OBRAČUN OTPREMNINE ZAPOSLENIMA ZA ČIJIM JE RADOM PRESTALA POTREBA – prema odredbama Zakona o radu

Prema članu 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014, u daljem tekstu: Zakon), zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena dođe do smanjenja obima posla. Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome poslodavac ne može da obezbedi nijedno od radnih prava (premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme i dr.), shodno članu 158. Zakona poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu isplati otpremninu. U vezi sa isplatom ove otpremnine u nastavku dajemo više detalja.

Elementi za utvrđivanje otpremnine

Prema članu 158. stav 2. Zakona o radu, visina otpremnine „tehnološkom višku” utvrđuje se:

1) opštim aktom ili ugovorom o radu,

2) s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Prema navedenim odredbama Zakona, elementi za obračun ove otpremnine su:

– navršene godine rada u radnom odnosu,

– ostvarena prosečna zarada zaposlenog kome prestaje radni odnos za poslednja tri meseca.

U vezi sa navedenim elementima obračuna otpremnine možemo istaći sledeće:

Pod navršenim godinama rada koje se računaju za isplatu otpremnine smatra se:

1) vreme provedeno u radnom odnosu neprekidno ili sa prekidima, od dana zasnivanja do dana prestanka radnog odnosa kod poslodavca kod koga zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu, odnosno koji isplaćuje otpremninu;

2) vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. Zakona (uz napomenu da se pro­me­na vla­sni­štva nad ka­pi­ta­lom ne sma­tra pro­me­nom poslo­dav­ca u smi­slu ostva­ri­va­nja pra­va na ot­prem­ni­nu); i

3) vreme provedeno kod povezanih lica s poslodavcem u skladu sa zakonom.

Prema izričitim ograničavajućim odredbama Zakona (član 158. st. 5. i 6):

1. opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog Zakonom. Dakle, poslodavac može zaposlenom da isplati otpremninu samo za vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca koji obračunava i isplaćuje otpremninu, u slučajevima iz člana 147. Zakona (statusne promene i promena poslodavca), kod povezanih lica sa poslodavcem i promene vlasništva nad kapitalom;
2. zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Zaradom zaposlenog, na osnovu koje se utvrđuje visina otpremnine, smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (član 159. Zakona).

U zaradu na osnovu koje se obračunava otpremnina ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona čine zaradu, a to su:

– isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada, zarada po osnovu radnog učinka, uvećanje zarade za rad na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

– druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

S obzirom da je osnovica za obračun otpremnine – zarada, to isplaćene naknade zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada zarade, ne ulaze u osnovicu za obračun otpremnine.

Uz navođenje ovih zakonskih odredbi treba naglasiti da zaposleni ne može da se odrekne prava na otpremninu (na primer, u Presudi Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 1494/10 od 27. 5. 2010, kaže se u izreci: „Bez pravnog dejstva je odricanje zaposlenog od prava na otpremninu unapred, bez sprovođenja postupka utvrđivanja opravdanosti tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena od strane poslodavca.”).

Obračun otpremnine

Kao što smo rekli, kod is­pla­te ot­prem­ni­ne:

– uzi­ma se vre­me pro­ve­de­no u rad­nom od­no­su kod po­sled­njeg po­slo­dav­ca, a

– osno­vi­ca za ob­ra­čun je za­ra­da za­po­sle­nog is­pla­će­na u pret­hod­na tri me­se­ca, po svim osno­va­ma.

