Osnovna uputstva za regulisanje isplate zajma kod poslodavaca data su u Mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike broj 120-01-250/2005-02 od 15. septembra 2005. godine, pri čemu se može primetiti da ne postoje posebna ograničenja u pogledu visine iznosa zajma niti roka njegove otplate. Naravno, isplata zajma nije obaveza poslodavca, a to postaje tek ako se tako propiše opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu), odnosno ugovorom o radu.

View Fullscreen
100 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Odobravanje i isplata zajma
zaposlenima
Osnovna uputstva za regulisanje isplate zajma kod poslodavaca data su u Mi-
šljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike broj 120-01-
250/2005-02 od 15. septembra 2005. godine, pri čemu se može primetiti da ne
postoje posebna ograničenja u pogledu visine iznosa zajma niti roka njegove
otplate. Naravno, isplata zajma nije obaveza poslodavca, a to postaje tek ako se
tako propiše opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu),
odnosno ugovorom o radu.
Uvod
Prema članu 120. tačka 4) Zakona o radu („Sl.
glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2015, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – US, 113/2017 i 95/2018 – dr. propis
– dalje: Zakon), opštim aktom, odnosno ugovorom
o radu mogu da se predvide prava zaposlenih na
druga primanja, pa time i pravo zaposlenih na
zajam. U vezi sa pitanjem po kojim principima u
privrednim društvima može da se utvrdi is-
plata zajma, Ministarstvo rada, zapošljavanja
i socijalne politike objavilo je Mišljenje broj
120-01-250/2005-02 od 15. septembra 2005. godine,
u kome detaljnije obrazlaže mogućnosti za is-
platu zajma:
Prema članu 120. tačka 4) Zakona o radu, op-
štim aktom odnosno ugovorom o radu mogu da se
predvide prava zaposlenih na druga primanja. Po-
red drugih primanja, može da se utvrdi i pravo
zaposlenih na zajam.
Poslodavac može zaposlenima da odobri za-
jam samo ako je to predviđeno opštim aktom
(kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu)
ili ugovorom o radu. Ako u opštem aktu, odnosno
u ugovoru o radu nije uređeno davanje zajma, poslo-
davac ne može odobriti zajam dok to ne uredi
opštim aktom odnosno ugovorom o radu.
Poslodavac u opštem aktu odnosno ugovoru o
radu mora da uredi:
● slučajeve u kojima zaposlenima može da se odo-
bri zajam;
● organ nadležan za donošenje odluke o odobra-
vanju zajma; odluku može da donese upravni odbor
ili direktor;
● visinu zajma, tj. najveći iznos koji se može odo-
briti;
● početak vraćanja zajma i rokove u kojima se za-
jam vraća, kao i rok do koga se zajam mora u celo-
sti vratiti;
● prava poslodavca da zaradu zaposlenog prili-
kom isplate može da umanji za ratu zajma koju
je zaposleni dužan da vrati u određenom roku;
o ovome mora da ima pismenu saglasnost zapo-
slenog (iz člana 123. Zakona o radu); to može da
bude samo izjava zaposlenog ili ugovor zaključen
sa svakim zaposlenim sa kojim se uređuju uslovi
odobravanja i vraćanja zajma;
● obavezu vraćanja zajma; zajam može da se otpi-
še samo u slučaju smrti zaposlenog.
Odobreni zajam nema karakter zarade.
Ako zaposleni ne vrati zajam u utvrđenom
roku, odnosno ako poslodavac oprosti dug (otpi-
še zajam), oprošteni dug ima karakter zarade.
U posebnom slučaju, ako kod poslodavca nije
zaključen kolektivni ugovor niti je donet pra-
vilnik o radu, a ugovorom o radu isplata zajma
nije predviđena, poslodavac ovu isplatu može
da utvrdi posebnom odlukom Upravnog odbora
ili direktora, pri čemu ona treba da sadrži sve
elemente u vezi sa isplatom.
