskalnih pogodnosti i di-
rektnih davanja iz budžeta nemaju privredni
subjekti koji su dividendu isplatili nakon
10. aprila 2020. godine, od kada se primenjuje
„zabrana isplate dividendi”.
Napominjemo da se mera zabrane isplate di-
vidende ne odnosi na preduzetnike. Dobit koju
preduzetnik ostvaruje nije prihod od kapitala
(dividenda ili učešće u dobiti), nego prihod od
obavljanja delatnosti. Dakle, Uredbom nije propi-
sana zabrana preduzetniku da raspolaže, odnosno
da podiže novac sa poslovnog računa za svoje lične
potrebe, nezavisno od toga da li se opredelio za
ličnu zaradu.
11 Kaznene odredbe
Članom 17. Uredbe propisano je da privredni
subjekat u privatnom sektoru koji:
hhostvari pravo (koristi) na direktna davanja
iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom,
hhnenamenski koristi ova sredstva ili
hhizgubi pravo na direktna davanja i ne vrati
iznos primljenih direktnih davanja u celosti,
zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja
postupka kontrole,
kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini
30–70% primljenih direktnih davanja, a ne manje
od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000
dinara za preduzetnika.
Za ovaj prekršaj kazniće se i odgovorno lice u
pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000
do 100.000 dinara.
Pored toga, članom 18. Uredbe propisano je da
privredni subjekt u privatnom sektoru koji ostva-
ri pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda, iako
na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom, ili iz-
gubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda u skladu sa
članom 12. pomenute uredbe i iste ne plati u celo-
sti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja
postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novča-
nom kaznom u visini 20–50% iznosa odloženih jav-
nih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno
lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.
Za ovaj prekršaj kazniće se i odgovorno lice u
pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000
do 50.000 dinara.
12 Zaključak u vezi sa Uredbom
Prelaznim i završnim odredbama (član 19)
definisano je razvrstavanje privrednih subje-
kata za potrebe primene ove uredbe, koje se vrši
na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godi-
nu, pri čemu se lica osnovana tokom 2019. i 2020.
godine smatraju malim pravnim licima.
Može se zaključiti da je donošenjem Uredbe po-
stavljen okvir za ostvarivanje fiskalnih pogod-
nosti i državne pomoći privrednim subjektima
u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonom-
skih posledica nastalih usled bolesti COVID-19.
Međutim, tek nakon donošenja određenih dodatnih
propisa na koje sama Uredba upućuje biće moguće
razjasniti tehnička pitanja u vezi sa korišće-
njem fiskalnih pogodnosti i isplatom direktne
pomoći.
Dodatni propisi koji se očekuju (u trenutku za-
vršetka ovog članka nisu objavljeni, a odmah na-
kon objavljivanja biće dostupni na sajtu časopisa)
treba da urede:
hhpostupak i način odlaganja plaćanja dugovanog
poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada (od-
nosi se i na ličnu zaradu preduzetnika) nakon 4.
januara 2021. godine;
hhpostupak i način odlaganja plaćanja akontacije
poreza na dobit pravnih lica, odnosno akontaci-
ja poreza (i doprinosa za preduzetnike koji nisu
opredeljeni za ličnu zaradu) na prihod od samo-
stalne delatnosti nakon predaje konačne poreske
prijave za 2020. godinu (do kada se odlažu kori-
šćenjem fiskalnih pogodnosti);
hhpostupak i način odlaganja plaćanja akontacije
poreza i doprinosa na prihod od samostalne de-
latnosti preduzetnika paušalca nakon 4. januara
2021. godine;
hhpostupak, način i uslove za isplatu jednokrat-
ne novčane pomoći svim punoletnim građanima
Republike Srbije.
13 Računovodstvo direktnih davanja
Priznavanje državnih davanja uređuje MRS 20,
odeljak 24 MSFI za MSP, kao i članovi 27. i 31.
Pravilnika za mikro i druga pravna lica.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
AKTUELNA TEMA
Priznavanje državnih davanja po MSFI za MSP i Pravilniku za mikro i druga pravna lica:
MSFI za MSP Pravilnik za mikro i druga pravna lica
Bezuslovna
davanja
24.4. (a) Davanja koja ne nameću primaocu uslove u vezi sa
određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod
prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja
Član 31: Prihodi od državnih davanja koja ne nameću primaocu
uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao
prihod prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja
Uslovljena
davanja
24.4. (b) Davanja koja nameću primaocu uslove u vezi sa
određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod
samo kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima
Član 31: Prihodi od državnih davanja koja nameću primaocu
uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao
prihod samo kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima
24.4. (v) Davanja dobijena pre ispunjavanja kriterijuma
priznavanja prihoda priznaju se kao obaveza
Član 27: Državna davanja dobijena pre ispunjavanja kriterijuma
priznavanja priznaju se kao obaveza
S obzirom na to da su direktna davanja uslovlje-
na jer privredni subjekt ne sme da smanji broj zapo-
slenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih
koje je imao 15. 3. 2020. godine, i to sve do 31. 10.
2020. godine, evidentiranje uplaćenih sredstava (u
trenutku uplate) vrši se preko računa 495 – Odlo-
ženi prihodi i primljene donacije. Nakon isteka
roka (31. 10. 2020. godine), ukoliko privredni su-
bjekt nije izgubio pravo na korišćenje direktnih
davanja, preknjižava iznos sa računa 495 na račun
641 – Prihodi od uslovljenih donacija.
Primer: Direktno davanje privrednom
subjektu koji ima zaposlene
Društvo ima 10 zaposlenih i za njih je primilo
303.670,40 dinara direktnog davanja u maju, a zatim
isti iznos i u junu i julu 2020. godine.
Knjiženje u maju, junu i julu 2020. godine:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
249 Novčana sredstva čije je
korišćenje ograničeno 303.670,40
495 Odloženi prihod i
primljene donacije 303.670,40
– priznavanje primljenog direktnog davanja
Knjiženje nakon isteka uslova iz Uredbe – na-
kon 31. 10. 2020. godine:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
495 Odloženi prihod i
primljene donacije
911.011,20
641 Prihodi od uslovljenih
donacija
911.011,20
– priznavanje prihoda od primljenog uslovljenog državnog davanja
S druge strane, preduzetnici koji nemaju zapo-
slene prihode od direktnih davanja evidentiraju
kao neuslovljena davanja, preko računa 640 – Pri-
hodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kom-
penzacija i povraćaja poreskih dažbina.
Prema tački 29. MRS 20, davanja povezana sa
prihodima prezentuju se u okviru dobitka ili gu-
bitka na jedan od dva načina:
hhkao ostali prihod perioda (zagovornici ove me-
tode tvrde da nije primereno da se prebijaju stavke
prihoda i rashoda i da odvajanje davanja od rashoda
olakšava poređenje sa drugim rashodima na koje
davanje nema uticaja);
hhza iznos davanja umanjuju se povezani rashodi
(zagovornici ove metode tvrde da entitet ne bi ni
imao rashode da nije bilo raspoloživog davanja, pa
bi prezentacija rashoda bez prebijanja sa primlje-
nim davanjem dovodila u zabludu).
Prema tački 31. MRS 20 obe metode smatraju se
prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih
sa prihodima. Dakle, entitet samostalno može
da odluči da li će uplaćeno direktno davanje
priznati kao prihod perioda ili će korigovati
troškove zarada i naknade zarada koji su evi-
dentirani kada su nastali (prilikom obračuna
zarada).
Ipak, na ovom mestu potrebno je skrenuti pa-
žnju na odredbe člana 23. Zakona o računovodstvu
kojima je propisano da je zabranjeno prebijanje
između stavki aktive i pasive ili između stavki
prihoda i rashoda. Ako se od ovog načela odstupi
u slučajevima primene pojedinih MSFI (kao što
je u ovom slučaju MRS 20), takva odstupanja, kao i
razlozi zbog kojih nastaju, moraju da se obelodane u
Napomenama uz finansijske izveštaje, uključujući
i ocenu njihovih efekata na imovinu, obaveze, fi-
nansijsku poziciju i dobitak ili gubitak pravnog
lica, odnosno preduzetnika.
Obveznici koji primenjuju Pravilnik za mi-
kro i druga pravna lica i MSFI za MSP NE-
MAJU mogućnost da biraju način priznavanja
državnih davanja, nego ih priznaju isključivo
preko prihoda (u trenutku ispunjavanja uslova za
priznavanje).
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Primer: Direktno davanje preduzetniku koji
nema zaposlene i ne isplaćuje ličnu zaradu
Preduzetnik koji se nije opredelio za isplatu
lične zarade i nema zaposlene primio je (za sebe)
direktno davanje u iznosu od 30.367,04 dinara u
maju, junu i julu 2020. godine.
Knjiženje u maju, junu i julu 2020. godine:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
249 Novčana sredstva čije je
korišćenje ograničeno 30.367,04
640 Prihodi od premija,
subvencija, dotacija,
regresa, kompenzacija i
povraćaja poreskih dažbina 30.367,04
– priznavanje primljenog direktnog davanja
2.
723 Lična primanja poslodavca 30.367,04
249 Novčana sredstva čije je
korišćenje ograničeno 30.367,04
– za isplatu dobijenog direktnog davanja na lični račun
preduzetnika
Primer: Direktno davanje preduzetniku koji
nema zaposlene i isplaćuje ličnu zaradu
Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lič-
ne zarade i nema zaposlene primio je (za sebe) di-
rektno davanje u iznosu od 30.367,04 dinara u maju,
junu i julu 2020. godine.
S obzirom na to da je martovsku ličnu zara-
du isplatio pre 10. aprila, Obrazac PPP-PD za
obračun aprilske lične zarade podneo je do 30. 4.
2020. godine (datum plaćanja 4. 1. 2021. godine):
Red.
br. OPIS Iznos
1.1. Vrsta prijave 1
1.2. Obračunski period 04 2020 K
1.4. Datum plaćanja 04. 01. 2021.
3.6. Šifra vrste prihoda 1 03 106 00 0
3.7. Broj dana 30
3.8. Broj sati 176
3.8a Fond sati 176
3.9. Bruto prihod 53.764,34
3.10. Osnovica za porez 37.464,34
3.11. Porez 3.746,43
3.12. Osnovica za doprinose 53.764,34
3.13. PIO 13.709,91
3.14. Zdravstvo 5.537,73
3.15. Nezaposlenost 403,23
3.16. Beneficirani PIO 0
3.17. U MFP polja u ovom primeru ne unose se podaci
Knjiženje:
Red. br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
520 Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 53.764,34
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 30.367,04
451 Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 3.746,43
452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 19.650,87
– za obračun lične zarade za april
2.
249 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno 30.367,04
640 Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i
povraćaja poreskih dažbina 30.367,04
– priznavanje primljenog direktnog davanja
3.
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 30.367,04
249 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno 30.367,04
– za isplatu dobijenog direktnog davanja na lični račun preduzetnika
FIznos dobijenih davanja ulazi u poresku
osnovicu za utvrđivanje poreza na pri-
hode od samostalne delatnosti za 2020. godinu,
kao i doprinosa kod preduzetnika koji se nije
opredelio za isplatu lične zarade.
Što se tiče preduzetnika koji se opredelio
za isplatu lične zarade, on obračunava ličnu
zaradu (i podnosi obrazac PPP-PD), a zatim
dobijeno direktno davanje koristi za isplatu
obračunate lične zarade. Prema tome, kao rashod
u poreskom bilansu u 2020. godini priznaće se
neto iznos lične zarade (praktično u istom iz-
nosu kao i prihod), a porez i doprinosi na lič-
nu zaradu za koje je odložena dospelost plaćanja
priznaće se u onom poreskom periodu kada budu
plaćeni.
Uticaj primljenih direktnih davanja
na ukupan promet – PDV aspekt
Ukupnim prometom iz člana 33. Zakona o PDV-u
smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav
1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i
Porez i
doprinosi
na ličnu
zaradu za koje
je odložena
dospelost
plaćanja
priznaće se u
onom poreskom
periodu kada
budu plaćeni
(nisu priznati
u PB 2 za 2020.
godinu)
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
AKTUELNA TEMA
objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objek-
te za vršenje delatnosti, za koje naplaćuje nak-
nadu.
Prometom iz člana 28. stav 1. tačke 1) i 2) Zako-
na o PDV-u smatra se promet:
1) koji je oporeziv PDV-om;
2) za koji, u skladu sa članom 24. ovog zakona, posto-
ji oslobođenje od plaćanja PDV-a.
U skladu sa članom 17. Zakona o PDV-u subven-
cijama se smatraju novčana sredstva koja čine nak-
nadu, odnosno deo naknade za promet dobara ili
usluga, osim novčanih sredstava na ime podsticaja
u funkciji ostvarivanja ciljeva određene politi-
ke u skladu sa zakonom.