Sto­ga, kod utvr­đi­va­nja osno­vi­ce za iz­nos ot­prem­ni­ne, od­no­sno kod izračunavanja za­ra­de za­po­sle­nog za pret­hod­na tri me­se­ca, tre­ba ima­ti u vi­du ve­ći broj mo­guć­no­sti, a to su:

1) Ako je za­po­sle­ni imao ostva­re­no pu­no rad­no vre­me u pret­hod­na tri me­se­ca, pa i za­ra­du ostva­re­nu za pu­no rad­no vre­me, sa­bi­ra­ju se ostva­re­ne za­ra­de za sva tri me­se­ca i de­le sa 3 ra­di utvr­đi­va­nja pro­seč­ne me­seč­ne za­ra­de. Na primer, u pret­hod­na tri me­se­ca za­po­sle­ni je ostva­rio (bruto) za­ra­de od 50.400 + 51.000 + 52.500 = 153.900 dinara za puno radno vreme, što pro­seč­no me­seč­no iz­no­si (153.900 : 3) 51.300 di­na­ra.

2) Ako je za­po­sle­ni u pret­hod­na tri me­se­ca imao i ča­so­ve ra­da i ča­so­ve odsustva sa ra­da, u prosečnu za­ra­du mu se uračunavaju:

– ostva­re­na za­ra­da za ča­so­ve ra­da u prethodna tri meseca;

– obračunata osnovna zarada zaposlenog za ča­so­ve od­su­stva sa ra­da uve­ća­na za mi­nu­li rad u prethodna tri meseca.

Ta­ko utvr­đe­ne me­seč­ne za­ra­de sa­bi­ra­ju se za sva tri me­se­ca i de­le sa 3 ra­di utvr­đi­va­nja pro­seč­ne me­seč­ne za­ra­de. Na pri­mer, ako se ot­prem­ni­na isplaćuje u aprilu, iz­no­si za­ra­da za pret­hod­na tri me­se­ca evi­den­ti­ra­ju se na sle­de­ći na­čin:

– u januaru je za­po­sle­ni imao bo­lo­va­nje od 80 ča­so­va, osta­tak je pro­veo na radu. Za­ra­da za ča­so­ve ra­da iz­no­si 30.000 di­na­ra, a osnov­na za­ra­da zaposlenog iz­no­si 300 di­na­ra po ča­su ra­da u januaru, sa pra­vom na mi­nu­li rad od 10%, što je 330,00 di­na­ra. Ukup­na ob­ra­čun­ska za­ra­da za januar je: (30.000 + (80 x 330) = 56.400 di­na­ra;

– u februaru je za­po­sle­ni ceo me­sec bio na bo­lo­va­nju. Osnov­na za­ra­da zaposlenog iz­no­si 300 di­na­ra po ča­su ra­da u februaru, sa pra­vom na mi­nu­li rad od 10%, što je 330 di­na­ra. Ukup­na ob­ra­čun­ska za­ra­da za 168 sa­ti u februaru je: 168 čas. x 330,00 din. = 55.440 di­na­ra;

– u martu me­se­cu za­po­sle­ni je ra­dio ceo me­sec i ostva­rio za­ra­du od 59.000 dinara.

Za ovog za­po­sle­nog pro­seč­na me­seč­na za­ra­da, kao osno­vi­ca za ot­prem­ni­nu, iz­no­si:

(56.400 + 55.440 + 59.000) : 3) = 56.946,67 di­na­ra.

3) Ako je za­po­sle­ni u pret­hod­na tri me­se­ca ra­dio, ali za je­dan ili vi­še meseci ni­je pri­mio za­ra­du zbog po­re­me­ća­ja u po­slo­va­nju, ele­men­ti za na­kna­du za­ra­de za­po­sle­nom mo­gu se na­ći u nje­go­vom me­seč­nom ob­ra­ču­nu ko­ji je do­sta­vio po­slo­da­vac u skla­du sa čla­nom 121. Za­ko­na, pa se na taj na­čin utvr­đu­je za­ra­da za me­sec za ko­ji ni­je iz­vr­še­na is­pla­ta. Kon­kret­no, u januaru je is­pla­će­na zarada od 55.000 di­na­ra, u februaru od 53.000 di­na­ra, a za mart ob­ra­ču­na­ta a ne­is­pla­će­na za­ra­da iz­no­si 52.000 di­na­ra. Pro­seč­na me­seč­na za­ra­da u ovom slu­ča­ju iz­no­si ((55.000 + 53.000 + 52.000) : 3) = 53.333 di­na­ra. U posebnom slučaju, ako za sva tri meseca nije isplaćena zarada, a zaposleni je radio ta tri meseca, uzima se obračunata a neisplaćena zarada za sva tri meseca.