Poslodavac koji namerava da odobrava
zajam zaposlenima svojim opštim aktom ili
ugovorom o radu treba da uredi tu mogućnost,
kao i vrstu i namenu zajma – za nabavku ogreva,
zimnice i udžbenika, adaptaciju stana, nabav-
ku kućnih aparata i uređaja, nameštaja i sl. U
praksi su moguća i sledeća rešenja:
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 101
ZARADE
1) Poslodavac opštim aktom može da utvrdi
samo mogućnost odobravanja zajma, bez odre-
đene namene, kao i da zajam odobrava prema
potrebi zaposlenih.
2) Poslodavac opštim aktom može da utvrdi
da zajam ne mora da se odobrava svim zapo-
slenima u istom iznosu i na isti način, već
jednom broju zaposlenih prema njihovim po-
trebama ili zaposlenom pojedincu na osnovu
zahteva.
Isplata zajma zaposlenom
Pravo na primanje po osnovu zajma imaju svi
zaposleni kod poslodavca, mada bi moglo da se
razmisli o ovom pravu za zaposlene na neplaće-
nom odsustvu, odnosno za zaposlene kojima mi-
ruju prava i obaveze.
Smatramo da nema uslova za isplatu zajma
zaposlenom na neplaćenom odsustvu, odnosno
zaposlenom kome miruju prava i obaveze, jer
to lice, iako je u radnom odnosu kod poslodav-
ca, ne prima zaradu iz koje bi pomenuti zajam
vraćalo. Izuzetno, pomenutom licu može da
se isplati zajam, ali pod uslovom da pisme-
no potvrdi da će zajam vraćati u gotovu preko
blagajne privrednog društva. Isti je slučaj
i sa zaposlenima koji odsustvuju sa rada po
osnovu porodiljskog ili odsustva radi brige
o deci, koji na svoje račune primaju naknadu
zarade, a sve finansijske obaveze koje su pre-
uzeli pre otvaranja ovog odsustva moraju samo
da namiruju.
Ukoliko zaposleni koji je primio zajam odla-
zi od poslodavca pre potpune otplate zajma, po-
slodavac će od njega tražiti da odjednom vrati
neotplaćeni iznos zajma, bilo da mu se taj iznos
odbije od poslednje zarade koju prima u tom pre-
duzeću bilo da ga uplati sam zaposleni.
Zaključivanje ugovora o zajmu sa
zaposlenim
Kao što ne postoji obaveza poslodavca da
isplati zajam, tako ne postoji ni obaveza zapo-
slenog da taj zajam primi. Zaposleni može biti
nezainteresovan za ovakvo kreditiranje ili
može da smatra da je to preveliko opterećenje
za njegovu zaradu. Zbog toga je, a i zbog obaveze
da se primljeni zajam vrati u propisanom izno-
su i roku, neophodno da direktor privrednog
društva sa svakim zaposlenim zaključi poseban
ugovor o dodeli zajma, kojim će se utvrditi iz-
nos zajma koji se isplaćuje, način isplate zajma
(u novcu ili u naturi), datum isplate, početak
i rok otplate i iznos svake rate, kao i sagla-
snost zaposlenog da mu se od ostvarene neto
zarade odbija iznos rate utvrđen pomenutim
ugovorom. Ugovor sa zaposlenim o zajmu pred-
stavlja i najsigurniji dokument za obezbeđenje
vraćanja zajma, a u slučaju spora, verodostojan
je shodno propisima iz obligacionih odnosa.
Nema smetnji da se zajam isplati svim zaposle-
nima na osnovu jednog zajedničkog dokumenta
(ugovora ili spiska) koji sadrži sve elemente
odobrenog zajma i uslove za vraćanje zajma, na
kome se potpisuju svi zaposleni kojima je odo-
bren zajam.
Prema tome, kada poslodavac donese odluku
o isplati zajma, mora da usledi izjašnjavanje
zaposlenih koji taj zajam žele da prime, što
se potvrđuje potpisivanjem pomenutog ugovora.