Ako predmetna novčana sredstva (direktna da-
vanja) ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za
promet dobara i usluga koji vrši obveznik PDV-a
– primalac novčanih sredstava, PDV se ne obra-
čunava i ne plaća. Takođe, iznos ovih novčanih
sredstava ne uračunava se u ukupan promet dobara
i usluga obveznika PDV-a.
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju,
prihodi ostvareni po osnovu direktnih davanja
iz Uredbe ne ulaze u ukupan promet dobara i usluga.
PS
AKTUELNA TEMA
Mr Željko Albaneze i dr Marijana Žiravac Mladenović
Komentar Uredbe o fiskalnim
pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima u privatnom
sektoru
Na sednici održanoj 10. aprila 2020. godine
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o fi-
skalnim pogodnostima i direktnim davanjima
privrednim subjektima u privatnom sektoru i
novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja
ekonomskih posledica nastalih usled bolesti
COVID-19 (dalje: Uredba), koja je objavljena u „Slu-
žbenom glasniku RS” broj 54/20 od 10. aprila, a
stupa na snagu na dan objavljivanja.
Ovom uredbom uređuju se:
hhfiskalne pogodnosti privrednim subjektima
u privatnom sektoru (odlaganje plaćanja poreza i
doprinosa, odnosno akontacija poreza na dobit i
poreza na prihode od samostalne delatnosti);
hhdirektna davanja iz budžeta Republike Srbi-
je privrednim subjektima u privatnom sektoru u
cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih
usled bolesti COVID-19;
hhPDV tretman prometa dobara i usluga bez nak-
nade u zdravstvene svrhe;
hhisplata jednokratne novčane pomoći svim pu-
noletnim građanima Republike Srbije iz budžeta;
hhzabrana isplate dividende privrednim subjek-
tima u privatnom sektoru koji se opredele za ko-
rišćenje fiskalnih pogodnosti, kao i direktnih
davanja iz budžeta.
Dakle, pravo na korišćenje mera imaju svi
privredni subjekti (uključujući nedobitne or-
ganizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika
javnih sredstava.
Članom 2. Uredbe definisana su tri osnov-
na pojma koja su neophodna za tumačenje ostalih
odredbi Uredbe:
hhko su privredni subjekti u privatnom sektoru,
hhna šta se konkretno odnose fiskalne pogodno-
sti i
hhkome i za šta su namenjena direktna davanja pri-
vrednim subjektima.
Privredni subjekti u privatnom sektoru su
svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni
Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u
skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih
sredstava („Sl. glasnik RS” br. 93/19), i to:
hhrezidentna pravna lica u smislu zakona kojim
se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica,
hhrezidentni preduzetnici (preduzetnici, pre-
duzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivred-
nici i preduzetnici druga lica u smislu zakona
kojim se uređuje porez na dohodak građana) i
hhogranci i predstavništva stranih pravnih
lica.
Fiskalne pogodnosti znače odlaganje dospelo-
sti za plaćanje određenih javnih prihoda koji, u
skladu sa odgovarajućim poreskim zakonima, do-
spevaju za plaćanje u periodu od 1. aprila do 30.
juna 2020. godine, a izuzetno do 31. jula 2020. go-
dine za porez i doprinose za obavezno socijalno
osiguranje koji se plaćaju na zaradu za mesec jun
2020. godine, isplaćenu u skladu sa propisima
kojima se uređuje rad, kao i za odlaganje njihovog
plaćanja, i to:
hhporeza na dohodak građana na zarade i nakna-
de zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zara-
de i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na
ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika po-
ljoprivrednika:
ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno po izboru poreskog obveznika,
ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
reske obveznike koji su isplate zarada i naknada
zarade, kao i lične zarade preduzetnika i predu-
zetnika poljoprivrednika za mesec mart 2020. go-
dine delimično ili u celosti izvršili do dana
stupanja na snagu ove uredbe;
hhakontacije poreza na prihod od samostalne de-
latnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine
za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike
koji su se opredelili za isplatu lične zarade i
preduzetnike druga lica;
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 7
AKTUELNA TEMA
hhakontacije poreza i doprinosa na prihod od
samostalne delatnosti za mart, april i maj me-
sec 2020. godine za preduzetnike i preduzetni-
ke poljoprivrednike koji se nisu opredelili za
isplatu lične zarade, kao i akontacije poreza i
doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za
mart, april i maj mesec 2020. godine za preduzet-
nike paušalce;
hhakontacije poreza na dobit pravnih lica za
mart, april i maj mesec 2020. godine, odnosno za
obveznike sa poslovnom godinom različitom od
kalendarske – akontacije poreza na dobit pravnih
lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna
2020. godine.
Direktna davanja iz budžeta privrednim su-
bjektima u privatnom sektoru vrše se kroz
uplatu bespovratnih novčanih sredstava pri-
vrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom,
pri čemu ista mogu da se koriste isključivo za
isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
S obzirom na to da je postavljen uslov za ko-
rišćenje državnog davanja, radi se o uslovljenim
državnim davanjima, čime je opredeljen i način
računovodstvenog evidentiranja istih.
1 Ko može da koristi fiskalne
pogodnosti i direktna davanja
Članom 3. Uredbe definisani su privredni su-
bjekti u privatnom sektoru koji mogu da koriste
fiskalne pogodnosti i direktna davanja. Prvo,
privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da
koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja
iz ove uredbe ukoliko su pre 15. marta 2020. godi-
ne osnovani i registrovani kod nadležnog organa
ili organizacije, odnosno ako su u navedenom pe-
riodu postali obveznici PDV-a.
Dakle, privredni subjekti koji su osnovani
nakon 15. marta 2020. godine ne mogu da koriste
fiskalne pogodnosti i direktna davanja.
Uslov za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja je da privredni subjekt u pri-
vatnom sektoru (pravno lice, sve vrste preduzet-
nika, ogranci i predstavništva stranih pravnih
lica) od 15. marta 2020. godine do 10. aprila 2020.
godine NIJE smanjio broj zaposlenih za više od
10% (ne računajući zaposlene koji su sa privred-
nim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugo-
vore o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020.
godine, koji su istekli u periodu od 15. marta do
10. aprila 2020. godine).
Pod ovim uslovima fiskalne pogodnosti i
direktna davanja iz ove uredbe mogu da koriste i
preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici
i preduzetnici paušalci koji su registrovali
privremeni prestanak obavljanja delatnosti
najranije na dan 15. marta 2020. godine.
Važno je istaći da se navedeno odnosi i na sve
vrste preduzetnika koji su osnovani do 15. marta
2020. godine, bez obzira na to da li su nakon tog
datuma registrovali privremeni prestanak oba-
vljanja delatnosti ili ne.
Međutim, ukoliko su navedeni preduzetnici
imali zaposlene na dan 15. 3. 2020. godine, pa su
izvršili i odjavu sa obaveznog socijalnog osi-
guranja za sve zaposlene zbog registracije pri-
vremenog prekida, prema našem mišljenju oni
ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na
paket mera zbog smanjenja broja zaposlenih, osim
ukoliko nisu izvršili njihovu ponovnu prijavu
na obavezno socijalno osiguranje i to najkasnije
zaključno sa 10. 4. 2020. godine.
Pravo na odlaganje poreskih obaveza (u skladu
sa članom 4. stav 5. Uredbe) i pravo na direktna
davanja (u skladu sa članom 10. stav 6. Uredbe) NE-
MAJU:
1) banke,
2) društva za osiguranje i društva za reosiguranje,
3) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima,
4) davaoci finansijskog lizinga i
5) platne institucije i institucije elektronskog
novca.
Ovde je potrebno ukazati na Zakon o radu, koji u
članu 175. propisuje razloge za prestanak radnog
odnosa, i to:
1) istekom roka na koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najma-
nje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i
zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca
ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog
mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.
8 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
S obzirom na to da su prilikom računanja
smanjenja broja zaposlenih Uredbom izuzeti
samo slučajevi iz člana 175. tačka 1) Zakona o
radu (istek ugovora o radu na određeno vreme),
može se zaključiti da se u svim ostalim sluča-
jevima smatra da je poslodavac smanjio broj za-
poslenih, pa će na osnovu toga da utvrdi da li
ima pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti
i direktnih davanja.
Primer: Privredni subjekt ispunjava uslove
za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja
Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih, pri
čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u penziju.
Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih,
što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu
od 15. marta do 10. aprila za 10%, pa ima pravo na
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja.
Primer: Privredni subjekt NE ispunjava
uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja
Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih,
pri čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u
penziju, a drugi je 5. aprila dao otkaz. Znači, 10.
aprila taj poslodavac ima 8 zaposlenih, što zna-
či da je smanjio broj zaposlenih u periodu od 15.
marta do 10. aprila za 20%, pa NEMA pravo na
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja.
Ovde se može postaviti pitanje šta se dešava
ako poslodavac po navedenom članu 3. Uredbe is-
punjava uslove da može da koristi fiskalne po-
godnosti i direktna davanja, ali se kasnije, u toku
korišćenja istih, smanji broj zaposlenih. Odgo-
vor bi bio da gubi pravo na korišćenje fiskal-
nih pogodnosti i direktnih davanja, što znači
da mora da plati sve odgođene poreze i doprinose
(sa kamatom) i da vrati sva dobijena direktna da-
vanja (sa kamatom), što je i precizirano članom
12. Uredbe.
2 Fiskalne pogodnosti za privredne
subjekte pravna lica
U skladu sa članom 4. Uredbe privrednim su-
bjektima – pravnim licima, uključujući i ogranke
i predstavništva stranih pravnih lica (dalje:
pravna lica), može da se odloži dospelost za pla-
ćanje:
hhporeza na dohodak građana na zarade i naknade
zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno so-
cijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i
naknade zarada:
ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno po izboru poreskog obveznika,
ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one
poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada
zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u
celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine;
hhakontacije poreza na dobit pravnih lica za
mart, april i maj mesec 2020. godine do predaje
konačne poreske prijave za porez na dobit prav-
nih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa
poslovnom godinom različitom od kalendarske
godine za poreski period koji započinje ili se
završava u 2020. godini – za akontacije poreza
na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila, 15.
maja i 15. juna 2020. godine – do predaje konačne
poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za
odgovarajući poreski period.
2.1 „Prijavljivanje” za fiskalne pogodnosti
(i državna davanja istovremeno)
Pravno lice koje se opredeli da koristi
fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove
uredbe podnosi pojedinačnu poresku prijavu o
obračunatim porezima i doprinosima (dalje:
Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog od-
nosa, a posebno Obrazac PPP-PD za prihode
van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu
PPP-PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog
odnosa i prihodi van radnog odnosa.
Osim toga, pravno lice koje se opredeli da
koristi fiskalne pogodnosti i direktna dava-
nja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode
iz radnog odnosa za obračunski period – mesec
za koji koristi fiskalne pogodnosti i direktna
davanja iz ove uredbe u polje 1.4. „Datum plaća-
nja” unosi 4. januar 2021. godine.
3
DECENIJE
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
Poreska prijava, sa datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine pod rednim brojem 1.4, može da se podnese za
sledeće vrste prihoda (OVP):
OVP Opis
101 Zarada zaposlenog, i to bez obzira na to da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez olakšice
102 Zarada zaposlenog upućenog na rad u inostranstvo, i to bez obzira na to da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez
olakšice, kao i nezavisno od toga da li je reč o zaradi zaposlenog sa ili bez beneficiranog staža
103 Zarada lica zaposlenih u stranim ili međunarodnim organizacijama i ustanovama, kod stranih pravnih
ili fizičkih lica na teritoriji Republike Srbije
104 Zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa
invaliditetom
105 Zarada invalida rada koji rade četiri sata dnevno
106 Lična zarada preduzetnika, sa ili bez beneficiranog staža
107 Lična zarada preduzetnika poljoprivrednika iz člana 32. stav 3. Zakona
113 Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz čl. 13, 14, 14a i 14b Zakona – osnivača novoosnovanog
privrednog društva koji je zasnovao radni odnos u tom privrednom društvu, sa pravom na oslobođenje u
skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
114 Lična zarada novoosnovanog preduzetnika iz člana 32. stav 2. Zakona, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom
21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
115 Lična zarada novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika iz člana 32. stav 3. Zakona, sa pravom na
oslobođenje u skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od 1. januara 2019. godine
201 Naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti
zaposlenom, sa ili bez olakšice/subvencije
202 Naknada zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad do 30 dana zbog bolesti ili povrede van rada, zbog
bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog,
odnosno povređenog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i zbog određivanja za pratioca bolesnog
lica – čl. 73. i 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju, sa ili bez olakšice
203 Naknada zarade za vreme plaćenog odsustva za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je
došlo bez krivice zaposlenog po članu 116. Zakona o radu, sa ili bez olakšice
212 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade novoosnovanog
preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika zbog privremene sprečenosti za rad usled
profesionalne bolesti ili povrede na radu, koja od prvog dana, pa sve vreme trajanja sprečenosti tereti sredstva
poslodavca, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom 21đ Zakona i članom 45g Zakona o doprinosima, u primeni počev od
1. januara 2019. godine
213 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade
novoosnovanog preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika koja za prvih 30 dana
sprečenosti tereti sredstva poslodavca zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede van rada,
zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog
člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i zbog određivanja za pratioca bolesnog lica, sa pravom na
oslobođenje u skladu sa članom 21đ ZPDG i članom 45g ZDOSO
214 Naknada zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva, odnosno naknada lične zarade
novoosnovanog preduzetnika i novoosnovanog preduzetnika poljoprivrednika za vreme plaćenog odsustva
za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog po članu
116. Zakona o radu, sa pravom na oslobođenje u skladu sa članom 21đ ZPDG i članom 45g ZDOSO
Izuzetno, Obrazac PPP–PD sa OVP 199, sa
datumom plaćanja 4. 1. 2021. godine, može da se
podnese samo za primaoca prihoda koji radi kod
poslodavca sa nepunim radnim vremenom, a radio
je nepun obračunski period, odnosno u slučaju kada
je i pod rednim brojem 3.17 MFP za obračun popu-
njeno polje MFP 3.