4) Ako za­po­sle­ni ni­je u pret­hod­na tri me­se­ca uop­šte imao za­ra­du za­to što je sva tri me­se­ca pro­veo na ra­znim vr­sta­ma od­su­stva sa ra­da (bo­lo­va­nje, na primer) i primao je naknadu zarade umesto zarade, osno­vi­ca za ob­ra­čun otprem­ni­ne je ugo­vo­re­na osnov­na za­ra­da ko­ju bi za­po­sle­ni pri­mio da je ra­dio, uve­ća­na za mi­nu­li rad. Na pri­mer, za­po­sle­ni u aprilu tre­ba da pri­mi otpremni­nu, a u januaru, februaru i martu je bio na bo­lo­va­nju. Nje­go­va osnov­na za­ra­da je 40.000 di­na­ra, a mi­nu­li rad 10%. Pro­seč­na me­seč­na za­ra­da za prethod­na tri me­se­ca ovog za­po­sle­nog je (40.000 + 4.000) x 3) : 3 = 44.000 dinara.

Na osno­vu ovih pri­me­ra u na­red­noj ta­be­li je pri­ka­za­no ne­ko­li­ko slu­ča­je­va izra­ču­na­va­nja ot­prem­ni­ne za­po­sle­ni­ma ko­ji­ma se ot­ka­zu­je ugo­vor o ra­du zbog pre­stan­ka po­tre­be za nji­ho­vim ra­dom, pri če­mu se po­la­zi od mi­ni­mu­ma pra­va po Za­ko­nu, kojim je utvr­đe­no da ot­prem­ni­na ne mo­že bi­ti ni­ža od zbi­ra trećine za­ra­de za­po­sle­nog za sva­ku na­vr­še­nu go­di­nu ra­da u rad­nom od­no­su kod po­sled­njeg po­slo­dav­ca:

Pri­me­ri su ura­đe­ni pre­ma sle­de­ćem:

Pr­vi rad­nik ima tre­ći­nu pro­se­ka iz pret­hod­na tri me­se­ca od 11.000 di­na­ra, što po­mno­že­no sa nje­go­vih 9 go­di­na pro­ve­de­nih u rad­nom od­no­su da­je 99.000 dina­ra ot­prem­ni­ne.

Dru­gi rad­nik ima tre­ći­nu pro­se­ka iz pret­hod­na tri me­se­ca od 18.000 di­nar, pa je nje­go­va ot­prem­ni­na za 19 go­di­na ra­da kod po­sled­njeg po­slo­dav­ca 342.000 di­na­ra.

Tre­ći rad­nik ima tre­ći­nu pro­se­ka iz pret­hod­na tri me­se­ca od 20.000 di­na­ra, pa je iz­ra­ču­na­to: (20.000 x 30 go­di­na) = 600.000 di­na­ra.

U svim na­ve­de­nim slu­ča­je­vi­ma do sa­da pri ob­ra­ču­nu ot­prem­ni­ne ra­ču­nao se broj na­vr­še­nih go­di­na ra­da za­po­sle­nog, pro­ve­de­nih u rad­nom od­no­su kod posled­njeg po­slo­dav­ca, pri če­mu Za­kon ne pra­vi raz­li­ku da li je za­po­sle­ni ra­dio sa pu­nim ili ne­pu­nim rad­nim vre­me­nom.

