Порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности (Образац ПК 1)

Приликом коришћења дела неискоришћеног пореског кредита из протеклих десет година, правна лица – порески обвезници суочени су са нејасном одредбом члана 48. и члана 48а Закона о порезу да добит правних лица

Изменом Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РСˮ, бр. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11 и 108/13, у даљем тексту: Закон) уведен је нови члан 48а – порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности. Закон се примењује на правна лица и предузетнике. Члан 48а закона уведен је за састављење пореске пријаве за 2004. годину, а укинут је изменом Закона за утврђивање пореза на добит за 2013. годину.

За коришћење пореског кредита по основу улагања у основна средства у одређене делатности уведен је Образац ПК 1 који чини саставни део пореске пријаве ПДП.

Образац ПК 1 уведен је за састављање пореске пријаве за 2004. годину, a имао је 5 редних бројева. Овим обрасцем доказивао се обрачун коришћења пореског кредита од 2004. до 2009. године. Oд 2010. до 2012. године уведен је нови образац ПК 1 који је имао 13. редних бројева. Без обзира на укидање члана 48а Закона, образац ПК 1 остаје и даље у употреби до састављање пореске пријаве ПДП за 2022. годину будући да је у члану 48а (и делу члана 48. из којег се преузима део члана) Закона предвиђена могућност коришћења неискоришћеног дела пореског кредита и у наредних 10 година.

Тема овог текста јесте начин коришћења преосталог дела неискоришћеног пореског кредита по основу улагања у основна средства у одређене делатности у складу са чланом 48а (48) Закона за 2015. и наредних седам година.

1. Члан 48а Закона

Закон о порезу на добит правних лица објављен је у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003 којим је усвојен члан 48а Закона.

Изузетно од члана 48. ст. 1. и 2. овог Закона, обвезнику се признаје право на порески кредит из тог члана у висини од 80% улагања извршеног у тој години у основна средства у сопственом власништву за обављање делатности, под условом да је у складу са законом којим се уређује класификација делатности и регистар јединица разврставања, разврстан према делатности коју претежно обавља у једну од следећих делатности:

01 – пољопривреда;

05 – рибарство;

17 – производња текстилних предива и тканина;

18 – производња одевних предмета, дорада и бојење крзна;

19 – прерада коже и производња предмета од коже;

27 – производња основних метала;

28 – производња стандардних металних производа;

29 – производња машина и уређаја;

30 – производња канцеларијских и рачунских машина;

31 – производња електричних машина и апарата;

32 – производња радио, тв и комуникационе опреме;

33 – производња медицинских, прецизних и оптичких инструмената;

34 – производња моторних возила, приколица и полуприколица;

35 – производња осталих саобраћајних средстава;

37 – рециклажа;

92 – група 9211 – кинематографска и видео производња.

Обвезнику који је разврстан у смислу става 1. овог члана признаје се право на порески кредит за све делатности из става 1. овог члана које су уписане у његов оснивачки акт, односно наведене у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља.

Новим Законом о класификацији делатности („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/09), као и Уредбом о класификацији делатности („Сл. гласник РСˮ, бр. 54/10) усвојене су нове шифре делатности, тако да шифре наведене у члану 48а Закона нису усаглашене са тим изменама.

Уколико обвезник који је разврстан у неку од делатности из члана 48а Закона изврши улагања у основна средства намењена обављању делатности које нису наведене у члану 48а став 1. Закона, по основу тих улагања обвезник може да користи порески кредит по обрасцу ПК који се односи на мала, средња и велика правна лица у складу са чланом 48 Закона.

Обвезнику из ст. 1. и 2. овог члана порески кредит се признаје без ограничења у односу на обрачунати порез у години у којој је извршено улагање и у наредних 10 година у које се може пренети неискоришћени део пореског кредита.

Код остваривања пореског кредита из ст. 1–3. овог члана примењују се одредбе члана 48. ст. 5–9. Закона.

У члану 48. и 48а нису прецизиране појединаче вредности основних средстава за које се признаје порески кредит, па се сматра да се порески кредит признаје за сва основна средства (мале и велике вредности).

