Dobijanje statusa ovlašćenog izvoznika jeste preduslov za dobijanje odobrenja za korišćenje Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca kojim se omogućava značajno ubrzanje carinskog postupka, ostvaruju dodatne uštede, omogućava carinjenje i van radnog vremena carinarnice i ostvaruju druge povoljnosti
U situaciji kada je robu proizvedenu u Republici Srbiji izuzetno teško plasirati na inostrana tržišta, egzistencijalno je pitanje za srpske izvoznike kako da svoju robu učine jeftinijom i konkurentnijom. Jedan od načina da to postignu jeste i korišćenje mogućnosti da cenu koštanja izvezene robe ne opterećuju uvozne dažbine u zemlji uvoza. Upravo na tržištima država ili teritorija s kojima je Republika Srbija potpisala sporazume o slobodnoj trgovini, postoji mogućnost da se na proizvode srpskog preferencijalnog porekla primeni carinska stopa niža od one koja bi se inače primenila, ili carinska stopa od 0%.
Navedene države i teritorije predstavljaju tržišta na koja srpski izvoznici pretežno plasiraju svoju robu. I pored dobro poznatih tržišta, kao što su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, teritorija AP Kosova i Metohije (UNMIK), Makedonija, Albanija i Moldavija (strane ugovornice CEFTA sporazuma), zemlje Evropske unije i Republika Turska, tu spadaju i Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn (strane ugovornice EFTA sporazuma).
Slobodna trgovina je, međutim, dvosmerna ulica pa ono što proizvođačima odgovara na stranom tržištu, često ih ugrožava na domaćem. S obzirom na to da se sporazumima o slobodnoj trgovini predviđa određeni stepen liberalizacije trgovine za sve ugovorne strane, iako ne nužno istog obima, način da se stekne prednost u oba smera jeste da se pri proizvodnji, pored domaćih, koriste one uvozne sirovine koje imaju preferencijalno poreklo neke od strana ugovornica.
Potvrda Uprave carina
Da bi se pribavila navedena potvrda, neophodno je podneti prijavu za proveru poznavanja pravila o poreklu robe na adresu Uprava carina Srbije, Odeljenje za poreklo robe, Bulevar Zorana Đinđića 155a, 11070 Novi Beograd.
Uz prijavu se ne prilaže taksa, a sama prijava nema unapred predviđenu formu, već se podnosi na memorandumu preduzeća u kojem je zaposleno lice čije će se znanje proveravati. U prijavi je neophodno navesti ime, prezime i JMBG kandidata, datum i mesto njegovog rođenja, njegov status (zvanje ili radno mesto) u preduzeću, kao i kontakt telefon i e-adresu.
Uprava carina ne organizuje pripreme za kandidate, već periodično na svom sajtu (www.carina.rs) objavljuje spisak literature koju je poželjno koristiti pri pripremi, kao i spisak najčešće postavljanih pitanja i zadataka koji pokrivaju najbitnije oblasti materije čije se poznavanje proverava.
Proveru poznavanja pravila o poreklu robe vrši Komisija Uprave carina, a kandidati se na ispit pozivaju pismenim putem, najmanje tri dana unapred. Ispitni postupak se sastoji iz usmenog i pismenog dela (rešavanja zadataka).
Svim privrednim subjektima preporučuje se da imaju zaposlena bar dva lica koja poseduju potvrdu Uprave carina i koja su ovlašćena da sačinjavaju (potpisuju) izjavu o poreklu robe na fakturi. U slučaju da je samo jedno lice ovlašćeno, u periodu njegove odsutnosti s posla (obično usled bolovanja ili godišnjeg odmora) preduzeće bi bilo onemogućeno da koristi prava ovlašćenog izvoznika. Ova činjenica ojačava položaj zaposlenog u odnosu na poslodavca i daje mu veći pregovarački kapacitet što može negativno da se odrazi na poslovanje preduzeća.
Preferencijalno poreklo
Svaka roba ima svoje ekonomsko poreklo (poreklo države u kojoj je izvršena poslednja bitna proizvodna radnja), ali to uvek ne podrazumeva i postojanje preferencijalnog porekla.
Roba stiče preferencijalno poreklo samo ukoliko su pri njenoj proizvodnji ispunjeni uslovi predviđeni sporazumom o slobodnoj trgovini, odnosno ukoliko je roba u potpunosti dobijena u državi (teritoriji) potpisnici ili ukoliko je tamo prošla sporazumom propisanu dovoljnu obradu ili preradu.
Čak ni činjenica da roba ispunjava uslove za sticanje preferencijalnog porekla ne znači uvek da će ona i uživati povlastice u zemlji uvoznici. Usled ekonomskih, bezbedonosnih ili drugih razloga, strane ugovornice često pojedinim robama ili grupama roba ne daju nikave povlastice. Ovakvi izuzeci najčešće se primenjuju na poljoprivredne proizvode.
Načini deklarisanja preferencijalnog porekla
Postojanje preferencijalnog porekla se u carinskom postupku može dokazivati:
– uverenjem o kretanju robe EUR.1 ili EUR-MED;
– izjavom na fakturi koja se može dati samo za robu čija vrednost po pošiljci ne prelazi iznos od 6.000 evra, pri čemu se kao vrednost pošiljke uzima cena pošiljke na paritetu ex works;
– izjavom na fakturi koju daje ovlašćeni izvoznik.
Radi pojašnjenja, neophodno je istaći da iako izvoznik izjavu kojom deklariše preferencijalno poreklo robe može dati kako na fakturi tako i na dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu, u praksi se sve ove izjave označavaju nazivom „izjava na fakturi”.
Koristi koje donosi status ovlašćenog izvoznika
Dobijanje statusa Ovlašćenog izvoznika jeste preduslov za dobijanje odobrenja za korišćenje Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca kojim se omogućava značajno ubrzanje carinskog postupka, ostvaruju dodatne uštede, omogućava carinjenje i van radnog vremena carinarnice i ostvaruju druge povoljnosti.
Sticanjem statusa Ovlašćenog izvoznika, otklanja se potreba za overom uverenja EUR.1, čime se ubrzava, pojednostavljuje i pojeftinjuje sprovođenje izvoznog postupka i smanjuju rizici poslovanja budući da:
1) nema potrebe da se gubi vreme čekajući da carinski službenik izvrši kontrolne radnje predviđene za postupak overe EUR.1;
2) nije potrebno prilagati mnoštvo fotokopija dokumenata (uvozne JCI, fakture ili otpremnice, kratkoročne ili dugoročne izjave proizvođača ili dobavljača i sl.), kojima se inače dokazuje ispunjenost uslova za sticanje preferencijalnog porekla robe, pa se na ovaj način ostvaruju uštede kako u broju neophodnih radnih sati za pripremu i arhiviranje potrebne dokumentacije, tako i na strani utroška papira i amortizacije kopir uređaja;
3) izjava na fakturi jeste uvek iste forme i obično je već unapred uneta na fakturu kao njen stalni element, te se ne unosi nanovo pri svakom kreiranju fakture; stoga se njenom upotrebom otklanja rizik pravljenja štamparskih i drugih formalnih grešaka koje se dešavaju pri popunjavanju uverenja EUR.1; navedene greške naknadno uslovljavaju nastanak problema za kupca u državi u kojoj se vrši uvozno carinjenje robe i dovodi do obaveze plaćanja uvoznih dažbina u punom iznosu ili do nepotrebnog zadržavanja robe i nastanka za to vezanih troškova.
Osim toga, ne treba zanemariti ni činjenicu da status Ovlašćenog izvoznika ukazuje na ozbiljnost i kvalitet rada preduzeća, te svakako ovaj status povećava ugled preduzeća u očima potencijalnih poslovnih partnera.
Kako se razvijao institut Ovlašćenog izvoznika?
Iako formalni uslovi za primenu instituta Ovlašćenog izvoznika postoje još od 2007. godine, interesovanje izvoznika za njim poraslo je tek početkom primene Pojednostavljenog izvoznog postupka u prostoru pošiljaoca, poznatijeg pod nazivom „izvozno kućno carinjenje”.
Pogoršavanjem poslovnog ambijenta prouzrokovanog ekonomskom krizom, a u želji da pomogne izvoznicima, Uprava carina je olakšala uslove za sticanje ovog statusa. Najznačajnije je odustajanje od zadatog broja izvoza koje privredni subjekt mora da ostvari u određenom periodu. Na ovaj način je uvažena realnost globalne privredne krize, izbegnuta je diskriminacija privrednih subjekata po osnovu vrste i vrednosti robe koju izvoze ili ritma isporuke robe (sezonska roba), a opštijim definisanjem je isključena i potreba čestog menjanja postavljenih uslova.