Zbog toga je korisno da se doneta odluka o ispla-
ti zajma, sa svim potrebnim detaljima, objavi na
oglasnoj tabli privrednog društva, sa pozivom
da se u određenom roku zaposleni prijave za pri-
manje zajma.
Visina zajma za isplatu
Poslodavci imaju potpunu slobodu regulisa-
nja visine zajma koji isplaćuju zaposlenima. Za-
pravo, ne postoji propis koji ograničava visinu
zajma, pa iznos isplate u praksi zavisi od dva
faktora:
● mogućnosti poslodavca da izdvoji likvidna
sredstva za isplatu;
● mogućnosti zaposlenih da primljeni iznos
vrate u ugovorenom roku.
U praksi se najčešće primenjivala granica
isplate zajma do jedne prosečne mesečne zarade
po zaposlenom u Republici, prema poslednjem
objavljenom podatku republičkog organa nadle-
žnog za poslove statistike. Poslodavci i dalje
mogu da koriste ovaj kriterijum, ali mogu da uve-
du i druge – pre svega mogu da se vežu za prosečnu
zaradu u sopstvenom kolektivu.
U vezi sa utvrđivanjem visine zajma treba
imati u vidu mogućnost svakog zaposlenog da za-
jam vrati iz svoje zarade.
102 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Ne postoji smetnja da poslodavac na zaradu
ili druga lična primanja zaposlenog ne sta-
vi administrativnu zabranu radi izmirenja
dodeljenog zajma, pa i do iznosa cele zarade.
Rata zajma može da se odbije i od isplaće-
ne minimalne zarade, koja po Zakonu o radu
predstavlja osnovnu punu zaradu, bez obaveze
poslodavca da zaposlenima isplati razliku
do pune zarade prema aktima poslodavca. Za
stavljanje administrativne zabrane ipak je
potrebna prethodna saglasnost zaposlenog,
što može biti jedna od tačaka ugovora o zaj-
mu između zaposlenog i poslodavca, odnosno u
ugovoru o zajmu, između ostalog, treba da stoji
i sledeća odredba: Zajmoprimac je saglasan da
zajmodavac prilikom isplate zarade obusta-
vlja ugovoreni iznos mesečne rate primljenog
zajma. Time se ispunjava bitan zahtev iz čla-
na 123. stav 1. Zakona, prema kome poslodavac
može da naplati novčano potraživanje od
zaposlenog obustavljanjem od njegove zarade
samo na osnovu pravosnažne odluke suda, u
slučajevima utvrđenim Zakonom ili uz pri-
stanak zaposlenog. Potpisivanjem ugovora o
zajmu zaposleni se saglašava da mu se ugovore-
na rata mesečno odbija od isplaćene zarade.
Način isplate zajma
Zajam se po pravilu isplaćuje u novcu. Među-
tim, pošto poslodavac odlučuje o odobravanju
zajma samostalno, na osnovu sopstvenih kri-
terijuma, zajam može da se isplati i u naturi,
zavisno od namene zajma, što poslodavac mora
da predvidi svojim aktom. Zavisno od svrhe da-
vanja zajma, isti može da se dodeljuje u drvima,
uglju, udžbenicima, mesu (polutkama), sopstvenim
proizvodima ili drugoj robi. Prilikom ovakvog
dodeljivanja zajma treba imati u vidu:
● da se vrednost zajma u naturi obračunava sa
PDV-om;
● da se sopstveni proizvodi obračunavaju po ma-
loprodajnim cenama;
● da je vraćanje ovakvog zajma isključivo u novcu.
Ako poslodavac svojim aktom predvidi is-
platu zajma samo u naturi, zaposleni koji robu ne
žele, ne mogu ni da traže isplatu zajma u novcu.
Uslovi za odobravanje zajma
U svom opštem aktu, odnosno ugovoru o radu
poslodavac može da navede nekoliko uslova za
isplatu zajma, i to da:
1) isplata zajma u tekućem mesecu ne može da se
vrši pre isplate zarade za prethodni mesec;
2) vraćanje zajma vrši se iz zarade zaposlenog u
mesečnim ratama (najduže tri, šest ili devet),
počev od isplate zarade u prvom narednom me-
secu u odnosu na mesec u kom je isplaćen zajam;
3) novi zajam ne može da se odobri dok se u pot-
punosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Rokovi za vraćanje zajma
U praksi se smatra da je šest meseci najduži
primereni rok za vraćanje zajma, počev od ispla-
te zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na
mesec u kome je isplaćen zajam, tako da je ovaj
rok često u primeni. Nema, međutim, smetnji da
najduži rok bude devet ili dvanaest meseci. U
svakom slučaju, rok vraćanja zajma zavisi od nje-
gove visine i mogućnosti poslodavca da duže
ili kraće vreme „zamrzne” poslovna sredstva
data u vidu zajma.
Otplata zajma samo u mesecima kada
zaposleni prima zaradu
Zajam se vraća iz zarade zaposlenog, što zna-
či da se vraća samo u mesecima u kojima se zapo-
slenima isplaćuje zarada. Ovakvo opredeljenje
takođe treba upisati u akta poslodavca, između
ostalog i zbog činjenice da, u slučajevima zaka-
šnjenja u isplati zarada, otplata zajma može da
se protegne i na više meseci (tri, šest, devet)
od ugovorenih za otplatu. To je bitno i zbog pore-
skog aspekta, odnosno ovakva produžena otplata
i jeste jedino moguća u slučaju neredovne ispla-
te zarada, pri čemu nema karakter neotplaćenog
zajma.
Zajam se vraća iz neto zarade
zaposlenog
Zajam se vraća iz zarade zaposlenog, i to iz
neto zarade, dakle zarade umanjene za porez i
doprinose na teret zaposlenog. To treba tumači-
ti tako da se zajam ne obustavlja iz ukupne obra-
čunate bruto zarade zaposlenog, nego iz zarade
koju zaposleni nosi kući, tj. od zarade po umanje-
nju za porez i doprinose iz zarade. Drugim reči-
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 103
ZARADE
ma, deo zarade zaposlenog koji predstavlja ratu
otplate zajma ne može da se izuzme od obaveze
uplate poreza i doprinosa koji se plaćaju iz za-
rade tog zaposlenog. Dakle, rata zajma uračunata
je u bruto zaradu, pa se pri utvrđivanju neto zara-
de plaćaju porez i doprinosi iz zarade, a nakon
njihovog obračuna obustavlja se zajam.
Primer: Obustava otplate zajma od zarade
zaposlenog
U skladu sa opštim aktom poslodavac je odo-
brio zaposlenom kratkoročni zajam u iznosu od
36.000 dinara, sa rokom vraćanja od šest meseci
u jednakim mesečnim ratama. Mesečna zarada za-
poslenog iznosi 90.000,00, a jedna rata ukupnog
zajma 6.000,00 dinara. Obračun obustave rate je:
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto zarada zaposlenog 90.000,00
2. Porez na zaradu
((90.000,00 – 15.300,00) x 10%) 7.470,00
3. Doprinosi (19,90% na red. br. 1) 17.910,00
4. Neto zarada
(red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 3) 64.620,00
5. Otplata zajma 6.000,00
6. Neto za isplatu (red. br. 4 – red. br. 5) 58.620,00
Pošto odobreni zajam nema karakter zara-
de, na njegovu odobrenu ratu ne obračunavaju
se nikakve poreske obaveze.
Knjiženje isplaćenog zajma i uplata rate dati
su u nastavku:
Red.
br.
Konto Opis Dug. Potr.
1.
2323 Kratkoročni
zajmovi dati
zaposlenima u
zemlji 36.000,00
2410 Računi u bankama 36.000,00
– za isplatu zajma na tekući račun zaposlenog
2.