U praksi su česta pitanja o načinu određivanja otpremnine zaposlenima koji su radili sa nepunim radnim vremenom u prethodna tri meseca. U takvim situacijama poslodavac za zaposlenog koji je radio sa nepunim radnim vremenom, utvrđuje visinu otpremnine prema isplaćenoj zaradi za vreme provedeno na radu, a ne prema zaradi koju bi zaposleni ostvario da radi sa punim radnim vremenom (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-798/2013-02 od 10. 10. 2013. godine).

Za­ko­nom je utvr­đen naj­ni­ži iz­nos ot­prem­ni­ne – zbir jed­ne tre­ći­ne za­ra­de zapo­sle­nog za sva­ku na­vr­še­nu go­di­nu – ali po­slo­dav­ci ko­ji ima­ju fi­nan­sij­skih mo­guć­no­sti mo­gu ovu is­pla­tu po­ve­ća­ti uzi­ma­njem, na pri­mer, jed­ne po­lo­vi­ne pro­seč­ne za­ra­de i sl., ako to pred­vi­de op­štim ak­tom ili ugo­vo­rom o ra­du. Jedi­no što ne mo­gu je da po­ve­ća­va­ju broj go­di­na za ko­je se ot­pre­mni­na isplaćuje.

Poreski tretman otpremnine

U po­gle­du po­re­skog tret­ma­na ove ot­prem­ni­ne pri­me­nju­je se od­red­ba člana 9. stav 1. tač­ka 19. Za­ko­na o po­re­zu na dohodak građana. Po ovoj odredbi po­rez na ot­prem­ni­nu ko­ja se is­pla­ću­je za­po­sle­ni­ma za či­jim je radom pre­sta­la po­tre­ba, u skla­du sa za­ko­nom ko­jim se ure­đu­ju rad­ni od­no­si, ne pla­ća se do iz­no­sa ko­ji je utvr­đen tim za­ko­nom. Pre­ma to­me, iz­no­si otprem­ni­ne utvr­đe­ni čla­nom 158. Za­ko­na o ra­du, za­vi­sno od go­di­na provedenih u rad­nom od­no­su, ujed­no su i iz­no­si ot­prem­ni­ne ko­ji ne potpadaju pod opo­re­zi­va­nje pri­li­kom is­pla­te. U na­šem pri­me­ru to su iznosi ot­prem­ni­na is­ka­za­ni u ko­lo­ni 6 prethodne ta­be­le sa primerima. Dakle, iznos otpremnine koji se utvrdi i isplati zaposlenom u visini utvrđenoj članom 158. Zakona, što su u konkretnim slučajevima iznosi iz naših primera, ne podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa.

Ukoliko je poslodavac svojim opštim aktom utvrdio veće pravo zaposlenog na otpremninu i po tom osnovu isplati veći iznos otpremnine od utvrđenog Zakonom, isplaćeni iznos otpremnine preko iznosa utvrđenog Zakonom podleže obavezi plaćanja poreza na druga primanja po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana. Dakle, sva­ka is­pla­ta ot­prem­ni­ne iz­nad iz­no­sa pro­pi­sa­nih čla­nom 158. Za­ko­na o ra­du pot­pa­da pod opo­re­zi­va­nje po sto­pi od 20% na osno­vi­cu uma­nje­nu za 20% nor­mi­ra­nih tro­ško­va (ko­e­fi­ci­jent za pre­vo­đe­nje u bru­to iz­nos je 0,84).

Na primer, da je zaposleni iz našeg treće primera umesto otpremnine od 600.000 dinara koja mu je obračunata po članu 158. Zakona, što je ujedno i neoporeziv iznos, dobio po opštem aktu poslodavca otpremninu od 700.000 dinara, obračun poreza bi bio sledeći:

Pri ovakvoj isplati otpremnine sa porezom podnosi se obrazac PPP-PD, uz korišćenje OVP 612. Porez se uplaćuje na račun 840-4848-37, a poreska prijava se popunjava na sledeći način:

Knjiženje: