Novom poreskom reformom do bolje ekonomije

Novim paketom fiskalnih zakona Vlada želi da rastereti privredu, pojača penzioni fond, olakša rad preduzetnicima, pomogne reindustrijalizaciju, privredni razvoj i zapošljavanje

 

Na predlog Vlade, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je izmene i dopune najvažnijih poreskih propisa, i to:

1) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;

2) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

3) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica;

4) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu;

5) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji; i

6) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.

Zakoni su objavljeni u „Službenom glasniku RS”, br. 47/13 od 29. maja 2013. godine i stupili su na snagu narednog dana od dana objavljivanja, tj. 30. maja 2013. godine. Uz određene izuzetke, najveći broj odredaba ovih zakona već se primenjuje počev od 30. maja 2013. godine.

Čitaoci će se svakako setiti da smo u našem časopisu pisali o poreskoj reformi koja je bila sprovedena u oktobru prošle godine, kada je, takođe, izmenjen set poreskih zakona, radi ušteda na troškovnoj strani i povećanja na prihodnoj strani budžeta. Pola godine kasnije, eto nas ponovo u poreskoj reformi, ovoga puta sa nešto drugačijim ciljevima. Kroz ovaj novi paket fiskalnih zakona, Vlada želi da rastereti privredu, pojača penzioni fond, olakša rad preduzetnicima, pomogne reindustrijalizaciju, privredni razvoj i zapošljavanje. Prema zvaničnim opredeljenjima, izmene seta poreskih zakona predstavljaju početak novog talasa konsolidacije, dovešće do smanjenja deficita, a privreda će tim zakonskim rešenjima biti rasterećena za četiri milijarde dinara, pri čemu će svako morati da štedi i da vodi računa o svakom dodeljenom dinaru.
Inovirani poreski propisi donose brojne novine za praksu, a neke od njih ćemo izložiti u nastavku ovog teksta.

1. Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana

Zakon o porezu na dohodak građana (u daljem tekstu: Zakon) reguliše oporezivanje primanja pojedinaca, pa su zato njegove novine uvek od interesa kako za fizička lica, tako i za poslodavce koji ih zapošljavaju. U ovom Zakonu izdvajamo nekoliko bitnih novina:

1) Oporezivanje zarade

Bitne izmene Zakona date su u segmentu poreza na zarade. Najpre, treba naglasiti da je smanjena stopa poreza na zarade sa 12% na 10%. Uporedo sa tim, utvrđeno je povećanje mesečnog neoporezivog iznosa zarade sa ranijih 8.776 dinara na 11.000 dinara, pri čemu treba napomenuti da se ovo umanjenje odnosi na obračun zarade zaposlenom, u punom radnom vremenu, a za lice koje radi sa nepunim radnim vremenom, umanjenje neoporezivog iznosa izračunava se srazmerno radnom vremenu tog lica u odnosu na puno radno vreme.

Pravo na umanjenje zarade za neoporezivi iznos, u cilju utvrđivanja poreske osnovice, imaju zaposleni, kao i lica koja ostvaruju primanje koje ima poreski tretman zarade (na primer, direktor koji ne zasniva radni odnos, ali obavlja poslove po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora; preduzetnik koji se opredeli da vrši isplatu lične zarade), osim lica koja obavljaju privremene i povremene poslove.

2) Oporezivanje prihoda preduzetnika

Kod preduzetnika, novina je uvođenje lične zarade preduzetnika (član 37a) koji porez na dohodak građana plaćaju na stvarno ostvaren prihod od samostalne delatnosti, kao osnovice za porez na zaradu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ovim obveznicima se omogućava da sami odrede koji deo njihovog neto prihoda predstavlja primanje od rada, na koji plaćaju porez i doprinose na zaradu, kao i svi ostali obveznici poreza i doprinosa na zarade, a koji deo predstavlja dobit na koji se primenjuje stopa od 10%. Pod isplaćenom ličnom zaradom preduzetnika, u smislu Zakona, smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