2.2 Odlaganje dospeća za plaćanje poreza
i doprinosa na zarade do 4. januara 2021.
godine
Podnošenjem poreske prijave na Obrascu PPP-
PD za prihode iz radnog odnosa, pri čemu se u polje
1.4. „Datum plaćanja” unosi 4. 1. 2021. godine (uz
ispunjavanje uslova u vezi sa brojem zaposlenih),
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
pravnim licima odlaže se dospelost za plaćanje
poreza na dohodak građana na zarade i naknade
zarada (dalje: porez) i doprinosa za obavezno so-
cijalno osiguranje (dalje: doprinosi) na zarade i
naknade zarada:
hhza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno
hhza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
reske obveznike koji su isplate zarada i naknada
zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u
celosti izvršili do 10. aprila 2020. godine.
Iz člana 5. stav 2. Uredbe može se razumeti da
se pravo na odlaganje poreza i doprinosa na za-
rade (kao i pravo na direktna davanja iz budžeta)
NE odnosi na prihode van radnog odnosa.
Da podsetimo, u skladu sa odredbama Zakona o
radu rad van radnog odnosa odnosi se na:
hhprivremene i povremene poslove (članovi 197.
i 198),
hhugovor o delu (član 199),
hhugovor o stručnom osposobljavanju i usavršava-
nju (član 201) i
hhdopunski rad (član 202).
FDakle, pravno lice koje je zarade za mart
isplatilo do 10. aprila počeće da kori-
sti fiskalne pogodnosti i direktna davanja
(naravno, uz ispunjavanje opisanih uslova) od
obračunskog perioda za april 2020. godine, pa će
prilikom podnošenja poreske prijave za april
2020:
● podneti odvojeno poresku prijavu za lica
(zaposlene) koja ostvaruju prihode iz radnog
odnosa i poresku prijavu za lica koja ostvaruju
prihode van radnog odnosa;
● u poreskoj prijavi za prihode iz radnog od-
nosa u polje 1.4. „Datum plaćanja” upisaće 4. 1.
2021. godine;
● u poreskoj prijavi za prihode van radnog od-
nosa u polje 1.4. „Datum plaćanja” upisaće datum
isplate prihoda van radnog odnosa, jer se fi-
skalne pogodnosti ne primenjuju na odlaganje po-
reza i doprinosa po osnovu prihoda van radnog
odnosa;
● poresku prijavu za prihode iz radnog odnosa
dostaviće do kraja aprila 2020. godine kako bi
ostvario pravo na korišćenje fiskalnih pogod-
nosti i direktnih davanja za sva tri propisana
meseca (u skladu sa članom 11. stav 2. Uredbe).
Doprinosi čije je plaćanje odloženo u skladu sa
Uredbom smatraju se plaćenim u svrhu ostvarivanja
prava po osnovu penzijskog i invalidskog osigu-
ranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava
za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na
finansijsku podršku porodici sa decom.
Nakon što je odložilo dospelost poreza i do-
prinosa na zarade do 4. 1. 2021. godine, pravno lice
imaće mogućnost da iste plati u ratama (najviše u
24 jednake mesečne rate). Članom 5. Uredbe propi-
sano je da će postupak i način odlaganja plaćanja
dugovanog poreza i doprinosa izbliže urediti
ministar nadležan za poslove finansija. Znači,
tim aktom tek će biti propisano na koji će se
način ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jed-
nake mesečne rate bez kamate za porez i doprinose
na zarade i naknade zarada u visini obaveza čija je
dospelost za plaćanje odložena do 4. januara 2021.
godine. U trenutku završetka ovog članka akt još
nije objavljen, a odmah nakon objavljivanja biće do-
stupan na sajtu časopisa.
Primer: Obračun zarade i odlaganje plaćanja
poreza i doprinosa
Neto zarada zaposlenog po ugovoru o radu izno-
si 70.000 dinara. Obračun:
Red.
Broj Opis Iznos
1 Ukupna neto zarada 70.000,00
2. Ukupna bruto zarada
(70.000 – 1.630,00) : 0,701 97.532,10
3. Poreska olakšica 16.300,00
4. Poreska osnovica
(red. br. 2 – red. br. 3) 81.232,10
5. Porez (10% × red. br. 4) 8.123,21
6. Doprinosi na teret zaposlenog
(19,90% × red. br. 2) 19.408,89
7. Doprinosi na teret poslodavca
(16,65% × red. br. 2) 16.239,09
8. Neto zarada za isplatu
(red. br. 2 – red. br. 5 – red. br. 6) 70.000,00
JESTE LI SE VEĆ PRETPLATILI NA ČASOPIS
„POSLOVNI SAVETNIK” ZA OVU GODINU?
011/ 2836-820, 011/2836-821, 011/2836-822,
office@ingpro.rs
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
Isplata neto zarade na tekući račun zaposlenog
vrši se:
hh30.367,04 dinara sa posebnog namenskog računa –
isplata direktnih davanja – COVID-19 i
hh39.632,96 dinara sa tekućeg računa poslodavca.
Prema našem mišljenju, ukoliko je poslo-
davac martovsku zaradu isplatio zaposlenom
iz svojih sredstava u aprilu, sredstva koja će
mu, kao direktno davanje za zaposlenost, biti
uplaćena početkom maja na poseban namenski
račun koristi prilikom isplate naredne za-
rade zaposlenom (aprilske).
Potrebno je da se ovde skrene pažnja i na pore-
ske olakšice za zapošljavanje novih lica i lica
sa invaliditetom (članovi Zakona o porezu na do-
hodak građana (ZPDG) od 21v do 21ž).
Poslodavac (koji ispunjava uslove) ostvaruje
pravo na fiskalne pogodnosti (odlaganje poreza
i doprinosa) i pravo na direktna davanja na isti
način za lica koja su zaposlena uz korišćenje
olakšice, kao i za lica sa kojima je poslodavac
radni odnos zaključio bez korišćenja olakšica
iz ZPDG i Zakona o doprinosima.
Pri tome treba imati u vidu da poslodavac koji
koristi olakšice za zapošljavanje novih lica,
saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dohodak
građana i zakonu kojim se uređuju doprinosi za
obavezno socijalno osiguranje, pojedinačne po-
reske prijave podnosi tako što u jednoj prijavi
iskazuje podatke samo za lica za koja koristi jed-
nu istu vrstu olakšice za zapošljavanje. Znači,
poslodavac podnosi:
hhonoliko posebnih pojedinačnih poreskih
prijava koliko istovrsnih olakšica za zapo-
šljavanje koristi,
hhposebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu
prihoda iz radnog odnosa za lica za koja ne kori-
sti olakšice za zapošljavanje i
hhposebnu pojedinačnu poresku prijavu po osnovu
prihoda van radnog odnosa.
Kada su u pitanju olakšice za zapošljavanje u
vezi sa kojima se vrši refundacija poslodavcu
(članovi 21v i 21d ZPDG), poslodavac koji koristi
fiskalne pogodnosti ne gubi pravo na refundaci-
ju. Ipak, u tom slučaju može se postaviti pitanje
da li će poslodavac ostvariti povraćaj poreza i
doprinosa koje nije platio, već je odložio njihovo
plaćanje na 24 meseca počev od 4. januara 2021. go-
dine, o čemu svakako treba da se izjasne nadležni
organi.
2.3 Odlaganje plaćanja akontacija poreza
na dobit do podnošenja konačne poreske
prijave za 2020. godinu
Što se tiče odlaganja plaćanja akontacija po-
reza na dobit, pravnim licima može da se odloži
dospelost za plaćanje akontacije poreza na dobit
pravnih lica, i to akontacija za 2020. godinu koje
dospevaju za plaćanje:
ff15. aprila,
ff15. maja i
ff15. juna.
Dospelost za plaćanje odlaže se do predaje ko-
načne poreske prijave za porez na dobit pravnih
lica za 2020. godinu, uz dodatnu pogodnost da se
ove (odložene) akontacije plate u 24 mesečne rate
bez plaćanja kamate. Dakle, podnošenjem PPP-PD,
s tim što je kao dan plaćanja poreza i doprinosa na
zarade označen 4. januar 2021. godine, pravno lice
prihvatilo je i drugu fiskalnu pogodnost, a to je
da odloži plaćanje akontacija poreza na dobit,
koje dospevaju za plaćanje 15. 4, 15. 5. i 15. 6, do dana
kada preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje
poreza na dobit za 2020. godine. Ako pravno lice
preda konačnu poresku prijavu za utvrđivanje po-
reza na dobit za 2020. godinu, na primer, 10. maja
2021. godine, na taj dan dospevaju za plaćanje sve
tri odložene akontacije iz 2020. godine. Pored
toga, pravno lice ima pravo da 10. maja 2021. godine
plati dospele akontacije u najviše 24 jednake rate.
Članom 5. Uredbe propisano je da će postupak
i način odlaganja plaćanja dugovanog poreza i do-
prinosa izbliže urediti ministar nadležan za
poslove finansija. Znači, tim aktom će biti pro-
pisano na koji način će se ostvarivati plaćanje
na (najviše) 24 jednake mesečne rate bez kamate za
akontacije poreza na dobit pravnih lica u visini
akontacija poreza na dobit pravnih lica čija je
dospelost za plaćanje odložena do predaje konačne
poreske prijave za porez na dobit za 2020. godinu.
Poreska prijava (redni broj 1.4. „Datum plaćanja”: 4. 1. 2021):
3.6 3.7 3.8 3.8a 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 3.14 3.15 3.16
101 00 0 31 176 176 97.532 81.232 8.123 97.532 24.871 10.046 731 0
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
U trenutku završetka ovog članka akt još nije ob-
javljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostupan
na sajtu časopisa.
Pri tome iznos odloženih akontacija poreza
na dobit ne može da bude viši od iznosa konačne
obaveze po osnovu poreza na dobit pravnih lica
za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslov-
nom godinom različitom od kalendarske od iznosa
konačne obaveze za poreski period koji započinje
ili se završava u 2020. godini.
Osim toga, pravno lice koje podnosi konačnu
poresku prijavu za utvrđivanje poreza na dobit
za 2019. godinu i kod koga se tom prijavom utvr-
di razlika za plaćanje (konačna poreska obaveza
veća je od akontacija koje su uplaćene u 2019. go-
dini), u obavezi je da na dan podnošenja konačne
poreske prijave za utvrđivanje poreza na dobit
za 2019. godinu plati navedenu razliku. Dakle,
ova razlika nije predmet odlaganja dospelosti
za plaćanje kroz primenu fiskalnih pogodno-
sti.
3 Fiskalne pogodnosti za
preduzetnike
Fiskalne pogodnosti za preduzetnike defini-
sane su u članovima 6, 7. i 8. Uredbe, a odnose se na:
hhčlan 6 – preduzetnika i preduzetnika poljopri-
vrednika koji se NISU opredelili za isplatu lič-
ne zarade, kao i na preduzetnika drugo lice (dalje:
preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu zaradu);
hhčlan 7 – preduzetnika i preduzetnika poljopri-
vrednika koji su se OPREDELILI za isplatu lič-
ne zarade (dalje: preduzetnik koji isplaćuje ličnu
zaradu);
hhčlan 8 – preduzetnika paušalca.
Za sve preduzetnike (nabrojane iznad) koji
imaju zaposlene radnike važe ista pravila za
ostvarivanje prava na odlaganje poreza i dopri-
nosa na zarade koja su opisana za pravna lica.
3.1 Preduzetnik koji ne isplaćuje ličnu
zaradu
Preduzetniku koji ne isplaćuje ličnu zaradu
može da se odloži dospelost za plaćanje akonta-
cija poreza i doprinosa na prihod od samostalne
delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.
Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-
PD, odnosno nemaju zaposlene, biće automatski
prijavljeni na mere, bez pomenute procedure.
Dakle, preduzetnik koji nije opredeljen za
isplatu lične zarade, nema zaposlene i ne pod-
nosi Obrazac PPP-PD, uz ispunjenje uslova
propisanih Uredbom, ima pravo na odlaganje
akontacije poreza i doprinosa koja dospeva 15.
aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine za 2021.
godinu, odnosno do datuma kada podnese konač-
nu poresku prijavu za 2020. godinu, bez posebnog
prijavljivanja.
Način i postupak odlaganja plaćanja akontacija
poreza i doprinosa na prihod od samostalne delat-
nosti, čije je dospeće odloženo do dana podnoše-
nja konačne poreske prijave za 2020. godinu, biće
uređeni aktom koji donosi ministar finansija
(propisano članom 6, a u vezi sa članom 5. Uredbe).
U trenutku završetka ovog članka akt još nije ob-
javljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostupan
na sajtu časopisa.
3.2 Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu
Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu
može da odloži dospelost za plaćanje:
hhporeza i doprinosa na ličnu zaradu:
ffza mesec mart, april i maj 2020. godine, odno-
sno po izboru poreskog obveznika,
ffza mesec april, maj i jun 2020. godine za one po-
reske obveznike koji su isplate lične zarade pre-
duzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za
mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti
izvršili do 10. aprila 2020. godine;
hhakontacija poreza na prihod od samostalne de-
latnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine.
Kao što je navedeno i u vezi sa pravnim
licima, pogodnost odlaganja ne odnosi se na
uplatu razlike poreza po konačnom obračunu
za 2019. godinu (rok za predaju poreske prija-
ve PPDG-1S za tu godinu istekao je 15. aprila
2020).
Preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu „pri-
javiće” se za prihvatanje korišćenja fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja podnošenjem Ob-
rasca PPP-PD sa označenim datumom plaćanja 4.
1. 2021. godine, u skladu sa članom 11. stav 1. Ured-
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
be. I ovde skrećemo pažnju na to da je navedeni
obrazac potrebno dostaviti do kraja aprila
2020. godine da bi preduzetnik mogao da koristi
fiskalne pogodnosti i direktna davanja za sva
tri meseca.
FDakle, preduzetnik koji je ličnu zaradu
za mart isplatio do 10. aprila počeće da
koristi fiskalne pogodnosti i direktna dava-
nja (naravno uz ispunjavanje opisanih uslova) od
obračunskog perioda za april 2020. godine, pa će
prilikom podnošenja poreske prijave za april
2020:
● u poreskoj prijavi u polju 1.4 „Datum plaćanja”
upisati 4. 1. 2021. godine;
● poresku prijavu dostaviti do kraja aprila
2020. godine kako bi ostvario pravo na kori-
šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih da-
vanja za sva tri propisana meseca.
Ako ima zaposlene, preduzetnik podnosi po-
sebnu poresku prijavu PPP-PD za prihode po
osnovu radnog odnosa, a posebnu po osnovu svoje
lične zarade.
Članom 5. Uredbe koja se primenjuje i na predu-
zetnike propisano je da će postupak i način odla-
ganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa bliže
urediti ministar nadležan za poslove finansija.
Znači, tim aktom biće propisano na koji će se na-
čin ostvarivati plaćanje na (najviše) 24 jednake
mesečne rate bez kamate:
hhza porez i doprinose na ličnu zaradu preduzet-
nika u visini obaveza čija je dospelost za plaćanje
odložena do 4. januara 2021. godine i
hhza akontacije poreza na prihode od samostalne
delatnosti u visini akontacija čija je dospelost
za plaćanje odložena do predaje konačne poreske
prijave za 2020. godinu.
U trenutku završetka ovog članka akt još nije
objavljen, a odmah nakon objavljivanja biće dostu-
pan na sajtu časopisa.
3.3 Preduzetnik paušalac
Preduzetnicima paušalcima odlaže se do-
spelost za plaćanje obaveza po osnovu akontacija
poreza i doprinosa na prihod od samostalne de-
latnosti za mesec mart, april i maj 2020. godi-
ne za 4. januar 2021. godine, kao i plaćanje ovih
obaveza na 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja
kamate, za vreme trajanja odlaganja plaćanja dugo-
vanog poreza.
Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
inače nemaju obavezu da podnose Obrazac PPP-
PD, odnosno nemaju zaposlene, biće automatski
prijavljeni na mere, bez pomenute procedure.
Dakle, preduzetnik paušalac koji nema za-
poslene i ne podnosi Obrazac PPP-PD, uz is-
punjenje uslova propisanih Uredbom, ima pravo
na odlaganje akontacije poreza i doprinosa koje
plaća po rešenju nadležnog organa, koja dospeva
15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine, i to
za 4. januar 2021. godine, bez posebnog prijavlji-
vanja.
Način i postupak odlaganja plaćanja akonta-
cija poreza i doprinosa na prihod od samostalne
delatnosti, čije je dospeće odloženo za 4. 1. 2021.
godine, biće uređeni aktom koji donosi ministar
finansija (propisano članom 8. Uredbe). U trenut-
ku završetka ovog članka akt još nije objavljen, a
odmah nakon objavljivanja biće dostupan na sajtu
časopisa.
Doprinosi čije je plaćanje odloženo u skladu
sa Uredbom smatraju se plaćenim u svrhu ostvari-
vanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog
osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvariva-
nja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvariva-
nja prava na finansijsku podršku porodici sa
decom.
4 Direktna davanja privrednim
subjektima u privatnom sektoru
4.1 Preduzetnici i mikro, mala i srednja
pravna lica
U skladu sa članom 9. Uredbe, preduzetnik, pre-
duzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivred-
nik, preduzetnik drugo lice i pravna lica koja
su razvrstana kao mikro, mala i srednja u skladu
sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo mogu da
ostvare pravo na uplatu bespovratnih novčanih
sredstava iz budžeta, i to:
hhu maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
Obrazac PPP-PD za obračunski period mart
2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine;
hhu junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Obrazac PPP-PD za obračunski period april
2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine;
hhu julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao
proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vre-
menom za čije je zarade i naknade zarada podneo
Obrazac PPP-PD za obračunski period maj
2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine.
FNapominjemo da se, u skladu sa članom
19. Uredbe, razvrstavanje privrednih su-
bjekata za potrebe primene ove uredbe vrši na
osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu,
dok se lica osnovana tokom 2019. i 2020. godine
smatraju malim pravnim licima.
Broj zaposlenih kod preduzetnika, preduzet-
nika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i
preduzetnika drugog lica uvećava se za jedan, osim
u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik pauša-
lac, preduzetnik poljoprivrednik ili predu-
zetnik drugo lice imaju istovremeno i status
zaposlenog ili korisnika penzije.
Dakle, pravo na navedeni iznos direktnog
davanja nema preduzetnik (za sebe) kada ima is-
tovremeno i status zaposlenog ili korisnika
penzije.
Napomena: Iako preduzetnik koji istovreme-
no ima i status zaposlenog ili korisnika penzije
nema pravo na direktno davanje za sebe, on ima pra-
vo na korišćenje fiskalnih pogodnosti u skladu
sa Uredbom (odlaganje dospeća za plaćanje poreza i
doprinosa na ličnu zaradu, akontacija poreza na
prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za
preduzetnike koji se nisu opredelili za isplatu
lične zarade, odnosno za preduzetnike paušalce).
Osim toga, broj zaposlenih uvećava se i za
broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom,
i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim
radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uveća-
va srazmerno ugovorenom procentu angažovanja
zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu
na puno radno vreme, što se utvrđuje na osnovu
podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući ob-
računski period.
Broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih
za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade za
obračunski period u celosti pada na teret drugih
isplatilaca, pri čemu te isplate imaju oznaku vr-
ste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o
poreskoj prijavi za porez po odbitku („Sl. glasnik
RS”, br. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – ispravka, 14/16,
21/17, 20/18, 104/18 i 96/19). Znači, broj zaposlenih
umanjuje se za ona lica koja primaju:
hh204 – naknadu zarade za bolovanje preko tride-
set dana za slučaj privremene sprečenosti za rad
preko trideset dana, zbog bolesti ili povreda van
rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održava-
njem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije,
nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta
mlađeg od tri godine, kao i u slučaju određivanja
za pratioca bolesnog lica;
hh205 – naknadu zarade za bolovanje preko trideset
dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog
davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta
do tri godine;
hh206 – naknadu zarade za vreme porodiljskog odsu-
stva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
sa rada radi posebne nege deteta, koja se isplaćuje
u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci poro-
dici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 16/02, 115/05,
107/09 i 104/14 – US);
hh207 – naknadu zarade invalida rada (invalid II
kategorije) na teret Fonda PIO;
hh208 – doprinose za zdravstvo za vreme neplaće-
nog odsustva dok dete ne napuni tri godine života;
hh209 – naknadu zarade za osiguranike iz člana 17.
stav 1. tačka 15) Zakona o zdravstvenom osiguranju
– lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju
pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili
profesionalne bolesti, koja se isplaćuje iz sred-
stava RFZO;
hh210 – naknadu zarade invalidu III kategorije na
teret Fonda PIO;
hh211 – naknadu zarade za vreme porodiljskog odsu-
stva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
sa rada radi posebne nege deteta, koja se isplaćuje
u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci poro-
dici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/17 i 50/18).
Iako u Uredbi nije precizno navedeno, za ove
vrste prihoda privredni subjekti nemaju ni pravo
na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, pa nak-
nade zarade sa navedenim oznakama vrste prihoda
treba da se unose u posebne poreske prijave, a ne u
poreske prijave u kojima se zahteva pravo na odla-
ganje plaćanja poreza i doprinosa.
Privredni subjekt NEMA pravo na direkt-
no davanje za lica koja su kod njega angažovana
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 15
AKTUELNA TEMA
po ugovorima van radnog odnosa. Isto se od-
nosi i na osnivača koji je radno angažovan u
društvu, a u njemu nije u radnom odnosu (po tom
osnovu privredni subjekt obračunava i plaća
doprinose najmanje na najnižu osnovicu (obra-
zac PP-ODO)). Međutim, privredni subjekt ima
pravo na odlaganje poreza i doprinosa po osno-
vu zarade, odnosno naknade zarade za osnivača
koji je zasnovao radni odnos u svom privrednom
društvu, uz ispunjenje uslova koji su propisani
Uredbom, kao i za bilo koje drugo zaposleno lice
sa punim ili nepunim radim vremenom.
Dakle, iznos za uplatu direktnog davanja iz
budžeta računa se kao [(broj zaposlenih sa punim
radnim vremenom + 1 (kod preduzetnika) + broj za-
poslenih sa nepunim radnim vremenom (srazmerno
procentu angažovanja) – broj zaposlenih za koje je
naknada zarade isplaćena po OVP od 204 do 211] ×
30.367,04].
Način korišćenja isplaćenih direktnih
davanja
Najvažnija odredba za tumačenje načina isplate
direktnog davanja, koji nije preciziran Uredbom,
jeste član 9. stav 1. Uredbe. U toj odredbi navedeno
je kada i u kom iznosu privredni subjekt može da
ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih
sredstava, ali se nigde ne govori o obavezi da se
neka uplata veže za konkretnu zaradu, odnosno
trenutak njene isplate zaposlenom. Na primer,
iznos koji će država uplatiti u maju obračuna-
va se kao proizvod broja zaposlenih iz Obrasca
PPP-PD za mart i 30.367 dinara, ali to, kako smo
razumeli, ne znači da konkretna uplata direktnog
davanja treba da bude isplaćena zaposlenom isklju-
čivo kao deo martovske zarade. Znači, poslodav-
ci koji su u aprilu izvršili isplate zarada za
mart, direktna davanja koja budu isplaćena na po-
seban namenski račun u maju koriste pri isplati
aprilskih zarada.
Iako Uredbom nije precizirano, u odgovorima
na pitanja u vezi sa primenom Uredbe ministar
finansija izjavio je sledeće: „Direktna davanja
koja su isplaćena na namenski račun moraju da se
iskoriste za isplate zarada i naknade zarada u
tom istom mesecu kada ih je država isplatila. S
druge strane, Uredba ne reguliše visinu isplata
zarada zaposlenih, a poslodavac odlučuje i o tome
za platu iz kog meseca će biti iskorišćena ta
sredstva.”
Masa sredstava koja se dobijaju kao direktno da-
vanje vezana je za ukupan broj zaposlenih, bez ime-
novanja lica za koja su sredstva ostvarena. Znači,
bitno je da se dobijena sredstva iskoriste isklju-
čivo za zarade zaposlenih, nezavisno od toga da li
je lice koje je bilo uključeno u broj zaposlenih u
martu (na osnovu kog broja su uplaćena direktna
davanja) ostalo zaposleno i u aprilu odnosno maju,
kada se npr. isplaćuje aprilska zarada.
Rezime 1: Privredni subjekt koji PPP-PD
za mart podnosi nakon stupanja na snagu Ured-
be (naravno do kraja aprila 2020. godine), u koju
kao datum plaćanja unosi 4. 1. 2021, „prijavio”
se za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i
doprinosa na zarade za mesec mart, april i maj
i istovremeno se prijavio za direktna davanja
u visini od 3 × 30.367 dinara po zaposlenom
(što država uplaćuje na poseban namenski ra-
čun u maju, junu i julu 2020. godine). Osim toga,
ako martovske neto zarade isplati u celosti sa
redovnog poslovnog računa u aprilu, iznos di-
rektnog davanja koji primi u maju za zaposlene
koristiće pri isplati njihove neto zarade za
april (30.367 dinara isplatiće sa posebnog na-
menskog računa, a ostatak do punog iznosa neto
zarade za april sa redovnog poslovnog računa).
Rezime 2: Privredni subjekt koji je isplatio
martovske zarade pre 10. 4. 2020. godine do kra-
ja aprila podnosi PPP-PD za april, u koju kao
datum plaćanja unosi 4. 1. 2021, čime se „prija-
vio” za korišćenje odlaganja plaćanja poreza i
doprinosa na zarade za mesec april, maj i jun i
istovremeno se prijavio za direktna davanja u
visini od 3 × 30.367 dinara po zaposlenom (što
država uplaćuje na poseban namenski račun u
maju, junu i julu 2020. godine). Kada bude u maju
isplaćivao aprilsku zaradu, zaposlenima će
isplatiti 30.367 dinara sa posebnog namenskog
računa, a ostatak do punog iznosa neto zarade za
april sa redovnog poslovnog računa.
Primer: Isplata direktnog davanja za
zaposlenog
Poslodavac je martovsku zaradu isplatio pre
10. aprila 2020. godine. Ispunjava uslove za kori-
šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
nja za zaposlenog. Neto zarada zaposlenog iznosi
60.000 dinara. Obračun zarade:
16 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Red. br. OPIS Iznos
1. Neto zarada 60.000,00
2. Neoporezivi iznos 16.300,00
3. Bruto zarada 83.266,76
4. Osnovica za porez (red. br. 3 – red. br. 2) 66.966,76
5. Porez na zarade (red. br. 4 x 10%) 6.696,68
6. Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 3) 83.266,76
7. Doprinosi na teret zaposlenog – zbirna stopa (red. br. 6 x 19,9%) 16.570,09
7.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 14%) 11.657,35
7.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%) 4.288,24
7.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 6 x 0,75%) 624,50
8. Neto za isplatu (red. br. 3 – red. br. 5. – red. br. 7) 60.000,00
9. Doprinosi na teret poslodavca – zbirna stopa (red. br. 6 x 16,65%) 13.863,92
9.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 11,5%) 9.575,68
9.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%) 4.288,24
10. Ukupan trošak poslodavca (red. br. 3 + red. br. 9) 97.130,68
Obračunata
zarada za
mesec:
Datum isplate
neto zarade Datum podnošenja PPP-PD Način isplate
Direktno davanje
za zaposlenog
uplaćeno u:
Mart 5. 4. 2020. 5. 4. 2020.
Polje 1.4: 5. 4. 2020.
Neto zarada, porez i doprinosi isplaćeni sa redovnog računa maju 2020.
April 10. 5. 2020. 30. 4. 2020.
Polje 1.4: 4.1.2021.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
junu 2020.
Maj 10. 6. 2020. 10. 6. 2020.
Polje 1.4: 4. 1. 2021.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
julu 2020.
Jun 10. 7. 2020. 10. 7. 2020.
Polje 1.4: 4. 1. 2021.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 29.632,96.
Sa posebnog namenskog računa isplaćuje 30.367,04 dinara.
–
Jul 10. 8. 2020. 10. 8. 2020.
Polje 1.4: 10. 8. 2020.
Sa redovnog računa isplaćuje neto 60.000 dinara i plaća porez
i doprinose (6.696,68 + 16.570,09 + 13.863,92)
–
4.2 Neke napomene u vezi sa isplatom
minimalne zarade
Ako poslodavac u aprilu 2020. isplaćuje mini-
malnu zaradu za mart 2020. godine, isplatiće važe-
ću minimalnu cenu rada po času u visini 172,54
dinara i obračunati broj časova za mesec za koji
vrši isplatu, dakle za mart.
Pošto mart 2020. godine ima 22 radna dana (31
dan minus 4 subote i minus 5 nedelja), mesečna neto
minimalna zarada za mart 2020. godine iznosi:
Mesec Broj časova rada Po času – neto Ukupno mesečno – neto
1 2 3 4 (2 x 3)
Mart 2020. 176 172,54 din. 30.367,04 din.
Ako poslodavac primi ovaj iznos na ime mi-
nimalne zarade i želi zaposlenima da isplati
samo taj iznos minimalne zarade (za mart na pri-
mer), smatramo da mora da donese odluku o ispla-
ti minimalne zarade jer njegovi zaposleni imaju
ugovore o radu u kojima su utvrđene zarade veće od
minimalne, pa je ova isplata minimalnih zarada
prelazak na novi režim isplate.
Prema stavu 3. člana 111. Zakona o radu, opštim
aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se ra-
zlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne
zarade. Na osnovu ove zakonske odredbe poslodav-
ci opštim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu
da utvrde razloge za donošenje odluke o uvođenju
minimalne zarade. Kada nastanu razlozi navedeni
u opštem aktu, odnosno ugovoru o radu, posloda-
vac može da donese odluku o uvođenju minimalne
zarade. To znači da minimalna zarada može da se
uvede odlukom poslodavca, bez obaveze zaključiva-
nja aneksa ugovora o radu, tako da se ona direktno
primenjuje na sve zaposlene.
U nastavku se daje primer odluke o uvođenju
minimalne zarade kod poslodavca.
ODGOVARAMO NA PITANJA PRETPLATNIKA!
Postavite nam pitanje putem obrasca na stranici
poslovnisavetnik.net
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 17
AKTUELNA TEMA
Na osnovu čl. 111. i 192. Zakona o radu (dalje: Zakon) i člana __ Pravilnika o radu donosim
ODLUKU O ISPLATI MINIMALNE ZARADE
1. Uvodi se isplata minimalne zarade za sve zaposlene kod poslodavca ____________ počev od 1.
marta 2020. godine, a najduže šest meseci od dana donošenja ove odluke.
2. Minimalna zarada uvodi se u skladu sa razlozima navedenim u čl. __ Pravilnika o radu, zbog
teškoća u poslovanju i nedostatka sredstava za isplatu zarade u punom iznosu.
3. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osno-
vu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata, standardnog radnog
učinka i vremena provedenog na radu.
4. Minimalna cena rada za isplatu po ovoj odluci za 2020. godinu iznosi 172,54 dinara po radnom
času, koja je u primeni do 31. decembra 2020. godine.
5. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu (za minuli rad, za rad
noću, za prekovremeni rad i rad na praznik), na naknadu troškova za ishranu u toku rada i druga
primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom. Osnovica za obračun uvećane zarade je mi-
nimalna zarada zaposlenog.
6. Ova odluka objavljuje se na oglasnoj tabli poslodavca, a stupa na snagu osmog dana od dana obja-
vljivanja.
Obrazloženje
Odredbama člana ___ Pravilnika o radu kod poslodavca ____________ utvrđeni su razlozi za
uvođenje isplate minimalne zarade zaposlenima (razlozi: _____ ). Zbog poremećaja na tržištu,
i pored svih preduzetih internih poslovnih mera, nije moglo da se izbegne umanjenje prihoda i
negativno poslovanje zbog ____________ (navesti razloge i preduzete mere). Iz navedenog razloga
doneta je Odluka kao u dispozitivu.
Datum ____________ Direktor
Prilikom isplate minimalne zarade za mart
2020. godine u aprilu 2020. godine poslodavci
treba da imaju u vidu da:
1) minimalna neto zarada za mart iznosi 30.367,04
dinara za puno radno vreme;
2) primenjuje se najniža mesečna osnovica za ob-
račun doprinosa za socijalno osiguranje, koja za
2020. godinu iznosi (bruto) 25.801,00 dinar;
3) na isplatu minimalne zarade za mart u aprilu
2020. godine primenjuje se poresko umanjenje od
16.300,00 dinara za puno radno vreme zaposlenog i
poreska stopa od 10%;
4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun
doprinosa za socijalno osiguranje od 25.801,00
dinar manja je od bruto minimalne zarade (koja iz-
nosi 40.994,35 dinara), dobijene primenom formu-
le za prevođenje neto iznosa u bruto, koja za mart
mesec glasi: Bruto = ((Neto – 1.630,00) : 0,701).
To praktično znači da bi poslodavac, ako is-
plaćuje samo iznos minimalne zarade bez oba-
veznih uvećanja za minuli rad i topli obrok, a
eventualno i regres, doprinose za socijalno osi-
guranje obračunavao na iznos pomenute minimalne
zarade. Treba, međutim, podsetiti na to da je ob-
račun minulog rada, toplog obroka i regresa za-
konska obaveza poslodavaca na svaku obračunatu
zaradu, pa i na minimalnu, zbog čega svaku isplatu
minimalne zarade treba posmatrati s tim ispla-
tama koje su obavezne za poslodavce, odnosno na
koje zaposleni po zakonu ima pravo.
Konkretno, prilikom obračuna minimalne
zarade za mart 2020. godine zaposlenom s pravom
18 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
na minuli rad od 4% i toplim obrokom od 1.000,00
dinara neto mesečno postupak je sledeći:
Red.
br. Pozicija Iznos
1. Najniža mesečna osnovica doprinosa – bruto 25.801,00
2. Neto minimalna zarada (za 176 časova rada u
martu 2020) 30.367,04
3. Minuli rad (4% na red. br. 2) 1.214,68
4. Topli obrok 1.000,00
5. Ukupna neto zarada
(red. br. 2 + red. br. 3 + red. br. 4) 32.581,72
6. Bruto zarada (32.581,72 – 1.630,00) : 0,701 44.153,67
7. Osnovica za obračun svih doprinosa
(veći iznos sa red. br. 1 ili 6) 44.153,67
Prema tome, može se reći da je minimalna za-
rada garantovano jednaka u neto iznosu svima, ali
se u konačnom obračunava u bruto iznosu, i to tako
da se nakon odbijanja pripadajućih poreza i dopri-
nosa na teret zaposlenog (iz bruto zarade) utvrdi
neto minimalna zarada za isplatu. Istovremeno,
na red. br. 7 prikazana je bruto minimalna zarada
na koju poslodavac obračunava porez i doprino-
se, koje sada ne uplaćuje, nego prijavljuje za 2021.
godinu.
Ako poslodavac isplaćuje minimalne zarade
po odluci o uvođenju minimalne zarade, ne dugu-
je zaposlenima ostatak zarade do pune zarade iz
njihovog ugovora o radu.
Ovde je prikazan obračun za zaposlenog koji
ima pun fond časova rada. Pri „trebovanju” para
za minimalne zarade (za martovsku isplatu na pri-
mer) poslodavac množi broj zaposlenih sa punim
radnim vremenom i iznos osnovne minimalne neto
zarade za mart 2020. godine od 30.367,04 dinara.
Ako ima zaposlenog koji nema puno radno vreme
u martu (vratio se sa dužeg bolovanja koje plaća
RFZO ili sa porodiljskog), pa u navedenom mese-
cu ima 80 časova rada, on se u zahtevu poslodavca
iskazuje kao (80 : 176) 0,4545 radnika i sa tim koe-
ficijentom množi se martovska neto minimalna
zarada. Praktično, za mart će ovaj zaposleni od
poslodavca – države dobiti minimalnu zaradu za
80 časova rada, dok će za ostatak meseca primiti
novac od „spoljnog” isplatioca.
U drugoj situaciji moguće je da poslodavac
državni minimalac doda na svoja sredstva kako
bi zaposlenima isplatio pune zarade u skladu sa
svojim opštim aktom. Smatramo da u tom slučaju
poslodavac ne mora da menja svoj akt jer isplaću-
je ugovorene zarade. Znači, ako je osnovna zarada
zaposlenog po ugovoru o radu neto 80.000 dinara,
minuli rad 8.000 dinara i topli obrok 3.000 di-
nara (nema drugih ostvarenih dodataka na zaradu),
obračunata zarada zaposlenog iznosi 91.000 dina-
ra neto. Od toga:
hhposlodavac dobija od države 30.367,04 dinara
neto za puno radno vreme,
hhiz svojih sredstava namiruje (91.000 – 30.367,04)
60.632,96 dinara.