2410 Računi u bankama 6.000,00
2323 Kratkoročni
zajmovi dati
zaposlenima u
zemlji 6.000,00
– za uplatu obustave od zaposlenog po osnovu zajma
Poreski tretman zajma
Zajam koji se zaposlenima isplaćuje nema ka-
rakter prihoda, odnosno ličnog primanja u smi-
slu Zakona o porezu na dohodak građana (dalje:
Zakon o porezu), pa se na odobreni zajam prili-
kom njegove isplate ne obračunavaju porez na
dohodak građana i doprinosi za socijalno osi-
guranje. Međutim, ukoliko se zajam ne otplaćuje,
važe sledeće odredbe:
1) ako se zajam neopravdano otpiše, odnosno
oprosti zaposlenima – neotplaćeni iznos zajma
dobija karakter zarade, pa se na njega plaćaju po-
rez i doprinosi kao na redovnu zaradu;
2) ako se zajam opravdano otpiše (smrt zaposle-
nog) – na neotplaćeni iznos ne plaćaju se ni po-
rez ni doprinosi.
Naime, ako je reč o zajmu koji nije vraćen (na
primer, poslodavac ga je u celini ili delimično
otpisao zaposlenima), neotplaćeni iznos zajma,
u skladu sa odredbama člana 14. stav 1. Zakona o
porezu, postaje oprošteni dug, i kao takav ima
karakter zarade, pri čemu se na isti obračunava
porez po stopi od 10% i doprinosi za socijalno
osiguranje (19,9% na teret zaposlenog i 17,15% na
teret poslodavca). Obaveza obračuna poreza i
doprinosa na otpisani zajam nastaje na dan do-
nošenja odluke o otpisu zajma, a otpisani zajam u
bruto iznosu uključuje se u bruto zaradu za mesec
u kom je otpisan radi ukupnog obračuna poreskih
obaveza.
Primer: Obračun poreskih obaveza na
otpisani iznos zajma
Zaposleni je od 50.000,00 dinara odobrenog
zajma otplatio 20.000,00, a preostalih 30.000,00
poslodavac je otpisao svojom odlukom od 10. ok-
tobra. U ovom slučaju poslodavac je dužan da 10.
oktobra 2019. godine obračuna porez i doprino-
se na otpisani zajam. Ako pre 10. oktobra poslo-
davac nije vršio isplatu zarada za prethodni
mesec, ovaj obračun ima karakter prve isplate
zarade, a obračun pomenutog otpisa sa karakte-
rom zarade pre isplate redovne zarade u kon-
kretnom mesecu izgleda ovako (uz korišćenje
poreske olakšice pri obračunu):
Red.
br. Opis Iznos
1. Odobreni zajam 50.000,00
2. Otplaćeni zajam 20.000,00
3. Otpisani zajam 30.000,00
4. Bruto iznos otpisanog zajma
((30.000,00 – 1.530,00) ÷ 0,701) 40.613,41
5. Poreska olakšica 15.300,00
6. Poreska osnovica (40.613,41 -15.300,00) 25.313,41
7. Porez (10% na 25.313,41) 2.531,34
8. Doprinosi iz zarade
(19,90% na 40.613,41) 8.082,07
104 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Red.
br. Opis Iznos
9. Oprošteni dug – primanje zaposlenog
sa karakterom zarade
(red. br. 4 – red. br. 7 – red. br. 8) =
red. br. 3 30.000,00
10. Doprinosi na teret poslodavca
(17,15% na 40.613,41) 6.991,60
11. Trošak poslodavca (red. br. 3 + red.
br. 7 + red. br. 8 + red. br. 10) 47.605,01
Ako poslodavac donese odluku o otpisu duga
po osnovu zajma, obaveza plaćanja ukupno neot-
plaćenog zajma, sa pripadajućim porezom i do-
prinosima, nastaje na dan donošenja te odluke.