U delu koji se odnosi na paušalno oporezivanje preduzetnika, izvršene su izmene u smislu da se pravo na paušalno oporezivanje ne može priznati preduzetniku:

1) koji obavlja delatnost iz oblasti: pravnih poslova, računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta, kao i iz oblasti zdravstvene delatnosti, što predstavlja novinu u zakonskom rešenju;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara, čime je povećan cenzus sa sadašnjih 3.000.000 dinara na 6.000.000 dinara (sa primenom od 1. januara 2014. godine);

5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

3) Oporezivanje prihoda od kapitala

Prema novim zakonskim odredbama, prihodima od kapitala smatraju se:

1) kamata po osnovu zajma, štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju) i po osnovu dužničkih i sličnih hartija od vrednosti;

2) dividenda i učešće u dobiti;

3) prinos od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda;

4) prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti.

 

Prihod od izdavanja sopstvenih nepokretnosti je zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa a koji zavise od obima potrošnje zakupca (na primer, električne energije, telefona i sl.).

Kao što se može uočiti, od 30. maja 2013. godine, prihodi od nepokretnosti uvršćeni su u prihode od kapitala, a nepokretnostima se smatraju:

1) zemljište;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (objekti).

Poresku osnovicu predstavlja oporezivi prihod od kapitala kao novčani ili nenovčani iznos ostvarenog prihoda.

Stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15%, a izuzetno stopa poreza na prihode od kapitala od izdavanja sopstvenih nepokretnosti iznosi 20%.

2. Novine u Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje

Jedan od ciljeva inoviranja Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: Zakon) jeste povećanje održivosti sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja bez povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja zarada. To je postignuto istovremenim povećanjem stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22% na 24%, odnosno, kada se ovaj doprinos plaća iz osnovice sa 11% na 13%, i smanjenjem stope poreza na zarade uz povećanje neoporezivog iznosa predviđenih izmenama Zakona o porezu na dohodak građana. Kao rezultat ovog povećanja, očekuju se dodatni prihodi Fonda PIO, a koji se na godišnjem nivou procenjuju na između 25 i 27 milijardi dinara.

Zakon uvodi tzv. prijavu doprinosa po službenoj dužnosti. To znači da ukoliko poslodavac do poslednjeg dana tekućeg meseca ne obračuna i ne uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za prethodni mesec, na osnovu raspoloživih podataka obračunaće ih nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave po službenoj dužnosti. Ova izmena istovremeno stvara pravne uslove za sprovođenje, odnosno evidentiranje u poreskom računovodstvu, već postojeće obaveze poslodavaca da i u slučaju neisplaćivanja zarada obračunaju i plate doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Primena ove odredbe vezana je za početak primene pojedinačne poreske prijave koji je, izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predviđen za 1. januar 2014. godine.

Da zaključimo, izmenama Zakona povećana je stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret zaposlenog sa 11% na 13% (ova stopa od 11% koja pada na teret poslodavca ostala je ista), međutim, poslodavcima koji isplaćuju zarade, povećanje stope ovog doprinosa neće povećati ukupno fiskalno opterećenje, budući da je ova izmena usaglašena sa smanjenjem poreske stope i povećanjem neoporezivog iznosa zarade izmenama Zakona o porezu na dohodak građana. Uzete zajedno, izmene ova dva zakona smanjuju ukupno fiskalno opterećenje zarada zaposlenih. Konkretno, promene stope poreza na zarade (naniže) i stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (naviše), uz povećanje poreskog umanjenja, odmerene su tako da ukupno dejstvo ovih promena uzetih zajedno smanjuje ukupno fiskalno opterećenje privrede na godišnjem nivou za oko 1,7 milijardi dinara.

3. Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: Zakon) sadržani su prvenstveno u potrebi stvaranja podsticajnih uslova za ulaganje u razvoj novih proizvoda, materijala i tehnologija. Stoga su usvojena rešenja koja obezbeđuju proširivanje postojećeg podsticaja za investiranje u osnovna sredstva i na ulaganja u razvoj novih proizvoda, materijala i tehnologija od kojih se efekti očekuju u periodu dužem od jedne godine.

Pored toga, a u cilju podsticanja zainteresovanosti privatnog sektora za finansiranje zdravstvenih, obrazovnih i humanitarnih ustanova, ustanova socijalne zaštite, kao i kulture i sporta, povećava se procenat priznavanja rashoda za potrebe oporezivanja. Pogledajmo konkretno neka od ovih novih rešenja:

1) Precizirane su odredbe čl. 3. i 5. Zakona, u smislu da nerezidentni obveznik podleže oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike, na način propisan Zakonom, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Na ovaj način se stvaraju uslovi za neposredno primenjivanje odredaba ugovora koje uređuju oporezivanje dobiti ogranaka nerezidenata koji su rezidenti države sa kojima Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;

2) Brisan je stav 4. u članu 6. Zakona, kojim je bilo propisano da je drugo pravno lice, ukoliko je u jednoj godini ostvarilo prihode pretežno na tržištu i time postalo obveznik poreza na dobit, dužno da takav način utvrđivanja oporezive dobiti primenjuje najmanje deset narednih poreskih perioda, počev od perioda u kome je ostvarilo prihode pretežno prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu;

3) U članu 15. Zakona, povećani su procenti priznavanja rashoda za vanposlovna ulaganja poslodavaca, pa tako:

a) Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, za zaštitu čovekove sredine, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda (do sada 3,5%);

b) Izdaci za ulaganja u oblasti kulture, uključujući i kinematografsku delatnost, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda (do sada 3,5%);

Ova izmena doneta je radi podsticanja zainteresovanosti privatnog sektora za finansiranje zdravstvenih, obrazovnih i humanitarnih ustanova, ustanova socijalne zaštite, kao i kulture i sporta;

4) U Zakonu je uveden novi član 16a, koji propisuje da se gubici nastali prodajom potraživanja priznaju kao rashod u poreskom bilansu obveznika u iznosu koji je iskazan u bilansu uspeha obveznika, a koji je sačinjen u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. Ovo je novina u našoj praksi koja će omogućiti brže rešavanje problema dugovanja i potraživanja;

5) Izmenom člana 44. Zakona, definiše se pojam nedobitne organizacije u smislu ovog Zakona, tako što se precizira da se plaćanja poreza na dobit oslobađa nedobitna organizacija za poreski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara, pod uslovom da:

– ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;

– godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima nije veći od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

– ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica;

– nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije;

6) Nekoliko novih mera utvrđeno je u delu Zakona koji reguliše poreske podsticaje (član 48. i 50a Zakona). Po tim novim odredbama, pravo na poreski kredit iz člana 48. Zakona prošireno je i na ulaganja obveznika u razvoj čiji se efekti očekuju u periodu dužem od jedne godine, pri čemu se pod razvojem podrazumeva primena rezultata istraživanja ili drugog znanja radi proizvodnje novih, značajnije poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. Takođe, preciziran je i član 48. Zakona, u smislu da se pravo na poreski kredit obvezniku priznaje samo po osnovu ulaganja u osnovna sredstva koja se nalaze na teritoriji Republike.

U članu 50a Zakona smanjen je broj lica, sa 200 na 100 novozaposlenih, kao jednog od uslova za ostvarivanje prava na poreski podsticaj. Prema novim odredbama, u stavu 1. ovog člana Zakona, „poreski obveznik koji uloži u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija osnovna sredstva drugo lice uloži više od jedne milijarde dinara, koji ta sredstva koristi za obavljanje pretežne delatnosti i delatnosti upisanih u osnivačkom aktu obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim se određuju delatnosti koje obveznik obavlja, i (koji) u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 100 lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina srazmerno tom ulaganju”.