2. Образац ПК 1

Закључно са 2009. годином постојао је образац ПК 1 са 5 редних бројева:

1) Износ улагања у основна средства у текућој години;

2) Порески кредит за текућу годину;

3) Неискоришћени део пореског кредита из ранијих година који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода;

4) Збир пореског кредита текуће године и пренетих пореских кредита из ранијих година по редоследу улагања;

5) Неискоришћени део пореског кредита који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода.

У склопу овог текста доносимо и нови образац ПК 1 који је коришћен први пут за састављање пореске пријаве ПДП за 2010. годину. Постоји и образац ПК који се односи на остала правна лица и предузетнике, а који се различито примењује на мала, средња и велика прaвнa лица (члан 48. Закона). Образац ПК је нешто сложенији у примени од обрасца ПК 1.

3. Коришћење обрасца ПК 1

Од 2013. године у обрасцу се не користе редни бројеви 1, 2, 3, 4, 5 и 6, а користе се и даље редни бројеви од 7–13 до 2022. године, под претпоставком да не дође до измена или допуна Закона о порезу на добит правних лица и да порески обвезник има неискоришћеног пореског кредита.

Порески кредит може се користити за умањење обрачунатог пореза на добит у 100% износу, што значи да ако је порески кредит већи (или једнак) од обрачунатог пореза на добит на основу пореске пријаве ПДП онда нема ни обавеза плаћања пореза на добит за ту пословну годину. Величина правног лица (мало, средње и велико) није битна за остваривање права на порески кредит из члана 48а Закона.

КОМЕНТАР АУТОРА #1

Неискоришћени порески кредит по редоследу улагања се прво користи из 2012. године па из 2011, 2010. године итд.

Овај редослед коришћења пореског кредита у Закону није прецизиран, већ је одређен мишљењем (или тумачењем) Министарства за финансије.

Приликом утврђивања аконтације пореза на добит за 2016. годину обвезник има право да умањи аконтацију пореза на добит 100% на редном броју 6.4. (6.4.1.) обрасца ПДП ако има неискоришћеног пореског кредита на редном броју 13 ПК 1 обрасца, већем (или једнаком) од пореза на добит на редном броју 6.3. обрасца ПДП, који представља аконтацију за 2016. годину. Месечни износ аконтације пореза на добит евидентира се на редном броју 6.6. обрасца ПДП.

4. Преглед неискоришћеног пореског кредита по годинама набавке

У члану 48. и 48а Закона није прецизирано на који начин се документује евидентирање неискоришћеног пореског кредита из протеклих година.

У пракси се могу јавити следећи случајеви:

– У пословној години набављено је више основних средства (10, 50, 100 и више) по којима се остварило право на порески кредит. У текућој години искоришћен је део пореског кредита за умањење пореза на добит у текућој години. Поставља се питање по којим основним средствима је искоришћен порески кредит, а по којим основним средствима није искоришћен порески кредит који се преноси у наредни порески период?

– У наредној години набављено је, такође, више основних сресдтава по којима је остварен порески кредит, али у тој години искоришћен је само део пореског кредита остварен у тој години док из протекле године није коришћен порески кредит.

– Извршено је отуђење дела основних средстава у наредној години, али пре рока од три године од набавке основних средстава. Поставља се питање како утврдити по којем отуђеном основном средству је коришћен, односно није коришћен порески кредит?

– Извршено је отуђење дела основних средстава у наредним годинама након истека рока од три године од дана набавке. Остало је неискоришћеног кредита из године кад су набављена отуђена средства. По којим основним средствима треба извршити корекцију за неискоришћени порески кредит?

Да би правно лице знало какве су могућности коришћења пореског кредита мора да састави преглед неискоришћеног пореског кредита по годинама. Дајемо пример следећег прегледа (слободно формиран краћи преглед) остатка пореског кредита (износи без пара) на редном броју 6 ПК 1 обрасца – неискоришћени износ дела пореског кредита из текућег пореског периода и остатка неискоришћеног пореског кредита на редном броју 13 ПК 1 који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода.

Из прегледа је видљиво да је правно лице сваке године вршило улагања у набавку нових основних средстава све до 2012. године као последње године примене члана 48а Закона. У 2007. години коришћен је порески кредит из ранијих година у износу од 30.000 динара, а у 2010. години коришћен је и порески кредит из ранијих година у износу од 20.000 динара.