U ovom slučaju navedenu odluku poslodavac je
doneo pre isplate redovne zarade zaposleni-
ma, pa prikazani obračun oproštenog zajma ima
karakter isplate prvog dela zarade.
Prikazani primer knjiži se na sledeći na-
čin:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
2323 Kratkoročni zajmovi
dati zaposlenima u
zemlji 50.000,00
2410 Računi u bankama 50.000,00
– isplata zajma zaposlenima na tekući račun
2.
2410 Računi u bankama 20.000,00
2323 Kratkoročni zajmovi
dati zaposlenima u
zemlji 20.000,00
– uplata obustave za zajam
3.
520 Troškovi zarada i
naknada zarade 40.613,41
450 Obaveze za neto
zarade i naknade
zarada, osim
naknada zarade koje
se refundiraju 30.000,00
451 Obaveze za porez
na zarade i naknade
zarada na teret
zaposlenog 2.531,34
452 Obaveze za
doprinose na zarade
i naknade zarada 8.082,07
– obračun otpisa duga
4.
521 Troškovi poreza i
doprinosa na zarade
i naknade zarada na
teret poslodavca 6.991,60
453 Obaveze za
doprinose zarade i
naknade zarada na
teret poslodavca 6.991,60
– obračun doprinosa na otpisani dug na teret
poslodavca
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
5.
450 Obaveze za neto
zarade i naknade
zarada, osim
naknada zarade koje
se refundiraju 30.000,00
451 Obaveze za porez
na zarade i naknade
zarada na teret
zaposlenog 2.531,34
452 Obaveze za
doprinose na zarade
i naknade zarada na
teret zaposlenog 8.082,07
453 Obaveze za
doprinose zarade i
naknade zarada na
teret poslodavca 6.991,60
2410 Računi u bankama 17.605,01
2323 Kratkoročni zajmovi
dati zaposlenima u
zemlji 30,000,00
– razduženje zajmova i plaćanje poreza i doprinosa
U drugom slučaju, ako je poslodavac pre
odluke o otpisu zajma već isplatio prvi deo
zarade, otpisani zajam ima karakter ispla-
te drugog dela zarade. U tom slučaju vrši se
sabiranje prvog dela zarade, koji je isplaćen
u istom mesecu, sa zaradom po osnovu otpisa
duga. Na zbir se obračunavaju doprinosi za so-
cijalno osiguranje, odbijaju doprinosi koji su
plaćeni prilikom isplate prvog dela zarade i
utvrđuje iznos doprinosa za uplatu. Prilikom
isplate drugog dela zarade (u ovom slučaju to
je otpisani zajam) porez na zaradu obračunava
se samo na iznos druge isplate (bez umanjenja
neoporezivog iznosa od 15.300,00 dinara). S
obzirom na to da se otpisani deo zajma (koji u
ovom slučaju predstavlja isplatu drugog dela
zarade) uvek iskazuje u neto iznosu, radi kumu-
liranja sa isplaćenom zaradom (koja predsta-
vlja isplatu prvog dela zarade) preračunava
se u bruto iznos po formuli B = N : 0,701.
U posebnom slučaju, ukoliko nema od koga ili
iz čega da obustavi ratu za otplatu zajma (zbog
smrti dužnika, likvidacije preduzeća, pre-
stanka radnog odnosa zaposlenog i sl.), odno-
sno kada je, shodno propisima o računovodstvu,
mogućnost naplate neizvesna i dokumentovana,
poslodavac može da otpiše zajam. U tom slučaju
ne postoji ni obaveza plaćanja poreza.