Imajući u vidu da je osnovni razlog inoviranja Zakona pružanje podrške privrednim društvima koja ulažu u razvoj novih proizvoda, tehnologija i materijala, očekuje se da novi poreski podsticaji povećaju ulaganja u inovaciju i nove tehnologije, neophodne za povećanje konkurentnosti domaće proizvodnje, izvoza i zapošljavanja.

4. Izmene i dopune u Zakonu o porezima na imovinu

Obimne izmene u Zakonu o porezima na imovinu (u daljem tekstu: Zakon), izvršene su iz sledećih razloga:

– Integrisanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu (s obzirom na to da se, prema odredbi člana 89. st. 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji – „Sl. glasnik RS”, br. 24/2011 – naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća najkasnije do 31. decembra 2013. godine). Svrha ove integracija je dvostruka. Prvo, ona obezbeđuje obveznicima unapred poznat način utvrđivanja i iznos poreskih troškova, budući da se zakonom propisuju jasna pravila za utvrđivanje poreske osnovice, rokovi za objavljivanje svih elemenata za utvrđivanje i maksimalna stopa poreza na imovinu koju jedinica lokalne samouprave može utvrditi na svojoj teritoriji. Time se uklanja kako neizvesnost u pogledu visine obaveze, tako i diskriminacija među obveznicima koja postoji kod utvrđivanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Drugo, izmena načina utvrđivanja poreske osnovice za lica koja vode poslovne knjige, uz punu primenu zakonskih odredaba za oporezivanje lica koja ne vode poslovne knjige i povećanjem obuhvata obveznika, bitno će povećati kapacitet poreza na imovinu tako da prihodi od ovog poreza nadoknade gubitak prihoda lokalnih samouprava zbog prestanka postojanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja u postojećem, novom, režimu vlasničkih prava nad zemljištem nema osnova za postojanje;

– Stvaranje podsticaja da se zemljište koristi u najisplativijim namenama (destimuliše, na primer, postojanje skladišnih ili industrijskih objekata u gradskom/opštinskom jezgru) i alokativne efikasnosti, kroz vezivanje veličine poreske osnovice za tržišnu vrednost zemljišta na kojem se nalaze objekti.

Pri tom se ne povećava maksimalno dozvoljeni iznos stope poreza na imovinu, već se menja predmet oporezivanja (proširuje se na ukupnu površinu zemljišta koje se oporezuje – bez izuzimanja površine od 10 ari, kao i na korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova), dok se za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, kao i za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige, menja način utvrđivanja poreske osnovice, u funkciji ostvarivanja ustavnog principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.

Odredbe koje uređuju porez na imovinu primenjivaće se od 1. januara 2014. godine, što znači da će se od ovog datuma porez na imovinu plaćati na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

1) pravo svojine;

2) pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;

3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;

4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Obveznik koji vodi poslovne knjige će, od 1. januara 2014. godine, sâm utvrđivati porez na imovinu (samooporezivanjem), i to najkasnije do 31. marta u godini za koju se porez na imovinu utvrđuje i plaća, a porez na imovinu plaćaće tromesečno, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Porez na imovinu obveznicima koji ne vode poslovne knjige rešenjem uvrđuje organ jedinice lokalne samouprave, a porez plaćaju tromesečno – u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Kako bi se omogućilo oporezivanje u skladu sa navedenim novim odredbama Zakona, jedinicama lokalne samouprave se uvodi obaveza da najkasnije do 30. novembra 2013. godine objave:

1) odluku o stopama poreza na imovinu;

2) odluku kojom su utvrdile zone, sa naznakom koje se smatraju najopremljenijim, na svojoj teritoriji; i

3) akt kojim su utvrdile prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti po zonama.

Skupštinama jedinica lokalne samouprave daje se ovlašćenje da poreske obveznike koji ne vode poslovne knjige odlukom mogu obavezati da podnesu poreske prijave, za svu ili za određenu imovinu koja je predmet oporezivanja, porezom na imovinu na teritoriji te jedinice lokalne samouprave, za koju su obveznici podneli i za koju nisu podneli poresku prijavu.

