POKLONI ZA OSMI MART I NJIHOV PORESKI TRETMAN

Davanja poslodavaca povodom Osmog marta – Dana žena nisu predviđena Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005… i 113/2017 – u daljem tekstu: Zakon), tako da to pravo mora da bude predviđeno opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. Takođe:

– zaposlenima u državnim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave mogu se darovati pokloni za Osmi mart pod uslovom da su za ove namene predviđena sredstva u budžetu i da je to predviđeno opštim aktima;

– zaposlenima u javnim službama mogu se darovati pokloni za 8. mart iz sopstvenih prihoda, u robi ili u novcu.

Kad je reč o poreskom tretmanu poklona za Dan žena, treba istaći da pokloni koji se iz sredstava poslodavca daju zaposlenim ženama u bilo kom obliku, imaju tretman zarade. Stoga se ističe:

1) ako je reč o novčanoj isplati iz sredstava poslodavca, isplata ima karakter zarade i podleže obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na zarade;

2) ukoliko se zaposlenim ženama pokloni daju u robi, u obliku poklon-čestitki ili kupovinom vaučera za turističko putovanje, takvi pokloni se smatraju zaradom u smislu propisa o radnim odnosima i podležu plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na zarade;

3) kada se pokloni daju u novčanom obliku iz sredstava sindikata koja su prikupljena iz sindikalne članarine, ne plaćaju se nikakve poreske obaveze.

Isplata u gotovom novcu i robi ženama zaposlenim kod poslodavca

Ako poslodavac zaposlenim ženama povodom Dana žena daje gotov novac ili poklone u robi, onda takva isplata, kao što je pomenuto, ima karakter zarade, pa se u tom slučaju obračunavaju i plaćaju i porez i doprinosi kao na redovnu zaradu. Dakle, plaćaju se porez po stopi od 10% i doprinos za obavezno socijalno osiguranje po stopi od 19,90% na teret zaposlenog i po stopi od 17,90% na teret poslodavca. Prilikom davanja poklona u robi porez i doprinosi na zarade obračunavaju se na ukupnu cenu u koju je uključen PDV.

Pošto davanje u novcu ili robi povodom Dana žena ima karakter zarade, to utiče i na obračun navedenog davanja. Naime, mora da se primeni propisana najniža osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje. Zato se preporučuje da se isplata povodom Dana žena, odnosno vrednost poklona obračuna zajedno sa zaradom za februar, a ne da se isplati kao akontacija zarade za mart. U ovom slučaju zaposlenim ženama se obračunavaju ukupna primanja i poreske obaveze, kako redovne zarade tako i dela zarade po osnovu Osmog marta. Na primer, ako je bruto zarada zaposlene za februar 50.000 dinara, a poklon za ovaj praznik je isplaćen u neto u iznosu od 5.000 dinara, neophodno je da se ovaj iznos prevede u bruto i sabere sa zaradom. Vrednost neto isplate poklona prevodi se u bruto putem formule: bruto = (5.000 : 0,701) = 7.132,67. Ovaj bruto iznos se sabira sa bruto zaradom i ukupan iznos od 57.132,67 dinara (50.000 + 7.132,67) unosi se u Obrazac PPP PD i čini osnovicu za obračun doprinosa i poreza (posle poreskog umanjenja za 15.000 dinara).

Međutim, ako se isplata za Osmi mart vrši kao akontacija zarade za mart, treba imati u vidu da će se doprinosi u tom slučaju sigurno obračunati na najnižu osnovicu doprinosa, koja trenutno iznosi bruto 23.053 dinara (ako je iznos bruto isplate niži od 23.053 dinara). Međutim, u tom slučaju posebno treba imati u vidu način primene poreskog umanjenja u skladu sa Pravilnikom o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske osnovice („Sl. glasnik RS” br. 115/2013 – u daljem tekstu: Pravilnik). Prema članu 3. stav 1. Pravilnika, umanjenje zarade za neoporezivi iznos zaposlenog koji radi sa punim radnim vremenom vrši se prilikom isplate zarade, odnosno bilo kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec, u potpunosti, odnosno u iznosu koji opredeljuje poslodavac. Prema tome, pošto poresko umanjenje iznosi 15.000 dinara, prilikom obračuna poklona za Osmi mart, kao akontacije zarade za mart, poslodavac može da odluči da li će poresko umanjenje odbiti prilikom te akontacije ili prilikom isplate konačne zarade za mesec mart. Na primer:

1) Ako je poslodavac utvrdio bruto iznos isplate, za iznos isplate do 15.000 dinara neće se obračunati porez, već samo doprinosi na iznos najniže osnovice od 23.053 dinara, ali ukoliko je bruto iznos isplate veći od 15.000 dinara, porez će se obračunati na iznos preko 15.000 dinara, a doprinosi na iznos najniže osnovice (naravno, ako je isplata manja od 23.053 dinara).

2) Ukoliko je poslodavac utvrdio neto iznos isplate, mora da ga utvrditi i u bruto iznosu, ali radi konkretne metodologije prevođenja u bruto iznos najpre mora da ga uporedi sa neto iznosom bruto najniže osnovice doprinosa od 23.053 dinara, koji iznosi 17.660,15 dinara. Stoga, ako je neto iznos isplate manji od 17.660,15 dinara, može se preporučiti metodologija obračuna sa neto na bruto, koja se sastoji u sledećem:

a) najpre se utvrdi neto iznos davanja (isplate);

b) na taj neto iznos doda se iznos doprinosa obračunat na najnižu osnovicu;

c) od ovako utvrđenog zbira oduzima se preračunata poreska olakšica od 1.500,00 dinara i razlika se deli sa 0,90 radi utvrđivanja bruto iznosa (u koji je uključen i porez po stopi od 10%);

d) na ovako utvrđen bruto iznos obračunavaju se pripadajuće poreske obaveze.

Formula prema kojoj se obezbeđuje unapred utvrđen neto iznos isplate svakoj zaposlenoj ženi i pravilan obračun poreskih obaveza i bruto iznosa izgleda ovako:

B = ((N + D) – 1.500,00) : 0,90,

gde su:

B – bruto iznos isplate svakoj zaposlenoj ženi;

N – neto iznos koji dobija zaposlena;

D – obračunati doprinosi za socijalno osiguranje iz bruto zarade na najnižu osnovicu doprinosa, koji iznose 4.587,55 dinara (23.053 x 19,9%);

0,90 – koeficijent za prevođenje u bruto iznos, u kome je sadržana poreska stopa od 10% ((100 – 10) : 100).

Svedena, ova formula glasi:

B = (N + 3.087,55) : 0,90

Na primer, ako poslodavac daje svakoj ženi poklon u vrednosti od neto 11.000 dinara, u vidu akontacije zarade za mart, obračun ima sledeći tok:

Ovakav obračun isplaćenog poklona poslodavci moraju da vrše uvek kada ta isplata predstavlja akontaciju zarade za mart i kada je niža od najniže osnovice doprinosa. Kao što je rečeno, poslodavci mogu da, u skladu sa članom 3. stav 1. Pravilnika, odluče od kog dela zarade će da odbiju poresko umanjenje od 15.000 dinara, što znači da to ne mora da bude od akontacije, već od konačne isplate za konkretni mesec.

U posebnom slučaju, ako je vrednost poklona koji se daje u vidu akontacije zarade za mart, niža od iznosa neto poreske olakšice, koja iznosi 10.412,45 dinara, obrazac za prevođenje u bruto je B = N + 4.587,55 din. (gde je iznos od 4.587,55 din. dobijen množenjem najniže osnovice doprinosa (23.053 dinara) sa stopom ukupnih doprinosa od 19,9%). Na primer, ako poslodavac vrši isplatu poklona u vrednosti od 4.000 dinara, bruto iznos poklona je 8.587,55 dinara (4.000 + 4.587,55).

U ovom slučaju porez se ne obračunava pošto je vrednost poklona niža od poreske olakšice na zarade. Prilikom sledeće isplate poslodavac može da iskoristi još (15.000 – 8.587,55) 6.412,45 dinara do pune poreske olakšice.

