ИСПЛАТА МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У УСЛОВИМА НОВОГ ИЗНОСА НАЈНИЖЕ ОСНОВИЦЕ ДОПРИНОСА

Минимална зарада је Законом о раду утврђена као најнижа прописана зарада на коју запослени има право за стандардни учинак и време проведено на раду. Послодавац не може уговором о раду са запосленим да утврди зараду у мањем износу од износа минималне зараде, односно елементи уговорене зараде морају тако да буду утврђени (стандардни учинак и пуно радно време) да се запосленом обезбеђује зарада најмање у висини минималне зараде утврђене за одређени месец. Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата.

Конкретно, за фебруар 2018. године (исплата у марту) минимална зарада утврђена је у нето износу по часу рада од 143 динара, односно у висини од 22.880 динара нето на нивоу месеца фебруара, за пуно радно време и стандардни учинак (143 дин. x 160 час. = 22.880 дин.).

Ако запослени има мање часова на раду у фебруару од 160 часова, добиће за толико мању минималну зараду, али увек 143 динара по радном сату.

Истовремено, Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: Закон о доприносима) утврдио је јединствену најнижу месечну основицу доприноса за све запослене. Међутим, релативно низак ниво ове најниже основице отворио је питање када доприноси заиста могу да се обрачунају на најнижу основицу када је познато да зарада запосленог, осим изузетно, не може да буде нижа од минималне зараде. У овом случају најпре се треба подсетити следећих законских одредби:

– Према члану 6. тачка 27. Закона о доприносима, најнижа месечна основица доприноса јесте најнижи износ на који се обрачунавају и плаћају доприноси за један календарски месец осигурања. Дакле:

1) ако је обрачуната бруто зарада запосленог већа од најниже месечне основице, доприноси ће се обрачунати на већу основицу, дакле – на стварно обрачунату бруто зараду;

2) уколико је обрачуната бруто зарада запосленог мања од најниже месечне основице доприноса, доприноси ће се и тада обрачунати на већу основицу – овог пута на прописану најнижу основицу.

Према решењу министра финансија, најнижа основица од 6. јануара 2018. године износи (бруто) 23.053 динара и важи до 31. децембра 2018. године.

Да би се упоредно сагледала ова два важна мерила у исплати зарада – минимална зарада и најнижа основица доприноса – у наредној табели упоређени су прописани износи минималне зараде и важеће најниже основице за обрачун доприноса:

Важећа минимална нето зарада од 22.880 динара за фебруар 2018. године већа је од најниже нето основице за доприносе, а исти је однос и у бруто износима, што је врло важан детаљ са становишта праксе обрачуна примања запослених. На основу овог упоређења може да се закључи следеће:

1) Послодавац који са запосленим није уговорио минималну зараду за фебруар 2018. године, за пуно радно време и просечан учинак, не може да дође у ситуацију да обрачуна доприносе на најнижу основицу јер би тај обрачун значио да се исплаћује зарада која је нижа од минималне, што према законским прописима није могуће за пуно радно време и остварен просечан радни учинак.

2) Послодавац приликом исплате минималне зараде за фебруар 2018. године обрачунава доприносе за обавезно социјално осигурање на минималну зараду, а не на најнижу основицу доприноса, зато што је минимална зарада виша од најниже основице.

У наредној табели дат је пример обрачуна минималне зараде за месец фебруар, уз обавезну исплату „топлог оброка”, који у примеру износи 1.000 динара, као и „минулог рада” од 4%.

Пошто је минимална зарада за фебруар виша од најниже основице доприноса, бруто минимална зарада израчунава се по формули која се употребљава за превођење у бруто свих зарада које су веће од најниже основице, а ниже од највише основице доприноса.

3) Послодавци за фебруар 2018. године не могу да уговарају зараде које су у нивоу најниже бруто основице доприноса од 23.053 динара, јер је ова најнижа основица за фебруар нижа од минималне зараде за овај месец. Уколико за фебруар послодавци уговарају минималну зараду, исплатиће бруто минималну зараду од најмање 30.499,29 динара за пуно радно време од 160 часова, и ту основицу примениће за обрачун и доприноса и пореза.

Према томе, најнижа основица за обрачун и плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање, која се примењује од 6. јануара ове године, нема утицаја на обрачун бруто минималне зараде јер је нето минимална зарада и за фебруар и за наредне месеце 2018. године виша од нето најниже основице.

Основне формуле за превођење нето минималне зараде у бруто

Наиме, уколико се зарада запосленом утврђује најпре у нето износу, треба је превести у бруто износ ради обрачуна пореских обавеза. За ово превођење приликом исплате минималне зараде могући су следећи случајеви:

1. 1. Ако је обрачуната нето минимална зарада запосленог већа од нето пореске олакшице од 10.412,45 динара, а мања од нето најниже основице од 17.660,15 динара за пуно радно време, утврђени нето износ минималне зараде преводи се у бруто износ помоћу формуле:

Бруто зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НнО) – (15.000,00 x 10%)] : 0,90,

где је:

0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог,

НнО – важећа најнижа основица доприноса,

0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 – 10 = 90 : 100).

Пошто најнижа основица доприноса износи бруто 23.053,00 динара, а доприноси обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 4.587,55 динара, ова формула изгледа овако:

Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 4.587,55) – 1.500,00] : 0,90, односно

Бруто минимална зарада = (Нето зарада + 3.087,55) : 0,90.

2. 2. Ако је конкретна нето минимална зарада већа од важеће нето најниже основице доприноса (17.660,15 динара), бруто минимална зарада добија се применом следеће формуле:

Бруто зарада = (Нето зарада – 15.000,00 x 10%) : ((100 – 19,90 – 10) : 100), односно

Бруто минимална зарада = (Нето минимална зарада – 1.500,00) : 0,701,

где је:

19,90% – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог,

10% – пореска стопа на зараде,

0,701 – коефицијент добијен из односа [100 – (10 + 19,90)] / 100).

Могућност исплате минималне зараде ниже од најниже основице

У претходном одељку указано је на садашњу актуелну ситуацију – да се приликом исплате минималне зараде, конкретно за фебруар 2018. године, не примењује најнижа основица доприноса од 23.053 динара, јер је важећа минимална зарада већа од те основице. Међутим, важно је скренути пажњу на ситуацију када ће најнижа основица доприноса бити у употреби. То може да се догоди ако запослени коме је анексом уговора о раду утврђена исплата минималне зараде, има значајнији подбачај радне норме. У овом случају, ако је са запосленим уговорена минимална зарада за фебруар, за пуно радно време и просечан учинак, она ће бити исплаћена у нето износу од 22.880 динара, односно у бруто износу од 30.499,29 динара, уз обавезно увећање за „минули рад” и „топли оброк”. Могуће је да се догоди да, услед неизвршења норме за одређени проценат, исплата минималне зараде буде и умањена, односно може да се догоди да исплата минималне зараде, због неизвршења норме за одређени проценат, буде умањена и испод најниже основице доприноса. При томе треба напоменути да овде треба рачунати умањење минималне зараде само због неизвршења норме, а не и због неостварених часова рада у месецу, јер минимална зарада по часу рада и даље мора да износи 143,00 динара. Дакле, минимална зарада није гарантовано примање запосленог, већ објављени званични износ минималне зараде може да се умањи запосленом сразмерно оствареном резултату рада у односу на стандардни, захтевани, односно планирани. Ова тврдња се изводи из одредбе члана 111. став 1. Закона о раду, где се каже да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Према томе, запослени који не остварује стандардни учинак, може да прими и зараду нижу од минималне.

Конкретно, запослени са којим је уговорена исплата минималне зараде и има пуно радно време, за 10% неизвршења норме примиће на име минималне зараде 10% нижи износ од званично важећег. При томе треба нагласити да је умањивање зараде испод минималне могуће само уколико послодавац има разрађена и прописана мерила утврђивања радног учинка запосленог. Уколико таквих мерила нема, за пун месец рада послодавац мора да исплати зараду у висини минималне, ако је минималну зараду уговорио са запосленим.

У наредној табели приказан је обрачун минималне зараде двојици запослених са којима је уговорена минимална зарада, а који немају пуно остварење радне норме:

У првом примеру запослени је, и поред умањења за 10%, остварио минималну зараду изнад најниже основице, тако да је та остварена зарада уједно и основица за све пореске обавезе. Бруто минимална зарада овом запосленом израчунава се на основу формуле:

Бруто зарада = ((Нето зарада – 1.500,00) : 0,701), односно

Бруто зарада = (21.592,00 – 1.500,00) : 0,701 =

= 28.661,91 динара.

У другом примеру запослени је, због значајног неостваривања радног учинка, остварио минималну зараду испод најниже основице, тако да се за њега доприноси обрачунавају на најнижу основицу. Бруто минимална зарада овом запосленом израчунава се на основу формуле:

Бруто зарада = ((Нето зарада + 4.587,55) – 1.500,00) : 0,90, односно

Бруто зарада = (16.596,00 + 4.587,55) – 1.500,00) : 0,90 =

= 21.870,61 динара.

Када су познате ове величине, обрачун зараде за ова два запослена изгледа овако:

У првом примеру запослени није испунио радну норму за 10%, али је његова зарада још увек већа од најниже основице доприноса. У другом примеру је смањење уговорене минималне зараде такво да је зарада за исплату пала испод најниже основице, која је зато у овом случају основица за обрачун доприноса. У оба случаја основица за обрачун пореза је обрачуната бруто минимална зарада, умањена за 15.000,00 динара пореског умањења.