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 105
ZARADE
Ipak, ako zaposleni prestane da radi kod po-
slodavca (pređe na rad kod drugog poslodavca,
ode u penziju i sl.), dužan je da nastavi da vraća
zajam (što se obavezno utvrđuje ugovorom o zaj-
mu). Ukoliko to lice prestane da izvršava na-
vedenu obavezu, poslodavac koji mu je odobrio
zajam dužan je da preduzme sve mere za naplatu
duga. Ako poslodavac pruži dokaze o neuspeloj
naplati potraživanja sudskim putem, po našem
mišljenju nije dužan da obračuna porez i dopri-
nose. Bez navedenog dokaza o pokušaju naplate
zajma sudskim putem poslodavac je dužan da na
neotplaćeni iznos zajma obračuna i uplati po-
rez i doprinose, jer nije preduzeo moguće zakon-
ske mere zaštite, odnosno prinudne naplate
dela neotplaćenog zajma, već je prećutno pre-
šao preko toga, što znači da je učinio pogod-
nost zaposlenom kome je prestao radni odnos,
odnosno oprostio je dug.
Beskamatni zajam
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu
propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog
zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osno-
vu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se
uređuju radni odnosi i druga primanja zaposle-
nog. Zaradom se, u smislu ovog zakona, smatraju i
primanja u obliku bonova i hartija od vrednosti,
osim akcija stečenih u postupku svojinske trans-
formacije, zatim novčanih potvrda i robe, kao
i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem
pogodnosti, opraštanjem duga i pokrivanjem
rashoda obveznika novčanom naknadom ili ne-
posrednim plaćanjem, saglasno odredbi člana
14. stav 1. Zakona o porezu.
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprino-
sima za obavezno socijalno osiguranje propi-
sano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i
za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada
zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji
uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovo-
rom o radu, odnosno rešenjem nadležnog or-
gana.
Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu
propisano je da se zarada sastoji od zarade za
obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zara-
de po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom
uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i dru-
gih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu
sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Odredbom člana 557. Zakona o obligacio-
nim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/1978… i
44/1999 − dr. propis) propisano je da se ugovo-
rom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svo-
jinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili
kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac
se obavezuje da mu posle izvesnog vremena vra-
ti istu količinu novca, odnosno istu količinu
stvari iste vrste i istog kvaliteta. Zajmopri-
mac može da se obaveže da uz glavnicu duguje i
kamatu (član 558. stav 1. Zakona o obligacionim
odnosima).
Imajući u vidu navedene zakonske odred-
be, kada poslodavac odobri zaposlenom ne-
namenski beskamatni zajam sa rokom otplate
na određeni period (u konkretnom slučaju
najviše do 36 meseci), a zaposleni na teret
sredstava svoje zarade (umanjene za iznos
pripadajućeg poreza i doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje na teret zaposlenog) u
ugovorenom roku izmiri obavezu (isplati
glavnicu), navedeno primanje ne smatra se
zaradom. Međutim, ukoliko zaposleni izvr-
ši otplatu duga u visini novčanog iznosa koji
je niži od iznosa glavnice, ta razlika pred-
stavlja pogodnost koja ima karakter primanja
zaposlenog koje podleže oporezivanju pore-
zom na dohodak građana i plaćanju doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje po osnovu
zarade.
U praksi se pojavio i slučaj da je zaposleni
preminuo za vreme otplate zajma za rešavanje
stambenog pitanja, sa određenim rokom vraćanja
duga i otplatom na obročne rate, koje je plaćao
iz svoje neto zarade, a obaveza vraćanja ostatka
duga (po osnovu zajma) prešla je na supruga kori-
snika zajma, kao jemca.
U ovakvom slučaju, kada tokom perioda otpla-
te duga zaposleni premine, pa jemac (u konkret-
nom slučaju bračni drug preminulog zaposlenog)
izvrši otplatu preostalog dela duga u visini
novčanog iznosa preostale obaveze glavnog
dužnika (zaposleni), koja postoji u momentu
prelaska obaveze na jemca, sa stanovišta opo-
rezivanja prihoda fizičkih lica porezom na
dohodak građana izmirivanje duga u celosti po
osnovu zajma ne predstavlja oporezivi događaj,
u skladu sa Mišljenjem Ministarstva finansija
br. 011-00-259/2013-04 od 8. 10. 2015. godine. PS