U pogledu obaveze plaćanja poreza na zarade i doprinosa na samostalno primanje po osnovu poklona u vidu martovske akontacije kod poslodavca, nije od značaja da li se to primanje ostvaruje u novcu ili robi. Poslodavac može da učini poklon u vidu gotovinske isplate novčanih sredstava, davanjem poklon-čestitke, novčanog bona, plaćanjem turističkog putovanja i sl., ali, nezavisno od oblika u kom je učinjen poklon, to primanje ima tretman zarade i podleže plaćanju poreza i doprinosa, uz podnošenje Obrasca PPP PD.

Poreski tretman isplata ženama koje nisu zaposlene kod poslodavca

Na isplate ženama koje nisu zaposlene kod poslodavca ili su penzionerke, u skladu sa odredbama člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, porez se plaća po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za iznos normiranih troškova od 20%. Kada je reč o poreskom tretmanu prihoda po osnovu poklona, nije značajno da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi. Iznos poklona koji se isplaćuje u novcu ili maloprodajna cena (sa PDV-om) množi se sa koeficijentom 1,19047619 da bi se dobio bruto iznos.

Primer:

Poslodavac je doneo odluku da penzionerkama koje su bile u radnom odnosu kod poslodavca isplati iznos od po 3.500 dinara. Obračun izgleda ovako:

Pre navedene isplate poslodavac je dužan da podnese poresku prijavu na Obrascu PPP PD nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave, u elektronskom obliku, nakon čega dobija BOP za plaćanje obaveza po osnovu isplate. Ova isplata se unosi u polje 3.6. Obrasca PPP PD pod šifrom 1 11 611 0000, a šifre plaćanja koje se unose u naloge za prenos prilikom ove isplate su 249 (za isplatu poklona u novcu), odnosno 254 (za uplatu poreza po odbitku). Porez po odbitku plaća se na račun 840-4848-37.

Knjiženje ove isplate je sledeće:

Ugostiteljske usluge povodom proslave Dana žena

Ako poslodavac odluči da zaposlenim ženama i penzionerkama (bivšim zaposlenima) povodom proslave Dana žena priredi zajednički ručak u ugostiteljskom objektu, taj trošak ima tretman troškova reprezentacije, ukoliko je to uređeno odgovarajućim opštim aktom u skladu sa računovodstvenim propisima. Naravno, ovi izdaci moraju biti dokumentovani.

Prema Mišljenju Ministarstva finansija i ekonomije broj 414-00-118/2002-04 od 22. aprila 2002. godine, troškovi po osnovu ugostiteljskih usluga povodom proslava, odnosno obeležavanja jubileja ili drugih značajnih datuma preduzeća ili državnih i republičkih praznika (ručak ili večera za zaposlene, penzionere ili poslovne partnere), mogu imati karakter troškova reprezentacije pod uslovom da je to uređeno odgovarajućim opštim aktom u skladu sa računovodstvenim propisima. Podrazumeva se da izdaci po tom osnovu moraju da budu verodostojni i nesporni. Oni ne predstavljaju zaradu niti drugo primanje zaposlenih i ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana.

Pokloni za Dan žena nabavljeni iz sredstava sindikalne članarine

Povodom Osmog marta zaposlenim ženama se, na osnovu odluke sindikata, iz sredstava sindikalne članarine mogu nabavljati pokloni bez plaćanja poreza i doprinosa, s obzirom na to da se sindikalna članarina izdvaja iz zarada na koje su već plaćeni porez i doprinosi. Pokloni se ne oporezuju bez obzira na to da li se daju ženama koje su u radnom odnosu (zaposlene) kod davaoca poklona ili nisu.

Međutim, ako se pokloni daju iz sredstava sindikata ostvarenih mimo sindikalne članarine (na primer iz sredstava koja je sindikatu preneo poslodavac sa svog tekućeg računa kao pomoć ili sl.), davanje takvih poklona podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na isti način kao što je objašnjeno za davanje poklona iz sredstava poslodavca. Drugim rečima: ovaj poklon ima karakter zarade iako ga daje sindikat i podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

Prilikom davanja poklona iz sredstava sindikalne članarine potrebno je da iz dokumentacije koja dokazuje izvor tih sredstava nedvosmisleno proizlazi da je reč o sredstvima prikupljenim od sindikalne članarine ili drugih izvora sredstava na koja su prethodno plaćeni porez i doprinosi, a ne o sredstvima poslodavca prenetim sindikalnoj organizaciji.