Правно лице је у 2013. години остварило порез на добит у износу од 600.000, у 2014. години 200.000 и 2015. години 500.000 динара или укупно за 3 године 1.300.000 динара и умањило плаћање пореза на добит 100% по основу неискоришћеног пореског кредита. Остао је неискоришћен порески кредит 4.700.000 крајем 2015. године у којем се налази и неискоришћени порески кредит од 2006. до 2012, а за 2012. годину остао је неискоришћен порески кредит у износу 3.900.000 (5.200.000 – 1.300.000). У члану 48. Закона који се примењује и на члан 48а стоји да се порески кредит из претходних година користи по редоследу улагања. Редослед улагања може бити од 2004. године до 2012. године и од 2012. године до 2004. године. Закон је овде био нејасан. Полази се од претпоставке да се најпре користи порески кредит из текуће године, па по том основу може се извести тумачење да је следећа година 2012, па 2011. итд (у питању је мишљење Министарства финансија). Након три годишња обрачуна пореза на добит правно лице изгубило је право на коришћење пореског кредита у 2016. години за пореске кредите остварене у 2004. и 2005. години (након истека рока од 10 година). Да се порески кредит користио по редоследу набавке основних средстава порески обвезник искористио би неискоришћени порески кредит од 2004. до 2009. године у износу од 800.000 динара за обрачун у 2013. и 2014. години. Из овог прегледа произилази да неискоришћени порески кредит остварен из текуће и протеклих година крајем 2012. године у износу 6.000.000 динара не значи да се исти може користити у наредних десет година, односно до 2022. године.

5. Пример коришћења неискоришћеног пореског кредита

Дајемо пример из праксе са састављеним Пореским билансом ПБ-1 и Пореском пријавом ПДП са пратећом документациом која је предата пореској управи у законском року:

– У питању је микро правно лице са 5 запослених које је имало успешну пословну 2011. годину и одлучило је да купи четири теретна аутомобила набавне вредности око 4.500.000 динара (без пара);

– Остварен је порески кредит у износу 3.600.000 динара (редни број 4 ПК 1 обрасца);

– На крају 2011. године остао је неискоришћени порески кредит у износу 1.680.000 динара;

– У 2012. години купљен је пословни простор вредности 8.600.000 динара за обављање регистроване делатности и то је евидентирано на броју 1 обрасца ПК 1;

– Порески кредит у износу 6.880.000 динара (8.600.000 x 80%) приказан је на редном броју 4 обрасца ПК 1;

– У пословној 2012. године остварена је добит од 11.200.000 динара, нето износ на конту 341 – Добит из текуће године;

– Обрачунат је порез на добит по стопи 15% који износи 1.680.000 динара и приказан је у пореској пријави ПДП на редном броју 9.3. – обрачунати порез;

– Порески обвезник је користио умањење пореза по основу улагања у основна средства у текућој години (2012) у износу 2.280.000 динара (то је и обавеза према мишљењу Министарства финансија), тако да на редном броју 9.5. – обрачун пореза после умањења износи нула. Порески кредит у 2011. години остварен је у износу 3.600.000 динара, а искоришћен је порески кредит у износу 2.280.000. За овај случај, као и за све случајеве коришћења пореског кредита, порески обвезник мора у својој евиденцији одредити по којим основним средствима је користио порески кредит јер је на једном од основних средстава остало неискоришћеног пореског кредита у износу 1.320.000 динара. Важно је да порески обвезник има ову евиденцију како би могао у наредном периоду тачно да зна по којем основном средству има право да користи неискоришћени порески кредит. Ово је битно и због евентуалног отуђења основног средства. Ова појединачна и прецизна евиденција потребна је и за доказивање правилног начина коришћења искоришћеног и неискоришћеног пореског кредита;

– Порески обвезник је на редном броју 7 обрасца ПК 1 (за 2011) имао износ 1.400.000 динара – неискоришћени део пореског кредита из ранијих година који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода. Овај неискоришћени порески кредит односи се на период од 2004. до 2010. године (седам година);

– Порески обвезник је на крају 2011. године имао неискоришћени порески кредит на редном броју 13 ПК 1 обрасца у износу од 800.000 динара који се преноси на ПК 1 за 2012. годину на редни број 7;

– У 2015. години продато је једно теретно возило набавне вредности 800.000 и садашње вредности 440.000 динара. За купљено возило обрачунат је порески кредит у износу од 640.000 динара. Обрачуната је рачуноводствена амортизација за 2013, 2014. и 2015. годину у износу од 360.000 динара. Возило је продато за 400.000 без обрачунатог ПДВ-а. Прошао је рок од три године од набавке теретног возила, па није била обавеза да се изврши корекција коришћеног пореског кредита. Закон није прописао на који начин се врши евидентирање и приказивања неискоришћеног пореског кредита за потребе пореских инспектора. Такође није прописано како се врши и да ли се врши у овом случају и корекција неискоришћеног пореског кредита.

– Како ће то право да искористи на рачун пореза на добит будућих обрачунских периода до истека рока од десет година Законом није прецизирано, па је препуштено пореским инспекторима да на основу мишљења Министарства финансија и интерним упутствима Пореске управе у инспекцијској контроли самостално тумаче одредбу Закона.

6. Отуђење основних средстава пре истека рока од три године

Рок од три године рачуна се од дана набавке основног средства. У Закону стоји да је у питању отуђење основних средстава, али шта се сматра под отуђењем није прецизирано, па се за тумачење ове одредбе Закона узима мишљења Министарства финансија. Да ли је то продаја основног средства, поклон, пренос без накнаде, размена, расходовање, уништење услед више силе или нешто друго. Питање је по којој вредности се врши корекција неискоришћеног дела пореског кредита из ранијих година на редном броју 8 ПК 1 обрасца. Да ли је у питању набавна вредност умањена за 20%, садашња вредност, тржишна вредност или средство нема вредност (расход или виша сила).

КОМЕНТАР АУТОРА #2

Порески обвезник губи право на порески кредит само у случају отуђења основног средства (продаја, поклон и расход) пре истека рока од три године од дана набавке.

Основно средство може бити и амортизовано (рачуноводствена амортизација), а да обвезник задржава право на порески кредит.

(а) Ако порески обвезник отуђи основно сресдтво пре истека рока од три године од дана набавке (дана када је примио основно средство) губи право на порески кредит и обавезан је да у пореској пријави ПДП за наредни порески период обрачуна и плати порез на добит. Износ пореза који плаћа одговара ономе који би платио да није користио порески кредит, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у којем је остварио порески кредит до дана отуђења, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа за послове статистике.

(б) Ако за отуђено основно средство има и неискоришћеног пореског кредита, порески обвезник мора извршити корекцију неискоришћеног дела пореског кредита на редном броју 8 ПК 1 обрасца.

(в) Уколико дође до расхода основног средства пре истека рока од три године од дана набавке (није било продаје ни отуђења) порески обвезник нема обавезе обрачуна пореза на добит.

(г) Уколико дође до преноса основног средства другом пореском обвезнику са или без накнаде, сматра се да нема основа за губљење права на искоришћени или неискоришћени порески кредит.

(д) Уколико дође до уништења у случају више силе (пожар, поплава, земљотрес и слично) сматра се да није дошло до промета, па нема основа за губљење права на коришћени порески кредит, али губи се право на коришћење неискоришћеног дела пореског кредита.

(ђ) Уколико дође до отуђења основног средства у оквиру статусне промене, на пример, пренос основног средства без накнаде у новоосновано правно лице пре истека рока од три године од дана набавке, порески обвезник који преноси основно средство није у обавези да обрачуна и плати порез на добит који би платио да није користио порески кредит (на основу мишљења).

(е) Могуће је да правно лице уложи део основних средстава као капитал у друго друштво (постојеће или новоосновано) пре истека рока од три године од набавке основног средства. И у том случају правно лице дужно је да обрачуна и плати порез на добит. У овом случају могуће је да правно лице које преноси основно средство пре три године од датума набавке има и неискоришћеног пореског кредита из ранијих година, па порески обвезник губи и право коришћења неискоришћеног пореског кредита.

(ж) Учесници у систему ПДВ-а приликом отуђења основних серства морају применити Закон о ПДВ-у.

(з) За отуђена основна средства потребно је извшити и смањење основице за пореску амортизацију (образац ОА и ОА-1) која се обрачунава на крају пословне године.

(и) За отуђена основна средства потребно је извршити и искњижавање из евиденције основних средстава и од датума отуђења обуставља се обрачун рачуноводствене амортизације.

7. Отуђење основних средстава после три године од дана набавке

Основно средство може се отуђити после три године од набавке, а да није искоришћен порески кредит. У Закону није прописан овај случај, али је мишљење Министарства финансија да се у том случају губи право на неискоришћени порески кредит након отуђења основног средства. Овај износ пореског кредита исказује се на редном броју 8 обрасца ПК 1 као корекција, односно умањење неискоришћеног пореског кредита.

Могуће је отуђење основног средства као неновчаног улога у капитал привредног друштва (постојаћег или новооснованог) после истека рока од три године од набавке основног средства. И у том случају правно лице није дужно да обрачуна и плати порез на добит (на основу мишљења).

8. Отуђење основних ссредстава после истека рока од десет година од дана набавке

Ако порески обвезник отуђи основно средство након десет година од дана набавке нема више право на коришћење неискоришћеног пореског кредита у складу са чланом 48. ст. 3. Закона.

9. Обавештење пореског органа о отуђењу основног средства

Према измењеном члану 48. ст. 6. Закона, порески обвезник више нема обвезу да обавештава порески орган који је издавао решење о плаћању пореза на добит по основу отуђења основног средства пре истека рока од три године. Изменом Закона прописана је обавеза да порески обвезник сâм утврди износ пореза и прикаже га у пореској пријави ПДП за порески период у којем је извршио отуђење основног средства.

КОМЕНТАР АУТОРА #3

У случају отуђења основног средства пре истека рока од три године од дана набавке, дужан је отуђење пријавити надлежном пореском органу у року од 5 дана од дана отуђења (члан 48. ст. 9. Закона). Нема обрасца за пријаву отуђења, па се пријава врши у слободној форми према седишту обвезника.

У случају отуђења основног средства након истека рока од три године од дана набавке порески обвезник није дужан да пријави отуђење основног средства надлежном пореском органу (члан 48 ст. 7. Закона).

10. Чување пословне документације

Чување рачуноводствених исправа, пословних књига и финансијских извештаја уређено је Законом о рачуноводству и ревизији („Сл. гласник РСˮ, бр. 46/06,111/09, 99/11 и 62/13). Овим Законом прописано је да су правна лица и предузетници који воде књиге по систему двојног књиговодства дужни да уредно чувају рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијске извештаје и да општим актом одреде одговорно лице и пословне просторије за њихово чување, као и начин чувања. Након истека рока чувања пословне документације правно лице не може слободно да уништи пословну документацију, већ постоје други Закони који регулишу начин уништавања пословне документације којој је истекао прописани рок чувања.

Пословна документација која је везана за коришћење права на порески кредит сврстана је у финансијске извештаје који се чувају најмање 20 година од завршетка пословне године. Евиденција о обрачуну ПДВ-а чува се најмање 10 година. Дневник и главна књига где су књижене пословне промене чувају се најмање 10 година. Књига основних средстава и картице основних средства чувају се трајно. Помоћне књиге у које су сврстани рачуни добављача (струја, телефон, режијски материјали и сл.), аналитика добављача, изводи са текућих рачуна банака, фактуре купцима… чувају се најмање 5 година. Рачуни за набавку основних средства, као и изводи о плаћеним рачунима за основна средства, нису у овој групи рачуна који се чувају 5 година. За остваривање права на коришћење пореског кредита из члана 48а Закона мора се располагати оригиналном документацијом – рачуни за купљено основно средство, изводи банке о плаћеним рачунима или уговори о компензацији, обрасцима ПК 1 за сваку пословну годину, као и прегледима по годинама о коришћењу пореског кредита. Уз пореску пријаву ПДП, Пореској управи се предаје за сваку пословну годину и порески биланс ПБ-1, образац ПК 1 са рачунима за основна средства, изводима из банке или уговорима о компензацији (плаћању) на основу којих се остварује право на коришћење пореског кредита. Чување ове пословне документације у Пореској управи регулисано је актима Пореске управе. За финансијску контролу од стране Пореске управе потребно је да се обрачуни на основу којих је остварено право на порески кредит, као и помоћне евиденције (прегледи) на основу којих је коришћен порески кредит, чувају најмање 10 година.

11. Измене и допуне Закона о порезу на добит правних лица

Након усвајања пореске олакшице уведене чланом 48а Закона („Сл. гласник РСˮ, бр. 84/04) који је у примени од 1. 8. 2004. године, до 2015. године било је 9 измена или допуна Закона о порезу на добит правних лица. Од 2004. до 2011. године Министарство финансија Републике Србије издало је око 20 мишљења везаних за порез на добит правних лица. Пореска управа је имала и своја мишљења или објашњења за примену члана 48а и члана 48. који је везан за члан 48а Закона. Мишљења или тумачења Закона о порезу на добит правних лица од стране Пореске управе нису доступна пореским обвезницима. Након девет измена и допуна Закона о порезу на добит правних лица и бројних мишљења Министарства финансија остало је и даље прилично нејасноћа, односно непрецизности у вези са применом члана 48а Закона. На правним лицима је да сами одлуче како ће да искористе преостали део неискоришћеног пореског кредита на број 7, односно 13 обрасца ПК 1. Члан 48а Закона је укинут 1. 1. 2013. године, али сви прописи који су се до тада примењивали користите се и у евентуалној контроли пореских инспектора, па је врло важно правилно искористити неискоришћени порески кредит из претходних година и што прецизније водити евиденцију о његовом коришћењу.

У евентуалним споровима правних лица и Пореске управе у вези са контролом обрачуна пореза на добит важно је знати на које ће се одредбе Закона позивати Пореска управа у издатим решењима. Закон о порезу на добит је основни докуменат на који се могу позивати порески органи у фази контроле пореских обвезника. За нека питања која су истакнута у овом тексту није било ни мишљења, а ни објашњења, што указује да је примена Закона о порезу на добит по члану 48. и 48а прилично сложена и да у изради таквог Закона треба у значајнијој мери укључити струку и људе из праксе.

Уместо закључка

Правна лица – порески обвезници приликом коришћења дела неискоришћеног пореског кредита из протеклих десет година суочени су са нејасном одредбом члана 48. и члана 48а.

Нису прописане помоћне евиденције (прегледи и остало) уз образац ПК 1, без којих се не може пратити коришћење неискоришћеног пореског кредита, као ни отуђења основних средстава пре и после рока од три године.

Кад правно лице у једној години набави више основних средстава, а у текућој години искористи порески кредит за неколико основних средстава, остаје неискоришћени порески кредит. Неискоришћени порески кредит може се односити и на део неког основног средства. За које основно средство је искоришћен порески кредит могуће је утврдити само на основу прегледа или табеле која је наведена у овом тексту. Кад је у питању остатак неискоришћеног кредита из протеклих година, где је набављен такође већи број основних средстава, а искоришћен само део пореског кредита, онда је укупни преглед неискоришћеног пореског кредита још сложенији.

Будући да је Закон нејасан, јављају се мишљења Министарства финансија, као и мишљења која се формирају у оквиру Пореске управе или појединих Пореских управа. У пракси се у канцеларијској контроли и контроли код пореских обвезника јављају и мишљења инспектора. И у стручним часописима из рачуноводства и финансија дају се такође различита мишљења у погледу примене чланова 48. и 48а Закона.

За привреднике који су извршили значајна улагања у набавку основних средстава за развој производње, са циљем да тај подстицај користе у наредним годинама, укидање члана 48а Закона означило је значајну промену у пословној политици.

Није реално да се неискоришћени порески кредит искористи за неколико година јер производна друштва тешко могу остварити добит која би омогућила искоришћење пореског кредита. Како се протекле године рачунају од претходне године па према ранијим годинама (на основу мишљења) тиме је могућност коришћења пореског кредита из протеклих година са роком од 10 година сведена само на теорију.

Применом члана 48а Закона произилази да и порески инспектори морају бити добро обучени да би у пракси могли коректно да примењују одредбе о обрачуну пореза на добит и праву на умањење пореза на добит.

У свом пословању, велика већина пореских обвезника жели да поштује законе и да има што мање неспоразума са пореским и другим инспекторима у примени Закона.
Oбразац ПK1 1