Kada je reč o novinama kod poreza na nasleđe i poklon, ovde treba pomenuti da je predmet oporezivanja preciziran i proširen na nasleđe i poklon svih vozila, plovila, odnosno vazduhoplova (osim mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, državnih vazduhoplova i vazduhoplova bez sopstvenog pogona) na koje se ne plaća porez na dodatu vrednost (što znači i ako nisu bili registrovani, odnosno upisani u propisani upisnik u Republici Srbiji).

Usvojeno je i povećanje neoporezivog iznosa nasleđa i poklona koji naslednik – poklonoprimac primi od istog lica u jednoj kalendarskoj godini (po svakom od tih osnova), sa 30.000 dinara na 100.000 dinara. Za poslodavce će biti značajna novina da se porez na poklon ne plaća na prihod koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

5. Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Osnovni razlog za inoviranje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: Zakon), odnosno osnovni cilj koji se

Zakonom želi postići, jeste objedinjavanje plaćanja obaveza po osnovu poreza po odbitku, čime se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenjuju jednom, pojedinačnom poreskom prijavom koja će sadržati objedinjene podatke o obračunatim porezima i doprinosima na nivou isplatioca i na nivou primaoca prihoda, i koja će se podnositi isključivo u elektronskom obliku pre svake isplate zarade, naknade zarade i drugih prihoda. Poslodavci treba da obrate pažnju na ovu zakonsku novinu, budući da će ona imati uticaj na sve isplatioce prihoda koji su dužni da obustavljaju, obračunavaju i plaćaju poreze i doprinose po odbitku i to kroz smanjenje administriranja pri izvršavanju poreskih obaveza. Primera radi, umesto što sada uplaćuju na 205 uplatnih računa, obavezu će plaćati na jedan račun.

Prema novim odredbama Zakona, ovaj novi obrazac poreske prijave biće uveden počev od 1. januara 2014. godine. Ova promena ogledaće se u značajnom pojednostavljenju kako poštovanja odgovarajućih poreskih propisa na strani obveznika, tako i kontrole koju sprovodi Poreska uprava, što će i jednima i drugima bitno smanjiti troškove. Smanjenje administrativnih troškova procenjuje se na preko 1,5 milijardi dinara. Ovom izmenom istovremeno se obezbeđuje konsolidacija svih podataka koji se odnose na navedene prihode, informatičko povezivanje sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, automatsko knjiženje plaćenih poreza i doprinosa. Na ovaj način se, takođe, omogućava i uspostavljanje efikasnog servisa za poreske obveznike sa ažurnim i tačnim informacijama o njihovim zaduženjima i plaćenim obavezama.

Druga važna izmena Zakona doneta je u cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija. Prema ovoj zakonskoj izmeni, akti o primeni tih propisa (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, postaju obavezujući za postupanje Poreske uprave. Ovo je od velikog značaja za pravnu sigurnost i ujednačenost postupanja organizacionih jedinica Poreske uprave u primeni poreskih propisa. Posledično, to će značiti i veću sigurnost za privredne subjekte koji će lakše moći da planiraju svoje poslovanje, znajući unapred svoje poreske obaveze. Osim toga, ova izmena će doprineti i učvršćivanju principa pravne države.

Ovde je bitno naglasiti da se navedena odredba primenjuje na akte ministarstva donete nakon stupanja na snagu izmenjenog Zakona, a to znači da sva mišljenja ministarstva nadležnog za poslove finansija koja su doneta do stupanja na snagu izmena Zakona (do 30. maja) neće biti obavezujuća za Poresku upravu.

6. Izmene i dopune Zakona o akcizama

U cilju sprečavanja gubitaka planiranih prihoda po osnovu akcize u republičkom budžetu, odnosno održavanje trenda prikupljanja prihoda od akcize na derivate nafte, Vlada Republike Srbije je predložila izmene i dopune Zakona o akcizama, koje je usvojila Narodna skupština.