Ko može biti ovlašćeni izvoznik?
Ovlašćeni izvoznik može biti privredni subjekt koji često sprovodi carinski postupak izvoza robe u države ili teritorije s kojima Republika Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini koji predviđaju postojanje statusa Ovlašćenog izvoznika, pri čemu na osnovu odobrenja Uprave carina na fakturi sačinjava izjavu i tako deklariše preferencijalno poreklo robe, bez obzira na vrednost predmetne robe.
Uprava carina može ovlastiti bilo kog izvoznika za sačinjavanje izjave na fakturi pod uslovom:
1) Da je izvoznik ujedno i proizvođač proizvoda za koji se traži ovlašćenje za sačinjavanje izjave na fakturi ili je s proizvođačem proizvoda u takvim poslovnim odnosima koji nesmetano i jasno obezbeđuju dokazivost uslova za sticanje statusa proizvoda s poreklom.
Izvoznikom se smatra fizičko ili pravno lice koje je titular prava svojine nad robom koja se izvozi ili ima pravo raspolaganja nad njom, a ukoliko izvoznik nije ujedno i proizvođač, postojanje uslova za sticanje traženog statusa dokazuje se prilaganjem:
– odgovarajućeg ugovora o poslovnoj saradnji u kojem se navode konkretni proizvodi;
– osnivačkih akata preduzeća ili drugih dokumenata koji bliže definišu poslovnu vezu između izvoznika i proizvođača;
– izjave dobavljača u skladu sa članom 70. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 i 63/2013), kao i
– drugih dokaza iz kojih se može nesumnjivo utvrditi odnos izvoznika i dobavljača robe, kao i ostali bitni uslovi za robu koja je namenjena izvozu s preferencijalnim statusom.
Bitno je naglasiti da carinski zastupnici (špediterske kuće) ne mogu steći status Ovlašćenog izvoznika.
2) Da izvoznik često obavlja isporuke proizvoda za koje se traži ovlašćenje za sačinjavanje izjave na fakturi.
Ne postoji unapred tačno određen broj otprema robe, podnetih JCI, zadata količina ili vrednost robe koja treba da se izveze. Takođe, nije unapred određen ni vremenski okvir (na primer, mesec ili godina) u kojem se posmatra da li izvoznik dovoljno često sprovodi carinski postupak izvoza robe.
U svakom slučaju, u situaciji kada podsticaj izvoza robe predstavlja strateški cilj Republike Srbije, svaki izvoznik koji može da dokaže sposobnost da i u budućnosti kontinuirano izvozi robu uz poštovanje pravila o poreklu robe, može smatrati da ispunjava ovaj uslov.
3) Da izvoznik u prethodnom periodu nije imao osporenih dokaza o poreklu robe.
4) Da izvoznik u momentu podnošenja zahteva nema dospelih, a neizmirenih obaveza po osnovu javnih plaćanja.
5) Da izvoznik nije teže kršio ili ponavljao kršenje carinskih ili poreskih propisa.
6) Da izvoznik ima zaposleno najmanje jedno lice koje poznaje pravila o poreklu robe i poseduje važeću potvrdu Uprave carina o uspešno izvršenoj proveri poznavanja pravila o poreklu robe (videti okvir Potvrda Uprave carina).
Podnošenje zahteva za dodelu statusa ovlašćenog izvoznika
Zahtev (videti Prilog 1), na propisanom obrascu u pisanom ili elektronskom obliku, podnosi se carinarnici na čijem području podnosilac zahteva ima sedište. Zahtev obavezno mora da sadrži pun naziv sporazuma za koji se traži ovlašćenje za sačinjavanje izjave na fakturi, podatke o licu koje poseduje važeću potvrdu Uprave carina, kao i listu proizvoda za koje se podnosi zahtev, pri čemu se za svaki proizvod navodi:
– sažet, jasan i nedvosmislen opis proizvoda i njegov trgovački naziv, tarifni broj, naimenovanje tarifnog broja (opis proizvoda po HS kombinovanoj nomenklaturi);
– naziv tržišta na koja je u proteklih godinu dana proizvod izvožen kao proizvod s poreklom;
– tačan poziv na pravni osnov iz sporazuma na osnovu kojeg predmetni proizvod stiče status proizvoda s preferencijalnim poreklom (na primer, potpuno dobijeni proizvodi, dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi, kumulacija porekla i sl.);
– podatak o planiranom broju izvoza u narednom periodu.