Ukupnu neto zaradu poslodavac u obračunu
brutira i nastavlja dalji obračun.
Moguća je još jedna situacija – da se posloda-
vac prijavi za direktno davanje od države, a da sa
zaposlenima (sindikat ili odluka organa) utvrdi
da će se razlika do punih zarada isplatiti kada se
za to steknu finansijske mogućnosti.
Takođe je bitno napomenuti da se sredstva u vi-
sini minimalnih zarada (iz direktnih davanja)
mogu trebovati i za zaposlene koji se trenutno
nalaze na odsustvima, posebno za one koji su na od-
sustvu po čl. 116. i 117. Zakona o radu.
4.3 Velika pravna lica
U skladu sa članom 10. Uredbe pravno lice koje
je razvrstano kao veliko pravno lice (dalje: ve-
liko pravno lice), u skladu sa zakonom kojim se
uređuje računovodstvo, može da ostvari pravo na
uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu
koji se dobija kao proizvod iznosa 50% od osnov-
ne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i
zbira broja:
hhzaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je
doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. mar-
ta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o
radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,
75/14, 13/17 – US, 113/17 i 95/18 – dalje: Zakon o
radu) i za koje je poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD i
hhzaposlenih sa punim radnim vremenom koji-
ma je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15.
marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zako-
na o radu, po osnovu rešenja nadležnog državnog
organa donetog u vezi sa bolešću COVID-19, pri
čemu je za njih i poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD.
Dakle, veliko pravno lice nema mogućnost da
se prijavi za direktno davanje za sve zaposlene,
nego samo za one koji su odsutni sa rada po done-
tom rešenju, u skladu sa članovima 116. i 117.
Zakona o radu.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 19
AKTUELNA TEMA
Napominjemo da je Ministarstvo zdravlja obja-
vilo forme zahteva za izdavanje potvrde o izola-
ciji, i to za:
hhputnika u međunarodnom saobraćaju kome je
određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni
nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano
novim virusom korona SARS-CoV-2 u trajanju od
14/28 dana (izolacija u kućnim uslovima) i
hhlice iz kontakta u Republici Srbiji kome je
određena hitna mera stavljanja pod zdravstveni
nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano
novim virusom korona SARS-CoV-2 u trajanju od
14/28 dana (izolacija u kućnim uslovima).
Obrasce je moguće preuzeti na linku: https://
www.zdravlje.gov.rs/tekst/346871/covid-19.php.
Popunjeni obrazac zahteva podnosilac dostavlja
putem imejl-adrese: potvrda.covid19@zdravlje.gov.
rs. Dobijenu potvrdu zaposleni treba da dostavi
poslodavcu radi ostvarivanja prava na naknadu
zarade.
Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih
sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto re-
šenje o prekidu rada, i to tako što se za svakog
zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan
broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom
procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim rad-
nim vremenom u odnosu na puno radno vreme, što
se utvrđuje na osnovu podataka iz PPP-PD za od-
govarajući obračunski period.
Bespovratna novčana sredstava isplaćuju se:
hhu maju 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. go-
dine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uve-
ćanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je
naknade zarada poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD za mart 2020. godine;
hhu junu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. go-
dine i broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uve-
ćanog u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je
naknade zarada poslodavac – veliko pravno lice
podneo Obrazac PPP-PD za april 2020. godine;
hhu julu 2020. godine u iznosu proizvoda 50% od
osnovne minimalne neto zarada za mart 2020. i
broja zaposlenih iz stava 1. ovog člana, uvećanog
u skladu sa stavom 2. ovog člana, za čije je naknade
zarada poslodavac – veliko pravno lice podneo
Obrazac PPP-PD za maj 2020. godine.
Veliko pravno lice dostavlja nadležnoj orga-
nizacionoj jedinici Poreske uprave i nadležnoj
organizacionoj jedinici Uprave za trezor u pa-
pirnom obliku spisak lica zaposlenih sa punim
radnim vremenom i zaposlenih sa nepunim rad-
nim vremenom za koje je doneto rešenje o preki-
du rada u skladu sa članovima 116. i 117. Zakona
o radu, i to najkasnije do 20. u mesecu za isplatu
bespovratnih sredstava koja se vrši u sledećem
mesecu.
Pravilnik o sadržini obrasca u kome se is-
kazuju podaci o licima za koja veliko pravno
lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih
novčanih sredstava objavljen je 15. aprila 2020.
godine („Sl. glasnik RS” br. 54/2020).
5 Prihvatanje korišćenja paketa mera
Članom 11. Uredbe propisan je način na koji se
privredni subjekti „prijavljuju” za prihvatanje i
korišćenje mera.
FPrivredni subjekti u privatnom sek-
toru prihvataju korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja propisanih
ovom uredbom podnošenjem Obrasca PPP-PD,
sa označenim datumom plaćanja 4. januar 2021.
godine.
Osim toga, ovi privredni subjekti mogu da
koriste fiskalne pogodnosti i direktna dava-
nja propisana ovom uredbom:
● za sva tri meseca ukoliko Obrazac PPP-PD
iz stava 1. ovog člana dostave do kraja aprila
2020. godine;
● za dva meseca ukoliko prvi put Obrazac PPP-
PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja maja
2020. godine i
● za jedan mesec ukoliko prvi put Obrazac
PPP-PD iz stava 1. ovog člana dostave do kraja
juna 2020. godine.
Privredni subjekti u privatnom sektoru koji
ne podnose Obrazac PPP-PD, odnosno nemaju za-
poslene i nisu preduzetnici, odnosno preduzet-
nici poljoprivrednici koji su se opredelili za
isplatu lične zarade, fiskalne pogodnosti i
direktna davanja koriste u skladu sa odredbama
Uredbe.
Polazeći od odredbi člana 13. stav 1. Ured-
be, kojima je propisano da se isplata direktnih
davanja vrši na osnovu dostavljenih podataka
od strane Poreske uprave, može se zaključiti
da preduzetnici koji se nisu odlučili za is-
20 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
platu lične zarade i preduzetnici paušalci
koji ne podnose PPP-PD direktna davanja za
sebe ostvaruju po automatizmu, na osnovu po-
dataka koje Upravi za trezor dostavi Poreska
uprava.
Postavlja se pitanje da li privredni subjekti
mogu da se opredele samo za jednu meru, na primer
da koriste direktno davanje, ali da ne odlažu
plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Popunja-
vanjem obrasca PPP-PD (sa datumom plaćanja 4.
1. 2021. godine) privredni subjekt prihvata obe
mere istovremeno, jer su mere osmišljene kao ce-
lina. Međutim, ne postoji smetnja da se izvrši
plaćanje obaveza koje su odložene i pre roka nji-
hovog dospeća, a da se time ne gubi pravo na kori-
šćenje direktnih davanja, što je nezvaničan stav
Ministarstva finansija, objavljen kroz izjave za
medije i odgovore na pitanja u vezi sa primenom
Uredbe.
6 Gubitak prava na korišćenje mera
Članom 12. Uredbe propisane su okolnosti
usled kojih privredni subjekat u privatnom sekto-
ru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodno-
sti i direktnih davanja. Dakle, privredni subjekat
u privatnom sektoru gubi navedena prava, propi-
sana ovom uredbom, ukoliko u periodu od 15. mar-
ta 2020. godine, pa do isteka roka od tri meseca
od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i
10. Uredbe smanji broj zaposlenih za više od 10%,
ne računajući zaposlene koji su sa privrednim
subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor
o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. go-
dine za period koji se završava u periodu od 15.
marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca
od poslednje isplate direktnih davanja iz čl. 9. i
10. Uredbe.
Ispunjenost uslova za gubitak prava na kori-
šćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
nja propisanih ovom uredbom proverava se svakog
poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila
2020. godine, zaključno sa 31. oktobrom 2020. go-
dine, s tim da ispunjenost uslova za gubitak na-
vedenih prava može da se kontroliše i nakon 31.
oktobra 2020. godine, u rokovima za zastarelost
prava na utvrđivanje i naplatu poreza i spored-
nih poreskih davanja, i to propisanim zakonom
kojim se uređuju poreski postupak i poreska ad-
ministracija.
Dakle, za gubitak prava na korišćenje fi-
skalnih pogodnosti i direktnih davanja nije
važan broj zaposlenih u toku meseca, nego na
poslednji dan svakog meseca, počev od aprila
2020. godine, zaključno sa 31. oktobrom 2020.
godine.
Znači, privredni subjekt koji je prihvatio ko-
rišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih dava-
nja (jer je ispunjavao uslove i podneo PPP-PD do
kraja aprila 2020, sa datumom plaćanja 4. 1. 2021.
godine) na svaki poslednji dan u mesecu (do 31. 10.
2020. godine) mora da održi broj zaposlenih na
propisanom nivou u odnosu na broj zaposlenih
na 15. mart 2020. godine, kako ne bi izgubio pravo
na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direkt-
nih davanja.
FPrivredni subjekti koji izgube pravo
na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja propisanih ovom uredbom
dužni su da:
● plate sve obaveze za koje im je odobreno odla-
ganje plaćanja, zajedno sa pripadajućom kamatom
obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun
kamate za kašnjenje u isplati poreskih obave-
za, koja se računa počev od dana kada su navedene
obaveze dospele za plaćanje u skladu sa zakonima
kojima se uređuje plaćanje odgovarajuće obaveze,
najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka
prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i
direktnih davanja;
● izvrše povraćaj direktnih davanja, sa kama-
tom obračunatom po stopi po kojoj se vrši ob-
račun kamate za kašnjenje u isplati poreskih
obaveza, i to počev od dana kada su im isplaćena
pojedinačna direktna davanja, najkasnije u roku
od pet dana od dana prestanka prava na korišće-
nje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
Primer: Privredni subjekt u toku korišćenja
fiskalnih pogodnosti i direktne pomoći
prestane da ispunjava uslove za to
Poslodavac je 15. marta imao 10 zaposlenih, pri
čemu je 1. aprila jedan zaposleni otišao u penziju.
Znači, 10. aprila taj poslodavac ima 9 zaposlenih,
što znači da je smanjio broj zaposlenih u periodu
od 15. marta do 10. aprila za 10%, pa ima pravo na
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 21
AKTUELNA TEMA
Poslodavac je počeo sa korišćenjem fiskalnih
pogodnosti na sledeći način: pošto je martovsku
zaradu isplatio do 10. aprila, do kraja aprila
(kako je naloženo članom 11. Uredbe) podneo je po-
resku prijavu PPP-PD za isplatu aprilske zarade,
pri čemu je u polje 1.4 „Datum plaćanja” uneo datum
4. 1. 2021. godine. Time je prihvatio korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.
Na osnovu martovske PP-PPD (kako je propisa-
no u članu 9. Uredbe) Poreska uprava je (u skladu sa
članom 13. stav 1. Uredbe) dostavila Ministarstvu
finansija podatak o broju zaposlenih (10 po mar-
tovskoj prijavi), pa je Ministarstvo u maju (npr.
10. maja) na poseban račun poslodavca uplatilo 10
× 30.367,04 dinara = 303.670,40 dinara.
Poslodavac 12. maja isplaćuje aprilske zarade
(za 9 zaposlenih). Svakome će 30.367,04 dinara pre-
neti sa namenskog računa, a onaj iznos koji pripada
po martovskoj prijavi pomenutom penzionisanom
zaposlenom ne sme da koristi (jer nema osnova da
ga prenese na tekući račun lica za koje je dobilo
novac). Taj iznos banka će preneti sa namenskog
računa poslodavca nazad na račun Uprave za tre-
zor (nakon zatvaranja posebnog namenskog računa
privrednog subjekta). Međutim, jedan zaposleni
30. maja daje otkaz.
Ako poslodavac ne zaposli nikog drugog, sma-
njio je broj zaposlenih na 8 (sa 10) i time gubi
pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i di-
rektnih davanja iz budžeta, što znači da:
hhplaća porez i doprinose za aprilske zarade i
obračunava zateznu kamatu od 12. do 30. maja (menja
poresku prijavu);
hhvraća 303.670,40 dinara, od čega za 9 × 30.367,04
dinara (jer jedan minimalac nije ni koristio od-
nosno isplatio) plaća kamatu za period od 12. do
30. maja.
7 Isplata direktnih davanja
privrednim subjektima u privatnom
sektoru
Članom 13. Uredbe propisano je da se ispla-
ta direktnih davanja privrednim subjektima u
privatnom sektoru koji, u skladu sa članom 11.
ove uredbe, prihvate direktna davanja utvrđena
ovom uredbom vrši sa posebnog namenskog računa
otvorenog za tu namenu u Ministarstvu finansi-
ja – Uprava za trezor (dalje: Uprava za trezor), na
osnovu dostavljenih podataka u elektronskom
obliku od Ministarstva finansija – Poreske
uprave (dalje: Poreska uprava) za isplatu po pri-
vrednim subjektima iz čl. 9. i 10. Uredbe.