Inoviranjem Zakona o akcizama (u daljem tekstu: Zakon) regulišu se:

– uvođenje akcize na biogoriva i biotečnosti;

– refakcija plaćene akcize na biogoriva i biotečnosti; i

– obaveza popisa zatečenih zaliha biogoriva i biotečnosti.

Imajući u vidu da je u prethodnom periodu došlo do izrazito velikog uvoza biogoriva tečnog ili gasovitog porekla proizvedenog iz biomase za pogon motornih vozila (koji nije predmet oporezivanja akcizom), a da čist biodizel ima ograničenu upotrebu i plasman, odnosno da ga veoma mali broj automobila i drugih vozila u Republici Srbiji može koristiti kao pogonsko gorivo, to je u cilju sprečavanja uočene pojave „namešavanja” biogoriva u gasna ulja u znatno većoj srazmeri od tehničkih standarda, a samim tim i sprečavanja gubitka prihoda od akciza na derivate nafte, izmenama Zakona uvedena akciza na biogoriva u iznosu jednakom iznosu akcize na gasna ulja (u koje se namešava).

Zakonom su utvrđeni sledeći iznosi akcize koja se plaća na biogoriva i biotečnosti:

– do 31. decembra 2013. godine 42,00 din/lit;

– do 31. decembra 2013. godine 46,00 din/lit;

– od 1. januara 2015. godine 50,00 din/lit.

Izmenama Zakona uvedena je i refakcija plaćene akcize na biogoriva i biotečnosti koje se koriste u transportne svrhe, odnosno za grejanje ili kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije.

Konačno, izmenama Zakona propisano je da su pravna lica, odnosno preduzetnici koji na dan stupanja na snagu Zakona (30. maja) imaju zatečene proizvedene, uvezene ili nabavljene količine biogoriva i biotečnosti na zalihama (u kontejnerima, cisternama, rezervoarima, magacinima i skladištima), dužni da izvrše popis zatečenih zaliha biogoriva i biotečnosti i da u roku od deset dana od dana izvršenog popisa popisne liste dostave nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.

Popis zaliha biogoriva i biotečnosti vrši se kod proizvođača, uvoznika, trgovca na veliko i trgovca na malo biogoriva i biotečnosti, uključujući i benzinske stanice koje vrše prodaju biogoriva i biotečnosti.

Ova lica dužna su da, uz popisnu listu, nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave i podatak o stanju zaliha biogoriva i biotečnosti po mesecima, i to na poslednji dan u mesecu, počev od januara 2013. godine do poslednjeg dana u mesecu koji prethodi mesecu u kojem je Zakon o izmenama Zakona stupio na snagu.

Od dana stupanja na snagu izmena Zakona, ova lica dužna su da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, najkasnije u roku od deset dana po isteku kalendarskog meseca, dostavljaju podatak o stanju zaliha biogoriva i biotečnosti na poslednji dan u mesecu, i to za svaki mesec, sve do utroška popisanih zaliha.

Još ponešto o pojedinačnoj poreskoj prijavi

Pojedinačna poreska prijava podnosiće se pre svake isplate prihoda na koji se obračunava i plaća porez po odbitku, kao i pre svakog plaćanja doprinosa kada se doprinosi plaćaju nezavisno od isplate prihoda u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi.

Pojedinačna poreska prijava, odnosno izmenjena pojedinačna poreska prijava podnosi se isključivo elektronskim putem. Pojedinačna poreska prijava smatra se podnetom danom kada je Poreska uprava elektronskim putem podnosiocu pojedinačne poreske prijave potvrdila formalnu ispravnost i matematičku tačnost iskazanih podataka izdavanjem broja prijave sa pozivom na broj odobrenja za plaćanje ukupnog iznosa obaveze po tom osnovu.

U slučaju kada poreski obveznik propusti da je podnese u roku propisanom zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, pojedinačnu poresku prijavu po službenoj dužnosti podnosi Poreska uprava u ime i za račun poreskog obveznika.

Važeće zbirne i pojedinačne poreske prijave za porez po odbitku podnosiće se po sadašnjem režimu sve do kraja ove godine.