Pored zahteva za sticanje statusa Ovlašćenog izvoznika, neophodno je priložiti:
– dokaz o postojanju posebnih poslovnih odnosa, u situaciji kada izvoznik nije ujedno i proizvođač proizvoda za koje se traži ovlašćenje za sačinjavanje izjave na fakturi;
– overenu fotokopiju izvoda iz registra privrednih društava;
– deponovane potpise lica koja poznaju pravila o poreklu robe i fotokopije potvrde Uprave carina;
– dokaz o uplati administrativne takse.
Podnosilac zahteva daje pismenu izjavu:
– da će izjavu na fakturi sačinjavati samo za proizvode koji ispunjavaju uslove za sticanje porekla i ostale uslove predviđene konkretnim sporazumom (na primer, uslov direktnog transporta, zabrana povraćaja ili oslobođenja i sl.);
– da će u bilo koje doba, na zahtev carinskih organa, podneti na uvid tražene isprave;
– da prihvata svaki pregled knjigovodstva i uslova proizvodnje predmetne robe, koje carinski organi smatraju potrebnim;
– da preuzima punu odgovornost u vezi s netačnim navodima o poreklu robe, pogrešnom primenom pravila o poreklu robe ili nepravilnom upotrebom ovlašćenja;
– da će izjave na fakturi potpisivati isključivo lice koje poseduje važeću potvrdu Uprave carina;
– da će voditi urednu evidenciju sačinjenih izjava na fakturi i da će ih, zajedno s dokazima kojima se potvrđuje poreklo za svaku od njih, čuvati najmanje tri godine od dana sačinjavanja (evidenciju čine podaci: o datumu davanja izjave na fakturi, o trgovačkom nazivu i tarifnom broju robe, o državi ili teritoriji u koju je roba upućena i o broju i datumu izvozne JCI);
– da je osigurana sledljivost repromaterijala korišćenih u proizvodnji gotovih proizvoda (od magacina repromaterijala, preko procesa proizvodnje do magacina gotovih proizvoda).
Izdavanje ovlašćenja
Nakon prijema zahteva, nadležna carinarnica proverava da li je on uredan i u slučaju da nije carinarnica obaveštava podnosioca o uočenim manjkavostima i određuje mu rok od 15 dana da zahtev uredi. Ukoliko ni u ostavljenom roku podnosilac zahteva ne otkloni predočene nepravilnosti, carinarnica će zaključkom odbiti zahtev.
Nakon izvršene provere urednog zahteva, carinarnica ga zajedno sa svojim mišljenjem prosleđuje Odeljenju za poreklo robe Uprave carina koje u roku od 30 dana od prijema navedene dokumentacije, kod podnosioca zahteva, a u vreme koje unapred s njim dogovori, vrši detaljnu kontrolu propisanih uslova za sticanje preferencijanog porekla robe. Cilj kontrole je da se ustanovi da li postoji sledljivost robnih tokova i sledljivost dokumentacije, tj. da li podnosilac zahteva može u svakom trenutku i na nedvosmislen način da dokaže od kojeg je repromaterijala proizveden dobijeni proizvod i na koji način (tehnologija, normativ…) i da li dokumentarno može da dokaže i opravda ispunjenje uslova za sticanje preferencijalnog porekla.
Od suštinskog je značaja da tokovi robe s preferencijalnim poreklom i one bez toga budu jasno odvojeni kako ne bi došlo do mešanja koje bi dovelo u sumnju sticanje preferencijalnog porekla. Stoga je preporučljivo da postoje odvojeni logistički sistemi za domaću i stranu robu i da se evidencija i arhiva uredno vode.
Ukoliko je izvoznik preduzeće koje se bavi trgovinom, neophodno je da dokaže da je sposobno da u potpunosti objasni i dokumentuje sve transakcije u lancu trgovine koji ga povezuje s proizvođačem.
Carinski službenici su obavezni da sve poverljive podatke do kojih su došli pri vršenju kontrole tretiraju i čuvaju kao poslovnu tajnu.
Nakon izvršene kontrole, Odeljenje za poreklo robe dostavlja nadležnoj carinarnici svoje mišljenje, a ona donosi odluku u formi upravnog rešenja.
Ovlašćenje se izdaje na neograničeni rok i važi do trenutka ukidanja ili opoziva.