Dakle, privredni subjekti koji podnose
poreske prijave na obrascu PPP-PD, unosom
datuma plaćanja 4. 1. 2021. godine prihvataju
direktna davanja. Pri tome, ako ovu poresku
prijavu prvi put podnesu do kraja aprila 2020.
godine, mogu da koriste davanja za sva tri meseca,
ukoliko je prvi put podnesu do kraja maja 2020.
godine, mogu da koriste davanja za dva meseca, a
ukoliko je prvi put podnesu do kraja juna 2020.
godine, mogu da koriste davanja za jedan mesec.
S druge strane, s obzirom na to da je članom
11. Uredbe za preduzetnike koji se nisu oprede-
lili za isplatu lične zarade i preduzetnike
paušalce (oni ne podnose Obrazac PPP-PD)
propisano samo da „pravo na direktna davanja
koriste u skladu sa odredbama ove uredbe”, znači
da će oni pravo na direktno davanje ostvariva-
ti po automatizmu, primenom člana 13. stav 1.
Uredbe.
Radi isplate direktnih davanja privrednom
subjektu otvara se poseban namenski račun – Is-
plata direktnih davanja – COVID-19 u banci
koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi
tekući račun privrednog subjekta. Privredni
subjekti koji u momentu stupanja na snagu Ured-
be imaju otvorene tekuće račune u više banaka
dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine,
putem elektronskih servisa Poreske uprave,
dostave podatak o nazivu banke u kojoj će biti
otvoren poseban račun iz tog stava.
FNa portalu ePorezi postavljena je nova
prijava IPB – Izbor poslovne banke, pu-
tem koje privredni subjekt koji ima otvorene
tekuće račune u više banaka treba da izabere
banku u kojoj će biti otvoren poseban račun.
Privredni subjekt koji na dan 10. aprila
2020. godine ima otvoren tekući račun samo u
jednoj banci nije dužan da putem aplikacije
ePorezi dostavi podatke o nazivu banke u kojoj
će biti otvoren poseban račun (podrazumeva
se da će isplata direktnog davanja biti izvrše-
na na namenski račun koji će biti otvoren u toj
banci).
Poreska uprava preko Uprave za trezor dosta-
vlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom
22 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
obliku, na osnovu kojih banka otvara privrednom
subjektu poseban namenski račun Isplata direkt-
nih davanja – COVID-19. Banka je dužna da otvori
taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Sr-
bije pri dostavljanju ovih podataka, koji ne može
da bude duži od sedam dana od dana kada su banci
dostavljeni pomenuti podaci, a najkasnije do 30.
aprila 2020. godine.
Otvaranjem posebnog računa ne stiče se pravo
na direktna davanja, već se ostvaruje pravo na is-
platu sredstava na taj račun po osnovu direktnih
davanja, ako su ispunjeni uslovi iz čl. od 9. do 12.
Uredbe.
Sredstvima na posebnom namenskom računu
raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi
raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog
stava, odnosno lica koja na osnovu drugog doku-
menta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvi-
ma na pomenutom tekućem računu. Banka je dužna
da pri dostavljanju podataka o posebnom računu
u Jedinstveni registar tekućih i drugih raču-
na pravnih i fizičkih lica, koji vodi Narodna
banka Srbije (dalje: Jedinstveni registar računa),
dostavi Narodnoj banci Srbije, u skladu sa odlu-
kom Narodne banke Srbije kojom se uređuju bliži
uslovi i način vođenja tog registra, i podatak o
tome da je u pitanju poseban račun koji je otvoren
radi isplate direktnih davanja u skladu sa ovom
uredbom.
Odredbe okvirnog ugovora kojima se uređuju
uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg ra-
čuna (posebnog namenskog računa) i izvršavanje
platnih transakcija sa tog računa shodno se pri-
menjuju na poseban račun iz datog stava. Izuzetno,
za otvaranje i vođenje posebnih namenskih računa,
kao i za izvršenje platnih transakcija i pruža-
nje drugih usluga u vezi s tim računima, Uprava za
trezor i banka ne mogu da naplate naknadu niti
druge troškove. Narodna banka Srbije ne napla-
ćuje Upravi za trezor i banci naknade niti druge
troškove za izvršenje platnih transakcija u vezi
s pomenutim računima u platnim sistemima čiji
je operator.
Uprava za trezor na dnevnom nivou preuzima
od Narodne banke Srbije podatke u elektronskom
obliku o posebnim računima koji se vode u Je-
dinstvenom registru računa. Na osnovu podataka
dostavljenih u elektronskom obliku od Poreske
uprave Uprava za trezor obaveštava nadležno
ministarstvo o iznosu potrebnih sredstava za is-
platu direktnih davanja privrednim subjektima,
nakon čega nadležno ministarstvo vrši prenos
sredstava na poseban namenski račun otvoren u
Upravi za trezor. Po prenosu novčanih sredstava
od nadležnog ministarstva Uprava za trezor vrši
prenos sredstava privrednim subjektima koji su
prihvatili direktna davanja (na osnovu podataka
dostavljenih od Poreske uprave) na posebne namen-
ske račune privrednih subjekata.
Sredstva na posebnom računu privrednog su-
bjekta koji služi za isplatu direktnih davanja
izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa
kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalo-
gu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate
radi izmirenja novčanih obaveza privrednog su-
bjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fi-
skalnih pogodnosti i direktnih davanja iz čl. 12.
i 17. Uredbe.
Banka gasi poseban račun privrednog subjekta
zbog prestanka programa direktnog davanja u smi-
slu ove uredbe ili gubitka prava na korišćenje
direktnog davanja iz čl. 12. i 17. Uredbe, odnosno
ako je otvoren taj račun, a privredni subjekt nije
stekao pravo na korišćenje direktnog davanja u
skladu sa obaveštenjem Poreske uprave.
FU slučaju da privredni subjekt do dana
gašenja posebnog računa ne prenese nov-
čana sredstva sa tog računa na tekuće račune
lica za koja su dobijena direktna davanja u
skladu sa ovom uredbom, banka prenosi sred-
stva s tog računa na poseban račun otvoren u
Upravi za trezor, sa kog su sredstva prvobitno
i bila prebačena na poseban namenski račun
privrednog subjekta.
Na osnovu navedenog može da se zaključi da sred-
stva sa posebnog računa privrednog subjekta mogu
da se prenose isključivo na tekuće račune lica za
koje je dobijena direktna pomoć. Iz toga proizlazi
da poslodavci neće moći da isplate zaradu, odno-
sno naknadu zarade zaposlenima u celosti sa svog
redovnog računa, pa da sredstva sa posebnog računa
prenesu na svoj redovni račun (kao što je slučaj
npr. sa refundacijom bolovanja od RFZO). Osim
toga, sredstva mogu da se isplaćuju isključivo na
tekući račun zaposlenog, što znači da posloda-
vac neće biti u mogućnosti da podigne sredstva sa
posebnog namenskog računa i isplati neto zaradu
preko blagajne onim zaposlenima koji nemaju otvo-
rene tekuće račune i koji i inače zaradu primaju
preko blagajne.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 23
AKTUELNA TEMA
8 PDV tretman prometa bez naknade u
zdravstvene svrhe
Članom 14. Uredbe propisano je da se na promet
dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvrši
obveznik PDV-a, i to isključivo:
hhMinistarstvu zdravlja,
hhRepubličkom fondu za zdravstveno osigura-
nje, odnosno
hhzdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini
PDV ne obračunava i ne plaća, a obveznik
PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po
osnovu navedenog prometa.
Oslobođenje od plaćanja PDV-a primenjuje se na
sve isporuke, zaključno sa danom prometa, u peri-
odu od dana uvođenja do dana prestanka vanrednog
stanja u Republici Srbiji. To znači da se pomenu-
ta odredba Uredbe primenjuje retroaktivno od 15.
marta 2020. godine.
Za promet dobara, odnosno usluga iz stava 1.
ovog člana obveznik PDV-a dužan je da vodi po-
sebnu evidenciju, koja naročito sadrži podatke o:
1) nazivu, adresi i PIB-u lica kojem je izvršen
promet dobara, odnosno usluga;
2) ceni koštanja, odnosno nabavnoj ceni dobara,
odnosno usluga čiji je promet izvršen.
Primena navedenog poreskog oslobođenja znači
da onaj obveznik PDV-a koji nabavlja dobra da bi
ih donirao nekom od navedenih primalaca ima
pravo da PDV obračunat prilikom nabavke pred-
metnih dobara odbije kao prethodni porez, a da
prilikom davanja bez naknade tih dobara ne obra-
čuna PDV.
Podatak o vrednosti dobara bez naknade čiji
je promet oslobođen PDV-a sa pravom na odbitak
prethodnog poreza iskazuje se u polju 1.6. obrasca
POPDV.
Napominjemo da je primena predmetnog oslo-
bođenja ograničena na period dok traje vanredno
stanje. Na promet dobara i usluga koji bude izvr-
šen nakon prestanka (ukidanja) vanrednog stanja
predmetno poresko oslobođenje neće se primenji-
vati.
9 Uplata jednokratne novčane pomoći
svim punoletnim građanima Republike
Srbije
Članom 15. Uredbe propisano je da će se nakon
okončanja vanrednog stanja svim punoletnim
građanima Republike Srbije izvršiti uplata
jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra
u dinarskoj protivvrednosti.
Postupak, način i uslove za isplatu ove jedno-
kratne novčane pomoći bliže uređuje Vlada.
10 Zabrana isplate dividende
Članom 16. Uredbe propisano je da privredni
subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za
korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih
davanja iz budžeta ne mogu da isplaćuju dividende
do kraja 2020. godine.
U slučaju da isplate dividendu, privredni
subjekti u privatnom sektoru gube pravo na ko-
rišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih da-
vanja propisanih navedenom uredbom, pa se na njih
shodno primenjuju odredbe člana 12. Uredbe. Dakle,
u tom slučaju dužni su da:
hhplate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje
plaćanja, zajedno sa pripadajućom kamatom obraču-
natom po stopi po kojoj se vrši obračun kamate za
kašnjenje u isplati poreskih obaveza, koja se raču-
na počev od dana kada su navedene obaveze dospele
za plaćanje u skladu sa zakonima kojim se uređuje
plaćanje odgovarajuće obaveze, najkasnije u roku od
pet dana od dana prestanka prava na korišćenje
fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja;
hhizvrše povraćaj direktnih davanja, sa kamatom
obračunatom po stopi po kojoj se vrši obračun
kamate za kašnjenje u isplati poreskih obaveza, i
to počev od dana kada su im isplaćena pojedinač-
na direktna davanja, najkasnije u roku od pet dana
od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja.
Zabrana iz ovog člana ne odnosi se na isplatu
dividende u akcijama, odnosno udelima isplatio-
ca dividende.
Na osnovu člana 16. može da se zaključi da
privredni subjekti koji su isplatili dividen-
de pre nego što su se opredelili za korišće-
nje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja
(podnošenjem PPP-PD sa datumom plaćanja 4.
1. 2021, odnosno po automatizmu za privredne
subjekte koji ne podnose PPP-PD), odnosno pre
nego što su počeli da koriste prvo fiskalno
davanje (odlaganje akontacije poreza na dobit,
odnosno akontacije poreza na prihod od samo-
stalne delatnosti (i doprinosa za preduzetnike
koji ne isplaćuju ličnu zaradu i preduzetnike
paušalce), koja je dospela 15. aprila 2020. go-
24 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
dine), imaju pravo na korišćenje fiskalnih
pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.
U odgovorima ministra finansija na pita-
nja u vezi sa korišćenjem fiskalnih pogodno-
sti i direktnih davanja (15. aprila 2020. godine,
preko naloga na „Tviteru”) ipak je navedeno da
pravo korišćenja fiskalnih pogodnosti i di-
rektnih davanja iz budžeta nemaju privredni
subjekti koji su dividendu isplatili nakon
10. aprila 2020. godine, od kada se primenjuje
„zabrana isplate dividendi”.
Napominjemo da se mera zabrane isplate di-
vidende ne odnosi na preduzetnike. Dobit koju
preduzetnik ostvaruje nije prihod od kapitala
(dividenda ili učešće u dobiti), nego prihod od
obavljanja delatnosti. Dakle, Uredbom nije propi-
sana zabrana preduzetniku da raspolaže, odnosno
da podiže novac sa poslovnog računa za svoje lične
potrebe, nezavisno od toga da li se opredelio za
ličnu zaradu.
11 Kaznene odredbe
Članom 17. Uredbe propisano je da privredni
subjekat u privatnom sektoru koji:
hhostvari pravo (koristi) na direktna davanja
iako na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom,
hhnenamenski koristi ova sredstva ili
hhizgubi pravo na direktna davanja i ne vrati
iznos primljenih direktnih davanja u celosti,
zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja
postupka kontrole,
kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini
30–70% primljenih direktnih davanja, a ne manje
od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000
dinara za preduzetnika.