Troškovi
Troškovi u postupku dobijanja statusa Ovlašćenog izvoznika svode se na uplatu administrativne takse, predviđene Zakonom o republičkim administrativnim taksama, u svrhu polaganja ispita u vezi s poznavanjem pravila o poreklu robe i za podnošenje zahteva za izdavanje ovlašćenja za sačinjavanje izjave o poreklu robe na fakturi.
Drugih troškova nema jer je preporučena literatura za savladavanje pravila o poreklu robe besplatno dostupna na internetu, a za radnje koje u postupku dodele odobrenja preduzimaju carinski službenici nije predviđeno plaćanje naknade.
Davanje izjave na fakturi
Ovlašćeni izvoznik sačinjava izjavu (videti Prilog 2) tako što na računu, dostavnici ili drugoj komercijalnoj ispravi otkuca, odštampa ili utisne u pečatnom obliku propisanu formu izjave. Izjava može biti napisana i rukom, ali tada mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.
Izjava mora biti svojeručno potpisana, osim u slučaju kada ovlašćeni izvoznik dâ carinskim organima pismenu izjavu da preuzima odgovornost za svaku izjavu datu na fakturi koja glasi na njegovo ime. Ova mogućnost se još uvek ne koristi u Republici Srbiji, iako se primenjuje u EU.
Izjava se može sačiniti i na fotokopiji dokumenta ili na njegovoj poleđini. Ukoliko ispunjava sve propisane materijalne i formalne uslove, takva izjava će proizvoditi isto pravno dejstvo kao i da je data na originalnom dokumentu.
Izjava sačinjena na nekom od listova fakture koji na sebi nemaju navedenu robu na koju se izjava odnosi, važeća je pod uslovom da ovaj zasebni list nesumnjivo predstavlja sastavni deo fakture i da sa ostalim listovima čini jedinstvenu celinu. Pripadanje celini najčešće se dokazuje kroz numeraciju listova fakture, pri čemu je bitno da na prvom listu fakture bude naznačeno iz koliko se listova ona sastoji.
Može se prihvatiti i izjava sačinjena na dodatnom listu pričvršćenom za fakturu od strane izvoznika, ukoliko i faktura i dodatni list sadrže jedinstveni otisak pečata i potpis izvoznika.
Izjava na fakturi se sačinjava za svaku pojedinačnu pošiljku i ne može se dati periodična ili generalna izjava. Izuzetak od ovog pravila može da predstavlja situacija kada se sukcesivno, u više pošiljaka, isporučuje roba u rastavljenom stanju (na primer, postrojenje, delovi proizvodne linije, vozila i sl.). Ovo važi samo u slučaju kada carinska služba nadležna u državi uvoza izričito odobri uvozniku da podnese jednu izjavu na fakturi koja će se nesumnjivo odnositi na sve pojedinačne isporuke robe koje čine jedinstvenu celinu. Ukoliko se pribavi navedeno odobrenje, izjava na fakturi se sačinjava na dokumentu koji prati prvu pošiljku robe, ali se izjava nesumnjivo mora odnositi na čitavu celinu.
Zašto se institut Ovlašćenog izvoznika ne može koristiti i pri trgovini s Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, iako i s njima postoje potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini?
Ovlašćeni izvoznik može od Uprave carina dobiti ovlašćenje da sačinjava izjave na fakturi samo u skladu s važećim sporazumima o slobodnoj trgovini koji tu mogućnost izričito propisuju.
Nažalost, sporazumi na osnovu kojih se odvija robni promet s Carinskom unijom koju čine Ruska Federacija, Republika Belorusija i Republika Kazahstan ne predviđaju postojanje instituta Ovlašćenog izvoznika.
Stoga se preferencijalno poreklo robe između potpisnica ovih sporazuma može deklarisati samo putem:
– izjave na fakturi koja se može dati za robu čija vrednost po pošiljci ne prelazi iznos od 5.000 američkih dolara, ili
– certifikatom Form ST-2.
Izjava na fakturi se daje u trenutku izvoza proizvoda na koje se odnosi ili nakon izvoza, pod uslovom da se ona u zemlju uvoznicu dostavi najkasnije dve godine nakon uvoza proizvoda na koje se odnosi.
Ukoliko dođe do krađe, gubitka ili uništenja izjave na fakturi, ovlašćeni izvoznik može izdati njen duplikat na osnovu arhivirane kopije prethodno izdate izjave. Duplikat mora odgovarati svim uslovima navedenim u ovlašćenju za sačinjavanje izjave na fakturi, kao i odredbama Protokola o poreklu robe koji se u konkretnom slučaju primenjuje.
U praksi se pokazalo da je inopartneru poželjno unapred najaviti prvu isporuku robe koju prati izjava na fakturi ovlašćenog izvoznika, kako bi on blagovremeno o tome mogao izvestiti carinske organe zemlje uvoznice. Naime, uobičajeno je da carinski organi vrše opsežnije kontrole kada se menja neki već ustaljeni način poslovanja. Blagovremenom najavom se sprečava nastanak neprijatnosti koje za kupca mogu nastati usled dužeg vremena zadržavanja robe u postupku carinjenja. Nakon što se potvrdi originalnost i ispravnost date izjave na fakturi, uvoznik će u narednom periodu mnogo brže obavljati uvozne carinske procedure nego što je to bio slučaj dok je preferencijalno poreklo robe dokazivao uverenjem EUR.1.
Obaveze ovlašćenog izvoznika
Ovlašćeni izvoznik mora da obezbedi postojanje i primenu jasnih procedura po kojima zaposleni postupaju kada sprovode carinske propise, a posebno da obezbedi da izjavu na fakturi potpisuju samo za to ovlašćena lica. Izjavu na fakturi sme da sačinjava samo za proizvode koji ispunjavaju propisane uslove za sticanje preferencijalnog porekla u vreme kada poseduje svu potrebnu dokumentaciju kojom to može i da dokaže.
Ovlašćeni izvoznik u potpunosti snosi odgovornost za bilo koji oblik nesavesnog postupanja, pa stoga mora da obezbedi ispravno vođenje arhive, praćenje promene propisa iz oblasti porekla robe, poštovanje uputstava izdatih od strane carinskih organa, kao i da nadležnu carinarnicu obaveštava o svim bitnim promenama koje nastanu u vezi s poreklom robe koja je predmet izjave na fakturi ili u vezi s podacima koji su navedeni u priloženim ispravama.
Ovlašćeni izvoznik mora carinskim organima da omogući nesmetano obavljanje kontrola, slobodan pristup arhivi, kao i da im dostavi svu traženu dokumentaciju.
Izmena i dopuna ovlašćenja
Ukoliko se nakon dobijanja ovlašćenja izmene okolnosti koje utiču na njegovo dalje korišćenje, nosilac ovlašćenja može da podnese zahtev za izmenu ili dopunu podataka navedenih u ovlašćenju.
Najčešći razlozi za izmenu ili dopunu ovlašćenja jesu: promena tarifnog broja u koji se svrstava roba za koju je odobreno sačinjavanje izjave na fakturi, promena lica ovlašćenih da potpisuju izjavu, smanjenje ili povećanje broja proizvoda za koje je moguće dati izjavu, izmena osnovnih podataka nosioca ovlašćenja (naziv, sedište, PIB…), brisanje ili dodavanje nekog od sporazuma o slobodnoj trgovini na osnovu kojeg se deklariše preferencijalno poreklo robe obuhvaćene ovlašćenjem, promena propisa koji utiču na sticanje preferencijalnog porekla.
Opoziv/poništenje izdatih ovlašćenja
Do opoziva, odnosno poništenja izdatih ovlašćenja može doći na zahtev nosioca ovlašćenja ili po službenoj dužnosti. Opoziv na zahtev nosioca ovlašćenja predviđen je kao mogućnost, ali je u praksi malo verovatno da će do ovakvog zahteva doći jer nosilac ovlašćenja nije u obavezi da koristi prava ovlašćenog izvoznika koja uživa. On preferencijalno poreklo robe koju izvozi može dokazivati i drugim načinima predviđenim sporazumima o slobodnoj trgovini. Čak i ako u nekom periodu izgubi interes da koristi status ovlašćenog izvoznika, uzimajući u obzir činjenicu da se ovlašćenje izdaje na neograničeni rok, nosicu odobrenja se ne isplati da izgubi već dobijeni status jer se može desiti da protekom vremena ponovo stekne interes da ovlašćenje koristi.
Šta je to nepreferencijalno poreklo robe?
Nepreferencijalno poreklo robe ukazuje na državu ili teritoriju u kojoj je roba u potpunosti dobijena ili je prošla poslednju značajnu obradu ili preradu. Ono se najčešće označava odrednicom made in i ne obezbeđuje povlastice predviđene ugovorima o slobodnoj trgovini, tj. carinske dažbine se plaćaju u punom iznosu.
Nepreferencijalno poreklo robe može da utiče na primenu određenih količinskih ili vrednosnih ograničenja (na primer, kvota, kontingenata) i antidampinških mera, a pomaže i pri vođenju statistike i pri analizi spoljnotrgovinskog bilansa.
Uverenja o nepreferencijalnom poreklu robe, u zavisnosti od namene, izdaju:
– Uprava carina, i
– Privredna komora Srbije.
U slučaju da usled promene okolnosti dođe u situaciju da više ne ispunjava propisane uslove za izdavanje ovlašćenja, nosilac odobrenja je dužan da prestane da koristi dato ovlašćenje. U protivnom rizikuje da snosi predviđenu sankciju pri čemu će Uprava carina po službenoj dužnosti pokrenuti postupak opoziva ovlašćenja.
Iako je Uprava carina, težeći daljem stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta, predvidela i omogućila primenu ovog instituta, ujedno je zadržala i pravo da kontroliše kako ovlašćeni izvoznik koristi dato odobrenje. Carinski organ u svakom trenutku može da opozove svoje ovlašćenje, ali je o razlozima takve odluke obavezan da na propisan način obavesti nosioca ovlašćenja. Carinski organ će opozvati ovlašćenje u situaciji kada ovlašćeni izvoznik više ne može da pruži garancije potrebne za izdavanje odobrenja, ne ispunjava uslove navedene u odobrenju ili na drugi način nepropisno koristi izdato ovlašćenje.
Svoju odluku carinarnica donosi u vidu upravnog rešenja koje se shodno pravilima upravnog postupka dostavlja stranci. Na navedenu odluku moguće je uložiti žalbu u roku od 15 dana od njenog prijema. Uložena žalba ne zadržava izvršenje.
Prilog 1.
Naziv izvoznika: __________________________
Datum: ___________________________________
MINISTARSTVO FINANSIJA
UPRAVA CARINA REPUBLIKE SRBIJE
CARINARNICA ___________________________
ul. _______________________________________
ZAHTEV ZA IZDAVANJE OVLAŠĆENJA ZA SAČINJAVANJE IZJAVE O POREKLU ROBE NA FAKTURI (STATUS OVLAŠĆENOG IZVOZNIKA)
Naziv izvoznika: ____________________________________________
Sedište izvoznika: _________________________________________
Poreski identifikacioni broj (PIB): __________________________
Prosečni mesečni broj izdatih potvrda o poreklu robe u poslednjih šest meseci: __________________________
Izvoznik __________________________
MOLI za odobravanje statusa ovlašćenog izvoznika;
OBAVEZUJE SE da će poštovati pravila i odredbe koje definišu područje porekla robe u skladu sa sporazumima o slobodnoj trgovini koje Republika Srbija primenjuje;
U PUNOM SAZNANJU JE da se dokazi o preferencijalnom poreklu robe izdaju na osnovu odredaba propisanih sporazumima o slobodnoj trgovini koje Republika Srbija primenjuje i da će mu u slučaju kršenja tih propisa biti oduzet status ovlašćenog izvoznika;
UPOZNAT JE s propisima o preferencijalnom poreklu robe u sporazumima o slobodnoj trgovini, koji važe za izvoz u određene zemlje, te sa sadržajem i oblikom dokaza o poreklu, koji su određeni odredbama tih propisa;
OBAVEZUJE SE da će uredno pratiti sve propise koji se odnose na preferencijalno poreklo robe, poštovati sva uputstva carinskih organa i da će nadležnu carinarnicu, odnosno Upravu carina, obavestiti o svim promenama koje su u vezi s poreklom robe namenjene izvozu ili s podacima koji su navedeni u priloženim dokumentima;
IMENUJE ODGOVORNO LICE koje je ovlašćeno za izvršavanje naloga u ime izvoznika i koje poznaje pravila o poreklu robe, te je odgovorno za sačinjavanje izjave o poreklu robe namenjene izvozu:
Ime i prezime: ______________________________________
Status u privrednom društvu: ________________________
Kontakt adresa: _____________________________________
Kontakt telefon: ____________________________________
Svojeručni potpis: __________________________________
Uz pisani zahtev prilaže svu potrebnu dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost uslova za sticanje porekla robe u skladu sa sporazumima o slobodnoj trgovini, za svaki tarifni broj robe namenjene izvozu, naziv i opis robe namenjene izvozu, listu zemalja, odnosno teritorija u koju će se predmetna roba izvoziti, važeću potvrdu o uspešno izvršenoj proveri poznavanja pravila o poreklu robe, izjave i ostalu dokumentaciju u skladu sa aktom Uprave carina broj 148-07-483-00-10/3/2009 od 25. 10. 2010. godine, kojim je uređen postupak izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za sačinjavanje izjave o poreklu robe na fakturi.
Pečat i potpis odgovornog lica
________________________________
Prilog 2. Tekst izjave na fakturi
Tekst izjave na fakturi unapred je propisan i naveden u svakom sporazumu o slobodnoj trgovini i to u odgovarajućem Prilogu Protokola o definiciji pojma „proizvodi s poreklom” i metodama administrativne saradnje.
Uobičajeno je da se u Prilogu navodi više jezičkih verzija teksta, ali su uvek navedene srpske verzije na ćiriličnom i latiničnom pismu, odgovarajuća verzija na engleskom jeziku i verzija na zvaničnom jeziku ili jezicima druge strane potpisnice.
Izjava može da bude napisana u bilo kojoj datoj jezičkoj verziji, a uobičajeno je da srpski izvoznici izjavu daju u latiničnoj srpskoj ili engleskoj verziji.
Kako je forma izjave na fakturi unapred propisana, obavezno je da se doslovce poštuje. U slučajevima kada dođe do greške u tekstu izjave, obično nastaju problemi pri uvoznom carinjenju robe, tj. često dolazi do uskraćivanja preferencijalnog tretmana i naplate dažbina u punom iznosu. Očite formalne greške u izjavi na fakturi, poput grešaka u kucanju, neće biti razlog za obavezno odbijanje tog dokumenta pod uslovom da greške nisu takve da izazivaju sumnju u tačnost same izjave. Na carinskim organima zemlje uvoznice je da odluče da li će takav dokument prihvatiti kao dokaz o preferencijalnom poreklu robe.
Forme izjave na fakturi su vrlo slične u svim sporazumima, a kao primer navodimo formu srpske i engleske verzije predviđene Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između EZ i Republike Srbije.
Srpska verzija:
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br. ______________) izjavljuje da su, osim ako je to drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi ________________________________ preferencijalnog porekla.
________________________________
(Mesto i datum)
________________________________
(Potpis izvoznika i čitko navedeno ime lica koje je izjavu potpisalo)
Engleska verzija:
The exporter of the products covered by this document (customs authorization No ________________________________) declares that, except where otherwise clearly indicated, this products are of ________________________________ preferential origin.
U prostor u zagradi upisuje se međunarodna oznaka za Republiku Srbiju, redni broj ovlašćenja koje je izvozniku dodelila Uprava carina i dva poslednja broja godine u kojoj je ovlašćenje izdato (na primer, RS/050/14), a u drugi prostor označen crtom unosi se reč „Srpskog” („Serbian”) ili naziv drugog potpisnika sporazuma čije preferencijalno poreklo proizvod poseduje.
Podaci o mestu i datumu mogu se ispustiti ako su sadržani u samom dokumentu na kom je izjava data.
U slučajevima kada se ne zahteva potpis izvoznika, takođe se ne navodi ni ime potpisnika.
Ukoliko je na fakturi navedeno više proizvoda od kojih neki nisu stekli preferencijalno poreklo koje se deklariše, neophodno je jasno i nesumnjivo obeležiti proizvode na koje se izjava ne odnosi. To se najčešće čini tako što se neposredno uz trgovački naziv proizvoda ili njegovu identifikacionu oznaku, jasno navodi naziv ili međunarodna slovna skraćenica države ili teritorije čije poreklo poseduje.
Ako je sporazumom o slobodnoj trgovini, na čiju primenu se izvoznik poziva, predviđena mogućnost kumulacije porekla, onda izjava na fakturi obično mora sadržati jednu od sledećih napomena na engleskom jeziku:
1) „CUMULATION APPLIED WITH” _________________ (ime zemlje/zemalja ili teritorije/a) ako je poreklo stečeno primenom kumulacije s materijalom poreklom iz jedne ili više zemalja ili teritorija s kojima je kumulacija moguća;
2) „NO CUMULATION APPLIED” ako je poreklo stečeno bez primene kumulacije porekla.