Za ovaj prekršaj kazniće se i odgovorno lice u
pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000
do 100.000 dinara.
Pored toga, članom 18. Uredbe propisano je da
privredni subjekt u privatnom sektoru koji ostva-
ri pravo na odlaganje plaćanja javnih prihoda, iako
na to nema pravo u skladu sa ovom uredbom, ili iz-
gubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda u skladu sa
članom 12. pomenute uredbe i iste ne plati u celo-
sti zajedno sa pripadajućom kamatom do pokretanja
postupka kontrole, kazniće se za prekršaj novča-
nom kaznom u visini 20–50% iznosa odloženih jav-
nih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno
lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.
Za ovaj prekršaj kazniće se i odgovorno lice u
pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000
do 50.000 dinara.
12 Zaključak u vezi sa Uredbom
Prelaznim i završnim odredbama (član 19)
definisano je razvrstavanje privrednih subje-
kata za potrebe primene ove uredbe, koje se vrši
na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godi-
nu, pri čemu se lica osnovana tokom 2019. i 2020.
godine smatraju malim pravnim licima.
Može se zaključiti da je donošenjem Uredbe po-
stavljen okvir za ostvarivanje fiskalnih pogod-
nosti i državne pomoći privrednim subjektima
u privatnom sektoru u cilju ublažavanja ekonom-
skih posledica nastalih usled bolesti COVID-19.
Međutim, tek nakon donošenja određenih dodatnih
propisa na koje sama Uredba upućuje biće moguće
razjasniti tehnička pitanja u vezi sa korišće-
njem fiskalnih pogodnosti i isplatom direktne
pomoći.
Dodatni propisi koji se očekuju (u trenutku za-
vršetka ovog članka nisu objavljeni, a odmah na-
kon objavljivanja biće dostupni na sajtu časopisa)
treba da urede:
hhpostupak i način odlaganja plaćanja dugovanog
poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada (od-
nosi se i na ličnu zaradu preduzetnika) nakon 4.
januara 2021. godine;
hhpostupak i način odlaganja plaćanja akontacije
poreza na dobit pravnih lica, odnosno akontaci-
ja poreza (i doprinosa za preduzetnike koji nisu
opredeljeni za ličnu zaradu) na prihod od samo-
stalne delatnosti nakon predaje konačne poreske
prijave za 2020. godinu (do kada se odlažu kori-
šćenjem fiskalnih pogodnosti);
hhpostupak i način odlaganja plaćanja akontacije
poreza i doprinosa na prihod od samostalne de-
latnosti preduzetnika paušalca nakon 4. januara
2021. godine;
hhpostupak, način i uslove za isplatu jednokrat-
ne novčane pomoći svim punoletnim građanima
Republike Srbije.
13 Računovodstvo direktnih davanja
Priznavanje državnih davanja uređuje MRS 20,
odeljak 24 MSFI za MSP, kao i članovi 27. i 31.
Pravilnika za mikro i druga pravna lica.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 25
AKTUELNA TEMA
Priznavanje državnih davanja po MSFI za MSP i Pravilniku za mikro i druga pravna lica:
MSFI za MSP Pravilnik za mikro i druga pravna lica
Bezuslovna
davanja
24.4. (a) Davanja koja ne nameću primaocu uslove u vezi sa
određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod
prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja
Član 31: Prihodi od državnih davanja koja ne nameću primaocu
uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao
prihod prilikom priznavanja potraživanja po osnovu davanja
Uslovljena
davanja
24.4. (b) Davanja koja nameću primaocu uslove u vezi sa
određenim budućim rezultatima priznaju se kao prihod
samo kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima
Član 31: Prihodi od državnih davanja koja nameću primaocu
uslove u vezi sa određenim budućim rezultatima priznaju se kao
prihod samo kada se ispune uslovi u vezi sa rezultatima
24.4. (v) Davanja dobijena pre ispunjavanja kriterijuma
priznavanja prihoda priznaju se kao obaveza
Član 27: Državna davanja dobijena pre ispunjavanja kriterijuma
priznavanja priznaju se kao obaveza
S obzirom na to da su direktna davanja uslovlje-
na jer privredni subjekt ne sme da smanji broj zapo-
slenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih
koje je imao 15. 3. 2020. godine, i to sve do 31. 10.
2020. godine, evidentiranje uplaćenih sredstava (u
trenutku uplate) vrši se preko računa 495 – Odlo-
ženi prihodi i primljene donacije. Nakon isteka
roka (31. 10. 2020. godine), ukoliko privredni su-
bjekt nije izgubio pravo na korišćenje direktnih
davanja, preknjižava iznos sa računa 495 na račun
641 – Prihodi od uslovljenih donacija.
Primer: Direktno davanje privrednom
subjektu koji ima zaposlene
Društvo ima 10 zaposlenih i za njih je primilo
303.670,40 dinara direktnog davanja u maju, a zatim
isti iznos i u junu i julu 2020. godine.
Knjiženje u maju, junu i julu 2020. godine:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
249 Novčana sredstva čije je
korišćenje ograničeno 303.670,40
495 Odloženi prihod i
primljene donacije 303.670,40
– priznavanje primljenog direktnog davanja
Knjiženje nakon isteka uslova iz Uredbe – na-
kon 31. 10. 2020. godine:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
495 Odloženi prihod i
primljene donacije
911.011,20
641 Prihodi od uslovljenih
donacija
911.011,20
– priznavanje prihoda od primljenog uslovljenog državnog davanja
S druge strane, preduzetnici koji nemaju zapo-
slene prihode od direktnih davanja evidentiraju
kao neuslovljena davanja, preko računa 640 – Pri-
hodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kom-
penzacija i povraćaja poreskih dažbina.
Prema tački 29. MRS 20, davanja povezana sa
prihodima prezentuju se u okviru dobitka ili gu-
bitka na jedan od dva načina:
hhkao ostali prihod perioda (zagovornici ove me-
tode tvrde da nije primereno da se prebijaju stavke
prihoda i rashoda i da odvajanje davanja od rashoda
olakšava poređenje sa drugim rashodima na koje
davanje nema uticaja);
hhza iznos davanja umanjuju se povezani rashodi
(zagovornici ove metode tvrde da entitet ne bi ni
imao rashode da nije bilo raspoloživog davanja, pa
bi prezentacija rashoda bez prebijanja sa primlje-
nim davanjem dovodila u zabludu).
Prema tački 31. MRS 20 obe metode smatraju se
prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih
sa prihodima. Dakle, entitet samostalno može
da odluči da li će uplaćeno direktno davanje
priznati kao prihod perioda ili će korigovati
troškove zarada i naknade zarada koji su evi-
dentirani kada su nastali (prilikom obračuna
zarada).
Ipak, na ovom mestu potrebno je skrenuti pa-
žnju na odredbe člana 23. Zakona o računovodstvu
kojima je propisano da je zabranjeno prebijanje
između stavki aktive i pasive ili između stavki
prihoda i rashoda. Ako se od ovog načela odstupi
u slučajevima primene pojedinih MSFI (kao što
je u ovom slučaju MRS 20), takva odstupanja, kao i
razlozi zbog kojih nastaju, moraju da se obelodane u
Napomenama uz finansijske izveštaje, uključujući
i ocenu njihovih efekata na imovinu, obaveze, fi-
nansijsku poziciju i dobitak ili gubitak pravnog
lica, odnosno preduzetnika.
Obveznici koji primenjuju Pravilnik za mi-
kro i druga pravna lica i MSFI za MSP NE-
MAJU mogućnost da biraju način priznavanja
državnih davanja, nego ih priznaju isključivo
preko prihoda (u trenutku ispunjavanja uslova za
priznavanje).
26 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Primer: Direktno davanje preduzetniku koji
nema zaposlene i ne isplaćuje ličnu zaradu
Preduzetnik koji se nije opredelio za isplatu
lične zarade i nema zaposlene primio je (za sebe)
direktno davanje u iznosu od 30.367,04 dinara u
maju, junu i julu 2020. godine.
Knjiženje u maju, junu i julu 2020. godine:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
249 Novčana sredstva čije je
korišćenje ograničeno 30.367,04
640 Prihodi od premija,
subvencija, dotacija,
regresa, kompenzacija i
povraćaja poreskih dažbina 30.367,04
– priznavanje primljenog direktnog davanja
2.
723 Lična primanja poslodavca 30.367,04
249 Novčana sredstva čije je
korišćenje ograničeno 30.367,04
– za isplatu dobijenog direktnog davanja na lični račun
preduzetnika
Primer: Direktno davanje preduzetniku koji
nema zaposlene i isplaćuje ličnu zaradu
Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lič-
ne zarade i nema zaposlene primio je (za sebe) di-
rektno davanje u iznosu od 30.367,04 dinara u maju,
junu i julu 2020. godine.
S obzirom na to da je martovsku ličnu zara-
du isplatio pre 10. aprila, Obrazac PPP-PD za
obračun aprilske lične zarade podneo je do 30. 4.
2020. godine (datum plaćanja 4. 1. 2021. godine):
Red.
br. OPIS Iznos
1.1. Vrsta prijave 1
1.2. Obračunski period 04 2020 K
1.4. Datum plaćanja 04. 01. 2021.
3.6. Šifra vrste prihoda 1 03 106 00 0
3.7. Broj dana 30
3.8. Broj sati 176
3.8a Fond sati 176
3.9. Bruto prihod 53.764,34
3.10. Osnovica za porez 37.464,34
3.11. Porez 3.746,43
3.12. Osnovica za doprinose 53.764,34
3.13. PIO 13.709,91
3.14. Zdravstvo 5.537,73
3.15. Nezaposlenost 403,23
3.16. Beneficirani PIO 0
3.17. U MFP polja u ovom primeru ne unose se podaci
Knjiženje:
Red. br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
520 Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 53.764,34
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 30.367,04
451 Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 3.746,43
452 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 19.650,87
– za obračun lične zarade za april
2.
249 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno 30.367,04
640 Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i
povraćaja poreskih dažbina 30.367,04
– priznavanje primljenog direktnog davanja
3.
450 Obaveze za neto zarade i naknade zarada 30.367,04
249 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno 30.367,04
– za isplatu dobijenog direktnog davanja na lični račun preduzetnika
FIznos dobijenih davanja ulazi u poresku
osnovicu za utvrđivanje poreza na pri-
hode od samostalne delatnosti za 2020. godinu,
kao i doprinosa kod preduzetnika koji se nije
opredelio za isplatu lične zarade.
Što se tiče preduzetnika koji se opredelio
za isplatu lične zarade, on obračunava ličnu
zaradu (i podnosi obrazac PPP-PD), a zatim
dobijeno direktno davanje koristi za isplatu
obračunate lične zarade. Prema tome, kao rashod
u poreskom bilansu u 2020. godini priznaće se
neto iznos lične zarade (praktično u istom iz-
nosu kao i prihod), a porez i doprinosi na lič-
nu zaradu za koje je odložena dospelost plaćanja
priznaće se u onom poreskom periodu kada budu
plaćeni.
Uticaj primljenih direktnih davanja
na ukupan promet – PDV aspekt
Ukupnim prometom iz člana 33. Zakona o PDV-u
smatra se promet dobara i usluga iz člana 28. stav
1. t. 1) i 2) ovog zakona, osim prometa opreme i
Porez i
doprinosi
na ličnu
zaradu za koje
je odložena
dospelost
plaćanja
priznaće se u
onom poreskom
periodu kada
budu plaćeni
(nisu priznati
u PB 2 za 2020.
godinu)
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 27
AKTUELNA TEMA
objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objek-
te za vršenje delatnosti, za koje naplaćuje nak-
nadu.
Prometom iz člana 28. stav 1. tačke 1) i 2) Zako-
na o PDV-u smatra se promet:
1) koji je oporeziv PDV-om;
2) za koji, u skladu sa članom 24. ovog zakona, posto-
ji oslobođenje od plaćanja PDV-a.
U skladu sa članom 17. Zakona o PDV-u subven-
cijama se smatraju novčana sredstva koja čine nak-
nadu, odnosno deo naknade za promet dobara ili
usluga, osim novčanih sredstava na ime podsticaja
u funkciji ostvarivanja ciljeva određene politi-
ke u skladu sa zakonom.
Ako predmetna novčana sredstva (direktna da-
vanja) ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za
promet dobara i usluga koji vrši obveznik PDV-a
– primalac novčanih sredstava, PDV se ne obra-
čunava i ne plaća. Takođe, iznos ovih novčanih
sredstava ne uračunava se u ukupan promet dobara
i usluga obveznika PDV-a.
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju,
prihodi ostvareni po osnovu direktnih davanja
iz Uredbe ne ulaze u ukupan promet dobara i usluga.
PS